"Participativna izložba-SFR YU" Galerija umetnosti poklon zbirka Rajko Mamuzić

Партиципативна изложба „СФР YU” од 2. до 29. септембра 2019. године Галерија ликовне уметности поклон збирка Рајка Мамузића, Васе Стајића 1, Нови Сад, Србија

Шетња кроз историју дизајна у Војводини (1945 – 1985) www.idVojvodina.info | idVojvodina@gmail.com | office@idVojvodina.info

УПИДИВ У оквиру јавног позива „Публика у фокусу”, који је са циљем развоја публике покренула Фондација ”Нови Сад 2021 – Европска престоница културе”, развијен је пројекат ”Шетња кроз историју дизајна у Војводини (1945 -1985)” који низом предавања, радионица и излагачких активности тематизује појаву и развој индустријског и графичког дизајна на тлу Војводине од краја Другог светског рата до средине осамдесетих година прошлог века. Носилац пројекта је Галерија ликовне уметности поклон збирка Рајка Мамузића у партнерству са Удружењем ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине (УПИДИВ).

3

Партиципативна изложба

„СФР YU”

Повлачење паралеле између дела класичног сликарства и дела графичког и индустријског дизајана на изложби „СФР YU” покушали смо да повежемо два аутономна стваралачка феномена. Изложбу чине уља на платну, графике, таписерије и цртежи из фонда Поклон збирке Рајка Мамузића који су сведочанства развоја дизјана код нас, односно показатељ комуникативности тих предмета са публиком и употребних предмета из шездесетих, седамдесетих и осамдесетих година прошлог века који се налазе у власништву грађана Новог Сада.

20

21

4

СФР YU Развој графичког, модног и индустријског дизајна у Југославији у првим послератним деценијама прошлог века текао је упоредо са процесима осавремењавања државе: са усавршавањем индустријске производње, развојем нових технологија открићем нових вештачких материјала, али и са променама које су се дешавале у самој структури друштва, пре свега стварањем средње класе, а чије је (ново) стечено образовање, формирање укуса, повећење материјалних могућности отварало врата за комплетно преобликовање човековог окружења. Послератне друштвене прилике су шаљиво илустроване у победничкој дуетској песми Опатијског фестивала 1958. године „Моја мала дјевојчица” у извођењу Иве Робића и Зденке Вучковић. Подужи списак ствари које би мала девојчица волела да поседује сугерише нам да су већ шездесетих година прошлог века многи производи имали висок спепен комуникативности са публиком и вероватно носили печат успешне естетске обликованости. Интересантно је да је њихова појавност забележена и на појединим уметничким делима. Ову тврдњу можемо илустровати уметничким делима из фонда Галерије ликовне уметности поклон збирке Рајка Мамузића.

15

16

19

5

25

У делу Сувишан човек сликара Милана Поповића насталом средином педесетих година прошлог века, одабиром назива уметник нам јасно сугерише да фигуру женске особе не треба да посматрамо као потрет већ као представу једног феномена. Жена је обучена по укусу шездесетих година, на њеној глави је чувена пунђа – кошница која је постала популарна захваљујући Џеки Кенеди, Одри Хепберн и Брижит Бардо. Она на себи има корсет и широку звонасто падајућу сукњу. Фигурине као симбли плодности у позадини, јаје као симбол живота у једној руци и варјача у другој несумњиво указују на уметниково бављење питањима улоге жена у друштву. Информацију о предметима текстилног дизајна проналазимо и у раним радовима сликарке Косе Бокшан која је реализовала већи број потрета девојчица у школским кецељама, педесетих година обавезним комадима одеће свих школараца у Југославији. На цртежима су представе девојчица око десетак година, које припадају узрасту који је школску униформу доживљавао као симбол одрастања и која их је на неки начин одвајала од деце која још нису стасала за школу. У делу Мајде Курник Мртва природа са портертом Марклена Мојсијенка видимо да је уметничка мисао произашла из посматрања окружења. Уметница је мотиве мртве природе – керамичке посуде специфичног изгледа употпунила портретом свог супруга у босанској народној ношњи и шалом карактеристичне орнаменталне форме изведене тамноплавим концем на белом платну – такозваним змијањским везом. Ова инспирација техником коју су практиковале жене са Змијања код Бања Луке још у деветнаестом веку осликава атмосферу шездесетих година у модној индус-

