MagazIN 52

МАГАЗИН Година I * Број 52 * 30. јун 2013 * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевачки

2

МАГАЗИН 30.6.2013.

3

Крај неизвесности

ПОКРЕНУТ ТОЧАК НОВ

МАГАЗИН

30.6.2013.

Док међу присталицама приступања Србије Европској унији влада умерено задовољство противници верују да су западне силе изабрале Видовдан да се још једном наругају Србији и понизе српски народ

4

ВЕ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ

5

30.6.2013.

МАГАЗИН

6

К

ао што је и најављивано на Видовдан су отворени преговори о чланству Србије у Европској унији и тако избегнута још једна провера испуњености услова. Председник Владе Ивица Дачић је потврдио да је Србија доживела историјски преокрет због тога што престаје да слави поразе као победе и води ратове које не може да добије. Са друге стране приморана је да се суочи сама са собом како би постала модерна држава. Иако је 26 земаља Европске уније подржавало предлог да разговори о приступању у равноправно чланство почну раније, а само Немачка да то буде у јануару следеће године, одлука је донета консензусом. Током бриселских разговора у петак, који су оцењени као тешки, а

Немачка тражила да Савет Европске уније у децембру поново размотри ситуацију, нађен је компромис и избачена одредница да ће Савет у децембру утврдити преговарачки оквир. Преговарачки процес почиње утврђивањем платформе и скринингом законодавстава, након чега следи утврђивање датума за одржавање Међувладине конференције која представља формални почетак преговора најкасније до јануара следеће године. Иако је одлуку Савета Европе протумачио као крај тешког почетка Дачић верује да објективно и реално техничке активности неће моћи да почну пре августа или почетка септембра. Већ у понедељак 1. јула у Београд до-

лазе Херман фон Ромпеј и Карл Билт, а 9. јула и Кетрин Ештон. Након тога очекује се долазак комесара за проширење Штефана Филеа са техничким тимом са којим би се договорио почетак преговарачког процеса. Иако се Ештон залагала да преговори почну у октобру датум је померен најкасније до јануара, а то значи да могу да почну и раније уколико се применом бриселског споразума за то створе услови. У наредном периоду биће важно да се у преговоре укључи максимални број стручњака, јер од њих зависи под којим ће условима Србија постати чланица Европске уније. И док премијер тврди да одлука Савета Европе представља крај тешког

посла први потпредседник Владе верује да је покренут точак историје иако је јануарски почетак преговора о чланству у Европској унији мање него што се очекивало. Ипак је то, верује он, више од свега што је било која српска влада учинила за земљу до распада СФРЈ. Иако нема великог разлога за славље има за задовољство, а добијање јануарског старта за почетак преговора је пре европска верификација српске политике него дипломски испит владе. Оцењујући последње одлуке Брисела више као признање за постигнуто, а мање срдачну добродошлицу која би била оличена у јесењем безусловном датуму, Вучић верује да апотекарски дозирана одлука није само резултат

предубеђења о Србији, већ сарадње Европе са неким земљама које су постале пуноправне чланице без завршених унутрашњих реформи.

- Могу да будем лично незадовољан што јануарски датум није крштен 5, 7. или 10. јануар, али шта је моје незадовољство у поређењу са чињеницом да Европа овом одлуком признаје Србију европским партнером. Платили смо променама карту за јануарски воз у једном правцу, ка Европи. Нема заокрета, враћања и одустајања. Има преговора, тешкоћа и зноја, али први пут нема и неће бити крви - нагласио је Вучић, уз оцену да једно доба одлази у историју. Ако не буде нечије зле воље у јануару ће Србија бити признати ев-

ропски партнер захваљујући и грађанима који верују овој Влади свесној колико је ствари испред ње и колико тога још треба да се уради. Иако посао који је до сада урађен није мали није довољан док се не заврше и не спроведу реформе, модернизација и не обезбеди бољи живот. Оцењујући да је Србија на Видовдан преокренула ток историје, и показала да нико не може да је заустави у модернизацији и реформама, подсетио је на не мало важан податак да у актуелну владу на почетку рада нико није веровао, да су њени чланови иако саплитани, оговарани, без широке подршке и неретко исмевани у јавности, били окренути себи, ипак урадили нешто што други нису.

7

30.6.2013.

МАГАЗИН

8

Уз захвалност председнику Републике Томиславу Николићу, који је радио заједно са Владом, не покушавајући да заустави њен рад и критикује где за то није било места, а налазио довољно разумних и рационалних речи да уклаже на грешке, оценио је да ова Влада има јасан пут ка Европи и модернизацији и најбољим односима са дугим земљама. Ниједна влада пре ове, сматра Вучић, није имала овако добре односе са Русијом, Сједињеним Америчким Државама и Кином, што оне признају а њихови представници то нескривено изговарају. Шеф делегације Европске уније у Србији Венсан Дежер оценио је овогодишњи Видовдан историјским и победничким, јер је Србија неповратно кренула ка европској породици јасном поруком да је испунила све обавезе коју је пред њу поставила Европска унија. Времена за губљење немају ни Србија ни Европска унија, јер одмах треба почети рад на припремама преговарачког процеса, формирање преговарачког тима, а потом и тимова за свих 35 поглавља о којима ће се преговарати. Подсећајући да је приликом преговора Хрватске у тим било укључено 2.000 људи Дежер је објаснио да преговори почињу поглављима која се баве правосуђем, људским правима и унутрашњим пословима. Већ у октобру или новембру требало би да буде коначно завршено упоређивање правних тековина Европске уније са домаћим законодавством у овим областима. Потврђујући да је одлука Европског савета признање свим демократским снагама које су предано и напорно радиле на процесу европских интеграција од 2000. године нагласио је да су сви ови напори препознати и да су земље чланице Европске уније на највишем нивоу једногласно одлучиле да се отворе преговори са Србијом. Током протекле четири године Србија је добила визну либерализацију, почела је примена Прелазног трговинског споразума, окончана сарадања са Трибуналом у Хагу и ратификован Споразум о стабилизацији и придруживању, а највеће достигнуће је потписивање историјског споразума 19. априла о пуној нормализацији односа Београда и Приштине. Последња реакција Брисела трасира пут и шаље јасну поруку о стабилности и кредибилности Србије, што је важно за Европску унију и међународне партнере. Шеф посланичке групе Уједињени региони Србије Владимир Илић потврдио је да је одлука Европског савета велико признање земљи, њеним грађанима и Влади која је преговарала, јер се отвара нова страница у историји, креће путем са кога нема повратка и улази у друштво европских земаља. Уверен да је датум могао бити додељен и раније сматра да је успех резултат свих који су били укључени у процес, оних који су га вукли напред и оних који су га вукли у назад, оних који су били храбри и оних који су били мање храбри. И шеф посланичке групе Социјалдемократске партије Србије Милорад Мијатовић сматра да је ово историјски дан за Србију коју је Европска унија схватила као озбиљног партнера. Посланик Нове Србија Дубравка Филиповски изјавила је да је ово одлична вест за грађане Србије која није дошла

Газиместан 28. јуна

9

МАГАЗИН

30.6.2013.

као награда већ као признање за све оно што је Влада урадил до сада у току преговора са привременим институцијама на Косову и Метохији. Одлуком није изненађен ни посланик Јединствене Србије Петар Петровић који је потврдио да је његова странка задовољна што је већина министара у Европској унији успела да убеди и немачке преставнике и Ангелу Меркел да омекшају став 0ма додатним условима за почетак преговора. Уједно верује да грађани Србије могу да очекују да ће у блиској будућности ова земља бити део европске заједнице народа и да има приступ европским фондовима како би побољшала економску и при-

10

вредну ситуацију. Бојан Ђурић, посланик Либерално демократске партије, одлуку види као велику шансу Србије, а чињеница да преговори највероватније почињу у јануару, а не током ове године, резултат су тога што се очекује доследна и потпуна примена оних споразума који су постигнути и званично потврђени у априлу. Сви споразуми везани за Косово морају се испоштовати, а косовски избори морају бити спроведени у потпуном реду. Србија би требало да да буде много озбиљниа и одлучнија кад су у питању унутрашње реформе, јер земља не може да се уведе у преговоре о чланству у Европској унији

уколико се налази на ивици банкрота, има велики дефицит и катастрофалну ситуацију у свакој области живота. Пред Србијом је огроман посао и обавеза да европске интеграције схвати на много озбиљнији начин, јер не сме бити опуштања којим би била прокоцкана шанса добијена на овако тежак начин. Шеф посланичке групе Демократске странке Србије Слободан Самарџић рекао је да је главно то да датума нема. Датум се одлаже за јануар а Европски савет ће у децембру, верује он, анализирати и ценити шта је Србија урадила на примени бриселског споразума. Ови закључци ће натерати

Владу да још приљежније остварује оно што је записано у споразуму и у плану за имплементацију, а мораће да изађе у сусрет свим захтевима Приштине и Брисела. И док међу присталицама приступања Србије Европској унији влада умерено задовољство противници верују да су западне силе изабрале Видовдан да се још једном наругају Србији и понизе српски народ. Председник Демократске странке Србије Војислав Коштуница је, на протесту испред Владе Србије, истакао да су хтели да српски Видовдан замене европским датумом, па да се не слави тај велики празник, већ Европска унија. Да бриселски споразум предста-

вља пораз националне и државне политике верује и некадашњи председник Савезне Републике Југославије, академик и писац Добрица Ћосић. Бриселско решење косовског питања представља за Србе несрећно решење и историјски пораз националне и државне политике Србије, али и пораз људских права и правде од силе која доминира овим светом, рекао је он на промоцији своје књиге „Косово 19662013“. Кобну политику, верује Ћосић, засновали су Коминтернини следбеници, Титови комунисти, Титови бољшевици, наставио је Слободан Милошевић, а прудужила им се нова демократска власт и њена опозиција са Црквом. Уверен да досадашња

условљавања Србији да добије датум за почетак преговора за чланство у Европској унији нису окончана очекује перманентна условаљавња и приморавање на попуштања, а одлагањем почетка тог споразума Немачка уводи Србију у нову неизвесност. Тај политички чин Ћосић сматра наставком традиционалне немачке политике према Србији. Косово ће, каже Ћосић, као исламска територија, бити моћан чинилац у агресији неоосманске Турске за османлијско наслеђе Отоманске царевине на Балкану и у њеној тежњи за продор у Европу, док иза бриселског споразума стоје уцене великих сила и српске илузије о спасу у Европској унији. Т. Радовановић

Приштина

11

У среду тринаеста седница Скупштине града

МАГАЗИН

30.6.2013.

ЗАКОН ПРЕЧИ ОД ЖЕЉА ОПОЗИЦИЈЕ

12

Фото: М. Радовановић

- Од конституисања до краја претходне године одржано седам радних седница Скупштине града на којима је разматрано 165 тачака дневног реда. Усвојено је 26 одлука, два програма, 125 решења и један правилник. Одржано је 50 седница радних тела са 271 тачком дневног реда, донето 59 решења, 80 мишљења, девет закључака и 67 предлога решења

13

МАГАЗИН

30.6.2013.

Ч

14

итавих три килограма и 200 грама тежак је пакет који је ових дана упућен сваком од седамдесет одборника у Скупштини града. У њему су материјали за тринаесту седницу коју је за среду 3. јула заказао председник Сретен Јовановић. Ако се овоме додају и пакети упућени члановима Градског већа, другим службама и медијима долази се до закључка да је утрошено више од 320 килограма папира и ко зна колико тонера за ласерске штампаче. Под претпоставком да ће одборницима на дан заседања бити подељени додатни материјали са предлозима за допуну дневног реда, и ко зна шта све још, само количина папира могла би да достигне рекордну тежину. За предстојећу седницу председник Скупштине је предложио пуних 50 тачака дневног реда, а први ће се пред оборницима, након усвајања извода из записника са претходне седнице, наћи предлог Одлуке о изменама и допунама Статута града Краљева који би

требало да образложи начелник Градске управе. Након што га одборници подрже, или одбију, требало би да се покрене расправа о давању сагласности на статуте јавних и јавних комуналних предузећа. Стари статути јавних предузећа престали су да важе 1. јуна ове године до када их је требало усагласити са постојећим законским актима. Основна измена односи се на укидање управних одбора тако да у новим статутима као органи предузећа фигурирају само директори и надзорни одбори. На дневном реду тринаесте седнице Скупштине града налазе се и предлози одлука о доношењу планова генералне регулације за поједине градске територије и Одлуке о приступању изради Стратегије интегралног урбаног развоја централне градске зоне Краљева. Шире објашњење предога очекује се од представника Дирекције за планирање и изградњу „Краљево“ и начелника Одељења за урбанизам, грађевинарство и стам-

бено-комуналне делатности Градске управе. Први пут после пет година пред одборницима ће се наћи разматрање Извештаја о раду Градске управе које су на једном од претходних заседања тражили представници опозиционих странака. Бурна расправа очекује се након извештаја о пословању јавних предузећа и установа чији је оснивач град за 2012. годину, али и реализацији буџета за прва три месеца ове године. Као посебно важне председник Скупштине Сретен Јовановић истиче доношење Одлуке о усвајању Стратегије социјалне политике и остваривању права на накнаду трошкова за вантелесну оплодњу. С обзиром да је истекао рок важности цена грејања, утрошка воде и других комуналних услуга очекује се да буду потврђене постојеће. Како је мало вероватно да ће парламентарна већина прихватити било који од предлога за допуну предложеног дневног реда који најављује опозиција до за-

кључења заседања одборници ће разматрати низ кадровских питања која се односе на чланство у управним, надзорним и школским одборима. Најмање што се очекује од оних који ће дизањем руке усвајати, или одбијати, предлоге одређених докумената је да до среде барем прелистају нешто више од три килограма папира. На основу до сада показаног интересовања мало је вероватно да ће то учинити већи број одборника. Користећи право да на основу потписа трећине одборника затражи заказивање седнице локалног парламента опозиција је у четири наврата безуспешно покушавала да на овај начин утиче да се разматра низ питања која сматрају актуелним. Образлажући чињеницу да ниједан од њих није добио подршку довољног броја одборника председник Јовановић каже да је једини разлог за одбијање то што није могла бити испоштована законом прописана процедура.

Сада када су управни одбори јавних предузећа и установа усвојили извештаје о раду за претходу годину, а на њих сагласност дало и Градско веће, нема сметњи да се о њима, и о реализацији буџета у прва три месеца ове године, изјашњавају ни одборници градске скупштине.

- Сва питања која је и опозиција предлагала пре више од месец дана сада су прошла процедуру и наћиће се на седници Скупштине града. Ми не радимо да би задовољили опозицију, већ да испоштујемо закон, јер смо преузели одговорност да овај град водимо онако како сматрамо да треба то да чинимо. Поверење које је добијено на изборима даје довољно права да предност у разматрању даје оним питањима која се односе на живот што већег броја грађана локалне зајднице. То значи и да треба поштовати опозицију, али не безусловно испуњавати све њене жеље. Уз напомену да је већина странака које чине опозицију у Скупштини града, изузимајући Двери,

већ била на власти у претходном, или неком ранијем, мандату истиче чињеницу да се први пут после целих пет година на дневном реду овог заседања налази разматрање извештаја о раду Градске управе. Они који данас критикују рад председника парламента и владајуће већине заборављају да прошле године, док су били на власти, нису били у ситуацији да усвоје ни извештаје о раду јавних предузећа и установа за претходну годину.

