КОМУНИКОЛОШКИ ЛЕКСИКОН - Милетић Мирко & Невена by IK Jasen

МИЛЕТИЋ МИРКО|НЕВЕНА

КОМУНИКОЛОШКИ ЛЕКСИКОН

БЕОГРАД 2021

Рецензенти III измењеног и допуњеног издања Др ДИВНА ВУКСАНОВИЋ, редовни професор Факултета драмских уметности Универзитета уметности у Београду Др ЗОРАН ЈЕВТОВИЋ, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Нишу Др МАРКО М. ЂОРЂЕВИЋ, ванредни професор Факултета педагошких наука Универзитета у Крагујевцу Рецензенти I и II издања Др ЈАСНА ЈАНИЋИЈЕВИЋ, редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду Др ДИВНА ВУКСАНОВИЋ, редовни професор Факултета драмских уметности Универзитета уметности у Београду Др МИЛИВОЈЕ ПАВЛОВИЋ, редовни професор Факултета за културу и медије Универзитета „Џон Незбит” у Београду

МИЛЕТИЋ МИРКО|НЕВЕНА

КОМУНИКОЛОШКИ ЛЕКСИКОН - треће измењено и допуњено издање -

За сећање на професора Тому Ђорђевића

САДРЖАЈ ПРЕДГОВОР....................................................................................... 9 УЗ ТРЕЋЕ ИЗМЕЊЕНО И ДОПУЊЕНО ИЗДАЊЕ................... 12 ДИДАКТИЧКИ ПОЈМОВНИК..................................................... 13 СКРАЋЕНИЦЕ................................................................................. 31 ИНДЕКС ИМЕНА.......................................................................... 407 ОДАБРАНА ЛИТЕРАТУРА.......................................................... 413 БЕЛЕШКЕ О АУТОРИМА............................................................ 425

ПРЕДГОВОР Класична формула Харолда Двајта Ласвела ( Harold Dwight Lasswell) за истраживање и разумевање комуницирања 5W: WHO (says) WHAT (to) WHOM (in) WHAT channel (with) WHAT effect/„КО (каже) ШТА , КОМЕ , КОЈИМ каналом и (са) КАКВИМ ефектом” , примењена је у структурирању овог предговора , уз промену редоследа одговора на поменута , донекле преформулисана питања , градацијом њиховог значаја за читаоце. Смисао таквог садржајно-стилског поступка јесте да се на прегледан , прецизан и језгровит начин , који је својствен оваквој врсти књиге , читаоцима понуде основне информације о „Комуниколошком лексикону” , али да се већ од првих страница у њему укаже и на неке од најзначајнијих комуниколошких проблема , којима су се истраживачи и теоретичари комуницирања бавили и баве у прошлости и садашњости. ШТА: „Комуниколошки лексикон” је прва лексикографска публикација о комуницирању на српском језику. Садржи преко пет стотина одредница које се директно или индиректно односе на феномен комуницирања и комуникациону праксу човека. Написане су у социоантрополошком сазнајном оквиру , у којем се комуницирању приступа као искључиво људској интеракцији , будући да је једино човек кадар да ствара , изражава , саопштава , преноси , прима и памти информације у симболској форми , из чега је могуће закључити да само људи , једина свесна бића на нашој планети , за сада и у универзуму , могу да буду субјекти комуницирања , што представља основни постулат садржан у целини ове књиге. Одреднице су груписане у двадесет тематских целина: „Комуникологија” , „Комуникологија и друге науке” , „Семиотичке основе комуницирања” , „Информација и порука” , „Комуницирање и комуникациона пракса” , „Медиј и врсте медија” , „Штампа” , „Филм” , „Радио” , „Телевизија” , „Интернет” , „Новинарство” , „Јавност и јавно мнење” , „Слобода комуницирања” , „Масовна култура” , „Медијски систем” , „Менаџмент медија” , „Информационо друштво” , „Медији и образовање” и „Теорије и модели комуницирања”. Написане су азбучним редом , али могуће

