Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година IX * Број 513 * 19. септембар 2021. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

2

МАГАЗИН 513

Хвала што читате

19.9.2021.

Краљевски

МАГАЗИН

3

19.9.2021.

МАГАЗИН 513

4

По завршетку пројекта који је помогла локална самоуправа МагазИН и даље открива

5

6

МАГАЗИН 513 19.9.2021.

12 18 20 26 32 36 38 40 46 54 60 64 66 68 70 72 78 80 82

Фото: М. Радовановић

У овом броју: Скромно сећање на ослободиоце Снажније јединство народа Рај за запошљавање Овбећања и шупље приче Породица са 3000 чланова Вушеструки бенефит Боље али недовољно Из дана у дан Рокер међу народњацима Миња без граница Офанзива кратког метра На репертоару Биоскопа “Кварт” Филмови које смо гледали Наличја српског лица Из Мињине кухињице Фенерације за понос Слога - Јединство Кикер - Слога (П) Времеплов

7

8

МАГАЗИН 513 19.9.2021.

9

10

МАГАЗИН 513 19.9.2021.

11

Обележен Дан пробоја Солунског фронта

МАГАЗИН 513

19.9.2021.

СКРОМНО СЕЋАЊЕ

12

- Дан пробоја Солунског фронта обележен полагањем венаца на Споменик српским ратницима. – И ове године без парастоса жртвама ослободилачких ратова Србије. - О трагичним последицама Великог рата сведочи милион и двеста хиљада страдалих српских војника и цивила у ратним операцијама, као и од болести које су донели аустроугарски војници. - Допринос Среза жичког у Великом рату потврђује 5.800 мобилисаних војних обвезника различите животне доби. - У Првом светском рату учествовало седамдесет милиона становника из више од тридесет три државе. – Животе изгубило десет милиона војника, а рањено два пута више

НА ОСЛОБОДИОЦЕ

13

етнаести дан септембра је прилика да се са посебном пажњом подсети на проток још једне, овом приликом сто треће, године од пробоја Солунског фронта који је одлучујуће утицао на даљи ток ратних операција у Првом светском рату. Иако у Краљеву одавно нема преживелих учесника до тада највећег ратног сукоба у светској историји на овај дан се сваке године, полагањем венаца и цвећа на Споменик српским ратницима, поново подсећа на једну од највећих победа, али и трагедија српског народа. На овај дан Краљево се још једном подсетило свих ратника са ових простора који су учествовали у Првом светском рату, посебно пробоју Солунског фронта, и тиме дали знатан допринос ослобођењу Србије и свему што се након тога дешавало. Дан пробоја Солунског фронта традиционално обележава Друштво за неговање традиција осло-

МАГАЗИН 513

19.9.2021.

П

14

бодилачких ратова Србије „Јово Курсула“, а овог 15. септембра су то полагањем венаца пред спомеником на Тргу српских ратника учинили и представници локалне самоуправе, Рашког управног округа, Полиције, Војске Србије, борачких удружења и организација цивилног друштва. Пробој Солунског фронта је историјски датум за Србију јер су од тог дана, у незаустављивом јуришу један за другим, ослобађани сви окупирани градови. Српска војска је из Краљева протерала окупаторске снаге већ 22. октобра 1918. године, што је у вечерњим часовима потврдила коњичка патрола капетана Богдана Јевтовића која је ушла у град и означила крај четворогодишње окупације.

- Краљево данас обележава 15. септембар, Дан пробоја солунског фронта и Дан српског јединства, слободе и националне заставе. Друштво за негова-

ње традиција ослободилачких ратова Србије „Јово Курсула“ је тим поводом око споменика српским ратницима направило перформанс изложбу свих споменика и споменичних обележја нашим ратницима из доба Првог светског рата. То су дивни примери споменика фигуралног облика, спомен чесми, обелиска и спомен плоча, које су постављене на многим сеоским јавним објектима, школама и задружним домовима. Данас смо се подсетили на наше жртве, наше ратнике који су узидали живот у слободу Србије. Овај дан је много значио за нашу земљу, јер су у веома динамичном јуришу најурени освајачи тадашње Србије. Ми смо доживели ослобођење од немачке окупације у Првом светском рату, чије су војне машине направиле велике злочине на подручју Мачве, Поцерине, Краљева и свуда по Србији. Данас је дан

када се сећамо тога, поручио је председник Друштва др Милан Матијевић и представницима краљевачког гарнизона уручио монографију „Краљевачки споменици солунцима у славу“ за њихов војнички клуб. Икао је пре само годину дана са истог места поручено како ће овогодишње обележавање значајног датума бити адекватније него кад су то спречиле ванредне околности изазване епидемијом корона вируса ни добри познаваоци прилика у овој области нису били у прилици да примете како се разликовало од претходних. Додуше, на Трг српских ратника су се вратили чланови Дувачког оркестра „27. септембар“, приређена је и изложба али је опет изостао помен суграђанима који се нису вратили са Солунског фронта. У знак жаљења за палим ратницима, поштовања њихових јуначких дела

и сећања на жртве, народ је подизао бројна спомен обележја. На територији града Краљева то су спомен школа у Печеногу, спомен плоче на школи у Тавнику, здравственој амбуланти у Лађевцима, Манастиру Жичи, црквама у Врдилима, Мрсаћу и Самаилима, спомен црква у Врдилима и звонаре у црквеним портама Врбе и Сирче. На жртве Првог светског рата подсећају костурнице у Богутовцу и Ушћу, Жички народни дом, спомен чесме у Врдилима, Гледићу, Годачици, Готовцу, Драгосињцима, Ласцу, Рибници, Цветкама, црквеној порти у Матарушкој Бањи, Великој ливади на Гочу. На Врановцу је изграђена спомен капела и постављен крст, као и у Прогорелици, на планинама Чемерно и Троглав, а у Витковцу установљен спомен парк. Споменици фигуралног облика подигнути су у Адранима, Буковици, Витковцу, Грдици, Закути, Ковачима, Краљеву, Леше-

ву, Милаковцу, Мрсаћу, Поповићима, Раваници и Церју, а спомен плоче постављене на задружним домовима у Милочају, Обрви и Стублу, кафани у Богутовцу, на школама у Роћевићима и Матаругама. Војнички споменици деценијама су присутни на гробљима у Адранима, Буковици, Закути, Лешеву, Магличу, Петропољу, Ратини, Роћевићима, Сибници, Станчи и Тепечима, крајпуташи у Адранима, Буковици, Витановцу, Витковцу, Врби, Гледићу, Гокчаници, Дедевцима, Заклопачи, Јарчујку, Ковачима, Магличу, Матаругама, Мланчи, Мусиној реци, Печеногу, Ратини, Рудну, Сибници, Стублу, Студеници, Тепечима, Толишници, Станчи, Ушћу, Цветкама, Церју, Чукојевцу и Шумарицама, а уређене галерије споменика крајпуташа у Краљеву, Самаилима, и Цветкама. Име српске хероине Милунке Савић носи основна школа у Витановцу, а

15

19.9.2021.

