Intervju s finalistkom za inženjerku godine: Dr Milana Guteša Božo

Devojke mogu da ostvare svoj puni potencijal

Dr Milana Guteša Božo je doktor nauka mašinskog inženjerstva, a zaposlena je na poziciji direktorke sektora za istraživanje i razvoj u „Termoinžinjeringu“ u Zrenjaninu. Na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu diplomirala je i masterirala paralelno u čak dve oblasti inženjerske struke (termoenergetika i procesna tehnika kao i inženjerstvo zaštite životne sredine), dok je doktorirala mašinstvo na istom fakultetu. Milana je i naučni saradnik na Univerzitetu u Kardifu u Velikoj Britaniji.

Bavi se projektovanjem sistema za distribuciju goriva (komercijalnih i alternativnih), dok na britanskom univerzitetu sprovodi istraživanja koja se tiču alternativnih goriva u gasnim turbinama. Autorka je više stručnih knjiga na srpskom i engleskom jeziku u saradnji sa novosadskim fakultetom i Kardifom.

„Smatram da mogu biti primer i inspiracija mladim devojkama jer sam dostigla najviši stepen obrazovanja do svoje 29. godine i nastavila da se edukujem i razvijam i kao istraživač i kao inženjer. U toku svog dosadašnjeg života nisam postigla samo uspehe u obrazovanju i karijeri, već sam se ostvarila i kao supruga i majka dvoje dece. Svojim primerom želim da pokažem mladim devojkama da je moguće da imaju uspeh na svim poljima koja su im važna i da svakodnevnim usklađivanjem, balansom i razvojem mogu da žive svoj puni potencijal“, ističe Milana.

Pre svega, čestitke za izbor među 10 prvoplasiranih „Inženjerki godine“. Kako Vi gledate na sve to?

Hvala Vam na čestitkama. Biti jedna od 10 inžinjerki, koje su ove godine izabrane kao najinspirativnije, za mene je velika čast. Smatram da je svaka od nas 10 finalistkinja, s obzirom na predanost, trud, rad i dostignuća, zaista zaslužila da bude izabrana. Svaka predstavnica je inspiracija za sebe i dostignuća su međusobno neuporediva jer se radi o različitim oblastima inžinjerstva. Ta raznolikost nasih dostignuća i oblasti u kojima radimo i stvaramo jeste prilika da mlade buduce koleginice izaberu koja od nas je za njih lično inspirativna. Na ovaj način možemo da im pokazemo da ne treba da se ukalupe u jednu formu uspeha, veé da izgrade svoj put koji je njima najblizi, jer i nas deset imamo različite puteve kojima smo postigle svoje ciljeve.

Kako ste doživeli sam događaj, posebno samu dodelu priznanja u Privrednoj komori Srbije?

Zaista je lep osećaj biti viđen i priznat na takvom nivou kao što je to u organizaciji “Inžinjerka godine”. Celokupna organizacija sa dodelom priznanja kao krunom cele priče ostavila je na mene istinski lep utisak i ostaće kao zaista draga uspomena.

Kada ste saznali da želite da postanete inženjerka i odakle Vam inspiracija za inženjersku profesiju?

Zaista je lep osećaj biti viđen i priznat na takvom nivou kao što je to u organizaciji “Inžinjerka godine”. Celokupna organizacija sa dodelom priznanja kao krunom cele priče ostavila je na mene istinski lep utisak i ostaće kao zaista draga uspomena.

Kada ste saznali da želite da postanete inženjerka i odakle Vam inspiracija za inženjersku profesiju?

Odluku da se bavim profesijom iz oblasti inženjerstva donela sam na kraju srednje škole. Moj otac je mašinski inžinjer koji je razvio sopstveni projektni biro, te je odluka išla u smeru nastavka i daljeg razvoja porodične firme. U toku studiranja razvila se i ljubav prema naučnom radu i radu sa studentima, tako da se prvobitna odluka proširila i u oblasti naučnog istraživanja kako u Srbiji tako i u inostranstvu.

Prema Vašem mišljenju, šta čini dobrog inženjera?