- Не желим да критикујем опозицију. Њихово је право да стварају утисак да би радили боље, брже и одговорније. Када су били на власти то нису радили, а сада знају како то треба. Ми смо у 2012. години, откад је формирана скупштина, имали седам радних седница и разматрали 165 тачака дневног реда. На основу свих материјала усвојено је 26 одлука, два програма ,125 решења и један правилник. Одржано је 50 седница радних тела са 271 тачком дневног реда, донето 59 решења, 80 мишљења, девет

15

30.6.2013.

МАГАЗИН

16

закључака и 67 предлога решења. То је огроман посао у који је укључен велики број грађана, одборника и представника јавног живота и рада. У прошлој години смо у просеку имали једну седницу на мање од месец дана, а у овој две редовне и четири седнице по захтеву опозиције – каже Јовановић истичући важност предложених тачака дневног реда, пре свега оних о утрвђивању права на надокнаду за вантелесну оплодњу и усвајању Стратегије социјалне политике. Социјалистичка партија Србије је и раније подржавала предлог да се финансијски помогне вантелесна оплодња, а Јовановић верује да ће, с

обзиром да је подршка томе стизала и од појединих опозиционих странака, ова одлука бити донета једногласно. Област социјалне политике заслужује посебну пажњу па је, уз велику стручну помоћ Центра за социјални рад, и других институција које се баве социјалном политиком, направљем предлог Стратегије који сматра веома добрим, па нема бојазни да би опозиција била против њега. Одлуке о ценама грејања и утрошка воде иновирају се сваких шест месеци, а критике дела опозиције о њиховој висини немају основа тим пре што су садашњи критичари потписници програма који дефинише

цене кубика потрошене воде. Град мора да поштује уговорне обавезе, а председник Скупштине Јовановић потврђује да је све транспарентно и доступно увиду свих заинтересованих. Уједно потврђује да носиоци власти имају велику одговорност пред грађанима и управо због тога настоје да и тешке одлуке буду транспарентне како би грађани знали из којих разлога цене комуналних услуга морају да се повећавају. Скупштина града Краљева одржала је више седница него многе друге у земљи, а коалиција која је преузела одговорност за организацију живота у граду наставиће у том ритму, обећава Јовановић, и убудуће и поред

свих тешкоћа.

- Имамо воље, а сматрамо да имамо и снаге да, уз настојање да не буде горе, стварамо услове да сваким даном буде боље. Кренућемо са сезонским радовима по месним заједницама по питању инфраструктуре. Радове изводе јавна предузећа, а ми ћемо бити на терену са грађанима да реализујемо бар оно што је реално од буџета који је усвојен. Наредна седница Скупштине града доказ је да сва питања која су раније тражена ипак дођу на дневни ред. Ми не бежимо од прихватања, али је за све потребно да прође процедуру зато што не можемо неки извештај да приперемимо за три дана, јер у супротном не би дали одго-

воре који су потребни – каже Јовановић. Трошкови одржавања једне седнице нису занемарљиви, а Јовановић тврди да заједно за трошковима телевизијских преноса не прелазе 500 хиљада. То значи да је за претходних 12 седница потрошено читавих шест милиона динара од чега је само за телевизијске преносе плаћено више до четири милиона. Разлог овако високим трошковима су иузетно неповољни уговори са краљевачким телевизијским станицама који предвиђају могућност раскида уговора сам ако се сложе обе уговорне стране. Тешко је веровати да би било која од три телевизије које врше преносе при-

стала да се, давањем сагласности на раскид уговора, одрекне дела прихода по основу телевизијских преноса. И ма колико да су градоначелник и други градски функционери обећавали да ће бар у овом делу бити смањени трошкови још се ништа није променило, а правници Градске управе, вероватно и они који су и учествовали у прављењу неповољног уговора, траже начин како да се изађе из веома неповољне ситуације. У трошкове одржавања седнице улазе месечне надокнаде за 70 одборника, дневнице за сваки дан заседања и огромну количину папира, за последњу чак преко 300 килограма, коју највећи број одборника чак и не погледа. Т. Радовановић

17

МАГАЗИН

30.6.2013.

Видовдан у Српском покрету обнове

18

К

ада је пре 23 године озваничено вишестраначје у Србији једна од прво формираних политичких странака у Краљеву био је Српски покрет обнове. Од самог почетка обележавали су његови чланови Видовдан као страначку славу, а окупили су се и ове да, у присуству чланова, симпатизера и представника других политичких опција у Краљеву, уз сечење славског колача још једном подсете да је и овај Видовдан посвећен српском кнезу Лазару и косовским јунацима. Српски покрет обнове је као политичка партија већ 23 године прису-

СРПСКИ, СВЕТОСАВ И САБОРС

тан на политичкој сцени, био је носилац демократских промена, а већ пуних десет година се залаже за политику какву данас води Влада Републике Србије. То је политика европских интеграција, која води према Европској унији, а Српски покрет обнове је поносан на политику који је свих ових година водио.

- Пре седам, осам година није било популарно изаћи са таквом платформом, а политика и рејтинзи политичких партија које су данас на власти управо се базирају на таквој политици. То је добро за грађане Србије, јер смо као земља окружени

чланицама Европске уније, онима које већ имају датум за почетак преговора и онима које јој теже, па ни Србија нема другог избора. Данас када се окупљамо сви, представници странака на власти и оних из опозиције, Српски покрет обнове је у опозицији, али и то је политика. Не може се увек бити на власти иако је то циљ сваке политике – истакао је обраћајући се гостима председник Градског одбора Српског покрета обнове Мирко Вуковић.. Честитајући славу свим члановима Српског покрета обнове председник Окружног одбора Миломир

Шљивић је подсетио да су врата ове партије увек свима била отворена. Политика коју је још пре 23 године започео Српски покрет обнове на Видовдан ове је победила, а њене благодети би врло брзо требало да се осете.

- Настављамо да радимо као и увек, светосавски, српски и саборски, да се окупљамо, виђамо и позивамо све који хоће са нама да се баве политиком на исти начин и са истим идејама. Остали смо верни програму и политици и зато смо задовољни, а драго нам је да смо се окупили да заједно прославимо најаважнији дан у политичком животу наше странке – рекао је Шљивић. Дружење руководстава партије са члановима, симпатизерима и гостима настављено је током свечаног ручка у ресторану „Драговање“ у Адранима. Т. Радовановић

Видовданска честитка Вука Драшковића Члановима и присталицама Српског покрета обнове честитам Видовдан, славу Странке. Прешли смо тежак и дугачак пут од Видовдана 1990, када смо, на Косову пољу рекли да само европска Србија може бити јака и способнa да заштити Србе и у Хрватској и у БиХ и на Косову, свуда где Срби живе. Каменовани смо, хапшени, убијани, али нисмо одустали. Надам се да, овог Видовдана, тај наш пут, коначно, постаје и државни пут Србије. То ће бити победа нашег програма и политике коју смо водили.

Фото: М. Радовановић

ВСКИ КИ

- Српски покрет обнове је као политичка партија већ 23 године присутан на политичкој сцени, био је носилац демократских промена, а већ пуних десет година се залаже за политику какву данас води Влада Републике Србије

19

20

Бранко Драгаш

МАГАЗИН 30.6.2013.

Шанса за опоравак земље

ПРИВРЕДНИ ПРЕПОРОД СРБИЈЕ Б

алкан бизнис центар је, као асоцијација која окупља шест хиљада привредника, настао 2009. године у намери да повеже све оне који су, погођени светском економском кризом, одлучили да не чекају туђа решења, него да заједничким снагама пронађу начин за опстанак на светском тржишту. Центар има 207 канцеларија у свету, а наставља да се шири нудећи нову пословну филозофију засновану на три основна правила, не представљај се лажно, не обећавај и говори оно што знаш. Стручњаци Балкан бизнис центра тврде да имају решење за светску економску кризу и спремни су да консултантски саветују владе држава, локалну власт у регијама и општинама, или компаније, у изналажењу најбоље стратегије за опстанак и развој у светској економској кризи. Асоцијација привредника је подељена

на 32 гране и у свакој се налазе искусни и стручни привредници, професионалци, који се више од две деценије баве бизнисом у својој или некој од других земаља света. У Балкан бизнис центар удружени су привредници а делују преко асоцијације која им отвара нова тржишта и проналази финансијске партнере за профитабилне пројекте. Пословним партнерима уједно омогућава да наступе на најдинамичнијим тржиштима 21. века која ће имати значајан привредни развој. Међу њих спадају Африка, Руска Федерација, Средња Азија, Кина, Јужна Америка и Балкан. Свим компанијама које желе да раде на овим тржиштима Балкан бизнис центар обезбеђује квалитетан улазак, проналажење стратешких партнера, стратешко повезивање, пројектно финансирање и праћење развоја на другим тржиштима.

Први човек Балкан бизнис центра је економиста Бранко Драгаш са тридесетогодишњим искуством у привреди, банкарству и финансијском пословању који је радио на готово свим светским тржиштима. Као председник асоцијације потврђује да је Балкан бизнис центар још пре више од 20 година, тачније 1991, указивао на долазећу економску кризу. Данас тврди да се налазимо тек на половини, а да ће она потрајати још целих десет година током којих ће доћи до знатних промена у светској економији, долар и евро ће да нестану и настаје ново доба. Иако се у тврдњама првог човека ове асоцијације није много тога променило током претходних година за то није било много слуха, поготово у медијима који су, како каже, били прилично затворени. Време изобиља је, тврди Бранко

Фото: Медија центар

- За само десет година, са потпуно новом екипом људи и стопама раста 30 до 50 посто годишње, комплетном променом и компјутеризацијом читаве државе и са људима великог знања, Србија би могла бити препорођена

21

30.6.2013.

МАГАЗИН

22

Драгаш, неповратно прошло, а следи једно сасвим ново, тешко време за које се треба на време припремити. Подаци студије коју су радили амерички стручњаци показују да је, између 192 земље обухваћене истраживањима, Србија на седамнаестом месту по потенцијалима за привредни развој. У исто време, и поред чињенице да се у јавности барата са 33 милијарде евра, реални бруто домаћи производ износи само половину те вредности, односно 17 милијарди. У чињеници да Србија са седам милиона и 120 хиљада становника уместо 250 прави само 17 милијарди евра годишње треба и тражити разлог сиромаштву у коме се земља налази.

- Математика је битна у инжењерингу и банкарству, јер мора нешто са нечим да се сложи и буде у равнотежи. Зато се поставља питање како је могуће да Сингапур од 1955. године из ничега створи 54.000 долара по глави становника годишње, а ми не можемо

да извучемо више од 2.600. Кад разговарамо са страним ивеститорима кажу ми да су донели одлуку да иду тамо где постоје четири годишња доба, јер су то потенцијали за брзи развој – каже Драгаш уз подсећање да Србија има изузетно квалитетне и квалификоване стручњаке, али не и систем који ће да их удружи да раде оно што треба да раде. И поред значајних потенцијала у различитим областима неоспорна је чињеница да је Србија изузетно сиромашна земља и на то нацији треба скренути пажњу. Податак да се по јединици производа у индустријској производњи троши седам пута више енергије него у развијеним земљама упућује на неопходност штедње. Иако се по једном домаћинству троши и пет пута више енергије него у другим земљама верује се да је могуће остварити уштеде и до педесет одсто. То неминовно захтева образовање нације и промену свести до нивоа да ни искључење само једне сијалице у до-

маћинству, која је непотребно укључена, није занемарљиво. Шпекулативни Вол стрит капитализам, који је настао нарочито од 1971. године укидањем златног стандарда, до данас је развио имагинарни свет у коме нема реалне економије, а пресипање из шупљег у празно довело је добар део света у овако велику кризу. Са друге стране нема реалних потенцијала на основу којих треба правити параметре привредног развоја, а основ тог развоја је енергија. Степен привредног развоја Србије данас чини само 40 одсто оног из 1989. године, а Бранко Драгаш верује да би за само десет година, са потпуно новом екипом људи и стопама раста 30 до 50 посто годишње, комплетном променом и компјутеризацијом читаве државе и људима великог знања Србија могла бити препорођена. У препорођену земљу странци ће радо доћи, јер ће имати велики интерес.

- Гарантујем да можемо са 16 доћи на 250 милијарди евра бруто домаћег

радњу. На развој привреде катастрофално делује податак да се на једанаест милијарди евра девизних резерви земље у банкама ван земље добија камата од један или два посто, док се истовремено на кредите код њихових банака плаћа пет или шест одсто. Током последњих двадесетак година ништа се у овој области није значајније променило и све активности око унапређења стања сводиле су се само на пуку причу. Уместо тога неопходно је да поред несумљивих интелектуалних капацитета, као највећег потенцијала, на местима где се одлучује седе финансијери и банкари. Уместо тога стручњаци су неорганизовани, а у врху државе седе људи које решавање проблема и не интересује превише. Као потврду овоме истиче чињеницу да су Руси још почетком шездесетих година прошлог века почели производњу гаса у рудницима у којима је престала експлоатација.

- Кад се експлоатише рудник око 30 посто се искористи, а до преосталих 70

посто не може ни да се допре. Руси су још 1960. године нашли могућност добијања гаса, а ми имамо професора који је у то време у Узбекистану био главни носилац посла. Ми годину дана не можемо да дођемо ни до једног министра и питамо да ли за то постоји могућност и у нашој земљи, иако већ имамо Иалијане који су заинтересовани да то примене. Све говори у прилог тврдњи да је потенцијал Србије велики, али да је неопходна промена енергије мисли. Буџет је празан, а он не може да се напуни штампањем фалсификованих новчаница. Буџет може једино да се пуни из реалне економије, а она мора да се покреће на енергији која је настала из домаћих извора. Сада се трећина енергије увози и читав енергетски биланс зависи од тога – каже Бранко Драгаш истичући да је генијалност нашег народа невероватна, само је треба поставити у неки систем. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

производа годишње уколико то раде људи који су стручни и који то знају да раде. Од 2,5 милиона тона отпада годишње у Србији прерађује се три до пет посто. Кад доведете људе који ће да дођу да то ураде почињу читаве процедуре од администрације, па даље. Да ли морам сваки пут због тога да зовем некод од министара, који неће ни да узме везу јер ако си на власти онда си бог и нико ти више није потребан? Да ли сваки пут морам да молим и кажем, ево овде постоји потенцијал – каже Драгаш. Анализа стања у земљама које су прошле кроз транзицију сведочи да су пропале све оне у које су дошли страни инвеститори. Последња у низу је, тврди Бранко Драгаш, Словенија која је, са дугом од 62 милијарде евра, потпуно банкротирала. Зато је Србији потребно да се развија на сопственим ресурсима, а кад достигне одређен степен привредног развоја удружује са новим инвеститорима на прецизно дефинисаним основама за даљу са-

23

Наставак пројекта регулаторне реформе

УНАПРЕЂЕЊЕ ПОСЛОВНОГ ОКРУЖЕЊА Две фокус групе у оквиру спровођења пројекта „Унапређење пословног окружења на локалном нивоу кроз регулаторну реформу“ разматрале проблеме урбанизма, грађевинарства и заузећа јавних површина

МАГАЗИН

30.6.2013.

Г

24

рад Краљево, Стална конференција градова и општина Србије и Центар за добро управљање ОПТИМУС потписали су новембра прошле године уговор о спровођењу пројекта „Унапређење пословног окружења на локалном нивоу кроз регулаторну реформу“, који подржава Швајцарски секретаријат за економске послове. Циљ пројекта је стварање повољнијег пословног амбијента уз уклањање административних препрека за привреднике како би се обезбедио бржи привредни развој и социјални просперитет, а уједно повећала конкурентност Краљева у привлачењу нових инвестиција. Од регулаторне реформе која се спроводи у градској администрацији очекује се да, кроз поједностављење процедура које спроводи градска администрација, омогући пословном сектору веће уштеде у новцу и времену као и транспарентност и правну сигурност уз смањење ризика пословања.

