Poslovni savetnik april 2017 skraceno

ПОСЛОВНИ ISSN 2560-3221

Број 4 / април 2017.

ПОРЕЗИ РАЧУНОВОДСТВО БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО ПОСЛОВНЕ ФИНАНСИЈЕ ЗАРАДЕ

САВЕТНИК ИЗДВАЈАМО:

KОНСОЛИДОВАНИ ФИНАНСИЈСКИ ИЗВЕШТАЈИ ЗА 2016. ГОДИНУ ОБРАЧУН АКЦИЗА ЗА ЈАНУАР – МАРТ 2017. ГОДИНЕ ГОДИШЊИ ФИНАНСИЈСКИ ИЗВЕШТАЈ ЈАВНИХ ДРУШТАВА ЗА 2016. ГОДИНУ ДАВАЊЕ СТАНОВА НА КОРИШЋЕЊЕ ЗАПОСЛЕНИМА КОД ПОСЛОДАВЦА УТВРЂИВАЊЕ ОПОРЕЗИВЕ ДОБИТИ И ПОРЕСКЕ ОБАВЕЗЕ СТАЛНЕ ПОСЛОВНЕ ЈЕДИНИЦЕ НЕРЕЗИДЕНТНОГ ОБВЕЗНИКА ПОВЕЋАЊЕ ОСНОВНОГ КАПИТАЛА КОНВЕРЗИЈОМ ОБАВЕЗА ИЗБЕГАВАЊЕ ДВОСТРУКОГ ОПОРЕЗИВАЊА АУТОРСКИХ НАКНАДА ПО ОСНОВУ ЛИЦЕНЦЕ ЗА СОФТВЕР И ОСТАЛИХ СОФТВЕРСКИХ ПЛАЋАЊА

ПРИЛОГ: НОВИНЕ У ОБРАЧУНУ ПДВ-а ОД 1. АПРИЛА 2017. ГОДИНЕ www.poslovnisavetnik.net • www.ingpro.rs

Кроз јединствен и оригиналан концепт, на више од 500 страна А4 формата, читаоцима разјашњава најважније институте из области зарада, плата и других примања, а поред тумачења прописа садржи и многобројне примере обрачуна. Саветник је намењен правним и рачуноводственим службама у привредним друштвима, јавном сектору и образовним институцијама, предузетницима, рачуноводственим агенцијама, удружењима послодаваца, синдикатима, привредним коморама, адвокатима итд.

НОВО ШТАМПА НО ИЗДАЊЕ

У првом делу Саветника обрађена је исплата зарада и других примања у привредним делатностима. У другом делу дате су карактеристике и специфичности исплата плата и других примања која остварују државни службеници, намештеници и запослени у јавним службама, односно запослени чије се плате финансирају из средстава буџета Републике Србије, буџета аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе као и из средстава обавезног социјалног осигурања.

За наручивање, као и за све детаљне информације, можете нас контактирати путем телефона: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822 или путем мејла: office@ingpro.rs

ЦЕНА: 5.000,00 динара (+ 10% ПДВ-а). Тираж је ограничен.

САВЕТНИК ЗА ОБРАЧУН, ОПОРЕЗИВАЊЕ И ИСПЛАТУ ЗАРАДА, ПЛАТА И ДРУГИХ ПРИМАЊА А У Т О Р

мр Жељко Албанезе

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ISSN 2560-3221 Година I, број 4 АПРИЛ 2017.

Ш

тампани часопис „Пословни саветник” представља издање стручних ауторских текстова из области пореза, рачуноводства, буџетског рачуноводства, пословних финансија и зарада. Намењен је, пре свега, финансијским и рачуноводственим службама у јавном и приватном сектору, рачуноводственим агенцијама и слично. Од рубрика у часопису издвајамо: Порези, Рачуноводство, Буџетско рачуноводство, Пословне финансије, Зараде.

Оснивач и издавач: ИНГ-ПРО Издавачко-графичко д.о.о. Београд, Веле Нигринове 16а

Штампани часопис „ПОСЛОВНИ САВЕТНИК” излази из штампе месечно, на преко 100 страна. У току године излази 10 бројева и 1 двоброј. У оквиру претплате, претплатници на штампано издање добијају могућност да писано, путем имејла, добију одговоре на питања у вези с темама које часопис обрађује.

За оснивача и издавача: Горан Грцић и Владимир Здјелар

Под слоганом „Будимо на вези” часопис је отворен за сва питања, мишљења, конструктивне предлоге, похвале и критике, а читаоци их могу упутити на адресу главног и одговорног уредника: zeljko.albaneze@ ingpro.rs.

Главни и одговорни уредник: Жељко Албанезе

Такође, претплатници могу и сами предлагати теме које су важне за њихово пословање.

Графичка припрема: Мирослав Арамбашић Штампа: Digital art, Београд

Редакција: Веле Нигринове 16а, 11000 Београд тел: +381 11 2836 890 факс: +381 11 2836 474 имејл: zeljko.albaneze@ingpro.rs

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 657 ПОСЛОВНИ саветник / главни и одговорни уредник Жељко Албанезе.

- Год. 1, бр. 1 (јан. 2017) - . - Београд : ИНГ-ПРО, 2017 - (Београд : Digital art).

- 30 cm Месечно.

ISSN 2560-3221 = Пословни саветник

Најважније о рубрикама у часопису: ЗАРАДЕ И ДРУГА ЛИЧНА ПРИМАЊА Актуелне обрачуне зарада, накнаде зарада и друга примања запослених из радног односа и других лица која ангажују послодавци по уговорим ван радног односа, објашњавамо кроз њихове обрачуне са становишта Закона о раду, али и са становишта примене пореских прописа. ФИНАНСИЈЕ И РАЧУНОВОДСТВО Пратимо рачуноводствене промене привредних субјеката од отварања пословних књига на почетку године, преко актуелних промена у току године, до пописа и састављања годишњег рачуна. ПОРЕСКИ ПРОПИСИ Пратимо и објашњавамо примену свих пореских прописа – ПДВ, акцизе и порески поступак, али и примену пореза и доприноса на лична примања запослених и других лица, као и пореске обавезе по основу покретне и непокретне имовине, капитала и сл. Нећемо заборавити ни примену прописа о избегавању међународног двоструког опорезивања.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2017.

Аутори: Милица Бјелић Љиљана Симић Борислав Ињац Дејан Дабетић Жељко Албанезе

БУЏЕТСКО РАЧУНОВОДСТВО Месечно пратимо пословање буџетских корисника и дајемо актуелне обрачуне у књиговодству по буџетским прописима. ПЛАТЕ И ДРУГА ПРИМАЊА ЗАПОСЛЕНИХ КОД БУЏЕТСКИХ КОРИСНИКА Паралелно са зарадама, дајемо и примере обрачуна плата и других ли­чних примања запослених и других лица код буџетских корисника, уважавајући специфичности обрачуна у здравству, просвети али и у јединицама локалне самоуправе, посебно имајући у виду предстојећу примену законских прописа о платама у јавном сектору. ОСТАЛО:

• новине у платном промету, • актуелности у спровођењу царинских прописа, • тумачења министарстава, • актуелни месечни статистички подаци. Часопис можете поручити телефоном: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822 или имејлом: office@ingpro.rs

1

Садржај

■ КОНСОЛИДОВАНИ ФИНАНСИЈСКИ ИЗВЕШТАЈИ ЗА 2016. ГОДИНУ – припрема, метод и процедуре консолидовања ..........................................................4

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

■ ПРВИ ТРОМЕСЕЧНИ ОБРАЧУН АКЦИЗА ЗА ПЕРИОД од 1. 1. до 31. 3. 2017. године ...............................................................................................12 ■ ДОСТАВЉАЊЕ ГОДИШЊЕГ ФИНАНСИЈСКОГ ИЗВЕШТАЈА СА ИЗВЕШТАЈЕМ РЕВИЗОРА ЈАВНИХ ДРУШТАВА ЗА 2016. ГОДИНУ КОМИСИЈИ ЗА ХАРТИЈЕ ОД ВРЕДНОСТИ – рок: 30. април 2017. године................................................................................................18 ■ САСТАВЉАЊЕ И ПОДНОШЕЊЕ ПОРЕСКОГ БИЛАНСА И ПОРЕСКЕ ПРИЈАВЕ ЗА 2016. ГОДИНУ – ЗА НЕДОБИТНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ........................... 22 ■ УТВРЂИВАЊЕ ОПОРЕЗИВЕ ДОБИТИ И ПОРЕСКЕ ОБАВЕЗЕ СТАЛНЕ ПОСЛОВНЕ ЈЕДИНИЦЕ НЕРЕЗИДЕНТНОГ ОБВЕЗНИКА ............................................29 ■ ПОВЕЋАЊЕ ОСНОВНОГ КАПИТАЛА КОНВЕРЗИЈОМ ОБАВЕЗА ............................34 ■ РАЧУНОВОДСТВЕНО-ПОРЕСКИ АСПЕКТ ТРОШКОВА РЕПРЕЗЕНТАЦИЈЕ ........................................................................................................................39 ■ ДАВАЊЕ СТАНОВА НА КОРИШЋЕЊЕ ЗАПОСЛЕНИМА КОД ПОСЛОДАВЦА .................................................................................................................... 42 ■ ИЗБЕГАВАЊЕ ДВОСТРУКОГ ОПОРЕЗИВАЊА АУТОРСКИХ НАКНАДА ПО ОСНОВУ ЛИЦЕНЦЕ ЗА СОФТВЕР И ОСТАЛИХ СОФТВЕРСКИХ ПЛАЋАЊА ....... 45 ■ ПРИМЕНА РЕГИОНАЛНЕ КОНВЕНЦИЈЕ О ПАН-ЕВРО-МЕДИТЕРАНСКИМ ПРЕФЕРЕНЦИЈАЛНИМ ПРАВИЛИМА О ПОРЕКЛУ .......................................................53 ■ УСВОЈЕНА ОДЛУКА О ИЗМЕНАМА ОДЛУКЕ О ВРСТИ, ВИСИНИ И НАЧИНУ ПЛАЋАЊА НАКНАДЕ ЗА УСЛУГЕ ЦАРИНСКОГ ОРГАНА .......................................... 54 2

■ ПРЕКРШАЈИ ВЕЗАНИ ЗА ПРЕФЕРЕНЦИЈАЛНО ПОРЕКЛО РОБЕ .......................... 55

■ ПИТАЊА ЧИТАЛАЦА ................................................................................................................. 57 ■ KАЛЕНДАР ПОРЕСКИХ ОБАВЕЗА ЗА АПРИЛ 2017. године .................................... 61

■ ПРИЛОГ ■ МЕСТО ПРОМЕТА УСЛУГА ОД 1. 4. 2017. ГОДИНЕ – ПРИМЕНА ЧЛАНА 12. ЗАКОНА О ПДВ-у ...................................................................... 67 ■ ДОНЕТИ СУ ПРАВИЛНИЦИ БИТНИ ЗА ПРАВИЛНУ ПРИМЕНУ ЧЛАНА 12. ЗАКОНА О ПДВ-у ОД 1. АПРИЛА 2017. године ............................................................ 82

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2017.

