Issuu on Google+

МАГАЗИН Година II * Број 81 * 10. новембар 2013. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевачки


10.11.2013.

МАГАЗИН

2

Наталијина рамонда цвет феникс

СИМБОЛ ПОБЕДЕ У ВЕЛИКОМ РАТУ - Србија11. новембра други пут обележава обновљени државни празник Дан примирја у Првом светском рату. - У знак сећања на тријумфални пут српске војске од 1914. до 1918. године на дан празника грађани Србије ће убудуће на реверима истицати значку која симоболизује победу


3


Србији се од 11. новембра прошле године, као обновљен државни празник, обележава Дана примирја у Првом светском рату који је званично завршен Версајским миром. Седам месеци раније, једанаестог дана једанаестог месеца у години у једанаест сати је, у железничком вагону у француском месту Компјеу, договорено примирје између сила Антанте, са једне, и Немачке са друге стране и тако окончано највеће страдање Срба у историји земље. Краљевина Србија ратовала је против Аустроугарске и других Централних сила од 28. јула 1914. све до капитулације црно жуте монархије 3. новембра 1918. године. У колективном сећању српског народа остаће забележене славне битке, попут Церске и Колубарске, али и страдање Срба током повлачења преко Кајмакчалана, пробоја Солунског фронта и бројне друге ратне страхоте. Први светски рат и Краљево повезује неуобичајена ратна слика. Повлачећи се пред нападом велике, и добро опремљене, војске под командом немачког војсковође Макензена, исцрпљена војска, дипломатски кор и Српска врховна команда су се почетком новембра 1915. године нашли у Краљеву, с намером да бране улаз у Ибарску

МАГАЗИН

10.11.2013.

У

4

клисуру и пут ка Рашки. Краљево које је до тада бројало 5.000 становника, тих дана је имало више хиљада избеглица, размештених по радњама, установама чак и по улицама. Остало је сачувано писмо једног страног дипломате послато тих дана из Краљева у коме пише: „Први пут у историји данашњице седиште Генералштаба истовремено је и седиште дипломатског кора, и на тај начин се дипломате налазе на фронту“. Неколико дана касније, три камиона и два аутомобила пребацила су дипломате и њихове ствари у Рашку, да би убрзо било настављено повлачење српске војске према Косову. Под оружјем је у Првом светском рату било више од 70 милиона људи. Више од 60 милиона њих је мобилисано у Европи, више од 15 милиона погинуло, а преко 20 милиона рањено, што доказује да ни један рат пре тога није тако драматично променио мапу старог континента. Након рата нестала су четири царства, Немачко, Аустроугарско, Отоманско и Руско, а са политичке сцене отишле четири династије, Хоенцолерни, Хабзбурзи, Романови и Османлије. Белгија и Србија су биле тешко разрушене, а део Француске територије, тзв. Црвена зона, потпуности уништен.

Србија је скупо платила победу у Првом светском рату. Страдало је између 1.100.000-1.300.000 становника, што је чинило готово трећину укупног становништва, односно 60% мушке популације. Према меморандуму Делегације Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца на мировној конференцији у Паризу, Србија је од 1. јула 1914. до октобра 1915. мобилисала 707.343 особа, односно 24% укупног становништва (40% укупног броја мушког становништва), далеко више него било која зараћена земља. Срби су страдали од непријатељских војника, али и од сиромаштва, зиме, болести... Од епидемије пегавог тифуса, који је аустроугарска војска пренела из Босне, умрло је 35.000 војника и преко 100.000 цивила, а умрла су и 132 лекара од укупно 534 колико их је у то време било у Србији. Влада Србије је крајем 2011. године усвојила предлог Кабинета председника Републике и Министарства рада, запошљавања и социјалне политике да се поново установљени државни празник - Дан примирја у Првом светском рату обележи на видљив и упечатљив начин. Као ликовно решење за амблем који се носи у седмици пре Дана примирја и на сам дан празника прихваћен је цвет Ната-


лијина рамонда, са позадином у бојама Албанска споменице, Медаље за спомен на повлачење српске војске преко Албаније. Наталијина рамонда је биљка која расте углавном у источној Србији, као и на планини Ниџе, чији је највиши врх Кајмакчалан. Симболика овог цвета је врло слојевита, како због станишта и карактеристика тако и због имена. Цвет је назван по краљици Наталији Обреновић, а познат је и као цвет феникс. Чак и када се потпуно осуши, ако се залије, Наталијина рамонда може оживети, што указује на васкрс српске државе из

пепела после Првог светског рата. Дан примирја обележавају и Велика Британија, Француска, Белгија, Канада, Америка и Аустралија. Љубичасти цвет пришивен на преклопљену зелено црну траку комбинација је легендарног Ордена албанске споменице и јединственог цвета који расте на планини Кајмакчалан. Позадина амблема Наталијина рамонда је зелена и црна, што су боје Албанске споменице која се додељивала у спомен на повлачење српске војске преко Албаније. На предлог Владе Србије од про-

Државни празник На иницијативу Кабинета председника Републике, у сарадњи са Министарством рада, запошљавања и социјалне политике Влада Србије је на седници 2. новембра 2012. године усвојила Закључак којим се препоручује да се државни празник сећања на примирје у Првом светском рату, 11. новембар, обележи на видљив и упечатљив начин. Закључком се препоручује члановима Владе, функционерима и запосленима у државним органима, запосленима у јавним службама, ученицима, студентима, спортистима, као и јавним и медијским личностима да у седмици пре Дана примирја на видном делу гардеробе носе овај амблем.

шле године сваког 11. новембра, али и недељи која му претходи, носиће га на реверу грађани Србије. Наталијина рамонда има вишеструку симболику која говори о српском народу и искушењима кроз која је прошао, а назван по краљици Наталији Обреновић цвет је у ботаници познат и као феникс, јер и потпуно осушен, уз сасвим мало воде, може да оживи и настави живот. Зато је и одабран у знак сећања на васкрс Србије која се уздигла и наставила пут након Првог светског рата. Овај вид подсећања на Велики рат у складу је са српским обичајима и везује се за традицију кићења сватова рузмарином или другим цвећем, али и ношења црне траке у време жалости. Прве беџеве су прошле године добиле јавне личности и медији, а већ од ове ће бити дељени грађанима на улицама и трговима, школама и факултетима, јавним предузећима због жеље да симбол буде широко усвојен и подсећа на херојску прошлост Србије. Наталијину рамонду, као ендемску врсту Западног Балкана која сем Србије расте само још у Македонији и Грчкој,

5


МАГАЗИН

10.11.2013.

открио је 1884. године у околини Ниша доктор Сава Петровић, а у литературу је увео Јосиф Панчић који је нешто раније на Рајцу открио биљку Ramonda serbica. Налази се на списку ретких, угрожених и ендемичних биљака Европе, а у Србији је строго заштићена врста, а чува се и у Ботаничкој башти „Јевремовац“ у Београду. Дану примирја у Првом светском рату велика пажња поклања се у Великој Британији и земљама Комонвелта. Грађани ове земље, а посебно званичници и телевизијски водитељи, уочи Дана сећања, како се такође назива Дан примирја, носе стилизовани цвет булкеј, јер је према предању на пољима Фландрије, попришту жестоких рововских битака и месту масовног страдања војника, први цвет изникао после рата никао био црвеноцрни цвет дивљег мака. Наталијина рамонда расте углавном на истоку и југоистоку Србије, као и на планини Кајмакчалан чији је

6

највиши врх Свети Илија на коме је српска војска, под командом војводе Живојина Мишића, најжешће борбе и Првом светском рату водила против Бугара током стварања предуслова за пробој Солунског фронта. Битка је вођена у другој половини септембра 1916. године и прва је српска победа од повлачења током зиме 1915/1916. На врху Кајмакчалана је после Првог светског рата изграђена капела посвећена Светом Илији и Спомен костурница српским војницима, а бугарске снаге су је разориле у Другом светском рату. Тада је нестало срце др Арчибалда Рајса које је било сахрањено у капели, костурница је поново оскрнављена после 1991, а непозната лица су 2009. године између капеле и спомен-костурнице забетонирала плочу са оптужбом против српских власти. Врх Свети Илија налази се на самој граничној линији са Грчком. Наталијина рамонда и Српска рамонда су ендемске врсте из доба тер-

цијара које расту само на продручју централног дела Балаканског полуострва, на уском потезу од источне и југоисточне Србије, од 300 м надморске висине, по западим странама долине Вардара као и на оближњим планинама све до висинског појаса до 2150 м Кајмакчалана на северу Грчке, иако су нађене и у Епиру. Најгушћа станишта у Србији су Шарпланина и Стара планина, а једино подручје на коме ова два варијетета, од којих је Рамонда сербика млађа, расту упоредо и имају заједничка станишта су у Јелашничкој и Сићевачкој клисури у којима су и откривене. У народном говору се назива и васкршњи цвет, не само зато што цвета у време Васкрса, јер као феникс, чак и када се биљка потпуно осуши Наталијина рамонда оживи ако се залије. У Европи, осим рамонди, свега две врсте имају ову способност анабиозе. Т. Радовановић


7


Локални избори на територији Косова и Метохије

У СЕНЦИ ИНДИЦЕНТА У МИТРОВИЦИ

МАГАЗИН

10.11.2013.

- Листа Српска прогласила је победу у свих шест српских општина јужно од Ибра, а и у осталих 14 косовских општина добила највише гласова од свих српских листа. - Ако на поновљеном гласању на три гласачка места Срби из северне Митровице не изађу у довољном броју на изборе градоначелник би постао Албанац, а то би изазвало конфликте, можда оружане, па Србија не би могла много да помогне. - Демократски савез Косова прогласио победу ове партије на нивоу покрајине

8


9


рема првим вестима Радио телевизије Косова Грађанска иницијатива Српска победила у већини српских општина, а први резултати Централне изборне комисије потврдили су да ј ова листа победила у шест општина, укључујући Грачаницу. Телевизија је пренела речи носиоца листе Владете Костића да је иницијатива добила већину у 14 општина у којима је изашла на изборе. Приштински „Зери“ наводи да су амбасадори чланица Европске уније на Косову оценили како су локални избори били поштени и да су протекли без озбиљних проблема, осим инцидената на северу Косова. У исто време, позивајући се на неименоване изворе „Трибуна“ пише да би проблеми на бирачким местима у северном делу Косовске Митровице могли да одложе процес формирања Асоцијације српских општина. Више него резултатима локалних избора на територији Косова и Метохије током минуле недеље говорило се о инцидентима у Косовској Митровици због којих ће гласање на три бирачка места бити поновљено наредне недеље. Настојање државних челника да до избора мотивишу што већи број становника покрајине са правом гласа да изађу на изборе, и противника ове идеје да бојкотују гласање, претворило се у недељи након избора у оптужбе за индиденте који су се десили у северном делу Митровице. Реагујући на изјаве представника власти председник Демократске странке Србије Војислав Коштуница је одмах након избора истакао да је опасно и неприхватљиво да се лажно оптужује посланик те странке Марко Јакшић за насиље, па је позвао режим да чује глас народа, да се прибере, уразуми и заустави по државу Србију срамну репресију против сопственог народа. Марко Јакшић сматра да за инциденте на биралиштима у северној Митровици нису одговорни они који су позивали на бојкот, већ жандармерија у цивилу, а да је активистима Штаба за бојкот избора помоћник директора полиције Братислав Дикић предлагао да

МАГАЗИН

10.11.2013.

П

10

поломе кутије. Током дана појавиле су се информације да ће припадници Жандармерије у цивилу да организују инциденте, па је о томе обавестио представника ОЕБС Ларија Милера који је имао исте информације. Одбор Скупштине Србије за Косово и Метохију позвао је грађане да изласком на поновљене изборе дају неоходан и судбински важан допринос настојању да држава на Косову и Метохији опстане и јача. Зато је позвао на јединство све политичке субјекате у борби за остваривање утврђених циљева државне политике на Косову. У закључку са седнице овог скупштинског тела, која је трајала више од четири сата, осуђено је насиље у неким срединама на територији покрајине. Одбор је позвао надлежне органе да прикупе све релевантне информације о догађајима у северном делу Косовске Митровице на дан одржавања локалних избора и предузму све законом дозвољене мере. У тренутку када је српска заједница у девет од десет општина на прагу да оствари постављени циљ, и када због неслоге прети опасност да се у Косовској Митровици изгуби једно од кључних упоришта на територији покрајине, требало сви да се окупе око идеје стварања Заједнице српских општина. Саветник председника Србије Марко Ђурић оцењује да је Централна изборна комисија, по диктату приштинских власти, учинила све да одврати Србе од учешћа на изборима, а шеф посланичке групе Демократске странке Србије Слободан Самарџић да је 3.новембра, када је било јасно да је на изборе у северној Косовској Митровици изашло само 763 Срба, изведена акција да би се они поновили. И док Ђурић за оркестрацију насиља током прошлонедељних избора, усмереног ка застрашивању људи који су се одазвали на позив највишег државног руковоства, патријарха српског, владике рашко-призренског, највећег дела државних и националних институција да изађу да гласају, оптужује Демократски странку Србије, Самарџић тражи да Анкетни одбор утврди ко је подстицао на насиље.

Потврђено је да надлежни државни органи раде на проналажењу одговорних за инциденте током избора на северу Косова и Метохије, а да ће наредних дана биће представљени резултати истраге. Јужно од Ибра на изборе је изашло више од 30 хиљада грађана са правом гласа и сем Косовске Митровице није било проблема, па ће Заједница српских општина бити формирана од девет, а можда и 10 општина. Према изворима листа „Зери“, као кандидат за градоначелника у северној Косовској Митровици највише гласова је освојио представник Српске грађанске иницијативе Оливер Ивановић. Следи Агим Дева из Демократске партије Косова, Крстимир Пантић испред листе Грађанска иницијатива Српска, самостални кандидат Адријана Хоџић и Димитрије Јаничијевић из Српске либералне странке. Лист наводи да се ови резултати могу променити већ следеће недеље након понављања избора на три бирачка места. Приштинска „Трибуна“ пише да је висока представница Европске уније за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон упозорила Београд да до следећег месеца мора да распусти паралелне институције власти на северу Косова уколико жели позитивну одлуку Европског савета о почетку преговора о прикључењу Европској унији. Лист наводи да се распуштање безбедносних и судских структура показало као највећи изазов приликом примене споразума о нормализацији односа између Београда и Приштине, после локалних избора. У исто време патријарх српски Иринеј сматра да треба одустати од европских интеграција ако је цена уласка у Европску унију отцепљење Косова и Метохије. И док се у ишчекивању поновљених избора на три места у Косовској Митровици од представника међународне заједнице очекује да гарантују безбедност свим грађанима у заједничком саопштењу Еулекса и Кфора тврди се да је координација између њих на дан избора била одлична, што


11


10.11.2013.