У жељи да се идентификују и реформишу препреке са којима се привредници сусрећу у свакодневном раду, предвиђено је да се кроз дијалог прикупе примедбе на процедуре локалне администрације и добију коментари и предлози за уклањање административних баријера, како на локалном, тако и на републичком нивоу. Предлози се могу односити на смањење такси и накнада, елиминацију документације коју је потребно предати уз захтев, скраћење рокова за решавање предмета, смањење информација, унапређење и стандардизацију образаца и генерално поједностављење процедура у градској администрацији. Тим поводом су у Краљеву током два дана одржане фокус групе са темама „Урбанизам и грађевинарство“ и „Заузеће јавних површина“. Административни поступци обрађени на фокус групи „Урбанизам и грађевинарство“, за чије унапређење се

очекују предлози привредника, су издавање локацијске, грађевинске и употребне дозволе, одобрење за инвестиционо одржавање, санацију, реконстукцију, остала одобрења за изградњу, потврђивање пројекта парцелације, препарцелације и осталих поступака из ове области. Административни поступци обрађени у оквиру фокус групе „Заузеће јавних површина“ били су заузеће јавних површина за формирање летње баште, постављање тезги, витрина, одржавање приредби, манифестација и осталих потреба, а од привредника су се чили предлози за очекивано побољшање стања у овој области. Предлози су се односили и на издавање дозвола за управљање отпадом, одлучивање о процени утицаја на животну средину, одлучивање о давању сагласности на студију о процени утицаја и осталих. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

25

Теме о којима се мало говори

МАГАЗИН

30.6.2013.

ГОРУЋИ ЕКОЛОШ

26

Н

иједна политичка партија у последњих годину дана није указала на толики број проблема који се тичу живота обичног човека као што то већ недељама, на редовним конференцијама у београдском Медија центру, чини Социјалдемократски савез. Након тематских конференција посвећених генетски модификованим организмима, органској производњи и енергетици последња се бавила горућим еколошким проблемима који остављају несагледиве последице по становништво и животну средину. Циљ организатора је, каже потпредседница Социјалдемократског савеза др Даница Грујичић, да се чује паметан глас Србије и људи који имају шта да кажу, али понуде и решења за одређене проблеме. Неоспорна је чињеница да енергија представља крвоток сваког друш-

тва без кога је немогуће организовати живот савременог човека. Са друге стране директно је везана за природни ток одређених ствари, а удаљавање од њега обесмишљава живот. Нуклеарни лоби је у кризи због пораза у јаким индустријским земљама па насрће на оне који су слаби и неорганизовани. Еколози указују на покушај да се нуклеарна електрана изгради и у Србији иако је законом проглашен мораторијум на њихову градњу. Како нуклеарне електране могу да се граде само поред великих река, а у Србији је то Дунав, показало се да би најповољније место за то, због великих наслага речног наноса, била околина Костолца. И ма колико да заговорници идеје о градњи у први план стављају предности сваки евентуални инцидент на таквом објекту прети да уништи животни простор целе Србије.

Еколози верују да би, поред чињенице да се жртвује животни простор, електрану морали да градимо туђим парама, а кредите отплаћујемо произведеном струјом. Оно што би сигурно остало у земљи је нуклеарни отпад, који трајно загађује простор, са којим не знамо шта би радили, јер не постоји поуздан начин за његово безбедно одлагање. Профит који се оствари мала је надокнада за губитак природних лепота које обезбеђују здраво животно окружење. У чувеној Долини Нила, која је вековима хранила свет и била житница Римског царства, више нема пшенице, јер након изградња Асуанске бране нема више плављења а ни плодног земљишта. Опасност да буде уништен прети кањону реке Лим који се сматра једним од најлепших у Европи. Градња

ШКИ ПРОБЛЕМИ - Еколошки проблеми постају једна од најактуелнијих тема у свету, а и Србији. - Горући еколошки проблеми с којима се Србија суочава су дивље депоније, уништавање заштићених врста, управљање отпадом, питање заштите природе, али и борба против климатских промена изазваних запрашивањем хемијским отровима из авиона

електрана, сматрају еколози, може заувек да уништи лепу долину која, након што се струја потроши, више неће постојати. Двадесети век је био век нафте, а долар као најстабилнија валута базиран управо на нафти. Еколози верују да је двадесет први век век гаса и због тога је гасовод Јужни ток највећа шанса Србије у енергетском погледу, а и еколошком зато што је гас из фосилних горива најприхватљивији са аспекта очувања природе. Нису сви у Србији спремни да прихвате приче о енергетској ефикасности и штедњи енергије које су све присутније у јавности. Много више од штедње, верују заговорници ове идеје, требало би посветити пажњу њеном непотребном растурању. Основ за овакво мишљење лежи у констатацији да би штедња значила живот у неод-

говарајућим животним условима. И док се о изградњи нуклеарне електране као потенцијалној опасности по здравље становништва само размишља живот становника Србије све више угрожавају производи који у себи садрже елементе генетски модификованих организама. Иако закон усвојен маја 2009. године изричито забрањује увоз, узгој и комерцијални промет производа од генетски модификованих организама преко границе се јавно увозе контигенти генетски модификованих семена за културе које се узгајају у Војводини. Према истраживању Завода за заштиту биља од пре две године у Јужнобачком округу је, од укупно контролисаних парцела на 92 процента било засејано генетски модификованом сојом. У Банату је тај проценат достигао 88.

У Србији се нико не обазире на податак да, према званичној статистици, више од 350 хиљада брачних парова има проблеме са зачећем. Еколози тврде да је то због коришћења генетски модификоване хране која до треће генерације корисника у стопостотном износу изазива стерилитет. Због илегалног увоза и узгоја генетски модификованих организама Србија је ускраћена за минимум 350 хиљада становника. Показало се да је у последње време најпогубније по здравље становништва запрашивање опасним хемијским отровима из авиона. Када је након великог протеста еколога 2011. године указано на опасне трагове авиона који су крстарили српским небом промењена је тактика па се запрашивање врши током ноћи. Директор Еколошког покрета Новог

27

30.6.2013.

МАГАЗИН

28

Сада Никола Алексић тврди да се то најбоље може видети ујутру када се на небу виде трагови стари тек неколико сати. Остају сатима на небу након прелета авиона, шире се и претварају плаво небо у белу измаглицу. Разлика између белих кумулуса, са јасно видљивом ивицом, и белих облака размазаних ивица указује на тоне отрова који се свакодневно просипају над урбаним насељима, природом и шумама које се суше. Тако су читави комплекси зимзелених шума осушени искључиво због запрашивања опасним хемијским једињењима. Новосадски еколози су на Светски дан животне средине 5. јуна 2011. године први у Србији, а други у свету, указали на геноцид над становништвом.

- Јавно смо обнародовали ту врсту геноцида и упозорили све режимске органе. Заменик јавног тужиоца отворио је истрагу мислећи да ће, да би умирио јавност, да нас прогласи лудим

и неодговорним. Када смо позвали све екологе и добронамерне грађане Србије да сликају небо морао је, после мишљења независних стручних лабораторија, после две године да прогласи да нема елемената за подизање кривичне пријаве – каже Алексић. Исте године су на 15. међународној еко конференцији чланови Еколошког покрета објавили научни рад под називом „Хемијски трагови као глобална еколошка претња“ и објаснили аргументима истинитост навода о свакодневном тровању. Саветник за науку председника Сједињених Америчких Држава јавно је 16. новембра исте године пред новинарима признао да његова земља 16 година запрашује човечанство опасним хемијским једињењима. Признање је пренела сва светска штампа, чак и домаћа, чиме су еколози Србије добили моралну сатисфакцију да су правовремено обавештавали јавност о злочину против

безбедности здравља и живота становника Србије и природе у њој. Последице хемијског запрашивања на здравље огледају се у појави болести које изазивају отрови. То су превремена деменција, дијабетес, Алцхајмерова болест због алуминијумоксида који је најчешћи састојак аеросола који остаје иза авиона. Последица запрашивања је и све већа киселост земљишта након чега могу да се узгајају само генетски модификоване културе.

- Аеросол садржи нано честице које се кад се удахну, или унесу у организам преко воде или хране, користећи биоелектрицитет људског организма спајају у нит и могу да продру у центални нервни систем мењајући свест човека, а најчешће излазе кроз кожу на свим деловима тела. Прво се појави плик, а потом излази нит дебљине власи косе који се може извући пинцетом. Човек услед тих

рана изгледа као да је прекривен рибљом крљушти, а медицина је ову болест назвала рибља кожа, или Моргелонсова болест по уатору који је први довео у везу запрашивање и појаву најтеже болести која се до данас појавила у људској цивилизацији. Један доктор је епидемију назвао епидемија напрасне смрти, јер млади људи између 25 и 30 година увече легну потпуно здрави у кревет, а ујутру не освану живи – каже Алексић. Осамдесетих година прошлог века коришћење обновљивих извора енергије је било у замаху, а Србија је у многим стварима била испред других европских земаља када је као првенац направљена топлотна пумпа. После осамдесете године дошло је до прекретнице у међународним односима, а најтеже последице претрпела је управо Србија тако да смо, каже Алексић, после тридесет година доспели испод нивоа који смо имали у то

време. И када није, као у средњем веку, опсада успела да изгладни и покори народ дошла је казнена експедиција са циљем да уништи економију. У немаштини која је створена изградња нуклеарне електране поставља потенцијалну опасност по животни простор који је тек толики колико би могла да уништи евентуална хаварија у електрани. Нестанак природног потенцијала неминовно би довео до несагледивих последица по становништво.

- Свуда у свету постоји свето тројство, закон, он се спроводи, а онај ко се не придржава закона бива кажњен. Код нас постоји само закон, а ове друге две ставке не постоје. Не постоји западна култура, па се и западни човек кад дође у Србију понаша као и наш грађанин. Баца отпад где год стигне, јер зна да га нико због тога неће казнити. И држава преко органа, институција и јавних предузећа мора да пружи

грађанима услове да на културан начин одлаже отпад, а не да се он складишти на санитарне депоније. Цела Србија има само две санитарне депоније, а све остало су дивља сметлишта, па смо једна од последњих земаља на свету која уместо да рециклира сахрањује готове минералне сировине, метал, папир, стакло, текстил, најлон ПЕТ амбалажу. И док се у Јапану 96 посто комуналног отпада рециклира и поново враћа у употребу ми 98 одсто отпада сахрањујемо – каже Алексић. О неодговрном односу према природи говоре бројни примери, а једини начин да се она заштити је, верује др Даница Грујичић, да се окупе најстручнији људи, а они који одлучују науче да контролишу своју сујету. Због чињенице да народ више никоме не верује, јер је много пута преварен, неопходан је организован и цивилизован отпор. Т. Радовановић

29

Представљен пројект Краљевграда

МАГАЗИН

30.6.2013.

ДУГ ПРЕМА ИСТОРИЈИ ЦЕЛОГ КРАЈА

30

- Подизање града само је мали покушај да се одужи долини векова и овом крају, његовим лепотама, тајнама, његовој земљи и његовом небу.

- Израда идејног решења само је први корак ка Краљевграду, а од свих који виде било какав интерес очекује се допринос како би идеја постала стварност

Небојша Симовић

31

фото: М. Радовановић

30.6.2013.

МАГАЗИН

32

У

периоду када српска привреда трпи поразе на свим пољима најпрофитабилнија привредна грана, са годишњим растом од 7,4 одсто, је туризам. И поред тога туристичка понуда земље је, уз огромно природно и историјско богатство, изузетно мала. Истраживања показују да туриста у Србији проведе у просеку између 2,2 и 2,3 дана, на територији Рашког округа и мање. Са друге стране српски туристи сваке године ван земље потроше између 700 милиона и милијарде евра. Поражавајући подаци о великом одливу девиза, а малом приходу од туризма, били су повод за размишљање да би стварањем атрактивних услова за привлачење бар пет одсто ових средстава на територију града Краљева годишње могло да се приходује око 50 милиона евра. Иако манастире Жичу и Студеницу

годишње посети око 90 хиљада, а Врњачку Бању у време карневала чак 150 хиљада, гостију врло мали број њих се на овим дестинацијама задржава дуже од једног дана. Постоје и наговештаји да би озбиљнији приступ развоју туризма на овим просторима могао да запосли нових 50 хиљада младих људи. Све ово истакао је зачетник идеје о изградњи Краљевграда Небојша Симовић приликом првог представљања пројекта јавности у Краљеву. Основ за оптмистичко размишљање су историјски, духовни, културни и природни потенцијали средине у којој на малом простору постоје два највећа и најзначајнија српска духовна центра, манастири Жича и Студеница. У непосредној близини су Љубостиња, Сопоћани, Петрова црква, Ђурђеви ступови, овчарско кабларски манастири, а кроз Долину векова стиже се у

срце Србије, до Косова и манастира Грачанице, Пећке патријаршије, Високих Дечана. У близини будућег Краљевграда, у пределу Дежеве, рођен је и српски светитељ Свети Сава. Развоју туризма погодује чињеница да се у непосредном окружењу налазе четири изузетне бање. Врњачка је доказана као место на коме се успешно лече шећерна болест, крвни притисак, болести органа за варење. Сумпорне воде Богутовачке Бање благотворно делују на нервни систем и ублажавају последице стреса, а Матарушка Бања је дуги низ година била место на коме су се на најбољи начин санирале последице прелома костију и спортских повреда. У борби против беле куге, и лечења стерилитета, годинама је примат у овом делу балкана држала баш ова бања. Поред Јошаничке Бање са термалним изворима не мање значајне су и лековите воде мањих бањ-

ска места, сирчански, лопатнички, витановачки, студенички и други минерални извори. И док су бањско-климатска лечилишта у Србији неискоришћена у другим европским рехабилитационим центрима годишње борави више од 100 милиона људи. Небојша Симовић подсећа да је Копаоник највећи комерцијални зимски центар на Балкану, Голија трећа ваздушна бања у Европи, а Рудно место са највећим бројем сунчаних дана у Србији на коме се укрштају струје са многих планина, па је идеална дестинација за астматичаре и особе које имају проблема са дисањем. Са надморском висиним сличном далеко познатијем Златибору Гоч је планина на којој је регистровано више од 2.000 различитих биљака погодних за справљање чајева и мелема. Уз затворена ловишта са бањске стране и ски стазе

идеално је место за развој спортског туризма.

- У сеоском туризму већ су се профилисали Лопатница, Годачица, Студеница, Рудно, а етнографске вредности ових места карактерише богатство народних обичаја, ношњи, песама, игара, кулунарства, народног градитељства, млинови, старе сеоске куће, стари занати, еколошка средина и здрава природа. У развоју спортског туризма, лова и риболова имамо реке Ибар, Мораву, Студеницу, ловишта у бањи и велики број шума. Узимајући све чињенице у развоју верског здравственог, планинског, ловног, сеоског и спортско-комерцијалног туризма поставили смо идеју о изградњи средњовековног српског града под радним називом Краљевград – каже Симовић. Сазнање да су у Жичи крунисани српски краљеви, и жеља да се покаже како су живели они што су у Средњем

веку стварали Србију, утицало је на опредељење да Краљевград буде град музеја, ризница, галерија, атељеа, позоришта, отворених и затворених књижевних песничких сцена, заната и радионица, етно ресторана са препознатљивом храном, краљевских посластичарница и подрума домаћих ракија, вина, сокова... Уз све то предвиђено је да град има смештајне капацитете, са око 800 лежајева, са свим пратећим садржајима, фитнесом, велнесом, два конгресна центра и амфитеатром који ће бити уклопљени и сакривени у самом граду. Изван града требало би да се налазе велики краљевски паркови са спортским објектима, теренима, стрелиштима и ергелом коња. Седам градских кула посвећено је седморици српских краљева крунисаних у Жичи. У свакој од њих би биле

33

30.6.2013.

