Page 1

МАГАЗИН Година II * Број 86 * 15. децембар 2013. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевачки


Без приближавања ни након локалних избора

МАГАЗИН

15.12.2013.

СПОРАЗУМ ПРОБЛЕМ ЗА ПРИШТИНУ

2

- Након последњег сусрета Ивице Дачића и Хашима Тачија са Кетрин Ештон и даље без споразума о судовима на северу Косова и Метохије. - На административним прелазима Јариње и Брњак почиње примена прописа о протоку робе и капитала у складу са Резолуцијом Савета безбедности Уjeдињених нација 1244 и споразумом ЦЕФТА. – Више од 300 српских полицајаца изразило жељу да приступи Косовској полицијској служби. – Без косовске заставе на северу покрајине


Ивица Дачић

3


и последња рунда преговора Београда и Приштине у Бриселу у петак није дала одговор како ће бити организовани судови на северу Косова и Метохије. Иако споразум није постигнут то не значи да напредак није постигнут, а да српска страна није спремна на компромисе како тврди премијер Србије Ивица Дачић оптужујући предствнике приштинских власти да су променили досадашње ставове. Иако је договорено да се до 1. септембра судови на северу трансформишу, а код српских са севера већ обустављени сви предмети, одговарајуће решење за наставак рада није пронађено, па ће бити тражено у оквиру радних група. Српска страна се залаже за поштовање реалности на терену, посебно у четири општине на северу, уз компромис који треба да уважи посебност ових општина. Према предлогу Приштине север покрајине би био под ингеренцијом средине у којој Албанци имају 65 до 70 одсто становништва што за српску страну није прихватљиво због става да би требало да постоји један суд у две зграде, по једна у јужном и сверном делу Митровице.

МАГАЗИН

15.12.2013.

Н

4

Да је састанак био конструктиван потврдио је и косовски пемијер Хашим Тачи. Према писању „Трибуне“ власти у Приштини очекују да ће правни систем Косова бити успостављен и у четири општине на северу где Срби чине већину становништва, a потпредседник владе Косова Edita Тахири категорчки тврди да не постоји могућност формирања Основног суда у северном делу Косовске Митровице. Уједно очекује да ће се интеграција држављана Србије, укључујући бивше полицајце, бити обављена у складу са косовским законима, a да особе одговорне за злочине неће бити прихваћене у безбедносбне структуре. Висока представница Европске уније Кетрин Ештон ће уочи Самита шефова држава и влада Европске уније 19. и 20. децембра, кад се очекује одлука о датуму Међувладине конференције за почетак приступних преговора, поднети извештај Савету министара спољних послова и Савету за опште послове. Након априлског споразума о стабилизацији односа Београда и Приштине обе стране су почеле међусобно да се оптужују за непошто-

вање оног што је договорено. Оптужбе нису престале ни по оконању локалних избора на територији Косова и Метохије. Иако је и прошлонедељни састанак у Бриселу, како се тврди, представљао одређен помак, посебно кад је реч о полицији, нови проблеми јавили су се почетком ове недеље што је министер без портфељау Влади Србије Александар Вулин оценио као још један покушај Приштине да изазове кризу, а Србију окриви за непоштовање бриселског споразума који приштинским властима представља све већи проблем, па наставља да саботира кад год је донета нека одлука у корист Срба. Приштински дневник „Коха“ објавио је да више од 300 припадника МУП Србије жели да приступи Косовској полицијској служби. Тих 338 полицајаца, за које „Коха“ каже да су илегално радили на Косову, изразили су жељу да се пензионишу из МУП Србије и да пређу у косовску полицију. Према бриселском споразуму они ће бити примљени у службу без конкурса, када Косовска обавештајна агенција заврши процедуру провере. Инфорамције које стижу из Приштине Вулин оцењује као жељу косов-


ских власти да изазову панику међу нашим полицајцима, јер нису очекивали да толики број њих поднесе затев за пријем у службу. Овакав став прозилази из сазнања да на њих неће моћи да имају жељени утицај. Сви полицајци ће 31. децембра бити пензионисани са 60 посто плате увећано за два процента за сваку годину стажа проведеног у служби. Насиље на Косову и Метохији, које укључује и последњу забрану Вулину да посети покрајину, дешава се због поновљених избора, али пре свега и због наставка преговора у Бриселу од којих зависи одлука Европског савета о заказивању прве међувладине конференције. Новоизабрани градоначелник северне Митровице Крстимир Пантић је одлучан у намери да онемогући истицање косовске заставе на северу покрајине на шта, позивајући се на неименоване изворе у Европском парламенту, указује „Коха“. Ти извори тврде да је Пантић током недавног састанка у Бриселу изјавио да застава Косово никада неће бити истакнута на северу нити ће Срби икада прихватити државу Косово. У исто време, према писању дневног листа „Епока е Ре“

Едита Тахири позива Србе градоначелнике да због промене реалног политичког стања поштују законе, како би остали ван институција Косова, и понашају се у складу са Бриселским споразумом по коме је та сарадња демократска и законска обавеза. Лидер Грађанске иницијативе „Србија, демократија, правда“ Оливер Ивановић верује да ће бити успостављена званична комуникација између општина на северу и владе Косова чим се формирају локални органи власти у складу са Бриселским споразумом, a приштински дневник „Зери“ пише и да ће те општине имати сарадњу са Владом Србије која, по споразуму, има право да их финансира и подржава. Градоначелници општина са српском већином не признају независност и на то треба гледати као на непромењив политички став, јер избори и нису организовани да се покаже да Срби признају државу Косово, већ да локални органи имају легалитет и буду међународно признати, рекао је Ивановић, истичући да учешће на локалним изборима не значи признавање Косова. Колико су поделе на Косову и Метохији дубоке потврђује секретар ко-

совског министарства за локалну управу Бесник Османи тврдњом да ће челници српских општина на Косову полагати исту заклетву као и сви остали градоначелници изабрани на локалним изборима 3. новембра, a приштински листови наводе да је делегација Приштине у Бриселу одбацила могућност да председници српских општина избегну полагање заклетве. На изборе за локалне органе власти косовски премијер Хашим Тачи гледа ка начин да се избеге подела стварањем аутономије унутар државе кoја би личила на Републику Српску. Према писању „Трибуне“ Тачи је изборе у северним општинама са српском већином окарактерисао као отварање пута за политичку и физичку интеграцију тог подручја. Посланик Скупштине Косова Хидајет Хисени сматра да је резолуција Савета безбедности Уједињених нација 1244 застарели документ који треба заменити, пише приштински дневник „Епока е Ре“ позивајући се на његов разговор са члановима Европског парламент у Паризу. Хисени је додао и да фуснота, која се користи уз име покрајине на међународним ску-

5


МАГАЗИН

15.12.2013.

повима блокира напредак Косова. Ма колико да је пут Србије према Европској унији везан за коначно решавање статуса Косова и даље постоје бројне недоумице и различито тумачење ставки до сада постигнутих договора. Иако за сада нико не помиње нове услове Србији на путу европских интеграција кроз преговоре који треба да почну почетком следеће године треба наћи креативно решење које би омогућило Косову столицу у Уједињеним нацијама, али које не би укључивало да Србија званично призна косовску независност. То сматра директор Фондације Конрад Аденауер у Србији Хенри Боне истичући да је у овом тренутку кључно дефинисати преговарачки оквир у коме ће немачки став имати утицај. Зато би, верује он,

6

требало утврдити начин да свако од поглавља у преговорима буде повезано са косовским питањем. Иако није потписник ниједне од важнијих конвенција о људским правима, Косово је једнострано обећало да ће поштовати те конвенције што је, поводом Међународног дана људских права, потврдио шеф Еулекса Бернд Борхардт подсећајући да Универзална декларација о људским правима стоји 63 године као светионик за свет, а под њеним оквиром су закључени безбројни уговори којима се обезбеђују ова права. Еулекс има важну улогу помажући органима власти на Косову у настојању да задовоље стандарде које постављају људска права, али и посебан задатак да обезбеди да се у свим његовим активностима поштују међу-

народни стандарди у вези са људским правима и родном равноправношћу док надгледа, подучава и саветује институције као што су Казнено-поправна служба, Судски савет и Тужилачки савет Косова, око развоја и јачања независног и мултиетничког правосудног система. Привреднe коморe Србије и Косова потписале су у Бриселу под покровитељством Еврокоморе два важна анекса у оквиру Меморандума о разумевању од 24. јула ове године. У саопштењу Привредне коморе Србије наводи се да су се пословне заједнице договориле да убрзају успостављање економских односа и зато одлучиле да допринесу стварању стабилне и поверљиве пословне средине кроз промоцију арбитраже као инструмента


за решавање трговинских спорова. Договорено је да се ради на учвршћивању односа и развијању инструмената сарадње кроз делегирање представника од јануара 2014. године. Председници привремених органа и градоначелници Косовске Митровице, Лепосавића, Зубиног Потока и Звечана саопштили су да на административним прелазима Јариње и Брњак почиње примена прописа о протоку робе и капитала у складу са Резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација 1244 и споразумом ЦЕФТА. Они су сагласни да се споразум и одредбе Резолуције 1244 примењују и на северу Косова и Метохије као и у осталом делу Републике Србије. Сва

процедура на административним прелазима обављаће се на српском језику и биће статусно неутрална, а целокупна наплата пореза и пореза на додату вредност ићи у фонд за развој северног дела Косова и Метохије. Председници привремених органа позвали су привреднике и грађане севера покрајине да у потпуности поштују споразуме које је потписала Србија, а који су у интересу свих грађана који живе и раде на овом делу њене територије. Међународни тужилац из Основног тужилаштва подигао је пред Основним судом у Приштини оптужницу против једанаест припадника Јединице за специјалне операције косовске полиције који се терете за лоше поступање у

току обављања службене дужности над десет косовско-српских притвореника јануара ове године. На дан православног Божића они су ухапсили десет лица српске националности и задржали их у Притворском центру у Приштини, а пустили су их сутрадан након претреса пред Судом за прекршаје. Насиље је, према оптужници, извршено док су их пратили од Притворског центра до Суда за прекршаје и у Суду за прекршаје. Истрагу је водио заједнички тим састављен од истражитеља Полицијског инспектората Косова и Еулексове полиције, предвођен међународним тужиоцем из Основног тужилаштва. Т. Радовановић

7


Пред јануарску скупштину Српске напредне странке

МАГАЗИН

15.12.2013.

ТРЕСЛА СЕ ГОРА

8

- У Градском одбору напредњака још у августу ове године најављено да ће носиоци јавних функција у Градској управи и јавним предузећима и установама бити смењивани не зато што нису добро радили, већ зато што мора да се ради и више и боље. - Иако има наговештаја да ће бити разрешени неки високи функционери у Краљеву до половине децембра нико није смењен. - Једногласна подршка краљевачких напредњака Александру Вучићу. - Иако је анонимно писмо које недељама кружи градом окарактерисано као приземно, примитивно и вулгарно још нису демантовани наводи из њега


РОДИО СЕ МИШ

9


а није по којег обраћања јавности појединих опозиционих првака, најчешће Демократске странке и Либерално-демократске партије, могло би се закључити да у Краљеву нема проблема, или је страначка активност потпуно замрла. До прошлогодишњих избора изузетно активни напредњаци, који су запосели готово све важније позиције у граду и запослили велики број чланова и њихових ближњих, пасивизирали су се нарочито после августовске најаве из Градског одбора да ће носиоци јавних функција у Градској управи и јавним предузећима и установама бити смењивани не зато што нису добро радили, већ зато што, како су тада тврдили, мора да се ради и више и боље. Од овонедељне најаве да ће проговорити коју реч више о актуелној политичкој ситуацији у земљи и граду очекивало се више од подсећања да Српска напредна странка спроводи доследно, одлучно и одговорно све оно што је пред изборе обећала грађанима, а то су економске реформе у светлу нових мера владе и скупштине, борба против организованог криминала и корупције, нарко мафије и још

МАГАЗИН

15.12.2013.

