Issuu on Google+

МАГАЗИН Година II * Број 88 * 29. децембар 2013. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевачки


2

МАГАЗИН 29.12.2013.


3


4

Сретен Јовановић

МАГАЗИН 29.12.2013.


- Од конституисања Скупштина града заседала седамнаест пута што сведочи о живој активности допуњеној са више од сто седница различитих радних тела, комисија и других облика деловања. - Градско веће је на више од 40 седница разматрало спектар различитих тема везаних за проблеме грађана, а усвојило планове и урбанистичка решења за око 30 различитих подручја. - Скупштина усвојила сва документа планирана за ову годину

Фото: М. Радовановић

Успешна година у раду Скупштине града

5


6

МАГАЗИН 29.12.2013.


Н

а чињеницу да је 2013. година била једна од најтежих у последњих петнаестак година подсећа председник Скупштине града Сретен Јовановић. Ова констатација произилази из чињенице да је дошло до промене система који није довољно дограђен. Променила се пословна клима, а и економски односи на глобалном плану, па је велики број радника у земљи, у Краљеву посебно, остао без посла. У условима све тежег живота Краљевчани од представника власти очекују да створе амбијент у коме ће живети безбедније и лагодније. - Све то иде доста споро, а сваке године смо на нижој степеници зато што се приликом демонтаже система рушило и оно што је било добро. У таквој ситуацији локална самоуправа и Скупштина града улажу максималне напоре да се стање колико толико поправи, а успели смо да превазиђемо идеолошке и политичке разлике и једни другима пружимо руку. На седницама Скупштине града и даље има пуно варница које често нису добре за гледање, али некада и те стваралачке чарке могу да допринесу нечем бољем. Требаће да прођу године и године да се вратимо на колосек са кога смо скренули, а и они који су учествовали у разградњи система желели би да се врате године када се живело лагодније и боље, када смо сви имали посао, могли да школујемо децу, да се бесплатно лечимо, и имали много тога што данас немамо – каже Јовановић. Позиција Србије се у истом периоду драстично променила и на међународном плану, доста се заостало и на привредном, а председници владе и државе улажу напоре да земљу врате у европску породицу народа. Иако локалне самоуправе немају ингеренција у привреди имају обавезу према својим грађанима тим пре што се највећи број за помоћ обраћа баш њима како би амортизовали проблеме који их све више притискају. Оно што локални органи власти могу јесте да усвајањем годишњег буџета и програма Дирекције за планирање и из-

градњу инфраструктурним опремањем створе амбијент за лакше решавање и других проблема, између осталих и социјалних за које је у години на измаку издвојено 60 милиона динара што је два пута више него ранијих. Од јуна прошле године кад је конституисана до краја ове Скупштина града је заседала седамнаест пута, у просеку једном месечно, што сведочи о живој активности допуњеној са више од сто седница различитих радних тела, комисија и других облика деловања. Градско веће је на више од 40 седница разматрало спектар различитих тема везаних за проблеме грађана, а усвојило планове и урбанистичка решења за око 30 различитих подручја. - На време смо усвојили буџет и Програм уређења грађевинског земљишта за 2014. годину. Видећемо како ће ићи динамика пуњења за око 3 милијарде и 600 милиона динара од којих је трећина намењена обнови градских улица и инфраструктури на сеоском подручју. Кроз буџет пратимо јавне установе, сервисирање личних доходака, материјалне и трошкове проширених права почев од најмлађих суграђана преко вртића до Центра за социјални рад где имамо најтеже погођене категорије – каже Јовановић. Како нови прописи ограничавају трошење буџетских средстава на субвенционисање јавних предузећа пред Скупштином града је задатак да пронађе начин за пружање помоћи како би на што бољи начин задовољили потребе грађана. Председник Скупштине града неоснованим сматра замерке опозиције на начин запошљавања у јавним предузећима уверен да се тиме стварају услови за приходовање одређеног броја људи. Услов за интензивније запошљавање је, сматра Јовановић, политичка стабилност којој подједнако треба да допринесу преставници владајуће већине у Скупштини града, али и опозиција. У том светлу тумачи однос опозиције према изјашњавању о буџету за наредну годину наглашавајући да је предлоге власти подржавао и када је читавих десет година био од-

борник опозиције. - Бројни предлози опозиције се не прихвате у тренутку подношења, али се појаве на дневном реду заседања парламента кад се за то створе услови. Шести пут сам одборник и одговорно тврдим да сваки од нас може да пружи пун допринос са било ког аспекта јер се ствари мењају, па ће неко ко је у опозицији сутра бити власт. Током минуле године у Скупштини је усвојено све што је планирано и са тог аспекта могу да изразим потпуно задовољство – каже Јовановић уз напомену да појединци од парламента очекују да се бави и стварима које нису у његовој надлежности. Након 27 година рада у привреди, током којих је осетио и добре и лоше стране, са пуном одговорношћу тврди да није користио бенефиције које би неко други искористио. И ма колико био уверен да је ситуација све тежа сигуран је да и томе долази крај, поготово након што су одшкринута врата Европске уније. Након отпочињања преговора о пуноправном чланству државном руководству остаје да се појединачно позабави сваким од градова у Србији, утврди којим се ресурсима располаже и изнађе механизме да се они на најбољи начин искористе како би првенствено индустрија и привреда закорачиле напред. - Грађанима желим да сачувају породице, да их служи здравље и да имају наду. Кад смо у живом блату не вреди много покушавати јер се тоне све дубље, а у свакој другој ситуацији свако може да покуша нешто. Надам се да су грађани који су нам поклонили поверење изабрали оно што је у том тренутку било најбоље, а ја ћу се трудити да то поверење оправдам. Надам се да ће то грађани препознати, а верујем да ће све што радимо дати позитивне резултате, посебно код омладине. Зато апелујем на младе да схвате ситуацију, да не одлазе из наше земље и да верују да овде има решења и бољег живота – каже честитајући свим грађанима Нову годину и Божићне празнике председник Скупштине града Сретен Јовановић. Т. Радовановић

7


Завршено последње овогодишње заседање Скупштине града

МАГАЗИН

29.12.2013.

БУЏЕТ ПОЛО

8

- Први пут у историји града буџет за наредну годину усвојен без присуства градоначелника који се после најављеног покретања поступка за његову смену налази на годишњем одмору. – По мишљењу опозиције неодговорна власт предложила непримерен и нереалан буџет. – Опструкцију рада отпочели одборници Либерално демократске партије подношењем 99 предлога за измену и допуну дневног реда. – Огорчење изазвало сазнање да Телевизија Краљево искључује пренос кад се за говорницом нађу одборници опозиционих странака


Фото: М. Радовановић

ОЖИО ИСПИТ

9


29.12.2013.

МАГАЗИН

10

П

оследња овогодишња седница Скупштине града отпочела је неуобичајено. Док су бројне новинарске екипе очекивале да се у скупштинској сали појави градоначелник Краљева, након што је из Српске напредне странке најављено покретање поступка за његову смену, почетак заседања обележило је 99 предлога одборника Либерално-демократске партије за измену и допуну предложеног дневног реда. Повод за такво реаговање је одлука одборника ове странке да се приступи опструкцији рада парламента након безуспешних покушаја да се на некој од претходних седница расправља о важним питањима за град. Покушаји да се на дневни ред заседања локалног параламента стави извештај градоначелника о реализацији

пројекта „Карго центар – Лађевци“ и да се сви започети пројекти од значаја за град приведу крају нису дали резултате. У таковој ситуацији одборници Либерално-демократске партије су сматрали апсурдним заказивање седамнаесте седнице са најбитнијим тачкама које једна локална самоуправа доноси током године, а чије је нацрте предложила извршна власт која се по најавама највиших државних функционера због лошег рада налази у процедури смене. Повод за опструкцију рада је уверење да интензивирањем притиска у Скупштини града, као и медијима, могу да натерају скупштинску већину да у комуникацији са Владом Србије искористи утицај, и подударност политичких опција у власти и локалној самоуправи, да почне ваљано да обавља

посао у интересу града. Предлози за измене и допуне дневног реда одштампани су на стотине странице тешких читав килограм што наводи на закључак да је за одборнике и друге службе одштампано стотинак комплета и потрошено око 100 килограма папира. Након што је одборник ЛДП Милан Самарџић повукао свих 99 предлога за измену и допуну дневног реда, а одбијени бројни предлози Покрета за Краљево и Двери, већином гласова присутних одборника у дневни ред су уврштени предлози напредњака за доношење Одлуке о оснивању Дома здравља „Краљево“ издвајањем из Здравственог центра „Студеница“, усвајању Локалног акционог плана родне равноправности до 2018. године и давање сагласности на Програм по-


словања Јавно�� предузећа Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“. Амандмане на предлог Одлуке о буџету за наредну годину и Програм уређивања грађевинског замљишта подносили су одборници Покрета за Краљево и Двери, а бројне примедбе на буџет, оцењујући га нереалним и непримереним, долазиле су од одборника опозиционих странака. Председник Градског одбора Демократске странке и народни посланик Иван Јовановић сматра да су планирани приходи толико нереални да буџет који је предложила неодговорна власт не може да се поправи никаквим амандманима. Први пут у историји краљевачког парламентаризма буџет се пред одборницима нашао без присуства првог човека локалне управе од кога је опозиција очекивала да брани сваку

ставку посебно. Услов за несметано одвијање седнице је да се обезбеди директан телевизијски пренос, а огорчење опозиционих одборника изазвала је информација да се сигнал Телевизије Краљево искључује кад се за говорницом појаве њихови представници. Буру незадовољства опозиционих одборника изазвало је залагање председника скупштине да се рад настави и после осам сати ефективног рада када је по пословнику о раду парламента требало прекинути заседање. До 20 сати, када је након продужетка заседања завршен први радни дан, одборници су успели да разматрају тек трећину, или само 12 тачака предложног дневног реда. Други дан заседања отпочео је разматрањем измена и допуна тарифног система за обрачун испоручене топ-

лотне енергије из система даљинског грејања, а до завршетка рада без много дискусије разматрани су и кадровски проблеми везани за чланство у школским одборима. Иако је након расправе по свих 37 тачака заменик председника Скупштине најавио кратку паузу за успостављање кворума био је потребан читав сат након кога је гласачка машинерија поново показала ефикасност а предлоге за усвајање појединих одлука подржавало је између 36 и 52 одборника. Седамнаесто заседање Скупштине града завршено је у 15 сати и 20 минута након одборничких питања међу којима је био и захтев Двери да се до неке од следећих седница достави списак свих радника који су запослени у јавним предузећима у току ове године. Т. Радовановић

11


12

МАГАЗИН 29.12.2013.


