Reč urednika Izdavačka kuća „Jasen“ se od prvog izdanja u svojoj biblioteci „Arhitektura“ opredelila za afirmaciju opštih i savremenih trendova i tema u arhitekturi. Prevod čuvenog „Modulora“, arhitekte Le Korbizijea, na srpski jezik doprinos je ne samo srpskoj kulturi već je to izdavački poduhvat vredan pažnje na prostoru bivše SFRJ, prepoznat i prihvaćen od šire stručne javnosti. Dobijanjem autorskih prava od renomirane izdavačke kuće „Birkhäuser“ za prevod knjige „Technologie des ökologischen Bauens“ autora profesora Klausa Danijelsa (Klaus Daniels) stvorili su se uslovi za afirmaciju održivog grañenja kao principa i logike koji se sve više nameću kao preventiva ili jedini izlaz iz ekološke katastrofe u koju savremena civilizacija srlja. Na početku trećeg milenijuma svedoci smo sve izraženije promene klime na Zemlji, uzrokovane povećanom emisijom CO2 u atmosferi, što je posledica povećane potrošnje fosilnih goriva. Održiva energija i održivi razvoj su osnova prevazilaženja nastale krize i problema koji se gomilaju usled nekontrolisanog rasta potreba i zahteva savremene civilizacije. U sadašnjem trenutku održiva, ekološka ili zelena arhitektura je terminološki zastupljena u svakodnevnoj komunikaciji u značenju arhitekture ili principa projektovanja koji posebnu pažnju posvećuju okruženju.
294
Knjiga profesora Danijelsa promoviše ideju o konceptu ekološki prihvatljivih zgrada kao jedino ispravne logike grañenja. Kroz sistematski rasporeñena poglavlja razrañene su teme osnovnih principa ekološkog grañenja, grañevina budućnosti, aktivnih mera za korišćenje obnovljivih izvora, energije vetra, sunčeve energije, geotermalnih izvora, kišnice, organskih materijala i dr. Detaljna razrada tema iz sadržaja ukazuje da je knjiga namenjena i studentima arhitekture kao i profesionalcima koji teže da svoj rad izbalansiraju izmeñu želja i mogućnosti investitora, i etičkog kodeksa o očuvanju i unapreñenju zatečenih vrednosti lokacije kroz primenu znanja i iskustava o čoveku, njegovim potrebama i odnosu prema okruženju. Izdavačka kuće „Jasen“ iz Beograda se predstavila kao ozbiljan partner u kontekstu obogaćenja našeg i kulturološkog, i arhitektonskog prostora objavljivanjem izdanja koja nemaju komercijalni karakter, ali čije značenje i kvalitet prerastaju sociološki i ekonomski trenutak u kojem se objavljuju, i dobijaju karakter pionirskih poduhvata, a samim tim zaslužuju i pažnju i podršku.
Nebojša Adžić, dipl. inž. arh.
Naziv originala Technologie des ökologischen Bauens: Grundlagen und Maβnahmen, Beispiele und Ideen / Klaus Daniels, 2., erw. Aufl. - Basel; Boston; Berlin: Birkhäuser, 1999 © 1995 Birkhäuser Verlag AG (Verlag für Architektur), P.O. Box 133, 4010 Basel, Switzerland Copyright za srpsko izdanje © NK Jasen DOO Biblioteka Arhitektura Urednik Nebojša Adžić Klaus Danijels Tehnologija ekološkog grañenja Izdavač NK Jasen Dobračina 30, Beograd tel. 011 328 63 39; 064 124 26 26 www.ikjasen.com jasenbook@gmail.com Za izdavača Vojo Stanišić Preveo sa nemačkog jezika Slobodan Zečević Lektura i korektura Nikola Arežina Priprema za štampu Slobodan Zečević Štampa Donat graf, Beograd Tiraž 500 Sva prava za objavljivanje ove knjige zadržava izdavač po odredbi Zakona o autorskim pravima.
„Lisina“ je pokrovitelj ovog izdanja.
Aktivne mere za koriťćenje obnovljivih energija
Energija vetra Kišnica Duboka i plitka geotermija
12
U krajevima bogatima vetrom, energija vetra već igra istaknutu ulogu. Ipak, ona je u unutargradskim prostorima jedva upotrebljiva i time za planiranje grañevina ima manje bitan značaj.