МАГАЗИН 513

16

краљевачке улице имена војсковођа и бојишта из Великог рата. Међу њима су улице војвода Мишића, Путника и Степе, Улица Милунке Савић, Солунских ратника, Церска и Крфска, а централни градски трг носи назив Трг српских ратника. О трагичним последицама Великог рата сведочи милион и двеста хиљада страдалих српских војника и цивила у ратним операцијама као и од болести које су донели аустроугарски војници, а о доприносу Среза жичког у Великом рату податак о 5.800 мобилисаних војних обвезника различите животне доби који су учествовали у пробоју Солунског фронта. На њих подсећа педесет седам споменика и различитих споменичких обележја у какве спадају спомен цркве, спомен чесме, спомен звонаре и спомен плоче на задружним домовима и школама док трајно чувају сећање на јунаке Првог светског рата и подсећају на потребу да то чине и генерације које тек долазе. Пробојем Солунског фронта 15. септембра 1918. године означен је почетак краја највећег сукоба у историји човечанства до тада, јер је у Првом светском рату учествовало седамдесет милиона становника из више од тридесет три државе. За историју је овај датум значајан, јер је фронт пробила српска војска, тачније Шумадијска дивизија из састава Друге српске армије, уз помоћ две француске дивизије. Годишњица пробоја Солунског фронта прилика је за подсећање да су у састав Шумадијске дивизије били укључени борци са подручја Краљева и околине сврстани у Десети, Једанаести и Дванаести пук. Значај пробоја најбоље потврђује податак да је само неколико дана касније капитулирала Бугарска, а затим и Турска. Историчари се слажу у оцени да пробој Солунског фронта представља прекретницу у Првом светском рату који је званично завршен 11. новембра, а касније мировним уговором у Версају потврђен крај највећег сукоба у историји људске цивилизације у коме је погинуло више од десет милиона војника, док је двадесет милиона рањено. У том рату су срушене три царе-

вине, турска, аустроугарска и руска, а 1. децембра 1918. године створена нова држава, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Обележавање сто треће годишњице пробоја Солунског фронта прилика је за још једно подсећање како народи који не обележавају значајне историјске догађаје из своје прошлости не могу рачунати да ће имати светлу будућност. И док је разлог за недовољан број Краљевчана нађен у пандемији корона вируса у локалној самоуправи уверавају да ће се овај дан већ следеће, и наредних година обележавати са више припадника војске, полиције и деце из основних и средњих школа.

Солунски фронт Солунски фронт је настао након што је пропао покушај савезника да у јесен 1915. године спрече пад Србије пред најездом немачких, аустроугарских и бугарских агресора. Стабилан фронт од албанске обале до реке Струме, у коме су се међународне савезничке снаге бориле са Централним силама, одолевао је упркос локалним акцијама све до велике савезничке офанзиве 15. септембра 1918, која је резултирала капитулацијом Бугарске и ослобођењем Србије. Након предаје црногорске војске крајем јануара 1916. године аустроугарска војска је наставила напредовање дуж јадранске обале нападом на Албанију која је била под контролом Италије, да би до краја зиме њена војска била истерана из скоро целе земље. У таквој ситуацији, после изгубљеног рата на Балкану, британски генералштаб је тражио повлачење свих својих војника из Грчке али су њене снаге остале, и поред нескривеног незадовољства, под притиском француске владе. Савезничке армије су стациониране око Солуна који је постао велики утврђени камп, а српска војска под командом генерала Петра Бојовића, након одмора и опоравка на Крфу, француским бродовима пребачена на Солунски фронт. Грчка је била неутрална, а краљ Константин I пронемачки опредељен,

док је премијер Елефтериос Венизелос подржавао Француску. Иако је Грчка у почетку подржала француско-британску помоћ Србији, а онда јој се супротставила, ројалистичка влада је након Венизелисове оставке званично осудила, али се није супротставила надмоћнијим савезничким снагама које су се искрцале у Солуну. У мају 1916. генерал Сарај је затражио да се грчка војска демобилише, а влада се повиновала том захтеву, али се све више приближавала Централним силама. Са поузданим сазнањем да ће се Румунија придружити савезницима, генерал Сарај је почео припреме за напад на бугарску војску, док су Немци уз помоћ обавештења од грчких присталица правили план за изненадни напад, а офанзива је покренута 17. августа, три дана пре него што је предвиђено да почне француска. Напад је у почетку постигао известан успех, али су српске снаге након само две недеље заузеле одбрамбене линије и 14. септембра извеле контранапад, да би спори напредак био настављен током октобра и новембра, иако је на планинама почео да пада снег. Губици у овој кампањи су били најмање 50 хиљада војника са савезничке стране и вероватно више од 60 хиљада убијених и заробљених Бугара и Немаца. У борбама током 1916. године из строја је избачено 32.880 војника и 1.209 официра, од чега је 4.440 погинуло или умрло од задобијених рана. Након Првог светског рата престале су да постоје четири велике империје, Аустро-Угарска, Турска, Русија и Немачка, а формиран је низ нових држава, међу којима и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Србија је од јула 1914. до октобра 1915. мобилисала више од 700 хиљада људи, што је чинило скоро половину мушког становништва. Зараћене стране су у Првом светском рату мобилисале око 70 милиона војника од којих је страдало приближно 20 милиона. Т. Радовановић М. Радовановић

17

Дан српског јединства, слободе и националне заставе

МАГАЗИН 513

19.9.2021.

СНАЖНИЈЕ ЈЕДИ

18

- Циљем обележавања Дана српског јединства, слободе и националне заставе оцењена потреба за оснаживањем јединства српског народа и јачање култа националне заставе који је у Краљевини Србији, Краљевини Југославији, СФР Југославији и СР Југославији био на изузетно високом нивоу, а застава била изузетно поштована.