■ ИЗНОС ЛИЧНИХ ПРИМАЊА ЗАПОСЛЕНИХ И ДРУГИХ ЛИЦА И ЊИХОВ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН – на основу просечне зараде у Републици у месецу фебруару 2017. године од 64.847 динара ................................................ 63

3

КОНСОЛИДОВАНИ ФИНАНСИЈСКИ ИЗВЕШТАЈИ ЗА 2016. ГОДИНУ – припрема, метод и процедуре консолидовања –

К

онсолидовани годишњи финансијски извештај је финансијски извештај економске целине односно групе коју чине матично и сва зависна правна лица. Основни захтеви за припрему и презентацију консолидованих финансијских извештаја, укључујући и процедуре за консолидацију, прописане су Међународним стандардом финансијског извештавања – МСФИ 10 Консолидовани финансијски извештаји („Сл. гласник РС”, бр. 35/2014 – у даљем тексту: МСФИ 10).

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Припрема и предуслови за консолидацију финансијских извештаја

4

Основни услови и предуслови за консолидовање финансијских извештаја су: 1. Финансијски извештаји матичног друштва и његових зависних друштава, који се користе при састављању консолидованих финансијских извештаја, треба да се саставе на исти датум извештавања. Када су датуми извештавања матичног и зависног правног лица различити, зависно правно лице за потребе консолидације саставља додатне финансијске извештаје на исти датум на који су састављени и финансијски извештаји матичног друштва. Ако је то практично неизводљиво, матични ентитет би требало да консолидује финансијске информације зависног ентитета, користећи најновије финансијске извештаје зависног ентитета, кориговане за ефекте значајних трансакција или догађаја који су настали између датума тих финансијских извештаја и датума консолидованих финансијских извештаја. У сваком случају, разлика између датума финансијских извештаја зависног ентитета и датума консолидованих финансијских извештаја не сме бити дужа од три месеца (параграф Б93 МСФИ 10).

2. Консолидоване финансијске извештаје треба састављати коришћењем једнообразних рачуноводствених политика за сличне трансакције и друге догађаје у сличним околностима. Јединствене рачуноводствене политике подразумевају да при процењивању имовине, обавеза и резултата пословања правна лица која чине групу за консолидовање примењују једнаке рачуноводствене политике, односно једнака правила, методе и поступке при процењивању имовине, обавеза и резултата пословања. У случају да један члан групе користи рачуноводствене политике које се разликују од оних које су усвојене у консолидованим финансијским извештајима, тада је пре састављања консолидованих финансијских извештаја потребно у његовим финансијским извештајима извршити одговарајуће корекције тако да подаци буду приказани у складу са рачуноводственим политикама матичног правног лица.

3. Интерни односи настали по основу трансакција између матичног друштва и његових зависних друштава, као и између његових зависних друштава, морају бити усаглашени пре консолидације. Правилником о Контном оквиру и садржини рачуна у Контном оквиру за привредна друш­тва, задруге и предузетнике („Сл. гласник РС”, бр. 95/2014 – у даљем тексту: Правилник) предвиђени су посебни рачуни за односе између матичног и зависних правних лица. Приликом елиминисања интерних односа између чланица групе за консолидовање узимају се у обзир усаглашена књиговодствена стања потраживања и обавеза, као и промети по основу прихода и трошкова из односа са повезаним лицима. Осим наведених рачуна прописаних Правилником, при елиминисању интерних односа треба узети у обзир и друге рачуне расхода и прихода код којих није Правилником извршено рашчлањавање. Да би се ови рачуни користили приликом консолидовања, друштво мора да обезбеди одговарајућу аналитику трошкова и прихода у оквиру којих ће се водити односи са зависним друштвима.

4. Консолидовање ентитета у који је инвестирано мора да почне од датума када инвеститор стекне контролу над ентитетом и престаје када инвеститор изгуби контролу над ентитетом у који је инвестирано.

ПРВИ ТРОМЕСЕЧНИ ОБРАЧУН АКЦИЗА ЗА ПЕРИОД од 1. 1. до 31. 3. 2017. године 1. Уводне напомене

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Ч

12

ланом 24. Закона о акцизама („Сл. гласник РС”, бр. 22/01... и 108/2016 – у даљем тексту: Закон) прописана је обавеза састављања и поднoшења тромесечних обрачуна акцизе. Први тромесечни обрачун у 2017. години обвезници акцизе састављају за период од 1. јануара до 31. марта 2017. године и достављају га надлежном пореском органу најкасније до 20. априла 2017. године. За састављање овог обрачуна посебно је битан Закон о изменама и допунама Закона о акцизама (објављен у „Сл. гласнику РС”, бр. 108/2016, примењује се од 1. 1. 2017. године – у даљем тексту: Измена Закона), јер је прописао: 1) да се просечне пондерисане малопродајне цене цигарета и осталих дуванских производа утврђују једном годишње; 2) износе акцизе на цигарете за период 2017–2020. године; 3) да се до 31. децембра 2017. године акциза не плаћа на деривате нафте, и то на: (1) течни нафтни гас (тарифне ознаке номенклатуре ЦТ: 2711 12 11 00 до 2711 19 00 00) и остале деривате нафте који се добијају од фракција нафте које имају распон дестилације до 380оC (тарифне ознаке номенклатуре ЦТ: 2710 12 11 00, 2710 12 15 00, 2710 12 21 00, 2710 12 25 00, 2710 12 90 00, 2710 19 11 00, 2710 19 15 00, 2710 19 29 00, 2710 19 31 00, 2710 19 35 00, 2710 19 99 00, 2710 20 90 19 и 2710 20 90 99), који се користе као сировина и енергенти у процесима фракционе дестилације ради даље полимеризације, парног крековања и екстракције бутадиена, као и на производе који се добијају из процеса фракционе дестилације ради даље полимеризације, парног крековања, екстракције бутадиена и производње МТБЕ (Метил Терцијарни Бутил Етар); (2) течни нафтни гас и то за лаке утечњене угљоводонике из тарифне ознаке номенклатуре ЦТ: 2711 19 00 00, у случају када се као сировине користе у производњи течног нафтног гаса и примарног бензина у процесима сепарације; 4) да се састављање обрачуна акциза у 2017. години врши као и до сада, с тим што се пореске пријаве подносе електронским путем преко портала Пореске управе. Поред наведеног, скрећемо пажњу и на следеће: – Појам обвезника акцизе је проширен, па је то, поред произвођача, односно увозника акцизних производа, правних лица која су овлашћена од стране државног органа за продају заплењених акцизних производа, купаца акцизних производа одузетих у поступку контроле, односно у поступку принудне наплате, а које продаје државни орган, и свако лице које продаје акцизне производе који су стечени у складу са законом и који се воде у пословним књигама тог лица, као и свако лице које стави у промет у Републици Србији акцизне производе супротно одредбама овог закона.

– Допуном члана 22а Закона прописано је да обавеза обрачунавања акцизе настаје и: а) продајом акцизних производа у Републици Србији од стране лица из члана 6. став 2. тачка 5а) Закона (свако лице које продаје акцизне производе који су стечени у складу са законом и који се воде у пословним књигама тог лица); и б) када се у поступку контроле утврди да је лице из члана 6. став 2. тачка 5б) Закона ставило у промет у Републици Србији акцизне производе супротно одредбама Закона.

– Допуном члана 23. Закона прописано је да је обвезник акцизе из члана 6. став 2. тачка 5б) Закона дужан да обрачунату акцизу плати у прописаном року који је наложен решењем донетим у складу са законом којим се уређује порески поступак и пореска администрација.

– Прелазном одредбом (члан 22. Измене Закона) прописано је да се састављање и подношење обрачуна акцизе за 2014, 2015, 2016. и 2017. годину врши у складу са Законом о акцизама („Сл.

ДОСТАВЉАЊЕ ГОДИШЊЕГ ФИНАНСИЈСКОГ ИЗВЕШТАЈА СА ИЗВЕШТАЈЕМ РЕВИЗОРА ЈАВНИХ ДРУШТАВА ЗА 2016. ГОДИНУ КОМИСИЈИ ЗА ХАРТИЈЕ ОД ВРЕДНОСТИ – рок: 30. април 2017. године –

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Ј

18

авна друштва имају обавезу састављања и објављивања годишњег извештаја у складу са одредбама Закона о тржишту капитала („Сл. гласник РС”, бр. 31/2011, 112/2015 и 108/2016 – у даљем тексту: Закон) и подзаконским актима. Такође, јавно друштво је у обавези да наведени годишњи извештај достави Комисији за хартије од вредности (у даљем тексту: Комисија), као и Београдској берзи, уколико су хартије од вредности тог друштва укључене у трговање. У складу са Законом, јавно друштво је издавалац који испуњава бар један од следећих услова: – успешно је извршило јавну понуду хартија од вредности, у складу са проспектом чије објављивање је одобрила Комисија; – његове хартије од вредности укључене су у трговање на регулисаном тржишту, односно на мултилатералној трговачкој платформи (МТП) у Републици Србији. Дакле, јавна акционарска друштва су у суштини сва друштва чије су акције на Београдској берзи, на Prime market listing-у, Standard market listing-у и на ванберзанском организованом тржишту (Open market и МТП).