13
Korišćenje kišnice ne znači samo korišćenje sive vode, već i hlañenje površine grañevine ili delova grañevine. U spoljnom prostoru u blizini grañevine mogu se stvoriti efekti ispravanja koji poboljšavaju uslove za prirodnu ventilaciju.
14
Korišćenje energije zemljine toplote, odnosno, hladnoće do sada nije imalo bitniju ulogu. U budućnosti će duboka i plitka geotermija, pored sunčeve energije, zauzeti istaknuto mesto, pošto je neograničena i svuda dostupna. Dok u Saveznoj Republici Nemačkoj postoji svega nekoliko velikih pilotskih postrojenja za korišćenje toplote zemlje, u Švajcarskoj je do sada instalisano više od 1.600 zemljanih sondi povezanih sa toplotnim pumpama. I zbog toga je emisija CO2 u Švajcarskoj za ca. 50% niža nego u Saveznoj Republici Nemačkoj.
Korišćenje energije vetra
12. Korišćenje energije vetra Korišćenje energije vetra pri razvoju grañevina primarno je tema direktne upotrebe (upor. poglavlje 4.1.1. i 5). Pored toga postoji i dobro poznato pretvaranje energije vetra u električnu energiju preko vetrenjača. Dok je u srednjoj Evropi uvoñenje ureñaja na energiju vetra ranije bilo ograničeno, u Kaliforniji je do 1992. godine stavljeno u pogon više od 16.300 aeroelektrana sa prečnikom rotora od 10 do 35 metara. Sa instalisanom snagom od ca. 1.680 MW Kalifornija je postala „svetski prvak“ u korišćenju regenerativnih izvora energije. Vetrenjače su verovatno još 1700. godine p.n.e. korišćene u Mezopotamiji, da bi pokretale sisteme za navodnjavanje. Korišćenje energije vetra potvrñeno je i u spisima iz 7. veka u Afganistanu. U srednju Evropu najstariji mlinovi na vetar su se stigli u 12. veku (Engleska i Francuska). Snaga energije vetra P dobija se iz: 3
Aeroelektrane se mogu grubo podeliti prema prečniku rotora: – – – –
Megavat-ureñaji Ø > 50 m Ureñaji srednje snage Ø = 20–40 m Ureñaji prema danskom konceptu, Ø = 10– 35 m Ureñaji za korišćenje na ostrvima Ø < 10 m
Pored odnosa razmene izmeñu upotrebe i konstrukcionog koncepta kao sledeća odlučujuća veličina pokazuje se pogonski način (koncept voñenja pogona). Koncept voñenja pogona obuhvata pored parametara kontrole proizvodnog pogona i mere ograničenja snage i obezbeñenja samog ureñaja pomoću plana strujanja ili podešavanjem ugla kraka. Koncept voñenja pogona kod većine aeroelektrana upravljan je elektronski i obuhata regulatorne mehanizme za sledeća područja: – – – –
bezvetrica (wm = 0 m/s) neregulisan proizvodni rad (wm = 3,5–13,5 m/s) jak pogonski vetar (wm = 13,5–25 m/s) isključivanje za vreme oluje (wm > 25 m/s)
Pvetar = 1/2 ρ A v
Pri tome je: ρ = gustina vazduha A = površina kojom struji vetar 3 v = brzina strujanja (3. potencija) Na našim geografskim širinama energija vetra se praktično isključivo koristi za proizvodnju i napajanje električnom energijom u javnoj mreži. U krajevima sa povoljnim vetrovima pararelni mrežni rad već je dostigao ili prekoračio prag ekonomičnosti. Pri tom su veličine ureñaja od 0,5 do 4.200 kW. Aeroelektrane mogu se uvoditi i nezavisno od električne mreže na ostvrima, ali se ovde radi primarno o slučajevima u zemljama ili područjima bez zadovoljavajuće infrastrukture (npr. zemlje u razvoju, nove industrijske zemlje, regioni bez električne mreže). Zbog različitih upotrebnih ciljeva pred aeroelektrane postavljaju se različiti zahtevi, tako da su tehnička rešenja podreñena konkretnoj upotrebi.