их је читати и редоследом предложеним у „Дидактичком појмовнику” , којим је успостављена кохерентна веза између свих тематских целина и одредница , почев од „Комуникологије” и „Лексикона” , појмова који су садржани у наслову књиге , до последњих одредница , које се односе на теорије и моделе комуницирања. Свака одредница написана је великим црним словима; ако је реч туђица или позајмљеница у заградама је понуђен њен етимолошки корен; запета замењује предикат „јесте” или „је” , а затим следи недвосмислено објашњење одреднице. Обим текста за сваку појединачну одредницу условљен је њеним значајем у комуниколошком појмовно-категоријалном апарату , али и њеном повезаношћу с другим одредницама , које су написане курзивом и на које се указује стрелицом (→). У фуснотама објашњено је значење ређе коришћених страних речи и израза. На крају је дат „Индекс имена” садржаних у књизи и понуђена „Одабрана литература” која је незаобилазна у проучавању и истраживању комуницирања. КОМЕ: Овај лексикон намењен је првенствено студентима Комуникологије и комуниколошких наставних дисциплина , као и свим знатижељним читаоцима који желе да стекну основна знања о комуницирању , али и да критичким односом према свакој појединачној одредници и „Комуниколошком лексикону” у целини започну озбиљно истраживање различитих аспеката и свеукупности људског комуницирања. КАКО ( којим каналом/медијем): Информација о садржају „Комуниколошког лексикона” , неколико примера одредница у њему и овај предговор постали су доступни корисницима интернета , најновијег медија у комуникационој пракси човека , на веб-сајту www.mirkomiletic.rs. Међутим , садржај лексикона у целини први пут се читаоцима посредује овом књигом , најстаријим штампаним и , у образовном смислу , још непревазиђеним масовним медијем , имајући у виду већ поменуту најважнији циљну групу међу њима – студенте Комуникологије. Али , информациона револуција , чији су они савременици и учесници , увелико доводи у питање друштвену позиционираност , улогу , значај и утицај класичних масовних медија. Зато ће садржај лексикона бити доступан свим заинтерсованим читаоцима и у електронској форми , на компакт-диску који ће им омогућити , унакрсном повезаношћу одредница , да читају ову књигу са компјутерских монитора много брже него листајући странице штампаног издања , као и свако постмодерно штиво , не само од почетка

према крају , него од средине према почетку или крају , од краја према средини или почетку , у сваком случају према одређеном смеру интересовања који је условљен мотивисаношћу и знатижељом сваког појединачног читаоца. ЗАШТО ( са којим /очекиваним/ ефектом): Мада се различити аспекти комуницирања проучавају од античких времена , прве теорије , модели и студије овог феномена појавили су се крајем XIX века , а у Србији много касније , тек седамдесетих година ХХ столећа. У последње две деценије , међутим , повећава се број истраживача и теоретичара комуницирања. То је логична последица текуће научнотехнолошке револуције у чијем су средишњем току: умножавање масовних медија , глобализација масовног комуницирања , појава интернета и новом медију својственог , потпуно новог облика комуникационе праксе , а последично настајање историјски новог типа друштва – информационог друштва. У различитим научним , најчешће монодисциплинарним оквирима , појмови категоријалног значаја за истраживање и разумевање комуницирања не ретко се употребљавају са подразумевајућим значењем или се објашњавају некритичким преузимањем неког од постојећих , често превазиђених и још чешће међусобно несагласних теоријских одређења. „Комуниколошки лексикон” је резултат настојања да се досегне макар и почетна сагласност о значењу сваког од њих , као најважнија претпоставка отклањања различитих шумова у комуницирању о комуницирању , првенствено у академској заједници , међу стручњацима , теоретичарима и истраживачима комуницирања , комуниколозима и будућим комуниколозима. КО: Аутори овог лексикона јесу др Мирко Милетић и мср Невена Милетић. (Детаљније о ауторима на крају књиге.)

УЗ ТРЕЋЕ ИЗМЕЊЕНО И ДОПУЊЕНО ИЗДАЊЕ После два издања (2012 , 2017) и осам година употребе „Комуниколошког лексикона” , првенствено у студирању Комуникологије и комуниколошких наставних дисциплина на свим нивоима високошколског образовања , све бржег развоја интернета и комуникационих могућности овог мултимедија , унимедија и метамедија , као и драгоцених критичких запажања студената и комуниколога са бројних факултета на српском културном простору , аутори су одлучили да садржај публикације измене и прошире у овом , трећем изадњу. Измене су извршене скраћењем или проширењем текстова у десетак одредница и уклањањем неколико , показало се , сувишних. Такође и прецизнијим и језгровитијим објашњењима мноштва појмова. Лексикон је проширен са педесет одредница које се у највећем броју односе на комуницирање посредовано интернетом. Посебно је инсистирано на прецизном дефинисању појмова који се учестало , али са подразумевајућим значењем , користе у свакодневном комуницирању , као нпр. друштвена/социјална мрежа или друштвени/социјални медиј , у оквиру већ показаног настојања у претходним издањима да се јасно разликују субјекти , садржаји и њихова форма , посредници/медији и друштвени контекст комуницирања у свим облицима комуникационе праксе , следстевено и у комуницирању посредованом новим медијем. Повећање броја одредница проширило је , логично , именски индекс и списак референтне литературе.