Садржина Годишњег извештаја У складу са одредбама Закона, а нарочито Правилника о садржини, форми и начину објављивања годишњих, полугодишњих и кварталних извештаја јавних друштава („Сл. гласник РС”, бр. 14/2012, 5/2015 и 24/2017 – у даљем тексту: Правилник), неопходно је да Годишњи извештај садржи следеће обавезне елементе: 1) Годишњи финансијски извештај састављен у складу са Законом о рачуноводству („Сл. гласник РС”, бр. 62/2013), који обухвата: – Биланс стања, – Биланс успеха, – Извештај о осталом резултату, – Извештај о токовима готовине, – Извештај о променама на капиталу, – Напомене уз финансијске извештаје. У складу са Законом о рачуноводству, јавна друштва, независно од величине, за признавање, вредновање, презентацију и обелодањивање позиција у финансијским извештајима, обавезно примењују Међународне стандарде финансијског извештавања, односно Међународне рачуноводствене стандарде (МСФИ/МРС).

2) Извештај о ревизији са финанијским извештајима који су предмет ревизије Извештај о ревизији потписан квалификованим електронским потписом кључног лица одговорног за ревизију финансијских извештаја, обелодањује се јавности у целини заједно са годишњим финансијским извештајем. Извештај о ревизији садржи ревизорско мишљење о томе да ли су годишњи финансијски извештаји јавног друштва сачињени у складу са МСФИ/МРС и Законом о рачуноводству, као и да ли истинито и објективно приказују финансијски положај, резултате пословања и новчане токове за ту годину по свим материјално значајним питањима. Ревизор јавног друштва такође има обавезу да достави Мишљење о ефикасности функционисања унутрашње ревизије, система управљања ризицима и система унутрашњих контрола и да

САСТАВЉАЊЕ И ПОДНОШЕЊЕ ПОРЕСКОГ БИЛАНСА И ПОРЕСКЕ ПРИЈАВЕ ЗА 2016. ГОДИНУ – ЗА НЕДОБИТНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ –

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

П

ореским обвезником пореза на добит се, у складу са одредбама члана 1. ст. 3. и 4. Закона о порезу на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 25/2001... и 112/2015 – у даљем тексту: Закон), сматра и друго правно лице које није основано ради остваривања добити, већ је у складу са законом основано ради постизања других циљева утврђених у његовим општим актима, ако остварује приходе продајом производа на тржишту или вршењем услуга уз накнаду, тзв. недобитна организација. Овај текст је посвећен недобитним организацијама које нису основане ради остваривања добити, али ипак остварују приходе и на тржишту, при чему не испуњавају услове из члана 44. Закона за пореско ослобођење, па су дужне да за 2016. годину поднесу: – порески биланс на Обрасцу ПБН 1 у ком ће утврдити опорезиву добит на тај начин што ће посебно исказати приходе остварене на тржишту и са њима повезане расходе, и – пореску пријаву на Обрасцу ПДП у којој утврђују пореску обавезу за 2016. годину. Напомињемо да и оне недобитне организације које испуњавају услове за пореско ослобођење из члана 44. Закона, подносе порески биланс на обрасцу ПБН 1 и ПДП пореску пријаву. Поред одредби Закона, недобитне организације приликом састављања пореског биланса и пореске пријаве примењују и: – Правилник о садржају пореског биланса за недобитне организације – обвезнике пореза на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 60/2014, 41/2015 и 53/2015) – којим су прописани обрасци ПБН, ПБН 1, ПБН 2 (за банке) и ПБН 3 (за НБС); – Правилник о садржају пореске пријаве за обрачун пореза на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 30/2015 и 101/2016) – којим је прописан нови образац ПДП. ● ВАЖНО за недобитне организације: – Немају обавезу плаћања месечних аконтација пореза на добит.

– Порез на добит плаћају за порески период у року прописаном за подношење пореске пријаве и пореског биланса за тај период – до 29. јуна 2017. године.

– Пореску пријаву и порески биланс подносе електронским путем.

1. Услови за остваривање пореског ослобођења за недобитне организације Чланом 44. Закона прописано је да се недобитне организације ослобађају пореза на добит за порески период у којем остварени вишак прихода над расходима није већи од 400.000 динара, али под условом: 1) да не расподељују остварени вишак својим оснивачима, члановима, директорима, запосленима или са њима повезаним лицима; 2) да годишњи износ личних примања која исплаћују запосленима, директорима и са њима повезаним лицима, није већи од двоструког износа просечне годишње зараде по запосленом у Републици у години за коју се утврђује право на пореско ослобођење, према подацима републичког органа надлежног за послове статистике; 3) да не расподељују имовину у корист својих оснивача, чланова, директора, запослених или са њима повезаним лицима; 4) да немају монополски или доминантан положај на тржишту у смислу закона којим се уређује заштита конкуренције. Повезаним лицима из тач. од 1) до 3) сматрају се лица из члана 59. Закона.

22

1.1 Шта се сматра приходима не/оствареним на тржишту Недобитне организације дужне су да обезбеде и искажу податке о насталим приходима и расходима и да у пореском билансу посебно искажу приходе остварене на тржишту и са

УТВРЂИВАЊЕ ОПОРЕЗИВЕ ДОБИТИ И ПОРЕСКЕ ОБАВЕЗЕ СТАЛНЕ ПОСЛОВНЕ ЈЕДИНИЦЕ НЕРЕЗИДЕНТНОГ ОБВЕЗНИКА

Ч

1. Порески биланс – ПБ 1 сталне пословне јединице – огранка Огранак је организациони део привредног друштва који нема својство правног лица, има место пословања и заступнике, а послове са трећим лицима обавља у име и за рачун привредног друштва. Огранак страног правног лица такође има обавезу да се региструје у складу са Законом о регистрацији привредних субјеката, па самим тим има и обавезу подношења финансијских извештаја. Огранак страног правног лица подноси порески биланс, као и правна лица резиденти Републике – обвезници пореза на добит, што значи да га подносе у складу са: – Правилником о садржају пореског биланса и другим питањима од значаја за начин утврђивања пореза на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 20/2014, 41/2015 и 101/2016), којим је прописан Образац ПБ 1 – Порески биланс, и – Правилником о садржају пореске пријаве за обрачун пореза на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 30/2015 и 101/2016), којим је прописана пореска пријава – Образац ПДП. Правилником о изменама и допунама Правилника о садржају пореског биланса и другим питањима од значаја за начин утврђивања пореза на добит правних лица („Сл. гласник РС”, број 101/2016) прописан је нови Образац ПБ 1, док је Правилником о изменама Правилника о садржају пореске пријаве за обрачун пореза на добит правних лица („Сл. гласник РС”, број 101/2016) прописан нови Образац ПДП.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2017.

ланом 3. Закона о порезу на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 25/2001... и 112/2015 – у даљем тексту: Закон) прописано je да је нерезидент Републике обвезник пореза на добит, за добит остварену пословањем своје сталне пословне јединице на територији Републике Србије, односно то је правно лице које је основано и има седиште стварне управе и контроле ван Републике Србије. У зависности од тога да ли се овај порески обвезник определио да води пословне књиге или не, имамо: 1) обвезника који ВОДИ ПОСЛОВНЕ КЊИГЕ у складу са прописима којима се уређује рачуноводство (огранак и други организациони делови нерезидентног обвезника који обављају делатност на територији Републике) – који опорезиву добит утврђује у складу са Законом и подноси порески биланс (Образац ПБ 1) и пореску пријаву (Обрасцу ПДП); 2) обвезника који НЕ ВОДИ ПОСЛОВНЕ КЊИГЕ у складу са прописима којима се уређује рачуноводство, али у сталној пословној јединици води евиденцију којом се обухватају сви подаци о приходима и расходима, као и други подаци од значаја за утврђивање добити коју та пословна јединица остварује пословањем на територији Републике, и то исказује у пореском билансу (Образац ПБПЈ) и пореској пријави (Образац ПДП). Порески биланс и пореску пријаву за 2016. годину стална пословна јединица нерезидентног обвезника доставља надлежном пореском органу електронским путем до 29. јуна 2017. године.

2. Порески биланс пословне јединице – састављање Обрасца ПБПЈ Стална пословна јединица нерезидентног обвезника која обавља делатност на територији Србије, а која не води пословне књиге у складу са прописима из области рачуноводства, порески биланс саставља на обрасцу ПБПЈ, а пореску пријаву на Обрасцу ПДП, и то у складу са: – Правилником о начину исказивања прихода и расхода ради утврђивања добити коју стална пословна јединица нерезидентног обвезника оствари на територији Републике Србије („Сл. гласник РС”, број 41/2015); – Правилником о садржају пореске пријаве за обрачун пореза на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 30/2015 и 101/2016);

29

ПОВЕЋАЊЕ ОСНОВНОГ КАПИТАЛА КОНВЕРЗИЈОМ ОБАВЕЗА

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

П

рема члану 146. Закона о привредним друштвима („Сл. гласник РС”, бр. 36/2011, 99/2011 и 83/2014 – др. закон и 5/2015 – у даљем тексту: Закон), основни капитал друштва са ограниченом одговорношћу може да се повећа, између осталог, и претварањем (конверзијом) потраживања према друштву у основни капитал. Та потраживања према друштву могу бити краткорочна или дугорочна пошто Закон не прописује, али и не ограничава врсту обавезе која се може конвертовати у капитал. Значи, друштво са ограниченом одговорношћу (у даљем тексту: Друштво) уместо да своје обавезе према повериоцима (по основу испоручене робе, пружене услуге, зајма итд.) измири плаћањем, исте измирује конверзијом тих потраживања у основни капитал, дакле смањeњем обавеза, а повећањем сопственог основног капитала. Сматрамо да овакав начин „измиривања” обавеза има значајне могућности у нашим садашњим економским условима привређивања и то је често погодан начин за решавање дужничко-поверилачких односа између наших друштава, као и између друштава и банака, наравно уз проналажење заједничких интереса поверилаца и дужника, у којима се дужници ослобађају обавеза, а за узврат умањују своја управљачка и имовинска права у корист поверилаца. Дакле, поводом одлучивања о расподели остварених резултата за 2016. годину, ово може бити једна од опција за решавање актуелних проблема у пословању.