МАГАЗИН

12

је омогућило брзе акције којима је спречена ескалација екстремистичких активности. Била је то прилика да се извуку одређене поуке како би се у сличним ситуацијама интервенисало ефикасније. Припадници Кфор са севера покрајине довели су додатно особље, укључујући и Јединицу за брзо реаговање, како би обезбедили мостове на Ибру и спречили даљу ескалацију насиља. Истовремено је још једна јединица Кфора хеликоптером прелетала преко ове области, распоређујући по два вода у Звечану и Зубином Потоку, док је један Еулексов хеликоптер растерао групу која је претила да изаове инцидент. Оценом да је акцијама које су предузели Еулекс и Кфор ефикасно заустављена ескалација насиља и даље ометање процеса гласања потврђен је стратешки циљ да се спрече покушаји напада на друга бирачка места у општини Северна Митровица и у осталим местима на се-

веру Косова. Ово се показало успешним нарочито у Звечану, где су припадници Кфора и Еулекса могли да брзо реагују и успоставе ред и мир. Премијер Србије Ивице Дачић није превише одушевљен што ће 17. новембра бити поновљени избори на три бирачка места у северној Митровици, јер је кратак рок да се бирачи додатно мотивишу како би у што већем броју изашли на гласање. Ипак, као предност види чињеницу да се тачно зна колико њих треба да изађе на биралишта како Албанац не би постао градоначелник. Зато их је позвао да се уозбиље и изађу на поновљене изборе, јер је у питању њихова и судбина њихове деце, али и судбина шестседам милиона људи који живе у остатку Србије. Влада Косова подржава одлуку Централне изборне комисије о понављању избора на три изборна места у северном делу Митровице пре другог

круга који се одржава 1. децембра. Након последњег састанка са Ивицом Дачићем и Кетрин Ештон потврдио је да су разговори о царини и имплементацији дела договора који се тиче полиције и правосуђа били успешни и да су се обе стране сагласиле да се у потпуности посвете имплементацији споразума. Указујући на обавезе Србије да се суочи са криминалцима и екстремним групама које су некада на северу Косова, а некада у Србији, Тачи је највио следећи састанак у Бриселу 5. децембра. Да су разговори са косовским премијером Хашимом Тачијем и високом представницом Европске уније Кетрин Ештон били успешни, и да је сада најважније да Срби на Косову у што већем броју изађу на поновљене локалне изборе у Косовској Митровици, потврдио је и Ивица Дачић након двосатног састанка у Бриселу коме је присуствовао и први потпред-


седник Владе Србије Александар Вучић. Све три стране су позитивно оцениле излазност Срба у првом кругу избора, упркос инцидентима на три гласачка места у северној Косовској Митровици. После локалних избора прошле недеље, и другог круга за градоначелнике 1. децембра, легална и легитимна српска власт биће успостављена у десет општина. Та власт ће бити прихваћена у Београду, Приштини и Бриселу и бити основ за формирање Заједнице српских општина. Ивица Дачић је уве��ен да би, ако на поновљеном гласању Срби не изађу у довољном броју на биралишта, градоначелник Митровице постао Албанац што би изазвало конфликте, можда чак и оружане, а у том случају Србија не би могла много да помогне Пре него што Комитет за опште послове донесе одлуку о преговарачком оквиру, и препоручи почетак прего-

вора за Србију и датум одржавања међувладине конференције, Кетрин Ештон ће за државе чланице Европске уније припремити извештај, а Дачић очекује да ће бити позитивно оцењен. Премијер Косова Хашим Тачи подржава формирање мултиетничких, српских, албанских и других заједница на Косову и најављује нове економске подстицаје за север покрајине како би се тамошњи становници одвојили од проблема, притисака, уцена и страха од појединаца. Тачи је у интервјуу државној босанској телевизији оценио да су грађани Србије уморни од проблема, конфликата, непријатељстава и желе напред ка Европској унији и економској добробити. Успешност последњег састанка потврдила је и Кетрин Ештон констатацијом да су се премијери Дачић и Тачи договорили о успешном окончавању изборног процеса на северу јужне покрајине. Премијери су се сагласили да

ће се рад на примени априлског споразума наставити убрзаним темпом како би се завршила имплементација као што је предвиђено. Косовске изборе су историјским оцениле и Сједињене Америчке Државе, а Стејт департмент верује да насиље неколицине није успело да засени значајно достигнуће које ови избори представљају. Упркос застрашивању и насиљу, са циљем да се заустави демократски процес, народ северног Косова је, први пут у низу година, успео да изабере легитимне представнике. Зато званична Америка поздравља преданост влада Косова и Србије да охрабре учешће бирача и омогуће народу да демократски изабере своје лидере. Стејт дипартмент истиче да Вашингтон осуђује нападе који су бацили љагу на изборе на северу Косова и очекује од релевантних косовских власти да одговорне за инцидент приведу правди. Т.Р

13


МАГАЗИН

10.11.2013.

Реакције на боравак министра Велимира Илића у Краљеву

14

РАТ САОПШ ОДРАЗ ПОЛИТИ - Последња посета министра Велимира Илића Краљеву, и оно што је изрекао поводом улагања у инфраструктурне објекте у граду, изазвало је буру незадовољства превенствено међу представницима опозиционих партија који су ово искористили за још један напад на све што чине локална и републичка власт


рви се, пре конференције за медије Градског одбора Либерално-демократске партије, на Фејсбук профилу огласио члан либералних демократа Љубиша Симовић. Конференција за медије, одржана првих дана минуле недеље, требало је да послужи да чланови ове партије

П

владајућој гарнитури упуте низ питања, оцењујући их животно значајним, пре свих о судбини урбане регенерације станова у Доситејевој улици. Челници Либерално-демократске партије су до пре само неколико месеци, као чланови Демократске

странке, заузимали значајна места у Градској управи, па су били добро упознати са свим питањима урбане регенерације која су, како тврде, била доведена до краја. Уз подсећање да је нова влада одустала од овог пројекта, па поново пристала да буде гарант кредита након притиска опозиције, пи-

Фото: М. Радовановић

ШТЕЊИМА ИЧКОГ ЖИВОТА

15


10.11.2013.

МАГАЗИН

16

тање је поново актуелизовано, у Скупштини града донете потребне одлуке да би у Краљеву, пред крај прошлог месеца, боравили представници Развојне банке Савета Европе. Менаџер Градског одбора Милан Самарџић тврди да је министар Илић довео до обрта и да од урбане регенерације неће бити ништа, док Љубиша Симовић поражавајућом сматра чињеницу да последицу лошег рада и неозбиљности локалних и републичких власти трпе грађани Краљева. - Локална власт потпуно неочекивано од министра пред камерама сазнаје да од пројекта нема ништа. У питању је велика неозбиљност, велики раздор између локалне и републичке власти, а са друге стране и велика неозбиљност према Централној европској банци са чијим се одлукама власти у Србији и Краљеву играју – каже Симовић.

Кључно питање је на основу којих података се изводи овакав закључак. Заговорници оваквих тврдњи нису присуствовали посети министра Илића и једини начин, сем ако нису имали људе убачене у редове домаћина, био је да то сазнају уз помоћ локалних медија. И по ко зна који пут доказало се да баш у том грму лежи зец, јер се као и безброј пута до сада испоставило да поједини медији потпуно погрешно извештавају о догађајима у граду. Разлог томе би, ако не постоји лоша намера, могло да буде незнање, непажња, случајна грешка, изостанак мотивације за рад или ко зна шта већ. У сваком случају резултат је неадекватно информисање грађана најчешће од стране оних који су најближи органима власти и којима се додељују највећа средства баш за такав рад. Посебно је питање да ли доносиоци одлука знају шта финансирају или им

можда уношење оваквих дезинформација одговара. Основна ствар је да министар Илић ни у једном тренутку није рекао да неће бити прекинуте активности око урбане регенерације насеља у Доситејевој улици. Напротив, потврдио је да ће Влада Републике Србије учинити све да омогући становницима овог дела града да добију станове какве заслужују, али да пре тога мора да буде прибављена потпуна документација. Чак је врло прецизно навео и оно о чему до сада нико у Карљеву није говорио, ко ће платити разлику између вредности садашњих нефункционалних и нових станова грађених по најсавременијим принципима. Иако је вицегувернер Развојне банке Савета Европе у Краљеву потврдио да Србија тек треба да поднесе захтев за кредит, опет по прибављању потребне документације, Љубиша Си-


мовић тврди да су тај кредит у кабинету бившег премијера Србије уговорили он, Мирко Цветковић и Милан Марковић као координатор за помоћ Краљеву у отклањању последица земљотреса. - Ми смо пред изборе имали сигнал да ће бити позитивно оцењен наш пројекат и да ћемо добити та средстава. То значи да је остало све у рукама владе која је била расположена да помогне Краљеву кредитом од 18 милиона евра, а ми смо сматрали да ни следећа неће имати ништа против тога. Били сте сведоци нестабилног размишљања где су поједина министарства била против, а поједина за, и на крају смо дошли до потпуног одбијања не само десет милиона из Европске инвестиционе банке, већ и осам милиона од Централно европске банке – објашњава Симовић. Контрадикторне информације

често доводе до великих неспоразума, често и због тога што се не располаже правим информацијама. До скора су из локалне самоуправе стизале информације да је пројекат у потпуности завршен и комплетирана документација потребна да би се аплицирало за кредит. Стиче се утисак да ни једна ни друга страна немају праву представу о томе каква је све документација потребна, јер да имају не би долазило до овако великих неспоразума. Уверен да је јасно да влада не рачуна са овим средствима у Краљеву, и да их је усмерила на неке друге пројекте, Симовић не одбија могућност да приликоом изгласавања буџета у Скупштини Србије, након интервенције новим амандманом, осам илиона евра опет „заигра“ у Краљеву. Много оштрији у осуди изјава које су изазвале толико бурне реакције

биле су краљевачке демократе. Оцењујући објашњења министра Илића небулозним, а сасвим произвољно протумачен став о односима станара ругањем онима који живе у условима испод сваког достојанства председник Градског одбора Демократске странке Иван Јовановић потенцира њихово незадовољство условима који су неподношљиви за живот. Подсећајући да је Демократска странка иницијатор урбане регенерације, да је пронађен извор средстава и обезбеђена потребна логистика, поново због изостанка сарадње локалне власти са Владом Србије нема разумевања за Краљево. - То није тежак ударац само за грађане који тамо живе већ и за грађевинску индустрију која као мотор развоја целе привреде нема посла. Локална власт мора сваке године да обезебди десет милиона евра инвестиција

17


МАГАЗИН

10.11.2013.

да би овај град могао да живи. Ми то немамо и плашим се да ћемо после доношења следећег локалног буџета бити у још тежој ситуацији. Највеће грађевинске пројекте у Краљеву изводе фирме из Власотинца и Сурдулице, а Краљевчани ће овде поново да раде кад се на власт врати Демократска странка – сигуран је Јовановић. Рат саопштењима започеле су демократе тврдњом да је Влада Србије одбила наставак реализације пројекта „урбане регенерације“ насеља у Доситејевој улици у Краљеву иако су представници Централне банке Савета Европе потврдили да су све потребне активности изведене, а прикупљена потребна документација за повлачење 8 милиона евра. - Прошле недеље је министар Велимир Илић рекао да неће потписати

18

уговор за ово насеље, образлажући то недостатком документације и себичношћу станара овог насеља, притом не пропуштајући да јавно оптужи краљевачке грађевинаре да су криви за колапс ове привредне гране у Краљеву – пише у саопштењу које потписује Градски одбор Демократске странке. Није познато ко је од чланова Градског одбора чуо ову изјаву министра који је устврдио да су грађевинску индустрију у тежак положај довели српски, а не краљевачки грађевинари. Изједначавајући ефекте земљотреса који је пре три године погодио Краљево са немаром, бахатошћу и неспособношћу власти коју предводи Српска напредна странка Градски одбор ДС је изазвао реакцију напредњака који нису бирали речи да за стање у граду окриве демократе.

- У добро познатом маниру замене теза и сакривања истине Градски одбор Демокртске странке користи сваки тренутак да са себе скине одговорност за пропалу политику којом је довела град Краљево до самог дна. Још од давне 1997. године, па све до маја 2012, овај град је системски уништавала управо Демократска странка и њени кадрови. Оно што су они у Краљеву учинили да га у сваком погледу срозају на само дно у Републици Србији ни једна власт за годину дана не може да поправи – пише у саопштењу достављеном краљевачким медијима. Оцењујући да је Краљево захваљујући демократама у последњих 15 година постало слепо црево, а да су из привредног миљеа избрисана најзначајнија предузећа напад демократа


оцењују као покушај да се преко туђе несреће стекну јефтини политички поени. - Пројекат урбане регенерације ће сигурно, и на њихову велику жалост, бити урађен, не преко колена како су они навикли, већ уз поштовање начела и прописа, уз поштовање права свих заинтересованих страна у том великом пројекту – пише у саопштењу. Оцењујући саопштење Српске напредне странке приземним увредама Градски одбор Демократске странке сматра да то није ниво којим треба да говори било која политичка организација. - Уместо да питате и сами дајете одговоре, позивамо вас да грађанима Краљева објасните како сте успели да за годину и по дана уништите сваку могућност нормалног живота у овом

граду? Где сте потрошили 6 милијарди евра које сте позајмили у име грађана? Зашто сте, супротно обећањима из кампање, повећали цене струје? Зашто сте повећали порез на куће и станове? Зашто је цена грејања у Краљеву већа за 43%? Зашто су цене намирница веће и до 30%? Зашто сте, поред осталих благодети, грађанима сервирали ГМО производе и афлатоксично млеко? Како сте успели да запослите више функционера и њихових рођака него све владе заједно у последњих 20 година? Зашто сте амнестирали 2.000 криминалаца и подстакли спиралу насиља у друштву? – питају демократе позивајући представнике напредњака на ТВ дуел на било којој од локалних телевизија. Констатујући да већина питањаконстатација из саопштења демократа

нема никакве везе са Краљевом и животом његових грађана, а ни са истином, напредњаци верују да „рат саопштењима“ одговара Демократској странци, јер је то једини начин да се за њу чује. - Одговор Вам дајемо у једној јединој реченици – ништа ми нисмо могли да уништимо за годину и по дана, јер иза Вас ништа није ни остало, успели сте да уништите све, на срећу нисте уништили „наду“, а све што је чињено у претходних годину и по дана само је лечење последица, гашење пожара, заустављање ерозије у свим сегментима живота, и нашег друштва, након Ваше „успешне“ владавине – пише у саопштењу Градског одбора напредњака који прихватају позив за сучељавање мишљења и доказивање истина на било којој телевизији. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

19


ШТА ЈЕ ТАЧНО РЕКАО МИНИСТАР

МАГАЗИН

10.11.2013.

