Page 1


196 •

> КАД ГОВОРИ МРТАВ КРАЉ > Иван Миладиновић


Иван Миладиновић

КАД ГОВОРИ МРТАВ КРАЉ

@? Синовима Вељку и Алекси, за сва она времена када нисам могао да им понудим ништа осим родитељске љубави, и за Алексин велики допринос у настајању ове књиге


Иван Миладиновић КАД ГОВОРИ МРТАВ КРАЉ

Политичка позадина атентата на краља Александра I Карађорђевића у светлу нових и старих чињеница Главни и одговорни уредник

Милорад Вучелић Уредници

Јелена Јововић Јован Станишић Издавачи:

НИД „КОМПАНИЈА НОВОСТИ“ АД Трг Николе Пашића 7, Београд ЈАСЕН Дечанска 12, Београд Тел. 011 32 86 339; 064 12 42 626 www.ikjasen.com jasenbook@gmail.com За издаваче: Срђан Мушкатировић Војо Станишић Лектура и коректура: Јелена Шћепановић Дизајн и припрема за штампу: Мирко Тољић


Иван Миладиновић

КАД ГОВОРИ МРТАВ КРАЉ Политичка позадина атентата на краља Александра I Карађорђевића у светлу нових и старих чињеница

t

Београд 2019


САДРЖАЈ

Удружени непријатељи и равнодушни пријатељи краља Александра Карађорђевића, Милош Ковић ........................... 9 Из позадине марсељске трагедије .................................... 17 Сутон „версајске Европе“ ................................................... 29 Атентати на Александра ...................................................... 39 Осовина Рим – Москва .......................................................... 47 Усташке диверзије ................................................................. 51 Балкан балканским народима ....................................... 57 Пут без повратка ................................................................... 69 Луј Барту потписује смртну пресуду ................................ 81 Атентат није дело појединца ............................................. 85 Мистерија трећег метка ......................................................... 95 Крах галске надмености и европског мира .................. 103 Гужва око тестамента .......................................................... 111 Ал Капонеов ганстер међу усташама ........................... 117 Кватерник креатор убиства краља Александра ............. 125 Све је скупо, а глава јефтина ............................................. 131 Усташе о месту злочина ........................................................ 137 Дуче чува усташке злочинце ............................................. 141 Скандали у судници .............................................................. 147 Краљица повлачи тужбу?! ................................................... 153 „Плава дама“ у тамном велу .............................................. 159 Краљ обуздава Енглезе ....................................................... 165 Операција “Тевтонски мач” ................................................ 171 Шпијунске игре уз анимир даме ........................................ 185 Реч на крају, Михаило Шћепановић, ............................. 197 Литература ......................................................................... 201 Регистар личних имена .................................................. 203 О аутору ............................................................................... 207


УДРУЖЕНИ НЕПРИЈАТЕЉИ И РАВНОДУШНИ ПРИЈАТЕЉИ КРАЉА АЛЕКСАНДРА КАРАЂОРЂЕВИЋА

У

биства владара представљају једну од великих, опсесивних тема модерне европске и светске историје. Међу њима понајвише има оних атентата, почевши од убиства руског цара Павла I Романова (1801), па све до атентата на југословенског краља Александра I Карађорђевића (1934), чији су налогодавци остали скривени у престоницама великих сила. Са протоком времена, опипљивих доказа је, по правилу, све мање. Они су, неретко, систематски уништавани, да би се заметнули трагови и поништила сећања. У Марсејском атентату на краља Александра Карађорђевића поуздано знамо само извршиоце. О налогодавцима се и данас нагађа. Кључна архивска грађа остаје недоступна. Варљиве белешке савременика настајале су, углавном, у пропагандним сукобима 20. века. Упркос свему, Марсејски атентат не престаје да привлачи пажњу истраживача. Иван Миладиновић је, у књизи која је пред читаоцем, сакупио чињенице и понудио интерпретације. Искусни новинар и приповедач дао је овој несвакидашњој повести филмску, сценаристичку, књижевну форму. Захваљујући томе, упркос измаглицама бурног, несвакидашњег века који нас дели од тог времена, читалац може јасно видети ликове југословенског краља, његових министара и обавештајаца, хрватских усташа, бугарских ВМРО-ваца, чикашких мафијаша, агената Абвера и НКВД-а, власника београдских клубова и њихових тајанствених пратиља, француских дипломата и полицајаца. У убиству краља Александра Карађорђевића, како се види, било је много заинтересованих и мало невиних. Непосредни Милош Ковић > ПРЕДГОВОР >