- Поштовање према застави као једном од најзначајнијих елеманата државности. - Маја 2009. изгласан је закон о застави, а у новембру следеће урађен визуелни редизајн грба, који се тренутно користи на државној застави. - И поред већине са заставе уклоњена петокрака звезда

ИНСТВО НАРОДА ан српског јединства, слободе и националне заставе је државни празник који се у Републици Србији и Републици Српској обележава 15. септембра, а од прошле године симболично кад и пробој Солунског фронта. Идеја о заједничком празнику изнета је у јавност након састанка председника Републике Србије Александра Вучића и премијерке Ане Брнабић са руководством Републике Српске у августу 2020. кад је договорено да се проследи надлежним државним и ентитетским органима ради даљег разматрања и доношења одлуке. Влада Републике Српске је на седници од 10. септембра усвојила закључак о обележавању Дана српског јединства, слободе и националне заставе, а дан касније, исто је учинила и Влада Србије. Циљем успостављања новог празника оцењена је потреба за оснаживањем јединства српског народа у Србији и Српској и јачање култа националне заставе који је у Краљевини Србији, Краљевини Југославији, СФР Југославији и СР Југославији био на изузетно високом нивоу, а застава била изузетно поштована. Почетком овог века тај култ је готово нестао, а да поштовање заставе и државних симбола више није на завидном нивоу сведочи податак да се скоро свуда могу видети заставе у облику и размери који нису у складу са законом. Насупрот томе, у Српској је ситуација са поштовањем и истицањем заставе знатно боља што је повод за жељу да и у Србији достигне исти ниво. У државама у којима се обележава Дан заставе устаљена је пракса истицања одговарајућег облика заставе на зградама државних, покрајинских и

Д

локалних органа, јавних служби, али и на приватним објектима, а циљ је да се покаже поштовање према застави као једном од најзначајнијих елеманата државности која се поставља искључиво на месту предвиђеном за то као што су утори, јарболи, фасадна копља и слично, а у складу са важећим прописима. Државни органи у Србији у ту сврху истичу државну заставу, покрајински и локални органи и јавне службе, школе, болнице, јавна предузећа и други поред Народне заставе, коју су дужни да вију свакодневно, истичу и Државну, а грађанима је остављено да сами изаберу да ли ће на својим објектима истаћи једну или другу, јер закон не дефинише облик заставе коју смеју да истичу физичка лица.

Заставе Србије Застава Републике Србије користи се као Државна и Народна, са размерама дужине и висине три према два. Народна застава је тробојка хоризонтално поређаних поља истих висина црвене, плаве и беле бојe, а Државна се разликује по томе што, од центра помереног за једну седмину укупне дужине према јарболу, има Мали грб Србије. Облик и изглед прве народне заставе прописао је Сретењски устав из фебруара 1835. године. Застава је била „отворено-црвена, бјела и челикастоугасита“, а од Велике скупштине у Крагујевцу на којој је донет нови устав није сачувна ниједна. Зато је остало нејасно да ли су поља на застави била хоризонтална или вертикална и да ли се на њој налазио грб прописан уставом. Након укидања Сретењског устава Ми-

лош Обреновић је захтевао од Високе порте да нови садржи члан о застави и грбу, а ферман из 1835. дозволио је Србима да за трговину на рекама користе сопствену поморску заставу, која ће имати горњи део црвени, средњи плави, а доњи бели, као и данас. У окупираној Недићевој Србији током Другог светског рата употребљавана је застава коју је чинила српска тробојка, у чијем се средишту налазио двоглави бели орао без круне. После рата, Југославија је реформисана у социјалистичку федеративну републику, састављену од шест република од којих је свака имала право на сопствену заставу, под условом да има петокраку. После распада Југославије, Србија је наставила да користи исту заставу, а уставом из 1990. године замењена је процедуром која је захтевала подршку апсолутне већине гласача. Српски уставни референдум 1992. тражио је од бирача да изаберу између застава са и без петокраке, а иако је петокрака добила већину гласова није и апсолутну већину гласача. И поред тога две године касније је уклоњена на препоруку скупштине, али грб није промењен. Влада Србије је 2003. издала препоруку о употреби грба и заставе која је поново променила изглед. Уставом из 2006. прописано је да ће државни симболи бити регулисани законом, а препорука је остала у употреби до 11. маја 2009, када је изгласан прави закон о застави, а у новембру следеће урађен је визуелни редизајн грба, који се тренутно користи на државној застави. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

19

Највећа фабрика Леони Групе у Србији

МАГАЗИН 513

19.9.2021.

РАЈ ЗА ЗАПО

20

- Свечано отворен погон компаније Леони у Краљеву који запошљава три хиљаде осам стотина седамдесет осам радника. - У наредне две године до пет хиљада радних места. - Са тринаест хиљада радника Леони највећи приватни индустријски послодавац у Србији. - Фабрика у Краљеву учвршћује позицију снабдевача високих перформанси у међународној аутомобилској индустрији. - Нема мерцедеса без Краљева. - Дневно две хиљаде сетова за аутомобиле. - У изградњу и опрему погона површине која премашује шездесет хиљада квадратних метара, од којих три четвртине чини производни део, уложено више од педесет милиона евра. - Леони ће допринети да се смањи број од око осам хиљада незапослених на евиденцији Националне службе за запошљавање

ОШЉАВАЊЕ

еони Србија послује као део Леони Групе од 2009. године, када је почела са радом фабрика у Прокупљу. Пет година касније у Малошишту у општини Дољевац отворена је друга, средином 2017. и трећа фабрика овог бренда у Нишу а у августу селедеће почела је изградња фабрике у Краљеву као највеће у оквиру Дивизије кабловских система. За десет година постојања у Србији у објекте и опрему у производњи кабловских сетова за светске произвођаче премиум аутомобила уложено је око сто седамдесет милиона евра, а запослено око тринаест хиљада радника што ову компанију чини највећим послодавцем у индустријском сектору у земљи. Ком-

Л

панија је од оснивања изградила импресивну мрежу од око шест стотина домаћих добављача са којима је остварила укупан промет у износу од сто седамнаест милиона евра, и значајно допринела расту животног стандарда у подручјима у којима послује. Иако је производња сетова за аутомобилску индустрију почела раније минулог викенда је уприличена свечаност отварања новог погона коме су, сем председника Србије Алесандра Вучића, представника локалне самоуправе и Рашког управног округа, присуствовали извршни директор компаније Леони Алдо Кампер и генерални директор Leoni Wiring Systems Southeast d.o.o. Пјерлуиђи Гионе. Била

је то прилика за подсећање да је Леони, као глобални добављач производа и решења за управљање енергијом и подацима у аутомобилском сектору и другим индустријама, увек фокусиран на раст, могућности нових запошљавања и ширење пословања са жељом да постане највећи и најбољи индустријски послодавац у Србији. Добра потврда је очекивање да се дневно произведе две хиљаде сетова за аутомобиле.