У настојању да отколонимо све неспоразуме, спекулацију и злоупотребу онога на шта се у критици министра Велимира Илића позивају поједини политички субјекти у Краљеву, објављујемо интегрални текст изјаве коју је дао медијима

20

ени је драго да овај посао који је пре неколико месеци да се почне због тендера који је нешто каснио и био је више пута и обаран, радови почињу нешто са закашњењем, надамо се да ће врло брзо бити изведен. Ово је један од пројеката који ће кренути у Краљеву. Ми ћемо се припремати са пројектном документацијом и за наставак радова, то је Доситејева улица. То морамо радити. Мени је јако жао што документација није била спремна за овај садашњи буџет и за задужење ЦЕБовог кредита који је био у току. Министарство финансија није одобравало кредите који не могу одмах да почну да се раде, где није потпуна документација и где није све усаглашено и завршено. Само су у новом буџету пролаз су добили пројекти који су комплетно завршени, или су у фази извођења, или да могу да буду одмах почети.

М

Према томе, министар финансија је дао сагласност данас и писмену да ће овај пројекат чим се припреми, заједно Министарство грађевинарства и финансија, наћи могућност како он да се реализује што пре. Зато бих замолио локалне власти и агенцију да раде на припреми пројектне документације да се то све искомплетира, заврши комплетно све. Са сваком странком мора да се уговори, заврши, да би се кренуло у пројекат и да би око 1.300 грађана Краљева, који живе у објектима оштећеним од земљотреса, имало сигурне и безбедне станове. Наравно, мора се ту видети како и на који начин то да се организује да би било то све у складу са законом и важећим прописима. Ми у Краљеву планирамо још неких радова, ево спортска хала је при крају, где смо учествовали у градњи. Има ту мало неких проблема које

ћемо, надам се, веома брзо решити и објекат привести намени. Мало је незгодно што краљевачки грађевинари јако пуно у току извођења мењају цене од уговорених цена и то неће више влада толеристи. Значи, све што се уговори максимално може ићи да се мења цена до 10 посто. Све друге промене нећемо толерисати и значи ићиће на штету извођача. Уговори се морају потписивати на један другачији начин и одговорност извођача мора бити изузетно велика. То нема више као што је некад било. Не може радови да почну са ценама, а кад се заврше у окончаној ситуацији да цене су дупло веће. То више да се заборави. Имамо у Краљеву грађевинара са којима више нећемо радити. Не можемо радити, јер су навикли на један систем рада који више уопште не може ова влада да толерише, нити министарство. Надзорни органи мора да поведу


Велимир Илић

21

Фото: М. Радовановић


22

МАГАЗИН 10.11.2013.


рачуна како се ради и шта се ради. По новом Закону о планирању и изградњи, који је у току, одговорност надзорних органа како је могуће да се објекат погоди, спортска хала за 640 милиона, а сад треба милијарду малтене и 100 милиона да се заврши објекат. То значи не може више. Ти извођачи праве тешка кривична дела, конкуришу фиктивно са ценама, имају политичку подршку, онда без анекса, без ичега те цене порасту дупло уз благослов надзорних органа. То је крај и тога више у Србији неће бити нигде, ни на аутопутевима, исто смо имали сличне ситуације, ни на грађевинским објектима. Зато ми је драго да се објекти брзо граде, раде и уговорене цене поштују. Значи, измене цена уз оправдано, нешто да се догодило у току градње, могу се повећати до 10 посто. Иначе, после тога може се преуговорити и радити нови анекс, или расписати нови тендер. Немогуће је тако да се гради и зато имамо данас ситуацију у Србији да су све газде многих гиганата, фирми великих и путарских у затвору, фирме у

стечају, радници на улици. Због тога што је дошло до тих великих казни то нећемо толерисати ни једног секунда и нови Закон о планирању и изградњи је то строго дефинисао. Он је у јавној расправи и рачунам за тридесетак и нешто дана да ће бити усвојен у парламенту и тога више неће у Србији бити. Значи, кад дајете понуду пазите, дајте понуду, понуда је свето писмо, крај. Понудили сте, по тој понуди морате завршити. Евентуално ако има неких одступања у току градње уз сагласност инвеститора и надзорног органа може, али до 10 посто и то морамо навићи. Тако се у свету ради. Почети халу са 640 милиона и нагурати, сада треба милијарду и сто милиона да се то све заврши, то не може и то никад више неће моћи. Према томе и за то ће се увек одговарати. Ви знате, распитајте се које су тако радиле не само у Краљеву, то је широм Србије. Ја сада не желим да говорим ко је. Видите само ко су изводили радове. То је немогуће, схватите. Ми имамо данас стотине објеката, нарочито из Програма помоћи грађевин-

ској индустрији, где се радило без тендера, директна погодба, и са изузетно ниским ценама. То је широм Србије, не само у Краљеву. То је у свим градовима. То је таква пљачка која није... то је довело грађевинарство у веома тешку позицију. Људи су погађали објекте и после у окончаним ситуацијама ти су објекти били и дупло, и више од дупло, скупљи. Немогуће је погодити један објекат за 38 милиона, а по окончаној ситуацији да буде 108 милиона евра. То је немогуће и то више ова држава толерисати неће. Томе морамо рећи стоп сви заједно, и локалне власти да нам помогну у томе, и инспекцијске службе и надзорни органи, разумете. Сад смо имали, где год су тражили нешто они нас утуже, јуре министра зашто тражите проверу. Ко сме нас да провери, ми смо најчеститији грађевинари на свету и то код нас не сме нико да проверава. Где год сам ја дао налог да се провери неко он прети тужићу министра. Па шта ради министар него да проверава. Мора да провери. Неко ће да плати. Према томе да толери-

23


шемо не можемо тако и то је крај. Ево, радови који теку. Министарство које ја водим прави месечну реализацију 10 милиона евра за сада, а правићемо идуће године и 20 и 30 милиона евра месечно. Нема никаквих одступања од почетних цена. Понављам, може нешто мало али у складу са законом и важећим прописима и уз оправдан разлог и потпис свих релевантних пројектаната, надзорних органа и свих осталих.

МАГАЗИН

10.11.2013.

Урбана регенерација

24

Три године је прошло. Тај кредит није био намењен за ово. То је био кредит за избеглице, па је био процес да се он пребаци са кредитне линије за избеглице на кредитну линију објекти страдали од земљотреса. То је процедура велика која иде са банком. Треба сагласност Управног одбора банке и то је та процедура која се чекала. Ја не могу да кривим локалну власт, јер то је и претходна локална власт имала две године, па то није урадила. Према томе, знамо кад је био земљотрес, до данашњег дана то није сређено. Али, тај кредит још званично није ни завршен да иде за Доситејеву улицу, јер није урађена одређена документација још увек. Не зна се на шта се ради и како се ради зато

што није банка потврдила званично. То је кредит који је подигнут, али за избеглице, али је желело да се пребаци у другу намену. Међутим, ми нећемо Карљевчане оставити без тих станова. Кад урадимо документацију и све остало ми ћемо наћи начин како да завршимо зграде и Влада Рпублике Србије, министарства финансија и грађевинарства уз праву документацију, уз цене које ће бити гарантоване, уз уговор са сваким грађанином који живи у том објекту, где ће све бити фиксирано, ће наћи средства да то заврши. Значи, не можемо сад бланко, као што је министар тадашњи финансија и премијер Цветковић рекао пребацићу кредит за избеглице за то, а није имао одређену пратећу документацију што банка тражи, наравно, већ је то било једно обећање кредит који је дат за избеглице биће пребачено. То је процедура која је изузетно велика и сложена и треба сагласност банке, треба сагласност Управног одбора банке и низ других ствари да се заврши у том процесу. Влада не може да тражи ако још нисмо ни дефинисали. Тамо има пуно станара, 1.300 људи ту живи. Значи мора сваки од њих да

склопи уговор, шта хоће, шта пристаје, јер како, на који начин, да бисмо ми строго дефинисали уговорне обавезе да не уђемо сутра у посао и да неко хоће, неко неће. Сад не можете да убедите станара из приземља да дође на осми спрат неког солитера, или пети спрат, и да ли ће он то прихватити или неће. То морамо све дефинисати. Ви знате да су ове зграде биле са једним купатилом спратним, да то сад морамо ући у потпуно нову изградњу модерних савремених станова. И треба видети, има ту неке разлике, ко ће то да плати. Садашња процењена вредност и стварна вредност која ће после бити изведеног стања. Морамо сести са станарима и дефинисати све, наравно са локалном управом и све то завршити и онда наравно појавити се да би ... Овако би било врло ризично донети паре, плаћати камате, а не регулисати одређене ставке уговора који се мора склопити са сваким станаром, јер сваки треба да да сагласност, да се одрекне постојећег објекта, шта добија за то адекватно. То су откупљени станови и они


имају своју вредност. И сад приватно власништво. Ви не можете нов и модеран стан ... неусловни и без купатила и тако даље. Сад треба видети шта је ту са разликом и ко ће ту разлику да плати. Ми смо дужни да са њима нађемо заједничка решења а онда, наравно, да разговарамо. То је и банка од нас тражила да дефинишемо тај однос.

Финансирање градње Дошло је до промена у финансијама и самом односу финансија према одређеним пројектима. Србија има пројеката преко 3 милијарде где су склопљени уговори, све је договорено лако ћемо, а кад треба да се ради не може да се ради. Има проблема. Садашњи министар финансија сматра да је то изузетно велико оптерећење за државу да сервисира 3 милијарде евра кредита, а да нема

рализације. Имамо на одређеним пројектима реализацију 12 посто, на неким 18 посто и тако даље. Пројекат који ја водим, изградње Коридора 11, има реализацију 99,5 посто. Шта је наш циљ? Сваки пројекат мора да има своју реализацију која мора да буде преко 90 посто, иначе влада не може да прихвати пројекте који нису до краја дефинисани. Зато је данас Министарство финансија са потписом министра дало папир и мени као министру ресорном написало да морамо, значи, да усагласимо све, све припремимо и наравно после се јавимо и да Министарство грађевине организује са финансијама реализацију овог пројекта. Не можемо рећи дајте нам паре, лако ћемо, плаћајте кредит, плаћајте камате, ми ћемо то радити и

градити, видећемо кад ћемо, не знам, а нисмо дефинисали са сваким станаром. Станар је сваки власник свога стана. Сваки мора да потпише уговор, сваки мора да да пристанак и сваки мора да се зна шта добија у новом објекту и да буде сагласан на то. Ако уђемо у судске спорове од тога нема ништа, разумете. Значи, сваки станар мора да да свој лични пристанак и са сваким станаром мора да се склопи уговор да ли он прихвата то што му се нуди. Ми ћемо на основу пројеката прихватити... Ево, ја сам већ и обавио неке разговоре. Пишу ми, јављају, сви хоће да буду у приземљу, старији људи на првом спрату, другом спрату. А кад кажете да ће то бити више зграде, на пример са осам спратова, коло... кад му кажете ви ћете бити на седмом спрату он каже то не долази у обзир. Е сад, шта да радимо, морамо се са њима издоговарати па онда ући у пројекат. Бивши министар финансија није то водио рачуна о томе, дао је сагласност, садашњи министар финансија неће да дозволи ниједан пројекат који није строго дефинисан и да нема одмах реализације да се ... сви су пројекти тог типа прекинути док се не одради документација. Срамота је, понављам, да је ова


10.11.2013.

МАГАЗИН

26

држава задужена, да сервисира три милијарде и 200 милиона евра кредита који се не користе већ годинама. Ево овај ЦЕБ-ов кредит се сервисира од 2008. године. Од 2008. године стоје паре, схватите и нема чисте документације да може да дође до реализације. Став владе је подржавају се пројекти који може одмах да почну да се раде. Задужује се држава у моменту кад ступа пројекат на реализацију. Не може 2014. да стоји кредит, а да се ради 2015. Зато је и заустављен, 2014. се заврше папири, а 2015. се задужимо. Овако да подигнемо паре 2014. да нам стоји годину дана, а 2015. да радимо. То је став министра финансија и Владе Републике Србије. Не можемо годину дана унапред да узмемо паре и годину дана да стоје, разумете, и да плаћамо и остало да повучемо паре и да не користимо. Значи ЦЕБ је предвидео 2015. изградњу, 2015. биће изградња, а не можемо повући кредит годину дана да стоји на рачуну, као што је случај са многим кредитима

који су тако и урађени. И ми ћемо о томе сести сад, после овога, и договорити се шта ће ко да уради. Ја желим да вам укључим нашу екипу, правнике и стручњаке из министартва који ће вам помоћи да све одрадимо по закону. Значи, ако је речено радови почињу у децембру 2014. или није битно, у јануару, или у октобру, новембру 2014. мора тада да почну. У марту 2015. почињу сто посто. Али не може да се подигне кредит у децембру, или новембру, 2013. и да чекамо. То више неће влада да дозволи разумете. Годину дана да стоји кредит да се сервисира је много. У 2015. ће бити, не може 2014. да стоји кредит, а да се ради 2015. Неће ни један кредит, значи... И Моравски коридор је испао из приче за 2014. Ако није спреман да се ради 2014. не може да се подигну средства 2014, него 2015. да се планирају за 2015, разумете. Не може да уђе у буџет за 2014. годину дана раније, па нигде на свету нема. Значи ово што је написано то ће се испунити.