МАГАЗИН

34

поставке које сведоче о периоду живота и владавине, верне копије круна, одежди, накита као и оружарница у којима би били изложени мачеви, копља, штитови, стреле. Начин да се што боље приближи тај период српске историје су географске карте и друга документа која сведоче како се развијала средњовековна Србија, од кога се бранила, са ким је ратовала, које је територије добијала, а које губила. Планира се да посебне поставке буду посвећене животу и делу Светог Саве, цару Лазару и Косовском боју. Податак да је још у време владавине краља Радослава искован први српски новац

наводи на размишљање о трговини посредством кованог динара са ликом овог српског владара.

- Трговина би се одвијала у самим објектима и великој отвореној градској тржници где би се продавали домаћи производи са овог подручја, ракија, мед, сокови, дивља купина, боровница, рибизла, шумске печурке и други. У окружењу има око 850 хектара шума, ливада и поља где би се могао направити велики еколошки парк са трим и бициклистичким стазама, планинарским домовима, камп насељима... Преко планинских стаза пешке град би био удаљен 14 киломе-

тара од Студенице и око седам километара од Жиче. На целом комплексу сада живи око 50 људи, од којих су 30 старији, а изградњом Краљевграда на то подручје би се вратило на стотине људи који би могли да се баве производњом хране, воћа и поврћа за потребе овог града, као и израду сувенира и пратећих објеката за потребе туриста. Тако би оживео цео регион и зауставила се нагативна тенденција одласка људи са овог подручја, али и са подручја Ушћа, Студенице и других места у окружењу – каже Симовић. Краљевград би, као највећа фа-

брика под ведрим небом, радио 365 дана у години и запошљавао на стотине радника, а верује се да би годишње привукао преко 400 хиљада туриста. Сви они имали би изузетну прилику да уживају у центру књижевне, ликовне, музичке, песничке културе као незаобилазној дестинацији за све туристе који ће долазити у Србију. Изградња Коридора 11 и Аеродрома „Морава“ треба да омогући туристима да брзо стигну до Долине векова и дестинације Краљевграда, а садашња тврђава Маглич, као историјски и културни споменик под за-

штитом државе, остане видиковац, или капија, овог града. Несебичну подршку пројекту пружио је Емир Кустурица, који је учествовао у одређивању потенцијалне локације, а у изради су учествовали саветник председника Србије Томислава Николића за привреду Предраг Микић и културе Радослав Павловић.

- Велику захвалност дугујемо и првом потпредседнику владе Александру Вучићу кога смо упознали са идејом и жељом да пројектом унапредимо и развијемо туризам у овом делу Србије за који постоји реалан потенцијал. Он је пројекат назвао пројектом

будућности и понудио помоћ у реализацији. Идејни пројекат локалну самоуправу није коштао ни један динар. Ово је поклон свим грађанима и граду Краљеву поводом 23, јуна и градске славе Свете Тројице – истакао је Симовић. Подизање града само је мали покушај да се одужи долини векова и овом крају, његовим лепотама, тајнама, његовој земљи и његовом небу. Израда идејног решења само је први корак ка Краљевграду, а од свих који виде било какав интерес очекује допринос како би идеја постала стварност. Т. Радовановић

35

МАГАЗИН

30.6.2013.

Краљевград у Долини векова

36

СУЧЕЉАВАЊЕ ПРОШЛОСТИ, САДАШЊОСТИ И БУДУЋНОСТИ Када је за идеју о изградњи Краљевграда требало заинтересовати неког од пројектаната показало се да је за прихватање замашног посла била потребна и велика доза храбрости. Након неколико покушаја за идеју су се заинтересовали Краљевчанка Јелена Крстовић Николић и Крушевљанин Горан Николић, а пројекат који је приказан Краљевчанима настао је у њиховом студију „Архирам“

Л

егенда каже да се у време када је Стефан Првовенчани сакупио приморске мајсторе и моравске неимаре, и кад су подигли скеле и опружили висак да граде храм посвећен светом спасу, на небу појавила светлећа нит, златна жица по којој је названа Жича. Био је то знак који је послао свевишњи сведржитељ да благослови благоугодан посао. Зато се верује да Жичу нису саградили ни први српски краљ ни његов брат Свети Сава, него Божја воља, а они су само ту вољу спроводили. Први који је поменуо Краљевград био је Небојша Симовић, а као идеју пригрлили су је, не само знањем већ и душом, дипломирани инжењери архитектуре Јелена Крстовић Николић и Горан Николић. Представљајући Краљевград Јелена Крстовић Николић је указала на његов непосредни контекст и однос према референтним тачкама, као и архитектонску поетику града, просторну организацију и архитектонски израз и артикулацију. Смештеном на узвишењу преко пута средњовековног града Маглича, од кога га дели само долина реке Ибар, Краљевграду се

може приступити из правца секундарне саобраћајнице, која се одваја од магистрале, или независним пешачким стазама. Због специфичности и карактеристика контекста Краљевград осим визуелне и амбијенталне одреднице носи снажну обавезу поштовања и познавања више равни уз чију помоћ се комуницира са објектима прошлости. Зато је у архитектонском погледу комплексан пројект који у основној поставци носи сучељавање прошлости, садашњости и будућности. Тај сусрет, или сукоб, преноси се у материјалну раван, архитектуру да би се разрешио дијалогом у пољу креативне визије посматрача. Прошлост се у концепцији пројекта не интерпретира једино кроз принципе средњовековног градитељства, већ се настоји да се база података заснована на истраживању извора и остатака средњовековних утврђења обогати, а да се у појам прошлости угради доживљај, однос и позиција различитих профила корисника и посетилаца. Тако се око посматрача усваја као изузетно важан, али и покретљив параметар.

Ни садашњост се не интерпретира само као актуелни контекст, већ се у пројекат уграђује сва комплексност сведочења града који преферира на прошлост, али се архитектонским програмом, организацијом, а првенствено применом савремених технолошких поступака градитељства успиње ка будућности. Тако хармонија визуелног утиска бива само привид једноставности комплексних просторних односа, а разоткривање слојева пројекта потврђује да сучељавање прошлости и садашњости у напетим односима изоштрава међусобне квалитете. План града је препис апстраховане геометрије основе Маглича чији су елементи састављени у новим односима према новим принципима. Габарити Маглича од 120 са 40 метара са увећањем од три пута постају 360 са 120 метара у случају Краљевграда. Основна форма произилази из волуметрије и плана Маглича али се, како нема постојеће архитектонске поетика која се може варирати, заснива на ставу, схватању и великим делом личном доживљају посебности које се из средњовековниог дискурса могу пренети у садашњи, а да се остане у окви-

37

МАГАЗИН

30.6.2013.

Горан Николић и Јелена Крстовић Николић

38

рима јасне референце промишљања без симплификованих визуелних парафраза. Обриси панорама Маглича, његових седам кула и донжон куле, као слика у огледалу преносе се са увећањем од три пута. Симболичка веза седам кула може се наћи на примеру седам краљева из династије Немањића који су крунисани у цркви манастира Жиче, па се свака од кула Краљевграда може именом посветити једном од тих владара. Елементи волуметрије Маглича су свесно примењени на Краљевграду. Три куле Маглича које се сагледавају из даљине, када се исправи корито Ибра, код Краљевграда су преоријентисане да дочекују путнике из супро-

тног правца, па су оне прва визуелна одредница када се долази из правца Краљева.

Краљевград Програмски оквир Краљевграда, који се простире на површини од четири хектара, укључује садржаје који су груписани у тематске амбијенте и микроцелине. У оквиру улазне зоне налази се информациони блок и менаџмент грађевинске површине око 800 квадратних метара, црква са звоником и конацима око 1700, етно ресторан 250, пијаца 950, хотел 13.150, пословни центар 1.140, отворена бина позориште 1.200, комерцијални садржаји 2.350, апартмански смештај 3.350

квадратних метара. Ту су и садржаји ситне структуре, која подразумева крчме, посластичарнице, продавнице сувенира, занатске радионице на око 1.400, а све чини укупну бруто грађевинску површину од 31.000 квадратних метара. У просторној организацији кључна су три визуелна правца. Када се посматра од тачке уласка у град, која се налази на западу, први визуелни правац фронтално директно повезује улаз и средњовековни град Маглич. Граду се приступа дрвеним мостом преко сувог рова којим се реферира вештачки формиран суви ров усечен у стени Маглича. У близини улаза налази се паркинг за 300 возила као и паркинг за аутобусе. Због значаја ви-

сувенира који се у органском ритму преплићу са богатим колоритом стабала јоргована. Насупрот њима пружа се дрвени монолитни фронт хотела који запоседа целу дужину града према реци и магистрали. Хотел са капацитетима за смештај 800 посетилаца има приземље и два спрата, мањи број соба оријентисан је према унутрашњем простору Краљевграда, а већи има терасе са погледом према долини векова. Комплекс је опремљен савременим пратећим садржајима, спа центром, базеном и различитим типовима ресторана. Све целине, као просторно одвојене, повезане су цикличним током тако да се читав простор Краљевграда може обићи без понављања ам-

бијента. Иако у самом језгру близу улаза овај простор представља оазу мира и простора за одмор и промишљање. Црква манастира Благовештење подигнута је у Овчарско-кабларској клисури између 1601. и 1602. године. Због јединствене архитектуре, стила и сведености израза препозната је као ванвремени архетип па је зато овај градитељски стил примењен и у Краљевграду. Други визуелни правац, јужно од улаза, повезује улаз и донжон кулу као реперну тачку овог потеза. На путу мира, знања и промишљања пролази се са једне стране поред звоника цркве и конака, а са друге поред школе и галерије старих заната. Конаци цркве, која се налази са леве

Фото: М. Радовановић

зуре читав правац пројектован је као трг димензија 150 пута 40 метара са амбијентима микроцелина око бунара или испод чардака, пергови са виновом лозом и другим садржајима, а завршава се истуреном и наглашеном терасом. Трг је пројектован на висини од 340 метара надморске висине, а Маглич се налази на 320 метара, што омогућава директну визуру и био је један од параметара у одабиру локације. На терасу као својеврсан видиковац ступа се преко дрвеног моста изнад интерне долине јоргована, а пет метара денивелисаног простора обогаћено је динамичким садржајима уситњене структуре. Ту су крчме, радионице старих заната, продавнице

39

30.6.2013.

МАГАЗИН

40

стране, пружају посетиоцима могућност посебне врсте боравка, да своју посету околним манастирима на крају дана окончају повратком у мир и тишину конака. У галерији школе старих заната могу се излагати израђени предмети, али примати гости и организовати различите ликовне колоније и радионице. Галерија и простор школе старих заната, као атријумски објекат, пружају могућност да се у миру учи и ствара у унутрашњем дворишту. У одређеном тренутку цео град може постати полигон школе старих заната, а професори и ученици могу учествовати у изради намештаја, урбаног мобилијара, расветних тела и осликавању цркве. Донжон кула, као највећа, у средњем веку је имала приземље грађено од камена, а у њему су боравили коњи и стока. На првом спрату материјализованом каменом налазио се улаз у стан у коме је боравила послуга, док је други спрат, намењен старешини града, грађен од дрвета како би био што угоднији за живот. На другом спрату дрвене магличке донжон куле почетком 14. века боравио је архиепископ Данило, али овај део због трошности материјала није очуван. Трећи визуелни правац, северно од улаза, усмерава посматрача преко из-

воднице затворене тржнице према простору бинске куле и амфитеатра за 250 гледалаца. Прелазећи тај пут посматрач прво доживљава звук, жамор са пијаце која се налази унутар блока, да би је затим и угледао кроз шуму дрвених стубова на којима је затворена тржница подигнута. Иако су његове унутрашње визуре грађене у складу са савременим принципима амбијент и микроцелина се ослањају на принцип наговештаја који припада неким другим средњовековним културама, али је чврсто умрежен у наш систем очекивања. Унутрашњи живот структуре је динамичан, повезан на нивоу микроцелина позоришног трга, пијаце, централног трга, црквеног дворишта, долине јоргована, али се, сходно карактеру средњовековних утврда, отвара према окружењу на само за то одређеним позицијама као што је велика тераса оријентисана према Магличу. На нивоу појединачних објеката унутрашњи живот се у много мањој мери, преко транспарентних површина, прелива у спољашњи, али је заједништво целе структуре обезбеђено коридорима и унутрашњим везама. Пијаца одсликава дух старих времена, тезге су мобилне, а уколико за то

постоји потреба, могу се у различитим приликама наћи у различитим амбијентима. Пијаце на тргу унутар блока атријумског типа, кога гради затворена тржница којој се приступа пасарелама, повезују плато на врху амфитеатра са свим продајним местима и тргом на улазу у Краљевград. Различитим чуловним наговештајима посетиоц прима импулсе околних амбијената, звук звона и жаморе са пијаце који га воде у даље истраживање простора. Град добија карактер структуре организма јединственог објекта који се може истраживати као јавни, полујавни, али и сасвим приватан интиман у сваком свом сегменту и дешавању. Подножје кула се проширује косином у поље према примеру Лазаревог града у Крушевцу. Код Краљевграда се та косина доследно спроводи по целој висини кула и зидова да би се остварило јаче визуелно јединство, а поглед узвисио према небу. Машикуле, у прошлости галерије, које окружују врх куле за борбу против непријатеља који је подно зида, код Краљевграда су у функцији видиковца. Некада ретка позиција, која је због стабилности грађена у два слоја камена, између њих ломљеним каменом са доста малтера и дрвеном конструкцијом, данас може бити материјализо-

вана стаклом, јер губи основну функцију одбране. Примењеним материјалима из прошлости, камен, дрво у фасадама од чакме, додају се савремени челик и структурално стакло делимично због интерпретације савременог израза, а делом због конструктивних предности. У Краљевгарду се примењују класични дрвени двоводни и четвороводни кровови од шиндре, али и челичне решетке и равне бетонске плоче у финалној обради обложене каменом. У складу са традицијом средњовековних градова у Србији подграђа су била намењена становању, трговини, саборима и витешким играма. Била су динамична и ужурбана слика свакодневног живота, па у градитељству услед честих промена нису били заступљени монументални елементи. Подграђе Краљевграда, условљено топографијом терена, развија се у два правца. Први према долини Ибра садржи апартманске, угоститељске и комерцијалне просторе, а унутар њега постоје одвојени, али визуелно повезани, микро амбијенти на различитим нивоима. Због великог пада терена унутрашњи простори су каскадирани у четири нивоа, по пет

метара висинске разлике, а сваки од њих има отворене терасе тргове са погледом према долини векова. Сваки трг може имати тематско обележје амбијента коме припада, а може бити угоститељски са кафеом, у виду тржнице, одморишта са видиковцом, или изложбени. Таква структура чини унутрашње амбијенте и визуре динамичним и променљивим а флескибилна је, ако се укаже потреба, и за даљу надоградњу. Цела структура се може сагледати из зоне централне терасе, која представља језгро подграђа, а град са зидинама и кулама остаје доминантан. Објекти подграђа су стога двоспратни, при чему приземље припада нижем, а спрат вишем нивоу. И док се подграђе се материјализацијом и елементима архитектонског израза ослања на језгро града, али без монументалних формалних облика, визуелни утисак указује на процес стварања подграђа, слојевитост и постепено грађење. Други потенцијални правац развоја града пружа се од зоне улаза и паркинга према брду. Тематски захтева већу површину, у функцији је међупростора између града и природе, па уводи посетиоца у природно окружење, а његови садржаји су намењени рекреацији и тематским окупљањима

на отвореном. У околини града су ергела коња, школа јахања, борилишта за витешке игре и разне врсте спортова и окупљања на трибинама за 300 гледалаца, а викенд и излетничке кућице су ремодуловане брвнаре уз пешачке и стазе за јахање у природи. Површина градског језгра, које се простире на 4 хектара са око 31 хиљаду квадратних метара, може се проширити за додатних 12.000 квадратних метара затворених садржаја. Приказано идејно решење представља тек прву фазу рада на пројекту, а архитектонски израз Карљевграда указује на двојство, суштинску дихотомију савременог, традиционалног и средњовековног. Њихове позиције су у основној идеји пројекта покретљиве и променљиве како са аспекта односа према контексту просторне организације тако и у погледу архитектонског израза и форме. У изразу Краљевграда се кроз критичко преиспитивање задржава потенцијал првобитне идеје Маглича, али се паралелно кроз дијалог уводи дискурс савременог израза и на тај начин превазилазе ограничења која се међусобно постављају. Стога израз Краљевграда одликује плурализам и виталност, вишеслојност и контрадикторност, а као циљано исходиште постављено је визуелно сло-

41

жено јединство. Т. Радовановић

СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ СЛАВА ГРАДА КРАЉЕВА

О

МАГАЗИН

30.6.2013.