Za dobitak energije, pored specifičnog stepena delotvornosti ureñaja, podaci o vetru na lokaciji i glavne mere vertrenjača su od najvećeg značaja. Izbor veličine generatora zavisi od zahteva planera i dizajnera (npr. izlaganje jakom ili slabom vetru); glavni podaci o velikim, srednjim i malim aeroelektranama predstavljeni su u nastavku: Velike aeroelektrane rotor Ø ca. 110 m visina stuba ca. 100 m izlazna snaga ca. 3.000 kW Srednje aeroelektrane rotor Ø ca. 30 m visina stuba ca. 35 m izlazna snaga ca. 300 kW Male aeroelektrane rotor Ø ca. 15 m visina stuba ca. 23 m izlazna snaga ca. 55 kW Zbog brzina vetra i dimenzija aeroelektrane u unutargradskom prostoru i u neposrednoj blizini grañevina nisu interesantna tema. Zbog toga se o njima na ovom mestu neće dalje pisati.
220
Slika 310. Različite grañevinske forme aeroelektrana koje se nalaze u upotrebi na nemačkom priobalnom području i u bavarskoj Juri.
221
Kišnica
13. Kišnica
13.1. Korišćenje kišnice kao sive vode
Već je ranije ukazano na to (poglavlje 4.1.3. Voda), da je čita voda naša najvrednija životna namirnica, za koju nemamo adekvatne zamene. Nadalje, u poglavlju 10. predstavljeno je kako se zadnjih godina razvijaju troškovi za vodu. U svakom slučaju, za kratko vreme troškovi za vodu postaće veoma visoki, pa će korišćenje kišnice postati razumljivo.
Pri uvoñenju kišnice treba principijelno da se koristi samo kišnicu sa krovova, pošto se time dobija garancija da u kružni tok kišnice neće dospeti previše onečišćeni materijali. Značajno poboljšano delovanje u tome imaju ozelenjeni krovovi, koji su u stanju da filtriraju teške metale, čañ i prašinu. Kišnica se po pravilu sakuplja u cisterni, filtrira od mulja i izlaže zračenju UVsvetla, da bi konačno dospela u prava spremišta. To su rezervoari za vodu iz kojih se snabdevaju potrošači kišnice. Voda koja dospeva u spremišta za čuvanje najpre se filtrira i pomoću ureñaja za doziranje dobija neophodnu tvrdoću. Odatle voda preko pumpi dospeva do razvodnika, a onda dalje razvodi prema pojedinim potrošačima. Siva voda se u principu dovodi preko posebnog sistema za sivu vodu (dovod) i ni u kom slučaju ne sme da dospe u sistem za pitku vodu. Slika 311. prikazuje shematsku strukturu ureñaja za pripremu kišnice sa sistemom sive vode. Uzmemo li za primer kancelarijsku grañevinu, onda po pravilu dobijamo da količina kišnice iznosi samo 50– 60% neophodne količine sive vode za ispiranje toaleta, urinara, kao i spoljnog ispiranja, tako dase voda za piće mora dodatno koristiti.
Aniliziraju li se kišne karte (slika 27) sa prosečnim proračunavanjem godišnje količne padavina u Nemačkoj, lako se može utvrditi da mi živimo u zoni sa dovoljnim količinama kišnice. Utoliko možemo da ovaj resurs osmišljeno koristimo, da bi sačuvali naše rezerve čiste vode.
S druge strane postoje meñu stručnjacima, kao i u javnosti, mišljenja koja su kritički usmerena prema korišćenju kišnice. Njihovi glavni argumenti su: – –
– – –
moguća zaraza u rezervoarima za sakupljanje kišnice (cisterne), sa tim je povezana opasnost zaraze pitke vode pri poprečnim vezama sa mrežom za pitku vodu, moguće poprečne veze zbog neadekvatne ugradnje, mali potencijal uštede i visoki troškovi, posebno za privatna domaćinstva, u Nemačkoj nema nestašice vode.
Ovi prigovori se uzimaju ozbiljno i razmatraju u sledećem poglavlju. Koliki je ekonomični potencijal uštede stvaran, tek će pokazati budućnost. To treba na svakom slučaju stalno iznova pažljivo preispitivati. Prigovor da u Nemačkoj ne vlada nestašica vode jeste ispravan. Ali, Nemačka ima problem sa kvalitetom vode, koji se na mnogim mestima već sada ogleda u veoma visokim taksama za otpadne vode. Cilj korišćenja kišnice, shodno tome, jeste čuvanje rezervi vode za piće.