Аеродром Сутра на влади је на дневном реду владе сагаласност Министарства одбране. То је последња сагласност која ће се добити и после се креће у раеализацију пројекта. Значи имало је ту неких нерашчишћених обавеза које су постигнуте и има једна ствар која је врло специфична коју је претходна влада потписла. Турска је дала донацију 10 милиона евра, ал' услов је да они изведу радове комплетно за 28 милиона евра, а наши извођачи траже 18 милиона да изведу радове без донације. Што бисмо ми сад узели донацију десет милиона евра, платили 28 милиона евра. Онда нема сврхе донација. Боље да дамо нашим извођачима из овог краја да изведу радове за 18 милиона. Осмнаест милиона ћемо се задужити, направити тај посао, или држава финансирати. Уставри донација је дата, али уствари толико су скупљи радови колико је донација. Тако да ћемо се ми захвалити највероватније веома брзо на тој донацији и


почети сами да радимо на други начин тај пројекат. Понављам, наши стручњаци су израчунали да је вредност радова 18 милиона евра, а донација нема сврхе ако они изводе за 28, а наши домаћи... и то да они изведу радове, а наши траже 18 да ми изведемо сами радове. Зашто би узели донацију од 10 милиона евра и дали другоме да изводи радове ако може наши извођачи са овог простора да изведу радове за 18 милиона евра кол'ко и траже по пројектној документацији. Разумете. Значи то је нормална ствар и ми смо анализирали. Зато је то мало и укочило. Наше понуде су са 18 милиона евра, може да се заврше писте, продуже и прошире. Сутра на влади је сагласност, прошла је одборе, прошло је све процедуре. Сутра је влада и сутра ће се на влади одобрити та сагласност и радови могу почети. Инвеститора има. Један од најозбиљнијих инвеститора за тај посао су Емирати за цео карго центар и аеродром цивилни да се комплетно надогради на војни ��еродром.

Доситејева улица Ја бих вас замолио само нешто. Немојте да сад имате дилему. Ово у Доситејевој ће се радити, али овде пише у допису да ћемо се накнадно договорити како. Имамо и неких понуда за градове у Србији да се уради низ станова. Пројекат је до 20 хиљада станова са тим да би првих пет хиљада ишло у првој фази. Врло су повољнији од свих других кредитних линија тако да ће то бити много јефтини станови за социјалне случајеве, за много угрожене становнике, људе без посла, самохране мајке, инвалиде и тако даље. Понуђене су нам кредитне линије које су изузетно повољне. Ми о томе разговарамо и радимо студију изводљивости. Врло би било погодно да ми то завршимо и на томе се разговара, а већ у понедељак се настављају преговори за идућу годину о пет хиљада станова у првој фази, а 20 хиљада укупно, широм Србије и ми ћемо о томе разговарати. Ако постоје сумње да треба нешто да се врати у реституцији, а катастар је

дао дозволе, одобрења и тако даље да је земљиште слободно, да је општинско, да припада општини, ми не знамо сада, ни једна правно ваљана одлука не постоји да је локација спорна катастарски. Ако има нешто спорно нек се тај неко јави, ми не знамо. Ово је веома битно да ће се градити станови врло јефтини, да имају повољне кредитне линије, да се те кредитне линије крећу са изузетно великим грејс периодом и много малим каматама за станове социјалног типа за читаву Србију. Ми преговарамо још увек, па не бих желео сад да говорим о детаљима, али преговори су при крају и може се догодити да грађевинарство добије идуће године преко 20 хиљада станова широм Србије да се граде, да се многи бескућници обезбеде и то ће бити доста добар посао. Не бих желео сад унапред да разоговарам о томе и зато кажем да смо мало и са овим кредитима направили једну малу задршку док не видимо шта ће бити са овим преговорима. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

27


Седница Градског већа

МАГАЗИН

10.11.2013.

ТЕШКЕ И

28

- Пред члановима Градског већа се међу осамнаест тачака дневног реда, од којих се најзначајнија односи на реализацију Одлуке о буџету за првих девет месеци ове године, нашло и разматрање бројних жалби грађана на решења инспекцијских служби


ЗНАЧАЈНЕ ОДЛУКЕ

едовној тридесет шестој по реду седници Градског већа претходио је консултативни састанак коме су, поред већника и представника Скупштине града, присуствовали начелници одељења Градске управе, руководилац Службе за управљањем пројектима, јавни правобранилац, заштитник грађана и представници стручне службе Одсека за послове већа. Пред члановима Градског већа се овога пута нашао обиман дневни ред са веома значајним темама за функционисање града. Након стандардног месечног разматрања извештаја Завода за јавно здравље о хигијенској исправности воде за пиће и праћењу квалитета ваздуха у септембру ове године пред већницима се нашао Извештај о реализацији Одлуке о буџету града Краљева за првих девет месеци ове године, да би након усвајања уследило утврђивање Предлога закључака и усвајање извештаја за наредну седницу Скупштине града која се очекује следеће недеље. Пред одборницима ће се на првој наредној седници наћи и Нацрт

Р

одлуке о изменама и допунама Одлуке о условима и начину снабдевања топлотном енергијом Чланови Градског већа усвојили су одлуке о формирању радних група за одрживи економски, територијални, инфраструктурни и друштвени развој, развој локалне самоуправе и регионалну сарадњу. Након више часовне расправе, у паузи на половини заседања, заменик градоначелника Милун Јовановић је потврдио значај радних група за израду стратегије развоја града у наредном периоду као кровном документу усклађеном са прописима европске уније неопходном за коришћење средстава из европских фондова. - Пробали смо да уважимо све чиниоце од оних који врше власт, преко опозиције, релевантних институција до цивилног сектора тако да смо у радне групе укључили велики број људи и надам се да ће они створити добру основу да стратегија, која ће бити завршена до почетка марта, буде основ за тражење средстава – каже Јовановић.

Разматран је Предлог решења о коришћењу око милион и 200 хиљада динара средстава из текуће буџетске резерве као и предлог текста за прикупљање затворених понуда у поступку давања јавне површине у закуп ради постављања киоска на територији града. Међу темама последње седнице нашло се и разматрање нацрта Одлуке о начину и поступку именовања директора јавних и јавних комуналних предузећа чији је оснивач град Краљево у поступку спровођења јавног конкурса и утврђивање предлога за седницу Скупштине града. Град ће у последњем кварталу ове године у финансирању редовног рада спортских клубова, спортских организација и удружења учествовати са скоро 14 милиона динара, а из градске касе ће бити издвојена и недостајућа средства за завршетак радова на спортској хали за ученике две школе на Ратарском имању која је требало да буде готова пре почетка ове школске године. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

29


Завршна фаза регулаторне реформе Градске управе

МАГАЗИН

10.11.2013.

ГИЉОТИНА ПРОПИСА

30

- Правилник о рационализацији рада Градске управе треба прецизно да дефинише поступке рада унутрашњих колективних јединица који се односе на рокове решавања и обавештавња странака о недостацима приликом подношења захтева. - Практична примена очекује се тек за месец или два кад почне коришћење електронског регистра за административне поступке


31

Фото: М. Радовановић


а дан годишњице почетка реализације пројекта „Унапређење пословног окружења на локалном нивоу кроз регулаторну реформу“ у Краљеву је одржан трећи састанак радне групе којој су представљене препоруке за поједностављење административних процедура у раду Градске управе. Стручњак за регулаторну реформу Предраг Цветковић подсећа да је циљ овог пројекта стварање бољих и повољнијих услова за почетак бизниса и пословање, а препоруке стручњака за регулаторну реформу треба да резултирају скраћењем бројних административних поступака. Они се у првом реду односе на скраћење рокова за решавање одређених захтева, елиминисање непотребне документације, прибављање документације по службеној дужности, смањење појединих такси и накнада, увођење стандардизованих образаца у рад Градске управе и бројне друге активности са циљем да се створе битни предуслови за бољи и ефикаснији рад. У даљем току реформе очекује се

МАГАЗИН

10.11.2013.

Н

32

доношење одређених одлука, правилника и других правних аката, а практична примена очекује се тек за месец или два кад почне коришћење електронског регистра за административне поступке. Он треба да омогући да грађани и пословни субјекти на једном месту имају увид у све административне поступке које спроводи Градска управа, у начин на који се ти поступци спроводе уз све битне информације за њихов ток. Сем тога у сваком тренутку ће се знати која је документација потребна, колике се таксе уплаћују, колики су рокови за решавање захтева и слично. - Највећу уштеду за пословни сектор очекујемо кроз смањење или елиминацију одређених такси и прибављање документације по службеној дужности. Успоставићемо сарадњу између појединих одељења Градске управе како би поједина документа могла да се прибављају по службенј дужности, а и сарадњу са одређеним републичким и градским јавним предузећим и институцијама од значаја како би се странкама олак-

шало прибављање документације, што је мали део онога чиме ће градска управа унапредити рад, постати ефикаснија и квалитетније обављати своју улогу – каже Цветковић. Начелник Градске управе Милош Петровић ће у наредном периоду инсистирати на доследној примени препорука и доношењу одговарајућих аката, пре свих Правилника о рационализацији рада Градске управе. Од правилника се очекује да прецизно дефинише поступке рада унутрашњих колективних јединица који се односе на рокове решавања и обавештавања странака о недостацима приликом подношења захтева. - На нивоу сваког одељења одредићемо по једног службеника који ће бити задужен да по службеној дужности од организационих јединица која тим подацима располаже прибавља потребна документа. Акценат није само на скраћивању рокова за решавање предмета, већ апсолутно скраћивање рока за обавештавање странке да нешто није комплетно поднето каже Петровић.


Пројекат регулаторне реформе рада градских управа се у првом циклусу спроводи у шест градова Србије и у свима се тренутно налази у завршној фази. Цветковић каже да су и препоруке за све сличне, иако свака од локалних самоуправа има одређених специфичности. Након усвајања препорука следи економска анализа која треба да потврди колике су уштеде остварене кроз регулаторну реформу, односно гиљотину прописа како се она популарно назива. Након годину дана, бројних састанака и значајних материјалних средстава уложених у реализацију пројекта поставља се логично питање потребе бројних активности сличних овима. Ако је за реализацију пројекта морала да буде ангажована организација из иностранства, да представнике локалних самоуправа учи како се примењују домаћи закони, поставља се ло��ично питање да ли то они заиста нису знали. Ако нису знали зашто то нису знали и да ли у градској управи седе људи само зато што су чланови одређених партија, а да послу који обављају треба

да се уче тек кад се запосле. Друго питање је да ли је могуће да само запослени у шест градских управа Србије нису способни да примене оно што стоји у законима, а да сви остали то успешно раде, и зашто се баш Краљево нашло међу одабранима. После годину дана објашњавања шта је циљ регулаторне реформе, током којих су сви учесници процеса као папагаји понављали исте ствари чак и више пута у току само једног дана, сазнали смо да не постоји координација између појединих одељења у оквиру Градске управе, а да ће комуникацију међу њима омогућити швајцарски Оптимус центар за добро управљање. И на крају оно најважније. Од регулаторне реформе очекује се да у значајној мери смањи трошкове добијања дозвола првенствено потенцијалним инвеститорима. Поставља се питање ко ће да надокнади мањак и у онако сиромашној градској каси којој су и до сада била намењена средства од накнада за добијање дозвола. Готово је сигурно да се тај мањак, као ни до

сада, неће одразити на плате запослених у Градској управи. Да ли ће последице осетити социјално угрожени, невладине организације, спортисти, медији, образовање, здравство или остали чије су очи упрте према новом нацрту буџета треба да објасне они који су учествовали у реализацији пројекта за који је организаторима најважније да у медијима саопште да се одржава под покровитељством неке стране организације. Крајњи ефекат требало би да буде и отварање нових производних погона и запошљавање бар неких од око 14 хиљада незапослених са евиденције Националне службе за запошљавање. Ако ће из пореза који буде остварен моћи да се намири оно за колико је ускраћен буџет због олакшица које су омогућене можда се и може размишљати о успешности пројекта. У супротном биће то само још једна прилика да се ангажују медији и као толико пута замајава народ који као озебао сунце очекује бар мало попуштање каиша како би могао да преживи. Т. Радовановић

33


Локални савет за заштиту и унапређење животне средине

МАГАЗИН

10.11.2013.

ВЕЋА УЛОГА ЛОКАЛНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ У ДОНОШЕЊУ ОДЛУКА

34


- Консултативна радионица „Оснивање Локалног савета за заштиту и унапређење животне средине у граду Краљеву“ увод у доношење одлуке на првој наредној седници Скупштине града која треба да потврди формирање савета. - Шездесет одсто прописа Европске уније имплементира се на локалном нивоу

35


окални савет за заштиту и унапређење животне средине представља један од основних инструмената за укључење заинтересованих страна у осмишљавање, примену и праћење политике животне средине на нивоу локалних заједница. Консултативна радионица „Оснивање Локалног савета за заштиту и унапређење животне средине у граду Краљеву“ одржана је у четвртак са циљем да се све заинтересоване стране у локалној заједници, локална самоуправа, удружења грађана, пословни сектор, образовне и здравствене институције, укључе у процес оснивања Савета за заштиту и унапређење животне средине. Радионица је осмишљена у сарадњи са представницима Сталне конференције градова и општина Србије и у складу је са њеном иницијативом за одрживо креирање и примену политике животне средине на локалном нивоу и припрему локалних самоуправа за усвајање правних тековина Европске уније у овој области у про-

МАГАЗИН

10.11.2013.