Д

10

увек јаких тајкунско-досистичких олигарха и њихових веза, који покушавају да прекину процесе у Србији бар на неко време. Због великих очекивања и одговорности које су напредњаци преузели након конституисања власти на свим нивоима неопходна им је најшира могућа подршка свих симпатизера, чланова и одбора странке, али и грађана Србије. Зато краљевачки Градски одбор Српске напредне странке пружа безрезервну подршку председнику странке Александру Вучићу у свему што чини на економском, друштвеном и културном препороду Србије, и јачању њеног угледа у свету, постављајући при том нове стандарде у политици. На јануарској скупштини странке, од које се очекује да провери легитимитет председника, али и свих функционера, чланова Председништва и Главног одбора, Краљевчани ће пружити подршку Александру Вучићу јер, како рекоше, не виде противкандидата који би могао да га замени на функцији коју тренутно обавља. Исувише патетично звуче тврдње о одговорности и поштењу у време кад нико не поставља то питање, али и по-

рука да у странци нема места онима који то не могу да прате. Повод за овакав став су дисонантни тонови који долазе од појединаца из врха странке у покушају да исконструишу сукоб између Томислава Николића и Александра Вучића. Таквима краљевачки напредњаци поручују да су у немогућој мисији и да раде против интереса Србије. Уз подсећање да задаци постављени сваком члану Српске напредне странке, посебно носиоцима високих функција у странци и јавним предузећима, намећу велику одговорност ништа ново није ни много пута поновљена тврдња о потреби ревизије буџета, рада јавних предузећа и других институција које троше паре пореских обвезника. О томе је јасан и принципијелан став изнесен још током прошлогодишње предизборне кампање, а ставови по том питању нису се променили до данас. Па иако се ставови нису променили није познато да ли се нешто конкретно учинило у том смислу, посебно после тврдњи изнесених у августу о незадовољству везаном за трошење новца на репрезентацију, непотребна путовања, куповину нових аутомобила у фирми


која у опису посла нема активности везане за путовања. Изостала је најављена озбиљнија анализа актуелне политичке и економске ситуације у граду, али не и порука напредњака да делима показују како нема селективних приступа, повлашћених и првилегованих у јавним предузећима и установама којима руководе чланови СНС, а ни тамо где се на важним местима и функцијама налазе људи које је предложила ова странка. И управо овакав став је повод за легитимно право да напредњаци захтевају ревизију рада јавних предузећа и установа којима руководе кадрови других странака. Иако полиција, тужилаштво, судови и инспекцијски органи имају потпуну слободу да без притиска професионално обављају посао у складу са законом видљиво је да у борби против организованог криминала и корупције наилазе на жестоке отпоре. У том светлу напредњаци гледају и анонимно писмо које већ недељама кружи градом, а у коме су поименице апострофирани најистакнутији чланови ове странке којима се на терет стављају многе злоупотребе, првенствено у запошљавању. И ма колико да

су представници медија инсистирали, сем оцене о приземном, примитивном и вулгарном писању, није могло да се чује ништа о истинитости навода из писма. Свакоме ко сумња да је у било ком делу прекршен закон, а да за то има доказе, напредњаци поручују да се обрати надлежним државним органима. Овакви ставови могли су од представника власти да се чују годинама у назад, а бројне злоупотребе о којима се говорило долазиле су на проверу тек после одласка са власти оних на које су се односиле. Ма колико узнемирујуће деловале изјаве појединаца из врха Српске напредне странке краљевачки напредњаци тврде да у Главном одбору влада апсолутно јединство, а они који искачу из контекста посматрају се само као једна од карика са тајкунима који настоје да задрже уздрмане позиције. Средином лета је потврђено да међу свима који обављају јавне функције нема довољно одговорности, али да ни тамо где нема никаквих резултата нико није сам одлучио да се повуче и место препусти способнијем. Зато је и најављено стављање под лупу носилаца свих јавних функција. О томе се до сада нико јавно није изјашњавао,

а питање одговорности поново актуелизује пред најављену скупштину у јануару. До тада се од органа странке очекује да утврди у којој су мери реализоване планиране активности и какви су ефекти рада чланова Српске напредне странке који се налазе на јавним функцијама. Централа странке о учинку чланова са нижих нивоа власти одлучује на основу извештаја који се редовно периодично упућују из градских и општинских одбора. Иако је мало вероватно да би било ко од њих свој рад могао да оцени негативном оценом краљевачки напредњаци су спремни да прихвате сваку одлуку централе, а да на места оних за које се покаже да нису довољно допринели реализацији зацртаних циљева дођу неки други, вреднији и способнији људи. Јавност очекује да види како ће реаговати врх странке и какве ће санкције бити примењене према непослушнима и онима за које се оцени да нису добро радили. Ако се буде следио модел који су још у августу најавили краљевачки напредњаци највероватније неће бити ништа. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

11


Одбор за културу Градског одбора Демократске странке

МАГАЗИН

15.12.2013.

ЗНАЊЕ И ЗАБАВА ПО ЖЕЉИ

12


Фото: М. Радовановић

- Демократска странка ће понудити свим, а понајвише младим људима, знање и забаву у форми коју желе. - Краљево ће постати град омладине која зна и цени себе и своју културу. - Градски програм за културу као да је правио металостругар, или неко ко се уопште не разуме у оно што је потреба младих људи. - Демократска странка ће после овакве власти морати град да подиже из темеља, јер ће буџет овако банкротирати

13


15.12.2013.

МАГАЗИН

14

ултура се по дефиницији односи на целокупно друштвено наслеђе неке групе људи, на научене обрасце мишљења, осећања и деловања неке групе, заједнице или друштва, као и на изразе тих образаца у материјалним објектима. Реч култура долази из латинског colere, што је значило настањивати, узгајати, штитити, поштовати, a за културу постоје и друге дефиниције које одражавају разне теорије за разумевање и критеријуми за вредновање људске делатности. Парафразирано мишљење Андре Малроа на најједноставнији и врло разумљив начин о култури каже како мозак и интелигенција, макако значили највиши облик те врсте баш код човека, нису ти по којима коначно разликујемо квалитет звани човек од осталог квалитета. Он каже да је култура та

К

којом се човек дефинитивно одвојио и настао. Култура је настанак и нарастање свег богатства око, и са човеком, а најважније, самог човека. Она је целовита еволуција од необрађеног камена, дрвета или кости којима рани човек погађа оне који су од њега бржи, од ватре, од прве изнуђене норме којом искорачује из односа промискуитета и дивљаштва, од тотема и анимизама, од палеолитске уметности у Алтамири, примитивног човека, од облутка и облице, ка точку, ка уређенијим друштвеним, па државним и политичким односима, ка монотеистичким религијама, ка уметности 21. века, ка софистицираним знањима и направама које препознајемо у аутомобилима, авионима, ракетама, компјутерима, нуклеарним постројењима, нано технологијама, генетском инжењерингу и информатив-

ним технологијама. Култура као таква, с обзиром да се дефинише као изузетан важан сегмент у животу сваког појединца, налази се у жижи интересовања готово свих политичких субјеката. И док стање у Краљеву они који се налазе на власти оцењују изузетно квалитетним, и далеко бољим од пређашњег, они који су након прошлогодишњих избора били принуђени да се уклоне са места на којима се одлучује деле сасвим супротно мишљење. Управо због тога је председник Одбора за културу Градског одбора Демократске странке у Краљеву Владан Славковић као основни истакао задатак да се култура у наредном периоду врати на место које јој припада. Демократска странка ће зато свима, нарочито младима, понудити знање и забаву у форми у којој они то желе. Основ за такав став је


жеља да Краљево постане град младих људи који знају да цене себе и своју културу. До остварења постављеног циља неопходно је реализовати три задатка од којих први подразумева окупљање и организовање свих омладинских, културних и волонтерских група којима би град дао прилику да сами уреде културне потребе. Демократе верују да напретка у овој области нема без уређења и поштовања Закона о култури у свим областима и установама, али ни без професионализације и подмлађивања које траба да обезбеде самоодрживост система рада установа културе. Констатација да све установе културе планове и програме рада своде на потребе конвенционалне публике која живи у центру града, и да се они праве без сарадње и ослушкивања младих и људи који знају потребе свих социјалних група не даје довољно оп-

тимизма за задовољавање потреба ширег круга становника. Светлу тачку представљају једино активности Културног центра „Рибница“ који летњим програмом задовољава одређене потребе свих људи, нарочито младих. - Од великих обећања и старе славе се не живи, а градски програм за културу као да је правио металостругар, или неко ко се уопште не разуме у оно што је потреба младих људи. Сви системи културе су пренатрпани и спори, препуњени људима који нису школовани, запошљавају се непотребни, а подобни, што није решење, па смо пред тешким задатком и Демократску странку очекује после ове и овакве власти да град подиже из темеља, јер ће буџет овако банкротирати – каже Славковић уверен да другог излаза нема када се систем рада и власти распада због глади, незнања и неодрживости.

Не сумњајући у искреност ставова према стању у култури, и жељу да се она подигне на виши ниво, изостао је одговор на питање зашто ови задаци нису реализовани током четворогодишњег мандата демократа на челу града. Постоји и оправдана сумња да су се ствари до граница банкрота промениле за само годину и по дана од када они више немају одговорност у овој области у којој су остали бивши коалициони партнери који су спроводили заједничку политику. И на крају остаје горак утисак да је за образложење резултата озбиљне анализе стања у култури, и мерама за њено враћање на ниво који одговара потребама становништва, председнику ресорног одбора Демократске странке било довољно тек непуних три и по минута. Т. Радовановић

15


16

МАГАЗИН 15.12.2013.


На Међународни дан борбе против корупције

ТАПКАЊЕ У МЕСТУ - Према последњим подацима Србија на 72. месту од 177 земаља у којима је мерена перцепција корумпираности државних службеника и јавних предузећа. - После пуних шест година забележени први позитивни резултати и помак унапред. - По перцепцији корупције Србија на зачељу листе бивших југословенских република и само један идексни поен испод светског просека а међународни дан борбе против корупције невладина организација Транспарентност Србија саопштила је да у Србији није много урађено у погледу стварања делотворних антикорупцијских механизама у пракси, јер још није успостављен систем запошљавања и напредовања у јавном сектору који би био у потпуности заснован на објективним критеријумима, али ни потпуна јавност података о доношењу одлука нити адекватна заштита лица

Н

која пријављују чињенице у вези са корупцијом. Код избора руководилаца у јавном сектору и даље је пресудан политички утицај, а нису испитане бројне сумње на партијско запошљавање услед којег је предимензиониран јавни сектор. Нису утврђене ни све чињенице и испитане сумње у вези са изворима финансирања изборне кампање, злоупотребама јавних ресурса у куповини гласова 2012. године, у време кад се увелико говори о могућности расписивања нових општих

избора. Борба против корупције је у дужем периоду, бар декларативно, тема од изузетног значаја за све оне који су деценијама уназад претендовали да воде државу. И ма колико сви они покушавали да се са њом изборе на најбољи могући начин, и тврдили да су постигли одређене резултате, много је важније како на овај проблем гледају политички и привредни фактори ван земље, јер се безброј пута показало да је степен корупције у земљи главни

17


МАГАЗИН

15.12.2013.

Др Владимир Гоати и Немања Ненадић

18

огрничавајући фактор при одлучивању за инвестирање у одређени крај. Транспарентност Србије, као огранак међународне организације која између осталог прати и перцепцију корупције широм, света објавила је резултате најновијих истраживања који показују извесни напредак Србије у овој области и помак према врху на лествици од 177 држава. Председник организације Транспарентност Србија проф. др Владимир Гоати потврђује да Србија након пуних шест година стагнације први пут бележи напредак у овој области. Иако су државним званичницима и током претходних шест година била пуна уста значајних резултата у борби против корупције ни овај почетни успех није богзна колико значајан разлог за задовољство. Колико год лепоречиви политичари веровали да њихови искази доводе инвеститоре много пута се показало да на то значајније утиче степен перцепције корупције. Србија се још налази у зони земаља

у којима цвета корупција, па не треба да чуди лош учинак у борби за инвестиције. Померање напред на листи земаља које смањују корупцију резултат је бројних закона донетих последњих неколико година, али и учинка антикоруптивних институција које су стваране у том периоду. Иако се стиче утисак да је и у ранијем периоду постојала политичка воља она није изражена у мери као што је то данас када је након последњих избора појачаном активношћу полиције, тужилаштва и судова коначно почело преиспитивање понашања неких људи блиских власти. Мали напредак не би требало да завара, јер без обзира на спремност политичара да се обрачунају са корупцијом и даље постоје отежавајуће околности, пре свега незавршен процес реформе и стабилизације правосудног система која би могла да потраје годинама. - Други отежавајући моменат који борбу чини херкуловским подухватом је да имамо армију од 750 хиљада

људи запослених у јавном сектору који су бирани по партијској лојалности, па нам недостаје професионална администрација. Имамо вештачке стручњаке и универзитет чијим наставницима суђење траје шест и по година, а не назире му се крај. Ниједан други универзитет није стављен у фокус истраживања и право би чудо било да остане на томе – каже др Гоати изражавајући сумњу у постојање хиљада фалсификованих диплома. Уз то у јавном сектору постоје људи који су запослени без одговарајуће дипломе, а провера свих могла би да потраје годинама што на дуги рок успорава борбу против корупције, па земљу поставља степеницу ниже на скали којом се она дефинише. Извршни директор Транспарентности Србија Бојана Меденица објашњава да индекс перцепције корупције мери опажање у јавном сектору који се односи на корумпираност државних функционера и јавних службеника. Из-


насталих распадом Југославије. На врху је Словенија која је заузела 43. место са скором 57, следи Хрватска на 57. месту, а за њима Македонија и Црна Гора које деле 67. место са 44 скором. Осим бивших југословенских република престигле су нас Румунија, Пољска Литванија, Мађарска, Летонија Грузија и Чешка док је Србија боље пласирана од Бугарске, Албаније, Белорусије, Русије, Украјине и Молдавије. У претходном истраживању испред Србије су биле сада слабије пласиране Шри Ланка, Либерија и Бугарска док су Кина и Тринидад и Тобаго, са којима смо прошле године делили исто место, ове године остале иза нас. Велики број земаља у свету имају проблем са корупцијом, а 70 одсто обухваћених истраживањем има оцену мању од 50, па се сматра да у њима корупција хара. Последње истраживање потврђује да је Србија за само један индексни поен слабија од светског просека перцепције коруп-

ције који износи 43. Чињеница да се велики део проблема, и приоритета, понавља из године у годину говори да је потребно урадити много ствари да би се направио крупан корак напред, па би за нијансу боље резултате од претходних уместо самохвале требало схватити као подстрек за даље супростављање корупцији. Осим оштре реторике протеклу годину дана обележили су и конкретни кораци државног апарата који су утицали да од корупције одустане известан број оних који су раније били спремни на то. То није довољно за одрживи напредак, а програмски директор организације Транспарентност Србија Немања Ненадић указује на потребу стабилног система у борби против корупције у коме значајно место има превенција и владавина права. Са друге стране у Србији је на сцени кршење антикорупцијских закона, недовољни капацитет државних органа, велика ванинституционална моћ политичких странака која се протеже на цео

Фото: Медија центар

рачунава се на основу 13 различитих истраживања и студија која испитују мишљења стручњака, представника институција и пословних људи из иностранства и даје пресек њиховог виђења прилика у појединим земљама. У овој години рангирано је 177 држава и територија, а истраживања су обављена у претходна 24 месеца. Да би се нека земља нашла на листи неопходно је да у њој буде омогућено бар три истраживања. Србија је до августа ове године обухваћена у 7 истраживања од којих се четири односе на податке из 2013, а три у значајној мери податке из 2012. године, а са скором од 42 поена, колико имају Босна и Херцеговина, Бразил, Јужна Африка и Сао Томе и Принципе, заузима 72. место. На врху листе традиционално су скандинавске земље Данска, Финска и Шведска док су најкорумпираније Соман, Северна Кореја и Авганистан. Србија се са Босном и Херцеговином налази на зачељу листе земаља

19


МАГАЗИН

15.12.2013.