222
13.2. Korišćenje kišnice za hlañenje
Slika 311. Shema postupka pripreme kišnice
Siva voda sa ciljem hlañenja pojavljuje se u različitim oblicima, koji se ovde trebaju razjasniti na više primera. U to spadaju hlañenje spoljneg omotača grañevine, hlañenje grañevnih delova u indirektnom obliku i hlañenje isparavanjem u spoljnjem prostoru u blizini grañevine.
13.2.1. Hlañenje spoljnog omotača Već je u poglavlju 8 (Prostorije pod staklom) za centralni ulaz hale na sajmu u Lajpcigu predstavljeno i objašnjeno hlañenje spoljnog omotača sa pitkom vodom i kišnicom. Slično je bilo planiranje pri konkursnom nacrtu za rekonstrukciju nemačkog državnog parlamenta u Berlinu (kancelarija Calatrava Valls SA, Paris / Zürich / Valencia). Kod ove grañevine HLTechnik AG dospela je preko gospodina dipl.ing. E. Rabea (Savezna grañevinska služba Berlin I) na hvale vrijedan način do starih planova istorijskog državnog parlamenta (arhitekt P. Wallot, inžinjer savjetnik David Grove). Slike 312. pokazuju na sledećim stranama stanje planiranja, odnosno, izgradnje u periodu od 1884. do 1994. godine.
Slika 312.1. Tehnički planovi starog državnog parlamenta u Berlinu Vodovi za paru i ventilaciju, podrum
223
Kišnica
Prvobitno centralno smeštena ventilacijska tehnika državnog parlamenta nalikovala je Hipokaust grejanju sa, ipak, veoma naprednim i danas pažnje vrednim grañevnim elementima za štedljivo korišćenje energije. Jezgro je činilo pet mehova za pritisak i usisavanje, koji su se nalazili ispod plenarne sale, a koji su preko velikih ozidanih prohodnih vodova dovodile vazduh u sve delove zgrade državnog parlamenta, da bi odatle direktno, ili preko individualno podesivih komora za zagrevanje snabdevale prostorije za boravak. Ozidani otvori za hladni i topli vazduh, koji su vodili od podrumskih vodova prema gore, nalikovali su tipu dvokanalnog ureñaja. Prostorije su se po izboru priključivale na kanal sa hladnim vazduhom, pojedinačno zagrevan kanal sa toplim vazduhom, ili na oba. Time su se mogli uzeti u obzir najrazličitiji zahtevi za ventilacijom prostorija, a da se nije moralo računati na štetne gubitke zbog mešanja. Danas uobičajeni limeni kanali nisu bili dostupni, što je bila prednost za letnje hañenje vazduha preko
zidnih masiva. Za spoljne prostorije sa transmisionom potrebom za toplinom postojalo je grejanje toplom vodom, koja je služila kao osnovno zagrevanje grañevine. Time su postojali svi grañevni elementi koji su brinuli za brzo i individualno regulisanje prostorija. Zbog skupih drvenih obloga i nameštaja spoljni vazduh se vlažio nakon centralnog predgrejanja. Bile su podržane mere protiv stvaranja pukotina u drvenim materijalima sa uvoñenjem šperploče u velikom obimu. Dimenzije ondašnje ventilacijske tehnike postaju jasnije uz nekoliko mera: – – – –
2 komore za predgrejanje sa širinom od 6,5 m i visinom od 7,5 m 2 površina strujanja za džepni filter 48 m , prečnik četiri velika aksijalna meha 2 m, pod za pritisak ispod plenarne sale za ventilaciju odozdo prema gore (samo za noćnu ventilaciju) sa visinom prostorije od 2,5 m.