Prva osobina koju bih istakla kao važnu za inžinjersku profesiju je svakako inovativnost. Od inženjera se očekuje da nađe rešenje za određeni problem, da unapredi postojeći sistem ili tehnologiju ili osmisli nešto što do sada niko nije osmislio. Pored inovativnosti, inžinjer mora biti i vizionar, mora biti praktičan, radoznao, spreman da uči i razvija se, i da vredno radi i veruje i u sebe i u proces stvaranja.

Možete li nam ukratko predstaviti kompaniju / instituciju u kojoj trenutno radite?

Zaposlena sam u kompaniji Termoinžinjering D.O.O. iz Zrenjanina, koju je osnovao i razvio moj otac. Mi smo kompanija koja se bavi projektovanjem industrijskih objekata poput stanica za snabdevanje gorivom, kako konvencionalnih fosilnih goriva tako i komprimovanim prirodnim gasom i električnom energijom, zatim pratećih objekata i opreme za putnička i teretna vozila, do većih industrijskih objekata poput biogasnih postrojenja, postrojenja za tretman opasnog i neopasnog otpada, asfaltne i betonske baze i slično. Pored jake inžinjerske prakse na domaćem tržištu, naša kompanija je uključena u inostrane projekte i istraživanja zajedno sa Univerzitetom Cardiff iz Velike Britanije iz oblasti primene alternativnih goriva u pogonima gasnih turbina za proizvodnju električne, toplotne i rashladne energije.

Šta je konkretno Vaš deo posla i kako izgleda jedan Vaš radni dan?

Kao direktor sektora za istraživanje i razvoj, imam više zaduženja. Što se tiče projektnog biroa, angažovana sam na projektima kao glavni projektant. Moj zadatak ogleda se u tome da organizujem inženjere koji će biti angažovani na projektu, da koordiniram rešenja iz različitih inžinjerskih oblasti poput arhitekture, konstrukcije, hidrotehnike, elektro inženjerstva, tehnologije, mašinstva, da ta rešenja uklopim u funkcionalnu celinu. Takođe, moja je odgovornost da projektna dokumentacija bude urađena u potpunosti u skladu sa pravnim i planskim osnovama.

Takođe, oblasti kojima rukovodim u svim projektima u našoj kompaniji jesu inžinjerstvo zaštite životne sredine, upravljanje otpadom i energetska efikasnost.

Što se tiče naučno istraživačkog dela, moj zadatak je modelovanje procesa u pogonu gasne turbine za potrebe primene alternativnih goriva, pisanje naučnih radova i naučne literature, priprema prezentacija za naučne konferencije. U principu mogu reći da ne postoji tipičan radni dan, bar ne kod nas u našoj kompaniji. Radni dan može biti čisto kancelarijski ili na terenu ili kombinovano, a to sve uključuje sastanke sa inžinjerima koji su zaduženi za određene oblasti projekata na kojima radimo, odlasci na komisije, obilazak gradilišta i sastanak sa izvođačima, sastanak sa novim investitorima, kako u matičnom gradu tako i po celoj Srbiji i regionu.

Da li je i koliko je Vaš posao fizički zahtevan?

Fizički zahtevan deo je svakako obilazak gradilišta, pogotovo na udaljenije lokacije ili po lošijim vremenskim uslovima. To se može istaći kao fizički zahtevan deo ovog posla, ali istovremeno i izrazito zanimljiv, jer imate priliku da vidite ono što osmislite u kancelariji kao izvedeno i funkcionalno u stvarnim uslovima. Sigurno jedan od najlepših osećaja jeste doživeti da ono što je nekad bilo na nivou ideje, gledate kako funkcioniše u praksi, na radost i nas projektanata i naših investitora.

Na koji profesionalni uspeh ste posebno ponosni?

Posebno sam ponosna na saradnju sa Univerzitetom Cardiff iz Velike Britanije u oblasti primene alternativnih nefosilnih goriva u pogonima gasnih turbina. Kada smo stupili u kontakt pre osam godina, primena mešavina goriva amonijak vodonik bila je na nivou ispitivanja sagorevanja u komori za sagorevanje na nivou laboratorije. Zajedničkim radom i znanjem iz oblasti, celo istraživanje je podignuto na celo postrojenje gasne turbine u stvarnim uslovima, testirano i dokazano za stvarne parametre postrojenja gasne turbine sve do oformljavanja pilot postrojenja koje se trenutno nalazi na Univerzitetu Cardiff. Postali smo vidljivi za fondove i samim tim dobili sredstva za dalji rad na ovom perspektivnom istraživanju.