јавни сектор и не демонстрира само у погледу финансирања политичких странака. Имамо и нетранспарентан процес доношења одлука и непотребне процедуре и државне интервенције. На системском плану треба истаћи Закон о јавним набавкама, који је почео да се примењује 1. априла, па иако су први ефекти видљиви још је рано закључивати о битнијем утицају на смањење корупције. Ове године је усвојена и Стартегија за борбу против корупције са мерама које могу допринети системској борби против ове појаве, али се може уочити да сви циљеви нису довољно амбицозни да могу да доведу до крупног искорака који је Србији потребан.

20

Стратегија није дотакла питање устројства репресивног система државе, па и даље имамо на делу демонстрацију политичке воље да се истраже само поједини случајеви и покрене поступак код неких које су годинама чекале разрешење, а односе се на 24 приватизације на које је указала Европска унија. - Имамо институције за борбу против организованог криминала, сваког дана помен некаквих радних група које истражују те случајеве, а немају у закону описане надлежности. Све то може да буде легитиман аспект борбе против корупције, али то нигде није поменуто у стратегији за будућност, па не знамо шта ће бити кад се испита ових

24 случаја, са којим темпом и који органи ће се бавити борбом против корупције са репересивне стране – каже Ненадић. Озбиљан проблем који стратегија није адекватно третирала, а тиче се приче о инвестицијама, је питање споразума уговора кредитних аранжмана које држава предузима са страним кредиторима, државама и институцијама. Не постоји довољан степен транспарентности и заштите применом домаћих закона о јавним набавкама, или прописа о продаји јавне имовине, што може да се покаже као проблем у годинама које долазе. Недостаје и већа јавност у раду државних органа, уређење лобирања, праксе и


прописа у јавним расправама, па остаје да се види да ли ће бити обезбеђена већа јавност података који се односе на рад власти, јавних редузећа и других иснтитуција. У Транспарентности Србија верују да је најопасније поступање које није увек доследно, јер не постоје поуздане гаранције да ће држава увек на исти начин реаговати када неко предузеће затражи помоћ. Још није јасно да ли ће свакоме бити пружена помоћ, или само некима, да ли ће свакоме бити опроштен дуг, или само некима. Значајну тему представља и темељна реформа јавне управе која би требало да пружи одговор на питање какав је јавни сектор потребан, каква јавна

управа, које послове треба да обављају државни органи и колико ће извршилаца то чинити. Иако је улога независних државних органа значајна још није у потпуности обезбеђено решавање поступање по препорукама и коначним одлукама. У процедури имамо медијске законе, а још није довољно јасно да ли ће у потпуности бити обезбеђена јавност власништва и података о изворима финансирања медија што је годинама било проблем који се помињао само у плановима владе и предизборним обећањима, али не и у законском тексту који би требало да обезбеди остваривање таквог циља. Преовладава став да је Србији по-

требно договорно правосуђе, мере заштите узбуњивача и проактивни приступ у откривању корупције, али и јавност у финансирању странака, контрола и тачност извештаја о финансирању кампање, што није само посао Агенције за борбу против корупције. У ситуацији кад се бирачима нуди социјална помоћ, одећа и слично поступање оних који то чине је у директној надлежности јавног тужиоца, јер у Србији постоји кривично дело примања и давања мита у вези са гласањем, а још није забележено да је процесуиран ни један случај такве врсте, па чак ни онај из Новог Сада који су прошле године снимиле камере. Т. Радовановић

21


Завршена јавна расправа о Нацрту закона о уређењу простора и изградњи

МАГАЗИН

15.12.2013.

ДУГ ПУТ ДО ГРАЂЕВИНСКЕ ДОЗВОЛЕ

22


едан од најчешће помињаних термина у безмало свим дискусијама о тешком стању у земљи су инвестиције, пре свега њихово помањкање у свим деловима земље. Као важан отежавајући фактор при одустајању по-

Ј

тенцијалних инвеститора да улажу у отварање нових производних постројења најчешће се наводи дуг пут до грађевинске дозволе. Схватили су то и политичари, па је једна од главних ставки предизборног програма на-

предњака било отварање канцеларија за брзе одговоре које би, поред осталог, олакшале и скратиле пут до добијање овог документа. Међу првима у земљи отворена је Канцеларија за брзе одговоре у Краљеву, о ефектима

Фото: М. Радовановић

- Закон о уређењу простора и изградњи не гарантује брже издавање грађeвинских дозвола. - Секторски закони сачуваће јавним предузећима право одлучивања и могућност да коче процес издавања дозвола. - Инвеститори неће моћи да граде јер ће и даље чекати да општине скупе новац за израду просторних планова. - Угрожене инвестиције у сектор телекомуникација

23


15.12.2013.

МАГАЗИН

24

нема конкретнијих информација, а инвестиција и даље нема. Бржем добијању грађевинске, али и других дозвола које би инвеститорима скратиле пут до почетка производње требало би да допринесе и регулаторна реформа рада Градске управе чија реализација у Краљеву улази у завршну фазу. У свим иступима оних који учествују у рализацији програма реформе већ скоро годину дана говори се да ће она знатно скратити рокове и убрзати пут то добијања дозвола како привредницима тако и грађанима. Колико ће се оваква очекивања обистинити остаје да се види након марта следеће године кад процес реформе буде комплетиран, али чини се да би томе на пут могао да стане закон. Анализа Националне алијансе залоклани економски развој покуазује да Нацрт закона о уређењу простора и изградњи не гарантује брже издавање грађевинских дозвола, јер није усаглашен са секторским законима који регулишу рад јавних предузећа и других носилаца јавних овлашћења што ће представљати значајну кочницу у примени. Секторски закони о енергетици, шумама, водама, путевима итд. сачуваће јавним предузећима право одлучивања у процесу одобравања грађевинске дозволе, што је и до сада представљало највеће уско грло система због којег Србија има једну од најкомпликованијих и најдужих процедура у свету. Национална алијанса за локални економски развој сматра да је кроз усаглашавање ових закона са нацртом закона о УПИ било неопходно како би се омогућило спровођење новог закона. Јавна расправа о нацрту је завршена, а и даље су проблематично ситуације у којима локалне самоуправе немају усвојене планове детаљне регулације. Ни нови закон неће дозвољавати градњу по генералном урбанистичком плану што значи да ће инвеститори и даље морати да чекају да градови и општине усвоје планове о уређењу простора и изградњи. Због тога, Национална алијанса предлаже да се пронађе алтернативно решење у случајевима када локалне самоуправе

немају новца за израду планова, како велики број парцела широм Србије и наредних година не би био „закључан" за добијање грађевинске дозволе и градњу. За локалне самоуправе велики проблем представљаће и одредба која омогућава ресорном министру да пропише максимални износ накнаде за уређивање градског грађевинског земљишта. Тако не само да се задире у један од важних прихода локалног нивоа власти, већ би таква пракса могла довести инвеститоре у неизвесну ситуацију док чекају на одлуку министра. Корак уназад закон о уређењу простора и изградњи представља за телекомуникационе компаније, пре свега оператере мобилне телефоније. Иако им Закон о планирању и изградњи омогућава олакшану градњу, нови пропис укинуће неке од погодности, јер ће за део објеката убудуће морати да траже грађевинску дозволу и израђују додатну документацију, што ће отежати и смањити инвестиције у телекомуникациону мрежу. Интересантно је да и овај закон продужава „животни век" печату, јер захтева оверу докумената, иако је његова употреба укинута Законом о привредним друштвима. НАЛЕД веома проблематичним сматра и што поново ни за један подзаконски акт није предвиђен рок до када треба да буде донет. Према Барометру прописа ове асоцијације Закон о планирању и изградњи држи неславни рекорд, јер девет подзаконских аката који га прате нису донети ни 1.370 дана након истека прописаног рока.

Електронско подношење захтева Иако нацрт закона сугерише надлежнима да користе савремену информациону технологију, не предвиђа се увођење информационог система за електронско праћење тока сваког захтева за грађевинску дозволу. Национална алијанса за локални еко-

номски развој оцењује да би се увођењем оваквог електронског система омогућило ефикасније спровођење закона., јер такав систем једини нуди сигурност да ће рад институција укључених у процес издавања дозвола бити транспарентан, омогућио би бољу контролу јер би се јасно видело ко кочи процес, па би се самим утицало на спечавање корупције. Предлаже се и да, ради смањења бирократије и остваривања уштеда, на нивоу државе за све буде уведен јединствени систем обавезног електронског подношења захтева за дозволу. Такав систем је у јуну почео да се примењује у Македониј што ће знатно попраити позицију ове земље на следећој Doing business листи.

Проблематична јавна расправа Национална алијанса за локални економски развој истиче да је за овако важан системски закон била потребна дужа јавна расправа. Министарство грађевинарства и урбанизма је у октобру на свој интернет сајт поставило прву верзију нацрта, да би је крајем новембра заменило другом са потпуно измењеним редоследом чланова и делимично измењеним текстом што је успорило јавну расправу. Привредници и општине морали су због тога изнова да анализирају закон, а многи су, не приметивши промену, слали примедбе на погрешне чланове. Са друге стране, Министарство није желело да продужи јавну расправу, јер се инсистира на идеји да закон буде усвојен до краја године. Анализа алијансе показује да је нацрт правно-технички несређен што ствара пуно недоумица код привреде и локалних самоуправа у тумачењу одредби и брине могућност да њихови коментари неће бити прихваћени. Зато апелује на Владу Србије да усвоји објективне примедбе, као и да одложи примену закона од три до шест месеци како би биле отклоњене све недоумице око његове примене. Т. Радовановић


25


Унапређење квалитета живота

ШАМПИОНИ ЛОКАЛНОГ РАЗВОЈА

МАГАЗИН

15.12.2013.

- Краљево нема чиме да се поноси кад је у питању реформа локалне администрације која би применом нових модела и приступа у раду значајно унапредили квалитет живота у локалној заједници и ниво услуга према грађанима, привукли нове инвестиције, успоставили партнерски однос и сарадњу са постојећом привредом, подстакли предузетништво и развој локалне економије

26


27


оследња посета Србији шеика Мохамеда бин Зајед ал Нахјана потврдила је жељу Уједињених Арапских Емирата да у српску пољопривреду, под веома повољним условима, уложе 200 милиона долара. Након одласка уваженог госта шокантно је деловала изјава првог потпредседника Владе Србије да, на жалост, нема довољно пројеката у које би овај новац могао бити уложен. Ништа боља ситуација није ни на локалном нивоу без обзира на тврдње да су управо локалним заједницама доступна средства из бројних фондова. У највећем броју случајева средства одлазе на неку другу страну због недовољно убедљивих пројеката за које се тражи финансијска подршка. Иако су при готово свим локалним управама у земљи, а и у Краљеву, формиране посебне службе за локални економски

МАГАЗИН

15.12.2013.

П

28

развој и управљање пројектима ефекти рада су, бар кад је у питању привлачење средстава за решавање значајних проблема локалне заједнице, прилично мршави. Локални буџети су све сиромашнији, па се као начин за решавање одређених проблема локалних средина као алтернатива јавља приватно јавно партнерство. Позив Краљеву да са још 31 градом из Србије учествује на конкурсу за избор најбољег предлога на основу кога би била пронађена средства за финансирање пројекта оваквог партнерства остао је без одзива, а у одговарајућој служби нема убедљивог образложења зашто је то тако. Конкурс „Шампиони локалног развоја“, који су покренули Национална Алијанса за локални економски развој и Радио-телевизија Србије, за избор

најбољих пракси у раду локалне самоуправе показује да између 31 пријаве опет нема Краљева. Комисија, у чијем су саставу представници покретача, до 16. децембра ће оценити све кандидате и изабрати десет општина и градова, пет шампиона и пет вицешампиона, који су реформама локалне администрације и применом нових модела и приступа у раду значајно унапредили квалитет живота у локалној заједници и ниво услуга према грађанима, привукли нове инвестиције, успоставили партнерски однос и сарадњу са постојећом привредом, подстакли предузетништво и развој локалне економије. Циљ конкурса био је да препозна и промовише примере најбоље праксе у раду локалних самоуправа на које друге општине и градови у Србији могу да се угледају, а награда за сваког од


веститоре. У Крушевцу је унапеђењу квалитета живота допринео Буџетски фонд за финансирање активне политике запошљавања, а у Куршумлији Локални акциони план за запошљавање. Лозница на конкурсу учествује са пројектом Центра за културу Вук Караџић, Мерошина резултатима рада Канцеларије за локални економски развој, Ниш Центром за издавање довола, а Нова Варош резултатима у дефинисању накнада за коришћење грађевинског земљишта као инструментом за покретање привреде. Нови Сад је покренуо пословни инкубатор, Оџаци модернизовали администрацију до инвестиција, а градска општина Палилула оформила Центар за развој предузетништва. Панчево је обнављало паркове, а Пожега реконструисала главни градски трг, у Смедереву прорадио Тримодални

логистички центар, а у Старој Пазови извршена реформа рада управе ради привлачења инвестиција. Нису седели скрштених руку ни у Тутину у коме је уређен градски трг и изграђена јавна подземна гаража, док је у Владичином Хану оформљен Центар за размену информација о прекограниној сарадњи. У београдској општини Врачар почео је да ради услужни центар општине, у Врању успостављена слободна зона, а у Врњачкој Бањи интернет портал оппштине. Индустријско-технолошки парк има и општина Вршац, а Зајечар је формирао Центар за издавање грађевинских дозвола. У Земуну су приоритет дали пружању помоћи избеглим и интерно-расељеним лицима, у Зрењанину реорганизацији градске управе, а на територји оштине Звездара Волонтерском сервису. Т. Радовановић

Фото. М, Радовановић

победника је репортажа о локалној самоуправи која ће се емитовати на јавном сервису и промоција у оквиру гледаних програма Радио-телевизије Србије. И опет се поставља питање да ли су они који су дужни да се баве унапређењем живота у Краљеву, и промоцијом позитивних вредности, уопште знали за овај конкурс или, што је поразније, немају шта да покажу. Међу онима који сматрају да су учинили нешто чиме би могли да се поносе, и то покажу другима, Апатин је издвојио развој услуга према грађанима, Беочин Бизнис парк, Бољевац увођење телемедицине, Чачак Научно технолошки парк, Чајетина Привредно друштво за развој пољопривреде. Инђија има много разлога да се поноси Системом 48, Књажевац Центром за радно ангажовање младих, Крагујевац пројектом One stop shop за ин-

29


МАГАЗИН

15.12.2013.