13


14

МАГАЗИН 29.12.2013.


Градски одбор СДПС у Краљеву

- Међу новим члановима социјалдемократа угледни, поштовани и људи од каријере од којих се очекује да у наредном периоду допринесу промовисању идеје и спровођењу програма партије. - Ђацима који са руралног подручја путују до школа и места за одвијање ваннаставних активности обезбедити бесплатан превоз, или покривање дела трошкова

Фото. М. Радовановић

ПОМОЋ ЂАЦИМА ПУТНИЦИМА

15


29.12.2013.

МАГАЗИН

16

Н

а неке од субјеката који се сматрају равноправним актерима краљевачке политичке сцене скоро да би се заборавило да није повремених, додуше све ређих, обраћања јавности скретањем пажње на питања која често немају никаве везе са стањем у Краљеву. У последњем кварталу ове године проредила су се и обраћања јавности као једина активност странака, а колико је последње које долази из редова краљевачких со-

цијалдемократа освежење, потврда активности или само буђење из сна, показаће време. Тек, у недостатку активности усмерених на решавање локалних проблема из Градског одбора Социјалдемократске партије Србије стижу информације о резултатима која је ова странка остварила на изборима у општини Вождовац. Чињеница да су са 5,69 одсто поверења грађана успели да освоје три од 55 одборничких места говори о подршци коју грађани пру-

жају социјалдемократској идеји, политици и раду на спровођењу програмских циљева Социјалдемократске партије Србије. Анализе показују да је подршка овој партији са 2,8 нарасла на 3,5 одсто што наводи на размишљање да би у периоду до наредних избора партија могла да очекује много више успеха на локалном и републичком нивоу. Градски одбор Социјалдемократске партије у Краљеву успешно је завршио


трећу годину рада, а из Градског одбора стижу информације да је инфраструктура консолидована, чланство уједињено, а на локалном и републичком нивоу изведене бројне акције. Међу све више нових чланова већину чине они који никада нису били чланови политичких партија, а као и у другим странкама и социјалдемократе потврђују да су то угледни, поштовани и људи од каријере од којих се очекује да у наредном периоду допринесу да резултати на промовисању идеје и

спровођењу програма Социјалдемократске партије буду још бољи. Знатан део програма партије усмерен је на побољшање материјалног положаја најразличитијих слојева становништва, у последње време посебно најмлађих становника руралног подручја. Чињеница да је територија коју покрива градско подручје доста разуђена наводи на закључак да су ученици са сеоских подручја изложени знатним трошковима путовања до школа и места на којима се одвијају

ваншколске активности. Отуда и залагање да се, у условима општег сиромаштва, уложе напори како би обезбеђењем повољнијих услова за пут до града допринео прогресивном напредовању у образовању и осталим сегментима живота. Апел је упућен и према онима који на било који начин могу да помогну да се овој деци обезбеде бесплатне карте, или нађу модалитети за покривање дела трошкова превоза. Т. Радовановић

17


18

МАГАЗИН 29.12.2013.


19


Политички барометар за децембар

МАГАЗИН

29.12.2013.

БЕЗ ПРОМЕНЕ НА ВРХУ

20


Фото: Медија центар

- Децембарско истраживање агенције Фактор плус показује да 69 одсто испитаних одобрава оно што ради први потпредседник Владе Србије и председник Српске напредне странке Александар Вучић. - Рејтинг Српске напредне странке од 43,9 одсто далеко виши од других

21


МАГАЗИН

29.12.2013.

Р

22

едовно месечно истраживање односа субјеката на српској политичкој сцени редовна је активност агенције Фактор плус, а резултати последњег објављени су половином децембра. На основу резултата анкете спроведене између 16. и 19. децембра на 1.200 пунолетних становника Србије аналитичари закључују да нема већих промена у редоследу странака и значајном односу снага, али да је дошло до малих разлика у броју процената на основу којих се утврђује рејтинг. Према мишљењу анкетираних грађана и даље је на првом месту Српска напредна странка, којој поверење пружа 43,9 одсто испитаних што је за готово цео проценат више у односу на месец дана раније. Како је истраживање вршено након локалних избора у три јединице локалне самоуправе аналитичари сматрају да је, поред стандардних околности, за успех заслужан успех остварен на простору београдске градске општине Вождовац, у Оџацима и Костолцу. На другом месту је са 11,6 одсто поверења Демократска странка чији је рејтинг током последњег месеца са 12,8 смањен за више од једног процента. Иако се у претходна два месеца рејтинг демократа стабилизовао пад у децембру аналитичари приписују неуспеху на изборима у три општине у којима су успех забележили напредњаци. Трећа је Социјалистичка партија са константних десет одсто подршке становника Србије. Аналитичари су склони веровању да локални избори нису увек били меродаван параметар за поређење са резултатима на републичком нивоу где су могуће велике осцилације од једне до друге општине. На основу просечних резултата који су до сада остваривани социјалисти могу и на евентуалним ванредним парламентарним изборима да рачунају на подршку десет одсто оних који би изашли да гласају. Кад је у питању прелазак цензуса за улазак у парламент према резултатима из децембра једино још Демократска странка Србије може безбрижно да очекује пролеће за када се најављују нови избори. Уз њих, који могу да ра-

чунају на 6,3 одсто поверења грађана, у дужем периоду је на ивици цензуса са округло 5 одсто подршке Либерално-демократска партија. Значајан раст забележила је једино још Социјалдемократска партија Србије којој је овом приликом поверење пружило 3,5 одсто бирача док су резултати свих осталих далеко испод границе која обезбеђује сигуран улазак у парламент. О томе сведочи податак да би Уједињеним регионима Србије поверење поклонило 2,7 одсто бирача, Српској радикалној странци 2,2, Партији уједињених пензионера 1,7, Дверима 1,5, странкама мањина 4, а

неким другим 7,3. Како све већи број грађана подржава одржавање ванредних парламентарних избора поставља се логично питање да ли би их требало одржати у исто време кад и локалне изборе у Београду и евентуално покрајинске у Војводини. Ранији аргумент да би избори били скупи и штетни по државу све више постаје контра аргумент, јер многи грађани сматрају да избори у различито време повећавају трошкове, а успоравају економски и политички развој земље. Тако оно што је постојало као аргумент против избора постаје аргумент за из-


боре које подржава две трећине анкетираних грађана. Четвртина од укупног броја сматра да су потребни због комплетних промена у држави, а 42 одсто зато што стање у земљи не одговара тренутном односу политичких снага. Нешто мање од половине грађана је сигурно да ће изаћи на следеће изборе, 37 одсто се двоуми, док на сваких сто анкетираних 19 са сигурношћу тврди да неће изаћи на изборе. Чињеница да међу 37 одсто који се двоуме постоји одређен број оних који би се у последњем тренутку определили за неку од странака доводи до закључка да би излазност била добра. Скоро две трећине грађана сматра да би изборе на свим нивоима требало одржати у исто време, 11 одсто нема однос према томе, а 28 сматра да их не треба организовати заједно. Искуство из ранијег периода потврђује да се при изјашњавању велики број грађана, готово 42 одсто, увек опредељује за исту странку, а 35 само понекад. Тек петина испитаних потврђује да то не чини никада. Разлози за одржавање ванредних избора се понављају из месеца у месец, а као још један разлог појављују се резултати последњих локалних избора. Сем нереалног односа снага у парламенту, за који се изјаснио 61 одсто испитаних, више од половине анкетираних верује да би разлог за ванредне параламентарне изборе могао бити отпор појединих странака борби против корупције и организованог криминала. Додатна алтернатива су резултати последњих локалних избора које 53 посто грађана види као разлог за ванредне републичке изборе. Лврси разлози могли би бити превелики апетити појединих странака, економска криза у земљи, афере политичара, одступање од најављене политике и други. Доста често се помињу и евентуални парламентарни избори у Војводини, јер велика већина политичара сматра да покрајинска влада нема легитимитет да обавља функцију која јој је поверена. И грађани у великој мери сматрају да су ти избори потребни, а разлози су доста слични као и кад су у

питању републички. Отпочињање преговора о приступању Србије Европској унији у потпуности подржава 58 одсто анкетираних, 17 одсто само ако нема додатних условљавања, док петина грађана сматра да није у интересу грађана. Основ за давање подршке види се у уверењу да је то позитиван корак у политичком и економском смислу и да ће допринети бољем стању у земљи. Да је добијање датума за почетак преговора превасходно велики успех Владе Србије верује више од половине испитаника, а петина сматра да је то логичан след догађаја. Док 11 одсто анкетираних преговоре види као издају земље тек 7 одсто сматра да то представља предају Косова и Метохије. Новембарско истраживање агенције Фактор плус било је усмерено на оцену рада министара, а децембарско других политичара како оних који су на власти тако и опозиционих. Користећи методологију којом се оцењује председник Сједињених Америчкигх Држава учесницима анкете постављено је питање да ли одобравају оно што раде одређени политичари. Аналитичари објашњавају да међу онима који не одобравају понашање појединих политичара има и грађана који нису довољно упознати са радом ових људи, па због тога немају дефинисан став. Према очеки-

вању у највећој мери се одобрава оно што ради први потпредседник Владе Србије Александар Вучић, а то подржава 69 одсто грађана. На другом месту је председник Србије Томислав Николић са 43 посто подршке, а на трећем тандем социјалиста Ивица Дачић и Бранко Ружић. Релативно висок степен подршке, за један проценат преко петине, исто као и министарка Зорана Михајловић као најбоље оцењен члан владе, има почасни председник Демократске странке Борис Тадић. Следе Драга Ђилас са 17, Војислав Коштуница 14 и Расим Љајић са 12 одсто гласова. Испод десет су Чедомир Јовановић, Млађан Динкић и Душан Бајатовић који чврсто држи последње место са само 6 одсто поверења грађана. Проценат грађана који сматрају да Србија треба да уђе у Европску унију је све већи, и док 52 одсто њих сматра да то свакако треба учинити петина анкетираних подржава прикључење али не по сваку цену. Против уласка у Европску унију у овом тренутку је 27 одсто анкетираних. У свим истраживањ једно од питања односило се на највеће проблеме са којима се суочава друштво. Ти проблеми су по мишљењу грађана доста стабилни, а како се став према њима у дужем периоду не мења овога пута и нису били предмет посебног интересовања истраживача. Т. Радовановић

23


МАГАЗИН

29.12.2013.