- Ово је прича о успеху, а ми смо захвални представницима политике и органа власти на врло небирократској подршци коју смо доживели. Овде је 2018. била ливада, а сада имамо фабрику у којој тече производња. Видели

21

22

МАГАЗИН 513 19.9.2021.

23

МАГАЗИН 513

19.9.2021.

сте колико се брзо и ефикасно ради у Србији и то је један од разлога што смо дошли овде. Криза са полупроводницима је нешто што утиче на све, па и на нас, а потражња ће постојати само ако смо у стању да испоручимо оно што се код нас поручује. Аутомобили се производе, али пошто имамо мањак полупроводника не можемо све да испоручимо што је посебан изазов за наш тим који добро ради. Показали смо да смо у стању да прођемо и кроз тешке проблеме, а и у пандемији смо задржали запослене и вакцинисали толико људи да би имали стабилну производњу. Наши клијенти цене Леони и Србију, међу њима има много познатих имена које снабдевамо и који су задовољни нашим услугама и робом. Наставићемо да улажемо у фабрике, биће више запослених што сведочи о нашој посвећености региону и земљи, а задовољни смо што смо успели да допринесемо повећању животног стандарда у Србији, каже извршни директор Леони Групе Алдо Кампер уверен у знатно

24

О Леони групи Леони је глобални добављач производа и решења за управљање енергијом и подацима у аутомобилском сектору и другим индустријама. Ланац вредности обухвата жице, оптичка влакна, стандардизоване и специјалне каблове, све до прилагођених система ожичења и одговарајућих компоненти, као и услуге. Као партнер у иновацијама и добављач решења, Леони подржава своје купце кроз изражени развој и системску стручност. Група компанија која се налази на тржишту, а запошљава око сто хиљада људи у тридесет земаља, током 2000. године је остварила консолидовану продају од четири милијарде и сто милиона евра. повољније стање у аутоиндустрији у наредном периоду. Погон Леони Србије у Краљеву тренутно запошљава три хиљаде седам стотина осамдесет седам радника различитих профила а у пуном капацитету, најављеном за крај 2023. године, планирано је да са пет хиљада радника задржи позицију највећег приватног индустријског послодавца у земљи. У изградњу и опрему новог производног погона у Краљеву површине која премашује шездесет хиљада квадратних метара, од којих три четвртине чини

Прослава под присилом Да има противника прослава ове врсте, посебно начина на који се организују, потврђује саопштење за штампу Градског одбора Покрета за преокрет којим се изражава забринутост због информација од радника фабрике Леони. Према њима руководство фабрике је, по наредби локалног одбора напредњака, запретило санкцијама радницима који не буду присуствовали отварању фабрике „и који нису спремни да аплаудирају Александру Вучићу“. Градски одбор Покрета за преокрет упозорава да се запосленима „који у просеку примају 38.000 динара као стимулација за долазак у недељу нуди 4.000 динара, што је у великој несразмери на редовна примања“.

- Њихова редовна дневница, када у фабрици није Александар Вучић, не прелази 1.600 динара а недолазак, насупрот стимулацији, носи са собом, како им се наговештава, неизвесност за радни положај, чак и за оне који имају важне породичне обавезе. Иако је нерадни дан запослени су добили наредбу да буду на послу мада нема потребе за ванредним радним активностима и једини циљ је сликање у страначке сврхе. На тај начин запослени у Леонију постају статисти у Вучићевој предизборној кампањи. Забрињавајуће је да компанија Леони допушта да се њен простор користи за политичку пропаганду, кроз кршење права радника, каже се у саопштењу које скадалозним, под обећаним финансијским поклонима, односно санкцијама, оцењује приморавање радника „да аплаудирају човеку који је суспендовао демократију и грађанске слободе у Србији“.

производни део, уложено је више од педесет милиона евра. Објекат представља прву новоизграђену фабрику на територији Краљева у последње три деценије од које се учекује да у значајној мери допринесе смањењу стопе незапослености, повећању животног стандарда у регији и убрза њен развој.

- Важно је да људи знају да се овде производе кабловски сетови за само једног купца. То је Мерцедес Бенц, за њихове три фабрике у Немачкој и Мађарској Нема мерцедеса без Краљева, посебно нови типови мерцедеса и електрични зависиће од овога што овде успете да урадите. Пре неколико година готово да није било никаве наде за град на Ибру. То се променило, потврдио је предесник Вучић и изразио уверење да ће Леони у наредном периоду у значајној мери допринети да се смањи број од око осам хиљада незапослених на евиденцији Националне лсужбе за запошљавање. Добри услови рада, напредовање у каријери у међународној аутомобилској индустрији, у комбинацији са занимљивим пакетом мотивације и сјајним тимским духом, одлике су које Леони чине веома занимљивим и привлачним послодавцем. Нова фабрика учвршћује позицију снабдевача високих перформанси у међународној аутомобилској индустрији а, са глобалном производном мрежом и технолошком експертизом, чини је једним од водећих произвођача система ожичења који помажу купцима у производњи возила наредне генерације. Т. Радованови Фото: М. Радовановић

25

26

МАГАЗИН 513 19.9.2021.

Председник Србије пред Краљевчанима

- Краљево је десети град по величини у Србији, али је његов стратешки значај огроман. - Ради се пројекат за брзу саобраћајницу Краљево - Ушће - Рашка - Нови Пазар. - Плате су у Краљеву са триста тринаест евра повећане на четиристо педесет пет, али је то мало и није довољно.

- Готов пројекат за двадесет пет милиона евра вредан дијагностички центар Опште болнице „Студеница“. - Од 2023. још тридесет пет милиона евра за обнову поликлинике, свега што деценијама није обнављано и изградњу додатних капацитета. - Следеће године затворени базен у Краљеву. - Једном у сто година држава има толико новца да може да гради. - Четрдесет два милиона евра за колектор и канализацију.

- Следеће године летови из Лађеваца у Немачку, Истамбул, Грчку и Тиват

Фото: М. Радовановић

ОБЕЋАЊА И ШУПЉЕ ПРИЧЕ

27

28

МАГАЗИН 513 19.9.2021.

зненадна посета председника Србије Александра Вучића Краљеву, који је одлуку о томе донео само два дана раније, није спречила велики број напредњака да се окупе на трибинама реконструисаног атлетског стадиона. Према проценама медија наклоњених владајућој већини било их је више од пет хиљада, према другима знатно мање јер капацитет стадиона ни приближно није толики. Дочекали су га представници локалне самоуправе и Рашког управног округа, председници општина Врњачка Бања, Рашка, градоначелници Новог Пазара, Ужица и Чачка.