бележавање великог хришћанског празника Свете Тројице, уједно и славе града Краљева, почело је литургијом у Цркви Свете Тројице, а настављено освећењем записа испред Духовног центра „Свети владика Николај Велимировић“. Након литије улицама града и сечења славског колача домаћин славе градоначелник Краљева Драган Јовановић честитао је свим грађанима овај велики празник.

42

43

Фото. Г. Шљивић

Сведочанство о НАТО агресији

ЗАПИС О НЕМОГУЋЕМ

МАГАЗИН

30.6.2013.

(12)

44

Среда, 21. април 1999. Дан двадесетдевети Испратили смо Вујовиће у првом сату новог дана са обећањем да ћемо им узвратити посету једног од наредних дана у време ваздушне опасности. Није прошло ни десет минута од како сам се лепо сместио у фотељу са намером да заспим кад ме је на ноге дигла детонација у 0,40. Била је јача од свих досадашњих. Скочили смо како би што пре сместили децу, која још нису заспала, на сигурно место. Док је Љиља зашушкавала ћебад и стављала им шерпе на главе чуо сам јак звук прелета авиона који на површину из-

влачи страх. Авиони толико јако и злокобно брује да колена почињу полако да се тресу. Док трчим од собе до собе како бих поотварао прозоре чујем још три детонације. Замрзивач у приземљу у тихој ноћи тако јако дрчи да ми се све време чини да су авиони. Покушавам да се вратим до дневне собе и узмем дневник, али ме Љиља враћа назад јер се опет чује све јачи звук авиона у доласку. Невероватно колико се јако чује авион који лети на тако великој висини. Тек у 1,10 све се поново умирило, али се питам хоће ли се вратити, где су били и шта су урадили. Сазнаћемо то тек ујутру. На програму нема више ни Телеви-

зије Пинк. Јављено је да је погођена зграда Пословног центра „Ушће“ у којој су се налазили седиште Социјалистичке партије Србије, Телевизије Пинк, Радио Кошаве, СОС, БК ТВ и великог броја државних и приватних предузећа. Немам података о штети али је сигурно веома велика. Ту је било 4 телевизијске и 4 радио станице, а претпоставља се да има повређених јер је у згради било људи који раде током ноћи. Погођен је и последњи мост у Новом Саду који је толико оштећен да преко њега није могућно одвијање саобраћаја. Уз то око 40.000 грађана је остало без воде за пиће због пуцања цеви које су биле испод моста.

Дивљаштву нема краја. Гађани су још Мрсаћ и Лађевци у којима је причињена велика материјална штета иако нема повређених. Још једном је, најжешће до сада, гађан Крушик у Ваљеву, а мета напада био је још једном и репетитор на Иришком венцу, па су и гледаоци у Војводини остали без ТВ програма. По четврти пут мета напада су и Поникве. У Москви је објављено да сутра у Београд путује Виктор Стефанович Черномирдин. Почетак опасности поново је најављен у 13,45. Приближава се 25. април када се завршава прослава 50. годишњице НАТО савеза, па се питам шта ли су нам припремили за

тај дан? Јесмо ли можда и ми њима припремили поклон за рођендан? У Новом Саду је поново погођен нафтни комплекс, а гађан је и мост код Бешке који спаја Срем и Бачку и представља везу Источне и Средње Европе. Македонија је постала велики минирани полигон у коме се налази 140 до 150 хиљада комада наоружања. И док су два француска војника рањена у Македонији када су сељаци каменовали колону од три џипа, а затим један запалили, има све више питања и проблема који се морају оперативно решавати, изјавио Јељцин. Из Атине је у 16 камиона кренула нова пошиљка хуманитарне помоћи вредна 2 милиона

марака. Над градом су око 14,00 примећени авиони, а око 15,00 чула се детонације. Душица нам из Тавника јавља да је погођен један од пројектила, па су се авиони вратили и одустали од намере да даље дејсвују. Успели смо да купимо 5 килограма шећера. Русија неће учествовати на прослави 50. годишњице НАТО-а у Вашингтону, а Черномирдин је задовољан резултатима разговора са председницима Грузије, Азербејџана и Украјине. Новопримљене чланице НАТО пакта већ увиђају колико велику чланарину морају да плате, посебно Мађарска, због вруће границе са Белорусијом, и

45

30.6.2013.

МАГАЗИН

46

Чешка, јер су под великим знаком питања обећана велика инвестициона улагања. У поподневним часовима поново гледамо ТВ Пинк, а у Краљеву Слога и Борац играли нерешено 0:0 Савезна влада је донела одлуку о обезбеђењу средстава за потребе Војске Југославије. Гађан је и мост код Остружнице и сеоска домаћинства у Јакову, а најмање пет људи избеглих из Хрватске страдало је у избегличком кампу код Ђаковице. Има и више од тридесет повређених, а гађани су још и Ајвалија и Нови Сад.

У британском парламенту Робин Кук је изјавио да су ваздушне ударе на Југославију тражили косметски Шиптари и успут наговестио да би Британија прихватила великодушно 120 шиптарских избеглица. У села подујевске општине вратило се око 50.000 избеглих Шиптара, а Савезни суд је ставио ван снаге Уредбу о радној обавези коју је увела Влада Црне Горе како би спречила грађане да се одазову на мобилизацијски позив Војске Југославије. Сви који су се до сада оглушили о радну обавезу добили су отказ.

Председник Комунистичке партије Русије Генадиј Зјуганов захтева војну и хуманитарну помоћ за Југославију, Русија је позвала на консултације амбасадора из Мађарске, а уједно отказала посету мађарског министра иностраних послова Москви. Више земаља Заједнице Независних Држава одржаће сутра заједничке војне вежбе на граници према земљама чланицама НАТО пакта, а Женмин Жибао тврди да је кључ ширења НАТО-а на исток, доминација над Балканом. На Првом самиту добитника Нобелове награде за мир затражен је тре-

нутни прекид агресије на Југославију. Американцима се све мање свиђа чињеница да је њихов председник опседнут Косметом, па све мање времена посвећује другим актуелним проблемима земље. Зато Макнамара поручује Клинтону да се подсети искустава из Вијетнамског рата. Члан Британског парламента Алис Ман ће бити укорена због тајне посете Југославији где се упознала са страдањем цивилних жртава агресије. Два средњошколца у Денверу, Колорадо, прослављајући Хитлеров рођендан убили су 25, а ранили тридесетак уче-

ника и наставника школе коју су похађали. Затим су, према изјави званичника полиције, извршили самоубиство. Одржани су протести у Атини, на Крфу, у Јоханезбургу, Зрењанину, Ужицу, Лазаревцу, Новом Саду. На скупу у Зрењанину Милован Бојић рекао: „Честитајмо им рођендан са поруком - НАТО ће умрети у Југославији“ . Поводом светског Дана планете земље тражи се широм света престанак агресије. Џеми Шеј изјавио да Срби представљају опасност за НАТО.

Четвртак, 22. април 1999. Дан тридесети Поново пада киша, није јака али пада. Ваздушна опасност чије најављивање нисам чуо јер сам спавао завршена је у 6,40 тако да је мир трајао само до 8,45. По повратку у Русију патријарх Алексеј II је изјавио да је у разговору са Ибрахимом Руговом закључио да би се сви проблеми на Космету могли лако решити кад не би било уплитања

47

МАГАЗИН

30.6.2013.

са стране. Током претходне ноћи поново је, по пети пут, са 12 пројектила гађан Крушик у Ваљеву, а гађани су и цивилни циљеви у Приштини и делови града у којима живи углавном шиптарско становништво. У току ноћи срушена је и резиденција Слободана Милошевића у Ужичкој улици број 15 у Београду, што је окарактерисано као покушај атентата на председника Југославије који се са члановима породице није налазио у резиденцији. Током дана дао је једносатни интервју америчкој телевизији СИ-БИ-Ес из Хјустона у Тексасу, једној од најгледанијих ТВ у САД. Амерички амбасадор на Кипру запретио је Кипранима тврдњом да ће им, због подршке коју пружају Југославији, овакво понашање само отежати пут у Европу. Извршни одбор Скупштине општине Краљево одбацио је налог Рашког округа да Миланко Даниловић у ратним условима организује информисање у овој кући. Он може само да прегледа вести, а политику куће и

48

даље треба да води вршилац дужности директора. Тако је поново промењен начин информисања. Поводом ових дешавања председнику Извршног одбора саопштено да ће, ако се ово настави, овој кући бити одузете фреквенције и дате неком другом. Тачно у 13,00 одјекнула је јака детонација. Чуо се, кажу, и звук авиона. Радио сам нешто па нисам сигуран у то. Деца су у приземљу. Чекамо. Чујемо да је гађано Бапско Поље. Поводом рушења резиденције председника Југославије НАТО тврди да је то био напад на зграду, а не на председника. Виктор Черномирдин је посетио Београд. Јављено је да су током претходне ноћи гађани Београд, Ваљево, Крушевац, Краљево, Приштина и Нови Сад где је оштећен последњи мост на Дунаву. У околини Приштине пало је око педесет пројектила, а одржан је и велики антиратни митинг на коме су учествовали припадници свих етничких група које живе у овом граду. Са митинга је упућена порука свету на

српском, албанском, турском и енглеском језику. Док руски бродови изводе велике маневре у Црном мору Русија је обавезна да саопшти како ће да помогне Југославији ако отпочне копнена операција, изјавио је у Москви Генадиј Сељезнов. Папа је поновио апел за прекид агресије, а и 160 италијанских новинара потписало апел којом траже исту ствар. Поводом масакра у Денверу Клинтон је закључио да децу треба подучавати да сукобе решавају речима, а не оружјем. У исто време Пентагон је по први пут потврдио да је имао и губитака у Југославији. Румунски парламент је одобрио НАТО-у коришћење ваздушног простора за агресију на нашу земљу. Јављено је и да велики број француских и италијанских војника из НАТО снага у Македонији беже у Грчку уз помоћ родитеља који су им донели новац и цивилна одела, па су појачане контроле на граници према Грчкој. Једна група НАТО војника пуцала је у ваздух када их је камењем напала група деце у Ма-

кедонији, а Жак Ширак оправдава агресију на Југославију потребом да се очува кредибилитет алијансе. Протествује се у Хамбургу, Софији, Зрењанину, Кули, Врбасу, Новом Саду, Подгорици, Београду, Пожаревцу... На данашњи дан је група од неколико стотина логораша током Другог светског рата покушала да побегне из Јасеновца. Само њих шездесет је успело у томе. Тим поводом Патријарх Павле служио је парастос жртвама. Група од 13 страних новинара посетила Крушевац, а док је настављена одбрана мостова Шиптари се и даље враћају у домове у околини Подујева. Политика Социјалистичке партије Србије и Слободана Милошевића не станује у зградама већ у људима, изјавио портпарол СПС-а поводом покушаја атентата на председника Југославије. Послата је и порука да се не може етнички чистим бомбама бомбардовати у етнички мешовитим срединама. Како ни једна од држава агресора на Југославију нема храбрости да Југославији објави рат сви заробљени војници се сматрају

терористима. Само Украјина губи 250 милиона долара дневно због немогућности пловидбе Дунавом, а губици Аустрије су још већи. На светски Дан планете земље приватној телевизији из Катеринија у Грчкој одузета је дозвола за рад зато што је емитовала програм РТС-а. Одржана је и редовна годишња Скупштина Спортског друштва Црвена Звезда. У 22,55 сам поново зачуо јаку детонацију. У данашњем нападу на Бапско Поље било је повређених, не знам колико али због тога др Костић није могао да дође као што смо се договорили. Имао је, каже, доста посла око повређених, па је морао до касно да остане у болници. Сутра ћу имати више података. У 23,10 поново се зачула детонација, па смо се сви по ко зна који пут преселили у приземље. Петнаест минута касније поново се чују авиони који дуго лете ту негде изнад нас. Никада нису летели тако ниско и никада хукање није било толико јако. Како год приђем неком прозору имам утисак да

баш са те стране чујем авионе. Звук се полако утишава, а чини ми се да чујем и противваздушну одбрану. Долазе поново, а звук постепено губи на интензитету па нестаје. Након кратке тишине долазе поново. Ово је много горе од самог ракетирања, јер неизвесност убија. Не знам ни колико су далеко, али знам да још нису истоварили оно што су нам наменили. Да ли их то ПВО одвраћа? Звук је мало тиши него до сада, али још су ту и опасност прети и даље. Плашим се да не изгубе стрпљење и баце товар било где. Мирније је, али само на кратко јер у 23,50 долазе поново. Звук је све јачи. Поново одлазе. Мирно је. Деца спавају Јављају да је са 40 пројектила гађано Врање, али нема повређених. Черномирдин и Јељцин дали су заједничку изјаву и потврдили да у мировним снагама мора да учествује и Русија, а током дана очекује се разговор са неким из НАТО-а. Тек данас сам сазнао да је наша војска још на почетку агресије заузела Превлаку. Т. Радовановић

49

МАГАЗИН

30.6.2013.