Шта значи конвертовање обавеза у основни капитал Конверзија (претварање) потраживања у основни капитал представља замену повериочевог потраживања према привредном друштву у његов улог у том друштву, и то новчани улог са конкретним процентом учешћа у основном капиталу тог друштва. Конверзијом се потраживање гаси, смањују се обавезе Друштва, али се угашена потраживања претварају у основни капитал, па се на овај начин повећава основни капитал Друштва. Са становишта повериоца, конверзија потраживања у основни капитал представља замену повериочевог потраживања према привредном друштву у његовом процентуалном учешћу у основном капиталу тог друштва. Смањивањем обавеза и повећањем основног капитала побољшава се финансијска структура Друштва, повећавају се сопствена средства у односу на туђа и повећавају се дугорочни извори средстава у односу на краткорочне. Конверзија дуга у капитал подразумева повећање основног капитала Друштва дужника формирањем новог улога чији власник постаје нови члан Друштва, бивши поверилац. Зато се овај поступак може означити не само као конверзија обавеза у капитал, већ и као конверзија потраживања удела у капиталу Друштва дужника.

Који су ефекти конверзије дугова у основни капитал Конверзијом обавеза у основни капитал у пословним књигама дужника настају следеће промене: 1) основни капитал друштва се повећава; 2) смањују се обавезе друштва у износу који је конвертован у капитал; 3) мења се структура учешћа у капиталу и власника друштва јер нови власник постаје поверилац чији се дуг конвертује, а тиме се смањује учешће једног или више досадашњих власника. У пословним књигама повериоца настаје промена у погледу гашења потраживања, а уместо њега поверилац стиче удео у капиталу дужника који се евидентира на рачуну учешћа у капиталу Друштва дужника.

34

Како се обавља конверзија дугова у основни капитал Први предуслов за спровођење конверзије обавеза у капитал је сагласност чланова Друштва (члан 167. Закона) која је потребна јер се конверзијом умањују права једног или више постојећих чланова.

РАЧУНОВОДСТВЕНО-ПОРЕСКИ АСПЕКТ ТРОШКОВА РЕПРЕЗЕНТАЦИЈЕ

У

1. Примери рачуноводственог обухватања издатака за репрезентацију Пример 1: У виду репрезентације је пословном партнеру дат сопствени производ чија цена коштања износи 2.200 динара. Р. бр.

Конто дугује

потражује

2

3

1)

551

621

1

ОПИС 4 Трошкови репрезентације Приходи од активирања или потрошње производа и услуга за сопствене потребе

Износ дугује

потражује

5

6

2.200

2.200

2.200

2.200

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2017.

складу са Правилником о контном оквиру и садржини рачуна у контном оквиру за привредна друштва, задруге и предузетнике („Сл. гласник РС”, бр. 95/2014) на рачуну 551 – Трошкови репрезентације исказују се издаци за репрезентацију, укључујући и вредност сопствених производа, робе и услуга. Трошкови репрезентације најчешће се појављују у односима са пословним партнерима приликом закључивања послова, уговора, обележавања јубилеја, пуштања у рад нових капацитета и у другим сличним случајевима, затим трошкови угоститељских услуга, као и трошкови који се поклањају у облику сопствених производа, роба и услуга итд. Карактеристични примери издатака на име репрезентације су: – конзумирање топлих напитака, безалкохолних пића (кафа, чај, вода, сокови) и алкохолних пића у пословним просторијама правног лица приликом пријема пословних партнера; – конзумирање јела и пића у сопственим угоститељским објектима; – конзумирање јела и пића у угоститељским објектима других правних или физичких лица; – конзумирање јела и пића и други трошкови приликом обележавања важних догађаја у вези са пословањем; – трошкови угоститељских услуга по основу преноћишта и исхране пословних партнера, ако су у функцији закључивања уговора, односно остваривања других облика пословне сарадње; – давање пословним партнерима сопствених производа и робе или вршење услуга.

– за дати производ за репрезентацију 1а)

980

960

Трошкови продатих производа и услуга Готови производи

– за дати производ за репрезентацију – излаз са залиха

Сопствени производи дати у репрезентацију процењују се у висини цене коштања, а сопствена роба дата у репрезентацију у висини набавне цене робе. Приходи настали по основу наведене интерне реализације евидентирају се у корист: ● Рачуна 620 – Приходи од активирања или потрошње робе за сопствене потребе, исказују се приходи по основу употребе робе за репрезентацију; ● Рачуна 621 – Приходи од активирања или потрошње производа и услуга за сопствене потребе, исказују се приходи по основу употребе производа и услуга за репрезентацију.

39

ДАВАЊЕ СТАНОВА НА КОРИШЋЕЊЕ ЗАПОСЛЕНИМА КОД ПОСЛОДАВЦА

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

У

42

пракси су чести случајеви да послодавци – правна лица непокретности које су закупили користе за решавање стамбених потреба својих запослених. Услове под којим ове непокретности дају на коришћење својим запосленима, послодавци регулишу својим општим актом. Послодавци у том општем акту посебно уређују да ли запосленима додељују непокретности на коришћење са или без обавезе плаћања закупнине. При томе: 1) ако се запосленом додели стан на коришћење са обавезом плаћања закупнине, општим актом се уређују начин утврђивања и висина закупнине коју запослени плаћа послодавцу, као и начин плаћања те закупнине; 2) ако се запосленом додели стан на коришћење без обавезе плаћања закупнине или уз обавезу плаћања закупнине која је нижа од тржишно утврђене закупнине, запослени по том основу остварује примања по основу чињења или пружања погодности које се у смислу Закона о порезу на доходак грађана сматрају зарадом. Погледајмо у наставку какав је порески третман давања непокретности на коришћење запосленима од стране послодавца.

Обрачун примања по основу коришћења непокретности од стране запосленог Према члану 14а став 1. тачка 2) Закона о порезу на доходак грађана („Сл. гласник РС”, бр.

24/2001… и 112/2015 – у даљем тексту: Закон), примање по основу чињења или пружања погодности које се сматрају зарадом, јесте и коришћење стамбених зграда и станова који су у власништву послодавца или на располагању послодавца по основу закупа или по другом основу, уз плаћање закупнине или без плаћања закупнине. Према ставу 3. истог члана, вредност овог примања чини: – ако послодавац плаћа закупнину – износ закупнине коју послодавац плати за запосленог; – ако послодавац не плаћа закупнину – износ закупнине према тржишним ценама у месту у коме се стамбена зграда или стан налазе, умањена за износ који је запослени платио као закупнину. Према томе, ако се запосленом додели непокретност на коришћење без обавезе плаћања закупнине или уз обавезу плаћања закупнине која је нижа од износа закупнине која би се постигла на тржишту, запослени по том основу остварује примање по основу чињења или пружања погодности које се у смислу члана 14. Закона сматрају зарадом, на које се плаћају порез и доприноси на зараде и које улазе у пензијски основ. Наиме, када запослени користи стамбену зграду или стан у власништву послодавца или на располагању послодавцу по основу закупа или по другом основу, вредност примања тог запосленог чини износ закупнине тог стамбеног простора коју послодавац плати за запосленог, односно у случају у којем послодавац не плаћа закупнину, износ закупнине према тржишним ценама у месту у коме се стамбена зграда или стан налази, умањен за износ који је запослени платио као закупнину. Висину закупнине, па тиме и вредност примања запосленог по основу закупнине, утврђује послодавац – исплатилац зараде у тренутку када се наведено примање остварује. То треба имати у виду јер ако надлежни порески орган оцени да је утврђена вредност закупнине нижа од износа закупнине према тржишним вредностима, утврдиће примања у висини тржишне закупнине. Тако утврђена вредност закупнине која има карактер примања запосленог, третира се као нето зарада коју због потребе обрачуна пореза и доприноса треба прерачунати у бруто износ, а затим је додати на остали део зараде тог запосленог ради јединственог обрачуна пореских обавеза. На тај начин зараду по основу плаћене закупнине стана послодавац треба да „веже” са редовним обрачуном зарада за конкретни месец јер примања по овом основу, заједно са другим примањима која се сматрају зарадом, чине укупну месечну зараду запосленог.

ИЗБЕГАВАЊЕ ДВОСТРУКОГ ОПОРЕЗИВАЊА АУТОРСКИХ НАКНАДА ПО ОСНОВУ ЛИЦЕНЦЕ ЗА СОФТВЕР И ОСТАЛИХ СОФТВЕРСКИХ ПЛАЋАЊА Увод

Р

е­пу­бли­ка Ср­би­ја је, као и све оста­ле зе­мље, за­ин­те­ре­со­ва­на да на адекватан на­чин, путем за­кљу­че­ња уго­во­ра о из­бе­га­ва­њу дво­стру­ког опорези­ва­ња (у даљем текст: УОИДО/Уговор) са дру­гим зе­мља­ма, елиминише про­блем дво­стру­ког опо­ре­зи­ва­ња до­хот­ка и имо­ви­не, укљу­чу­ју­ ћи и ауторске на­кна­де. Има­ју­ћи у ви­ду на­ве­де­но, као и бројна пи­та­ња која се односе на порески третман накнада ко­је се ис­пла­ћу­ју у ве­зи са раз­ли­чи­тим вр­ста­ма пла­ћа­ња за софт­вер, у на­став­ку да­је­мо бли­жа об­ја­шње­ња (у виду питања и одговора) на­ве­де­ног.