Šta je najveći izazov u vašem radu?

Najveći izazov sa svakog inženjera je da odgovori na zadati zadatak, odnosno da pronađe rešenje za predočeni problem. To je suština našeg posla, da pronađemo rešenje. A to nije uvek jednostavno. Inžinjer započinje i završava dan sa problemom i živi taj problem, nekada danima i mesecima, dok ne definiše traženo rešenje. I pored toga, rešenje koje osmisli, pored funkcionalnosti, mora da bude praktično, finansijski isplativo i često estetski prihvatljivo, a uz sve to apsolutno bezbedno i pouzdano i u skladu sa normama očuvanja prirode. E to su inžinjerske muke.

Šta biste (najverovatnije) radili u životu da niste inženjerka?

Da nisam inžinjerka, bavila bih se fotografijom ili nekim drugim vidom umetnosti poput grnčarstva. Trudim se da ispunim svoj dan različitim sadržajima tako da imam i deo dana za porodicu, deo dana za posao i svakako deo dana za hobi što uključuje i fizičku aktivnost, vežbanje yoge i meditaciju, čitanje knjiga, druženje sa psom, boravak u prirodi, kulinarstvo, fotografiju ili ručni rad. Mnogo toga me zanima i volela bih da dan traje 48h.

Na koji način možete biti primer i inspiracija mladim devojkama?

Smatram da mogu biti primer i inspiracija mladim devojkama jer sam uspela do sada da proživim sve aspekte svog života, postignem zapažene rezultate i ne odreknem se iskustava koja su u skladu sa mojim godinama. Dok sam studirala, učila sam za desetke, ali sam pored toga izlazila i družila se, putovala, trenirala. Sa svojih 25 godina izabrana sam za asistenta na katedri termotehnike na Fakultetu tehničkih nauka, dok sam paralelno završavala dva inžinjerska smera, mašinstvo i zaštitu životne sredine, i doktorirala sa 29 godina. Sada sam udata i majka dvoje male dece, a ne prestajem da se razvijam ni kao inžinjer ni kao naučnik. Naravno, svoj uspeh dugujem i neizmernoj podršci mojih najbližih, mojih roditelja, mog brata i mog muža, a sada i moje dece. Njihova ljubav i podrška su me održale u trenucima kada sam gubila snagu da nastavim dalje. Moja poruka je da mlade žene mogu da imaju i budu sve što požele, ne moraju da se odriču nekog dela života da bi postigle rezultate u struci. Sve je moguće postići kada ustanovimo svoj lični put i način i osećamo se dobro s tim.

Šta bi po Vašem mišljenju još trebalo uraditi da više devojaka bira naučna ili tehnička zanimanja?

Smatram da upravo organizacije poput “Inžinjerka godine” daju uvid mladim devojkama koliko je inženjerstvo zanimljivo i koliko je široka oblast primene istog. Potrebna je medijska pažnja koja je usmerena na postignuća u inženjerstvu kako bi mlade devojke imale pristup svemu tome. Potrebno je dati im uvid šta se već sad sve postiže u različitim oblastima inženjerstva i time ih podstaći da i same osmisle kako mogu da doprinesu.

I za sam kraj razgovora - Koja je vaša poruka mladima?

San koji imate dat vam je sa razlogom. Ako nešto vidite u svom umu i osetite u svom srcu, zasigurno vam je dato i kako do toga da stignete. Da li ćete uspeti ili ne u najvećoj meri zavisi da li verujete u svoj uspeh. Vera je ključ. Svako od vas je upravo na ovom svetu da popuni određenu autentičnu ulogu koju samo vi možete da popunite. Stoga, više verujte u sebe i u svoje ciljeve, tragajte i naćićete to za čim tragate i skupite hrabrost za taj prvi korak. I znajte da uvek postoji bar jedna osoba koja veruje u vas, a ako i ne postoji, vi sami sebi budite ta osoba. I uspećete!