Л

36

цесу приступања Србије овој асоцијацији. Кроз рад Савета локална самоуправа успоставља дугорочну, и на јасним правилима засновану, сарадњу са удружењима, привредним сектором, образовним установама, другим јавним установама и грађанима који су заинтересовани за решавање проблема и успешну примену европских стандарда у области животне средине, а механизам Савета који нуди дугорочна и практична решења заснива се на принципима јавности рада локалне самоуправе, поделе одговорности и грађанске партиципације у креирању и спровођењу политике животне средине. Састанак у Краљеву реализован је у оквиру пројекта „Консензус партнерски приступ у креирању политике животне средине“ који спроводе организације цивилног друштва Београдска отворена школа, Унекоп из Параћина, Архус центар из Крагујевца уз подршку Сталне конференције градова и општина Србије. Пројектом је пред-

виђено да локалне савете за унапређење и заштиту животне средине чине представници организација цивилног друштва, образовних и здравствених установа, привреде и локалне самоуправе. Формирање савета је политичка иницијатива од које се очекује да допринесе бољем управљању животном средином и бољем квалитету доношења одлука. Усмерена је према грађанима локалних заједница због потребе да баш они буду у центру решавања проблема животне средине због специфичности средина у којима живе. Досадашња пракса је показала да су се на централном нивоу закони, који се односе на заштиту животне средине, искључиво доносили без квалитетног уплива и утицаја са нивоа локалних заједница, па представници локалних самоупорава и цивилног друштва нису имали никаквог утицаја на креирање одлука. Жеља носиоца пројекта је да процес доношења одлука започне препознавањем потреба одређене локалне


заједнице, а настави се утврђивањем свих проблема и опција за њихово решавање да би се консензусом изабрала најбоља. - Уколико цивилно друштво не препознаје интересе, и није глас грађана, губи своју суштину, па због тога саветима које оснивамо у десетак градова у Србији желимо да процес решавања проблема доведемо до нивоа да у њему учествују све заинтересоване стране. Верујемо да ће овај савет знатно помоћи и локалној самоуправи да се боље суочи са свим изазовима које имају на локалном нивоу, али исто тако и организацијама цивилног друштва да боље служе интересима грађана – истакао је менаџер пројекта Мирко Поповић. Стална конференција као савез градова и општина Србије препознала је да кроз пројекат може на много бољи начин да реализује стару идеју о оснивању зелених савета у локалним срединама. Још пре три године је Одбор за заштиту животне средине Сталне конференције градова и општина

усвојио модел који је предложио Крагујевац, а до састанка у Краљеву зелени савет је формиран само у Чајетини. Секретарка Одбора за заштиту животне средине Сталне конференције градова и општина Србије Љубинка Калуђеровић верује да сличан процес може да се заврши у још пет о десет локалних средина, па је и подржала пројекат Пројектног тима „Консензус – партнерски приступ у креирању политике животне средине“ и Одсека за заштиту животне средине Градске управе града Краљева. Састанку са представницима организација цивилног друштва претходио је сличан са представницима локалне самоуправе. - У Краљеву имамо велику подршку представника локалне администрације и политичких представника доносилаца одлука на локалном нивоу који су препознали потребу да у решавању проблема из области заштите животне средине нађу партнере у организацијама цивилног друштва и осталим заинтересованим странама. Краљево

има доста капацитета у здравству, школству и осталим организацијама да би могло да направи овакво тело које треба да помогне у доношењу и спровођењу свих одлука. Наш циљ није само да се неке одлуке донесу, него да се преузме одговорност да се и спроводе у локалној заједници – истиче Калуђеровић. Шеф одсека за заштиту животне средине Градске управе Љиљана Јемуовић очекује да већ на наредној седници Скупштине града буде донесена одлука о формирању савета која треба да буде подршка надлежном органу за заштиту животне средине да спроведе све законе везане за ову област и подели одговорност у поступку придруживања Европској унији. Ова одлука значајна је и у светлу чињенице да се 60 одсто прописа Европске уније примењује управо на локланом нивоу, а заштита животне средине на њему има веома значајну улогу. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

37


Србија на почетку приступања Европској унији

МАГАЗИН

10.11.2013.

ОКВИР НАЈВАЖНИЈИ ДОКУМЕНТ

38

- Преговарачки оквир који треба да усвоји Савет Европске уније је најзначанији документ који може да олакша, или закомпликује, преговарачки процес. - У преговарачки процес треба укључити све заинтересоване, странке, парламент, цивилно друштво од института, факултета, универзитета до удружења различитих групација посебно заинтересованих људи. - Европска комисија има одговорност да саветује Владу Србије о законодавству како се не би губило време и усвајали закони који нису у складу са законодавством Европске уније


39

Фото: Медија центар


ао независан, непрофитан и невладин труст мозгова Центар за међународне и безбедносне послове регистрован је као фонд са седиштем у Београду, а посвећен унапређивању интеграције Србије у Европску унију и евроатлантске интеграције, осмишљавању нове српске спољне политике, унапређивању регионалне сарадње у Југоисточној Европи и проучавању широког спектра питања из области спољне и безбедносне политике. Првог дана минуле недеље, у сарадњи са Фондом за отворено друштво, организовао је и��терактивни панел „Србија на почетку приступања ЕУ“ са циљем да пружи преглед почетка процеса скрининга и објасни шта се очекује од Србије у краћем и средњем року када почну приступни преговори о пуноправном чланству у Европској унији. Панел је намењен представницима цивилног друштва и медијима из целе земље како би се боље упознали са процесом приступања о коме су говорили амбасадор Европске уније Мајкл Давенпорт, министар за европске интеграције Бранко

МАГАЗИН

10.11.2013.

К

40

Ружић и шеф Преговарачког тима за вођење преговора о приступању Србије Европској унији др Тања Мишчевић. После досадашњих водича који су се тицали процеса придруживања, и свих сегмената који су у њега укључени, први пут је представљен Водич кроз приступање Србије Европској унији. Панел дискусија требало је да пружи одговор на два основна питања, које је симболичко значење датума за отварање преговора и ко је за шта одговоран у време када је јавност заинтересована за даљи ток процеса преговора, а нема добре репере на основу којих би могла да доноси закључке. Као министар задужен за европске интегерације Бранко Ружић очекује да ће већ на заседању 17. децембра Савет за опште послове усвојити преговарачки оквир који би три дана касније требало да потврди и Европски савет. Симболички политички почетак процеса треба да буде Међувладина конференција крајем децембра или почетком јануара наредне године. Разлог за померање рока могли би да

буду Божићни празници у земљама уније и свечарска атмосфера у којој се одвијају. Процес европских интеграција се одвија кроз две фазе, придруживање и приступање. Након што је 1. септембра ове године ступио на снагу Споразум о стабилизацији и придруживању у Луксембургу је 21. октобра одржана прва седница Савета за стабилизацију и придруживање којој су присуствовали шеф српске делегације Ивица Дачић и високи комесар за безбедност Европске уније Кетрин Ештон. Иако одржавање Међувладине конференције представља званични почетак преговора они су у техничком смислу већ почели скринингом који обухвата анализу права Европске уније у сваком од 35 поглавља о којима се преговара. Када отпочну политички преговори отвараће се, једно по једно, сва поглавља везана за споровођња Споразума о стабилизацији и придруживању. Процес придруживања је сложен и компликован технички посао који тражи доста знања и експертске подршке Брисела, али и других држава које су прешле сличан пут. Пред зва-


нични почетак преговора постоје бројне недоумице о поглављима која се тичу људских права, борбе против корупције и организованог криминала, као и имплементације бриселског споразума, а посебан акценат ставља се на даљи ток нормализације односа Београда и Приштине. Сам процес приступања представља усклађивање унутрашњих политика које се односе на реалне животе свих професија, струка и делатности и усклађивање интереса због различитих ефеката на поједине структуре и слојеве друштва. Зато је посебно важно на који ће се начин унутар земље усклађивати различити интереси, како ће они бити уграђени у преговарачке позиције и када и како ће оне бити обзнањене. Сем што се разматра такозвани бели папир немачко-британске дипломатије посебан акценат ставља се на даљи ток процеса европеизације земље и излачења што веће користи у процесу придруживања. Указујући на значај наставка нормализације односа са Приштином др Тања Мишчевић подсећа да у 21. веку нико не жели да види локалне изборе

на којима се лупају изборне кутије, или прети грађанима који желе да гласају. То није одраз демократског развоја и нико то не би желео да види било где, посебно не у својој земљи. И баш зато нормализација односа има значајну улогу у процесу који се први пут мења уношењем поглавља који се односи на ову за Србију специфичну тему. - Нама је циљ реформисана, развијена и стабилна Србија која ће постати чланица Европске уније и то је оно што је одговорним грађанима земље потребно. У том смислу ћемо разговарати са државама чланицама, па иако технички још немамо осећај изгледа поглавља 35 то ће бити политички и технички изазов у наредном пероду. Укључивање свих који су заинтересовани је постулат успешног преговарања. Да би могли на објективан начин да покажете стање у земљи, и израчунате шта је у свакој од области потребно, а шта неопходно за имплементацију, у процес треба укључити све заинтересоване, странке, парламент, цивилно друштво од института, факултета, универзитета до

удружења различитих групација посебно заинтересованих људи – каже Мишчевић. Министар Ружић верује да је бриселски споразум један од најбољих постконфликтних споразума који су постигнути у претходном времену, а његова инплементација је уско повезана са путем европских интеграција. Влада Србије је са бриселским партнерима и представницима приштинских власти већ показала висок степен посвећености имплементацији овог споразума и подржала локалне изборе на територији Косова и Метохије који представљају искорак у политичком слегању тла након периода конфликта. Ипак, остаје велики број проблема чијем решавању треба приступити, а односе се на статус полицајаца у Косовској полицијској служби, као и питања тужилаца и судија за које сви сматрају да не би смели да се политизују. Уверен да вербално насиље испољено на пре седам дана одржаним локалним изборима не може да угрози имплементацију споразума Ружић указује на толерантан однос Приштине

41


10.11.2013.

МАГАЗИН

42

према одређеним снагама које су имали потребу за провокацијом. Свака од држава која је до сада приступила Европској унији имала је одређене специфичности, па и Србија. Иако свих 28 држава чланица учествује у припремама преговарачког оквира ни папир Немачке и Британије није инкопатибилан заједничком циљу, а стратешки циљ је Србија као пуноправни члан ове асоцијације. Иако све чланице имају јасан став о томе разликују се у приступу и модалитету преговарачког оквира, а Србија очекује да најкасније до 20. децембра својим утицајем и јасном аргументацијом допринесе да тај документ кореспондира са њеним потребама и омогући много динамичнији процес приступања Европској унији. Високом степену кредибилитета Владе Србије, који потврђују признања из Брисела, треба да допринесе и припрема резолуције у парламенту која ће третирати учешће парламентараца у процесу преговора. - Нико из неке бајке неће доћи у Србију да нас реформише и зато је важно да променимо менталитет и приступ и да читава јавност буде укључена у овај процес, јер је све ово веома изазовно. Немојте мислити да је бриселски споразум, и нормализација односа Београда и Приштине, најважнија препрека – каже Ружић. Србија је добровољно, још пре Споразума о стабилизацији и придруживању отпочела процес укслађивања својих са прописма Европске уније, а двадесетогодишње праћење свих дешавања у овој области добар је основ за тврдњу др Тање Мишчевић да се земља данас налази на много вишем нивоу усклађивања у поређењу са било којом државом, осим Исланда, које су до сада преговарале о чланству. Циљ Европске уније је да се Србија прикључи групи земаља чланица које су прошле сличан процес, а то значи да постоји огромна количина добре воље и одлучности да овај процес успе, рекао је шеф делегације ЕУ у Србији

Мајкл Давенпорт. Према његовим речима, не постоји никакав разлог да Србија не успе у том процесу, али предстоји пуно посла, пошто се у неким областима налази тек на почетку. Европска комисија има одговорност да саветује Владу Србије о законодавству како се не би губило време и усвајали закони који нису у складу са законодавством Европске уније. Зато је важно разумети колико су влада, локалне власти и друштво Србије одговорни за спровођење промена, јер се у крајњем случају не ради само о увођењу Србије као државе, већ и о увођењу њених грађана у Европску унију. - Српска политика према мањинама одобрена је од стране Европске комисије као и претходних година, а општа оцена је доста позитивна, иако је у последњем извештају било премедби везаних за однос према неким групама, ЛГБТ популацији и правима других неетничких мањина. Желимо да видимо напредак у вези са тим, јер ситуација није иста у вези са свим мањинама. Задовљни смо што је влада током ове године одобрила нову политику што се тиче албанске мањине, а то је резултат инклузивног процес консултација са лидерима албанске популације. Треба да побољшамо ситуацију у свим најважнијим областима, а Делагација Европске уније је спремна да подржава овај процес – потврдио је Давенпорт. До званичног почетка преговора представници Србије настоје да убеде државе чланице да је начин на који размишља о процесу апсолутно европски и да је основни циљ развијена и реформисана Србија. Ма колико да цео процес изгледа компликовано добро је познато шта треба урадити у наредних 18 месеци, а повољна околност за Србију која касно почиње процес приступања је што може да користи искуства земаља које су пре ње приступиле Европској унији. Т. Радовановић


43


Сведочанство о НАТО агресији (29)

МАГАЗИН

10.11.2013.

ЗАПИС О НЕМОГУЋЕМ

44


Понедељак, 17. мај 1999. Дан педесет пети ако ништа нисам чуо након што ме је сан савладао у једном тренутку сам се пробудио. И Љиља је будна. Иако у првом тренутку нисмо били свесни да ли нас је пробудила детонација врло брзо смо чули једну. Након што се учинило да је доста далеко заспао сам и поново пробудио у пет, стандардо време када обилазим мајку која је већ дуго болесна. Само сат и седам минута касније сирене ће објавити још једну опасност од ваздушних напада.

И

Посла нема превише, али ипак стиже толико да од зараде могу да се покрију свакодневни трошкови. Владимир је отишао у школу због оне оцене из енглеског језика коју треба да поправи. Ово је већ трећи пут, јер у претходна два није успео да пронађе наставницу која одлази кући чим се огласе сирене, а претходних дана оглашавале су се прилично рано. Данас су коначно имали час коме је присуствовало доста ученика. Школска година је званично завршена, а учионица пуна, па Ната наставља са предавањима. Иако се томе нису надали, ђаци после скоро два месеца уче нову лекцију што можда и није лоше јер се Владимир, како рече, већ ужелео школе. У 12,30 је, по ко зна који пут од почетка агресије, још једном оглашена опасност од напада из ваздуха, али ми се чини да на то више нико и не обраћа много пажње. Пола сата касније зачуо се звук авиона у прелету, а брзо стижу и нове вести. У 12,30 је са 6 пројектила, једанаести пут од почетка агресије, гађан Чачак. На мети агресора поново је била индустријска зона, Техничкоремонтни завод, Цер, касарна Ратко Митровић...