ДИДАКТИЧКИ ПОЈМОВНИК КОМУНИКОЛОГИЈА КОМУНИКОЛОГИЈА (172) ЛЕКСИКОН (187) НАУКА О КОМУНИЦИРАЊУ (237) КОМУНИКОЛОГИЈА У СРБИЈИ (174) КОМУНИКОЛОШКЕ ПАРАДИГМЕ (175)

КОМУНИКОЛОГИЈА И ДРУГЕ НАУКЕ АНТРОПОЛОГИЈА (36) АКСИОЛОГИЈА (34) ЕТИКА (95) ЕСТЕТИКА (94) ПСИХОЛОГИЈА (288) ЧОВЕК (398) СОЦИОЛОГИЈА (327) ДРУШТВО (86) ДРУШТВЕНА СТРУКТУРА (86) ДРУШТВЕНА ДИНАМИКА (84) ДРУШТВЕНА ГРУПА (83) ДРУШТВЕНИ ОДНОС (86) СОЦИЈАЛИЗАЦИЈА (326) ЕТНОГРАФИЈА (95) ЕТНОЛОГИЈА (96) ПОЛИТИКОЛОГИЈА (272) ПОЛИТИКА (272) ЕКОНОМИЈА (89) КИБЕРНЕТИКА (154)

ЕНТРОПИЈА (92) НЕГЕНТРОПИЈА (238) ФИДБЕК (375) ПОВРАТНА ВЕЗА (271) ИНФОРМАТИКА (127) СЕМИОТИКА (314) СЕМИОЛОГИЈА (313) СЕМАНТИКА (311) СИНТАКТИКА (319) ПРАГМАТИКА (281) ЛИНГВИСТИКА (188) СТИЛИСТИКА (333) СТИЛ (333) РЕТОРИКА (302) ХЕРМЕНЕУТИКА (388)

СЕМИОТИЧКЕ ОСНОВЕ КОМУНИЦИРАЊА СЕМИОТИЧКА ЈЕДИНИЦА (314) ЗНАК (100) ОЗНАКА (254) ОЗНАЧИТЕЉ (254) ОЗНАЧЕНО (254) ПЕРТИНЕНТНОСТ ЗНАКА (263) СИГНАЛ (315) КÔД (160) ШИФРА (401) КОДНИ СИСТЕМ (162) КОДИРАЊЕ (162) ЕНКОДИРАЊЕ (92) ДЕКОДИРАЊЕ (76) СЕМИОЗА (312) СИМБОЛ (315) СЕМА (311) ЗНАЧЕЊЕ (102) ДЕНОТАТИВНО ЗНАЧЕЊЕ (77)

КОНОТАТИВНО ЗНАЧЕЊЕ (178) ИЗОМОРФИЗАМ ЗНАЧЕЊА (106) ЗНАКОВНИ СИСТЕМ (102) СИМБОЛСКИ СИСТЕМ (318) СЕМИОТИЧКИ СИСТЕМ (314) ЈЕЗИК (143) СРПСКИ ЈЕЗИК (330) ГОВОР (66) ДИСКУРС (80) ПИСМО (264) ВЕШТАЧКИ ЈЕЗИЦИ (52) ПИЏИН (268) КРЕОЛ (180) СЛЕНГ (321) СЛЕНГИЗАМ (321) ЖАРГОН (97) ЖАРГОНИЗАМ (97) АРГО (37) АРГОТИЗАМ (37) БАЗВОРД (41) НЕВЕРБАЛНИ ГОВОР (237) ПАРАЛИНГВИСТИЧКИ СИМБОЛСКИ СИСТЕМ (262) ЕКСТРАЛИНГВИСТИЧКИ СИМБОЛСКИ СИСТЕМИ (90) ЈЕЗИК ТЕЛА (147) ГОВОР ТЕЛА (70) ГЕСТ (65) МИМИКА (226) ЈЕЗИЧКЕ ЗАМЕНЕ (150) ПРОЗОДИЈА (283) КИНЕЗИКА (155) ПРОКСЕМИКА (283) ИКОНИЧКИ СИМБОЛСКИ СИСТЕМИ (107) МАНТИКЕ (192) МОДА (227) ПРОТОКОЛ (287) МИТ (226)

РИТУАЛ (305) ОБРЕД (252) ЦЕРЕМОНИЈА (394) ЈЕЗИК ДИСКУРЗИВНИХ СИМБОЛА (146) ЈЕЗИК ПРЕЗЕНТАЦИОНИХ СИМБОЛА (146)

