Issuu on Google+


К А П Е ТА Н Г У Г УЛ Е Н Ц Е и аветињски брод гусарска прича Џона Рајана Превела с енглеског Емилија Кићовић


Прода

вница СВЕ З А БРОД ОВЕ

„Ево радње какву смо тражили!“, рече капетан Гугуленце. „Све за бродове, голупчићи моји! Е, па сад можемо да купимо што год нам треба за пролећно спремање Црног Прасета, и да га претворимо у најотменији гусарски брод на води! Хајде да уђемо!“


РАСПРОДАЈА!

Бродске фарбе!

да пропусти јефтин пазар. И тако је купио све фарбе које су биле у радњи, и то за једну врећу дуката. Али у великој журби заборавио је да упита каква је то фарба и која је то боја.

„Аха! Овде је распродаја! Галони специјалне фарбе и то врло јефтино!“ Ако добро памтите, капетан Гугуленце је био велика шкртица и није могао да поднесе помисао


„Сви на палубу! Не часите ни часка!“, викао је док је посада износила фарбе на палубу. „Дада Црна Брада ће бити овде следеће седмице, а ми морамо све да офарбамо и да испаримо одавде пре његовог доласка!“


Али, капетан Гугуленце се преварио мислећи да ће Дада Црна Брада стићи за недељу дана. Дада, његов најцрњи злотвор, већ је био ту! Са двојицом својих жестоких момака, он се притајио на дну пристаништа, будно мотрећи на све што се збивало на палуби Црног Прасета.


„Само гледајте, лепотани моји!“, кикотао се Дада. „Канте с фарбом, ха! А зашто? Е па, ја верујем да тај лупеж намерава да офарба своју трулу олупину од брода! Али ту смо ми да га потопимо к’о секирче оног часа кад заплови! Хо, хо, хо! Какав добар штос! Ха, ха, ха!“



КАПЕТАН ГУГУЛЕНЦЕ И АВЕТИЊСКИ БРОД