Дефинисање израза „ауторске накнаде”

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2017.

За по­тре­бе УОИДО са свим зе­мља­ма, из­раз „аутор­ске на­кна­де” дефини­ше се (суштински исто, али другачије формулисано) та­ко да озна­ча­ва плаћања би­ло ко­је вр­сте ко­ја су примље­на као на­кна­да за ко­ри­шће­ње или за пра­во кори­шће­ња аутор­ског пра­ва на књи­жев­но, умет­нич­ко или на­уч­но де­ло, укључу­ју­ћи би­о­скоп­ске фил­мо­ве и фил­мо­ве или тра­ке за те­ле­ви­зи­ју или радио, затим за коришћење или пра­во ко­ри­шће­ња па­тен­та, за­штит­ног знака, на­цр­та или мо­де­ла, пла­на, тај­не форму­ле или по­ступ­ка, као и за коришће­ње или пра­во ко­ри­шће­ња индустриј­ске, ко­мер­ци­јал­не или на­уч­не опре­ме, или за оба­ве­ште­ња ко­ја се од­но­се на ин­ду­стриј­ска, ко­мер­ци­ јал­на или на­уч­на искуства. Ре­пу­бли­ка Ср­би­ја сма­тра да пла­ћа­ња ко­ја се од­но­се на софт­вер спа­да­ју у по­ље при­ме­не чла­на 12. УОИДО (у ко­јем се по­ре­ски тре­ти­ра опо­ре­зи­ва­ње ауторских на­кна­да) уко­ли­ко је реч о накнади за кори­шће­ње или за пра­во коришћења, а не о пре­но­с у це­ло­куп­ног пра­ва сво­ји­не на софт­ ве­ру, и то без обзи­ра на то да ли се на­кна­да ис­пла­ћу­је за ко­ри­шће­ње или за пра­во коришће­ња аутор­ског права на софтве­ру за ко­мер­ци­јал­ну екс­пло­ат­ а­ци­ју (нпр. да­ља ди­стри­бу­ци­ја софтвера) или се на­кна­да од­но­си на ко­ри­шће­ње или на пра­во ко­ри­шће­ња софт­ве­ра за по­слов­ну (соп­стве­ ну) упо­тре­бу од стра­не стица­о­ца коме се софт­вер усту­па на кори­шће­ње, с об­зи­ром на то да се у овим слу­ча­је­ви­ма ра­ди са­мо о раз­ли­чи­том оби­му да­тог пра­ва на ко­ри­шће­ње. Питања и одговори у вези са пореским третманом ауторских накнада за софтвер На­кна­да за ли­цен­цу за им­пле­мен­та­ци­ју софт­ве­ра

Пи­та­ње: Да ли се за по­тре­бе УОИДО на­кна­да ко­ју вла­сни­ку ли­цен­це за софт­вер плаћамо по осно­ву ли­цен­це за им­пле­мен­та­ци­ју софтве­ра, сма­тра аутор­ском накнадом при­ли­ком чи­је ис­пла­те не­ ре­зи­дент­у тре­ба обрачу­на­ти и пла­ти­ти порез по од­бит­ку, по сто­пи пред­ви­ђе­ној у УОИДО. Од­го­вор: По­во­дом ви­ше пу­та по­ста­вљених пи­та­ња по­ре­ског трет­ма­на на­кна­да ко­је се испла­ћу­ју ино­ стра­ном при­ма­о­цу на­кна­де (вла­сни­ку аутор­ског пр­ава на софтверу) – рези­ден­т у зе­мље са ко­ јом је Ре­пу­бли­ка Ср­би­ја за­кљу­чи­ла УОИДО – у ци­љу све­об­ у­хват­ног са­гле­да­ва­ња свих мо­гу­ћих случајева из прак­се указујемо на сле­де­ће разло­ге/мо­ти­ве пла­ћа­ња (укљу­чу­ју­ћи и пла­ћа­ње по основу лицен­це за им­пле­мен­та­ци­ју софт­ве­ра) и у складу са тиме, њи­хов одгова­ра­ју­ћи по­ре­ски трет­ман, и то: На­кна­да за ку­по­ви­ну софт­ве­ра До­ма­ћи ко­ри­сник софт­ве­ра/ис­пла­ти­лац при­хо­да пла­ћа на­кна­ду вла­сни­ку ауторског права на софтверу по осно­ву ку­по­ви­не софт­ве­ра. У том слу­ча­ју се пред­мет­на на­кна­да (ку­по­про­дај­на це­на) у Ре­пу­бли­ци Ср­би­ји, у скла­ду са чла­ ном 7. УОИДО (до­бит од по­сло­ва­ња), мо­же опо­ре­зи­ва­ти једино ако је оства­ре­на пре­ко стал­не

45

ПРИМЕНА РЕГИОНАЛНЕ КОНВЕНЦИЈЕ О ПАН-ЕВРО-МЕДИТЕРАНСКИМ ПРЕФЕРЕНЦИЈАЛНИМ ПРАВИЛИМА О ПОРЕКЛУ

Е

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2017.

вропска комисија (у даљем тексту: Комисија) у „Службеном листу Европске уније”, серија Ц, број 73 од 9. 3. 2017. године, објавила је Обавештење којим су све стране уговорнице Регионалне конвенције о пан-евро-медитеранским правилима о пореклу („Сл. гласник РС – Међународни уговори”, бр. 7/2013 – у даљем тексту: Конвенција) обавештене о изменама које се тичу могућности примене дијагоналне кумулације порекла, предвиђене чланом 3. Прилога I Конвенције.

1. Комисија је објављеним Обавештењем подсетила стране уговорнице Конвенције на услове за примену дијагоналне кумулације порекла. У Обавештењу Kомисије је наведено да се дијагонална кумулација порекла може примењивати само ако су стране (државе и територије) у којима се обавља коначна производња и стране коначног одредишта, са свим странама које учествују у стицању статуса производа са пореклом, тј. свим странама из којих употребљени материјали потичу, склопиле споразуме о слободној трговини који садрже иста правила о пореклу. Материјалима без порекла сматрају се материјали са пореклом стране која није склопила споразум са странама у којима се обавља коначна производња и странама коначног одредишта.

2. На основу обавештења које су јој стране уговорнице доставиле, Комисија је обавестила о могућности примене кумулације порекла између ЕУ и Босне и Херцеговине на основу Конвенције. Између наведених страна Конвенција ће се примењивати ретроактивно од 9. 12. 2016. године. Примена кумулације порекла између ЕУ и Босне и Херцеговине на основу Конвенције омогућава да се приликом извоза робе из Републике Србије у Босну и Херцеговину могу користити докази о пореклу наведени у Анексу IIIа и IVа Прилога I Конвенције за: 1) производе са преференцијалним пореклом ЕУ, за које се при извозу из Републике Србије потврђује њихово ЕУ порекло и 2) производе са пореклом који су у Републици Србији добијени применом кумулације порекла са материјалима преференцијалног порекла ЕУ. То значи да се при извозу горе набројаних производа у Босну и Херцеговину, сходно одлуци бр. 1/2014 Савета за стабилизацију и придруживање ЕУ и Републике Србије („Сл. гласник РС”, бр. 12/2015) и Одлуке Заједничког комитета Споразума ЦЕФТА 2006 („Сл. гласник РС”, бр.

28/2014), као докази о пореклу робе могу користи: 1) Уверење о кретању робе ЕУР.1 серија А, које у пољу број 7. не садржи напомене „cumulation applied with” и „no cumulation applied”, или 2) изјава о пореклу која не садржи напомену „cumulation applied with” или „no cumulation applied”. У Обавештењу се наводи да се, без обзира што Република Турска још увек није започела примену Конвенције, производи турског преференцијалног порекла који су обухваћени Царинском унијом између ЕУ и Републике Турске, могу сматрати материјалима са пореклом у циљу дијагоналне кумулације између ЕУ и земаља учесница у процесу стабилизације и придруживања ЕУ, с којима је на снази протокол о пореклу. Битно је истаћи и да ће се у смислу примене кумулације порекла робе: 1) приликом извоза из Републике Србије у Републику Турску робе која је преференцијално порекло стекла на основу дијагоналне кумулације, примењивати Протокол II Споразума о слободној трговини између Републике Србије и Републике Турске, па се као докази о пореклу могу издати или Уверење о кретању робе ЕУР.1, серија Ц, које у пољу број 7 садржи напомене „cumulation applied with” и „no cumulation applied”, или изјава о пореклу која садржи исте напомене; 2) приликом извоза робе из Републике Србије у Републику Молдавију, примењивати Анекс IV Споразума ЦЕФТА, па ће се производи/материјали ЕУ порекла сматрати производима

53

са пореклом, док ће се производи/материјали пореклом из Републике Турске и из земаља чланица ЕФТА сматрати производима без порекла; 3) приликом отпреме робе из централног дела Републике Србије на територију АП Косово и Метохија, примењивати Анекс IV Споразума ЦЕФТА, па ће се производи/материјали пореклом из Републике Турске и из земаља чланица ЕФТА сматрати производима без порекла.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

***

УСВОЈЕНА ОДЛУКА О ИЗМЕНАМА ОДЛУКЕ О ВРСТИ, ВИСИНИ И НАЧИНУ ПЛАЋАЊА НАКНАДЕ ЗА УСЛУГЕ ЦАРИНСКОГ ОРГАНА

У

„Службеном гласнику РС”, бр. 23/2017 од 13. 3. 2017. године, објављена је Одлука о измена­ ма Одлуке о врсти, висини и начину плаћања накнаде за услуге царинског органа, која је ступила на снагу 21. 3. 2017. године. Законом о изменама и допунама Царинског закона који је ступио на снагу 6. 1. 2017. године, накнаде за услуге царинског органа су преименоване у таксе. Како Закон о републичким административним таксама не предвиђа наплату ове таксе, било је неопходно дефинисати износ нове таксе, што је и учињено настављеном применом Одлуке о врсти, висини и начину плаћања накнаде за услуге царинског органа („Сл. гласник РС”, бр. 113/2013 од 20. 12. 2013. године) тако што је реч „накнада” замењена речју „такса”. То значи да царински орган сада наплаћује таксу: 1) у износу од 1.881,00 динара за сваки започети час рада овлашћеног царинског службеника – при изласку на терен ван редовног радног времена или ван места, односно просторија и простора у којима царински орган редовно врши царински надзор и контролу или царињење робе, ради спровођења царинских формалности (уколико се то ради на захтев лица); 2) у износу од 908,00 динара – за обраду пријаве за полагање стручног испита за заступање у царинском поступку; 3) у износу од 52.404,00 динара по полазнику – за обуку за царинско заступање; 4) у износу од 18.960,00 динара – за организовање и полагање стручног испита за заступање у царинском поступку, односно за поновно полагање, и у износу од 9.480,00 динара – за полагање поправног испита из једне или две области; 5) у износу од 2.624,00 динара – за издавање дозволе за рад царинског заступника.