Тројице троструки празник припадника полиције

50

ПРИЗНАЊЕ ПРИЈА, ОХРАБРУЈЕ И ДАЈЕ ПОДСТРЕК - Међу 163 припадника који су унапређени поводом Дана Министарства унутрашњих послова, Славе и Дана полиције су и тројица радника Полицијске управе Краљево. – Двојицу полицијских службеника наградио градоначелник Краљева, а 24 Колегијум Полицијске управе

С

вечаности поводом обележавања Дана Министарства унутрашњих послова, Славе и Дана полиције ове године су биле скромне. Разлога за то има више, а један је повећана брига о трошковима, јер ресорно министарство није опредељивало додатна средства, па су и у Краљеву приликом полагања заклетве новопримљених радника, и онима који одлазе у пензију уручени пригодни поклони. Централна прослава троструког празника ове године је први пут измештена из главног града и одржана у Новом Саду, а отпочела на Тројице свечаним дефилеом полицијских службеника, од Трга слободе до стадиона „Карађорђе“, и прелетом хеликоптера са заставом Републике Србије. Председник Владе Србије, и министар унутрашњих послова, Ивица Дачић је поводом празника ванредно унапредио 163 радника министарства међу којима су и три

радника Полицијске управе Краљево. У звање полицајца прве класе унапређен је полицијски службеник Милан Тодоровић из Саобраћајне полицијске испоставе Рашка, а звање главног полицијског инспектора Мирољуб Миладиновић, командир Полицијске испоставе Рибница и Жељко Рајковић командир Полицијске испоставе Врњачка Бања. Предлози за доделу признања потекли су од непосредних старешина, а награде, истакао је начелник Полицијске управе Краљево Богољуб Живковић, подстицај и другим запосленима да у наредном периоду постижу још боље резултате. Градоначелник Краљева Драган Јовановић доделио је две награде најуспешнијим радницима Полицијске управе и Одреда Жандармерије за изузетно залагање и пожртвовање у остваривању функција безбедности. Ручни часовници припали су Игору Чулићу из Одељења Криминалистичке полиције и Зорану Петровићу,

воднику полиције Петог Одреда Жандармерије. Књигом „Српске славе, чувари огњишта“, начелник Рашког управног округа Матеја Мијатовић наградио је Полицијску управу и Одред Жандармерије. Због изузетних резултата и значајног доприноса у остваривању безбедности грађана, као и испољеног професионализма и ефикасног извршавања задатака начелник Полицијске управе Краљево наградио је 24 полицијска службеника увећањем коефицијента плате од 20 одсто. У име награђених захвалио се Мирољуб Миладиновић и подсетио да признање прија, охрабрује и даје подстрек за остваривање нових резултата у наредном периоду. Заслуга за признање, подсетио је он, припада и осталим полицијским службеницима без којих не би били постигнути резултати који су били основ за њихово добијање. Т. Радовановић Фото: М. Радовановоћ

51

30.6.2013.

МАГАЗИН

52

Цео радни век у служби реда

ПОЛИЦАЈАЦ ЗБОГ ЉУБАВИ ПРЕМА УНИФОРМИ

- Дежурна служба Полицијске управе је жила куцавица полиције и сервис за све друге службе у коме се стичу све информације са терена, а путем радио везе и три телефонске линије на основу пријава грађана патроле упућују на интервенције.

- Грађани увек осете ко је добар полицајац, а ко није. - Са народом мора да постоји блискост која доприноси правовременом добијању информација важних за очување јавног реда и мира. – Раније није било толико дроге, а сада је има и у основној школи, а због свега много теже и захтевније бити полицајац. - Уместо да се човек кад угледа униформу осећа сигурније полицајца често посматрају као непријатеља

53

МАГАЗИН

30.6.2013.

Т

54

ешко је описати радост у породици Радославе и Слободана Перовића из Плешина на Голији кад им се 1960. године родио први син. Најнормалнија ствар у том тренутку била је да му дају име Првослав. И док је Слободан као лугар обилазио шуме ивањичког Шумског газдинства, а Радослава водила бригу о домаћинству, Првослав је на падинама Голије од најранијег детињства чувао стада оваца и говеда. То би вероватно радио добар део живота да једног дана у село, у униформи полицијског службеника, није ушетао стриц Момчило. Само десет година је имао Првослав кад се родила неописива љубав према униформи било које врсте. Судбина свих дечака из подголијских села била је да заврше највише средњу школу и у најбољем случају радни век окончају у неком од рашчанских предузећа. После завршене основне школе нашао се Првослав међу 450 вршњака који су уписани у девету генерацију Школе унутрашњих послова у Сремској Каменици. Тежину одвајања од куће подједнако су преживљавали и родитељи и Првослав, али других могућности за школовање није било.

- Врло тешко сам подносио одвајање од куће, па сам помишљао и да напустим школовање, поготово кад су током првих месец дана ученици из Црне Горе почињали да се враћају кући. Осетио је то и отац који је после неколико дана дошао да ме посети, а ја замолио да ме поведе са собом. Када сам пребродио почетну кризу касније сам једва чекао да се, после сваког распуста, што пре вратим у Каменицу – прича Перовић. Брзо су прошле четири године током којих је показивао изузетну склоност првенствено према стручним предметима. Иако није био неки изузетан ученик смешила му се, по признању командира вода, успешна полицијска каријера. Заједнички Секретаријат унутрашњих послова Краљево покривао је 17 општина у које је требало распоредити осам новајлија. Прво запослење тек деветнаестогодишњи Првослав добио је баш у Краљеву. У Дежурној служби

започео је, а много година касније и завршио радни век. Било је, сећа се данас, колега који су били спремни у многоме да помогну, али и оних који нису.

- Све ми је било интересантно, упијао сам као сунђер и научио доста тога. Научи се доста и у школи, али је пракса нешто другачија. Радио сам са старијим колегом, а возили смо се „фићом“ кроз центар града који је био отворен за путнички саобраћај. На шеталишту у главној улици тачно се знало куда се ко креће, а после поноћи није било никога на улици. Кад прошета председник општине тачно се знало како му се обраћа, а биле су присутне и многе друге вредности, више се поштовао човек, а униформа поготово. Доказ томе је да је тек пре десетак година уведено кривично дело ометање и спречавање службеног лица. Раније тога није било, па ни потребе да се уводи у законодавство. Није било страха од полицајца, али је било много више поштовања – сведочи Перовић. У знатно мањем граду него што је Краљево данас врло брзо су сви знали за новог полицајца који је током шест месеци приправничког стажа са старијим колегом обишао све важне локације у граду и околним селима. Било је међу полицајцима и оних који се нису на прави начин односили према радним обавезама, па су једном приликом због грешака у раду суспендовани неки старији полицајци одељења из Ушћа. До проналаска трајнијег решења требало је попунити празна места, а избор је пао на најмлађег међу краљевачким полицајцима. Тако се Првослав Перовић нашао у месту кроз које је толико пута прошао на пропутовању из Рашке према Краљеву.

- Изађем из аутобуса, а не знам где је Полицијска станица. Видим испред зграде у центру места „фићу“, а на улазним вратима у зграду старијег полицајца. Сачекам командира одељења Борка Стојановића, па са њим кренем у обилазак Ушћа, прво у кафану да ме представи кафеџији и гостима, а потом упознам где су станови осталих колега. Индукторски телефон преко поште

радио је само до два сата поподне. После два пошта је затворена, радио станица се ретко кад чула и ако не знаш где ти је колега да ти помогне ствара се проблем - сећа се првих дана рада у Ушћу Првослав Перовић. У друштву са командиром обилазио је Мланчу, Рудно, Студеницу, Орљу главу и друга најудаљенија места краљевачке општине, док може „фићом“ а онда пешице, чак и касније када је било проблема и потребе за интервенцијом. Док је био млад ништа му није падало тешко, па се и данас радо сећа тих времена. Рудно је у то време било забачено планинско место далеко од цивилизације до кога се стизало обилазним путем преко Градца, а готово свакодневно су се у јединој сеоској кафани дешавале туче. Колико је била јака сеоска задруга сведочи податак да је у њеном рачуноводству радило чак шест девојака. До Рудна се путовало сваког петка и остајало до понедељка. Дежурао је полицајац превентивно у кафани и спречавао туче, а колики је углед имао сведочи податак да је сам могао да одржава ред и на сабору. Поред рудњанске јаке су биле и задруге у Студеници и Ушћу у чијој је привреди било запослено више од 1.000 радника. Данас их, каже Перовић, има једва две стотине, колико је осамдесетих година запошљавала само „Јасенова“ паркетара. И мада је у Ушће стигао само до проналажења сталног решења за суспендоване раднике остао је на служби у полицијској станици читавих 13 година. Рашка је Ушћу ближа од Краљева, па су се Првослав и супруга Ружа преселили тамо. И док је баба Радослава чувала тек рођеног унука Владана Првослав и Ружа су три године сваког јутра путовали до Ушћа, она на посао у паркетару а он у полицијску станицу. Тек кад је МУП купио стан за потребе својих радника Перовићи су могли да одахну, престану да по свакојаким временским условима чекају аутобусе, и коначно се стационирају у Ушћу где Ружа и Првослав живе и данас са синовима Владаном и Иваном.

Првослав Перовић

55

56

МАГАЗИН 30.6.2013.

Стасавао је Првослав Перовић у доброг полицајца, напредовао и постао вођа сектора одговоран за део територије који му је поверен на чување. Већ је било лакше обављати редовне дужности, било је више људи, боља возила и комуникација, а уведено је и целодневно дежурство. Промениле су се и навике и понашање људи са територије коју су покривали полицајци. И док је раније полицијска станица затварана један сат пре поноћи указала се потреба за целодневним дежурствима.

- Када сам 1993. године постављен за командира одељења понуде ми да завршим вишу школу али нисам био довољно амбициозан, па су на то место поставили другог колегу. Баш у то време почела је сеоба расељених са Косова и Метохије, и вишак кадра, а мене су поставили у краљевачку Дежурну службу где сам радио на средствима везе све док нисам постао помоћник шефа смене. Са тим решењем сам и пензионисан, а на посао сваки дан путовао овог пута из Ушћа до Краљева. Само за време рата вратио сам се у Ушће и тамо као командир провео скоро две године – прича Првослав. Увек је, прича са осмехом, било лепо са својим народом, чак и у периоду када је после 1981. године требало провести три до шест месеци на подручју Косова и Метохије. Било је то тешко време, велики број људи је у нападима задобио тешке телесне повреде, а било је и смртно страдалих. Иако се радило заједно са локалним полицајцима тешко је било провести пола године одвојен од породице у време кад због сталних, и све чешћих чарки, није било могућности за опуштање. Још од 1981. године кад су почеле прве демнонстрације и краљевачки полицајци су кренули према Косову. Стационирани у Рашки спавали су у касарни на слами са осталим војницима. Срећа је била, прича наш саговорник, да су се у то време носили шињели који су били идеална замена за ћебе. Посебно тешко преживљавао је Перовић период НАТО агресије. Падале су бомбе свуда по околини, на Брвеник,

Богутовац, али и Ушће у близину зграде у којој су становали Перовићи. Уз реку Радушу, паралелно са студеничким путем, вијуга пешачка стаза којом су се кретали Првослављеви синови. На само педесетак метара од њих експлодирала је бомба којом су из авиона покушавали да погоде жичару ушћанског рудника. Падале су бомбе и на оближње Жарче када је страдала Бојана Жарчанин, а Првослав све време био уз њу до краљевачке болнице.

- У Ушћу је увек било трзавица услед политичких превирања. После петооктобарских промена као командир полиције засметам некима који су хтели свог командира. Начелник Полицијске управе Драган Пауновић ме врати Краљево на место помоћника шефа смене у Дежурној служби. Покајали су се брзо исти они из Ушћа и тражили да се вратим, али нисам имао жељу за тим. Имао сам прелеп посао овде, уз разумевање старешина, и трудио се да никад не закасним иако је било честих застоја у саобраћају – прича Перовић. После 34 године и десет месеци ефективног рада, а 45 година рачунајући бенефицирани стаж, Првославу Перовићу је са 53 године живота престало активно бављење послом. Дежурна служба је, каже, жила куцавица полиције и сервис за све друге службе. У њој се стичу све информације са терена путем радио везе и три телефонске линије на основу којих се, према пријавама грађана, упућују патроле на интервенције и задатке. На крају смене извештај о дневним догађањима у електронском облику шаље се за Београд. Било је током дугог временског периода различитих информација и пријава, озбиљних али и оних других. На сваку је било потребно реаговати и проверити, јер је често у питању било спашавање људских живота. Чак и у ситуацији кад неко пријави да је видео човека у реци треба проверити да ли се само купа или је у питању покушај самоубиства. Дежурни полицијски службеник увек је у вези са свим патролама на терену, прати њихово кретање и позив на интервенцију увек прослеђује оној која

57

30.6.2013.

МАГАЗИН

58

је најближа месту догађаја. Посебно идикативно је понашање душевних болесника који реагују на промену метеоролошких прилика, па према времену јављања врло често може да се одреди какво ће време бити. Сваки од њих треба да се, каже Првослав, саслуша и са њим поприча, а углавном су то исти и познати људи по којима може да се одреди кад ће да падне киша. Много је интересантних пријава било током свих ових година тако да наш саговорник понекад и зажали што није записивао бар оне најчудније. Највећи део онога што није записано заборави се, а само понекад га колеге подсете на неку од анегдота. И ма колико посао изгледао једноставно ипак је поприлично стресан па и искусном професионалцу понекад

попусти концентрација. Био је, каже, некада и брз на језику у тренуцима кад није могао да се обузда, па је било и пријава грађана на његово понашање.

- Имало је свега током свих ових година, а мој задатак је увек био да организујем посао, у случају несреће да обавестим најближу патролу, судију и остале структуре. Било је током службовања много лажних и провокативнох позива, али сам увек морао сваки да проверим поготово ако је у питању нешто озбиљније. Све је то саставни део посла – потврђује Првослав уз напомену да део кривице за однос грађана према њима често пада и на саме полицајце. Иако су највећи број њих изузетно добри и цењени има и оних других који не могу да се обуздају у свакој ситуацији. Грађани, каже, увек осете ко

је добар полицајац а ко није. Првослав је склон веровању да припада оном бољем делу који је увек настојао да се прилагоди заједници са којом дели и добро и зло. На то подсећају одласци у Мланчу сваке среде кад је пијачни дан. Скупљао се тада на једном месту у селу највећи број становника најзабитијих заселака, а дежурни полицајац из Ушћа, најчешће у кафани или продавници, завршавао административне послове око казни судија за прекршаје и разних жалби које су подносили мештани.

- Углавном пре него што пођем позовем људе горе и питам шта треба да им понесем. У време кад је прављен пут за Рудно дешавало се да ме позову у пола ноћи и кажу да је поломљен део на булдожеру. Ставим део у „Ладу Ниву“ одем да заварим, а булдожер

нашње време је због свега много теже и захтевније бити полицајац. И уместо да се човек кад угледа униформу осећа сигурније полицајца често посматрају као непријатеља – каже Перовић. И мада, бар када су у питању биле плате, није било неког великог благостања постојала је довољна доза сигурности за опстанак. Још пре десетак година је Првослав Перовић почео да размишља о дану када више неће бити у активној служби. У родном селу је реновирао породичну кућу и засадио шест стотина стабала шљива, крушака и јабука. Сменски рад дозвољавао је да се бави и додатним пословима који обезбеђују солидну допуну пензији. И на дан када је у Полицијској управи Краљево одржавана пригодна свечаност поводом испраћаја у пензију

одрадио је смену у радионици за израду палета. Дугогодишњи рад створио је толику љубав према послу да врло тешко може да седи беспослен. Активан је био Перовић и у многим другим областима, пре свега као добровољни давалац крви. Најактивнији је у оквиру удружења коме припада, а највише пута је дао крв од свих припадника Полицијске управе Краљево. И мада понекад зажали што није било више разумевања претпоствљених да подрже упис старијег сина у школу унутрашњих послова, а млађег запосле у Ватрогасно спасилачкој јединици, није љут и воли да дође међу бивше колеге. Тако је било и на дан када су обележавали Дан Министарства унутрашњих послова, Славу и Дан полиције. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ујутру у шест опет на путу. Није било неуобичајено да у службени ауто ставим буре нафте да би допремио гориво до Мланче – прича Перовић. Прошло је време када је признање могло да се добије батинама. Са народом мора да постоји блискост која доприноси правовременом добијању информација важних за очување јавног реда и мира. Информатори са терена су врло значајни у том процесу, а њихова тајност један од услова за успех у очувању реда. Али, времена се мењају, па се и до потребних информација долази све теже. Током протеклих 35 година било је разноразних ексцеса, екстремног понашања и напада на чуваре реда, додуше мање него у данашње време.