- Тек у петак сам донео одлуку да данас будем у Краљеву. Годинама, и у време кад је могуће да будете против нечега и када је најлакше да будете против нечега, није лако пронаћи људе који се боре за своју земљу и који гледају шта је то што можемо да урадимо, а не да увек и у сваком тренутку само кажу нешто против било кога. Зато сам посебно захвалан вама што сте данас овде, јер није лако гурати тај камен узбрдо а да већина стоји, добацује или вас гађа каменчићима, чекајући да престанете да будете способни да тај камен узбрдо гурате и да не можете ни на који начин да помогнете својој земљи. Посебно сам поносан што вде у Краљеву могу неколико важних ствари да вам кажем. Коридор који градимо, аутопут који градимо од Чачка до Адрана то сте већ могли да видите, али и са друге стране од Крушевца према Краљеву. И када све то спојимо, за само две године, много ће да значи и самом Краљеву и целом Рашком округу, целом Моравичком, целом Расинском округу. Тај аутопут повезаће вас не само са Београдом, где ће вам до Београда бити потребно мање од сат и по времена, повезаће вас и са Коридором 10 где ћете моћи и у Бугарску, и у Северну Македонију, и у Грчку, да стижете неупоредиво брже него икада раније. Отвориће нам много простора за даљи напредак и у туризму, да почнемо да радимо више за Богутовац, Долину јоргована, да почнемо да радимо много више за Ушће, за Рашку, за

И

Пазар, истовремено са друге стране од Бање, још снажније и још организованије отворимо Гоч, са друге стране Голију и за Ивањицу, и за Рашку, и за Сјеницу. То су нам много важне ствари. Истовремено, и Трстеник као део Расинског округа, и цео Крушевац, добиће на снази. Краљево нам је десети град по величини у Србији, али његов стратешки значај је огроман. И сада када се споје сви аутопутеви у Краљеву, а већ се ради пројекат за брзу саобраћајницу Краљево - Ушће - Рашка - Пазар, хоћемо да видимо ... Долазио сам у Чачак и Краљево много пута, кад смо били у опозицији, и где год одем, кад седнем у кафану с народом, кад станем испред продавнице са њима, са ким год да причам, људи би ми рекли „Вучићу, пусти те шупље приче о аутопутевима. Слушамо ми то шупље од четрес пете на овамо и никад нико ништа није урадио“. И као што видите, данас кад то радимо има једна добра ствар. То нам је постало нормално и уобичајено. И ви данас знате, када нешто кажемо ви знате да ћемо ми то да радимо. Знате да ће то да буде урађено. Али је оно што посебно сматрам добрим то што почињемо да тражимо још више, још боље, и још много боље, и још много више. Да сањамо још веће снове, да верујемо у себе да можемо то да направимо. И плате у Краљеву су са триста тринаест евра повећане на четиристо педесет пет, али је то мало и то није довољно. И плате у Краљеву, са свим овим што причамо о повећању броја инвеститора а аутопутеви доводе инвеститоре, мораће да буду веће. Седео сам са мојим пријатељем из Емирата господином Пандуом и он ми је рекао следећу ствар. „Знаш, кад избијеш на прво место, тешким реформама и тешким радом успевали сте то да постигнете, место чека те тежак посао. Ти не смеш да пустиш да те неко у међувремену престигне, него мораш да радиш много снажније, и много јаче, и много више, да ту разлику правиш већом, а не да допустиш да се та разлика смањује“. И зато ћемо морати да радимо још напорније, још више, још боље, да бисмо ту разлику чинили

већом, а желећи да и они једнако напредују и да добро напредују. Данас када причамо о многим стварима, када смо ми то могли да уложимо четири милиона евра у обнову неке школе попут школе „Свети Сава“ у Краљеву? Та школа изгледа да свако дете буде пресрећно што у њу иде, и да саки родитељ буде срећан што му дете иде у такву школу. И то је оно што смо успели да урадимо. Оно што се вас тиче за Краљево, шта су то важни пројекти и шта је то што ћемо још да радимо? Договорили смо се данас, не можемо све одједном али у две фазе, ове године ћемо, пројекат је готов, идемо да израдимо следеће године, двадесет пет милиона са опремом, дијагностички центар у Краљеву а додајемо од 23. године још тридесет пет милиона евра да би се обновила поликлиника и да би се обновило све постојеће у „Студеници“ што деценијама није обнављано. И да се изграде додатни капацитети. Много тога ће да се промени и живећете на потпуно другачијем месту. Осим ових аутопутева, кренућемо да градимо и брзу саобраћајницу од Мрчајеваца према Вучковици и Крагујевцу, а они се ту увезују на обилазницу око Крагујевца, да и тим путем можете много лакше да дођете до Београда и до централне Србије, Поморавља и тако даље. Оно што је важно и што ће, сад ћете да видите, људе у Краљеву највише да обрадује, што никада не разумем јер сам увек желео стратешким стварима да се бавим али видим, пошто ме људи из Краљева, дакле од не постоји нико ко није дошао да ми то каже, базен, базен, базен, па базен, па базен, па базен. Треба нам једна милијарда, требаће нам десет милиона евра за тај затворени базен по пројекту, али ћемо ићи следеће године да изградимо затворени базен у Краљеву да сви људи у Краљеву буду задовољни. С правом су нас критиковали за Бању. У Бању смо уложили да не кажем стотине милиона евра, али десетине и десетине и десетине милиона евра. Национални центар за водне спортове морамо да завршимо. Морамо да га

29

19.9.2021.

МАГАЗИН 513

30

урадимо и изградимо јер хоћу да наша репрезентација и наша деца, наши клинци, не само у Београду већ у срцу Србије, имају прилику и да се припремају за велика такмичења и да тренирају, да нам доносе радост и медаље са свих великих такмичења. Пројекат је коначно урађен. Колико је то, четири милиона, мало мање од четири милиона? Једном у сто година вам се деси да држава има толико новца да може да гради и ради. И немојте да сметнете с ума. Хајде да погледамо од четрдесет пете. Данас када сам видео како смо успели да затворимо Магнохром, и све друго, само што ми срце није препукло, да буквално све уништимо, да исечемо машине, сваки прозор да нестане, да све разоримо, ја мислим да је важно да и данас идемо да отворимо Леони где већ ради 3.787 људи. Биће пет хиљада људи, али и даље имамо проблем незапослености у Краљеву. Зато је аутопут важан, и зато ћемо све то да урадимо, да привучемо људе. Крећемо и са колектором, крећемо и са канализацијом, то је укупно четрдесет два милиона евра. То је потпуно другачији стандард, другачији живот за људе у Краљеву и то је оно што је важно. У Обрви има проблема, на много места има проблема. На четири места се ради, па до кад ће да се ради. Три године се ради на четири места. Три од та четири моста се завршавају до краја октобра, па ће остати још тај један. Многи нису веровали да ћемо било шта од тога да урадимо, а што каснимо дугујем извињење. Радићемо још много тога, а мислим да је најважније да инвеститори почну да долазе у Краљево. И не само у Краљево већ у цео Рашки округ, у цео Моравички, у цео Расински округ. Имаћемо следеће године много више летова из Лађеваца на различите дестинације, и у Немачку, и у Истамбул, и у Грчку и у Тиват. Могу само да кажем да ће Србија бити под све жешћим притисцима, под све жешћим нападима. Што брже буде напредовала ти напади биће снажнији и биће јачи. Биће много притисака и око Косова и Метохије. Биће много притисака пре свега због тога што је Србија да-