Деведесет девет година од најзначајније битке у историји Србије

30

КОЛУБАРСКА ОПЕРАЦИЈА - Србије је након Колубарске битке преокренула ситуацију и утицала на исход Првог светског рата, а као што је пробој Солунског фронта значио крај Првог светског рата тако је и битка на Колубари значила прекретницу у даљим ратним операцијама


31


осле Церске операције, која је трајала од 16. до 20. августа 1914. године, ауастроугарске трупе након протеривања са територије Србије нису могле да се помире са поразом. Током следећа два месеца су освежене и попуњене новим војницима из централних делова монархије да би у септембру и октобру отпочеле нову офанзиву која је у српској историји позната као Битка на Дрини. О догађајима који су претходили најзначајнијој победи у српској историји, која је означила преокрет у Првом светском рату, сведочи најбољи познавалац овог периода историчар краљевачког Историјског архива Милољуб Арсић. Почетак офанзиве обележили су велики губици на обе стране, посебно на планинама Јагодњи и Борањи, посебно у чувеним борбама на Гучеву и Мачковом камену где су положаји пет пута прелазили из руку једне и друге војске. На Мачковом камену је из аустроугарске пушке рањен и син краља Петра Првог Карађорђевића Ђорђе кога је метак погодио у груди, а изашао на леђа. За месец дана борби на Мачковом камену погинуло је 11,5 хиљада војника првог и другог позива Дунавске дивизије, пет команданата пукова и 17 команданата батаљона. Операција је била успешна за аустроугарску војску, јер су српске трупе пред налетом неупоредиво бројније и боље опремљене војне силе биле принуђене да се повлаче до реке Колубаре,

МАГАЗИН

15.12.2013.

П

32

близу Аранђеловца и Љига. Арсић сведочи да је српска војска остала без одеће и обуће, снабдевање храном није било редовно, а повлачење је ометало цивилно становништво које је масовно бежало из Мачве. У дугој колони запрега натоварених најнеопхднијим стварима и покућством, које су вукли вочићи и краве, били су старци, жене и деца који су бежали са својих огњишта испред војске која је чинила масовне злочине у овом делу земље. Успоравање маневара

српских трупа отежавали су и разровани путеви што је отежавало пролаз артиљерије и коморских кола која су превлачила муницију. Српска војска се повлачила до новембра кад је стабилизован фронт на Колубари за коју је Врховна команда сматрала да ће, као значајна препрека, зауставити напредовање аустроугарских трупа. Агресори су на ушћу Колубаре у Саву имали једну дивизију под командом генерала Крауса из састава Друге аустроугарске армије која је повучена


Милољуб Арсић

33


МАГАЗИН

15.12.2013.

на руски фронт. Јужно од ње била је Пета аустроугарска армија којом је командовао Либеријус фон Франк, а у горњем делу реке Шеста аустроугарска армија под командом генерала Поћорека и на крају, до Дрине, група Шњарић и Хаусер. На фронту дугом 200 километара било је близу 400 хиљада аустроугарских војника са 400 топова под комадном генерала Поћорека. У исто време одбраном Београда на фронту који се протезао од Гроцке до Обреновца командовао је генерал Михајло Живковић. Са српске стране је на самом ушћу Колубаре у Саву био Обреновачки одред под командом пуковника Душана Туфегџића, узводно уз реку Друга армија под командом војводе Степе Степановића, Трећа армија под командом војводе Павла Јуришића Штурма, а у горњем току реке на Сувобору и Маљену налазила се Прва српска армија којом је све до тада командовао генерал Петар Бојовић. Када је 14. новембра рањен у

34

ногу и разболео се Прва армија је остала без команданта, била је растројена а војници натерани у бег. Јужно од Прве српске армије налазила се Ужичка војска под командом генерала Вукомана Арачића тако да су српске трупе уочи одлучујуће битке на Колубари 15. новембра располагале са око 260 хиљада војника, 400 топова и 180 митраљеза. Аустроугарски циљ је био да пробије фронт и да се дочепа Крагујевца у коме је било седиште Врховне команде, па да војска уђе у Моравску долину и српској војсци пресеченој на два дела спречи пут према југу. Српска Врховна команда је планирала да заустави даљи продор аустроугарских трупа, а начелник Генералштаба војвода Радомир Путник на заједничкој седници Владе и Врховне команде предлагао да се потпише капитулација ако се не обезбеди помоћ Француске и Русије и не обезбеди артиљеријска муниција са којом српска војска није

располагала. Руси су били у врло тешкој ситуацији због немачке офанзиве, а у Француској су се водиле тешке борбе на граници са Белгијом у којима су Немци били у предности. Како нису били у могућности да доставе муицију српска војска је принуђена на повлачење према унутрашњости земље. Кад је Прва армија остала без команданта војвода Путник је команду над јединицама Прве армије поверио генералу Живојину Мишићу чији је први задатак био да реорганизује војску и спречи бекство војника из Дринске дивизије након што су пошли у сусрет породицама које су бежале испред аустријских трупа. Нарушену дисциплину Мишић је стабилизовао завођењем ригорозних мера, увођењем преког суда и смртне казне за сваког бегунца после чега је због дезертерства стрељано више десетина војника. Иако је армија реорганизована аустроугарска офанзива није


могла да се заустави, а њене јединице су брзо заузеле одбрамбене положаје Срба на Сувобору и Маљену. Разбијен је Маљенски одред, а на централном делу фронта код Љига заузете Човка и Врачије брдо у центру фронта дугог 200 километара. На Врачијем брду је као командант батаљона погинуо Димитрије Туцовић који је до тада био на челу Српске социјалдемократске странке. Повлачење српске војске

траје од 16. до 18. децембра по киши и снегу, а војници без одеће и обуће хранили су се само кукурузом који су налазили у њивама, јер није имао ко да га обере. Нису смели да копају ровове, јер би се после сат времена напунили водом, а нису смели да заложе ватру, јер је то давало сигнал артиљерији да их туче, па се сваког дана стотина војника јављала са промрзлим прстима на рукама и ногама због чега

су морали да се повлаче у позадину. Српска капитулација била је питање тренутка који су помно очекивале бројне телеграфске агенције из целе Европе. Главни задатак Врховне команде био је да обезбеди артиљеријску муницију коју су Французи допремили до Солуна одакле је требало транспортовати до Ниша. Аустроугарска обавештајна служба је то знала, па је послала

35


МАГАЗИН

15.12.2013.

официра Владимира Ленца, касније високог генерала Независне државе Хрватске током Другог светског рата, који је уз помоћ бугарских комита успео да сруши мост на Вардару код Велеса. Кад је композиција са гранатама стигла до моста војници су морали да их претоваре у воз који је дошао из Скопља како би наставио транспорт. У Нишу је констатовано муниција не одговара нашим топовима, јер је чаура била два и по милиметра дужа, па није могао да се затвори затварач на топу. У Нишу су гранате ра-

36

стављане, вађено зрно и експлозивно пуњење, па су по 300 празних чаура слате са једном локомотивом у крагујевачки Војнотехнички завод на краћење, а потом враћане у Ниш на комплетирање пре него бубу упућене на фронт. Локомотива ја била под пуном паром дан и ноћ и кретала се на реалцији Ниш-Крагуејвац тако да су Срби до 28. децембра успели на фронт да довуку преко 10 хиљада граната. Током 29. новембра Живојин Мишић наређује Првој армији да се одвоји од непријатеља и повуче са Сувобора и

Маљена до Горњег Милановца и Рудника са циљем да се реорганизује, нахрани, обуче колико је могуће и поврати изгубљени командни ланац. Из Македоније стиже чувена ђачка чета састављена од свршених средњошколаца и студената београдског универзитета, чувених 1.300 каплара који су пре завршетка школовања превремено произведени у подофицирски чин. То је освежило восјку, а стигле су и артиљеријске гранате, па Живојин Мишић предлаже да се 3. децембра крене у офанзиву на целој дужини


фронта. Кад су аустроугарске трупе разбиле фронт на Колубари Поћорек и генерал Франк су донели одлуку да Пета аустријска армија заузме Београд. Шеста армија је зато развучена што је ишло у корист Србима. На дан кад је Франк са трупама свечано ушао у Београд који није био брањен почела је офанзива на фронту скраћеном на 160 километара, а Прва српска армија је већ првог дана постигла велики успех. Циљ је био да избије на сувоборску греду и утврди се на Сувобору и Маљену, а затим јурне у долину Колубаре ка Ваљеву. Друга и Трећа армија су напредовале спорије, али се ипак видело да је морал аустроугарских војника пао. Њихове трупе више нису добијале појачање, а није стизала ни муниција јер је пут Лозница-Ваљево толико био уништен да тешка возила нису могла да се крећу. Већ другог дана велики број аустроугарских војника је пао у заробљеништво, а осоколило се и цивилно становништво кад су их спроводили кроз Горњи Милановац. Од 5. до 8. де-

цембра сваког дана је заробљавано по неколико хиљада аустроугарских војника. Коначно је Шеста аустроугарска армија на Сувобору разбијена на два дела, а Аустроугари запрепашћени оваквим успехом нису више успели да је појачају.Крваве борбе вођене су код Љига и Лазаревца где су Друга и Трећа

армија покушавале да пробију фронт на Колубари, али нису успеле. Како је Прва армија напредовала невероватном брзином, па је Врховна команда тражила од Мишића да стане са офанзивом, али је командант првог позива Дунавске дивизије пуковник Анђелковић на своју руку продужио напред.

У бици на Колубари на страни Аустроугарске учествовао је будући председник Југославије Јосип Броз Тито. Као припадник Десете чете 25. домобранског пука 43. вражје дивизије у саставу 13. корпуса који је био у саставу Шесте армије, за херојско држање у бици на Колубари добио је сребрну медаљу за храброст. У образложењу аустроугарске Врховне команде стајало је да се, као командир извиђачког вода, истакао у извиђачким дејствима и наношењу великих губитака српској војсци. Када се 1941. године партизанска војска из северних делова Србије повлачила према Ужицу врховни командант Јосип Броз Тито се на просторима око Колубаре, Сувобора и Маљена и без карти боље сналазио од других војних старешина, о чему су сведочили Александар Ранковић и Милован Ђилас. Познавао је тај крај као свој џеп, али никоме није хтео да каже откуд то зна. Током Колубарске операције месец дана је провео на том терену, о чему је касније кад је постао председник Југославије била забрањено да се говори, а у јавности се и данас о томе мало зна.

37


15.12.2013.