54

***

ПРЕКРШАЈИ ВЕЗАНИ ЗА ПРЕФЕРЕНЦИЈАЛНО ПОРЕКЛО РОБЕ

У

циљу уједначавања праксе прекршајних судова и Управе царина, Одељење судске праксе Прекршајног апелационог суда заузело је став у вези са постојањем прекршаја везаних за преференцијално порекло робе из члана 293. став 1. тачка 1. и из члана 294. став 1. тачка 1. Царинског закона („Сл. гласник РС”, бр. 18/2010, 111/2012, 29/2015 и 108/2016).

1. Приликом утврђивања постојања одговорности за прекршаје предвиђене чланом 293. став 1. тачка 1. или чланом 294. став 1. тачка 1. Царинског закона, поставља се питање виности окривљених. Царински орган земље извознице у свом негативном одговору/обавештењу: 1) потврђује да раније приложена документација о преференцијалном пореклу није тачна или 2) да је документација непотпуна, или 3) да извозник на тражење царинског органа земље извознице није дао никакав одговор. Одељење судске праксе Прекршајног апелационог суда је на својој седници 27. 5. 2016. године усвојило став да негативни одговор стране администрације указује да је остварена радња прекршаја из члана 293. став 1. тачка 1. или члана 294. став 1. тачка 1. Царинског закона, али да то не значи да аутоматски постоји кривица лица које је царинском органу предало документ (а није га само сачинило), нити може аутоматски значити да кривице нема, већ се процена царинарнице да је извршилац поступао умишљајно или нехатно мора поткрепити одговарајућим доказима. Одлука суда не може почивати на претпоставкама или уверењима суда која нису поткрепљена на одговарајући начин, већ само на чињеницама утврђеним у поступку и то на основу приложених и изведених доказа. Стога, уколико осим негативног одговора стране администрације не постоје други приложени или изведени докази који указују или могу указати на постојање кривице учиниоца прекршаја, нема основа да се окривљени огласи одговорним за чињење неког од наведених прекршаја. Суд доказе изводи само на предлог странака, а изузетно и по службеној дужности и то уколико се ради о доказу који странка није у могућности сама да прибави. Под одговарајућим доказима који указују на постојање кривице окривљеног подразумевају се и докази који се тичу радњи окривљеног: 1) Писана изјава окривљеног, дата царинском органу, која указује на постојање кривице, а у којој је дато изјашњење у вези са околностима под којима је роба набављена, и то: од кога су набављени роба и оспорени доказ, да ли је било посредника, на који начин је остварен контакт са

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2017.

Кад год је у прилици, приликом декларисања робе за поступак стављања у слободан промет, уз Јединствену царинску исправу (ЈЦИ), декларант прилаже и доказ о преференцијалном пореклу робе. На тај начин декларант ствара услове за обрачун и наплату царинских дажбина по царинској стопи од 0% или по стопи која је нижа од МФН царинске стопе. Спроводећи систем управљања ризиком, а у намери да спречи злоупотребу споразума о слободној трговини, Управа царина, путем административне сарадње са царинским органом државе/територије потписнице споразума, врши проверу веродостојности издатих доказа о преференцијалном пореклу робе, као и проверу испуњености услова за њихово издавање. Уколико одговор стране администрације буде негативан, поступајућа царинарница покреће царинско-управни поступак ради наплате мање наплаћених дажбина, спроводи истражне радње из своје надлежности и подноси захтев за покретање прекршајног поступка надлежном прекршајном суду. Прекршајни поступак се води против увозника (правно лице, предузетник или физичко лице), а у случају посредног заступања и против царинског заступника, па је за наведена лица пожељно да буду упозната са правним ставом Прекршајног апелационог суда како би у прекршајном поступку на најбољи начин заштитила своја права.

55

ПИТАЊА ЧИТАЛАЦА

ОДГОВОР: У члану 12. став 6. тачка 7) подтачка (2) Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 84/2004... и 108/2016 – у даљем тексту: Закон) прописано је да се услуге ОГЛАШАВАЊА (као изузетак од општег правила дефинисаног ст. 4. и 5. Закона) опорезују сходно правилу разликовања лица коме су пружене услуге, тј. да ли је у питању порески обвезник или лице које то није, али је то за конкретну услугу небитно, с обзиром на то да је у оба случаја место промета место где прималац услуге има седиште, пребивалиште или боравиште, односно где пословна јединица којој се пружа услуга има седиште. Пре него што дамо објашњења по питањима да ли се страно лице мора евидентирати у систем ПДВ-а у Србији или не, и какве су санкције ако мора а то не учини, морамо нагласити шта се од 1. априла 2017. г. сматра ОГЛАШАВАЊЕМ, с обзиром на то да у члану 12. више не постоји појам „услуге рекламе”. Чланом 2. став 1. тачка 1) Закона о оглашавању („Сл. гласник РС”, број 6/2016) дефинисано је да је оглашавање представљање у било ком облику у вези са пословањем, односно професионалном или пословном делатношћу, ради подстицања продаје робе и услуга, продаје непокретности, као и преноса права и обавеза. Оглашавање се може вршити: – у електронским медијима (ТВ и радијско оглашавање); – у штампаним медијима (дневне и периодичне новине и друга штампана средства јавног информисања, као и дигитална издања дневних и периодичних новина, односно других штампаних средстава јавног информисања); – на отвореним површинама (огласним паноима (билбордима), плакатима, дисплејима, светлећим ознакама и сл., постављеним на површинама које су изван затвореног простора, а доступне су јавности, односно неодређеном броју прималаца);

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2017.

ПИТАЊЕ: Болница се рекламира путем телевизија и часописа широм нашег региона. Када су у питању телевизије, ту су ОБН чије је седиште у Босни и Херцеговини и Фокс телевизија са седиштем у Бугарској. Напомињем да се програм ових телевизија, иако су им седишта ван Србије, може видети путем кабловских оператера и у Србији. Часопис Лепота и здравље са текстовима о нашој болници излази у Босни и Херцеговини, Македонији и Црној Гори (у Србији се не може купити). Такође, сваког месеца Гугл нам наплаћује „хостовање” које ми приказујемо као трошкове рекламе. За ове трошкове рекламирања Болница сваког месеца добија фактуре од инодобављача и као порески дужник (напомињем да Болница није обвезник ПДВ-а), у складу са чланом 12. Закона, обрачунава ПДВ интерним обрачуном и до 10. у месецу за претходни месец подноси ПДВ пријаву и плаћа порез. Молим за ваше мишљење: – Да ли се после измена Закона о ПДВ-у које ступају на снагу 1. 4. 2017. године, нешто мења у односу на наше досадашње поступке око обрачуна ПДВ-а? Ако се мења, шта се мења?

– На која страна правна лица се односи измена Закона по којој морају да одреде пореског пуномоћника у Србији?

– Да ли наши инодобављачи треба да одреде пореског пуномоћника у Србији? Ако треба, а они не желе, да ли то значи да треба да прекинемо сарадњу са њима због измена Закона о ПДВ-у? Ако треба, а они не желе, и наставимо сарадњу, да ли наша држава може да их казни зато што нису одредили пореског пуномоћника? Ако треба, ко треба да их обавести да су овде наступиле законске промене?

57

KАЛЕНДАР ПОРЕСКИХ ОБАВЕЗА ЗА АПРИЛ 2017. године

Р. бр.

ВРСТА И ОПИС ОБАВЕЗЕ

Датум обавезе

Обавезе по основу Закона о акцизама Произвођачи нискоалкохолних пића који су на дан 31.12. 2015. г. имали произведена нискоалкохолна пића која садрже више од 1,2%, а највише до 5% вол алкохола, дужни су да надлежној Пореској управи доставе податак о стању залиха нискоалкохолних пића пописаних на последњи дан у месецу, до утрошка тих залиха

10. 4. 2017.

2.

Уплата акцизе обрачунате, осим за ел. eнергију, за период 16–31. марта 2017. г.

18*. 4. 2017.

3.

Подношење ПП ОАЕЛ и уплата акцизе на електричну енергију за крајњу потрошњу за март 2017. г.

18*. 4. 2017.

4.

Подношење захтева на Обрасцу РЕФ-Г за рефакцију акцизе за деривате нафте и биотечности набављене за грејање (по истеку месеца)

20. 4. 2017.

5.

Подношење захтева на Обрасцу РЕФ-Т за рефакцију акцизе за деривате нафте и биогорива који се као моторно гориво користе за транспортне сврхе (по истеку квартала)

20. 4. 2017.

6.