9

8

6

трији у којој су креатори тражили надахнуће у националној баштини (Модни креатор Александар Јоксимовић, инспирисан тканинама, кројевима и орнаментиком народног костима са Косова и Метохије 1965. године је дизајнирао модну линију „Симонида”). Шездесете године су поново пробудиле интересовање за стару занатску дисциплину – таписерију која је својим освремењеним изгледом и сложеношћу објединила примењену и ликовну уметност. Под руководством ликовних уметника Бошка Петровића и Стеве Максимовића и њихових креативних идеја, изведен је велик број таписерија које више нису имале никакве сличности са старим тканим простиркама, већ су својом аутентичношћу и оригиналношћу презентовале савремену уметност на најбољи начин. Великим поруџбинама током шездесетих и седамдесетих година прошлог века за бројне јавне просторе (хотеле, школе...) таписерије су биле и део свакодневнице обичног човека. И предмети индустријског дизајна, чија појавност има чврсто упориште у старности, врло су чести мотиви у делима тадашњих уметника. У делу Милана Поповића, на пример, у његовој необичној визији човека, живота, космоса у којој нема сугестија филозофије и литературе, баш варјаче, кашике, метле и жице за прављење шнеа, потенцирају Поповићеву личну фантазију.

7

Као добар и пажљив посматрач живота који је у својим сликама тумачио нашу стварност и нарави, сликар Александар Луковић је посегао за предметима из свакодневног окружења, бележећи њихову појавност шездесетих и седамдесетих година. Да би допринео утиску апсурда уметник је тим предметима дао нова значења: столице као симбол власти немају седишта, а на сатовима који треба да мере време, казаљке су стале. Коњи код њега не представљају моћ, снагу и слободу, они су сликани по узору на дечије дрвене играчке. Иако су и у делу Милана Поповића и Александра Луковића предмети индустријског дизајна дати у контексту основне уметничке мисли, оне су сведочанство развоја индустријског дизајна код нас. Подсећају нас на давно прошла времена када се живело у комбинованим собама, са каракеристичним фотељама, сточићима, регалима, када се слушала музика са грамофонских плоча и радио пријемника („Озрен”), када се информисало преко црно-белих телевизора, а време се мерило часовницима које је производила фабрика „Инса”. Скице за декор које је Стеван Максимовић радио за Српско народно позориште, осликавају још један сегмент живљења седамесетих година. Скица за оперету „Мала Флорами” преноси атмосферу са тргова малих приморских места у којима су југословени тада летовали. Обала је украшена цвећем и лампионима који су били незаобилазни у свим свечаностима.

7

11

Хаубе за сушење косе шездесеих и седамдесетих година у свом редизајнираном облику биле су толико популарне међу грађанством да су као симбол обичног човека нашле место у стваралаштву сликара Петра Омчикуса. Уметник је реализовао читав низ радова у којем су представе хауба лишене свега сувишног, сведене на само суштину, најчешће таманог колорита. Посматрајући дела из фонда Поклон збирке Рајка Мамузића могуће је повезати два аутономна стваралачка феномена, односно истаћи паралелу између дела класичног сликарства и дела графичког и индустријског дизајна. Појава предмета у сликама указује на прожимање предметног и илузионистичког света у којем предмети постају симболи времена. Јованка Столић, виши кустос

5

Каталог

8

Слике: ▲▲ Мајда Курник, Мртва природа с портретом Марклена Мојсијенка, 1956, уље на платну, 72,5 х 116,5 цм; [ 1 ] ▲▲ Милан Поповић, Monstrum univerzalis, 1956, уље на платну, 80,5 х 64,5 цм; [ 2 ] ▲▲ Оливера Кангрга, Једрењак, 1957, уље на платну, 65 х 82,5 цм; [ 3 ] ▲▲ Милан Поповић, Cultus Familius, 1958, уље на платну, 81 х 65 цм; [ 4 ] ▲▲ Стеван Максимовић, Акорди, 1960, уље на платну, 135 х 90 цм; [ 5 ] ▲▲ Милан Поповић, Сувишан човек, 1961, уље на платну, 81 х 65 цм; [ 6 ] ▲▲ Александар Луковић Лукијан, Гардероба у пољу, 1965, уље на платну, 60 х 80 цм; [ 7 ] ▲▲ Стеван Максимовић, Стари сат, 1966, уље на платну, 130 х 97 цм; [ 8 ] ▲▲ Слава Богојевић, Цвеће II, 1969, уље на платну, 92 х 60 цм; [ 9 ] ▲▲ Петар Омчикус, Под хаубом, 1970, уље на платну, 168 х 101 цм; [ 10 ] ▲▲ Петар Омчикус, Кацига, 1971, уље на платну, 190 х 105 цм; [ 11 ]