нас снажнија, што је Србија данас јача. И немојте да сметнете с ума да ово што нас из Загреба нападају свакога дана, да им ништа нисмо рекли, да ништа нисмо урадили. Ни кад не одем ни у Подгорицу, ни на Цетиње, да сам крив ја. Криви смо сви ми зато што Србија иде брже него сви остали, зато што је Србији било потребно осамдесет година да се пробуди и да почне да ради. А наше је да се боримо за наш народ на Косову и Метохији, да чувамо нашу земљу, да никога другог не дирамо и само ћемо то да радимо. Да идемо напред и да идемо још брже. И само уз вашу подршку можемо да урадимо, да покажемо да имамо много више позитивне енергије од њихове негативне енергије и да нам Србија буде богатија и још снажнија, поручио је Вучић. Скупови политичке природе су, по правилу, повод за пребројавање присутних, они који их подржавају да би потврдили подршку сопственим ставовима а противници да би подсетили како је у основи сваког од њих уцена и притисак посебне врсте. Пракса није изостала ни приликом окупљања на атлетском стадиону кад је и председник Александар Вучић изразио изненађење бројем присутних. Присуство градоначелника и предсдедника општина околних градова сведочи да на скуп нису дошли сами већ у пратњи бројних аутобуса о чему сведочи податак о пет који су пристигли из Ужица а непознат број из Врњачке Бање и других места. Да се ради о организованој акцији сведоче СМС поруке које су ових дана упућиване запосленима у јавним предузећима и установама.

- Поштовани колега, у посету Краљеву сутра долази председник Александар Вучић. Молим Вас, да сутра у 9х, дођете са бар једном Вама блиском особом на Атлетски стадион поред Ибра и поздравимо председника, дајући му искрену и многобројну подршку у стварању још боље Србије. Молим Вас да ми што пре доставите потврду Вашег доласка и имена и презимена и бројеве моб. телефона особа са којима ћете доћи. Унапред хвала на разумевању, пише у поруци са потписом истакнутог члана Српске напредне странке. Т. Радовановић

31

Обележен Дан Сектора за ванредне ситуације

МАГАЗИН 513

19.9.2021.

ПОРОДИЦА СА ТРИ

32

ХИЉАДЕ ЧЛАНОВА

- Сектор за ванредне ситуације обједињује све ресурсе у заштити, спасавању и реаговању у ванредним ситуацијама.- Хуманитарни карактер рада ватрогасаца спасилаца. - Тимски рад захтева да се много више времена проведе са колегама него са породицама.

- Обавеза да буду спремни за реаговање током двадесет четири сата дневно свих триста шездесет пет дана у години посао ватрогасаца спасилаца чини посебно тешким и одговорним. - На Тргу српских ратника тактичко-технички збор, показна вежба пуштања пене за најмлађе и изложба дела возила и опреме

33

34

МАГАЗИН 513 19.9.2021.

ектор за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова Републике Србије формиран је са циљем да изгради, одржи и унапреди способност нације, а превентивно делује на ризике, одговори на изазове и ублажи последице различитих катастрофа које могу да погоде регион. Уједно обједињује све ресурсе у заштити, спасавању и реаговању у ванредним ситуацијама. Од 2006. године организован је као модерна служба која, поред ватрогасаца-спасилаца, у саставу има управе које се баве превентивном заштитом, управљањем ризицима и цивилном заштитом. У циљу подизања безбедности, смањења броја жртава и материјалне штете, велики труд се од оснивања улаже у побољшање организације, јачање људских капацитета и снабдевање опремом Оперативну срж Сектора за ванредне ситуације чине припадници оперативних ватрогасно-спасилачких јединица чијих је три хиљаде у сваком моменту спремно да пружи максимум у заштити и спасавању грађана. Због очекивања да се пожари, поплаве, земљотреси, клизишта, хемијски акциденти и друге несреће могу догодити свуда, у сваком моменту и без упозорења, приоритетним се оцењују висока професионалност и могућност благовременог реаговања припадника Сектора за ванредне ситуације који, поред основних ватрогасно-спасилачких јединица, има и специјалистичке тимове за спасавање у случају земљотреса, поплава, саобраћајних несрећа, техничко-технолошких и удеса са опасним материјама. Сектор за ванредне ситуације обавља послове нормативне, управне, организационо-техничке, превентивне, превентивно-техничке, образовне, информативно-васпитне и друге природе. Они су усмерени на организовње, планирање, спровођење и контролу мера заштите животне средине, здравља и материјалних добара грађана, очување услова неопходних за живот и припремање за превладавање ситуације у условима пожара, елементарних непогода техничких и технолошких

С

несрећа, дејства опасних материја и других стања. Активности припадника усмерене су на отклањање опасности већих размера које могу да угрозе здравље и животе људи и животну средину, или да проузрокују штету већег обима, и пружање помоћи код отклањања последица проузрокованих у ванредним ситуацијама. Посебним се оцењују израда и предлагање закона, норматива и препорука који испуњавају захтеве Европске уније у области заштите и спасавања у ванредним ситуацијама у циљу потпуног правног уређивања за обављање послова, успостављање институционалних, организационих и персоналних услова за спровођење заштите и спасавања, преузимање превентивних мера ради спречавања избијања пожара и ублажавања последица елементарних непогода, техничко-технолошких несрећа и слично, као и превенција у циљу спречавања угрожавања здравља грађана услед дејства опасних материја и других стања опасности. Седиште Сектора за ванредне ситуације у саставу има одељења за опште правне послове и међународну сарадњу, економску и материјално-техничку подршку, опремање и управе за превентивну заштиту, ватрогасно-спасилачке јединице и цивилну заштиту за управљање ризиком. Од двадесет седам организационих јединица на локалном нивоу четири управе за ванредне ситуације лоциране су у Београду, Крагујевцу, Нишу и Новом Саду а двадесет три одељења у Бору, Ваљеву, Брању, Јагодини, Кикинди, Панчеву, Сремској Митровици, Ужицу, Шапцу, Краљеву, Лесковцу, Новом пазару, Пироту, Пожаревцу, Прокупљу, Чачку, Пријепољу, Смедереву, Суботици, Сомбору, Зајечару и Зрењанину. Управа за превентивну заштиту укључује одељења за спровођење превентивних мера при изградњи објеката, коришћењу објеката и контролу промета и превоза опасних материја, а Управа за ватрогасно-спасилачке јединице и цивилну заштиту одељења за материјално – техничко опремање и контролу рада ватрогаснo-спасилачких