МАГАЗИН

38

Аустроугарске трупе су биле у тоталном расулу, војници су бацали оружје, пушке и топове само да се што пре дочепају Дрине, и масовно су се предавали остављајући иза себе огромну количину возила и наоружања. Поћорек, који је по сваку цену желео да задржи Београд, није могао да верује, па иако је офанзива завршена 12. децембра он је Београд држао до 15. кад су аустроугарске трупе почеле да се повлаче. Срушен мост на Сави био је знак да у Београду више нема аустроугарских војника сем оних који су били заробљени. Српска војска је извојевала највећу победу у историји ратовања, а сем Немаца и Аустријанаца били су изненађении савезници због победе извојеване без ичије помоћи. Живојим Мишић је унапређен у чин војводе и

после Радомира Путника и Степе Степановића био трећи српски официр овако високог ранга. Губици аустроугарске војске огледали су се у више од 300 заробљених официра и 43 хиљаде војника, два авиона, пет возила, 3.500 кара пуних муниције, 4.000 коња, 123 топа, 60 хиљада пушака, огромној количини хране, комплетним кухињама и пекарама. Међу 43 хиљаде заробљених аустроугарских војника 20 хиљада су били Срби и Хрвати, а позив Врховне команде да пређу на страну српске војске прихватило је само 450 Срба и 22 Хрвата, док су остали више волели да буду заробљеници, јер нису схватали да се српска војска бори и за њихово ослобођење. То се видело 7. децембра када је влада у Нишу донела

Крфску декларацију у којој се каже да се Србија не бори само за своје него и ослобођење своје неослобођене браће Срба, Хрвата и Словенаца. Иако је Бугарска планирала да уђе у рат на страни Немачке и Аустроугарске након Колубарске операције је одустала од те идеје као и Италија. Након што је раскинула савез са Немачком и Аустријом приступила је Великој Антанти, јер се плашила да Србија не заузме цело јадранско приморје. Победа на Колубари је имала огроман значај за савезнике, али и за Србију којој је преостала још једна година живота у миру све до поновног напада Аустроугара у јесен 1915. године. Након пораза командант аустроугарских снага генерал Поћорек је понудио оставку из здравствених разлога, али му је врховна команда са-


ветовала да изврши самоубиство како би се сачувала част војске. Арсић сведочи о Поћорековом пристанку на самоубиство у тренутку кад види да било која аустроугарска јединица победи Србе. То се никада није догодило, јер је српске трупе у наставку Првог светског рата победио немачки генерал Макензен. Велика аустроугарска монархија доживела је пораз од кога се више никада није опоравила. Највећа заслуга за то припада српском војнику под командом Живојина Мишића који је у најкртичнијој ситуацији преузео разбијену Прву армију и направио план пробоја на Сувобору и Колубари. Српска војска је показала невероватну храброст што је дочекано са великим ентузијазмом код свих савезника. Током Колубарске операције велике губитке претрпела је и српска војска. Од почетка операције у јулу изгубила је преко 160 хиљада људи у најбољим годинама, од тога преко 2.000 официра. Погинуло је, рањено,

или заробљено преко 266 хиљада аустроугарских војника, а 7.500 официра избачено из строја, што говори какве су битке вођене од 24. јула до 15. децембра 1914. године. Више него ратне операције српски народ је десетковао пегави тифус који су донели аустроугарски војници. Болесни војници су одлазили кућама да се лече и тако ширили болест, а епидемија је сузбијена тек средином пролећа 1915. године. Болест је покосила најмање 200 хиљада становника, па се у појединим селима дешавало да нема ко да сахрани мртве, јер су страдале целе породице. Борбама током Колубарске операције прикључени су и трећепозивци који су до тада чували мостове и магацине да би њихова места заузели настарији мушки становници, са једнометним пушкама „мерданкама“, који су чинили последњи позив. У борбама су ангажовани и ђаци, а половина од 1.300 каплара није дочекало крај операције. Величина Колубарске

битке огледа се и у томе што је читав народ уложио и последњи атом снаге да из земље истера непријатеља који је намеравао да дотури муницију Турској, а у рат на својој страни увуче Бугарску и Румунију. Командант савезничких трупа у Првом светском рату маршал Фош је рекао да Сувоборска битка треба да буде уписана златним словима у све савезничке победе, јер је утицала да се подигне морал француских војника на западном фронту. Да је Србија капитулирала 1914. године у рат би сигурно ушле Бугарска, Италија и Румунија, а верује се да би савезници били бачени на колена већ наредне године. Србије је преокренула ситуацију и утицала на исход Првог светског рата, а као што је пробој Солунског фронта значио крај рата тако је и битка на Колубари значила прекретницу у даљим ратним операцијама. Т. Радовановић

39


Сведочанство о НАТО агресији (33)

ЗАПИС О НЕМОГУЋЕМ Петак, 21. мај 1999. Дан педесет девети ако је у 10,45 завијајући звук сирене огласио почетак опасности морам да одем до Здравственог центра „Студеница“ у који долази делегација Савета за друштвену бригу о деци, жени и породици Социјалистичке партије Србије са циљем да посети рањенике смештене у овој установи. Први утисак указује да је велики број оних који су тамо лежали до пре неколико дана већ отпуштен кућама, или премештен на неко друго место, па је остало само још неколико најтеже повређених. Највише смо се задржали код две девојчице које су претрпеле најтеже повреде због којих су морале да им буду ампутиране по једна нога. Славица Јеленић из Раванице и Бојана Жарчанин из Ушћа су добро расположене. Раније смо избегавали да их сликамо, јер нису биле потпуно психички спремне за то, а данас оне инсистирају на томе. Соба у којој су смештене препуна је цртежа које је урадила Бојана, а цртежи су и на зидовима собе у којој лежи њен отац. Интересантно је да деца много боље подносе све ово него њихови родитељи који су, иако покушавају да

МАГАЗИН

15.12.2013.

И

40

остану мирни, ипак много потиштенији. Бојана води дневник. Обећала је да ће ми, кад у понедељак дођем поново, дати да из њега препишем неке делове и објавим на Интернету. Управо сам се спремао да кренем када су сирене у 12,15 огласиле престанак опасности. Мир је трајао само десет минута, јер се у 12,25 поново чуо толико препознатљив завијајући тон који наговештава нова страдања. Око 16,00 сати зачуо се хук авиона, а непосредно затим, само седам минута касније, и две детонације. Касније ћу сазнати да су гађани Богутовац и Врба. Грчка је потврдила да није дозволила прелет преко своје територије турским авионима који су учествовали у нападу на нашу земљу, а парламентарна делегација ове земље, у којој су били представници свих странака, посетила је Београд. Приликом другог напада на затвор Дубрава у Истоку, на кога је испаљено 24 пројектила, погинуло је 20 а рањено 10 особа. Након напада су домаћи и страни новинари посетили ово подручје које је поново бомбардовано непосредно по њиховом одласку. Са два пројектила су гађани Дечани, са осам Ђаковица, а на мети авијације нашли

су се још Белаћевац, Смедерево, Пирот, мост на Јасеници код Велике Плане. Седми пут је гађан погон „Југопетрола“ у Смедереву на који је пало 11 пројектила. Јављено је да су око поноћи гађане стамбене четврти Сомбора где су срушене две, а оштећено тридесетак кућа. Детонације су се чуле и у Нишу, а смртоносни товар авиони су избацивали и на Градину у општини Пожега. За детонацију која се из правца Чачка у Краљеву чула у 12,45 речено је да је последица пробијања звучног зида. Дејстава НАТО авијације је било на Космају, у Бору, Прахову, Мокрој Гори, Урошевцу. На Космет је пало 25 пројектила. Противваздушна одбрана Приштинског корпуса срушила је један „хантер“ и два „А10 тандерболта“, а водник Саша Митић, који је погодио авион, унапређен у чин потпоручника. „Стрелом“ је погођен бомбардер који је пао на територију Македоније, као и један пројектил у село Брест на падинама Скопске Црне Горе. И док је у седишту НАТО алијансе потврђено да се на листи циљева нашао Исток генерал Весли Кларк је амбасадорима 19 земаља два сата објашњавао како је болница у Београду погођена грешком, а извињавао


41


МАГАЗИН

15.12.2013.

се и земљама чије су амбасаде оштећене. Преиспитивање стратешких циљева који се гађају на територији Југославије, како би се избегло страдање цивила, затражио је Јозеф Фишер, а медији су јавили да је током напада на болницу оштећена и резиденција швајцарског амбасадора у којој је у то време био пријем за стране дипломате поводом националног празника ове земље. Југославија је потврдила да прихвата мисију Уједињених нација, али модалитети морају бити дефинисани у директним преговорима са светском организацијом, а Дума да је упутила захтев Клинтону, Конгресу и парламентима земаља које учествују у агресији да хитно донесу одлуке о прекиду агресије. Игор Иванов је потврдио да је главни задатак Русије да буде савезник Југославије, а не само посредник у преговорима за које се тражи решење. Потврђено је и да ће рад бити настављен све док се решење не нађе, а све иницијативе треба да буду засноване на резолуцији Савета безбедности. Иако је дошло до значајних промена на врху Русије поред промене пре-

42

мијера и неких чланова владе Игор Иванов и маршал Сергејев су остали на досадашњим функцијама. Огласила се и белгијска штампа тврдњом да за све већи број грешака НАТО више не може да пружи никакво разумно образложење. Да је НАТО одговоран за тешке ратне злочине, и нема право да говори о хуманости, тврди се у Италији, а и Вашингтон Пост понавља да бомбардовање није решење. Тони Блер је одбио могућност формирања комисије коју су тражили конзервативци који у британском парламенту ипак не одустају од свог захтева сматрајући да је само одбијање премијера потврда чињенице да је кабинет Тонија Блера направио многе грешке. Да Тони Блер улази у кукавичји рат пише ових дана и немачка штампа. Током емисије Лари Кинг уживо, у којој је гостовала Мадлен Олбрајт, без одговора је остало питање гледаоца колико ће америчке грађане коштати ово што ради НАТО. Интересантно је да после овог питања у програм више нису укључивани гледаоци. Олбрајтова

је потврдила да припадници америчке војске не морају ултимативно да буду укључени у мировне трупе, али би требало да буду окосница командног кадра. Срж мировних снага требало би да чине НАТО снаге, а међу 50.000 војника треба наћи место и за 7 до 8 хиљада Американаца. У емисији у којој је гостовала са Робином Куком чуло се и да нису лако оствариви циљеви ултиматума који је постављен Југославији, иако су разлике са Русијом умањене. И док у Аустралији тврде да је бомбардовање Југославаије планирано још 12. августа прошле године Кина је забранила посету Хонг Конгу америчким војним бродовима. - Питајте данас да ли је добро што смо прошле године забранили емитовање „Гласа Америке“ на територији наше земље - рекао је републички министар информисања Александар Вучић док СДП Црне Горе тврди да је антиармијска и антијугословенска кампања у овој републици доведена до хистерије. Позната италијанска глумица Софија Лорен потврдила је да агресију на Југославију доживљава као лични бол, а Тунис одбио да прими


наше рукометаше на већ заказане припреме репрезентације Југославије у овој земљи. За само десет минута, од 16 до 16,10, на Нови Пазар је пало пет пројектила. Један стражар тврди да је у Истоку, приликом напада на затвор, погинуло 25 особа, а НАТО да ће извршити истрагу поводом овог догађаја. Број оних који су претрпели штету приликом напада на Клиничко-болнички центар се повећава, па је у листу уврштена и зграда индијске амбасаде у Београду. Гађан је и реон Липовичке шуме, Чукарице, Сомбора... Виктор Черномирдин је најавио долазак у Београд следеће недеље, а уједно отказао сусрет са Карлом Билтом и Јоргосом Папандреуом. Након 59 дана ваздушне кампање све више се говори о престанку бомбардовања, а портпарол Министарства иностраних послова Небојша Вујовић каже да је то само питање дана. Потврдило се да Американци у преговорима користе добро познати метод одуговлачења до последњег тренутка. Он се састоји у томе да заузимају крајње оштру позицију, а да

компромисни став открију три минута пре фијаска. Око 23,00 поново чујем авионе. Током читавог дана сам имао пуно обавеза, па све што у нормалним условима радим док траје дан сада морам да обављам током ноћи. Док средим све информације које су стизале током дана, док запишем оно што мислим да је важно, док прекуцам, док... дан је већ прошао. Ако свему додам и податак да сам током поднева морао да попластим детелину, обезбедим од лома кајсију пуну рода, дигнем са земље остатке лозе коју је некада давно садио мој деда, а од које је остало још веома мало, одсечем врх осушене шљиве како бих заштитио младу јабуку испод ње, онда није ни чудо што морам да се окупам тек после пола ноћи. И увек, кад у новонасталим условима уђем у купатило, помислим шта да радим ако усред купања дође до бомбардовања. Шта ако нестане воде, шта ако останем у мраку, шта ако се откачи бојлер пун вреле воде, шта ако попуцају цеви... Пре двадесетак година, можда мало више а можда и мало мање, не сећам се, био сам у

кади у време катастрофалног земљотреса који је погодио Румунију. Не знајући шта се дешава истрчао сам на пола посла из куће. Шта би тек сада могло да се догоди? Све ово можда и није толико важно. Много важније је да све више пажње посвећујем стварима о којима раније уопште нисам размишљао. Сваки пут кад кренем пут водоторња помислим да би неко могао да гађа баш надвожњак којим идем. Шта ако би погодили водоторањ? Да ли би вода из њега поплавила станове у згради који се налазе испод. Сваки пут кад прелазим преко моста на Морави помислим да би баш у том тренутку неко могао да га погоди. И када кренем било где бирам путеве којима се крећем. Зашто обилазим Ложионицу, зашто обилазим трафостаницу, зашто избегавам пут поред поште, поред зграде МУП-а..? Колико ће ово да траје? Не мислим само бомбардовање. До када ћу да се понашам овако? До када ћемо сви да живимо у страху? Т. Радовановић

43


Акција запослених у Служби за плућне болести

МАГАЗИН

15.12.2013.

ХУМАНОСТ БЕЗ ГРАНИЦА

44

езброј пута је медицински техничар Службе за плућне болести Здравственог центра „Студеница“ Владимир Новић организацијом различитих акција показао несвакидашњу хуманост настојећи увек да помогне у пружање помоћи онима која је најпотребнија. Поред помоћи циљ је увек био да се у акције укључи што већи број других људи, а прве су се по правилу одазивале колеге из Службе за плућне болести. Минуле недеље организована акција прикупљања ху-

Б

манитарне помоћи за пацијенте Психијатријске болнице у Горњој Топоници код Ниша друга је те врсте ове године, а усмерена на побољшање услова смештаја људима од којих су дигли руке и чланови породица. Велики број пацијената ове здравствене установе живи у условима које је тешко описати, а апел за помоћ упућен преко емисије јавног сервиса био је довољан повод да се крене у акцију и половином године део оболелих снабде најосновнијим деловима летње гардеробе.

Чињеница да у појединим одељењима зиму дочекују без душека, постељине, ћебади, пиџама и топле гардеробе био је довољан разлог да анимира и раднике Полицијске управе из Краљева, Врњачке Бање и Рашке, али и волонтере краљевачког Црвеног крста. Све што је прикупљено на Тргу српских ратника, у Здравственом центру, Црвеном крсту и Полицијској управи већ сутра ће бити предато најугроженијим пацијентима у Топоници. Т. Радовановић


45

М. Радовановић


МАГАЗИН

15.12.2013.