Цртежи:

18

12

●● Милан Поповић, Дама са сунцобраном, 1953, туш на хартији, 32,5 х 23,5 цм; [ 12 ] ●● Александар Луковић Лукијан, Цртеж за мапу литографија Кловнови, 1955, фломастер на хартији, 58,5 х 40,5 цм; [ 13 ] ●● Александар Луковић Лукијан, Цртеж за мапу литографија Циркус на улици, 1955, фломастер 57,5 х 40 цм; [ 14 ] ●● Никола Кока Јанковић, Мушка фигура, 1964, туш на хартији, 42 х 30 цм; [ 15 ] ●● Матија Вуковић, Столица, масна креда на хартији, 24 х 17 цм; [ 16 ] ●● Коса Бокшан, Девојчица, креда на хартији, 29,5 х 21 цм; [ 17 ]

9

6

1

22

4

2

14

Таписерије:

10

■■ Стеван Максимовић, Дон Кихот, таписерија, 155 х 87 цм; [ 18 ]

Графике: ▲▲ Младен Србиновић, Тарбука, 1957, графика на хартији, 89,5 х 61,5 цм; [ 19 ] ▲▲ Александар Луковић Лукијан, Човек са голубом руци, 1982, бакрорез, 65 х 49,5 цм; [ 20 ] ▲▲ Александар Луковић Лукијан, Велика љубав, 1986, бакрорез, 65 х 50 цм; [ 21 ]

Сценографије:

26

●● Стеван Максимовић, Скица декора за представу Лицидерско срце, сценографија, колаж, масна боја, 37 х 60 цм; [ 22 ] ●● Стеван Максимовић, Скица декора за представу Мала Флорами, сценографија, масна боја, 27 х 47 цм; [ 23 ] ●● Стеван Максимовић, Скица декора за представу Мала Флорами I, сценографија, колаж, пастел, 30 х 44 цм; [ 24 ] ●● Стеван Максимовић, Скица декора за представу Сумњиво лице, сценографија, колаж, пастел, фломастер, 35 х 50 цм; [ 25 ] ■■ Студијска збирка Мире Сандић, Успаванка за белу птицу, 1997, таписерија клечано, 152 х 110 цм; [ 26 ]

16

Импресум Издавач: Галерија ликовне уметности поклон збирка Рајка Мамузића, Нови Сад Аутор пројекта: др Здравко Рајчетић Аутор изложбене поставке и текста: Јованка Столић Партнери: Фондација „Нови Сад 2021 - Европска престоница културе”, Галерија ликовне уметности поклон збирка Рајка Мамузића, Град Нови Сад, Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине (УПИДИВ) Визуелни идентитет: Ненад С. Лазић Штампа: D print 021 Тираж: 100 Година издања: 2019.

ISBN 978-86-85365-90-4

CIP - Каталогизација у публикацији Библиотеке Матице српске, Нови Сад 069.51:75(083.824) ПАРТИЦИПАТИВНА изложба „СФР YU“ : од 2. до 29. септрмбра 2019. године, Галерија ликовне уметности поклон збирка Рајка Мамузића / [аутор пројекта Здравко Рајчетић ; текст Јованка Столић]. - Нови Сад : Галерија ликовне уметности поклон збирка Рајка Мамузића, 2019 (Нови Сад : D print 021). - 12 стр. : илустр. ; 22 x 15 cm Tираж 100.

ISBN 978-86-85365-90-4 а) Галерија ликовне уметности Поклон збирка Рајка Мамузића (Нови Сад) -- Изложбени каталози COBISS.SR-ID 330451463

Шетња кроз историју дизајна у Војводини (1945 – 1985) www.idVojvodina.info | idVojvodina@gmail.com | office@idVojvodina.info