јединица. Организациону шему допуњава Управа за управљање ризиком са одељењима за планирање и процену ризика, координацију и управљање у ванредним ситуацијама и Националним центром 112, а Управа за ванредне ситуације у Београду одељења за спровођење превентивних мера при изградњи и коришћењу објеката, управљање ризиком и цивилну заштиту, управне послове, техничку заштиту и увиђаје, контролу промета и превоза опасних материја и Ватргасно спасилачку бригаду. Последњег радног дана у недељи у целој земљи је, низом активности припадника служби, обележен Дан Сектора за ванредне ситуације, а сем што су заслужним појединцима уручене награде, на трговима и парковима је грађанима омогућен увид у део ватрогасне технике која се користи у свакодневном раду.

- Посао ватрогасца спасиоца је пре свега хуманитарног карактера, а сама чињеница да спашавамо нечији живот и имовину од непроцењивог је значаја. Бити у служби грађана и помагати људима у невољи је разлог и мотив опредељења за посао у коме је битна добра и комуникација и тимски рад. Ми фунционишемо као велика породица, јер тимски рад захтева да много више времена проведемо са колегама него са својим породицама, каже Јелена Максимовић, једина жена међу краљевачким ватрогасцима спасиоцима са седам година искуства у раду. Одељење за ванредне ситуације у Краљеву је Дан Сектора за ванредне ситуације, и славу свих ватрогасацаспасилаца, обележило тактичко-техничким збором на Тргу српских ратника на коме је изведена показна вежба пуштања пене за најмлађе, а изложен је и део возила и опреме. Празник је прилика за подсећање како обавеза да буду спремни за реаговање током двадесет четири сата дневно свих триста шездесет пет дана у години посао ватрогасаца спасилаца чини посебно тешким и одговорним. Т. Радованови Фото: М. Радовановић

35

МАГАЗИН 513

19.9.2021.

Обновљиви извори енергије и у домаћинствима

36

ВИШЕСТРУК - У Чачку, Нишу и Краљеву паметна бројила неопходна за коришћење обновљивих извора енергије у домаћинствима. - Током наредних шест година даљинско очитавање потрошње електричне енергије на територији целе земље. - Уговори о гаранцијама и о зајму за првих четрдесет милиона евра што је половина вредности целог пројекта.

- Циљ да сваки део Србије има константно и стално напајање квалитетном електричном енергијом. - Губици у дистрибутивној мрежи око двеста милиона евра годишње. - До 2025. замена око двеста пет хиљада бројила Влади Србије потписан је уговор са Европском банком за обнову и развој за набавку двеста пет хиљада хиљада паметних бројила неопходних за коришћење обновљивих

У

извора енергије и у домаћинствима, а у првој фази добиће их Чачак, Ниш и Краљево. Након што струјомери буду инсталирани у ова три града планира се да даљинско очитавање током на-

редних шест година буде омогућено на територији целе земље. Са банком су потписана два уговора, Министарство финансија о гаранцијама а Електродистрибуција Србије о зајму за

првих четрдесет милиона евра што је половина вредности целог пројекта. Циљ државе је да сваки део Србије има константно и стално напајање квалитетном електричном енергијом, чему треба да допринесу стална улагања у развој електродистрибутивне мреже. Податак да се губици у дистрибутивној мрежи процењују на око двеста милиона евра годишње, довољан је за жељу за инсталирање паметних бројила као једном од начина за њихово смањење. У Министарству енергетике и рударства подсећају да то није једина предност овог пројекта, од кога се очекује да допринесе смањењу емисије угљендиоксида за пет хиљада тона годишње и помогне прозјумерима који ће производити и трошити енергију из обновљивих извора. Држава је да-

ла гаранције за зајам од четрдесет милиона евра, а од међународних партнера се очекује значајније улагање у дистрибутивну мрежу као основи за енергетску безбедност. Потписивање уговора се оцењује првим кораком сарадње на реализацији пројекта који ће омогућити прозјумерима да контролишу и смање потрошњу, а допринесу смањењу техничких и комерцијалних губитака. Потврда задовољства стиже и из Министарства финансија због уверења да је потписивањем уговора начињен озбиљан корак ка даљој реализацији енергетске политике Србије. Укупна вредност пројекта је процењена на осамдесет милиона евра, а уговори за реализацију 1А фазе обезбеђују средства за набавку и инсталацију система и софтвера, и замену око

двеста пет хиљада бројила до 2025. године, а реализацију читавог пројекта до 2027. Сем „Електродистрибуције Србије“ бенефит могу да очекују и грађани, јер ће моћи да се прати квалитет а потрошачима испоручује енергија какву заслужују, уз могућност идентификације сваког оштећења и смањења губитака. Замена бројила је неопходна како би земља што пре прешла на даљинско очитавање, а паметна бројила су услов за то и за постављање соларних панела у домаћинствима које је почело овог месеца. Потписивању уговора претходио је састанак са делегацијом Европске банке за обнову и развој на којем је било речи о актуелним и будућим пројектима у рударском и енергетском сектору. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

КИ БЕНЕФИТ

37

МАГАЗИН 513

19.9.2021.