Краљевачка медијска сцена: Саша Јаношевић (1)

46

НЕРАВНОПРАВАН ОДНОС ПРЕМА МЕДИЈИМА


Фото: М. Радовановић

- Од 15 милиона динара намењених медијима у Краљеву исплаћено 13,5. - Јавним предузећима исплаћено 100 милиона динара за покривање губитака у пословању. – У Крагујевцу медијима из буџета намењено 60 милиона динара, у Крушевцу и Чачку по 40, Рашки 35, Трстенику 27, Новом Саду 85. - Краљевачка телевизија у просеку произведе три сата програма дневно, а Телевизија Краљево пола сата уз још по неку спорадичну емисију. - Иако као регионална Телевизија Краљево ужива одређене привилегије на тржишту не извршава основну улогу и емитује само локални програм

47


48

Саша Јаношевић

МАГАЗИН 15.12.2013.


д четири телевизијске станице које попуњавају локални медијски простор Краљевачка телевизија је једина која након пет година пословања, и чињенице да због све оштрије конкуренције на тржишту није повећавала цене, а неке морала и да смањује, може да се похвали да је сваку пословну годину завршавала са добитком. Директор Саша Јаношевић тврди да то успева само зато што су плате запослених ниске, а нема ни новца за инвестиције. У све сиромашнијем окружењу нема довољно простора за зараду која би обезбедила развој фирме, па она тапка у месту пред опасношћу да једног дана престане да ради, јер није у могућности да прати нове технологије. Уз то и запослени су исцрпљени због ниских примања и све тежих услова живота. Од 24 стално запослена колико је имала у једном тренутку Краљевачка телевизија тренутно запошљава само 14 радника различитих структура што се неминовно одражава на квалитет програма због чињенице да у информисању одлучујућу улогу има управо образован кадар. - Без квалификоване радне снаге, и довољног броја људи, тешко можемо да направимо квалитетан програм. Не можемо да специјализујемо новинаре да прате само једну област, како се ради у нормалним редакцијама и нормалном иформисању, па сви сваштаре и не могу да достигну квалитет потребан озбиљном информисању и озбиљ-

О

ној медијској кући – каже Јаношевић. Колико је шаролика слика локалне медијске сцене у Србији потврђује пример Телевизије Крагујевац која запошљава 90 људи, а из градског буџета добија чак 60 милиона динара што не изблиза није у сразмери са обимом и квалитетом продукције. Слична је ситуација у Крушевцу где локална телевизија запошљава 70 радника које буџет финансира са 40 милиона динара годишње. И новосадски Канал 9 функционише као јавно предузеће које из градског буџета добија 80 од укупно 85 милиона динара намењених медијима. За преосталих пет милиона сви други медији конкуришу пројектима уз могућност да не добију ништа. У буџету за наредну годину Трстеник је државој телевизији и радију наменио 27, а Рашка 35 милиона динара. Иако у Чачку нема телевизије у државном власништву досадашња Галаксија 32 и од скора Телемарк могу наредне године да очекују део од планираних 40 милиона динара. Показало се да у свим градовима у медијске куће које послују као јавна предузећа троше чак 90 одсто средстава намењених информисању. Несразмера између уложених средстава и продукције последица је партијског запошљавање и чињенице о малом броју способних кадрова који су способни да направе нешто значајније. Поред тога што нема квалитетног програма државне телевизије имају редовне приходе, па нису претерано мотивисане ни да развијају службу маркетинга. Краљевачкој телевизији је током 2013. године из градске касе припало тек 2,4 од13,5 милиона подељених медијима. У предлогу буџета за наредну годину информисању је намењено шест милиона с могућношћу да се представници странака договоре о повећању овог износа. Начин на који су до сада дељена средства, а највећа количина усмерена према Телевизији Краљево, упућују на размишљање да би требало плаћати квалитет информисања, без обзира да ли се ради о државној или приватној фирми, а не статус у коме се она налази у односу на

власт. Много више од количине средстава која добијају из локалног буџета власнике приватних телевизија брину парафискални намети и обавезе према државним агенцијама од којих немају никакве користи. Тако Краљевачка телевизија Републичкој радиодифузној агенцији плаћа 1.000 евра месечно, а Рателу око 1.500 евра за годину дана. Са оним што плаћају Организацији музичких аутора Србије и Организација произвођача фонограма Србије месечне обавезе достижу 2.000 евра. Иако се такса плаћа према формули која се заснива на броју становника, а право на попуст имају они који редовно измирују обавезе, плаћања не могу да буду ослобођени чак ни они који уопште не емитују музику. Закон омогућава удружењу грађана које штити музичка права да наплаћује таксу од свих приватних емитера који ни на суду нису могли да докажу уставно право да плаћају само оно што користе. Све спорове изгубио је и власник телевизије чија је основа програма читање умрлица, а који је и у рекламама уместо музике користио цвркут птица. Бирократија од провинцијалаца узима на све могуће начине, па из Краљева у Републичку радиодифузну агенцију месечно одлази најмање 5.000 евра. Као регулаторно тело које издаје дозволе за рад и емитовање агенција прати рад свих емитера и може да одузме дозволу ономе ко не ради по закону. Запошљава 82 радника који прате шта се емитује, између осталог и да ли током сваког сата има највише шест минута реклама. - Они седе у Београду и прате само националне медије. Телевизија Краљево има дозволу за емитовање регионалног програма који подразумева извештавање и из Трстеника, Крушевца, Ћићевца и других места. Има предајник на Гочу на коти 1.000 метара и покрива много веће маркетиншко подручје. Праве искључиво локални програм, и добијају новац од града, али користе ту фреквенцију и маркетиншки су испред нас, али то нико није испитивао, а нема ни одговора на наше примедбе – каже Јаношевић.

49


15.12.2013.

МАГАЗИН

50

Све то директно се одражава на рад осталих локалних телевизија у граду које су у неравноправном положају, јер са висине од 200 метара покривају неупоредиво уже подручје. При додељивању дозволе, на основу елабората у коме тачно стоји шта телевизија треба да ради, процењено је да Телевизија Краљево може да реализује регионални програм боље него Телевизија Мелос која је такође конкурисала за регионалну дозволу. О флагрантном кршењу закона не воде рачуна они који су за то плаћени, шира јавност о томе не зна ништа, а други емитери су ускраћени за знатна средства. Иако су таксе које прате регионалну дозволу веће од локалних телевизије које су је добиле могу да постигну већу цену услуга, али и да имају већи број комитената. Са друге стране могу да конкуришу за субвенције код свих локалних самоуправа које покривају уз обавезу да извештавају и са њихове те-

риторије. Републичка радиодифузна агенција оглушава се и о захтеве других емитера да обезбеди исте услове емитовање програма за све и могућност да поставе предајнике на истим висинама. Законом о радиодифузији прецизно су дефинисане одредбе које ограничавају количину емитованих реклама у сваком сату програма. Да се то мало поштује потврђује податак да је Радиодифузна агенција у току прошле године забелажила 800 прекршаја које је направила Хепи телевизија. Пинк је направио око 450 прекршаја, Б92 око 300, а нико није претрпео никакве санкције које након опомене могу да доведу и до одузимања дозволе за рад. Сваке године се на појединим телевизијама са националном феквенцијом направи између 500 и 800 повреда закона о оглашавању, а нико није санкционисао ни говор мржње који се пласира преко неких медија. - Никад се не креће у поступак оду-

зимања дозволе великима који су заштићени као бели медведи. Они у су систему политичке опције на власти, имају огромно тржиште и рекламе које наплаћују много више од локалаца – каже Јаношевић. Телевизије које су регистроване као комерцијалне немају обавезу да праве информативни програм, док остале поред информативног, као претежне делатности, треба да имају образовни, културно-уметнички, научни, спортски и забавни програм. Иако су све телевизије са националном покривеношћу дозволу добиле на основу информативног програма највећи број њих уопште не испуњава обавезе које намеће закон. Тако је код Телевизије Б92 научни програм заступљен тек са 0,03%, верски са 0,07%, научно образовни 1,98%, а документарни са 1,12%. Испоставило се да су празни ходови између емисија достигли 0,26% укупног програма што је десет пута више од културно-уметничког.


Ништа боља ситуација није ни код Телевизије Пинк на којој је документарни програм заступљен са 0,17%, научно-образовни са 0,04%, културноуметнички 0,02%, а верски не постоји. На Хепи телевизији га има 0,01%, док научно-образовни покрива 0,23%, а документарни 10,76%, а све укупно је минимално у односу на филмски и серијски програм који достиже 60 одсто. Све то требало би да санкционише Радиодифузна агенција, али не чини што доказује да су медијски магнати и политичари у спрези од које имају користи. Закон регулише медијску промоцију политичких партија на телевизији, и не дозвољава их изван предизборне кампање, а и у њој постоје правила која би морала да се поштују. Упркос томе Телевизија Пинк је, иако у сукобу интереса, вршила пренос свечаности обележавања пете годишњице рада Српске напредне странке, а чинила је то и раније кад су друге странке биле

на власти. Јаношевић потврђује да је то свима познато и да се овим крши десетак закона. Иако локалне телевизије имају обавезу да емитују најмање 50 одсто програма на српском језику, а од тога половину сопствене продукције, Краљевачка телевизија успева, признају врло тешко, да у просеку произведе око три сата програма дневно. - Телевизија Краљево има пола сата сопствене продукције дневно и спорадично још по неку емисију. Ми пратимо пре свега наш програм и поредимо се са другима и зато инсистирам да се поштује закон, а ко не поштује да се казни. Да немам обавезу могао бих да отпустим пола људи, а то што имам сопстевну продукцију свако вече кошта. „Наше село“ емитујемо понедељком, „Долази час“ уторком, „Реч по реч“ средом, „Наша прича о економији четвртком“, „Наша прича о друштву“ петком, „Краљевчани некад и сад“ недељом, „Логос“ средом, затим „Ка

ТВ магазин“, „КаТВ микс“... Заступљене су већином локалне теме, па испуњавамо обавезу за новац који добијамо од општине. За првих шест месеци добили смо милион динара, а Телевизија Краљево 2,5 милиона. Градоначелник је морао по закону да тражи извештај ко је шта урадио како би оправдао буџетска средства која грађани Краљева плаћају за информисање и програм од јавног интереса, а то нису поздрави жеље и честитке. Инсистирао сам да свака кућа каже шта је урадила за тих шест месеци, а на крају године за годину дана, па да се види да ли следеће може да добије или треба да врати нека средства. Код нас се дешава да средства добијају и медијске куће које уопште немају информативни програм – каже Јаношевић. Нису испоштоване ни одредбе закона по коме је до 31. децембра 2007. године требало приватизовати све медије, а обавезу плаћања Републичкој

51


радиодифузној агенцији имају само приватни медији. Не плаћају телевизије из највећих српских градова као ни војвођанске и Студио Б и то траје пуних шест година. Републичка радиодифузна агенција је прошле године остварила приход од 420 милиона динара, од којих је на трошкове рада потрошено 280 милиона, док је остатак уплаћен у

државни буџет. На плате 82 запослена, од којих је половина са средњом стручном спремом, потрошено је 202 милиона динара, или просечно по раднику између 160 и 170 хиљада динара нето. По последњим истраживањима 75 одсто новинара у Србији прима плату испод 30 хиљада динара, неки и ништа поготово у приватним фирмама.

Члан 73 Закона о радиодифузији

МАГАЗИН

15.12.2013.

Емитер је обавезан да од укупног годишњег времена емитовања програма, емитује најмање 50% програма произведеног на српском језику, од чега најмање 50% програма сопствене продукције. Емитери који производе и емитују програм намењен националним мањинама обавезни су да од укупног годишњег времена емитовања програма на језику националне мањине, емитују најмање 50% програма сопствене продукције. У укупно годишње време емитованог програма не рачунају се репризе, спортски преноси, игре, рекламе, тв-куповина, као ни програм вести, изузев ако се ради о сопственој продукцији вести. Под сопственом продукцијом подразумевају се програми или емисије у којима је изворни аудио или видео материјал или ауторски део садржан у емисији или програму већи од 50% у телевизијском, односно 20% у радио програму, односно емисији. Под сопственом продукцијом подразумевају се и копродукције.

52

Иако се у јавности пласирају информације да је краљевачким медијима подељено 15 милиона динара простим збрајањем појединачних износа објављених у Службеном гласнику долази се до цифре од 13,5 милиона, па се не зна на шта је потрошен 1,5 милион динара. - Могао је градоначелник да их додели било коме, ми не можемо да дођемо до информације коме је дао, а узимање новца од медија за расподелу ко зна коме уништава новинарство. Кад државне фирме послују са губитком мањак из буџета надокнади локална самоуправа. Тако је у Краљеву на покриће губитака предузећа у које су политичари поставили своје директоре, и запослили своје људе, из буџета издвојено 100 милиона динара од пореза које уплате приватници. Паре се распоређују неспособним директорима који праве губитке у јавним предузећима и запошњавају партијске кадрове. И разлика од милион и по је отишло на неку приватну фирму чији је власник у блиским односима са неким – каже Јаношевић. Т. Радовановић


53


МАГАЗИН

15.12.2013.

Паника међу медијским радницима

54

ЛЕГАЛИЗАЦИЈА КРАЂЕ АУТОРСКИХ ПРАВА


Фото: Медија центар

- Нацрт предлога закона о изменама и допунама Закона о ауторском и сродним правима деградира новинарску и фотографску професију што може довести до срозавања квалитета садржаја на штету медијских потрошача

55


вих дана је на адресу Одељења за послове посланичких група, Одељења за уставно-правни систем и организацију власти и Одељења за европске интеграције Сектора за законодавство Народане скупштине, Сектора за нормативне послове Министарства правде и Сектора за ауторско и сродна права и међународну сарадњу Завода за интелектуалну својину стигао текст петиције коју потписују аутори и медијски радници незадовољни Нацртом предлога закона о изменама и допунама Закона о ауторском и сродним правима. Предлагач промене закона је Министарство просвете, науке и технолошког развоје, а за Нацрт предлога је задужен Завод за интелектуалну својину. Сматрајући да се изменама закона легализује крађа ауторских права представници Центра за развој фотографије, Удружења спортских фотографа, Фото асоцијације Војводине, УЛУПУДС-а, Фото савеза Србије, Удружења новинара Србије и Независног удружења новинара Србије дигли су глас у жељи да утичу на предлагача

МАГАЗИН

15.12.2013.