ИНФОРМАЦИЈА И ПОРУКА ИНФОРМАЦИЈА (129) ПОДАТАК (271) ПОРУКА (276) ИНФОРМАЦИОНО ЈЕЗГРО (134) РЕДУНДАНС (ИЈ)А (300) СТРУКТУРА ПОРУКЕ (337) ВРСТЕ ПОРУКА (62) ПРАГМАТСКЕ ПОРУКЕ (281) ЕСТЕТСКЕ ПОРУКЕ (94) ТУМАЧЕЊЕ ПОРУКЕ (367) ИНТЕНЦИЈА ПОРУКЕ (109) ПРАВОВРЕМЕНОСТ ПОРУКЕ (280) АКТУЕЛНОСТ ПОРУКЕ (35) ИСТИНИТОСТ ПОРУКЕ (136) ПОТПУНОСТ ПОРУКЕ (280) ОБЈЕКТИВНОСТ ПОРУКЕ (249)

КОМУНИЦИРАЊЕ И КОМУНИКАЦИОНА ПРАКСА ИНТЕРАКЦИЈА (111) КОМУНИЦИРАЊЕ (176) КОМУНИКАЦИЈА (167) КОМУНИКАТОР (167) КОМУНИКАЦИОНА ПРАКСА (168) КОМУНИКАБИЛНОСТ (167) КОМУНИКАТИВНОСТ (167) ЕРИСТИКА (93) СУБЈЕКТИ КОМУНИЦИРАЊА (337)

ПОШИЉАЛАЦ ПОРУКЕ (280) ЕМИТЕР (92) ЕМИТЕР ПОРУКЕ (92) ПРИМАЛАЦ ПОРУКЕ (282) РЕЦИПИЈЕНТ ПОРУКЕ (304) КОМУНИКАЦИОНИ ЧИН (172) ПРОЦЕС КОМУНИЦИРАЊА (288) ТРАНСМИСИЈА (366) ДИСТРИБУЦИЈА (81) ДИСЕМИНАЦИЈА (80) ПЕРЦЕПЦИЈА (263) РЕЦЕПЦИЈА (304) КОМУНИКАЦИОНА СИТУАЦИЈА (169) РЕФЕРЕНТНИ ОКВИР (303) ОСНОВНА ШЕМА КОМУНИЦИРАЊА (258) ОБЛИЦИ КОМУНИЦИРАЊА (249) ИНТРАПЕРСОНАЛНО КОМУНИЦИРАЊЕ (121) ИНТЕРПЕРСОНАЛНО КОМУНИЦИРАЊЕ (119) КОНВЕРЗАЦИЈА (178) ПРИМАРНА ГРУПА (282) СТАВ (331) ПЕРСУАЗИЈА (263) ДИЈАЛОГ (79) ГРУПНО КОМУНИЦИРАЊЕ (72) КОМУНИЦИРАЊЕ У ВЕЋИМ ДРУШТВЕНИМ ГРУПАМА (178) КОМУНИЦИРАЊЕ СА РАЗЛИЧИТИМ ПУБЛИКАМА (178) ПУБЛИКА (289) АУДИТОРИЈУМ (37) ГОМИЛА (70) МАСОВНО КОМУНИЦИРАЊЕ (198) МАСОВНА КОМУНИКАЦИЈА (194) МАСОВНЕ КОМУНИКАЦИЈЕ (198) МАСА (194) МАСОВНА ПУБЛИКА (197) МЕДИЈСКА ПУБЛИКА (216) ВЕРБАЛНО КОМУНИЦИРАЊЕ (50)

УСМЕНО КОМУНИЦИРАЊЕ (374) ПИСАНО КОМУНИЦИРАЊЕ (264) НЕВЕРБАЛНО КОМУНИЦИРАЊЕ (237) НЕПОСРЕДНО КОМУНИЦИРАЊЕ (239) ПОСРЕДНО КОМУНИЦИРАЊЕ (278) ЈАВНО КОМУНИЦИРАЊЕ (138) РУМОРНО КОМУНИЦИРАЊЕ (306) ГЛАСИНА (65) ТРАЧ (367) ПРЕДРАСУДА (282) СТЕРЕОТИП (332) ТАЈНО КОМУНИЦИРАЊЕ (339) ВИРТУЕЛНО КОМУНИЦИРАЊЕ (59) ДИГИТАЛНО КОМУНИЦИРАЊЕ (79) КОМПЈУТЕРСКО КОМУНИЦИРАЊЕ (166) ИНТЕРАКТИВНО КОМУНИЦИРАЊЕ (111) МРЕЖНО КОМУНИЦИРАЊЕ (234) ПОЛИТИЧКО КОМУНИЦИРАЊЕ (275) ПЕДАГОШКО КОМУНИЦИРАЊЕ (262) ПОСЛОВНО КОМУНИЦИРАЊЕ (278) ОРГАНИЗАЦИЈСКО КОМУНИЦИРАЊЕ (257) ТРЖИШНО КОМУНИЦИРАЊЕ (367) ИНТЕРКУЛТУРНО КОМУНИЦИРАЊЕ (111) КОМУНИКАЦИОНА КОМПЕТЕНТНОСТ (168)