- Тада није било толико дроге, а сада је има и у основној школи. У да-

59

Пред давдесет четврти „Весели спуст“

МАГАЗИН

30.6.2013.

ЗАХВАЛНОСТ

60

В

ећ давадест четврту години Кајак клуб „Ибар“ учествује у организацији спортско туристичке манифестације „Весели спуст“. Последњих година у организацију се укључила и Туристичка организација Карљево, а манифестација се одржава уз материјалну, финансијску и логистичку подршку града Краљева.

Током свих ових година „Весели спуст“ је организован уз помоћ бројних организација и појединаца који су јој дали посебан печат, а дан пре старта овогодишње манифестације. Онима који су препознали важност свих догађаја везаних за „Весели спуст“ од 1990. године градоначелник Карљева Драган Јовановић доделио је пригодне

захавалнице. У присуству бројних гостију међу којима су били представници Војске Србије, полицијие, јавних предузећа, привреде, пријатељи из Марибора и Врњачке Бање градоначелник је указао на жељу да се овогодишњи „Весели спуст“ разликује од многих сличних манифестација. У том смилу већ су одржане Игре на води, кон-

церт трубачког оркестра Дејана Петровића уз учешће Културно-уметничког друштва „Свети Сава“ из Аустралије, акција добровољног давања крви, еколошка акција чишћења корита Ибра и многе друге. И бројни гости из Аустралије, Арапских Емирата, Русије и Аустралије допринели су да се овогодишњи „Весели спуст“ разликује од свих досадаш-

њих. Међу добитницима захвалница који су дали посебан печат манифестацији претходиних година нашли су се олицијскауправа Краљево, Здравствени центар „Студеница“, Одељење за ванредне ситуације, Црвени крст, ЈКП „Чистоћа“, ЈКП „Пијаца“, ДП „Матарушка и Богутовачка Бања“, Природно лечилиште и

одмаралиште, Акционарско друштво „Аутотранспорт“ – у реструктурирању, координатор безбедности „Веселог спуста“ Милутин Лешевић, ПД „Електросрбија“, ПД „Центар“ Крагујевац, ПД „Дринско-лимске хидроелектране“, ЕПС ЈП „Електрокосмет“ и Синдикала организацији краљевачке „Електросрбије“. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ЗА САРАДЊУ

61

Необична свадбена поворка

МАГАЗИН

30.6.2013.

ПОВРАТАК ТРАДИЦИЈИ

62

Краљевачким улицама на Тројице одјекивао топот коња праћен музиком трубача. – На венчање у четворопрегу

Н

и најстарији Краљевчани не памте када се испред зграде Градске управе на Тргу Јована Сарића окупило толико коњских запрега као на Тројице, у недељу 23. јуна. И тек што је овуда прошла литија, којом је обележена градска слава, пажњу малобројних пролазника привукао је топот коњских копита помешан са громогласним звуком труба. На челу поворке чеза са барјактаром, младенци па ум и стари сват, а потом једна за другом

пристизале су друге чезе и фијакери којима су вешто маневрисали кочијаши у народним ношњама. Коњи са црвеним кићанкама и белим марамама мирно су у хладовини испред зграде краљевачке поште чекали да тек венчане Невену и Душана Живановића поведу даље пут цркве на Берановцу. Посебну пажњу посматрача, који су са одушевљењем посматрали веселу свадбену поворку, привлачио је четворопрег који је возио младенце.

Давнашња жеља двадесетпетогодишњег младожење била је да баш на овај начин започне нову фазу у животу. Као члан Удружења љубитеља коња „Столови“ од најранијег детињства заволео је коње што је био и повод да се из великог стана у центру града пресели у Јовац и са двадесетогодишњом супругом настави живот на породичном имању својих предака. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

63

64

МАГАЗИН 30.6.2013.

65

МАГАЗИН

30.6.2013.

Краљевачка медијска сцена

66

УЧИТЕЉИЦА КАО ОСВЕЖЕЊЕ

(2)

- Осмех нема цену, а човек не треба да буде продана душа и зависи од оних који му наређују. - Све је пољуљано и свело се на политику, иако не би требало тако да буде. - Кад би се променила свест свих грађана, поготово политичара са врха власти, кад бисмо сви схватили да треба да раде оно што воле све би било другачије. - Новинарство је прелепа професија, која предобро иде уз карактер Севтлане Радосављевић, само да је мало више плаћена, али и да новинаре мало више поштују

Фото: М. Радовановић

Светлана Радосављевић

67

МАГАЗИН

30.6.2013.

Д

68

а буду присутни у телевизијским програмима понајвише заслужују обични људи, а таквих има на сваком кораку потврђује наша саговорница која управо ради на серијалу који обрађује теме из српске средњовековне историје. Већу трему него пред последњи испит на факултету, који је дуго одлагала, имала је у тренутку када је са истим професором требало направити интервју за телевизију. Велико задовољство због чињенице да је успела да успешно обави задатак додатно је ојачано потврдом професора да је у њој одувек видео просветног радника. Свесна чињенице да се све мање чита, чак и дневна штампа, настоји да буде довољно информисана о свим дешавањима из различитих области, јер је то веома важно у послу којим се бави. Као велики филмофил не пропушта да буде обавештена о збивањима из света седме уметности, али и погледа по неки добар филм. То најчешће нису комедије већ филмови који, каже, шаљу неку поруку. Слободно време ипак најрадије проводи уз добру књигу, а међу онима чија дела највише воли свакако је Момо Капор. И док се велики број младих Краљевчана из петних жила труди да докаже како нема посла наша саговорница не дели то мишљење. Као припадница млађе генерације види младе људе који раде, али и оне који по цео дан седе по кафићима прелиставајући новине у покушају да то оправдају недостатком посла. Није тачно, каже, да нема где да се ради, а младима који обављају разноразне послове треба посветити више места у медијима, посебно ако су успешни или су аутори било каквих дела из различитих области. И без обзира што пажњу читалаца привлаче бомбастични наслови који указују на нечију несрећу живот треба гледати са ведрије стране. Рад на телевизији није нека посебна привилегија, посебно у граду као што је Краљево, поготово што не може да обезбеди довољну зараду која би гарантовала безбрижан живот.

Зато Светлана и даље, кад год се за то пружи прилика, ради и додатне послове, углавном промоције различитих производа.

- Дуго сам радила и познајем велики број комерцијалиста који знају да могу доста тога да продам. Није то тако често, али сваки динар добро дође. Радим све, а морам добро да познајем карактеристике и цене производа које нудим – прича Светлана. Ситуација у медијима, посебно финансијска, није ни мало ружичаста. Атмосфера у колективу Краљевачке телевизије је добра, запослени се добро слажу и увек имају разумевања за све проблеме кроз које пролази менаџмент. Свесни су сви да се сваки зарађени динар дели подједнако свим запосленима, да нико ништа не узима у сопствени џеп, па имају довољно разумевања и када плате касне. Ипак, потврђује да јој је изузетно драго што је запослена у таквој фирми коју сматра јаком медијском кућом у којој свако од запослених има тачно дефинисане обавезе. Поред свакодневних прилога за емисије информативног програма свако од новинара има и посебна задужења везана за пољопривреду, туризам, образовање, политичка дешавања... И поред свих погодности које пружа посао којим се бави Светлана себе у будућности види у просвети као учитељицу у учионици међу ђацима. Жеља јој је да их учи и да, као велико дете у души, сваки дан на посао долази са осмехом на лицу. Није безначајно ни то да су у државној служби плате сигурније и да су редовне. У поређењу са другим занимањима ситуација у просвети је, кад су примања у питању, много боља иако и даље има велики број оних који њоме нису задовољни. Сигурнија примања од тренутних била би и добра прилика да родитељима врати бар део оног што су уложили у њено школовање. Али, ако не буде посла у просвети радиће, каже, било шта што доноси примања која могу да обезбеде пристојан живот.

- Новинарство је прелепа професија само да је мало више плаћена,

али и да нас мало више поштују, поготово кад по пола сата чекамо саговорника који још није попио кафу. Професија је предивна, ни један дан није исти, јер се увек појављују нове теме, нови људи и нови изазови. Брз живот добро иде уз мој карактер, али остаје жал због чињенице да није довољно добро плаћен – каже Светлана заљубљена у уметност и песме Ђорђа Балашевића. Мало у шали, а мало и озбиљно, тврди да јој је највећа жеља да упозна овог кантаутора чије песме не могу сви да разумеју, па ваљда и због тога неке његове наступе тумаче на погрешан начин. Још током студију зидови спаваће собе били су излепљени папирима са стиховима Ђорђа Балашевића, па је сваки дан почињао баш погледом на неки од њих. Воли Светлана и многе друге ствари, пре свих Ибар на чијој обали је рођена и кога не би мењала ни за какво море. Зато јој дан најлепше почиње кад од зграде у којој станује, и обданишта поред ње, пође на посао кроз парк низ леву обалу реке.

- Сматрам да осмех нема цену и да човек не треба да буде продана душа и зависи од оних који му наређују. И млади би требало да имају карактер, поготово женске особе. У ово време све је мало пољуљано можда и због политике. Све се свело на њу, иако не би требало тако да буде, па можда ни због тога нисам била симпатизер нити једне партије. Кад би се променила свест свих грађана, поготово код политичара са врха власти, кад бисмо сви схватили да треба да радимо оно што волимо мислим да би све било другачије. Мислим и да људи треба више да се друже, јер ми се чини да се некако изгубило време за пријатељство, чак и за децу коју васпитава улица, јер ако родитељ мора да ради два посла он не стиже да учи са децом – каже Светлана уверена да младима није место у политици. Наступ на телевизији захтева посвећивање посебне пажње облачењу, а Светлана Радосављевић припада женама које воле да се облаче шарено као цвеће и да на њима све лепрша. То појачава веома важан утисак женстве-

69

70

МАГАЗИН 30.6.2013.

ности који се умањује фармерицама, неуредном фризуром и шминком. И поред тога каже да не робује познатим маркама које нису увек услов да гардероба буде атрактивна и елегантна. Имати лепу ствар јесте привилегија, али у времену у коме живимо то није увек могуће. Елегантном и лепршавом изгледу у највећој мери доприноси смисао да искомбинује делове гардеробе који су јој доступни.

- Многи кажу да је моја шминка нападна, али увек желим да истакнем очи и на њима задржим пажњу, а мислим да то и камера трпи. Нешто због здравља и добре кондиције толико потребне у послу, а мало и због жеље да имам лепо и складно развијено тело, редовни сам посетилац теретана. Иако не волим парадајз и краставце чини ми се да бих могла да живим само на пилетини и лубеницама – прича нам у поверењу. Још кад је као петнаестогодишњакиња почела да продаје пецива у „Миражу“ формирала се као личност која добро зна шта жели у животу. Много важније од свега је, признаје, да зна шта неће, а према томе је одавно одредила прецизну границу. У време када је пажња највећег броја пре свега младих окренуто према материјалним добрима Светлана доста убедљиво говори да не

жели да им робује, поготово кад види да свет иде према моралном суноврату.

- Ако ишта треба да нам остане након празних џепова треба да нам остане морал кога је у данашње време све мање. Не можемо сви да се родимо као лепи, а о моралном суноварату говори и површно гледање на некога без покушаја да се види каква је уствари особа. Сматрам да је у животу најважније образовање, јер од тога колико је неко спреман да учи зависи и колико ће сутра да вреди – каже Светлана уз потврду да има у себи довољно љубави за све људе овога света. Довољно је, каже, формирана као личност и добро зна ко јој не треба у животу. Зато су јој два најбоља пријатеља мушкарци са којима, уз дружење, води разговоре на интелектуалном нивоу, без обзира да ли је то уз прву јутарњу кафу или поподне уз стони тенис. Мало по мало прича о стању на краљевачкој медијској сцени прерастала је необавезан разговор о младима и њиховим преокупацијама, животу и настојању да се у њему буде јединствен и различит од осталих. И док чека прилику да се запосли као просветни радник Светлана Радосављевић наставља да се бави новинарском професијом у којој се, како каже, врло добро сналази. У страху да не пропусти неки од важних догађаја максимално се посветила послу уверена да је спавање само траћење драгоценог времена. Пред крај разговора поверила нам је и малу тајну. Њене очи мењају боју и у затвореној просторији су зелене, на сунцу

плаве, а кад је тмурно сиве. То им не смета да буду радознале у настојању да виде све што је могуће.

- Волим псе, па иако га немам мислим да је пас најбољи човеков пријатељ без обзира што се о томе не изјашњава. Животна жеља ми је, ипак, да имам довољно финансија да оснујем удружење у оквиру кога би био дневни боравак у коме бих прихватила сву децу са тешкоћама у развоју и хендикепом било које врсте. Због велике љубави према њима учествовала сам у разним хуманитарним акцијама, а једна од њих је „Плесом до снова“ – признаје Светлана. Иако са релативно кратким искуством у раду медија сматра се довољно компетентном да онима који се опредељују да тек заплове у ове воде поручи да им основни мотив при том опредељењу не буду финансије. Основни мотив треба да буде жеља да се правовремено преносе тачне информације, бави истраживачким новинарством и праве тематски прилози. Поносна што потиче из просечне радничке породице, и поред тога што темпо живота у великом граду одговара њеном темпераменту, приоритет над животом у њему даје пријатељима, природи и пролећу као најлепшем годишњем добу.

- Не знам да ли постоји нешто што је толико инспиративно као природа, мирис липе после кише, залазак сунца... Зато свако треба да оде у природу да би му се отворили видици. Волим да седнем у природу и изузетно сам јој посвећена иако сматрам да ми је велика мана што сам толико осећајна – каже на крају Светлана уз молбу да не заборавимо да поменемо Алексу са почетка ове приче. Заједно са Алексином мамом Светлана у слободно време прави лепо украшене венцијанске маске од гипса. Додатни приход од продаје употпуњава оним од додатних часова које пружа основцима. Т. Радовановић

71

Гостовање хора из Белорусије

МАГАЗИН

30.6.2013.

ВЕЧЕ ДУХОВ

72

- Хор Свештенослужитеља Епархије Гродно одржао концерт духовне музике у свечаној сали Градске управе

Г

ости Краљева на Видовдан били су чланови Хора Свештенослужитеља Епархије Гродно из истоименог белоруског града. Чланови хора, који је основан 2002. године по благослову епископа Гродњенског и Волковиског Артемија, су свештеници и ђакони Епархије Гродно. Ансамбл активно учествује у духовном и културном животу своје земље, а наступао је на

прослави хиљадугодишњице Волковиска 2005. год и 65. годишњице победе у Великом отаџбинском рату у Минску 2009. године. Хор је учествовао на међународном фестивалу „Хајновски дани црквене музике“, Бјалисточким данима црквене музике, као и на белоруском међународном фестивалу „Православно појање“ на коме је освојио прво место. Овај хор је редован учесник

фестивала православног појања „Коложска Благовест“ који се сваке године одржава у Гродну, почев од 2002 године. Као учесник Фестивала духовне музике „Музички едикт“, манифестацији посвећеној обележавању 17 векова од доношења Миланског едикта, хор ће након Краљева гостовати у Нишу. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ВНЕ МУЗИКЕ

73

74

МАГАЗИН 30.6.2013.