Slika 312.2. Tehnički plan starog državnog parlamenta u Berlinu Povratni vodovi kondenzata i tople vode, podrumska etaža
224
Nadalje, bilo je pažnje vredno centralno usisavanje svežeg vazduha preko dva ugaona tornja na zapadnoj strani i odvoñenje vazduha preko dva druga ugaona tornja na istočnoj strani, zbog čega je pri uobičajenom smeru vetra (naročito zapadni vetrovi) izbegnuto mešanje vazduha koji se odvodio i spoljnog vazduha. Povezivanje ventilacionog sistema sa velikim akumulacionim masivima grañevine bila je istaknuta prednost za redukovanje troškova energije. Prednost u istoj meri su davali široko konstruisani kanali za ventilaciju, koji su usled malih brzina strujanja i time malih gubitaka zbog trenja održavale niskim dodatne električne troškove. Uz to poboljšanje vazduha u zimskom radu podržano je preko termičkog efekta iz dogrejavanih komora. Dovoñenje vazduha u staru plenarnu salu sa odvojenom sistemskom tehnikom od glavnog postrojenja bilo je uporište ondašnje inžinjerske veštine i zajednički rad sa arhitektima. U potpuno ispunjenoj plenarnoj sali vazduh sa ca. 18°C ili sa izraženim letnjim stanjem vazduha (akumulacioni efekat) dovoñen je odozgo, a usisavan ispod stolica u plenumu i galeriji za posete. Prazna plenarna sala mogla se za odvod štetnih materija i za predhlañenje (noćno hlañenje) ventilisati prespajanjem vazdušnih puteva i odozdo; odvod vazduha odvijao se prirodnim putem preko velike kupole iznad staklenog plafona i time doprinosio hlañenju zagrejane prostorije glasne kupole.
Slika 312.3. Tehnički planovi starog državnog parlamenta u Berlinu Sala za sastanke, presek i komore za zagrevanje vazduha toplom vodom, presek i nacrt Slika 312.4. Tehnički planovi starog državnog parlamenta u Berlinu Podrumska etaža Isečci iz nacrta i presek
Energetske centrale istorijske zgrade državnog parlamenta nisu bile, suprotno današnjima, smeštene u samoj grañevini, već u kući za mašine iza državnog parlamenta. Parni i elektro vodovi sprovedeni su preko hodnika za povezivanje. U kući sa mašinama, osam kotlova nije proizvodilo samo paru niskog pritiska, već i električnu energiju, tako da se realizovalo spajanje snage i toplote. U podrumu zgrade državnog parlamenta na parne vodove nisu samo direktno priključene stotine komora za zagrevanje vazduha, već i pretvarači pare, koji su proizvodili toplu i vruću vodu za gravitaciono grejanje. Preko dvostruko postavljenog voda za vraćanje vazduha gravitacionog grejanja mogu da se pokreću dva različita grejna kruga. Zaključujći može se tvrditi da je inžinjeru Davidu Groveu sa konkursnim nacrtom izuzetno uspelo zameniti do tada još nepostojeće regulisanje temperature za grejnu i ventilacionu tehniku uz pomoć doteranog koncepta ureñaja, da bi se obezbedio štedljiv rad. Neophodan zajednički rad sa arhitektima sproveden je na uzoran način zahvaljujući stavovima Paula Wallota: on je u svoj grañevinski koncept morao da integriše mnogobrojne zidove kanala i celokupan
225
Kišnica
podrumski prostor da bi zadovoljio tehničke zahteve. Na svečanom otvaranju državnog parlamenta 7. 12. 1894. Paul Wallot je, podsećajući na sestrinske umetnosti arhitekture, slikarstvo i vajarstvo, govorio: (Citat) „Danas se govori o tri sestrinske umetnosti. Ali, u naše vreme pojavljuje se i četvrta, inžinjerska umetnost. Parna mašina je za mene utoliko najveći umetnički proizvod, koji svrhu i sredstvo stavnja u meñusobno ispravan odnos, i ako težim zajedničkom dejstvu svih umetnosti, onda sa njima uključujem i inžinjersku umetnost. Pijem za spajanje sve četiri umetnosti, za njihovo jedinstvo.“ (Kraj citata.)
Slika 312.5. Tehnički plan starog državnog parlamenta u Berlinu Shema vodova grejanja parom i toplom vodom
226
Kod nerealizovanog konkursnog nacrta iz 1993/94. godine dr. S. Calatrava (grañevinskoklimatski i tehnički koncept planiranja: HLTechnik AG, München) razvila se pod veoma sličnim zahtevima planska filozifija, koja od onih koji konkurišu zahtevaju i ekološki koncept. Pri tom se u provom planu nalazilo: – – – – –
korišćenje prirodnih resurska koliko je to moguće, izbegavanje štetnih materija, minimiziranje porošnje energije, minimiziranje investicionih troškova, jednostavno održavanje i popravljanje.
Kod ekološkog koncepta planirane su sve moguće pasivne mere za smanjenje potrošnje toplote, za postizanje solarnih dobitaka zimi i za minimiziranje toplotnih dobitaka leti. Zgrada je trebala da reaguje, kako u području spoljnjeg omotača, tako i u unutrašnjosti na pravi način na ponudu okoline (sunce, vetar, temperature itd.) i da prirodnu ponudu usaglasi sa zahtevima korišćenja u različitim godišnjim dobima.
Glavna tačka pri razvijanju koncepta tehnike bila je korišćenje energije vetra za prirodnu ventilaciju samih grañevinskih tela (slike 313. i 314), kao i prirodno osvetlenje i korišćenje akumulacionih masiva (msivi grañevine za hlañenje).
Slika 315. Principijelno predstavljanje ostakljene varijante Ostaljenje zaštite od toplote sa unutrašnjom zaštitom od sunca
Dalji bitan sastavni deo je bilo istraživanje ispravnog oblikovanja staklenih površina kako u području sale, tako i u području kupole (slika 315). Na kraju je predloženo hlañenje staklenog omotača krova i kupole sa sivom vodom, s obzirom na optimalni odnos troškovi-korišćenje. Ostakljenje sa zaštitom od sunca i sa fotovoltaik elementima (polutransparentno)
Slika 313. Statistika vetra na staništu Brlin-Tempelhof, vremenski period 1969-1974
Srednje godišnje brzine vetra u m/s
Srednja godišnja raspodela pravaca vetra u %
Slika 314.1. Egzemplarna raspodela pritiska na zgradi pri naletu vetra cp = f(ρ/2 · w2∞ — pritisak — vrtlog
Slika 314.2. Prirodno strujanje oko i kroz grañevinu usled nad- i podpritiska — primarno strujanje — sekundarno strujanje
227
Kišnica
Slike 316. 1/3 16.2. pokazuju dnevni razvoj temperatura u prostorijama u gornjim područjima grañevine sa vodenim prskanjem u periodu lepog letnjeg vremena, odnosno, u jesenjem prelaznom periodu. Ovo rešenje može da se uporedi sa slikom 317. na kojoj je prikazano „hlañenje spoljnjeg zida britanskog paviljona u Sevilji. Slika 318. pokazuje shematsku strukturu korišćenja kišnice radi redukcije opterećenja za hlañenje grañevine hlañenjem spoljnjeg omotača. Minimiziranje potrebe za električnom energijom prema ovom nacrtu sledi kroz: – –
–
redukovanje snage hlañenja hlañenja spoljnjeg omotača vodom, redukovanje vremena rada mehaničke ventilacije kontinuiranom priordnom ventilacijom, minimiziranje potrebe za električnom energijom optimalnim dnevnim osvetlenjem preko gornjih staklenih površina.
Slika 316.1. Dnevni razvoj temperatura prostorija u gornjem području grañevine, ostakljenje za zaštitu od toplote sa vodenim prskanjem, period lepog letnjeg vremena
Slika 316.2. Dnevni razvoj temperatura prostorija u gornjem području grañevine, ostakljenje za zaštitu od toplote sa vodenim prskanjem, jesenji prelazni period — Spoljna temperatura – – Temperatura krova — Temperatura vazduha u hali — Osećana temperatura
228
Slika 317. Primer „hlañenja spoljnjeg zida“ na britanskom paviljonu, Sevilja (Arhitekt: Grimshaw, London)
Pojedinačno posmatranje u 14 sati Spoljna temperatura 31°C
Pojedinačno posmatranje u 14 sati Spoljna temperatura 15°C
Slika 318. Funkcijska shema za korišćenje kišnice i redukovanje opterećenja hlañenjem grañevine sa hlañenjem spoljnog omotača
Potrošač: WC-prostorije Voda za baštu Tehnička voda Voda za gašenje Voda za ispiranje Voda za prskanje
Na kraju slika 319. predstavlja tok kvocijenata dnevnog svetla u poprečnom preseku kroz grañevinu i pokazuje kvocijente dnevnog svetla za veći broj zona, koji se nalaze značajno iznad 10% i time mogu da dovedu do istaknutog dnevnog osvetlenja. Kod ovog projekta se moglo veoma dobro demonstrirati uvoñenje obnovljivih energija i upotreba prirodnih resursa, pre svega i time, da se stara grañevinska supstanca reaktivira na ispravan način. Slika 319. Tok kvocijenata dnevnog svetla u poprečnom preseku kroz plenarnu salu u %
229