Детонације које смо чули током ноћи допирале су из Богутовца на који је пало 4 пројектила, један у корито реке Лопатнице. Четири пројектила су испаљена на реон Гњилана, а дописник из Македоније јавља да се у околину Велеса падобраном спустило једно лице у униформи. Петнаестак минута после тога примећена су два хеликоптера НАТО снага које су почеле претраживање терена. Јављено је да ће се председник Милошевић састати са тимом Уједињених нација пре него што његови чланови оду на Космет. У Брислу, Москви, Хелсинкију, Барију одржавају се скупови на којима се тражи решење за окончање косовске кризе. Док Масимо Д' Алема предлаже ново мировно решење, које се заснива на усвојеним принципима групе Г8, Европска унија подржава кандидатуру финског председника Марти Атисарија за свог преговарача у процесу решавања кризе. У Винчи су потврдили да је у агресији коришћено оружје са осиромашеним уранијумом, али само на територији Косова и Метохије. Гађан је и „Југопетрол“ у Смедереву, аеродром Поникве код Ужица, мост преко Јасе-

45


МАГАЗИН

10.11.2013.

нице код Велике Плане на прузи Велика Плана-Смедеревска Паланка, аутопут, а са два пројектила шире подручје Сјенице где је повређено једно дете. На територији Космета 5 пројектила је пало на село Река код Качаника, а 12 на територију општине Призрен. Немци су признали губитак четврте беспилотне летилице, а на висоравни Пештер оборена још једна. Гађани су и Гњилане, Приштина, мост на прузи Пећ-Косовска Митровица, Липљан... Без прекида бомбардовања нема разговора о решењу кризе, тврди Сергеј Степашин, наследник Евгенија Примакова. План Масима Д'Алеме наишао на понижавајуће одбијење НАТО-а,

46

критикује се и у Италији али са других позиција. Да је преокрет у тражењу решења за кризу могућ тврди шпански премијер Азнар који путује у Москву, док НАТО не одступа од пет принципа које је предложио. У Грчкој, која је спремна да уечствује у мировним снагама на Космету, верују да је копнена интервенција неприхватљива. Командант Треће армије тврди да је државна граница инжињеријски добро обезбеђена, а група од седамдесетак новинара из 18 редакција посетила је Крагујевац и „Заставу“ где је без посла остало 36 хиљада радника. Јављено је да се јутрос рано на територији општина Врњачка Бања и Краљево осетио земљотрес јачине 4,3

степена Рихтерове скале са епицентром удаљеним 10 километара јужно од Трстеника. Јачина је достигла 5-6 степени Меркалијеве скале. Поново је у прекиду телефонски саобраћај са Рашком, Новим Пазаром, Сјеницом, Тутином и Копаоником. Стање на Космету је мирно и нема других опасности сем оних од НАТО дејстава. Једно лице је изгубило живот у Бору када је око 15,30 извршен напад из ваздуха на бензинску пумпу. Агресорска авијација је дејствовала и на „Југопетрол“ у Прахову, реон Липовичке шуме, Батајницу... Дума не намерава да одвоји ни цент за Уједињене нације које више немају никакав значај што је, кажу,


најгора ствар у читавој ситуацији. Иако су на резденцију немачког амбасадора у Атини испаљене две противтенковске ракете још није преузео одговорност за напад. Амерички аналитичари тврде да се иза рата у Југославији крије велики бизнис. Тврди се и да ће Европска унија морати да плати чак 75% трошкова, док ће Америка да профитира. У Мађарској тврде да тржиште хероина у овој земљи контролише албанска мафија, а због критиковања британске политике са свих дужности у државним органима смењен је лорд Синделски, док Робин Кук признаје да је у сталном контакту са косовским сепаратистима. Италијански рибари траже

заштиту од касетних бомби бачених у Јадранско море у близини Венеције, а телевизијским станицама у Македонији је забрањено да реемитују информативне емисије РТС-а. Македонски премијер Љупчо Георгијевски има информације да ће се рат у суседству завршити у недељу, а полиција ове земље ухапсила је два новинара Си-Ен-Ен-а при покушају да са петорицом Шиптара прокријумчаре већу количину наоружања на територију Југославије. На сајту www.mediawar.com могу се пронаћи текстови о припремама провокације у Албанији маскираним авионима који треба да личе на југословенске. Негде је јављено да НАТО бди над

Милом Ђукановићем и прети свима који дирну његову власт, али и да се разматрају идеје за нови облик власти у Југославији после рата. На редовној конференцији за штампи Српског покрета обнове председник странке Вук Драшковић је поновио дао о решењу кризе НАТО може да преговара једино са легално изабраним председником Југославије, а то је Слободан Милошевић Клинтоне, знали смо да си наглув, велики лажов, а сада знамо и да си луд, писало је на транспаренту ношеном за време протеста у Штутгарту. Током овог дана гадјана је и територија општине Косово Поље, Србица, Лесковац, Бор, Смедерево... Т.Р.

47


10.11.2013.

МАГАЗИН

48

Др Владимир Јовановић


Др Владимир Јовановић заслужни грађанин Краљева

- Признање као комплимент за целу породицу Јовановић доказ да је др Владимир заузео поштен и коректан животни курс. - Човеку који је нагињао математици и физици мозак је деловао као једини део људског тела који највише подсећа на савршен електронски спој. - Едукација је у хирургији дуготрајна, а до доброг хирурга који би био у функцији 20 година, након специјалистичког испита неопходно је пет до седам година доброг заната да буде компетентан за решавање сваке ситуације

Фото: М. Радовановић

АУТЕНТИЧАН И НЕПОНОВЉИВ ЧОВЕК СА ВИЗИЈОМ 49


а Краљевдан сваке године град Краљево доделом дипломе заслужног грађанина и радне организације изражава поштовање према онима који су остварили врхунска остварења у појединим областима живота. Дипломом заслужног грађанима за врхунска достигнућа у области медицине ове године се окитио неурохирург београдске Неурохируршке клинике др Владимир Јовановић, начелник Одељења интензивне неге на овој клиници и асистент на Медицинском факултету. Иако су сви чланови угледне краљевачке породице Јовановић лекари до одласка на факултет ништа није наговештавало да би то могао да буде и др Владимир. Мајка Даница, педијар, и отац Тома, први краљевачки уролог, дуго су са сином и кћери живели у Сремској улици коју Владимир памти по једној пекари и касарни у Рибници. Релаксирано детињство у кући мајчиних родитеља Олге и Жике Костовића, до поласка у школу, памти по добром друштву у коме је свако имао само бицикл. Септембра 1976. године нова гене-

МАГАЗИН

10.11.2013.

Н

50

рација првака започела је школовање у новој згради Основне школе „4. краљевачки батаљон“. У исту школу је ишла и две године млађа сестра Јелена, данас педијатар неонатолог, а изузетан педагог учитељица Милена Зувић почињала да развија мотивацију и развија љубав према књизи и учењу. У врло шароликом аутентичном окружењу нико није показивао склоност ка медицини, а безинтересна пријатељства из најранијег детињства била су добра основа за дружење и у петој деценији живота. Печат читавом школовању дали су веома строги професори какве, верује др Јовановић, данашњи ђаци не би могли да схвате, а све је допринело да генерације вршњака тог доба много спремније закораче у живот од данашњих тог узраста. Бројне критике су пред крај прошлог века изречене на рачун усмереног образовања у коме се, иако је показивао завидне резултате у области математике и физике, Владимир нашао на смеру за микробиологију краљевачке Гимназије. Позната је чињеница да родитељи најчешће покушавају да утичу на децу да при избору

занимања не крену њиховим стопама, па се очекивало да Владимир постане инжењер електротехнике или машинства. Склоност ка природним наукама била је евидентна, а резултати нису изостали ни на бројним такмичењима за које се озбиљно припремао. - Крајем средње школе почео сам да размишњам о свачему, покушавао да пројектујем себе у перспективи, и системом елиминације видим шта бих ја то могао да радим. Свашта сам гледао па ми је, као и мојим вршњацима, била поприлична збрка у глави, али сам ипак 1988. године уписао медицину иако су алтернатива били електротехника и машинство. Родитељи су били врло либерални, па никад нисам осетио притисак на опредељење шта би требало да студирам. Знао сам због чега уписујем, не са идејом да се бавим општом хирургијом, или интернистичким областима. Једино што ме је занимало из домена човека је централни нервни систем као нешто недоречено и нејасно. Мени који сам нагињао математици и физици мозак је деловао као једини део људског тела који има везе са тим јер


51


10.11.2013.

МАГАЗИН

52

највише подсећа на савршен електронски спој са којим сам нашао неку везу – каже др Јовановић. Студије представљају значајну промену за свакога ко из једног оброченог и детерминисаног система прелази у други крајње неизвестан у коме 500 младих људи желе да постану лекари. Пет година студија оптерећених великом инфлацијом, и бројним проблемима које је изазвала, иако забавне остаће упамћене по одсуству летовања и зимовања. За само 5 година и 14 дана од почетка Владимир Јовановић је са просечном оценом 9,67 постао лекар који никада ни једна испит није пренео у наредну годину. Са 25 година био је формиран човек са одслуженом војском, па је могао максимално да се посвети професији коју је изабрао. Није требало много времена након приправничког стажа да схвати да је његова будућност у неурохирургији, а улазницу за Неурохируршку клинику обезбедио му је ментор проф. др Милош Јанићијевић. - Вредно сам радио, волонтирао и дан и ноћ био ту и схватио шта ћу да радим. Кад сам положио државни испит волонтирао сам још два месеца и добио први уговор на годину дана, одмах уписао специјализацију и још једном обновио уговор. После 4 године тадашњи министар здравља Милован Бојић је направио нешто чиме је обрадовао читаву генерацију. Министарство здравља је донело уредбу по којој су сви млади лекари са просеком студија преко 9,5 од следећег дана запослени на неодређено време на месту на коме су волонтирали. Нисмо могли да верујемо, сви смо били одушевљени, а ја поручио родитељима који нису знали разлоге да они, и цео комшилук, гласају за ЈУЛ – прича др Јовановић који је са 31 годину постао најмлађи неурохирург у Србији, завршио постдипломске студије, а касније постао и доктор медицинских наука. Академско звање и бројни научни

радови створили су услове да постане асистент на предмету неурохирургија београдског Медицинског факултета. - Срце је неоправдно оглашено за орган душе. То је хидрофор, обична пумпа која има за циљ да достави крв у друге делове тела, али оно што чини човека није ту. Оно што човека одваја од свих других примата су врло замршени процеси који значе личност, сваки детаљ је под управљачким системом, а мозак је врло комплескан орган без мишића састављен углавном од воде и масног ткива. Архитектура му је врло комплексна, а врло је чудан по начину функционисања. У сваком тренутку је активна одређена зона, а оно што ми видимо је покрет. Врло замршен ред покрета изводе неки мишићи, али је управљачки део врло компликован, а процес мишљења најфинија људска делатност. Иако не можемо ништа да видима знамо да се ту дешавају неке ствари, између осталих и емоције као одраз импресије околине – објашњава др Јовановић. Иако медицина технолошки напредује великим корацима, упркос милионима евра које развијене земље улажу у истраживања, а бројне лабораторије баве испитивањем функција мозга, многе ствари су и даље непознате. У таквој ситуацији српски, тврди др Јовановић, компетентно могу да се пореде са свим озбиљним европским стручњацима у овој области. Оно што нас разликује од развијених земаља је само вид технолошке опремљености и боље операционе сале. Показале су то бројне посете европским клиникама у Хановеру, Верони, Љубљани, а једини репер да се неко потврди, види колико зна и шта може да уради, је да проведе извесно време међу доказаним стручњацима. Иако се обављају исти медицински поступци у иностранству све изгледа гламурозније, лепше и сјајније захваљујући само бољим условима које

домаћи лекари не могу да промене. Мозак, кичма и периферни нерви представљају комплексан систем органа који нападају многе болести. Третирају их неурологија, која се као интернистичка грана бави проблематиком нервног система, и неурохирургија која из организма уклања све оно што може. Неурохирурзи оперишу аномалије централног нервног система, туморе мозга и лобање, разне видове крварења, малформације, анеуризме, каверноме, али и трауматолошке повреде мозга и централног нервног система као последице саобраћајних незгода и начина живота. Спектар активности допуњавају проблеми везани за периферне нерве, туморе живаца, кичмену мождину, дискус херније, туморе кичме, развоје аномалије код деце... Неурохирургија је релативно млада хируршка грана, која постоји тек стотинак година, али је широко поље болести које могу бити хируршки третиране. Као искусни лекари родитељи нису били одушевљени чињеницом да се њихов син определио за неурохирургију. Разлог томе су вежбе из ове области које су у време док су они студирали биле тешке и напорне, а степен морталитета веома висок. - Иако и у данашње време постоје нерешиви проблеми морталитет је на неурохирургији врло низак, и занемарљив у односу на онај од пре неколико деценија. Циљ сваке хирургије је да манипулације буду кратке и ефикасне, а траума којој је изложен организам мала, па да људи изађу из болнице у што краћем временском периоду са добрим квалитетом живота, да се врате свакодневним дужностима и буду ресоцијализовани. Задовољство је кад видите човека који је дошао у коми, а насмеши се кад напусти болницу или на контроли. Та разлика нигде није тако драматична нао у неурохирургији – каже др Јовановић. Светска здравствена организација упозорава на све већи број тумора, а


53


54

МАГАЗИН 10.11.2013.