Савет за безбедност саобраћаја

24

НАЈМЛАЂИ СВЕ БЕЗБЕДНИЈИ К

рај сваке године добра је прилика да се сумирају резултати активности и оцене ефекти рада у различитим областима живота. То је био и повод да Савет за безбедност саобраћаја града Краљева организаује новогодишњи сусрет са новинарима и сарадницима који су препознали значај његовог рада и помогли да град постане безбеднији за све учеснике у саобраћају. Сусрет са новинарима била је још једна прилика да се шира јавност упозна са резултатима рада у години коју је обележио низ акција едукативног и превентивног карактера.

У години коју Савет за безбедност саобраћаја са правом оцењује успешном обележене су зоне школа у којима је брзина возила ограничена на 30 километара на сат, а на више места у граду постављене вибро траке и друга сигнализација која треба да упозори неопрезне возаче на близину места на којима може бити угрожена безбедност пешака, првенствено ученика основних и средњих школа. Сем тога током претходне школске године одржан је велики број јавних часова за ученике, а најмлађима подељени флуоресцентни беџеви који би требало да допринесу већој видљивости

током кретања, посебно у условима када је она смањена. - Овај коктел је првенствено намењен медијима који су током године испратили сваки наш потез, а са чијом смо сарадњом изузетно задовољни. Захвални смо им што су друштвено одговорни и што су учествовали у кампањама које је организовао Савет за безбедност саобраћаја града Краљево, али и другим организацијама као што су школе, Дунав центар, Привредна комора – истакао је председник Савета Ненад Марковић. На дан када се сумирају резултати једногодишњег рада заменик градо-


- Током протекле године обележене су зоне школа у којима је брзина возила ограничена на 30 километара на сат, на више места у граду постављене су вибро траке и друга сигнализација која треба да упозори неопрезне возаче на близину места на којима може бити угрожена безбедност пешака. - Током претходне школске године одржан је велики број јавних часова за ученике, а најмлађима подељени флуоресцентни беџеви који би требало да допринесу већој видљивости током кретања начелника Милун Јовановић није пропустио да подсети да је током године учињено доста у повећању безбедности саобраћаја, иако то још није довољно да би грађани били потпуно безбедни. Средства прикупљена од казни за прекршаје у саобраћају у години на измаку потрошена су углавном за повећње безбедности на местима за која је процењено да су најугроженија, а то су зоне око школа. Повећани су капцитети Министарства унутрашњих послова као партнера на заједничком задатку, а већој безбедности учесника у саобраћају треба да допринесе и једно возило купљено

средствима којима располаже Савет за безбедност саобраћаја. Похвале за постигнуте резултате упућене су и на адресу Савета, а жеље за наредну годину усмерене ка новим активностима које треба да смање првенствено број жртава у саобраћају. Формирање савета за безбедност је законска обавеза коју локалне самоуправе имају према Закону о основама безбедности у саобраћају. Финансира се углавном средствима од казни за прекршаје у саобраћају а краљевачки савет је, за разлику од бројних других градова, у потпуности самосталан при одлучивању о томе на

шта ће она бити утрошена. Захвалнице за успешну сарадњу са Саветом за безбедност саобраћаја и допринос повећању безбедности на путевима добили су Здружена катедра за безбедност саобраћаја и друмска возила Саобраћајног факултета Универзитета у Београду, Саобраћајна полицијска испостава Краљева, Дунав центар, Електро-саобраћајна школа „Никола Тесла“, Црвени крст Краљево, Агенција за безбедност саобраћаја Републике Србије и начелник Службе хитне медицинске помоћи др Душан Мицић. Т. Радовановић

25


26

МАГАЗИН 29.12.2013.


27


На крају календарске године

МАГАЗИН

29.12.2013.

СУМОРНА СОЦИЈАЛНА СЛИКА

28

- Најугороженијим становницима додељено 7.111 једнократних новчаних помоћи од по 4.000 динара. – Социјалним давањима намењен 51 милион динара. – По 8.000 динара за куповину огрева добиле 1.164 породице. – Додатних 25 милиона динара намењено решавању инфраструктурних проблема, а 17 за куповину грађевинског материјала грађанима који су започели градњу стамбених објеката, а нису били у ситуацији да их заврше

С

оцијална политика представља значајан сегмент интересовања сваке локалне самоуправе, посебно у срединама у којима се из различитих разлога животни стандард грађана из године у годину све више срозава. Колико је ситуација у овој области драматична указује податак да је из градске касе најугроженијим становницима Краљева током ове године додељено 7.111 једнократних новчаних помоћи у износу од 4.000 динара. У буџету за ову годину социјалним давањима намењен је 51 милион динара од којих је за једнократну помоћ потрошено нешто више од 39 милиона. Социјалну слику града употпуњује податак да је у последње четири

године број корисника социјалне помоћи повећан за четири стотине, или између 85 и 100 сваке године. Помоћник градоначелника за социјална питања Радомир Јовановић потврђује да је у стању социјалне потребе током ове године било 1.826 породица, а да је 1.164 породица стекло право на по 8.000 динара намењених куповини огрева. Више од трећине ових породица припадају ромској популацији. Куповина огрева за најугроженије породице извршена је преко Центра за социјални рад, а знатна средства потрошена су за покривање трошкова путовања, исхрану пролазника, здравствену заштиту, путне трошкове деце са посебним потре-

бама, накнаду за уџбенике и школски прибор, накнаду станарина и побољшање услова становања. - Од 7.285 захтева колико је поднето ове године преко Канцеларије помоћника градоначелника и Центра за социјални рад позитивно је решено 7.111, док 171 није испуњавало критеријуме из области проширених права и одлуке о социјалној помоћи – каже Јовановић. Након жалби Дирекцији за јавне набавке и окончаног поступка Дирекција за планирање и изградњу „Краљево“ потписала је уговор са извођачем радова за изградњу двадесет стамбених јединица за становнике ромског шаторског насеља поред град-


ске депоније. Извођач радова је изабран, а почетак радова очекује се са првим лепим данима почетком пролећа наредне године да би након завршетка радова коначно престао да постоји избеглички камп припадника ромске популације који су дошли са простора Косова и Метохије. Брига локалне управе усмерена је и према другим расељеним лицима, па ће већ од почетка наредне године 17 милиона динара бити усмерено на куповину грађевинског материјала како би се помогло онима који су започели градњу, а нису успели да заврше стамбене објекте. Комисија Градске управе обишла је 126 подносилаца захтева и направила спецификацију потребног грађевинског материјала чија је на-

бавка већ предмет јавне набавке. За несметано функционисање Дневног центра ресорно министарство је обезбедило извесну количину средстава, а милион и 450 хиљада динара није било довољно, па је морало да се интервенише из локалног буџета средствима намењеним проширеним правима. Оптимистичка очекивања за наредну годину упућују на дупло мања средства за социјална давања и једнократну помоћ, а заснована су на уверењу да би стандард најугоженијих категорија становника могао бити повећан, па би и број захтева за помоћ био мањи. - Радимо на озбиљном пројекту који се зове Дневни центар локалних

услуга, а свака од 12 или 13 услуга социјално угоженим лицима ће, након лиценцирања, бити реализована ван Центра за социјални рад кроз канцеларију или центар локалних услуга – каже Јовановић. О количини средстава намењених социјално најугроженијим категоријама становника моћи ће да се говори тек након усвајања буџета за наредну годину, а Јовановић потврђује да ће одговарајућа служба Градске управе, у чијој је надлежност управљање пројектима, конкурисати код Владе Србије и страних донатора како би се додатним средствима поправила социјална слика града. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

29


Пред Нову годину са најбројнијом краљевачком породицом

МАГАЗИН

29.12.2013.

ОСМОРО ДЕЦЕ К

30

Маја и Радиша Ковачевић са децом


КАО БОЖЈИ ДАР

- Ко има много новца, а нема деце, није богат; ко има много деце, а нема новца, није сиромашан. - Сам Бог је одредио колико човек треба да има деце и све што ради против тога је велики грех. - Ма колико се држава декларативно залагала за промоцију рађања, посебно пред неке изборе, за то не даје ни пет пара. - Држава о социјалним проблемима и поспешивању нататалитета прича само до тренутка кад треба да одреши кесу

31


29.12.2013.

МАГАЗИН

32

У

време када све више људи на прво место жеља ставља материјалне вредности богатство постаје толико релативан појам о коме је изречено безброј различитих дефиниција. Стара кинеска пословица каже да ко има новца, а нема деце, није богат, а ко има много деце, а нема новца, није сиромашан. У настојању да пронађемо Краљевчане који се најбоље уклапају у профил давно потврђен кинеском пословицом дошли смо до Радише Ковачевића који се као новинар савршено уклапа у ред оних који су сиромашни, а који је довољно бога јер последњих дана ове године очекује десето дете. Једног Миодрага, осмо дете Маје и Радише Ковачевића, као специфичан новогодишњи поклон чекају осмогодишња Мина, седмогодишњи Милош, петогодишњи Михајло, четворогодишњи Радош, Ратко који има тек две и по године, а

Ружица 13 месеци. Радиша има и две кћери из првог брака, Мину и Јелену. Деведесетих година прошлог века када су са подручја Косова и Метохије пред најездом албанских сепаратиста кренуле колоне прогнаника створен је Свесрпски патриотски савез, организација из које је проистекао Патриотски савез Југославије. Међу бројним знаменитим људима који су настојали да помогну у организацији као генерални секретар се нашао и Радиша Ковачевић. Технички секретар Патриотског савеза, уједно и секретар омладине Патриотског савеза Југославије, у то време је била његова садашња животна сапутница која је организацији приступила вођена жељом да утиче на владајућу социјалистичку олигархију да се позабави питањем прогнаних. Путовали су двоје људи задојени хуманистичком идејом широм земље, учествовали на различитим митинзима и