О

56

како би одустао од предлога којим се угрожавају њихова права. Медијски радници, новинари, фотографи, сниматељи и други сматрају да ће спорни нацрт директно погодити бројне ауторе, првенствено фотографе, али и све друге, новинаре, писце, сниматеље, музичаре.... Потписници петиције пре свега желе да укажу да први члан Нацрта предлога предвиђа прилично широко постављену дефиницију по којој се ауторским делом не сматрају дневне новости и друге вести које имају карактер медијских информација. Зато сматрамо да је овакав текст Нацрта у интересу оних који се дужи низ година противправно понашају и не поштују права интелектуалне својине. У тексту петиције наводи се да је овакав Нацрт предлога закона усмерен на то да се озакони оно што сви који крше одредбе важећег Закона о ауторском и сродним правима у досадашњим споровима које су аутори против њих покренули нису успели, а то је да се новинска фотографија, видео записи, ауторски текстови и друга дела подведу под илустрацију вести, фото

или видео извештаје, односно вести који имају карактер медијске информације. Предлагач се позива на Бернску конвенцију, која је много прецизније састављена, па иако обичне вести и информације не сматра ауторским делом у њега спада све оно што је уметнуто у вест, пре свега фотографија и видео. - Уколико овакав текст који предвиђа Нацрт постане закон, то би био један потпуно ретроградан закон који би, уместо да нас приближи тековинама Европске уније и европском законодавству, Србију потпуно одаљио од онога чему ова држава тежи. Тако лош Закон о ауторском и сродним правима Србија није никада имала и сматрамо да би овакав закон био чисто подилажење власницима пар медија који желе да се богате на терет аутора не марећи ни за ауторска права ни за европске вредности. Желимо да укажемо и на последице које би усвајање оваквог законског решења произвела у реалности – наводи се у петицији. Усвајањем Нацрта предлога бројни аутори који на непосредан или посредан начин сарађују са новинским ку-


ћама и агенцијама остали би потпуно незаштићени јер би њихови радови изгубили својство ауторског дела што би омогућило да се њихове фотографије, видео снимци, текстови и друго слободно преузимају са интернета што би било легализовано сврставањем у категорију медијских информација. Новинске агенције, које свуда у свету медијима и другим клијентима продају фотографије, видео записе и друга дела, биле би доведене у парадоксалну ситуацију да само једном могу да продају дело које нуде на тржишту, јер би било довољно да само један клијент купи фотографију, а да је након тога сви остали преузму са сајта позивајући се на то да фотографија има карактер медијске информације. Верује се да би у таквој ситуацији новинске агенције изгубиле интерес да и сарађују са фотографима, сниматељима и другим ауторима јер њихова дела не би имале коме да продају на тржишту. Чланом 6. важећег Закона о ауторском и сродним правима детаљно је дефинисано шта не спада у ауторска дела, док је члановима 42. - 54. истог

закона детаљно прописано у којим ситуацијама долази до суспензије ауторских права. Нацртом предлога закона о изменама и допунама Закона о ауторском и сродним правима предвиђено је да се члану 205. важећег Закона о ауторском и сродним правима дода став који прописује да лице које повреди право одговара за штету по општим прописима о накнади штете. Из свега произилази став да предложени текст Нацрта не треба да буде усвојен, јер би се њиме онемогућило остварење права аутора на накнаду штете услед повреде моралних права аутора. Општи прописи о накнади штете, које прописује Закон о облигационим односима не предвиђају да је основ за накнаду нематеријалне штете повреда моралних права аутора. Накнада нематеријалне штете може се тражити само „за претрпљене физичке болове, за претрпљене душевне болове због умањења животне активности, наружености, повреде угледа, части, слободе или права личности и смрти блиског лица.“ Са друге стране Закон о

ауторском и сродним правима, као lex specialis у односу на Закон о облигационим односима, прописује да је повреда моралних права аутора основ за накнаду неимовинске штете. - У случају да се усвоји овакав текст који предвиђа Нацрт, морална права аутора која штити Закон о ауторском и сродним правима, остала би мртво слово на папиру и не би се у пракси могла остварити. Ово би довело до потпуне деградације моралних права свих аутора, јер ниједан неће моћи да оствари право на накнаду штете по основу повреда моралних права зато што општи прописи за накнаду нематеријалне штете не познају основе за накнаду нематеријалне штете које познаје и прописује Закон о ауторском и сродним правима као посебан закон – пише у петицији. Медијски радници сматрају да због мањкавости и нелогичности не би требало усвојити предложени текст већ други који би био у складу са Уставом Републике Србије и модерним европским законодавством које штити интелектуалну својину. Т. Радовановић

57


Краљевачка музичка сцена: Петар Јањић, бубњар и продуцент (1)

МАГАЗИН

15.12.2013.

У БУНКЕРУ СА ПРИНЦОМ

58

- Када је петогодишњи Петар први пут узео палице у руке тешко да је ико могао да замисли да ће баш он данас важити за једног од најбољих бубњара у америчком граду Минеаполису. - Уместо да као остала деца након школе крене кући сваког дана би Петар кретао на супротну страну и одлазио до гараже поред дедине куће у Улици проте Ненадовића у којој је вежбао на бубњевима. - Пет година је са оцем Драганом сваког викенда, по потреби и чешће, путовао у Крагујевац на часове код једног од најбољих југословенских бубњара. - Први професионални бубањ „Јамаха“, какав није имао нико у Краљеву, месец дана је стајао на централном месту у дневној соби, а мајка се увек жалила јер од њега није могла лако да изађе на терасу


Петар Јањић

59

Фото: М. Радовановић


МАГАЗИН

15.12.2013.

Генерације младих Краљевчана деценијама уназад настављале су породичну традицију и као животно опредељење прихватале занимања својих родитеља. Разлози за то били су различити, најчешће потреба да се одржи постојећи или достигне виши ниво у обављању одређене делатности. Кад је уметност у питању разлози су другачији. У специфичном окружењу код деце се од најранијег детињства ствара посебан осећај и потреба да у почетку опонашају родитеље, а касније бављење уметношћу прихвате као нормалан и једини начин за избор професионалног опредељења. Више него у другим врстама уметности овакво понашање везано је за музику о чему сведоче бројни Краљевчани који су кренувши стопама својих родитеља закорачили у овај свет. Сваки од њих направио је краћи

60

или дужи искорак, а најдужи свакако Петар Јањић студент мастер студија на колеџу МекНели Смит у Минеаполису. Ма колико да је отац Драган желео да се бар један од синова бави музиком, којој је и сам посветио највећи део живота, тешко да је у време када је тек петогодишњи Петар први пут узео палице у руке могао да замисли да ће баш он данас важити за једног од најбољих бубњара у овом америчком граду. У време док је имао тек две или три године, а добар део дана проводио у дечјим колицима, сатима је са пажњом упијао сваки покрет оца који је са оркестром увежбавао извођење одређених композиција. Од шесте године бубањ је служио само за игру кроз коју је слушајући музику покушавао да прати ритам све до поласка у школу кад је из Немачке стигла видео касета „Супер бубњари“ која је за дуже

време заменила све остале. Интересовање за музику, бубњеве посебно, расло је све до тренутка кад Драган више није могао да се одупире притиску, па је млађем сину поставио бубњеве у гаражи поред дедине куће. Основна школа „Јово Курсула“ налази се на половини пута између стана у коме су живели Јањићи и гараже о којој је Петар размишљао све време док је био у школи и не ретко правио проблеме ударајући на часовима рукама по клупи. И уместо да, као остала деца, након школе крене кући сваког дана би скретао на супротну страну и одлазио до дедине куће у Улици проте Ненадовића. Док су вршњаци највећи део слободног времена проводили у различитим играма Петар је ударао у бубњеве све до тренутка док Драган није дошао до закључка да треба консултовати не-


кога ко се озбиљније бави овим инструментом. Један од најбољих југословенских бубњара Слободан Стојановић Кепо је већ при првом сусрету запазио неоспорни таленат који је требало неговати, па су Јањићи сваког викенда, по потреби и чешће, током неколико наредних година путовали у Крагујевац на часове које је Петар са нестрпљењем очекивао. - Кепо је добар педагог. Не чита ноте и није посебно стручан што се тиче вишег нивоа, али да спреми уво и слух почетника он је најбољи. Кад одсвира нешто ја поновим. Сними на касетофон одређене ритмове, ја понесем касету кући и покушавам да вежбам до следећег часа кад би проверавао шта сам урадио и исправљао евентуалне грешке. То је трајало пет година, све до завршетка основне школе кад сам почео да свирам удараљке са

Групом „3+3“. Наступао сам са оркестрима још од осме или девете године, а са 11 сам већ зарадио прве паре као члан оркестра – сећа се Петар. Још од прве видео касете Супер бубњари посебан утисак оставили су Иан Пејс, Гери Браун, па Кози Пауел. Много пута се пред Петровим очима вртео снимак џем сешн свирке у краљевачком „Статусу“ у коме су наступали Слободан Стојановић Кепо, Драган Јањић, Свето Томић, Миодраг Петровић Кими, Лазар Ристовски, Ратко Грубор, Тибор Левај, посебно соло партија двојице врсних краљевачких бубњара. Први прави професионални наступ везан је за „Акапулко бенд“ када се као свршени основац определио за упис на теоретски смер Музичке школе „Стеван Мокрањац“. До пријемног је требало савладати све оно што су

вршњаци учили током неколико година ниже музичке школе, будућег музичара са интернационалним искуством пажљиво је припремала професорка Александра Милетић, а знање које је стекао у то време биће од великог значаја у даљем школовању. Некако у то време клавијатуриста Марко Цветковић организовао је у Краљеву први Хард рок сешн, а Петар Јањић наступи тек следеће године након двадесетодневног увежбавања нумера са репертоара Лени Кравица, „Дип Парпл“ и „Ганс енд роузис“. - Било је то време кад сам коначно добио први професионални бубањ „Јамаха“ какав није имао нико у Краљеву. Месец дана је само стајао у дневној соби где је заузимао централно место, а мајка се увек жалила јер од њега није могла лако да изађе на терасу. Осим „Стормбрингера“ сви-

61


62

МАГАЗИН 15.12.2013.


најпогодније место за даље школовање. Посебна повољност био је податак да је један до директора који су по свету тражили таленте био Гојко Дамјанић, човек кога су Јањићи упознали уз посредовање Краљевчанина Стевана Јордановића. Пут до Берклија није ни мало лак, а до њега се лакше стиже из америчких школа, па се као императив јавила потреба да се последња година средње школе заврши баш тамо. Када су отклоњене све дилеме, и донета коначна одлука о наставку школовања у Америци, обавезе да пронађе агенцију која се бави разменом студената преузела је амбициозна мајка Васка. Пре одласка требало је положити тестове којима се потврђује рао сам доста са „3+3“ и у групи „Џем“ са Владаном Мијатовићем. Осим у школском оркестру викендом сам са професионалним бендом месец дана наступао у Ваљеву, а први телевизијски наступ био је на Пинку у емисији Код Лее Киш – прича Петар. Све то било је и сувише напорно и тешко ускладити са обавезама у школи па је био принуђен да остане у Краљеву наступајући повремено са Мапет шоу бендом, 3+3 и Џем. У том периоду доста времене је Петар Јањић проводио посматрајући снимке популарног Принца у чијем је бенду посебну пажњу изазивао изузетно маркантани црни бубњар са великим шеширом. Иако није знао ништа о њему упамтио га је баш по шеширу и пожелео да једног дана буде део музичке сцене на којој су наступали баш ови људи. - Пожелео сам да идем за Америку и будем на тој сцени. Иако се као место где бих могао да наставим школовање помињао Грац то није долазило у обзир, јер у њему није било такве музике. О одласку у Америку размишљао сам и пре поласка у средњу школу, али је било неопходно да пре тога стекнем одређена музичка знања – каже Александар. У свести младих који су музичко образовање настављали у Америци дубоко је био урезан Беркли као

63


64

МАГАЗИН 15.12.2013.


довољан ниво познавања енглеског језика, али и пронаћи породицу за смештај с обзиром да се у програм размене укључио са поприличним закашњењем. Испраћен неповерењем професора који су са великом дозом неповерења прихватили прилично чврсту одлуку о наставку школовања Петар Јањић се на прагу понолетства упутио преко Атлантика. У Су Фолсу, граду у америчкој држави Јужна Дакота чекала га је Бренда Хентон код које је требало да проведе време до завршетка школске године. Много тога врзмало се у Петровој глави током вишесатног пута преко Франкфурта и Чикага. Са дистанце од неколико година признаје да је, пре свега, било страха од непознатог. Мало тога је знао о Јужној Дакоти сем да се у њој налазе у стенама уклесане главе четири америчка председника које је виђао у филмовима. Тек по доласку у Су Фолс где га је дочекала љубазна домаћица сазнаће да су баш у овом граду величине Краљева снимљени бројни филмови. Ма колико све било интересантно и ново није могло тако брзо да одагна носталгију која се јавила. Систем средњег школовања у Америци знатно се разликује од оног на који је навикао, а већ првог дана било је потребно да изабере предмете који га интересују више од осталих. Посебно задовољсто, а и олакшање, представљао је податак да постоји школски оркестар, али и оркестар као изборни предмет. Познато је да се у америчким школама посебна пажња поклања спорту, спортисти добијају значајне стипендије за школовање а уједно су и најпопуларнији ученици, посебно они који играју амерички фудбал. Чланови оркестра нису уживали нарочиту популарност све док се у школи са више од 1.000 ученика није појавио Петар Јањић коме је, као и осталима, пружена прилика да у годишњем такмичењу под називом „Шоу талената“ покаже зашто се упутио преко океана. У великој школској сали одсвирао је соло партију на бубњевима и све посетиоце подигао на ноге. Није остао рав-

нодушан ни жири са задатком да прогласи победника и носиоца титуле краља талената коју је до краја године понео Петар Јањић, само један од два ученика из иностранства. Освајање титуле допринело је да постане препознатљив међу ученицима школе и по популарности се изравна са најбољим спортистима који су га врло радо прихватили у своје редове. Ученици о којима је бригу преузела агенција која се бави разменом под строгом су контролом одговарајућих органа, а чињеница да се Бренда дружила са људима из криминалног окружења била је довољна да госту из Србије након пет месеци потраже новог домаћина. Несумњива популарност у школи у многоме је допринела да другови почну да се боре за Петрову наклоност у настојању да му буду домаћини до краја школовања у Америци. Највише среће имао је Џеј Гартон па се Јањић преселио у раскошну собу са краљевским креветом много комфорнију од оне коју је имао код Бренде. Приближавао се крај школске године и време кад је требало аплицирати за упис на Беркли, а пролаз на престижни универзитет требало је да обезбеди снимак са концерта одржаног у Мултимедијалном центру Кварт непосредно пре одласка у Америку. Свесрдну помоћ пружале су колеге из бенда, клавијатуриста Марко Цветковић, басиста Ненад Станковић, гитари-

ста Ненад Гвозденовић Трепко, а наступио је и џез пијаниста Владан Мијатовић. Истицао је девети месец боравка у Су Фолсу, и важност визе за боравак у Сједињенима Америчким Државама, а из Берклија није стизао никакав одговор па је професор Џејсон Грун предложио упис на сличан колеџ у Минеаполису. После само двадесет дана заказана је аудиција, а први контакт са академијом у овом граду већ наговештавао остварење давнашњег сна. - Кад сам дан пре аудиције ушао у зграду нисам могао да верујем у оно што видим, десет музичких студија са једне стране, велика музичка библиотека са друге, велика музичка продавница, на спрату учионице за вежбање у којима часове држе еминентни бубњари. Било је то баш место на које сам желео да дођем. Главни на аудицији је Горди Кнудтсон, актуелни бубњар Стив Милер бенда који је свирао са готово свим познатим великанима џеза. Сео сам за један бубањ, а он за други. Свирао сам прво ја, потом он, а онда смо почели да се допуњујемо свирајући наизменично по четири такта. Аудиције обично трају до пола сата, а моја је трајала више од једног сата. Био је толико одушевљен свестан да мора нешто да уради како би ме задржао на факултету – прича Петар. - наставиће се Т. Радовановић

65


МАГАЗИН

15.12.2013.

Два века од рођења највећег српског песника

66

ПЕСНИЧКА ЛИТУРГИЈА ЗА ПЕТРА II ПЕТРОВИЋА ЊЕГОША - Петар II Петровић Његош постао икона у трећем веку свог живота, зато што се изнова рађа у сваком нараштају. - Као цетињски пустињак Његош се окружио највећим духовима и сам постао највећи српски песник и најзначајнији владика српске цркве после светог Саве. - Владар међу варварима и варварин међу владарима


Фото: Г. Шљивић

Матија Бећковић

67


15.12.2013.

МАГАЗИН

68

ва века је од рођења црногорског владике и највећег српског песника Петра Другог Петровића Његоша били су повод за песничку литургију посвећену овом владару коју су организовали новосадска Матица српска, град Краљево и Краљевачко позориште. Беседе посвећене аутору „Горског вијенца“ говорило је 12 српских песника, међу њима бројни добитници Жичке хрисовуље. Осим Матије Бећковића на сцени Краљевачког позоришта говорили су их Рајко Петров Ного, Гојко Ђого, Петар Пајић, Ђорђе Сладоје, Верољуб Вукашиновић, Милосав Тешић, Иван Негришорац, Живорад Недељковић, Верољуб Вукашиновић, Драган Хамовић, Дејан Алексић... а глумци Небојша Кундачина и Катарина Колунџија подсетили на најзначајније делове Његошеве биографије.

Д

У уметничком делу програма наступио је и гуслар Бошко Вујачић. Говорећи о Његошу Матија Бећковић је истакао да су српски краљеви били и свеци и песници, а да је Петар II Петровић Његош постао икона у трећем веку свог живота, зато што се изнова рађа у сваком нараштају, има свој тропар и своје житије, а година у којој је проглашен светитељем представа доказ да му је место међу највећим светским умовима - Он се рађа поново у сваком нараштају и сваки нараштај га поново друкчије разуме, увек је нов и друкчији. Он је изразио суштину наше судбине, транспоновао је небеске сфере, прво певао о небу, а онда о земљи. Први екран који је он видео било је небо. Први скајп на коме се гледао са звездама био је на небесима, па се као цетињски пустињак окружио највећим

духовима и сам постао највећи српски песник и најзначајнији владика српске цркве после Светог Саве – рекао је Бећковић. Петар II Петровић Његош био је један од највећих српских песника, владика и владар Црне Горе, а његово најславније дело „Горски вијенац“ у Бечу је оцењено као манускрипт генијалног творца. Његошева друга важна дела су „Луча микрокозма“, „Огледало српско“ и „Лажни цар Шћепан Мали“. Према предањима његушки Петровићи воде порекло из Босне, из околине Травника, или Зенице. Покренути су из ових крајева 1463. године након пада Босне под турску власт. Једно време су се задржали на невесињској висоравни, а потом се повукли према Црној Гори. Владика Петар II Петровић Његош


је рођен на Његушима, као други син Томе Маркова Петровића, најмлађег брата владике Петра I, и Иване Пророковић. На крштењу је добио име Радивоје, па је у народу био познат као владика Раде. По завладичењу потписивао се само калуђерским именом Петар и презименом Петровић. Раде је провео детињство у Његушима, а његов стриц владика Петар I довео га је 1825. године у Цетињски манастир да га школује. Ту је Раде написао прве песме којима је забављао локалне главаре и свештенике. Традиција је била да владар Црне Горе буде владика, па се и млади Његош спремао за тај позив, а владика Петар га за свог наследника прогласио 20. јануара 1827. Иако је желео да га пошаље у Русију није имао новца да плати школовање, па га је сам учио италијански, руски, немачки, енглески и француски, а омогућио му и приступ

богатој библиотеци. Његош се закалуђерио врло млад после стричеве смрти и примио управу над Црном Гором као верски и световни поглавар српског народа у Црној Гори, у којој је била уврежена јака национална свест и патријархални морал, али у којој је владала племенска суревњивост и крвна освета. Кад је дошао на власт, Његош је почео да уводи ред и модернизује друштво и државу. Подизао је школе, оснивао судове, правио путеве, узимао поступно сву власт у своје руке и увео порез, што је у културно заосталој средини било тешко, па је себе називао владаром међу варварима и ваварином међу владарима. Владика се у пролеће 1850. разболео од грудне болести од које је и преминуо 10. октобра 1851. на Цетињу. Његош се није редовно школовао, нити је прошао кроз више школе, а ос-

новној писмености учио се код бокељских калуђера. Љубав према народној поезији код њега је развио Сима Милутиновић Сарајлија, указивао на њене лепоте и подстицао га на писање. Још као дечак Његош је почео да пише кратке и безначајне песме у духу народне поезије која је певана уз гусле. У време непрекидних бојева с Турцима, занесено их је скупљао и сам стварао нове. Читањем и размишљањем улазио је у све теже моралне и филозофске проблеме, све дубље и потпуније уобличавао уметничко изражавање и последњих седам година живота створио три главна дела, „Луча микрокозма“, „Горски вијенац“ и „Лажни цар Шћепан Мали“. Дела су му превођена на више језика, укључујући и јапански. Т. Радовановић

69


МАГАЗИН

15.12.2013.

Трибина Позитивне омладине

70

ОД ТАМНИЦЕ НАРОДА ДО КОКА КОЛА СОЦИЈАЛИЗМА Подсећањем да је 1. децембра 1918. године створена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, касније Југославија, отпочела је трибина Позитивне омладине названа Југославија – од „тамнице народа“ до земље „кокакола социјализма“. О земљи која је нестала у последњој деценији прошлог века, али је сећање остало, и данас круже различите приче и теорије од оних по којима је она била тамница на-

рода у којој је ненародна, неуставна и криминална власт гушила демократске слободе, до тврдњи да је била земља изобиља, угодног живота и лепих успомена. У намери да стотини пре свега младих људи приближи оно што је у таквој земљи било лепо о четири теме које су обележиле свакодневицу Југославије, филму, музици, стрипу и спорту, говорили су певачица групе „Лолобри-

ђида“ Ида Престер и глумац Сергеј Трифуновић. После сукоба са Стаљином 1948. године Србија се мало више од других земаља Источне Европе окренула према западу, па је 1952. године склопљен уговора са Сједињеним Америчким Државама о куповини књига, плоча, филмова и слично, а већ средином шездесетих на 85 посто репертоара југословенских биоскопа


- О филму, музици, стриповима и спорту који су обележили свакодневицу Југославије која живи у успоменама многих генерација младим Краљевчанима говорили певачица Ида Престер и глумац Сергеј Трифуновић попуњавали су амерички филмови. И док се већ од педесетих година у Југославији по угледу на америчке вестерне снимају филмови, који иако величају Народноослободилачку борбу, имају карактер акционих средином шездесетих оријентација се мења. Након повратка у земљу првих редитеља који су диломирали на чувеној академији у Прагу све већи број филмова окренут је социјалним те-

мама и људима са маргине живота, па су бројна остварења проглашавана делом „црног таласа“, а неки филмови и трајно забрањивани. Позитиван утицај „црног таласа“ на светску кинематогафију, подсетио је Сергеј Трифуновић, огледа се у заокрету према сличним темама, а први су амерички „Поноћни каубој“ и „Таксиста“ приказани на престижном фестивалу „Фест“ почетком седамдесетих година.

У том периоду је чак шест југословенских филмова номиновано за Оскара што није успело ни једној источноевропској земљи. У таквој земљи сви су имали станове, ишли на море, имали видео рекордере, а југословенски пасош је на црној берзи вредео и 50 хиљада марака. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

71


72

МАГАЗИН 15.12.2013.


73


Из Полицијске управе Краљево

МАГАЗИН

15.12.2013.

СТАЊЕ БЕЗ ПРОМЕНЕ

74

О нестабилном стању јавне безбедности на подручју града Краљева сведочи податак да је уместо 47 од седам дана раније у периоду од 2. до 8. децембра евидентирано само 30 кривичних дела, сва из области општег криминала. Седмични статистички преглед стања јавне безбедности потврђује да су инспектори криминалистичке полиције успели да утврде иднтитет тек трећине извршилаца, а грађанима остаје да се надају како ће и преосталих 20 бити откривено. У области јавног реда и мира и даље се бележи тренд пада броја прекршаја

тако да се од укупно 22 чак 14 односи на туче што представља повећање од скоро три пута у односу на недељу дана раније. Број од осам прекршаја који се односе на угрожавање сигурности исти је као и претходне недеље. Број саобраћајних незгода је за 10 већи од претходне недеље, а од њих 13 пет су као исход имале повређена лица, док је у осам причињена само материјална штета. Једно лице је задобило теже телесне повреде док су оне код пет преосталих окарактерисане као лакше. И док је материјална штета достигла вредност од 680 хи-

љада динара запажа се за трећину већи број прекршаја у саобраћају који се зауставио на 207. Посла су имали и припадници Ватрогасно-спасилачке јединице који су након гашење једног пожара констатовали да је проузрокована штете процењена на 600 хиљада динара.

МАРИХУАНА У ФРИЖИДЕРУ Ни чињеница да је претходне недеље у опсежној акцији „Гром“ ухапшен велики број дилера дроге није утицала да деветнаестогодишњи У.К. из Кра-


љева одустане од вршења кривичног дела које се карактерише као неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога. Припадници криминалистичке полиције су га, због сумње да је продавао дрогу, ухапсили и задржали до 48 сати. Због сумње да су извршили кривично дело неовлашћеног држања опојних дрога кривичном пријавом су обухваћени деветнаестогодишњи И.П. и двадесетдвогодишњи П.Д. Првоосумњичени У.К. је почетком овог месеца продао 100 грама марихуане И.П. у чијем су стану у Краљеву поли-

цијски службеници, поступајући по наредби судије за претходни поступак Вишег суда, након претреса пронашли 82,90 грама поменуте дроге. Сумња се да је И.П. продавао марихуану П.Д. код кога је пронађена кесица марихуане и „џоинт“.

ШВЕРЦ МЛЕВЕНЕ ПЛАЗМЕ Припадници Полицијске станице Рашка пресекли су још један канал шверца робе са подручја Аутономне покрајине Косово и Метохија кад су у четвртак у поподневним часовима на

алтернативном путном правцу у месту Мрмоње, приликом контроле комбија сјеничке регистрације којим је управљао Ш.И. (1979) из Новог Пазара, пронашли 2.100 кутија кекса „Плазма“, у вредности од око 400.000 динара, без неопходне документације. Због сумње да је извршиo кривично дело недозвољена трговина, против Ш.И. је Основном јавном тужилаштву у Краљеву поднета кривична пријава, а припадник Републичке тржишне инспекције привремено одузео робу. Т. Радовановић

75


Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs

MagazIN 86  

Kraljevacki MagazIN

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you