са порастом малигних обољења расте и број оних на мозгу. Иако се још поуздано не зна шта утиче на њиходу појаву поуздано се зна да су фактори ризика еколошки, све више зрачења, токсини, генетски модификовани организми, па број обољења добија димензије епидемије. Померила се и старосна граница, па се оно што се некада очекивало после педесете године јавља око двадесете, а није редак случај појаве и код само годину дана старе деце. То наводи на размишљање о урођеним обољењима, јер на том узрасту дете још није стигло да се разболи од спољашњег фактора. Све је већи и број васкуларних болести које се везују за начин живота и исхрану која је много лошија него пре само неколико деценија. Људи се све мање крећу, мање времена проводе у природи, мање се баве физичким активностима, више су изложени стресу, а све то погодује развоју тешких обољења. - Као деца сви смо се бавили спортом који је био обавеза, али и гарант да ћемо дуго бити у форми. Није било гојазне деце колико данас, није било фаст фуда, помфрита, јело се здраво, па су и генерације биле здравије. Данас имамо децу од 20 година са хипертензијом и дијабетесом што доказује да је квалитет живота другачији – каже др Јовановић. Из перспективе неурохируга у најбољим годинама нема много афинитета према руковођењу, јер је то начин да се човек одвоји од струке, а средину пете деценије живота сматра оптималном за бављење неурохирургијом. У хиругији, каже још, постоје три фазе. Прва је кад човек мисли да ништа не може сам да уради, друга кад верује да треба све да оперише, и трећа кад схвати шта треба, а шта не треба, да ради. Тада је добро сагледао ствари, у доброј је физичкој форми и са концентрацијом, добро га служе и вид и руке, а сазрео је у стручном смислу. Едукација је у хирургији врло ду-

готрајна, а до доброг хирурга који би био у функцији 20 година, треба доста времена. И управо због тога је неопходно пет до седам година доброг заната након специјалистичког испита да буде компетентан за решавање сваке ситуације. Дуги низ година је др Јовановић био консултант у Здравственом центру „Студеница“, а сада тај посао обавља у врњачком „Меркуру“. Краљевчани већ знају да се, кад год им нешто затреба, обрате др Јовановићу који не крије да је од проф. др Јанићијевића, и оца Томе, научио да човеку треба указати помоћ кад му је потребно, а не кад лекар може. То је и један од разлога који је Краљевчане иницирао да му доделе ласкаво признање које га је, признаје, изненадило. Прихватио га је као комплимент за целу породицу и доказ да је заузео поштен и коректан животни курс. Исто признање добили су својевремено његов отац др Тома Јовановић и ментор др Милош Јанићијевић. Сваки понаособ био је аутентичан и непоновљив, имао визију и знао шта хоће, да ради добро, компетентно и на одређеном нивоу. - Трудио сам се да ми никад нико не каже три ствари, да сам лењ, непоштен и неваспитан. Свако мора да се труди да не буде лењ, јер је ле-

њост чудна особина. Знам много интелигентних који ништа у животу нису постигли само зато што нису били кадри да уложе довољно енергије да пронађу потенцијал и до краја развију неке особине. Човек треба да буде поштен према себи и другима и, ма колико да звучи идеалистички и чудно у контексту данашњег времена, увек се то на крају исплати – сигуран је др Јовановић. У времену када се сви на нешто жале др Владимир Јовановић нема ниједан разлог за незадовољство. Подршку у свему пружају му супруга Наталија, лекар педијатар, тринаестогодишњи син Стеван и шестогодишњи Андрија. А Краљево и даље памти по времену из седамдесетих година прошлог века кад на улици није било жена без најлон чарапа и мушкараца без одела и кравате. Нису то били универзитетски ликови већ радници из времена кад је све функционисало, привреда, спорт и култура. Данас је све другачије. Промењена је демографска структура, а свако од придошлица донео је нешто своје. Привреда је у колапсу, људи тешко живе, а једина привредна активност одвија се на пијаци и јавним предузећима. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

55


56

МАГАЗИН 10.11.2013.


Е Љ ДЕ НЕ

Фото: М. Радовановић

ТО ФО

57


Краљевачка медијска сцена: Саша Веселиновић (1)

МАГАЗИН

10.11.2013.

НОВИНАРСТВО КАО СТРАСТ

58

- Телевизија Краљево је важила за јачу опозициону телевизију, а њен новинар имао одређен рејтинг, па није било великог усхићење због разговара са важним и високим угледним политичарима и државницима тог времена, јер је и њима била част што су били гости програма. - Новинарски кодекс обавезује на истинито информисање, а само они који у тој истини успеју да задовоље четири стране чаршије могу да избегну утисак трапавости Саша Веселиновић


59

Фото: М. Радовановић


60

МАГАЗИН 10.11.2013.


ада је половином седамдесетих година прошлог века реформисано средње образовање у Србији очекивало се да позитивне ефекте покаже већ након што прва генерација ученика заврши школовање. Од почетка је било оних који су га подржавали, али и љутих противника који су указивали на све негативности које доноси. Мада је било тешко утврдити којих је било више преовладао је утисак да усмерено образовање није дало очекиване резултате, што је утицало да се поново пређе на ранији систем школовања. И поред свега што се дешавало дипломирани правник Саша Веселиновић, који је у срцу остао новинар, потврђује да је усмерено образовање било изузетан начин да се свако од ученика после две године заједничких основа определи за област према којој је показивао посебан афинитет. Томе су у великој мери доприносили професори појединих специјалности, а велики број оних који данас заузимају значајно место на краљевачкој медијској сцени заслугу за такво опредељење, бар када је у питању новинарство, приписују професорки Ружици Лазаревић која је профилисала прве генерације младих новинара сарадника. Међу њима је био и Саша Веселиновић, ученик друге генерације која се упустила у авантуру са неизвесним крајем због чињенице да је иако занимљив пилот пројекат и даље био обавијен довољном дозом непознатог. Међу бројним наставним предметима било је оних који су давали подстицај да се заволи професија, а након четврте године настави усавршавање. Показало се да нису сви ученици новинарског смера били предодређени да се баве овим послом као основним занимањем. Бројни од њих су, међу њима и Веселиновић, имали негде скривену новинарску жицу која највероватније никада не би ни била откривена да није било усмереног образовања и прилике да науче шта је вест, шта извештај, интервју, репортажа или било која друга форма новинарског изражавања која ће онима

К

који остану у професији бити део свакодневног посла. Већ од треће године школовања генерација којој је припадао активно је ангажована у програмима Радио Краљева, а тадашњи уредник Славко Даишевић, уз кога су амбициозни полетарци савладавали прва знања, правили прве кораке и полако пекли занат, прихватио их као најближе и себи равне сараднике. Прве задатке будући новинари су реализовали кроз преподневни омладински програм да би временом, у зависности од показаног интересовања, способности и резултата у раду, били преусмеравани у друге, озбиљније сегменте. Иако им је у највећем броју случајева поверавана улога лутајућих репортера, и јављања са терена, нису изостајали ни интервјуи са познатим личностима. - Када ми неко јави да ћемо бити на јављању са неког догађаја у недељу, онда ноћ пре тога нема спавања. Тада сам схватио да је новинарство посао који ћу највише волети, посао који и данас волим, јер је страст која ме највише обузима везана баш за новинарство. И сада, када основно занимање нема никакве везе са овим, присутан сам у спортском новинарству као сарадник „СОС канала“ – прича Саша Весеиновић не пропуштајући прилику да се сети речи старијег колеге Милована Микарића који је још у то време визионарски указивао на врло брзу појаву телевизије за највећи број суграђана и даље неприкосновеног вида информисања и различитих видова забаве. Као новинарске аждаје изгледали су генерацији будућих новинара сарадника велика имена краљевачке медијске сцене која су тада била окупљена око „Ибарских новости“ као једине медијске куће у граду. Делили су ентузијазам са будућим колегама и тражили од њих да сами налазе теме које би, у различитим облицима, презентирали читаоцима новина и слушаоцима радио станице. Од врло утицајних људи у овој области имало је шта да се научи, а они који су то желели ни у једном тренутку нису били ускраћени ни за какву врсту помоћи.

Тешко је то време поредити са садашњим, које је након транзиције изложено неким другим ветровима, па отуда код великог броја саговорника током истраживања стања на краљевачкој медијској сцени провејава носталгија за временима која се сматрају златним добом новинарства на овим просторима. Све оно што нису могле да пруже локалне снаге допуњавали су професори из Београда учвршћујући још једну генерацију младих у уверењу да су спремни за улаз у свет новинарства. Ипак је, уз све остало, незаобилазна улога практичног дела у оквиру Радио Краљева у коме је и Веселиновић, верује као човек са довољним предзнањем, прихваћен као равноправни сарадник. - Иако смо као клинци морали да идемо и гледамо чак и цене по продавницама сваки дан сам нешто ново учио. Иако сам касније као спортски уредник телевизије важио за неко новинарско име у Краљеву и тада сам и учио, поштовао старије колеге и слушао их – каже Веселиновић. У поређењу са данашњим временом високих технологија које омогућују брзу комуникацију радило се помоћу штапа и канапа, а све што недостаје надокнађивало неописивим и, за данашње поимање посла, несхавтљивим ентузијазмом. И поред скромних техничких могућности све је функционисало готово беспрекорно, па се по ко зна који пут доказало да бој не бије само свијетло оружје. И после толико година у незаборавном сећању остају директна јављања са аутодрома на Берановцу радио везом из полицијског аутомобила и по нека неспретно изговорена реч која то није требало да потврди. Са посебним поносом носили су будући новинари велики магнетофон тракаш испуњени задовољством што могу да буду на услузи новинарским величинама током снимања радио емисија из серијала „Селима у походе“. Толики степен уважавања старијих колега одавно је постао прошлост, а прошле године покренута иницијатива о окупљању оних који су некада радили у „Ибарским новостима“ постала при-

61


10.11.2013.

МАГАЗИН

62

лика за подсећања на дане незаборавних дружења и бројне анегдоте које су обележиле то време. Квалитет који је тада имала једина у граду, али надалеко чувена, медијска кућа тешко да би могао да се види данас ни код оних са ширег простора које важе за водеће. И баш зато остаје жал за уништеном документацијом заувек несталом у пожару који је у јесен 2000. године избио на последњем спрату Дома друштвених организација. Тада је највише страдала опрема и оно што је створено у студијима Радио Краљева. Иако је само неколицина из генерације тадашњих матураната уписала новинарство од њега се деценијама касније није много удаљио ни дипломирани правник Саша Веселиновић. Само мали број школских другова наставио је да ради у краљевачким медијима док су се други размилели по иностранству и различитим градовима Србије у којима су правили другу врсту јавне каријере. Током седамнаестогодишње новинарске каријере Саша Веселиновић је највише времена, након места уредника Радио „Глобуса“ и краткотрајног излета у „М радио“, провео у Радио Краљеву, касније и на истоименој телевизији. Мада је телевизија била најатрактивнији и за младе новинаре најпривлачнији медиј, лични афинитети Саше Веселиновића више него за ову област били су везани за писано новинарство. Иако би само повремено написао нешто за „Ибарске новости“

уверен је да би баш ту могао највише да пружи да је за то било прилике. Они који су стварали медијску слику Краљева проценили су да више може да пружи на неким другим местима. - Ушли смо у дневну редакцију где је морало да се ради и није могло да се бира. Радио сам дневно-политичке извештаје у турбулентно време када смо сви били робови политичких догађаја, ишли са једне на другу конференцију за новинаре, а пратили и нека друга дешавања. Рад��о сам много прилога о дневним комуналним питањима града, да би касније био једини који је водио разговоре са политичарима. Процењено је да могу да помогнем Зорану Петровићу, па сам водио интервјуе са Борисом Тадићем, Војиславом Шешељом, Зораном Ђинђићем, Томиславом Николићем, Млађаном Динкићем... Било је то време када је Телевизија Краљево важила за јачу опозициону телевизију, а њен новинар имао одређен рејтинг. Зато као новинар нисам имао никаво велико усхићење тиме што сам разговара са важним и високим угледним политичарима и државницима тог времена, јер је и њима била част што су били гости Телевизије Краљево – каже Веселиновић. Понесени специфичном атмосфером историјских тренутака новинари су учврћивали самопоуздање, па им се чинило да кад позову телефоном и представе се саговорник устаје да би испоштовао професионалца кога краси објективност у информисању. Иако је

политика куће учврстила доста високе стандарде много тога се променило до времена када је новинарство унижено до крајњих граница. И ма колико да се говорило о слободном новинарству утицај власти је, потврђује наш саговорник, увек постојао, а снага људи да апсорбују одређене притиске детерминисала ниво независности. Иако независно новинарство као појам постоји у свим друштвеним системима и условима о њему не може да се говори све док неко други финансира егзистенцију медија. Без обзира на све новинарски кодекс обавезује на истинито информисање, а само они који у тој истини успеју да задовоље четири стране чаршије могу да избегну утисак трапавости. Притисци режима у критичним временима нису били такви да би утицали на Веселиновића чији део посла није директно био везан за политичка дешавања. Касније за време опозиционог деловања вишестраначја постојала је еуфорија, коју је Телевизија Краљево умела да апсорбује и избегне да се иднетификује са јуришницима који су на трговима водили револуцију. Било је и из новинарске бранше људи који нису успели да се отргну, па су у тренутку кад нису успели да отклоне приватно мишљење од професионалног престајали да буду новинари. Таково понашање погрешно је у сваком времену, а оних који су се огрешили о новинарски кодекс било је и у „Ибар-


ским новостима“. Колико приватно понашање може да се разликује од оног које се сматра службеним на најбољи начин одсликава гостовање др Војислава Шешеља на програмима локалне медијске куће. - Иако огроман био је богзна како срдачан и потврдио да сам добар човек да би се, кад смо ушли у студио, преобратио и почео да ме назива издајником. Кад смо завршили замолио је да се не љутим, јер је тако због посла морало да буде. Радио сам пар интервјуа са др Зораном Ђинђићем, човеком велике енергије који није био спреман да понесе толики терет, што се касније показало као тачно. Иако га је народ волео није имао никакве државне инструменте нити било шта друго уз себе. Били смо врло озбиљна кућа и могли опуштеније да говоримо о

свему, али се радило озбиљно па људи са стране то нису примећивали, јер смо се за сваку емисију детаљно и темељно припремали – прича Веселиновић. На наговор двојице угледних новинара, Предрага Гајића и Саше Веселиновића, тадашњи директор „Ибарских новости“ је пристао да одвоји одређен износ средстава потребних за опремање студија пре него је емитована прва из серије емисија „Топ спорт“. Колико су иницијатори били предани послу сведочи податак да су сами опремали студио, правили шпицу, прикупљали интересантне прилоге из евровизијске размене. Највећа сатисфакција била је, сведочи Веселиновић, тврдња гледалаца да излазе у град тек кад понедељком на телевизији одгледају ову емисију. И док су све остале емисије, сем го-

стовања политичара у студију, снимане „Топ спорт“ се емитовао уживо. Уз велики број интересантних прилога са локалних спортских дешавања и бројних информација из националног и међународног спорта обележила су је гостовања бројних спортиста и спортских радника. Сем најновијих информација из света спорта није било ништа необично да највернији гледаоци буду награђени делом спортске опреме, или улазницама за неку од утакмица. Чланови спортске редакције Телевизије Краљево су у дугом периоду били равноправни чланови бројних спортских колектива, помагали им у раду, правили најаве за утакмице, били њихови преедставници за штампу, а све то радили са великим ентузијазмом и на волонтерској основи. Т. Радовановић

63


Млади краљевачки уметници: Милица Шолајић

МАГАЗИН

10.11.2013.

ИЗНЕНАДНА ЉУБАВ НА ПРВИ ПОГЛЕД

64

- За разлику од осталих ученика који су фотографију схватили као само један у низу предмета које треба што пре заборавити Милица је у њему видела нешто што у том тренутку није било лако објаснити. - И кад би се три пута родила увек би кренула истим путем. - Пријемни испит на Факултету примењених уметности није дозвољавао грешку, сем за оне који су били спремни да паузирају годину дана и шансу за упис потраже наредне године. - Рад ограничава сујета, тачно се знају кругови људи кроз које не можеш да прођеш, а ако не прођеш као да не постојиш итаву деценију свршени ученици краљевачке Уметничке школе са успехом настављају студије на престижним факултетима што доказује колико је била исправна идеја о њеном оснивању. Међу онима који су пре осам година уписали први разред нашла се Милица Шојалић која је тек у последње две године основне школе приметила да јој, више од осталих премета, пажњу привлачи ликовно васпитање. Био је то довољно јак мотив да пре уписа на смер за графички дизајн Уметничке школе отпочне озбиљне припреме за полагање пријемног испита. Данас признаје да прва година због обиља општих пред-

Ч

мета није била посебно занимљива, а да је већ почетак друге одредио даљи животни пут. За разлику од осталих ученика који су фотографију схватили као само један у низу предмета које треба што пре заборавити Милица је у њему видела нешто што у том тренутку није било лако објаснити. Без икаквог предзнања, са скромним фотоапаратом марке „зенит“ и не превише амбициозним професором, одлучила је да се максимално посвети фотографији која је полако почела да се пробија на прво место листе могућих занимања која би могла да постану основно опредељење. Краљево, излози, природа, портрети школских другова, прве су теме


Милица Шолајић

65

Фото: М. Радовановић


66

МАГАЗИН 10.11.2013.


које је требало савладати, а аналогна техника појачавала додатну неизвесност све док неко од локалних фотографа не развије филм и направи по коју успешнију фотографију малог формата. Иако је, из угла дипломираног фотографа на Факултету примењених уметности, све било прилично танко било је довољно да се, признаје, фотографије ухвати као да је то последње што је остало у животу. Ово осећање појачано је сазнањем да готово нико, па чак ни професор, није придавао сувише значаја овом предмету. - Нико није имао потребу да се са тим посебно бави. Ја сам се једина заинтересовала и само то радила, па сам мало запоставила друге предмете и све радила кроз фотографију. Чак сам и дизајн радила преко фотографије којој сам се много више посветила кад је у Краљеву отворен Фото-кино клуб, јер сам ту наишла на позитивну групу људи који су ме научили свему што знам. Окупљали смо се и гледали фотографије, ишли заједно на излете, а фотографије радили код једног члана који је имао фотолабораторију – прича Милица Шолајић. Прво учешће на конкурсима, на којима се надметала са другим заљубљеницима у овај вид уметности са територије целе земље, почело је да учвршћује уверење да би након завршене средње школе могла да се окуша на одсеку за камеру Факултета драмских уметности. Због помањкања правих информација то се учинило прилично компликованим, па је коначни избор пао на Факултет примењених уметности и одсек фотографије. Нових шест месеци припрема у приватној школи фотографије изискивали су одласке за Београд три пута недељно што је за крхку конституцију било изузетно напорно. Жеља да се успе била је јача и од физичких могућности, а велики рад је на крају дао очекиване резултате. Пријемни испити на факултетима Универзитета у Београду завршени су половином године и готово сва места попуњена. Онај на Факултету примењених уметности одржавао се у септембру и није дозвољавао грешку, сем

за оне који су били спремни да паузирају годину дана и шансу за упис потраже наредне године. И док су се школски другови већ уписали на жељене факултете, па могли на миру да проводе летњи распуст, Милица је са стрепњом ишчекивала септембар и шансу да између 22 кандидата избори место међу 12 колико се прима на одсек фотографије. Прилично стресно полагање траје више дана током којих је, уз обавезно сликање и цртање, требало успешно урадити задатак из фотографије у граду који је мало ко од кандидата познавао довољно добро. - Имала сам блокаду, уплашила се и прва два сата нисам могла ништа да урадим. Онда сам заустављала пролазнике, јер је требало остварити неку

комуникацију, и фотографисала их. Тек сутрадан, кад је професор развио филм, видели смо прве фотографије. Неком је пукао филм, неко га је осветлио код вађења из апарата, било је дреке, плач�� који код професора није изазивао посебно узбуђење, јер им је интерес био да буде што мање студената – сећа се Милица. Након рада у студију и класичног интервјуа могла је, након велике неизвесности због ризика, да одахне јер је као пета на ранг листи стекла право да студира о трошку буџета. Подршка родитеља, који су страховали више од ње, није изостала ни у једном тренутку свих година школовања. Као парадокс посебне врсте делује чињеница да се током четири године

67


МАГАЗИН

10.11.2013.

студија, поготово у прве две, најмање изучавало оно због чега су студенти уписани на овај смер, па је савладавање знања већег од елементарног препуштено сваком студенту и личној иницијативи. - Имали смо доста обавеза и нисмо могли да се посветимо нечему са стране, а све је било скупо поготово за оне који су школарину плаћали 200 хиљада динара годишње. Фотографији је посвећивано тек 10 одсто укупног времена за све наставне предмете, па иако се у последње две повећало дупло и даље је било мало у односу на остале предмете. Више сам имала цртања, сликања, графике, писма, дизајна, него фотографије, па сам за све што ме интересује морала за руку да вучем професоре који су увек били незадовољни и сујетни тако да ми се чинило као да за њих не постојим – прича Милица. Претпостављена слика о студијама распршила се врло брзо због разочарања изазваног констатацијом да свако мора да се бори за себе. Од тренутка кад је схватила да може да се ослони само на себе Милица је одлучила да мора по сваку цену да заврши факултет. И док су остале колеге предност давале модној фотографији, и усмера-

68

вала се према њој, Милица је више нагињала оној креативној, уметничкој, па јој је модна фотографија била најнеуспелији задатак. Чак су и на дипломској изложби у Музеју примењених уметности, почетком јула ове године, сви сем ње излагали баш модне фотографије. Три квадратна метра зида свако је могао да искористи како најбоље уме, а пет Миличиних фотографија формата 50х70 сантиметара представљало је заокружену причу о људском телу. Још један акт и фотографија за насловну страну књиге довољни су били да дипломира са највишом оценом. Након четири године студија склона је веровању да би о фотографији за то време сама научила више да није морала да ради и оно за шта сматра да јој никада неће требати. Жеља да у послу буде боља од осталих наводи на размишљање да диплома и не значи нешто претерано велико. Овакво осећање додатно је ојачано сазнањем да има врхунских фотографа без дипломе који су бољи него сви школовани заједно. И после дипломирања Милица је на раскрсници. Од свих праваца у фотографији најмање је занима мода, много мање него улице, архитектура, природа, људи. Скоро пуних осам година учествује

на различитик конкурсима, освојила је и неколико награда, а и пре уписа на факултет радила насловну страну часописа за филозофију „Зенит“. Фотографија је све популарнија у женском свету, а колико је Милица супериорна међу краљевачким фотографима сведочи чињеница да је изабрана за председника Фото-кино клуба. Радост због овога помућена је осећањем да се однос према њој од тог тренутка променио. - Људи ме више ме не гледају у очи и као да осећају страх. Виђам се са њима, али примећујем други однос, као да им се мрда столица иако не раде ништа што бих могла да им угрозим. Много младих се бави фотографијом, и свако бори за себе, али за све има довољно простора – верује Милица. Као и деценијама уназад има љубоморе и сујете која онемогућава сарадњу поготово са онима који неодстатак знања и искуства надоканађују куповином скупоцене опреме. Краљевачки Фото-кино клуб окупља педесетак чланова који су се, након неколико различитих локација, стационирали у Културном центру „Евергрин“. Од 2007. године састају се сваке недеље, друже, разговарају, иду на заједничке излете, организују по-


сете изложбама фотографија у другим градовима, највише у Чачку и Крагујевцу. Ма колико се појединци трудили да напредују нису сви спремни да прихвате критику и савет тако да се напредује веома споро. У време велике економске кризе, и знатних средстава неопходних за изузетно скуп хоби, изостаје и разумевање локалне самоуправе да битније субвенционише поједине пројекте, па су у клубу принуђени да их реализују новцем од чланарине и оним који сами одвоје. Криза, а и однос према фотографији као уметности, учинили су да Србија заостаје за земљама региона, посебно Хрватском. Показали су то и Дани фотографије у Ровињу, најзначајнија манифестација овог типа на Балкану којој је, међу срским фотографима, присуствовала и Милица Шолајић. Први утисак је да се много више улаже у културу што доприноси да се одржавају радионице на завидном нивоу уз предаваче из других земаља и богато илустроване каталоге са радовима учесника. У Београду, каже Милица, нема много чега озбиљног да се види кад је фотографија у питању, сем гостујућих изложби. Таквом стању у значајној мери доприносе и односи снага у Фото савезу Србије и трка за бодовима како би се стекло неко од ласкавих фотографских звања. Све доводи до деградације фотографије и изласка на површину аутора који имају довољно новца да учествују на што више конкурса. - Схватила сам да савез нема смисла, јер све иде преко везе. Рад ограничава сујета, тачно се знају кругови људи кроз које не можеш да прођеш, а ако не прођеш као да не постојиш - каже Милица најављујући Бијенале фотографије у Хјустону у марту наредне године на коме ће бити и једна њена фотографија. Све то ситуацију чини посебно депресивном, а начин да се превазиђе су мастер студије које је уписала почетком нове школске године. Након тога размишља о одласку из земље као начину да напредује и покаже колико вреди.

- Свеједно ми је где сам, иако је напољу боље него у Београду, јер ћу бар знати за шта радим. Ја сам у Београду и даље странац, целу плату ћу дати на стан и ништа неће да ми остане, па је боље да одем негде где ћу зарађивати више. Београд ме не привлачи претерано баш због оних кругова о којима сам говорила, а верујем да би ми највише одговарале Скандинавија или Америка – каже Милица. У време док смо разговарали признала је да је прилично збуњена, и у хаосу, па покушава да се снађе у међупростору који је створен. За почетак било каквог озбиљнијег

рада потреба су значајна средства која се мере хиљадама евра, а до њих је у Србији тешко доћи. И поред стеченог знања, искуства и жеље за доказивањем, значајан фактор у креирању коначног резултата је опрема. Због свега што се дешавало у последњих неколико година нема коначног става о томе што би могла да поручи млађима спремним да крену сличним путем. Уверена у исправност сазнања да било каква зарада мање вреди од посла који се ради са љубављу поручује да би и у ситуацији да се роди три пута увек кренула истим путем. Т. Радовановић

69


10.11.2013.

МАГАЗИН

70

ПРЕСЕЧЕН КАНАЛ ТРГОВИНЕ НАРКОТИЦИМА Путеви дроге са територије Косова и Метохије према главном граду, и даље према Европи, воде преко територије коју контролишу припадници Полицијске управе Краљево који су у заједничкој акцији са припадницима Управе криминалистичке полиције Министарства унутрашњих послова Републике Србије запленом 2,8 килограма марихуане пресекли још један ланац трговине наркотицима. Полицијски службеници су у раним јутарњим часовима у четвртак на краљевачкој аутобуској станици у путној торби Вељи Брега из Зубиног Потока пронашли четири пакета обавијена лепљивом траком у којима се налазила марихуана. Био је то довољан разлог за хапшење и задржавање до 48 сати осумњиченог Бреге.


Из Полицијске управе Краљево

НИ БОЉЕ НИ ГОРЕ

едмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју града Краљева за период од 28. октобра до 3. новембра бележи незнатно мањи број евидентираних кривичних дела у односу на период од само седам дана раније. И док у области која се дефинише као привредни криминал није евидентирано ни једно кривично дело у оној која се у полицијској терминологији карактерише као општи забележен је пораст, па је уместо прошлонедељних 17 евидентирано 21. На основу података из Полицијске управе могао би се стећи утисак о пасивности у откривању или изузетној спретности оних који се упуштају у вршење кривичних дела. Овај став темељи се на

С

податку да је од укупно 21 инспекторима Полицијске управе познато тек троје починилаца. Број прекршаја у области јавног реда и мира је идентичан оном из претходног статистичког периода, али се променила њихова структура. И док је за два смањен број туча као повода за ремећење јавног реда и мира за толико је повећан број оних који се карактеришу као остали. И поред бројних напора Полицијске управе и Савета за безбедност саобраћаја да се утиче на промену стања у овој области, посебно у реонима школа, дешавају се незгоде са трагичним последицама. Тако ће у званичним документима остати забележено да је епилог једанаест са-

обраћајних незгода, од којих пет са повређеним лицима, један изгубљен живот, три особе са тешким телесним повредама и пет чије су повреде окарактерисане као лакше. Знатно је већа и материјална штета која је процењена на 860 хиљада динара, а малу утеху представља сма��ен број прекршаја у области безбедности саобраћаја који је са 210 пао на 179. Као и обично најмање посла имали су припадници Ватрогасноспасилачке јединице који су интервенисали у гашењу само једног пожара и констатовали да је причињена материјална штета од педесет хиљада динара. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

71


Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs


MagazIN 81