75

МАГАЗИН

30.6.2013.

Краљевачке рок легенде: Зоран Милојчевић Чомбе

76

МУЗИКА ПО СВАКУ ЦЕНУ (2)

П

очетком шездесетих година прошлог века и у Краљево су почеле да пристижу, додуше доста ретко, грамофонске плоче са песмама које су доносиле нову музику и наговештавале неку врсту револуције. Била је то прилика да се мало боље упознају са оним што је могло да се чује једино са таласа Радио Луксембурга. У то време легендарни Битлси почели су да праве пометњу прво у Хамбургу, а затим Енглеској и целој западној Европи. Као и све ново у то време тек касниће ће стићи на простор Балкана, много пре него у друге земље Источне Европе. „Битлси“ су, прича један од првих краљевачких рокера Зоран Милојчевић, били алфа и омега и најзначајнија група двадесетог века. Иако можда не најбоља у музичком смислу ипак је најзначајнија за цео покрет. Створили су основу и ширину за све који су дошли касније како би могли да се изражавају на начин на који то желе. Утицали су на начин размишљања бројних генерација млађих музичара, а „Б“ страна легендарног албума „Еби роуд“ представља врхунац тог вре-

мена. На музичкој сцени харали су „Ролингстоунси“, а пристизали „Холис“, „Би Џис“ и многе друге групе које су, понекад само са два хита, чистом енергијом остављале дубок траг у музичком животу. После њих јављају се озбиљније групе „Дип парпл“, „Лед цепелин“, а крајем шездесетих и солисти Отис Рединг, Вилсон Пикет, Арета Френклин... Колико је нова музика била револуционарна сведочи и податак да је наступима краљевачког састава „Безимени“ тада присуствовало и више од 1.000 посетилаца. Тек седамнаестогишњацима више од зараде, довољне да се у ресторану Дома ЈНА поједе порција ћевапа уз сок, годила је несумњива популарност. Међу члановима ансамбла издвајао се много млађи Лазар Ристовски.

- Били смо врло добра група и свирали са енергијом чиста срца. Квалитет није био ствар тренутка и увежбаности него превелике љубави и оног што смо осећали. Лазо се издвајао по квалитету. Поред тога што је био неспорни таленат он је био радан и предан, и претерано вежбао док сам

ја ишао линијом мањег отпора. Мислим да све треба да буде тотално искрено, без претераног вежбања и копирања других, што ми је касније помогло у тражењу сопственог израза. Тако се испоставило да тврдоглавост и није увек лоша особина – прича Зоран Милојчевић. На великом концерту у новобеоградској хали спортова засвирали су „Безимени“ пред пет хиљада посетилаца у време док је „Смак“ био још мало позната провинцијска група. Наступио је „Тајм“ са Дадом Топићем, „Поп машина“, две мађарске групе и неки акустичари. Никола Караклајић, који је већ водио „Ју групу“ у Лондон препознао је у краљевачком бенду капацитет и док је планирао да их поведе у колевку рок музике чланови „Безимених“ су се одушевљавали и Београдом. По много чему специфичан концерт почео је са закашњењем од сат и по, а публику жељну мало жешће музике разбеснели акустичари. Зато је ваљда пред наступ „Безимених“ популарни Минимакс и потврдио да је на њима велика одговорност.

- Прва ставр је била одлична об-

77

30.6.2013.

МАГАЗИН

78

рада чувеног Бардоновог „Тобако роуда“ у Кимијевој верзији. Испоштовали су нас првих двадесетак секунди да виде шта то радимо, а онда је почео делиријум. Објективно смо због притиска и огромног броја људи били изгубљени на великој бини, али сам био пресрећан. Кад се завршио концерт изашао сам да удахнем ваздух и чујем да причају како „Безимени“ добро свирају. И Милан Ст. Протић је приликом гостовања на Студију „Б“ пре неколико година говорио о том као једном од првих рок концерата у Београду и после више од тридесет година сетио се да су добри били неки „Безимени“ из Краљева – прича Милојчевић пресрећан што је као савременик одрастао уз рокенрол. Након што је Лазар Ристовски прешао у све бољи и популарнији „Смак“, и коначног распада „Безимених“, долази до смене генерација, а млади прихватају неку другу музику коју наш саговорник сматра деградирајућом. Све то утицало је да се окрене подједнако великој љубави, аутомобилизму. Продајом гитаре и појачала могло је да се обезбеди тек толико новца да се купи популарни „фића“ и наступи у једној од трка у националној класи. Испоставило се да за трке није довољно само имати ауто. Далеко је то било од неког значајнијег успеха у шампионату, па иако је „фића“ јурио брзином од 140 километара на сат није могао да се избори за неки значајнији пласман. Након две године бројних покушаја да се напарави добар резултат, и поред добре технике, није било успеха, а епилог велике љубави је потпуни финансијски крах. Ни два три излета у народну музику нису могли да попуне празнину која је настала након распада бенда иако су наступи у хотелима били на далеко вишем културном нивоу него садашњи. Три месеца у врњачким хотелима „Борјаку“ и „Фонтани“ уз пун пансион и плату већу од шефа рачуноводства у пошти, уз свирку само до поноћи, нису могли да задовоље музичке апетите Зорана Милојчевића.

- Дефинитивно сам се после тога одлучио да радим оно што волим и

што ми много занчи у животу. Било је довољно да имам гитару и појачало па да имам и доста посла. Добро се зарађивало, али ја нисам хтео да радим комерцијалу. Нису то били ни музика, ни амбијент, ни људи, ни атмосфера која ми одговара ма колико све то било добро плаћено – каже Милојчевић. Иако је још као мали имао први контакт са усном хармоником тек осамдесетих година прошлог века упутио се у Трст да набави неку мало озбиљнију, а јефтинији модел хроматске хармонике са опсегом од три октаве могао је све да одсвира, али није имала тон какав је очекивао. Са новом усном хармоником, сам у соби вежбао је све док након месец дана није сазнао да и њу држи наопако, па је морао да крене из почетка, а задовољство наученим није могло да потисне жељу да то покаже и другима. И ма колико да је било чудно да неко у тим годинама почиње да се бави сасвим новим инструментом Зоран тешко налази речи да опише задовољство које га је обузимало. Велики рад је давао и резултате, а врхунац је био позив познатог виолинисте Јована Колунџије, фасцинираног оним што је чуо у Краљеву, за наступ у Београду. Иако се са групом музичких ентузијаста озбиљно припремао за београдски наступ након њега нису могли дуго да опстану. Након два компакт диска са хитовима евергрина Зоран Милојчевић у овој години први пут припрема ауторски албум. Од половине јануара је већ снимио тринаест, а тренутно завршава четрнаесту композицију. Свака од њих је захтеван пројекат у чијој реализацији помажу пријатељи музичари. И поред сазнања да не може да очекује финансијски успех стечено искуство потврђује да је одлука да у шездесетој години живота комплетира аутрски рад ипак добра. Има у тих четрнаест композиција елемената џеза, рок музике, боса нове, али и стилски упакованих народних мотива што чини понуду какве нема на тржишту. Осим наступа у Марибору у време док је био престоница европске кул-

туре нису ретки ни они пред пријатељима или у неком од угоститељских објеката.

- Још деведесетих година смо свирали на Светом Стефану кад се међу гостима нашао енглески амбасадор, па иако као и сви Енглези шкрт у дељењу аплауза, за време вечере спустио је прибор и запљескао. После тога се променио и третман конобара којима је било чудно одакле излази тако угодан звук. На добар пријем наишао је и наступ у Лиону и срећан сам што је та музика заживела тим пре што и поред моје тврдоглавости и упорности дуго нисам имао повратну информацију да

Зоран Милојчевић

79

Фото: М. Радовановић

80

МАГАЗИН 30.6.2013.

се то људима свиђа. Обрада песме „Стани, стани Ибар водо“, уз још неколико обрада народних песама, и данас се емитује на многим телевизијама. Ипак, увек ми је било најважније да и сам будем задовољан, а ако ја будем задовољан наћиће се још пар људи који ће да буду задовољни и то је довољно – каже Милојчевић свестан чињенице да ни после толико година бављења музиком није бог зна колико профитирао, чак ни да покрије цену инструмената које је куповао. Задовољство, енергија и воља са којом ради је нешто што не може да се плати парама. Непоправљиви ентузијаста какав је одувек био остао је до данас поносн и задовољан зато што није изневерио музику коју воли. Повремено враћање гитари и увежбавање репертоара са Ранком Тодоровићем, Ацом Гајовићем и Душаном Стојићем нису резултирали ниједним званичним наступом, па су уследили други различити састави у којима се Милојчевић опробао и као певач евергрина који се све ређе чује, а који воле старије генерације.

- Никад нисам зажалио и увек радио онако како сам осећао. Кад год ме музика повукла у себе ја сам улазио, а кад је време било другачије враћао сам се евергрину и усној хармоници. Пресрећан сам што сам рођен у то време и био савременик хипи покрета иако у њему нисам учествовао. Летовања у интернационалном кампу у Макарској била су прилика за дружење са младима из целог света. Били смо истомишљеници, а кад неко запева светски хит сви смо певали као један. Сви смо били на истом нивоу и делили исти систем вредности. Шездесет године су биле, а сад се то уочава, просперите за цео свет. У целом свету се нешто дешавале и срећан са да сам део тога у изузетно позитивном периоду – прича са нескривеним задовољством Зоран Милојчевић.

Сви који су тада каријеру настављали забављајући госте по хотелима морали су да буду врсни музичари свезналице. Сваки наступ почињао је анимир музиком са џез стандардима, а музичари морали подједнако добро да изводе иностране хитове и домаће шлагере, али и народну музику, поред домаће и румунску, бугарску, македонску, руску, шпанску. Данас се, каже Милојчевић, почиње и завршава са колом док је између два кола „не дај боже шта“. Инструменти и остала опрема за наступе били су скупи и тешко доступни, па није било необично да се на наступе група из западних делова земље долази само да би се видело на чему свирају. И музика је значила много више него данас, а посебну емоцију носиле су баладе. Суноврат је кренуо у тренутку кад су почеле да се праве песме за сваку пригоду, венчање, крштење, полазак у школу, одлазак у војску. Било је важно само да се ђуска.

- Дуго нисам обраћао пажњу на те текстове који су само употпуњавали звучну слику. У првом плану је музика, ритам и могућност да се цупка док су текстови до те мере тривијални да је све деградирано. Кад сам почео да бележим текстове и читам их деловали су толико смешно да ни уз једну музику нису имали квалитет. Дај да се цупка се ритмом који убија, а причај глупости на најнижем могућем нивоу – каже Милојчевић. У последње време радује појава младих музичара који добро познају рок музику. Недавни концерт симфонијског оркестра у Краљеву показао је да међу младима има поштоваоца и такве музике. И поред поплаве најразличитијих врста свако нађе оно што му одговара иако о уметности не може да се разговара у случајевима кад се прави за огромне масе.

- Има довољно оних који знају да музика може да пружи много

више, па нађу и џез и рок, а видим да има деце која то одлично познају. Има и оних који добро свирају. Оно што је добро остаје, а некоме ко је пре само десетак годинама ваљао овим просторима многи му се не сећају ни имена. Оно што је добро опстаће и продужити да живи – каже Милојчевић који би после педесет година у музичким водама желео да настави и даље. Иако су за срчане болеснике дувачки инструменти забрањени уверен је да му свирање помаже да се боље осећа, јер надомешта физичку активност која се препоручује. Зато му ни у једном тренутку није падало на памет да прекине да свира, јер свирка није прва ствар коју је радио пркосећи нечему. Ни једна од четрнаест композиција које би до краја године требало да се нађу на неком носачу звука нема назив, можда и због тога што се композиторског рада прихватио без икаквог теоријског знања. Једна по једна настајале су тако што су се мелодије рађале на гитари, затим одсвиране на усној хармоници, понекад и комбиновано. Утисак да је свака следећа све боља доводи до уверења да истраживању нема граница, па ће четрнаеста бити и последња у овом циклусу. Иако је највећи део посла завршио наставак зависи од других, а са првим данима после летњих одмора следи финализација.

- Мени је важно да ме није срамота да потпишем то што сам урадио. То сам ја у овом тренутнку, а можда бих у неком другом времену урадио другачије. Иако се прошлих времена радо сећам настојим да у сваком тренутку будем активан и дам колико могу. Музика живи и даље, а ја мислим да је најпаметније то што сам одлучио да иапк урадим нешто ауторски – каже на крају угодног разговора Зоран Милојчевић. Т. Радовановић

81

МАГАЗИН

30.6.2013.

ОРКЕСТАР ДЕЈАНА ПЕТРОВИЋА

82

83

Фото: М. Радовановић

Рукометаши Металца постали прволигаши

МАГАЗИН

30.6.2013.

ДОМАЋИНИ

84

Ј

едини краљевачки рукометни клуб Металац прошетао се протекле такмичарске сезоне кроз лигашко такмичење и за следећу изборио право наступа у западној групи Прве Б лиге. Компактна екипа састављена од момака са краљевачке калдрме осим веома јаких противника током лигашког такмичења борила се и са многим другим недаћама, пре свих недостатком простора за тренинге и одигра-

вање првенствених утакмица. Ни освајање титуле шампиона није скренуло пажњу медија у време док су је славили на свом игралишту у Доситејевој улици. Пласман у виши ранг такммичења био је повод да екипу новог краљевачког прволигаша, први пут у историји клуба, прими један градски званичник, овога пута председник Скупштине града Сретен Јовановић.

Уз велико поштовање за постигнути успех није на одмет напоменути да већ годинама рукометаши Металца прволигашке утакмице играју у Трстенику, граду из кога потиче и екипа Прве петолетке, главног конкурента у борби за титулу шампиона. Није новост да се младим спортистима много обећава, па ни речи председника Јовановића да град мора да препозна и цени успех, а да локална самоуправа

мора да нађеначин да у оквиру могућности помогне, не доживљавају као нешто посебно значајно. Уверење да би већ током следећег првенства рукометаши Металца могли да буду домаћини у свом граду темељи се на очекивању да ће до почетка јесењег дела првенства бити завршена толико дуго очекивана хала спортова у Рибници. Ако до тога и не дође рукометаши ће опет бити дома-

ћини у Трстенику и настојати да нижу успехе и у вишем рангу такмичења. Дешавало се и раније да Металац првенствену сезону заврши на трону, али да место у вишем рангу препусти екипи која има услове за одигравање утакмица. Председник Рукометног клуба Металац Топлица Петковић је уз захвалност играчима, тренеру и члановима управе клуба, подсетио да су рукоме-

таши и поред свих тешкоћа само захваљујући великом пожртвовању освојили прво место у лиги. Многи играчи који су потекли из Металца већ играју у другим клубовима, а повратком у матични створило би се јако језгро способно да се неке од наредних година пласира у Суперлигу. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

У ГОСТИМА

85

МАГАЗИН 30.6.2013.

ИГРЕ БЕЗ ГРАНИЦА

86

87

Фото: М. Радовановић

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Агенција за визуелне комуникације „АРТ“, 36000 Краљево, Пионирска 19 Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs