Intervju sa nominovanom - Katarina Miladinović Zdravković

Katarina Miladinović Zdravković je zaposlena u ICCE d.o.o, kompaniji koja se bavi inženjeringom u oblasti elektroopreme i automatizacije procesa, na poziciji starije inženjerke projektovanja. Osnovne i master studije završila je na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu.

Svoje radno iskustvo gradila je u istoj firmi, radeći na velikim industrijskim i infrastrukturnim projektima u zemlji i inostranstvu, a posebno je ponosna na projekat rekonstrukcije brodske prevodnice na našoj najvećoj hidroelektrani „Đerdapu 1“. Kako kaže, u inženjerskom poslu je veoma bitna podrška radne sredine i mentorski rad koji ona sada, povučena sopstvenim iskustvom, prenosi na nove koleginice.

„Za inženjerstvo je značajno da bude što više žena, jer ih nema dovoljno u ovoj struci. One su organizovane i imaju kreativna rešenja“, ističe Katarina i dodaje da je inženjerstvo ženski koliko i muški posao. Ova struka pruža velike šanse za lično napredovanje i nudi mogućnost izbora, a njena poruka devojkama je da veruju u svoje znanje i sposobnosti, da budu uporne i oslobođene strahova.

Čestitamo na izboru među 10 prvoplasiranih „Inženjerki godine“. Kako Vi gledate na sve to?

Hvala na čestitkama. Meni je zaista drago da sam učestvovala i upoznala divne žene, moje koleginice. Moram da priznam da ceo ovaj događaj nisam shvatila kao takmičenje, već prvenstveno kao druženje i priliku da pošaljemo poruku mladim devojkama i nadam se da smo uspeli u tome. Ovom prilikom bih pozdravila organizatore ove inicijative, jer su prepoznali jako važnu temu i potrudili se da nam ulepšaju i olakšaju sve obaveze koje smo imali prilikom svakog viđenja.

Kako ste doživeli ceo ovaj događaj, posebno samu dodelu priznanja u Privrednoj komori Srbije?

Moram da budem iskrena i kažem da sam imala popriličnu tremu od javnog nastupa, kao i većina devojaka. Mene je prijavio kolega i zaista nisam očekivala da ću se naći u užem izboru, pa sam bila malo nespremna. Ali na kraju je sve prošlo jako lepo, ipak je dobar osećaj kada se na neki način dobije priznanje za trud i zalaganje u poslu koji radite.

Kada ste saznali da želite da postanete inženjerka i odakle Vam inspiracija za inženjersku profesiju?

Ja sam oduvek bila okrenuta prirodnim naukama i već od početka gimnazije sam nekako znala da će to biti inženjerstvo, jer nisam videla sebe u drugim profesijama. Želela sam da se bavim nekim izazovnim poslom gde ću videti konkretne i “opipljive” rezultate i to sam pronašla upravo u ovoj profesiji.

Prema Vašem mišljenju, šta čini dobrog inženjera?

Mislim da je jako bitno gde se mladi inženjeri zaposle posle fakulteta. Svakako da je znanje jako važno, ali mislim da su projekti na kojima rade ključni za sticanje odgovarajućeg iskustva i proširivanja znanja. Pored toga treba biti jako dobro organizovan, kako bi se uskladili svi zahtevi sa vremenskim rokovima. Takođe, kao i u ostalim profesijama, neophodna je posvećenost poslu, radoznalost, želja da se uvek nešto novo nauči i da se pronađe najbolje rešenje.

Možete li nam ukratko predstaviti kompaniju u kojoj trenutno radite i objasniti našim čitaocima šta je konkretno Vaš deo posla?

Ja sam več punih 8 godina, od završetka studija, zaposlena u firmi ICCE u Beogradu. Bavimose automatizacijom procesa u različitim granama industrije. Firma broji preko 25 inženjera iz oblasti energetike i automatike. Radimo projekte po principu “ključ u ruke”, jer pokrivamo sve faze jednog projekta - od projektovanja, izrade elektro ormana, softvera, preko montaže, ispitivanja, pa sve do puštanja u rad. Zaista su veliki projekti iza nas, može mnogo da se nauči, ali mislim da su ljudi zapravo naš najveći potencijal. Imamo jedan tim koji je konstantan, tu smo jako dugo zajedno i mnogo pomažemo jedni drugima, tako da je zaista lepo raditi u takvom podržavajućem okruženju. Naglasila bih da su mladi inženjeri uvek dobrodošli kod nas, pa bih ohrabrila sve da nam se jave i dođu da radimo zajedno!