манифестацијама. Свакодневно дружење и близина довели су до нечега што нико није очекивао, љубави која није могла да се контролише ни са једне стране иако су и Маја и Радиша покушавали да је одбаце. Зближила их је чињеница да је Радиша још у детињству остао без родитеља, а Маја од малена гајила жељу да има велику породицу са доста деце. Зближавање које је попримало опасне размере утицало је на настојање да проблем решавају на пристојан и нормалан начин, али нису знали како, па су тек после седам година дружења одлучили да почну заједнички живот. - Тренутак који је на мене оставио најјачи утисак био је почетак бомбардовања кад је дошао у избеглиштво код нас у Конарево. Осећај који се створио утицао је да се осећам као да више ништа не постоји и да се около ништа не дешава. Било је битно само


да је дошао код нас. Осећај сигурности и поверења био је толики да ми се чинило да ниједна бомба не би могла да падне на нас чак и да падају свуда около. Све више сам покушавала да схватим о чему ја то размишљам, јер ми се учинило као да је он намерно учинио да размишљам само о њему. Свакодневни телефонски контакти и по сат или два дуги разговори трајали су све до 21. септембра 1999. који од тада сваке године обележавамо као почетак заједничког живота. Нешто је било јаче од мене, а још од осамнаесте кад смо се упознали до тренутка кад смо длучили да живимо заједно мозак је говорио да то није исправно, али цело друго биће није дозвољавало да то прекратим – прича Маја. За велики број оних који их познају у то време је, за многе и данас, веза била превише чудна понајвише због чињенице да је Радиша био два пута

старији. Обоје признају да у почетку нису ништа планирали, нити размишљали шта све може да се изроди из несвакидашње везе. И ма колико да су били занесени поплавом неочекиваних осећања нису занемаривали оне који у читавој ситуацији нису били ни за шта криви, породицу Радише Ковачевића који је имао супругу и две одрасле кћери. Свесна је била Маја да је дотадашња Радишина животна сапутница била добра супруга и мајка, жена коју је годинама познавала и о којој изговара само речи хвале. Али као да је нека невидљива сила умешала прсте и настојала да и до тада стабилног Радишу подели на два дела, један који гаји љубав према породици и други који не може да се одупре новом изазову. - Врло тешко је било све објаснити. У почетку смо све крили, а супруга није ништа слутила док 2005. године нисмо

добили Милицу, па није ни реаговала до тада. Покушавали смо да живимо одвојено, али је било тешко све док се нисам развео – објашњава Раша. У пролећа 2006. године догодиле су се три веома значајне ствари у животима сада већ две породице. Милица је 10. априла заокружила прву годину живота, Радиша је дан касније склопио споразумни раскид брака, а 12. је рођен његов први син Милош. Маја је свесна чињенице колико боли њен садашњи супруг наноси дотадашњој породици инсистирала да бившој супрузи и кћерима остави све што су заједнички стекли, а да у нови живот крену од нуле. Повод за такво размишљање нашли су у сазнању да велике невоље наносе особи која ни за шта није била крива и да не би било упутно довољно велике проблеме продубљивати. У широј породици Ковачевића до-

33


29.12.2013.

МАГАЗИН

34

годило се још нешто што нико није очекивао. На породичном имању у околини Ваљева лозу је требало да настави синовац Милорад који је носио дедино име. Радиша објашњава да се стицајем околности догодило чудо, а у тренутку кад је на свет долазио Милош на онај други, вечни, преселио се Милорад. Као талентован фудбалер локалног клуба који се такмичио у Колубарској лиги похитао је са двојицом другова да прославе још једну победу свог тима. По устаљеном правилу које је прецизно дефинисало ко је, према редоследу доласка у ресторан, обавезан да плати вечеру пошао је са друговима, али ни један није стигао до одредишта. Пратиле су Ковачевиће и друге необјашњиве околности и након што је умрла Милорадова мајка, а отац добио инфаркт, Радиши су почели да се рађају синови. Кад је рођен први завладала је општа и неописива радост, јер се појавио наследник који ће наставити лозу. - У првом тренутку је Радиша деловао уплашено. Био је изненађен и неспреман за тај догађај. До тада су се рађала само женска деца, па је вероватно због тога био и уплашен и срећан. Све се обрушило на њега након развода, па сматрам да толики удар и експлозију осећања није могао да дефинише. Осећај је био много другачији него код мене, јер сам била спремна на све. Он је био уплашен и тек тада постао свестан шта се све дешавало последње две, три године – објашњава Маја признајући да је одувек желела да има доста деце. Сматрајући велики број деце основом за срећу у животу после прво двоје размишљала је о још толико. Иако је та идеја зачета у најранијој младости за многе пријатеље, познанике или случајне пролазнике је до те мере зачуђујућа да то чуђење најчешће не умеју да сакрију. И ма колико да је рођење првог детета било радосно за целу породицу било је тренутака кад Маја није могла да сакрије колико је желела сина, па је због тога и Милицу у почетку облачила у мушку гардеробу. Кад је пожелела да има и другу кћи почели су, један за

другим, да се рађају синови Милош, Михајло, Радош и Ратко. Велики број деце одувек је сматрала као божји благослов у ситуацији када држава, ма колико се декларативно залагала за промоцију рађања, посебно пред неке изборе, за то не даје ни пет пара. Зато ваљада свих седморо Ковачевића, а ни осмо које очекују ових дана, нема право на дечји додатак само због тога што је Радиша власник фирме која се бави издавачком делатношћу. - Ограничили су да само четворо деце може да прима дечји додатак. Држава само пред изборе прича о социјалним проблемима и поспешивању нататалитета, али само до тренутка кад треба да одреши кесу. Да би остварио право на дечји додатак треба да прибавиш тридесетак докумената, а додатак не можемо да добијемо иако наша фирма нема никакав приход. Држава је све уредила кад треба да се узме, кад треба да да од тога нема ништа. Фирма послује трањаво, не можемо ништа да уштедимо, имамо и неке дугове, али опстајемо – каже Маја. Деветоро Ковачевића живе у изнајмљеном јер нису могли да добију на коришћење јефтинији стан од Општинске стамбене агенције. Након конкурса који је расписан уследила су обећања, а затим поништење, да би станови били уступљени расељеним лицима, а и фирма као једини извор прихода породице претрпела је велику штету у земљотресу. Причало се, каже Маја, о бројним донацијама онима који су претрпели оштећења, и породицама са више деце, али није стигла ни флаша воде. Обећања су стизала и од опозиционих странака које су врло брзо све заборавиле кад су дошле на власт. Почев од Милице па до најмлађе Ружице разлика у годинама је толика да млађи гардеробу наслеђују од оних који су је прерасли. Помоћ је током последњих шест месеци стигла само од хуманитарне организације „Блиц“ која је под патронатом немачке државе, исте оне која је у време Другог светског рата Радишу оставила без родитеља. - Обезбедила је најнеопходнија средства за исхрану, млеко и друге прехрамбене производе за децу, а по-


35


29.12.2013.

МАГАЗИН

36

следњег дана ове године истиче важност уговора сколопљеног са фирмама које испоручују намирнице. Када би држава хтела да реши проблем, и исплати оно што смо претрпели у земљотесу, ми не би били ни у каквом проблему. Комисија је утврдила штете за 306 предузећа, од тада је више од 120 угашено, а у поступку стечаја и блокаде је још стотак. Пре неколико дана смо сазнали да је одржана добротворна вечера посвећена привреди, прикупљено двадесетак милиона динара, а нису додељени привреди – причају Ковачевићи који су у земљотресу претрпели шету процењену на

20 хиљада и 400 евра. У време док су очекивали осмо дете Маја и Радиша нису били сигурни да ли је то и последње у овој породици. Маја верује да је сам Бог одредио колико човек треба да има деце и све што ради против тога је велики грех. Тако васпитавају и своју децу уверени да се све у животу одвија божјом вољом. - Волела бих да држава подигне свест народа у смислу да није битно да ли ће дете имати скупоцену играчку него да ли ће имати с чим да се игра. Људи су постали себични и заборавили на период кад су породице имале

по двадесеторо деце, а нико није умро од глади. Кад имате једно дете онда је оно саможиво и морате да му посветите више пажње. Овде се они брину једни о другима, заједнички сређујемо кућу, а док се играју сами ми имамо довољно слободног времена да читамо новине, гледамо телевизију... – каже Маја. Док деца помажу једни другима и цртају заједнички најнесташнији је најмлађи син Ратко. Поодмакла трудноћа, а и зимски период, учинили су да не излазе сувише често понекад у страху да се које дете не разболи. А кад се разболи једно болесна су и


остала, па Радиша код лекара води и четворо одједном. Кад је лепо време изађу Ковачевићи заједно у шетњу и обавезно изазивају велику пажњу суграђана. Има оних који сусрет доживљавају не успевајући да сакрију одушевљење, али и оних других који не могу да сакрију чуђење. Маја је довољно млада да воли да се дотера пре изласка у град, а као шок који не може да сакрије на случајног пролазника делује сазнање колико има деце. И ма колико да њени вршњаци настојали да остваре успешну професионалну каријеру као основу за стварање

породице Маја је кренула другим путем свесна да без дечије игре и граје нема среће у животу. Зато би, верује, свака породица требало да има бар троје деце. - Бесперспективност запослења и могућности да планирају било шта на младе утичу да заснивање породице сматрају помодарством. Зато држава прво треба да решава проблем запошљавања и омогући повољније услове тамо где су потребни да се породице развијају и буду бројније, јер ће по неким статистичким показатељима до 2051. године у овој држави Срби бити мањина – каже Радиша који се, иако у

подмаклим годинама, показао као много бољи отац од знатно млађих мушкараца. Осмогодишња Милица је ученица првог разреда Основне школе „4. краљевачки батаљон“, а прошле године већ учествовала у серијалу „Ја има таленат“. Након квалификација у Крагујевцу успела је да се пласира у други круг, али је у београдском Народном позоришту елиминисна из даљег такмичења. То је није обесхрабрило да се боље припреми и учествује у такмичењу наредне године. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

37


38

МАГАЗИН 29.12.2013.


39


40

МАГАЗИН 29.12.2013.