• 9


организатори биле су хрватске усташе, извршилац припадник бугарске ВМРО. Ревизионистичка Мађарска дала им је простор за припреме и обуку. Фашистичка Италија најнепосредније је учествовала у завери и прикривању злочинаца. Важни трагови упућују на уплетеност нацистичке Немачке, али и СССР-а. Британија није била задовољна због Краљевог супротстављања њеним економским интересима у експлоатацији српских рудника. Француска површност у спровођењу мера безбедности југословенског краља, упркос упозорењима, била је таква да се посумњало чак и у уплетеност делова француских служби у атентат. Сам краљ Александар, његови министри и полицајци, неопрезно су се ослонили на своје западне „савезнике“. Посебно занимљив чињенични слој представља улога савезничких земаља, Француске и Британије, у Марсејском атентату. Њима се није свидела независност краља Александра у вођењу спољне политике. Француске дипломате и полицајци држали су се осорно према југословенским званичницима и обавештајцима, који су им доносили поуздане вести о припремама усташа за атентат. Штавише, после убиства краља Александра, Француска и Британија су, вођене државним разлозима, спречавале да истрага дође до стварних налогодаваца. Њихов главни циљ тада је био придобијање Италије, па и Мађарске, за заједничко одупирање Хитлеровој Немачкој. Уплетеност француске државе у судски процес атентаторима, и њену намеру да сакрије одговорност Италије и Мађарске, уочавали су чак и новинари у судници, међу којима је био и један Станислав Винавер. Од тужбе је морала да одустане чак и краљица Марија Карађорђевић, због чега је починиоцима суђено као пуким злочинцима, а не извршиоцима политичког убиства. Спремност Британије и Француске да, због својих интереса и нагађања са противницима, угрозе голи опстанак 10 •

> КАД ГОВОРИ МРТАВ КРАЉ > Иван Миладиновић


својих савезника, земаља у чијем настанку су непосредно учествовале 1918. године, потврдила се и на Минхенској конференцији 1938, када су Чехословачку жртвовале Трећем рајху. Таква ће бити и политика Британије према Југославији и Србима с краја тридесетих и почетка четрдесетих година 20. века, када су гурани у сукоб са Силама осовине, да би потом били препуштени Титовој диктатури. Како се из књиге Ивана Миладиновића види, у такву врсту макијавелистичке политике спадало је и држање Француске и Британије према убиству краља савезничке Југославије, Александра Карађорђевића. Други светски рат показаће да ће такво поступање бити погубно не само по Чехословачку и Југославију, него и по Француску и, на нешто дуже стазе, Велику Британију. Да историјске поуке из ових догађаја нису извучене, сведочи и чињеница да су сличну политику препуштања својих југословенских и чехословачких савезника вољи Немачке, Француска и Британија водиле и у последњој деценији 20. века. Пажњу привлаче и сазнања о Марсејском атентату извучена из пропагандног рата хладноратовских противника. Иза доказа о кључној улози нацистичке Немачке у убиству југословенског краља стао је, својим ауторитетом, и руски историчар Владимир Константинович Волков. Индиције о уплетености совјетске службе НКВД, које је накнадно проверавао Јован Качаки, не делују занемариво, нарочито када се сагледају у контексту атентаторских акција југословенских комуниста и њихове подршке хрватским усташама и пробугарским терористима у разбијању Југославије. Сазнања о учешћу нациста и Совјета у убиству југословенског краља, која није било лако разлучити од пропаганде, и на Истоку и на Западу привукла су значајну пажњу. У социјалистичкој Југославији, она су, међутим, била прећутана. Један од разлога крио се у неспремности југословенских Милош Ковић > ПРЕДГОВОР >

• 11


комуниста да у краљу Александру виде прву жртву нацизма и фашизма. Са становишта њихове пропаганде, то је било нелогично, јер је она краља Александра проглашавала „монархофашистом“. Осим тога, борба против фашизма у Другом светском рату била је извор патриотског легитимитета комунистичке власти у Југославији. Монопол на антифашизам није се смео делити ни са „великосрпским“ четницима, ни са „њиховим“ Карађорђевићима. Противник југословенских комуниста у Другом светском рату били су нацисти и фашисти, али њихови главни супарници били су српски националисти. Десет година после Марсејског атентата, југословенска револуција подигнута је, у ствари, да би се, симболички и дословно, преотело наслеђе краља Александра Карађорђевића. После свргавања са власти „великосрпске буржоазије“, по праву победника и освајача, у његову кућу уселиће се Јосип Броз Тито. Српска историографија је до данас, ослобођена једноумља, нарочито биографском студијом Бранислава Глигоријевића, приказала личност краља Александра Карађорђевића у свој њеној сложености. И у књизи Ивана Миладиновића он се, у својим последњим годинама, указује као изузетна, снажна историјска појава. Свест о потреби просторно и демографски мале српске државе да се одбрани од самовоље и непријатељства великих сила створила је Југославију. Краљ Александар је, потом, наставио путем регионалног повезивања у Малу Антанту и Балкански пакт. Ишао је путем кнеза Михаила Обреновића и доживео његову судбину. Парола „Балкан балканским народима“ никада није годила ушима великих сила. О значају историјске појаве краља Александра Карађорђевића сведочио је и број његових непријатеља. То би се могло рећи и за државу коју је створио. Главни узроци пропасти две Југославије, баш као и смрти краља Александра у Марсејс12 •

> КАД ГОВОРИ МРТАВ КРАЉ > Иван Миладиновић


ком атентату, не крију се у вечитим, атавистичким мржњама и цивилизацијским супротностима између југословенских народа, него у дневнополитичким рачунима и интересима великих сила. Милош Ковић

Милош Ковић > ПРЕДГОВОР >

• 13


196 •

> КАД ГОВОРИ МРТАВ КРАЉ > Иван Миладиновић


О аутору

Фото: П. Митић

Иван Миладиновић, новинар и публициста Рођен 1950. године у Пожеги. Живео и школовао се у готово свим бившим југословенским републикама. Аутор више запажених публицистичких дела, фељтона и књига. Новинарством почео да се бави у редакцији студентског Радио програма Индекс 202 и Програму 202 Радио Београда. Био је уредник у свим значајнијим београдским листовима: Репортер, Дуга, Политикин свет, Експрес Политика (главни и одговорни уредник), Глас јавности (одговорни уредник), Политика, Вечерње новости, за које је и извештавао из више европских земаља и Сједињених Америчких Држава. Објавио је књиге Последња исповест краљевића Томислава; Никола Пашић – 2000; „1968 – Тајна и опомена, Драганић – 2003, „1968 – Последњи велики сан, Филип Вишњић – 2008, Заборављена историја Срба – Чигоја штампа – 2013. Добитник је највиших признања Удружења новинара Србије и Савеза новинара Југославије. Иван Миладиновић > КАД ГОВОРИ МРТАВ КРАЉ >

• 207


CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 321.61:929 Карађорђевић А. I 94(497.1)”19” МИЛАДИНОВИЋ, Иван, 1950Кад говори мртав краљ : политичка позадина атентата на краља Александра I Карађорђевића у светлу нових и старих чињеницa / Иван Миладиновић. - Београд : Јасен : НИД „Компанија Новости“АД, 2019 (Београд : Невен). – 216 стр. ; 18 cm Тираж 6.000. - Стр. 9–13: Удружени непријатељи и равнодушни пријатељи краља Александра Карађорђевића / Милош Ковић. - Стр. 197–199: Реч на крају / Михаило Шћепановић. - О аутору: стр. 207. Напомене и библиографске референце уз текст. - Библиографија: стр. 201–202. - Регистар. ISBN 978-86-6293-089-7 а) Карађорђевић, Александар I, југословенски краљ (1888-1934) б) Југославија -- Историја – 20. в. COBISS.SR-ID 276854284


196 •

> КАД ГОВОРИ МРТАВ КРАЉ > Иван Миладиновић


Profile for IK Jasen

Кад говори мртав краљ - Иван Миладиновић  

Политичка позадина атентата на краља Александра I Карађорђевићау светлу нових и старих чињеница.

Кад говори мртав краљ - Иван Миладиновић  

Политичка позадина атентата на краља Александра I Карађорђевићау светлу нових и старих чињеница.

Profile for ikjasen
Advertisement