МЕДИЈИ И ВРСТЕ МЕДИЈА МЕДИЈ (201) СРЕДСТВО КОМУНИЦИРАЊА (330) МЕДИЈУМ (224) ПРИМАРНИ МЕДИЈ (283) СЕКУНДАРНИ МЕДИЈИ (310) ПРИРОДНИ МЕДИЈ (283) ВЕШТАЧКИ МЕДИЈ (53) ВИЗУЕЛНИ МЕДИЈ (54) ЗВУЧНИ МЕДИЈ (99)

АУДИТИВНИ МЕДИЈ (37) АУДИО-ВИЗУЕЛНИ МЕДИЈ (37) МЕДИЈ МАСОВНОГ КОМУНИЦИРАЊА (206) МАСОВНИ МЕДИЈ (198) МАС-МЕДИЈ (194) ТРАДИЦИОНАЛНИ МАС-МЕДИЈИ (366) СРЕДСТВО ЈАВНОГ ИНФОРМИСАЊА (330) СРЕДСТВО ЈАВНОГ КОМУНИЦИРАЊА (330) ФУНКЦИЈЕ МАСОВНИХ МЕДИЈА (383) ШТАМПАНИ МЕДИЈ (404) ЕЛЕКТРОНСКИ МЕДИЈ (91) ДИГИТАЛНИ МЕДИЈ (79) МУЛТИМЕДИЈ (234) УНИМЕДИЈ (372) МЕТАМЕДИЈ (226) ХИПЕРМЕДИЈ (390) ИНТЕРАКТИВНИ МЕДИЈ (111) ЈЕЗИК МЕДИЈА (146) МЕДИЈСКИ САДРЖАЈ (219) МЕДИЈАТОР (204)

ШТАМПА ШТАМПА (401) КЊИГА (157) ГРАФИТ (72) ПЛАКАТ (269) ПОСТЕР (279) ЛЕТАК (187) ФЛАЈЕР (382) НОВИНЕ (242) ЖУРНАЛ (97) НОВИНСКИ ЖАНРОВИ (246) РЕВИЈА (299) ЧАСОПИС (397) МАГАЗИН (191)

АЛМАНАХ (35) ЖУТА ШТАМПА (97) ТАБЛОИД (339) СЛИКОВНИЦА (321) СТРИП (335) ФОТОГРАФИЈА (382) ИЛУСТРАЦИЈА (107) КАРИКАТУРА (153) ВИЊЕТА (56)

ФИЛМ ФИЛМ (376) ЈЕЗИК ФИЛМА (148) ФИЛМСКИ СПЕКТАКЛ (378) КИНЕМАТОГРАФИЈА (155) БИОСКОП (44) ИНФОРМАТИВНИ ФИЛМ (127) ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ (82) ИГРАНИ ФИЛМ (103) АНИМИРАНИ ФИЛМ (35) ЦРТАНИ ФИЛМ (395) УМЕТНИЧКИ ФИЛМ (372) КОМЕРЦИЈАЛНИ ФИЛМ (163) ИНДУСТРИЈА ФИЛМА (109)

РАДИО РАДИОДИФУЗИЈА (295) РАДИОФОНИЈА (297) РАДИО (293) РАДИО-СТАНИЦА (296) РАДИО-ПРИЈЕМНИК (296) РАДИО-ПРОГРАМ (296) РАДИЈСКИ ЖАНРОВИ (291) РАДИО-ДРАМА (295)

ШЕР ПРОГРАМА

ШЕР ПРОГРАМА , (в. Рејтинг програма). ШИФРА (фр. shiffre , од срлат. сifra: нула; од арап. ‫رفص‬/şafira: празно , ништа) , специфичан симболски систем → , оформљен од две или више различитих група знакова → , обједињених потпуно новим кодом → , који је познат само одређеном и релативно малом броју субјеката комуницирања →. Дословно значење шифрованих порука → своди се на значење појединачних слова , гласова , речи , бројева , икона и секундарно је у односу на значење које се добија применом тзв. кључа шифре , односно новог кода којим је , на начелу замењивости , успостављена веза између две врсте ознака → (нпр. бројева и слова) које означавају са високим степеном пертинентности → исти објекат. Енкодирање → порука врши се њиховим шифровањем , превођењем тзв. отвореног текста , заснованог на општепознатом и

општеприхваћеном коду , у шифровани текст , тзв. шифрат. То је порука чије се право значење може досегнути дешифровањем , односно превођењем шифрата у отворени текст , применом кључа шифре , тј. кода на којем шифра функционише као симболски систем. Шифре су предмет проучавања у интердисциплинарној науци криптологији1 , стварају се и развијају у криптографској пракси , која је са комуниколошког → становишта једна од најзначајних претпоставки тајног комуницирања →. ШТАМПА (итал. stampa , према stampare: утиснути) , (1) у комуникологији → збирни назив за све штампане медије масовног комуницирања →: књигу → , новине → , плакат → , летак → и стрип →. (2) Технолошки поступак појединачног или серијског , ручног или машинског отискивања текстова и/или слика са матрице на различите врсте материјала , најчешће на папир. (3) У свакодневном говору → синоним за новине. Сви штампани мас-медији имају три заједничке карактеристике. Прва је да се њима дисеминарају → искључиво визуелне , вербалне и/или иконичке поруке →. Друга је да су начином дисеминације порука то дистрибутивни → медији. Трећа је да имају идентичну медијску структуру коју

401

Грч. κρυπτός/kryptós: скривен , тајни; + λόγος/ lógos: реч , наука.

ШТАМПА

чине: писмо → и иконички симболи , века милионским тиражима , и форматеријал на којем се штампа , мате- мирању масовне читалачке публике. ријал којим се штампа и уређаји за Чињеница да се штампаним мештампање. дијима масовног комуницирања диОткрићем Јохана Гутенберга семинирају искључиво визуелне по (Johannes Gutenberg) штампарске пре- руке представља , из комуниколошког се са помичним словима , средином угла , њену најважнију карактеристиXV века , заокружене су све структу- ку , детерминанту њиховог обликоралне претпоставке за развој штам- вања и рецепције → , тиме и могућег пе као масовног медија. Томе су до- друштвеног утицаја. То се нарочипринели бројни социјално-историј- то односи на вербалне поруке , прагски услови у наредних неколико ве- матске → и естетске → , које домикова , унутар преображаја феудалне у нирају у већини штампаних мас-мекапиталистичку друштвено-економ- дија. Оне увек у првом , денотативску формацију , а посебно: нова гео- ном → плану значења → , и приликом графска открића , ширење тржишта енкодирања → и приликом декодии комерцијлизација штампаних ме- рања → , подразумевају когнитивнодија кроз третман вести као робе; ре- -рационални приступ пошиљаоца → формација у Католичкој цркви; ин- и примаоца →. У случају обликовања дустријска револуција са мноштвом и рецепције естетских порука незаопроналазака (парна ротација , фото- билазан је и емоционално-афективграфија , телеграф , железница , лино- ни приступ , будући да се само тако тип) који су омогућили повећање ти- могу досећи и остали слојеви значеража → , атрактивност садржаја и бр- ња у оваквој поруци као отвореној зину дистрибуције; буржоаске рево- семантичкој структури. Али процелуције у Европи и Северној Америци си обликовања и рецепције вербалкојима су успостављени парламентар- них порука , независно од њихове знани системи представничке демокра- чењске слојевитости , увек су ревертије са општим правом гласа; ширење зибилни2. Пошиљалац , професионалинституционализованог образовања ни комуникатор → , мора при обликои професионализација новинарског вању поруке да информацију → , као рада. У процесима индустријализа- сазнање о одређеном аспекту стварције , урбанизације и модернизације ности , најпре чулима , а затим разутоком ХIX века сви штампани меди- мом и/или емоцијама , когнитивним ји повећавају друштвени значај. То је или афективним интервенцијама изпериод у којем дефинитивно постају двоји из окружења , и да је на когнимасовни медији , посебно новине , захваљујући огромним , од почетка ХХ 2 Лат. reversus , од revertere: окренути.

402

ШТАМПА

тивно-рационалном и/или емоци- ну , емоционалну и афективну потенонално-афективном плану симбол- цију има сваки од читалаца. У облиски , циљно и вредносно организује ковању вербалних порука сложена као прагматску или естетску пору- стварност , тј. неки од њених аспекаку , односно да селекцијом одабрани та редукује се до степена пропуснообјекат симболске , циљне и вредно- сти одређеног симболског система → сне обраде уздигне – чулима , умом који се за то користи. У процесу реи разумом , емоцијама – са матери- цепције , декодирањем тако поједнојалног на ментални ниво и преведе стављене поруке , њено значење фику вербалну поруку , која се до чита- сира се у денотативној равни , а затим лаца дистрибуира неким од штампа- усложава не до степена посредованог них мас-медија. Рецепција одштам- аспекта стварности , него до индивипане вербалне поруке креће се дру- дуалне сложености и богатства чулгим смером. Чулом вида опажају се ног , когнитивно-рационалног и емоштампани знаци → , когнитивно-ра- ционално-афективног искуства чиционалним тумачењем у процесу се- таоца. Зато се у масовном комунимиозе → одштампано се преображава цирању вербалних порука штампау експлицитне симболске структуре ним мас-медијима никада не постии читалац досеже први слој значења же потпуни изоморфизам → , него се → и прагматских и естетских порука. досеже одређени степен сличности Вербално се , интервенцијом ума или значења порука. Кључна комуникоразума , преображава у денотативне лошка импликација је очигледна инменталне представе , дословно ико- терпретативност штампе као масничке или врло апстрактне , које су -медија , изведена из њене могућнооснов за њихово декодирање. Укљу- сти искључиво визуелне експресије чивањем емоционално-афективног и рецепције. Ово ограничење се у издоживљаја читаоца , разгртањем сим- весној мери релативизује иконичким болске структуре у вербално облико- порукама. Оне се у садржају штампаваној естетској поруци , која надила- них мас-медија појављују и функцизи денотативност употребљених гра- онишу самостално , у комбинацији са фема , слогова , речи , синтагми , рече- вербалним порукама и као препознаница и неограниченог мноштва њи- тљиви скуп естетских порука , по кохових могућих комбинација , на осно- јем се идентификује одређени штамву крајње индивидуалног искуства и пани мас-медиј. У зависности у којој доживљаја прочитаног , продире се у форми се појављују и коју функцију симболску структуру естетске пору- у целини садржајне структуре имају , ке онолико дубоко и извлачи онолико иконичке поруке такође функционислојева значења колику интелектуал- шу као прагматске ( нпр. фотографије

403

ШТАМПАНИ МЕДИЈ

→ догађаја или личности) и естетске чења , а укупна иконичка конфигура (нпр. уметничка фотографија , репро- ција естетске поруке проширује њену дукција уметничког дела , оригинална значењску слојевитост до нивоа инвињета →). Далеко највећи број ико- дивидуалних рецепцијских могућноничких порука у штампаним мас-ме- сти , које се у свакодневном животу дијима појављује се у комбинацији са одређују појмовима сензибилитет3 , вербалним порукама. Утолико се про- знање и укус. Иконичке и вербалноцеси обликовања и рецепције пору- -иконичке естетске поруке у штампи ка , организованих и у вербалним и представљају назаобилазне садржау иконичким симболским системима је у било којем појединачном штам→ , битно усложавају , али се суштин- паном масовном медију , од дневних ски не разликују од описаног начи- новина до надреалистичке збирке/ на енкодирања и декодирања вербал- књиге песама. Оне су услов остваних порука. Највећа разлика је у пу- ривања њихове забавне , тиме и инноћи информационог језгра → и ши- формативне и образовне функције. рини значењског поља иконичких и Управо зато , а имајући у виду њиховербално-иконичких порука. Такве ву масовну рецепцију посредством прагматске поруке ближе су посре- штампе , иконичке и вербално-икодованом аспекту стварности квали- ничке естетске поруке у овом масовтетом иконичке презентације , која ном медију профилисале су потпуно је у процесу семиозе средишњи мо- нови естетски рукавац у визуелним менат стварања менталне представе уметностима – графички дизајн , коо одређеном догађају. И мада је ико- ји је као примењена уметност данас нички елеменат у прагматској пору- потпуно равноправан са класичним ци само тренутак „заустављеног жи- сликарским умећима. вота” (фотографија) , који је као такав – „замрзнут” , потпуно немогућ , ипак ШТАМПАНИ МЕДИЈ , посредник у се њиме битно смањује интерпрета- комуницирању → који омогућава сативно поједностављивање одређеног општавање , пренос и примање визуаспекта стварности , сведеног на вер- елних , вербалних и/или иконичких бални исказ , тј. увек недовољно пре- порука → њиховим отискивањем на цизну дескрипцију. Утолико се и ши- одређеном материјалу , у савременори информационо језгро прагматске сти највећим делом на папиру. поруке и степен њене комуникабилУобичајено је да се штампани мености →. У случају естетских ико- дији поистовећују само са штампаничких и вербално-иконичких порука сваки иконички елеменат у њиховој структури садржи нови слој зна- 3 Лат. sensibilitas: осећајност; чулна осетљивост.

404

ШУНД

ним медијима масовног комуницирања → – књигом → , новинама → , плакатом → , летком → и стрипом → , али се не могу ограничити само на њих јер постоје штампани медији који нису масовни и јављају се у другим облицима комуницирања – интерперсоналном → ( нпр. писмо одштампано на компјутерском штампачу) и групном комуницирању → ( нпр. билетени за интерну употребу у одређеној организацији). Први штампани медиј појавио се у Кини у Х веку , после открића начина израде папира почетком II века , и технике ксилографије , урезивања текста на дрвену плочу и отискивање на папиру , у VI веку. Била је то будистичка књига „Триптикака” , одштампана у једном примерку који је имао 130 хиљада страница. Ксилографија и метлографија , урезивање текста на металну плочу , коришћени су за штампање књига и у Европи све до средине ХV века , када је Јохан Гутенберг (Johannes Gutenberg) изумео пресу са помичним словима. Тај догађај представља почетак развоја штампаних медија масовног комуницирања. Штампани медиј у својој структури не морају нужно садржати папир као материјал на којем се штампају одређене поруке , јер се оне могу

саопштавати , преносити и примати отискивањем на различитим предметима који имају сасвим одређену употребну вредност , али се користе и као тзв. промотивни материјал ( нпр. одећа , оловке , упаљачи , привесци за кључеве , итд.). ШУНД ( нем. Schund: отпадак , шкарт) , ознака → за дело без икакве уметничке вредности. Израз је настао у немачкој књижевној критици у XVIII веку као назив за безвредност у било којој грани уметности. Често се користи као синоним за кич , али и у синтагми „кич и шунд” , која упућује на закључак да је шунд најгрубља форма кича. У естетици → критеријуми разликовања кича и шунда нису јасно утврђени , због чега многи естетичари сматрају да овај израз не треба употребљавати као категорију естетског вредновања било ког дела. У пракси масовног → и комуницирања → посредованог интернетом → шунд се поистовећује са порнографијом → и медијским садржајима који изазивају анималне4 пориве и нерационално , наглашено афективно понашање људи.

405

Лат. animal: животиња.

БЕЛЕШКЕ О АУТОРИМА Мирко Милетић р ођен је 1958. године у Деспотовцу. Дипломирао је на новинарском смеру , а магистрирао и докторирао у научној области Комуникологија на Факултету политичких наука у Београду. Петнаест година био је професионални новинар. Биран је у сва сарадничка и наставничка звања: асистент-приправник (1995) , асистент (1997) , доцент (2001 , 2004) , ванредни професор (2005 , 2007) и редовни професор ( 2012 , 2019 , 2020). Предавао је Комуникологију и седамнаест предмета на основним , мастер и докторским академским студијама из комуниколошке научне области на Учитељском факултету у Јагодини , Факултету за менаџмент малих и средњих предузећа и Академији лепих уметности у Београду , Филозофском факултету у Косовској Митровици , Факултету политичких наука у Београду , Филозофском факултету у Новом Саду , Факултету за културу и медије , Филолошком факултету и Факултету друштвених наука у Београду. Објавио је књиге: „Комуницирање у новим медијским условима” (1998) , „Мас-медији у вртлогу промена” ( 2002) , „Менаџмент медија” (2003) , „Комуницирање , медији и друштво” (2005 , 2006 , 2008; у коауторству са проф. др Мирољубом Радојковићем) , „Ресетовање стварности” (2008) , „Основе менаџмента медија” (2009 , 2016) , „Структура и динамика медијског система Србије” (2014) , „Господари социјализације” (2014) , „Од знака до хипертекста“ (2018 , у коауторству са проф. др Марком М. Ђођевићем) и мноштво научних и стручних радова у домаћим и иностранима , класичним и електронским часописима. Декан је Факултета друштвених наука у Београду.

425

Невена Милетић р ођена је 1982. године у Јагодини. Дипломирала је Српску књижевност и језик са општом књижевношћу на Филолошком факултету у Београду , где је завршила и мастер студије Српског језика и књижевности. Окончала је докторске студије Културе и медија на Факултету политичких наука у Београду. Од 2010. до 2017. године била је асистенткиња на Факултету за културу и медије у Београду на предметима Комуникологија , Психологија стваралаштва , Етика јавног комуницирања , Политички маркетинг , Пословно комуницирање и Маркетинг и јавност. Ауторка је више научних радова , учесница научних скупова у земљи и региону и лекторка универзитетских уџбеника. Уредница је Научно-трибинског програма Дома културе „Студентски град” у Београду.

426

Библиотека Речник МИЛЕТИЋ МИРКО|НЕВЕНА КОМУНИКОЛОШКИ ЛЕКСИКОН Издавач ЈАСЕН Дечанска 12, Београд Тел. 011 32 86 339 www.ikjasen.com jasenbook@gmail.com За издавача Војо Станишић Лектура Весна Милетић Припрема за штампу Александар Костић Дизајн корица Мирко Тољић

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 316.77(031) 316.774:654.17/.19(031) 659.3/.4(031) МИЛЕТИЋ, Мирко Комуниколошки лексикон / Милетић Мирко [и] Невена. - Београд : Јасен, 2021 (Земун : Невен). - 426 стр. ; 21 cm Текст штампан двостубачно. - Слике аутора. - Тираж 1.000. - Белешке о ауторима: стр. 425-426. - Напомене и библиографске референце уз текст. - Библиографија: стр. 413-424. ISBN 978-86-6293-102-3 1. Mилетић, Невена - [аутор] а) Комуникологија -- Лексикони б) Масовне комуникације -Лексикони в) Масовни медији -- Лексикони COBISS.SR-ID 37202953