Краљевачка медијска сцена: Саша Јаношевић (3)

Фото: М. Радовановић

НЕРАВНОПРАВАН ОДНОС ПРЕМА МЕДИЈИМА

- Локалним политичарима су више од информисања грађана важни лични и партијски интереси. - У зависности од услова и средстава која се улажу Краљево добија много боље информисање него што заслужује. - Информисање би било много боље кад политичари не би били посредници између новца пореских обвезника и медија. - Локалне самоуправе од медија очекују да буду њихови портпароли, али само за лепе ствари. - Основна функција медија је да буду контролори власти у име грађана. - Без јаког новинарства нема демократије, слободних избора и слободних грађана

41


МАГАЗИН

29.12.2013.

П

42

рема предлогу Удружења новинара Србије нови закон о информисању требало би прецизно да дефинише проценат буџета сваке локалне управе који је намењен информисању грађана како би била елиминисана могућност да финансирање зависи само од воље политичара. У локалним заједницама у којима медији још функционишу као јавна предузећа за њихово финансирање се из буџета издваја 2 одсто средстава. Удружење новинара инсистира да се по аналогији исти проценат издваја и у срединама које су, у складу са законом, већ извршиле власничку трансформацију медија. Ако би у Краљеву био примењен овај принцип, а медијима додељена само половина од предложеног износа, у 2014. би могли да рачунају на двоструко више средстава од оних која су подељена ове године. Нацртом закона је предвиђено да расподелу средстава врши независна комисија састављена од људи изван политичких странака и власти како би се избегли страначки интереси, а медијима обезбедили знатно бољи услови за квалитетно информисање. Иако се верује да начина за објективну расподелу срестава има доносиоци одлука у Краљеву се током ове године нису најбоље снашли, па су бројни експерименти о начину расподеле допринели да не буду задовољни ни медији, а ни они који имају обавезу да финансирају информисање од јавног интереса. Посебно је питање шта ко од њих подразумева под јавним интересом. Нов начин финансирања треба да стимулише непрофитабилне програме из области образовања, науке, културе и тако оправда сврху свог постојања. У ситуацији каква је током минуле године владала на медијској сцени то није било могуће, а разлози за то су бројни, па су сви учесници истог процеса прилично незадовољни крајњим резултатима. Како се под информисањем у Краљеву, као и другим локалим срединама, углавном сматра само оно што се приказује на телевизији, а други медији по правилу занемарују, и пажња локалних политичара усмерена

је према дневним информативним емисијама које су готово идентичне. Директор Краљевачке телевизије Саша Јаношевић разлог за такво стање види у обавезама уговора којим се додељују субвенције медијским кућама. - Кад би имали различите проје��те и пратили одређене области то би се разликовало. Али, то морају да препознају људи којима је интерес да се паре поделе како треба и који знају шта су медији, а не политичари. Они то не знају и гледају само свој и интерес странке којој припадају. Можеш да имаш шест сати програма из културе, али ако на телевизији нема политичара који одлучује о парама он ће да каже да програм ништа не ваља. Понашају се као фудбалски селектори који знају све, а не знају колико је то компликован посао, колико кошта, колико је тежак, колико ангажује људи у техници и новинара који треба да буду изузетно образовани да би све испало како треба. У каквим условима, и са каквим средствима радимо, Краљево добија много више у информисању него што заслужује на основу средстава која издваја – каже Јаношевић. Потврда оваквог става је податак да је „Ибарским новостима“ 2006. године из буџета исплаћено 38 милиона динара што је три пута више него данас. У таквој ситуацији илузорно је говорити о квалитету информисања. Истраживање стања на медијској сцени, које Краљевачки МагазИН спроводи већ скоро годину дана, потврђује уверење да би информисање било много боље кад политичари не би били посредници између новца пореских обвезника и медија. У ситуацији када се медији минималном количином новца држе у послушности постоји само једно мишљење и један став, а на свим телевизијама истоветне информације које потврђују давно изречен став да локалне самоуправе од медија очекују да буду њихови портпароли, али само за лепе ствари. У таквим условима нема места за истраживачко новинарство. Колико је информисање на локалном нивоу потцењено сведочи податак да је Краљевачка телевизија за

годину дана извештавања са свих догађаја од локалне управе добила 2,4 милиона динара, а да само једна епизода емисије „24 сата свадба“ кошта више од половине те суме. За један телевизијски спот промоције отварања малих и средњих предузећа ресорно министарство је својевремено платило милион и по динара, а од локалних телевизија тражило да га емитују бесплатно зато што је то друштвено корисно. Извештај Верице Бараћ сведочи о милионским средствима која су се из министарстава и јавних предузећа сливала према појединим медијима како би били послушни. Чињеница је да је информисање у Краљеву испод нивоа какав је некада постојао иако ни тада није било у сразмери са бројем људи који су у њега укључени. Саша Јаношевић је сигуран да би данас са мало више средстава ,и четири пута мање људи, правио програм који би у односу на уложена средства био много бољи. Основ за такав став је уверење да се за 15 пута мање средстава него пре седам година не би емитовао исто толико пута лошији програм. Иако је четири телевизије које покривају подручје Краљева превише за овако мало тржиште постоји још једна слободна фреквенција. Велики проблем медија са локалном фреквенцијом је што Телевизија Краљево као регионална одвлачи половину средстава из буџета намењених локалним медијима уместо да се финансира из буџета свих општина у којима се простире сигнал. Обавеза локалне управе у Краљеву је да дефинише јавни интерес, а да се медијске куће определе да ли ће да праве комерцијални програм или онај који дефинише тај интерес. - Ако немаш средства да правиш програм грађани неће бити информисани. Тако се не гради нормално друштво, тако немаш демократију, ни слободне изборе. Кад би било више средстава за информисање од јавног инетереса грађани би били боље информисани, али би изгубили неспособни политичари, а ми би имали више простора да пишемо о томе како су неспособни. Не могу да имам истраживачко новинарство ако неком ин-


Саша Јаношевић

43


29.12.2013.

МАГАЗИН

44

сајдеру нешто не платим, а немам пара да му платим ни пиће. Политичари нису блесави да нам дају паре да их критикујемо, иако је основна функција медија да буду контролори власти у име грађана – каже Јаношевић. Колики је утицај медија на изборе политичари су схватили након што је Џон Кенеди после телевизијског дуела победио Ричарда Никсона. Био је то повод да се под контролу узму телевизије, а потврдило се да оне бирају председнике по целом свету. Најгора ствар је што ни они који су на себе преузели одговорност за поделу скромних средстава никада од медија нису тражили да их оправдају и докажу шта су урадили за износ који су добили. Обавезу да сваки динар оправдају имају спортске и невладине организације, као и други корисници буџета, сви сем медија. Прилично суморна слика стања на медијској сцени наводи на размишљање да би, ако се у наредних неколико година ништа значајније не промени, могло да нестане и овакво новинарство, а народ буде препуштен на милост и немилост таблоидима. Добар познавалац стања на медијској сцени пре демократских промена 2000. године склон је веровању да је оно данас горе него пре петнаест година, а да су медији знатно затворенији за све који имају другачије мишљење. - Новинарство у Србији је потпуно уништено. Ако узмемо у обзир статус и примања новинара, колико је потребно образовања и напора, колико је бављење овим послом стресно долазимо до сазнања да смо то занимање уништили, а зна се да без јаког новинарства нема демократије, слободних избора и слободних грађана. Живимо у диктатури која је све јача, а само по негде се у онлајн медијима појављује нешто што може да прође, иако и даље телевизија ствара 90 одсто јавног мњења. Колико у нашој држави ово занимање није препознато сведочи податак да би сви хтели да буду на буџету. Посебно је питање колико ће то да траје и колико ће приватници моћи да финансирају 50 посто вишка радника у јавним предузећима

и локалним самоуправама. Недавно истраживање је показало да имамо 50 посто више запослених, а мањак кадрова. Двадесет година траје партијско запошљавање, а запошљавају се полуспособни и неспособни људи који раде по канцеларијама. Више него вишак запослених проблем је мањак способних међу онима који су запослени по партијској припадности – каже Јаношевић. Ни мало оптимистичка представа о тренутном стању у друштву наводи на размишљање да би врло брзо могле да буду угрожене и фирме које се искључиво финансирају из буџета. Зато ни долазећа године не даје превише разлога за оптимизам. Закон о јавном информисању још није донет а досадашње искуство показује да је процес доношења медијских закона трајао две до три године. Познато је да се, када након јавне расправе предлог нацрта стигне у парламент, углавном избаце сви амандмани који иду у корист новинара и усвоји закон какав многи сматрају накарадним. Ако се зна да се и од таквог испоштује тек половина онога што предвиђа ствара се права слика о стању у овој области. Нови закон о јавном информисању требало је да буде усвојен до половине ове године, а до краја није завршена ни јавна расправа. Приближавање Европској унији код одређеног броја новинарских посленика буди наду да би нешто могло да се промени на боље. Други верују да ни Европску унију то много не интересује сем да се јасно дефинише статус по коме осим јавних сервиса постоје само приватни медији. Ни од наредне календарске године Саша Јаношевић не очекује битније промене. - Ко преживи причаће. Биће много тежа година него све до сада, много зависи да ли ће бити средстава за информисање, како ће бити подељена и да ли је власт заинтересована да опстану фирме које се баве информисањем. Уколико не буде јасно дефинисаних критеријума за расподелу имаћемо исто стање – каже Јаношевић. На интервенцију ревизора у буџету

за наредну годину први пут се појављује позиција која дефинише износ средстава за медије. До сада су се она делила из оних намењених приватним предузећима, па је створена могућност да милион и по динара оде на другу страну. Новина је и да се у расподелу укључује Градско веће, па иако се зна под чијом је контролом у медијима верују да је ово начин да ипак нешто доспе у јавност. На расподелу средстава могло би да утиче и расписивање избора на пролеће идуће године и сазнање да чланови Градског већа из различитих странака нису превише заинтересовани да највећи део средстава буде усмерен ка Телевизији Краљево на којој они нису превише заступљени. И док се очекује да напредњаци инсистирају да што више пара буде усмерено ка њиховој телевизији претпоставља се да ће бити приморани на компромис због инетерса других политичких фактора. - То су све политичке игре, јер њих није брига за информисање грађана него за споствену промоцију, да добију на изборима, продуже своје запослење и да се сами појављују у медијима што потврђује да живимо у диктатури, а чим се закон не примењује живимо у диктатури – каже Јаношевић. И док се медији који сматрају да су доста учинили на информисању грађана залажу да сви корисници буџетских средстава за информисање положе рачуне о свом раду они који их добијају на основу политичке подршке и нису превише склони таквом размишљању. У време кад је из Краљевачке телевизије потекао захтев да сви медији положе рачуне о једногодишњем раду и од градоначелника Краљева затражи да их мериторно извага пре него донесе одлуку о финансирању у наредном периоду стигла је информација да је покренут поступак за његову смену. Колико ће његов одлазак са места првог човека града утицати на повољнији положај свих краљевачких медија, без форсирања само једног, остаје да се види у првим месецима наредне године. Т.Р.


45


46

МАГАЗИН 29.12.2013.


47


29.12.2013.

МАГАЗИН

48

Божидар Раденковић


Краљевачка музичка сцена: Божидар Раденковић (1)

Браћа Костадин и Божидар Раденковић одрастали су у стану у коме се у једном тренутку налазило стотину инструмената. - Двојица перспективних џез музичара нису положили пријемни испит за упис у нижу музичку школу. - Између тридесет гитариста из целог света Божидар Раденковић успео да обезбеди једно од два места за студенте из иностранства на џез академији у Грацу. - Преко недеље студије музике викендом свирке у Бечу. - Две године у Бечу са „југићем“ краљевачке регистрације

Фото: М. Радовановић

МУЗИЧКА ДИНАСТИЈА РАДЕНКОВИЋА

49


МАГАЗИН

29.12.2013.

К

50

раљево је годинама уназад познато као расадник различитих талената и средина из које су потекли бројни познати уметници, пре свих музичари. И док су деценијама уназад то били они који су заузимали најистакнутија места у сфери народне музике последњу деценију обележава плејада младих који су, после завршеног школовања у иностранству, почели да заузимају истакнута места у најзначајнијим светским центрима. Један од њих је Божидар Раденковић дипломац мастер студија џез гитаре који је ово звање стекао у Грацу. У стану Раденковића у Улици војводе Степе музика је одувек имала већи значај него у другим краљевачким породицама. Семе које ће донети изузетне плодове посејао је отац Светислав, дипломирани инжењер који је место пројектанта железничких мостова подредио музици. Првога дана по ступању на посао због музике је узео неплаћено одсуство и никада се није бавио занимањем за које се школовао. Неописиву љубав према музици пренео је на синове Костадина и Божидара данас еминентне музичаре са сталним боравком у главном граду Аустрије. Са ансамблом „Весели другари“, касније и другима, свирао је по угледним краљевачким локалима „Женеви“, „Паризу“ и „Лондону“, а свакодневна обавеза најмлађег Божидара била је да ујутро завуче руку у контрабас и из њега извади бакшиш. Иако је завршио само нижу музичку школу Свето је свирао тромбон, трубу, гитару и контрабас, а најраније детињство млађих Раденковића обележиле су бројне књиге и стотину инструмената колико се једном приликом нашло у њиховом дому. Доносила их је са путовања баба Љубица, па се по стану тешко кретало од оргуља, гитара, фрула, саксофона, тромбона... Врло рано је Божидар, због оне руке у контрабасу, схватио куда води бављење музиком, некако у време на које га подсећа фотографија на којој држи трубу, а Костадин гитару. Двадесет пет година касније Божидар ће бити дипломирани гитариста, а Коља

трубач. Уверен колико су синови дубоко заглибили у музичке воде, и савладали ову материју, послао их је Свето на пријемни испит за упис у музичку школу и као посебно разочарање доживео сазнање да ни један није положио. Мало пријатељски разговор, мало убеђивање и по која тежа реч допринели су да обојица ипак буду примљени. Иако му је на почетку додељен кларинет Божа се врло брзо преоријентисао на хармонику и завршио нижу музичку пре основне школе, а да не би паузирао још као основац кренуо у музичку гимназију. - Били смо на неколико интернационалнмих такмичења и освајали прва места, а професорка Марија Стевановић ме обожавала и толико се трудила, па јој је најтеже пало сазнање да сам у другом разреду средње музичке школе одустао од хармонике, мало због чињенице да је за квалитетан инструмент требало одвојити позамашну суму новца, а мало и због сазнања да је хармоника прилично тежак инструмент, а за натпросечне резултате требало је вежбати по не колико сати дневно – прича Божидар не пропуштајући да призна да због извесне дозе лењости није био спреман да се толико жртвује. Све то утицало је да заврши теоретски одсек Музичке школе „Стеван Мокрањац“ и да се након тога упише на исти Музичке академије у Крагујевцу, а по дипломирању стекне звање музичког педагога. Пре него што је дипломирао у Крагујевцу Божидар Раденковић је са успехом положио пријемни испит на одсеку џез гитаре музичке академије у Грацу у коме је већ студирао старији брат Костадин. Након што је трубу почео да студира у Приштини, а себе није доживљавао као класичног трубача, уписао се на џез академију. Након две године студија извршио притисак на млађег брата да се окуша у овој високошколској установи. Од малена је Коља имао велики утицај на млађег брата, а први сусрет са гитаром, обележен сузама које још памти, Божидар је доживео баш на његово

инсистирање. - Имао сам око девет година кад ми је пред спавање донео гитару у кревет и показао прва три акорда песме „Дона, Дона, Дона“, након чега сам се исплакао јер су прсти скоро прокрварили. Изнад кауча су увек стајале две гитаре, а Коља је био толико фасциниран Елвисом Прислијем и познатим гитаристима да није испуштао инструмент из руке. Слушао је музику 24 сата дневно, а морао сам и ја, иако нисам желео, само зато што сам био поред њега. Он је свирао, а морао сам поред њега и ја иако нисам желео. Кад скине неку песму покаже и мени и малтретира ме тражећи да свирамо заједно. И док је он био упоран ја сам желео само да се играм. Данас ми је драго да је био толико упоран, иако сам морао да гледам како свира, тако да ми је остао највећи узор – каже Божидар коме се смешила каријера успешног музичког педагога. Прва прилика за то указала се у Основној школи „4. краљевачки батаљон“ која је тражила наставника музике због потребе да у кратком времену замени одсутног. Паралелно са радом у школи почеле су свирке у оквиру ансамбла „Престиж“ који је почео са наступима у „Пасажу“ и хотелима Врњачке Бање.


51


МАГАЗИН

29.12.2013.

Орган трио

52

Први јавни наступи везани су за много ранији период када су тројица петнаестогодишњака, међу њима и Божидар, покушали да се докажу на краљевачкој музичкој сцени. Након неколико проба кренули су од једног до другог кафића нудећи музичке услуге двојице гитариста и клавијатуристе. - Свирали смо у злогласном кафеу „Центар“. Ја који нисам пушио морао сам да носим свећу и држим је испред себе због дима. Иако ни родитељима није било драго што свирам имали смо лепих искустава, а у пицерији „Ждрал“ свирали пет ноћи у недељи још за време средње школе. Од десет марака дневница уштедео сам 2.000 за гитару „гибсон лес пол“. Опет је то било на наговор брата иако сам више волео да имам паре на рачуну. Да је био мало упорнији не би ми дозволио да продам ту гитару која би сада била четири пута вреднија, јер се тај модел више не продаје. Али, отпочело је бомбардовање, помислио сам да гитара може да страда, па сам је продао неком Унпрофорцу тако да се вратила у Аме-

рику – каже Божидар. Пропутовали су све искуснији музичари целу Србију, а прве зараде још од петнаесте године учвршћивале сазнање да се само озбиљним радом постиже успех. То ће знатно утицати на понашање током студија у Аустрији коме су претходиле две године успешних наступа са „Престижом“. Сплет позитивних околности утицао је да у време када су брат и отац инсистирали да окуша срећу на академији у Грацу добије позив да шест месеци мења гитаристу оркестра који је добио ангажман у Бечу. Аустрија је исувише скупа за студента из Србије, а чињеница да су викенд наступи у Бечу покривали трошкове живота у Грацу била је довољан разлог да схвати колико је у његов живот прсте умешао сплет позитивних околности. И по ко зна који пут наш саговорник не пропушта прилику да помене брата чија је упорност утицала на доношење веома важних одлука у животу. Његова искуства и познанства из Аустрије били су од велике помоћи за нове контакте у свету музике. Годину и по дана је све

функционисало без проблема у најстаријој дискотеци у центру Беча. Власник Душан Стојановић је био толико одушевљен младим Краљевчанином да је након истека шестог месеца даљи ангажман читавог оркестра условио присуством Божидара Раденковића. - Био сам сензација у Бечу јер сам две године возио „југа“ са краљевачком регистрацијом. У то време је за улаз у Аустрију била потреба виза, а кола са нашим таблицама била реткост, па су ме земљаци заустављали на улицама одушевљени сазнањем да виде „југића“. Савршено сам се уклопио, а брат ми је пружао подршку до краја студија. Увек сам био скроман и једно време био убеђен да је неко погурао неку везу да положим пријемни испит. Кад сам упознао професоре схватио сам да нешто тако није могуће – прича Божидар. Двојица браће имали су изузетан таленат за музику, али је три године старији Коља имао више времена да га развије. Иако готово никада до 23. године није озбиљније слушао џез Божидар је по ко зна који пут послушао


53


54

МАГАЗИН 29.12.2013.


брата од кога је добио диск са музиком какву треба да припеми за пријемни испит. Месец дана је у Краљеву интензивно слушао без посебне припреме свестан да у овој средини нема никога ко би могао да му помогне. Са две увежбане нумере појавио се у Грацу између тридесет гитариста из целог света који су се, уз два резервисана за домаће студенте, борили за једно од два преостала резервисана за оне који долазе из иностранства. Искуство стечено током школовања на академији у Крагујевцу било је довољно да схвати оно што други нису, па се нашао у изабраном квартету гитариста од којих су само двојица са успехом привели крају студије на џез академији чији је основни задатак био да различите нивое знања сублимира у један. Браћа Раденковићи су материју појединих предмета са три године студија успевали да савладају за само годину дана, а томе је у многоме допринео систем средњошколског образовања и знања стеченог на музичким академијама у Србији. - Аустријаци немају систем средњих и нижих школа и немају исте основе и знање као ми. Мој професор Гвидо Јесенски један је од најбољих људи које сам упознао, човек пун разумевања који нам је на почетку понудио све што зна. Све време студија ме је подржавао, знао је шта радим, како се издржавам и никада није бранио да свирам народњаке и поп музику, насупрот професорима који не дозвољавају студентима да троше енергију на неку другу врсту музике – прича Раденковић. Већ афирмисани Коља Раденковић помогао је брату да приступи оркестру Аустријанаца којима је био потребан музичар са познавањем више инструмената. Још једном се показало да није било на одмет знање стечено током прве две године музичке школе у Краљеву због потребе да се аустријска народна музика, џез и поп изводе и на хармоници која је у Аустрији посебно цењена, још више они који свирају још по који инструмент. На академији у Грацу гостују бројни професори из иностранства, легенде џеза са свих страна света, највише из Америке. Толика посвећеност музици и квалитетне радионице учинили су да време пролази изузетно брзо, нарочито током две године које је провео у истом стану са трубачем

Стјепком Гутом који предаје на академији. У стану од 120 квадрата живели су, уз Гута и двојице Раденковића, студенти истог одсека, џез певачица Јелена Букушић џез и њен брат Сретен, пијаниста који је завршио академију у Бечу. - Иако је Стјепко Гут пред пензијом још предаје на академији. Живели смо као једна породица, а у мојој соби је било педесетак његових труба. Још толико их је било у његовој соби. Све су биле различитог годишта и боје, а и миришу различито. Могли смо стално да свирамо до пола ноћи, а свако да вежба уз два трубача који су свирали нон стоп. Биле су то две предивне године у Грацу након прве сиве и кишовите, када је јесен претила да убије депресијом. Касније је све озеленело и следеће три су ми остале у сећању по зеленој боји у предивном граду пуном паркова са медитеранским уским улицама и високим катедралама – прича Божидар. Поред браће Раденковић на академији у Грацу је било студената из Београда, Крагујевца, Новог Сада и других градова, толико да су професори почели да уче српски језик. За дипломски испит требало је одсвирати програм са оркестром, а најпогоднији за то били су Краљевчани Александар Цветковић, бубњар који је пре свих стигао у Аустрију, и клавијатуриста Владан Мијатовић који је студирао на џез академији у Минхену. Повод да баш они буду подршка на испиту лежи у пар дружења у Краљеву током којих су схватили да могу добро да функционишу. - У то време смо још јурили басисту свесни да у Краљеву, а ни у Србији, не постоји онај који зна да свира џез. Мијатовић је прузео да на клавијатурама левом руком свира бас, па смо наступали као позната формација у џезу под називом „Орган трио“. Оно што смо свирали звучало је толико добро да сам одлучио да снимим ЦД што је један од услова пре дипломског испред жирија. Иако је Мијатовић студирао у Минхену једно време смо заједно функционисали у Бечу. Направили смо народни оркестар са његовом сестром Вањом и неколико пријатеља из Краљева и свирали пола године – прича Божа Раденковић. - наставиће се Т. Радовановић

55


Новогодишњи концерт Градског оркестра „Црвчанин“

МАГАЗИН

29.12.2013.

КРАЈ КОНЦЕР

56

Градски оркестар „Црвчанин“


Градски оркестар „Црвчанин“ основан је пре три године при Културном центру „Рибница“. Оркестром састављеним од професионалних музичара руководи професор камерне музике на Факултету уметности у

Нишу Александар Јаковљевић, а традиционалним новогодишњим концертом оркестар и Културни центар обележавају завршетак још једне успешне концертне године. Новогодишњи концерт је одржан

у Свечаној сали Скупштине града, а на репертоару су била дела за гудаче италијанских композитора Вивалдија, Перголезија и Распигија, и Француза Купрена. Уз оркестар је наступило и петоро солиста. Т.Р.

Фото: М. Радовановић

РТНЕ ГОДИНЕ

57


58

МАГАЗИН 29.12.2013.


59


Изложба поводом Дана Историјског архива

РАШКА НА СТАРИМ ДОКУМЕНТИМА

МАГАЗИН

29.12.2013.

- Међу бројним експонатима из колекције Миланка Јемуовића, од којих су многи први пут представљени јавности, су фотографије, разгледнице и друга писана документа са подручја између Рашке и Краљева која датирају из деветнаестог и прве половине двадесетог века

60

О

бележавање Дана Историјског архива повод је да се са Центром за културу „Градац“ из Рашке Краљевчанима представи изложба Рашка на старим документима, фотографијама и разгледницама из периода деветнаестог и прве половине двадесетог века. Изложба је последња у низу организована од 2000. године са експонатима из колекције краљевачког колекционара Миланка Јемуовића који више од тридесет година сакупља документа везана за простор долине Ибра између Рашке и Краљева. Претходиле су јој изложбе српске графике из 18. и 19. века, цртежи и серoграфија Краљева на старим разгледницама, бакрорези и ликовна представа Студенице из 733. године, графике Долине векова. Непосредан повод за размишљање о изложби у Историјском архиву је истоветна организована у Рашки по-

водом дана ове општине. Претходила јој је књига професора Владана Виријевића о Рашки између два рата за коју су коришћене фотографије и документа из колекције Миланка Јемуовића. Међу бројним експонатима су фотографије аустроугарских војника из периода када је постојао логор у Рашки, али и порушеног моста из времена када се пред најездом Аустроугара српска војска повлачила према Солуну, а неколико дана у овом месту била комплетна српска влада. На старим фотографијама и разгледницама се виде заробљени аустроугарски војници који са српским размењују цигарете, а на разгледницама из периода Другог светског немачки војници. Посебан сегмент представљају разгледнице Копаоника и једног од првих проспеката са туристичком понудом

овог подручја 1938. године. До Копаоника, на коме је у то време постојао планинарски дом, од железничких станица у Биљановцу и Рудници посетиоце су до 20 километара удаљене планине превозиле чезе са запрегама о чему сведоче документа из колекције Миланка Јемуовића. Међу експонатима је и фотографија краља Александра који је посетио ову планину, али и ученика трговачке школе направљена приликом посете Матарушкој Бањи тридесетих година прошлог века, а изложена су два часописа штампана с краја 19. века који су као претплатницима стигли на адресе двојице Рашчана. Изложба садржи углавном документа везана за шире подручје општине Рашка, Баљевац, Јошаничку Бању, Копаоник, Градац, Рудно и део је везан за Нови Пазар. Т.Р.


Миланко Јемуовић

Фото: М. Радовановић

61


МАГАЗИН 29.12.2013.

НА РЕПЕР

62


Мултимедијални центар „Кварт“

ТОАРУ СВЕТСКИ ХИТОВИ О

ткако је у Мултимедијалном центру „Кварт“ инсталирана нова опрема за приказивање филмова у дигиталном 3Д формату публика је у Краљеву почела да се враћа у биоскоп, баш као кад је пре једанаест година, након шестомесечне паузе због реновирања, биоскопску дворану пунила „Зона замфирова“. Две недеље приказивања најновијег филма Питера Џексона „Хобит – Шмаугова пустошења“ на најбољи начин показује колико је исправно схваћено сазнање да класична филмска трака сигурно губи трку са савременом дигиталном технологијом и учвршћено опредељење да се прати корак са савременим збивањима уседмој уметности. Најмлађи Краљевчани, а и они мало старији, у „Кварту“ ће до половине јануара моћи ће да погледају најновија анимирана остварења, од 15 сати „Шетња са диносаурусима“, а од 17 „Залеђено краљевство“. До првог јануара на репертоару биоскопа су од 19 сати „47 Ронин“, а од 21,15 „Вук са Вол стрита“.

Шетња са диносаурусима На далеком северу Аљаске сваке године завладају дуге, тамне зиме, тромесечни периоди сталног мрака и снажних снежних олуја, који терају хиљаде диносаурусе на велику миграцију ка југу. На овај пут публика креће са чудним, али симпатичним диносаурусом Пачијем који је од тренутка рођења морао да се бори против ривалски настројених браће и сестара, дивљег и непредвидљивог света, као и застрашујућих грабљиваца. Након што један од браће страда, Пачи са пријатељима креће на путовање како би пронашао своју породицу. Мала екипа пролази кроз бројне авантуре, неке забавне, а од неких од којих се диже коса на глави.

„Шетња са диносаурусима 3Д“ верно приказује период од пре 70 милиона година, давно изумрла бића, преисторијску еру у којој су живели и њихово природно окружење. Филм је заснован на истоименој популарној ТВ серији која ��е 1999. године приказивана на британској телевизији БиБиСи. Ово остварење се, са друге стране, заснива на интересантној причи коју публика може лако да разуме - причи о настанку породица, породицама које се распадају, одрастању, ривалству, такмичењу, и неуморној борби за опстанак.

Залеђено краљевство Волт Дизни студио за анимацију, који стоји иза хитова „Златокоса и разбојник“ и „Разбијач Ралф“, представља „Залеђено краљевство“ предивну комедију-авантуру. Ана, неустрашиви оптимиста, кренуће на епско путовање удружујући се са екстремним планинаром Кристофом и његовим помоћником, ирвасом Свеном, како би нашли њену сестру Елсу која је леденим чарима заледила краљевство Арендела у вечну зиму. Сусрешће се са екстремним условима, попут оних на Евересту, са мистичним троловима и урнебесно смешним Снешком по имену Олаф, али ће са свим тим морати да се изборе како би спасили краљевство. Филм је по сценарију Шејн Морис режирала Џенифер Ли, а гласове цртаним јунацима позајмили су Андријана Оливерић, Лејла Хот, Иван Босиљчић, Јелена Гавриловић, Никола Булатовић, Стефан Бундало, Марко Кон, Дубравко Јовановић

Вук са Вол Стрита Након „Великог Гетсбија“, Леонардо Дикаприо је снимио још један филмски хит, „Вук са Вол Стрита“ по-

знатог редатеља Мартина Скорсезеа у коме тумачи улогу Џордана Белфорта, младог брокера који је са 26 година постао мултимилионер, а све потрошио на жене, дрогу и забаве и на крају завршио у затвору због прања новца и преваре клијената. Радња филма темељи се на истинитим догађајима и верно дочарава шта се догађа кад неко постане невероватно богат и похлепан. Осим Леонарда Дикаприа у филму игра Метју Меконахи, у улози Леонардовог шефа. Ово је пети заједнички филм Мартина Скорсезеа и славног глумца, а судећи према успеху претходна четири, „Шатер Ајленд“, „Банде Њујорка“, „Авијатичар“ и „Покојни“, и овај ће сигурно бити велики хит.