Подношење захтева на Обрасцу РЕФ-ЕТЕ, са прилозима РЕФ-ЕТЕ-а и РЕФ-ЕТЕ-б, за рефакцију акцизе за деривате нафте и биотечности који се користе за производњу електричне и топлотне енергије (по истеку квартала)

20. 4. 2017.

7.

Подношење ПП ОАК и ПП ТОА за први тромесечни обрачун акциза за 2017. г.

20. 4. 2017.

8.

Уплата акцизе обрачунате за период 1–15. марта 2017. г.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2017.

1.

у мају

Обавезе по основу Закона о ПДВ-у 1.

Подношење ПП ПДВ и уплата ПДВ-а од стране лица која нису евидентирана у систему ПДВ-а (порески дужник из члана 10. и члана 44. став 3. Закона – по основу насталих обавеза у марту 2017. г.)

10. 4. 2017.

2.

Подношење ПП ПДВ и уплата ПДВ-а од стране обвезника ПДВ-а и пореских дужника из члана 10. Закона, који имају месечни порески период, као и обвезника из члана 36а Закона – по основу насталих обавеза у марту 2017. г.

18*. 4. 2017.

3.

Подношење Обрасца ПИД ПДВ 1 за стицање статуса претежног извозника за месечне обвезнике

18*. 4. 2017.

4.

Најранији рок за подношење захтева за повраћај пореског кредита – сви обвезници

19*. 4. 2017.

61

ВРСТА И ОПИС ОБАВЕЗЕ

Р. бр.

Датум обавезе

Обавезе по основу Закона о порезу на добит правних лица 1.

Уплата месечне аконтације пореза на добит за март 2017. г.

18*. 4. 2017.

2.

Подношење ПДПО/С и уплата пореза по одбитку у складу са чланом 40. Закона

при свакој исплати

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

Обавезе по основу Закона о порезу на доходак грађана 1.

Исплатиоци прихода по основу естрадних програма забавне и народне музике и других забавних програма, Пореској управи достављају обавештење на Обрасцу ОЗУ о закљученим уговорима са интерпретаторима и другим ангажованим лицима у марту 2017. г.

3.

Предузетници – паушалци плаћају утврђену обавезу по решењу ПУ

18*. 4. 2017.

4.

Предузетници који се нису определили за личну зараду – дужни су да уплате аконтацију пореза и доприноса за социјално осигурање за март 2017. г.

18*. 4. 2017

Остали порези и доприноси и друге фискалне обавезе 1.

Уплата накнаде за приређивање игара на срећу за март месец

5. 4. 2017.

2.

Подношење ИОСУ Пореској управи – извештај послодавца о извршењу обавезе запошљавања особа са инвалидитетом и уплата обавезе за март 2017. г.

5. 4. 2017.

3.

Уплата пореза на премије неживотних осигурања за уговоре склопљене у марту 2017. г.

10. 4. 2017.

3.

Подношење ПП ОДО и уплата доприноса за социјално осигурање за осниваче који у свом друштву раде без радног односа за март 2017. г.

18*. 4. 2017.

5.

Уплата комуналне таксе за фебруар 2017. г.: - за град Београд; - за остале општине у Р. Србији – према датуму на решењу.

18*. 4. 2017.

6.

Уплата доприноса за социјално осигурање на најнижу месечну основицу доприноса – послодавци који нису исплатили зараде за март 2017. г. – 30.

4. 2017.

3*. 5. 2017.

______________

62

5. 4. 2017.

* Чланом 91. став 2. Закона о општем управном поступку прописано је да ако последњи дан рока пада у недељу или на дан државног празника, или у неки други дан када орган пред којим треба предузети радњу не ради, рок истиче првог наредног радног дана.

ИЗНОС ЛИЧНИХ ПРИМАЊА ЗАПОСЛЕНИХ И ДРУГИХ ЛИЦА И ЊИХОВ ПОРЕСКИ ТРЕТМАН – на основу просечне зараде у Републици у месецу фебруару 2017. године од 64.847 динара

ПО ЗАКОНУ О РАДУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

1

2

3

НАКНАДА ТРОШКОВА ПОГРЕБНИХ УСЛУГА запосленом у случају смрти брачног друга и деце, члановима уже породице у случају смрти запосленог

Према члану 119. тач. 2) Закона о раду, послодавац је обавезан на ове исплате до висине трошкова погребних услуга, а према приложеним рачунима

За запосленог и члана његове породице не опорезује се до 65.189 дин.

СОЛИДАРНА ПОМОЋ породици у случају смрти пензионисаног радника

Исплаћује се у складу са општим актом и уговором о раду

Неопорезиво до 65.189 дин.

ОТПРЕМНИНА КОД ОДЛАСКА У ПЕНЗИЈУ

Према Закону о раду, исплаћује се најмање у висини 2 просечне зараде у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за статистику (тренутно: 64.847 x 2 = 129.694)

Не опорезује се до износа двоструке месечне зараде по запосленом у Републици према последњем податку (2 x 64.847 = 129.694 дин.)

ЈУБИЛАРНА НАГРАДА

До висине утврђене општим актом послодавца

Неопорезиво до 18.624 дин. годишње

НАКНАДА ТРОШКОВА ПРЕВОЗА ДО ПОСЛА И ПОВРАТКА СА ПОСЛА

До висине цене превозне карте у јавном саобраћају

Не опорезује се до висине превозне карте, односно до висине стварних трошкова превоза, а највише до 3.725 дин.

ДНЕВНИЦА ЗА СЛУЖБЕНО ПУТОВАЊЕ У ИНОСТРАНСТВО

У висини утврђеној општим актом послодавца (члан 118. тачка 3. Закона о раду)

Не опорезује се до износа прописаног Уредбом о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника („Сл. гласник РС”, 86/07, 84/14 и 84/15) највише до 15 евра, а за субјекте ван јавног сектора је неопорезиво до 50 евра

ДНЕВНИЦА ЗА СЛУЖБЕНО ПУТОВАЊЕ У ЗЕМЉИ

До висине прописане општим актом односно уговором о раду код послодавца (члан 118. тач. 2. Закона о раду)

Неопорезиво до 2.236 дин. по дневници

НАКНАДА ТРОШКОВА СМЕШТАЈА НА СЛУЖБЕНОМ ПУТУ

До висине прописане општим актом односно уговором о раду код послодавца (према Закону о раду)

Неопорезиво до износа приложеног рачуна

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2017.

ВРСТА ИСПЛАТЕ

63

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 64

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ПО ЗАКОНУ О РАДУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

1

2

3

НАКНАДА ТРОШКОВА ПРЕВОЗА НА СЛУЖБЕНОМ ПУТОВАЊУ

Признају се у целини према приложеним рачунима

Неопорезиво до висине приложених рачуна превозника у јавном саобраћају

НАКНАДА ТРОШКОВА СМЕШТАЈА И ИСХРАНЕ ЗА РАД НА ТЕРЕНУ ако послодавац није запосленом обезбедио смештај и исхрану без накнаде (члан 118. тач. 4) Закона о раду)

У висини трошкова смештаја и исхране у складу са општим актом и уговором о раду

Не плаћају се пореске обавезе

СОЛИДАРНА ПОМОЋ за дужу или тежу болест, рехабилитацију или тежу инвалидност запосленог или члана његове породице

До висине утврђене општим актом послодавца

Неопорезиво до 37.252 дин. по случају

ОСТАЛЕ СОЛИДАРНЕ ПОМОЋИ (чл. 120. тач. 1. Закона о раду)

До висине утврђене општим актом послодавца

Опорезује се цео износ само порезом по стопи од 10%

НАКНАДА ТРОШКОВА ПРЕВОЗА СОПСТВЕНИМ ПУТНИЧКИМ МОТОРНИМ ВОЗИЛОМ У СЛУЖБЕНЕ СВРХЕ

Према члану 118. тач. 2) и 3) Закона о раду, утврђује се општим актом или уговором о раду код послодавца

Не опорезује се до 30% цене 1 л бензина помноженог са бројем потрошених литара, а највише до 6.520 дин. месечно

СТИПЕНДИЈЕ И КРЕДИТИ УЧЕНИКА И СТУДЕНАТА – ученицима средњих школа и студентима виших школа и факултета

На начин утврђен општим актом послодавца

Неопорезиво до 11.176 дин. месечно

СТИПЕНДИЈЕ И КРЕДИТИ УЧЕНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА – када су родитељи запослени код послодавца

На начин утврђен општим актом послодавца

Исплата има карактер зараде, на цео износ плаћају се доприноси за социјално од 19,9% + 17,9% и порез по стопи од 10%

ОТПРЕМНИНА при отказу уговора о раду вишку запослених због технолошких, економских или организационих промена (по члану 158. и 159. Закона о раду)

Исплаћује се у висини утврђеној општим актом или уговором о раду, а не може бити нижа од збира трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада код послодавца код кога се остварује право на отпремнину. Зарадом се сматра просечна месечна зарада запосленог исплаћена за последња три месеца која претходе месецу у којем се исплаћује отпремнина.

Неопорезиво до најнижих износа исплате по годинама рада из претходне колоне (члан 9. став 1. тачка 18. Закона о порезу на доходак грађана)

ПО ЗАКОНУ О РАДУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

1

2

3

ЈЕДНОКРАТНА НОВЧАНА НАКНАДА запосленима за чијим је радом престала потреба по Програму за решавање вишка запослених у поступку приватизације за 2016. годину („Сл. гласник РС”, бр. 9/2015, 84/2015 и 109/2016)

Запосленом који је утврђен као вишак у 2016. години, престаје радни однос када се добровољно определи за једну од опција која је за њега најповољнија, и то за: 1) отпремнину у висини динарске противвредности 200 евра по години стажа осигурања, по средњем курсу на дан достављања спискова вишка запослених од стране послодавца, с тим да укупна висина отпремнине не може бити већа од 8.000 евра у динарској противвредности; 2) отпремнину обрачунату на начин утврђен Законом о раду, с тим да укупна висина отпремнине не може бити већа од 8.000 евра у динарској противвредности, а висина средстава по години стажа осигурања код последњег послодавца не може бити већа од 500 евра у динарској противвредности, по средњем курсу на дан достављања спискова вишка запослених од стране послодавца; 3) отпремнину у износу од шест (6) просечних зарада по запосленом у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике – за запослене који имају више од 15 година стажа осигурања (тренутно: 6 x 64.847 = 389.082 динара).

Не опорезује се до износа из претходне колоне – члан 9. став 1. тачка 20) Закона о порезу на доходак грађана, а на износ преко тога, према члану 85. Закона о порезу на доходак грађана – плаћа се порез по стопи од 20% по умањењу за 20% нормираних трошкова. За лица старија од 50 година живота – неопорезиво у потпуности без обзира на износ.

ХРАНАРИНЕ И СТИПЕНДИЈЕ које спортистима исплаћују аматерски спортски клубови

Према прописима који уређују спорт

Неопорезиво до 9.313 дин. месечно

РЕГРЕС за коришћење годишњег одмора

Исплата по овом основу је обавезна у висини утврђеној општим актом односно уговором о раду код послодавца (члан 118. тачка 6. Закона о раду)

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2017.

ВРСТА ИСПЛАТЕ

65

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net 66

ВРСТА ИСПЛАТЕ

ПО ЗАКОНУ О РАДУ

ПОРЕСКИ ТРЕТМАН

1

2

3

НАКНАДА ЗА ИСХРАНУ у току рада

Исплата по овом основу је обавезна у висини утврђеној општим актом односно уговором о раду код послодавца (члан 118. тачка 5. Закона о раду)

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

ЗАЈАМ који послодавац исплаћује запосленима

Исплаћује се у висини и према условима утврђеним општим актом или уговором о раду код послодавца

Не опорезује се

ДОДАТАК ЗА ОДВОЈЕНИ ЖИВОТ

Исплаћује се у складу са општим актом или уговором о раду

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

СТИМУЛАТИВНЕ ОТПРЕМНИНЕ при споразумном престанку радног односа (члан 177. Закона о раду)

Исплаћује се у складу са општим актом или уговором о раду

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

ТЕРЕНСКИ ДОДАТАК (дневна накнада за повећане трошкове рада на терену)

Према Закону о раду, ако се предвиди општим актом односно уговором о раду

Плаћају се све пореске обавезе као на зараду

ПОКЛОН ДЕЦИ ЗАПОСЛЕНИХ ДО 15 ГОДИНА СТАРОСТИ ПОВОДОМ НОВЕ ГОДИНЕ И БОЖИЋА НАГРАДЕ, НОВЧАНЕ ПОМОЋИ и друга давања физичким лицима која нису запослена код исплатиоца, а која по својој природи чине доходак физичких лица

На основу члана 119. став 2. Закона о раду, у складу са општим актом послодавца

Неопорезиво до 9.313,00 дин. по једном детету, док исплата преко тог износа, као и исплата детету старијем од 15 година, има карактер зараде

Исплаћује се у складу са одлуком послодавца

Неопорезиво до 12.375 дин. годишње, остварено код једног послодавца (члан 85. тачка 10) Закона о порезу на доходак грађана)

ПРИЛОГ МЕСТО ПРОМЕТА УСЛУГА ОД 1. 4. 2017. ГОДИНЕ – ПРИМЕНА ЧЛАНА 12. ЗАКОНА О ПДВ-у

И

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● АПРИЛ 2017.

новирањем члана 12. Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 84/2004, 86/2004 – исправка, 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 68/2014 – др. закон, 142/2014, 83/2015 и 108/2016 – у даљем тексту: Зaкон) од 1. априла 2017. године у примени су нова општа правила утврђивања места промета услуга (члан 12. ст. 4. и 5. Закона), као и изузеци од тих правила (члан 12. ст. 6. и 7. Закона). У овом тексту дајемо прецизнија објашњења ових нових одредби са примерима да би се лакше уочиле новине, а затим и правилно примениле. Укратко, од 1. априла 2017. г. утврђивање места промета услуга зависиће од тога коме је услуга пружена – лицу које је обвезник ПДВ-а или лицу које није обвезник у складу са Законом, па се порески обвезник посебно одређује искључиво за сврху примене правила која се односе на место промета услуга, односно само за примену члана 12. Закона. Пре него што пређемо на конкретна објашњења кроз примере, наводимо пар битних појашњења: 1) Дефинисање сталне пословне јединице – страна пословна јединица у Закону није исто што и пословна јединица у порезу на добит. У систему ПДВ-а је организациони део страног лица (нпр. огранак) онај који у складу са БИЛО КОЈИМ ЗАКОНОМ (нпр. о привредним друштвима) може да обавља делатност и може да евидентира тај организациони део у систем ПДВ-а у Србији. Међутим, уколико поред организованог огранка у Србији (нпр. за градњу) матично страно лице пружа консултантске услуге овде, онда је то СТРАНО лице које ради за себе, а не ради огранак.

2) Порески дужник за промет страног лица – прималац добара и услуга ако страно лице НИЈЕ ПДВ обвезник у СРБИЈИ, независно од тога да ли у Србији има сталну ПЈ и да ли је она у систему ПДВ-а у Србији или не! Страно лице које је обвезник ПДВ-а у Србији, примењује правила као да је домаћи обвезник ПДВ-а. Напомена: Свака трансакција са страним лицем подразумева проверу да ли је евидентирано у систему ПДВ-а у Србији или не (на сајту ПУ). Ако јесте, онда се гледа ко је дужник у смислу члана 10, а ако није, онда је прималац порески дужник.

3) Евидентирање страног лица у систем ПДВ-а – страно лице које врши опорезив промет добара и услуга у Србији, ДУЖНО је да одреди пореског пуномоћника независно од висине промета. Ако се не евидентира, трпи санкције из чл. 180б Закона о пореском поступку и пореској администрацији. Страно лице нема обавезу да се евидентира у систем ПДВ-а само за: – опорезив промет који врши ИСКЉУЧИВО обвезницима ПДВ-а; – опорезив промет који врши ИСКЉУЧИВО лицима из члана 9. став 1. Закона; – превоз путника аутобусима (када ПДВ обрачунава Управа царина).

67

ДОНЕТИ СУ ПРАВИЛНИЦИ БИТНИ ЗА ПРАВИЛНУ ПРИМЕНУ ЧЛАНА 12. ЗАКОНА О ПДВ-у ОД 1. АПРИЛА 2017. године

У

„Службеном гласнику РС”, број 21/2017, објављени су правилници неопходни за примену иновираног члана 12. Закона о порезу на додату вредност (у даљем тексту: Закон), који се примењују од 1. априла 2017. године. У наставку дајемо њихов коментар.

ПОСЛОВНИ САВЕТНИК ● poslovnisavetnik.net

1. Правилник о утврђивању услуга у вези са непокретностима за сврху одређивања места промета услуга, у смислу Закона о порезу на додату вредност

82

Правилником о утврђивању услуга у вези са непокретностима за сврху одређивања места промета услуга, у смислу Закона о порезу на додату вредност (у даљем тексту: Правилник), ближе је уређено шта се, у смислу члана 12. став 6. тачка 1) Закона, сматра услугама у вези са непокретностима. Ради се о услугама које су непосредно повезане са непокретностима, а под њима се, сходно члану 2. Правилника, подразумевају: 1) услуге које се пружају помоћу непокретности, у смислу да је непокретност кључна и нужна за пружање услуге; 2) услуге које се пружају на непокретности или су усмерене ка непокретности, а за циљ имају промену која се односи на непокретност (правну или физичку). Према члану 3. Правилника, то су: 1) геодетске услуге; 2) израда пројеката за изградњу објеката или делова објеката на одређеним (унапред познатим) земљишним парцелама, односно за реконструкцију или адаптацију објеката или делова објеката; 3) изградња, реконструкција, адаптација, поправка, одржавање, чишћење и рушење објеката; 4) надзор над извођењем грађевинских радова; 5) надзор, односно обезбеђивање градилишта или објекта у циљу заштите од крађе или штете, коришћењем техничких уређаја или особља; 6) радови на земљишту (нпр. равнање земљишта, уређење и одржавање башти, вртова и других зелених површина), укључујући и услуге из области пољопривреде и шумарства (нпр. орање, сејање, сађење, заливање и ђубрење); 7) процена ризика, односно стања или својстава непокретности (нпр. у циљу процене енергетске ефикасности или погодности за изградњу); 8) процена тржишне вредности непокретности (нпр. за сврху куповине, продаје, осигурања, кредита, зајма, решавања спорова, као и израде анализа пословања, односно имовине субјекта у случају када је процена вредности непокретности претежна у односу на друге активности које се врше у оквиру те анализе); 9) изнајмљивање, односно давање на коришћење непокретности; 10) складиштење, односно смештање добара у случају када је непокретност, односно конкретни део непокретности искључиво намењен за складиштење, односно смештање добара одређеног примаоца услуге; 11) смештај у хотелима, мотелима, камповима и другим угоститељским објектима за смештај, као и право боравка на одређеном месту које произлази из конверзије сувласничког права на временски одређено коришћење непокретности (time-sharing); 12) пренос, уступање, односно одрицање од права да се непокретност употребљава односно користи у потпуности или делом, осим из тач. 9), 10) и 11) овог става, укључујући и давање дозвола за лов и риболов, коришћење путева и др.; 13) инсталирање или монтажа машина или друге опреме која се после инсталирања или монтаже сматра саставним делом непокретности; 14) одржавање, поправка, контрола и надзор над машинама или другом опремом која је саставни део непокретности;

ГОДИНА ПОСТОЈАЊА

С НАМА НЕМА ЛУТАЊА

25 ГОДИНА

ЧЕТВРТ ВЕКА С ВАМА

w w w. propisi. net