Na koji profesionalni uspeh ste posebno ponosni?

Bilo je zaista dosta projekata na kojima sam radila, i manjih i većih, ali ja bih želela da se osvrnem na svakodnevnu saradnju sa kolegama iz firme, kao i sa kolegama iz drugih firmi i da kažem da sam jako ponosna na sve što radimo timski, kao i na to kakav međusobni odnos imamo.

Kako izgleda jedan Vaš radni dan?

Moj radni dan se razlikuje u zavisnosti od toga u kojoj fazi se nalazi projekat na kojem trenutno radim. Na početku projekta, u fazi samog projektovanja, najveći deo dana provedem za računarom radeći na proračunima i šemama u za to predviđenim softverima. Kako projekat odmiče, prelazi se u proizvodnju, tj. našu radionicu gde se ormani semiraju i ispituju. Na kraju se po potrebi ide i na teren, na puštanje u rad. U svakom slučaju, svaki projekat je jedinstven i uvek ima novih izazova, tako da zapravo ne postoji jedan univerzalan radni dan u ovom poslu, a to je upravo ono što mene jako raduje.

Da li je i koliko je Vaš posao fizički zahtevan?

Ne bih rekla da je preterano fizički zahtevan. Uglavnom se radi za računarom u kancelariji, a samo povremeno se odlazi na teren. Meni lično, taj terenski posao baš prija, jer se tu dosta toga novog nauči i vidi, pa mi zaista ne pada teško.

Šta je najveći izazov u vašem radu?

Rekla bih da je najveći izazov završiti projekat u roku, jer su rokovi često kratki, a u toku rada bude i dosta izmena od strane klijenata, pa se nekad to i zakomplikuje. Do sada srećom nije bilo nekih većih problema, jer uvek imamo od koga da zatražimo pomoć kada nam je potrebna.

Šta biste (najverovatnije) radili u životu da niste inženjerka?

Moja velika ljubav su putovanja i da nisam inženjer volela bih da budem turistički vodič na dalekim putovanjima. Mnogo volim planiranje putovanja, istraživanje novih lokacija, osmišljavanje budućih ruta i uvek se uključim kad je meni bliskim ljudima potrebna pomoć oko organizacije, tako da bih se vrlo rado bavila i tim poslom. U poslednjih 10 godina sam obišla preko 20 zemalja i nadam se da će se taj trend nastaviti.

Na koji način možete biti primer i inspiracija mladim devojkama?

Ja ne bih mnogo govorila o sebi, više volim da drugi to kažu. Jedino bih izdvojila moju upornost i posvećenost, kao ključne osobine koje su mi pomogle da napredujem u ovom poslu.

Šta bi po Vašem mišljenju još trebalo uraditi da više devojaka bira naučna ili tehnička zanimanja?

Mislim da je jako važno raditi na jednakosti generalno u društvu, ne samo u poslu. Da devojke budu podržane od strane porodice i okruženja bez obzira na to kojim poslom žele da se bave. Mislim da je to zapravo najbitnije i da odatle potiču neki problemi. Svakako da sve ove inicijative mnogo znače, jer će roditelji dobiti možda neke smernice i shvatiti da je ovo potpuno odgovarajuća profesija za jednu devojku.

Pored toga mislim da je neophodno da se i nastavnici u školama uključe i usmeravaju devojke kada prepoznaju talenat za tehniku ili nauku i da ih ohrabruju zajedno sa roditeljima, jer smo mi devojke čini mi se nekad previše skromne i nikako da poverujemo u to da mi zapravo sve možemo i umemo.

I za sam kraj razgovora - Koja je vaša poruka mladima?

Moja poruka mladima je da rade na sebi i svom obrazovanju, da će se to uvek ceniti i da je to jedina stvar koju im niko ne moze oduzeti!