47 Ронина Кијану Ривс се спектакуларно враћа акционој авантури у филму „47 Ронина“. Када издајнички војни заповедник убије њиховог владара и протера војску, 47 самураја без вође заклеће се на освету и враћање части. Отерани из својих домова и раштркани широм земље ова група Ронина мораће да потражи помоћ од Каја, мелеза кога су једном одбили, за борбу кроз дивљи свет митских звери, чаролија мењања облика и невероватних ужаса. Кад прогнани, заробљени изгнаник постане њихово најсмртоносније оружје, претвориће се у хероја који ће инспирисати екипу малобројних побуњеника да освоји вечност. Заснована на епу који је постао најдужа јапанска легенда, ова невероватна прича о изузетној храбрости потиче из раног 18. века, кад је 47 часних самураја одало почаст превременој смрти њиховог вође тиме што су га осветили. Т. Радовановић

63


29.12.2013.

МАГАЗИН

64

Из Полицијске управе Краљево

БРОЈ ТУЧА КОНСТАНТАН


М

а колико да се стање безбедности на подручју под контролом Полицијске управе Краљево током претходне две недеље, на основу константног броја евидентираних кривичних дела, могло оценити стабилним до знатног погоршања дошло је у првој недељи друге половине децембра. О томе сведочи податак да су припадници Полицијске управе евидентирали за трећину више кривичних дела који је у овом периоду достигао број до 41, а сва су сврстана у област општег криминала. Кад би се о успешности откривања починилаца ценило на основу броја познатих могло

би се закључити да је повећана, јер је инспекторима криминалистичке поције познато њих 13. У односу на укупан број евидентираних кривичних дела успех у откривању је мањи него у претходном периоду, јер је број оних који су остали непознати и даље више него два пута већи. Последњи статистички предлог сведочи о 12 прекршаја у области јавног реда и мира. У структури прекршаја туче чврсто држе позицију, јер су као и претходне недеље седам пута биле повод за ремећења јавног реда и мира, док се пет прекршаја у терминологији Полицијске управе третирају као остали.

За један мањи број саобраћајних незогода не даје праву слику о стању у области безбедности саобраћаја. Од пет евидентираних у две је повређено шест лица чије су повреде окарактерисане као лакше, док су три саобраћајне незгоде завршене само са материјалном штетом која је претходне недеље процењана на 330 хиљада динара. Број прекршаја у области безбедности саобраћаја мањи је само за два, али са 132 и даље далеко мањи него у ранијем периоду. Припадници Ватрогасно-спасилачке јединице нису евидентирали ни један пожар. Т. Радовановић

65


29.12.2013.

МАГАЗИН

66

СМРТ ПОД АУТОБУСОМ У саобраћајној незгоди која се у уторак вече догодила на државном путу I Б реда Краљево – Крагујевац у Милавчићима живот је изгубио Ђ.Е. (1956) из Новог Пазара. До незгоде је дошло у засеоку Колаковићи приликом судара аутобуса „Озлем турс“, подгоричке регистрације и аутомобила „форд фиеста“ словеначких регистарских ознака. Аутобус којим је управљао Е.Н. (1981) из Тутина кретао се на редовној линији Нови Пазар – Нови Сад, а „форд фиеста“, чији је возач Ђ.Е. погинуо на лицу места, из супротног смера. У саобраћајној незгоди није повређен

ни један од десетак путника, колико их је било у аутобусу, док је возач пуштен након што су му у Здравственом центру „Студеница“ саниране лаке телесне повреде. Саобраћај на овом делу пута је био у прекиду око сат времена, након чега је преусмерен на алтернативне путне правце.

НАПАД НА СЛУЖБЕНО ЛИЦЕ Нешто што се некада није могло ни замислити у последње време скоро да постаје пракса, а извештаји који долазе из Полицијске управе Краљево потврђују све чешће нападе на полицијске службенике. Последњи напад

био је повод да припадници Полицијске испоставе Рибница, због сумње да je извршиo кривичнo делo које закон карактерише као напад на службено лице у вршењу службене дужности, ухапсе и задрже до 48 сати М.Ћ. (1992) из Сирче. Осумњичени се терети да је у првим минутима 25. децембра реметио јавни ред у просторијама бензинске станице у Улици Душана Поповића, а након што је одбио да се легитимише, вређао је, омаловажавао, претио и физички насрнуо на полицијске службенике који су интервенисали и том приликом им нанео лаке телесне повреде.


У оквиру акције „Гром 1“, која се спроводи на подручју Републике Србије у циљу сузбијања кријумчарења наркотика, полиција је у сарадњи са Вишим и Основним јавним тужилаштвом реализовала 14 заплена опојне дроге од 182,7 грама супстанци за које се сумња да су хероин и марихуана, 365 комада наркотичких аналгетика, две вагице за прецизно мерење, али и две пушке, 47 комада различите врсте муниције и два путничка моторна возила. Од 43 лица која су обухваћена акцијом по налогу Вишег јавног тужиоца до 48 сати задржано је осам лица за које се сумња да су извршила кривична дела

везана за дрогу и недозвољену производњу, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја. Припадници полиције Полицијске управе су ове године на подручју Краљева, Врњачке Бање и Рашке реализовали 157 заплена опојне дроге, процесуирали кривичне пријаве за 133 кривична дела против 113 лица, од којих 40 повратника, и одузели преко 315 килограма разних врста опојне дроге, што је више од укупне количине одузете у претходне три године. Из Полицијске управе Краљево поручују да ће и у наредном периоду наставити са енергичном борбом против свих облика кривичних дела против неовлашћене производње, стављања у промет,

држања и омогућавања уживања опојних дрога.

ОПЉАЧКАО МАНАСТИР Припадници Полицијске испоставе Рибница расветлили су два кривична дела која су се догодила 23. октобра на штету манастира Жича. Због сумње да je ушао у манастирски круг и из порте манастирске цркве однео више техничких уређаја ухапшен је и по налогу заменика Основног јавног тужиоца задржан до 48 сати С.Р. (1989) из Берановца који је, под оптужбом да је извршио крађу и тешку крађу, у законском року приведен Основном јавном тужиоцу у Краљеву.

Фото: Г. Шљивић

„ГРОМ 1“ УДАРИО У КРАЉЕВО

67


Проглашени спортисти године

МАГАЗИН

29.12.2013.

РЕВИЈА ША

68

- Најуспешнији клубови у протеклој години имењаци Куглашки и Кајак клуб „Ибар“. – Најбољи спортски радник Вучић Ђоковић, а најбољи тренер Радиша Чубрић. – У сениорској кокуренцији најзапаженије резултате остварили Милица Арсић и Саша Полугић


Фото: М. Радовановић

АМПИОНА

69


29.12.2013.

МАГАЗИН

70

Р

езимирајући резултате свих такмичара, појединаца и екипа, у различитим спортовима Спортски савез Краљева је уочи последњег викенда у години на традиционалној свечаности прогласио најбоље спортисте и спортске раднике. На дан који је помоћник градоначелника за спорт Радомир Јовановић оценио најсвечанијим у години свим спортистима је пожелео много више успеха у наредној години уверен да ће она бројним екипама донети знатно бољу инфраструктуру и услове за одржавање такмичења. Скромна свечаност у Свечаној сали Градске управе била је и ретка прилика

да се изрази захвалност онима који су током године широм земље и света проносили славу спорта, а да се онима који су оцењени као најбољи доделе признања која је уручио један од најзначајнијих спортиста свих времена Радош Чубрић. Традиционално окупљање које Спортски савез организује крајем сваке године прилика је да се најбољима призна да су најбољи, али и да се подсети на све спортисте који су ову годину обележили врхунским резултатима и дометима. - Ово је дан у години кад не причамо о тешкој ситуацији у којој се налази спорт у друштву. Говоримо о

резултатима и то је лепо, јер је све теже и учествовати а не само правити резултате. Тим пре су успеси спортиста и клубова који су проглашени за најбоље и већи – рекао је председник Спортског савеза Краљева Урош Матић. Најбољи у најмлађој категорији су чланица Кајак клуба „Ибар“ Дејана Влајић, носилац медаља на државним и међународним такмичењима и члан Џудо клуба „Партизан“ Горан Иванишевић, државни првак који је у години на измаку освојио две златне и три сребрне медаље. Међу оним мало старијим титулу најбоље кадеткиње понела је чланица кајак клуба


„Студеница“ из Ушћа Јована Гајовић, првакиња државе у слалому и спусту и бициклиста краљевачког „Металца“ Душан Рајовић. апсолутни првак државе у свим дисциплинама, репрезентативац и победник многих међународних такмичења. Најбоља јуниорка је његова клупска другариаца Јелена Ерић, троструки првак државе у конкуренцији јуниора и сениора, седмопласирана на европском и дванаестопласирана на светском првенству за бициклисте. Најбољи јуниор је одбојкаш „Рибнице“ Андрија Вилимановић, државни репрезентативац, најбољи млади такмичар у 2013. години и носилац игре у

сенирском тиму. У категорији најстаријих најбољи су чланови Џудо клуба „Партизан“ Милица Арсић, освајач бронзане медаље са првенства државе и Саша Полугић члан Кик-бокс клуба Краљево, првак државе и носилац титуле европског првака у верзији Интернационалне федерације Европе. Ласкаву титулу најбољег спортског радника у 2013. години понео је Вучић Ђоковић, организатор Новогодишње атлетске трке у Мрсаћу који је читав живот посветио атлетици и волонтерском раду у спорту. Као спортски педагог најбоље резултате је остварио тренер свих екипа Бициклистичког

клуба „Металац“ Радиша Чубрић, селектор државне репрезентације и најзаслужнији за изванредне успехе краљевачког и српског бициклизма. Због изједначених резултата у екипној конкуренцији најбољима у минулој години проглашене су екипе Куглашког клуба „Ибар“, која је остварила највећи успех у богатој спортској историји освајањем првог места у Првој лиги Србије и имењак у кајакашком спорту као првак Србије у свим категоријама што представља успех какав до сада није остварен у историји клуба. Т. Радовановић

71


72

МАГАЗИН 29.12.2013.


Е Љ ДЕ НЕ

Фото: М. Радовановић

ТО ФО

73


Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs


MagazIN 88