Измене Закона о слободном приступу информацијама

38

БОЉЕ АЛИ Н - Иако је Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја препознат као један од најбољих на свету у примени се показује да постоје озбиљни недостаци. - Већа пажња вољи органа јавне власти како би почели самостално да објављују информације о свом раду, а не да искључиво реагују на захтеве грађана. - Изменама закона угрожава се достигнути ниво права на приступ информацијама. - И поред позитивних помака нису решени сви проблеми уочени у примени закона

риближавање Међународног дана права јавности прилика је за питање да ли ће процес који траје готово пет година у јесењем заседању Народне скупштине резултирати усвајањем предложених измена и допуна Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја. Иако је овај закон препознат као један од

П

најбољих на свету у овој области, искуства у примени показују да постоје озбиљни недостаци које је потребно отклонити како би се обезбедила већа транспарентност и одговорност у раду органа јавне власти. То упућује на потребу да се посвети већа пажња вољи органа јавне власти како би почели самостално објављивање информације

о свом раду, а не да искључиво реагују на захтеве грађана. Ако се као време почетка рада на изменама узме датум формирања прве радне групе за израду текста закона може се закључити да процес најављен 3. новембра 2016. траје скоро пет година. У том периоду формиране су две радне групе за измену закона а из-

ЕДОВОЉНО рађена три документа, од тога два нацрта закона и документ под називом Преглед одредаба које се мењају у Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја. Промениле су се и две владе, а процес је и даље у току. Током овог периода организације цивилног друштва и медијска удружења су у више наврата истицали да се изменама закона угрожава достигнути ниво права на приступ информацијама. Након јавне расправе током јуна ове године, Министарство државне управе и локалне самоуправе је крајем јула обелоданило последњи Нацрт измена и допуна закона који, у односу на претходне верзије а по оцени организација цивилног друштва, садржи мање штетних решења. Реакције цивилног сектора и медијских удружења допринеле су да из нацрта буду

уклоњени нови основи за ограничење права јавности да зна, попут угрожавања положаја на тржишту државних предузећа и других друштава капитала. У закон су уведена додатна овлашћења Повереника у ситуацијама када органи јавне власти не одговоре на захтев тражиоца, што би требало да има позитиван ефекат на досадашњу праксу (не)поступања органа јавне власти. И поред позитивних помака нису решени сви проблеми уочени у примени закона, а предложеним решењима није адекватно регулисано учешће Владе у обезбеђивању решења Повереника за слободан приступ информацијама од јавног значаја. О томе сведочи податак да Влада Србије ниједном није обезбедила да се спроведе неко од обавезујућих, коначних и извршних, решења Повереника. Поред тога, питање надзора над спровође-

њем закона остало је у рукама Управног инспектората, који годинама не користи расположиве механизме да процесуира органе који одбијају да доставе тражене информације. Интересантним се оцењује податак да је Управни инспекторат, у једној фази измена закона, предложио да се надзор измести и додели Поверенику, али Министарство државне управе и локалне самоуправе није имало довољно слуха да то и примени. У агенцији EVENT & PR Agency “Blink2” подсећају да је нацртом закона пропуштана прилика да се адекватно адресира потреба за проактивном транспарентношћу, што се сматра кључним за унапређење права на приступ информацијама од јавног значаја, остваривање других права и интереса грађана, и контролу рада органа јавне власти. Т. Радовановић

39

Промена епидемиолошке ситуације

МАГАЗИН 513

19.9.2021.

ИЗ ДАНА У ДАН

40

- Општа болница „Студеница“, после извесне паузе, поново у ковид систему. - Пет екипа лекара, три у преподневној и две у поподневној смени, сваког дана прегледају до сто педесет пацијената. - Клиничке слике из дана у дан све теже. - Трећина хоспитализованих млађи од тридесет година. - На болничком лечењу по три генерације чланова једне породице. - Међу хоспитализованим и вакцинисане особе.

- Најтежи болесници се и даље упућују у Крушевац. - Самоизолација се не поштује, нити контролише

41

Фото: М. Радовановић

42

МАГАЗИН 513 19.9.2021.

звештај Завода за јавно здравље Краљево од 12. септембра сведочи да је у претходна двадесет четири сата, у здравственим установама са подручја града Краљева, тестирано укупно триста осамдесет девет узорака назофарингеалног бриса на присуство новог корона вируса чије је присуство потврђено код деведесет пет особа. Тако је укупан број потврђених случајева на територији града од почетка епидемије за сто педесет седам премашио двадесет једну хиљаду. О брзини ширења инфекције најбоље сведочи податак да је током наредна двадесет четири сата сумњу у могућност да резултати провере буду позитивни изразило девет стотина деведесет суграђана. О томе сведочи извештај Завода за јавно здравље од понедељка по коме разлог за забринутост треба да има сто шездесет девет суграђана код којих је потврђено присуство вируса. Извештај сведочи да је укупан број инфицираних са територије града Краљева повећан на триста двадесет шест преко двадесет једне хиљаде. Да се број сумњивих случајева не смањује потврђују резултати од 14. септембра и податак да је провером осам стотина пет узорака бриса присуство корона вируса потврђено у сто педесет седам случајева, за колико је повећан број укупно инфицираних суграђана од почетка епидемије половином марта претходне године. О неповољном односу између броја тестираних и особа код којих је потврђено присуство корона вируса сведочи податак од четвртка који потврђује да је сумњу на инфекцију током последња двадесет четири сата пријавило нешто мање особа него претходног дана, али је број потврђених случајева већи. Извештај Завода за јавно здравље сведочи да су у здравственим установама са подручја града тестирана седамсто шездесет четири узорка бриса, а да је присуство вируса потврђено код сто седамдесет пет осо-

И

ба чиме је укупан број инфицираних од почетка епидемије нарастао на двадесет једну хиљаду шест стотина педесет осам. Исти број сумњивих случајева тестиран је и следећег дана, инфекција је потврђена код седам особа мање али је укупан број случајева инфекције нарастао на двадесет једну хиљаду осам стотина двадесет шест. Извештај достављен медијима првог дана викенда сведочи да су у претходна двадесет четири сата тестирана седам стотина седамдесет четири узорка назофарингеалног бриса на присуство корона вируса, а након што је присуство потврђено код сто тридесет пет особа укупан број од почетка епидемије је достигао тридесет девет мање од двадесет две хиљаде. Поређење са истим периодом прошле године потврђује да је, према извештају Завода за јавно здравље, 17. септембра 2020. епидемиолошка ситуација била непромењена у односу на претходни дан. Између два извештаја је тестирано тридесет пет особа, а ни код једне није потврђено присуство вируса. Није згорег напоменути да је то било у време кад још није почела масовна имунизација становништва против болести коју изазива корона вирус, а укупан број особа код којих је потврђено присуство вируса био је за један већи од хиљаду и четири стотине. Да је враг однео шалу могло би се заључити на основу податка да Општа болница „Студеница“, после извесне паузе, због све већег броја оболелих којима је потребна хоспитализација, поново ради у ковид систему. Начелник Инфективног одељења Милан Парезановић подсећа да пет екипа лекара, три у преподневној и две у поподневној смени, сваког дана прегледају до сто педесет пацијената, а посебно забрињава податак да су клиничке слике из дана у дан све теже. Осврт на структуру оболелих који су хоспитализовани последњих неколико дана указује на невеселу чињеницу да

скоро трећину чине млађи од тридесет година, а посебно забрињава податак да су на лечење примане и по три генерације чланова једне породице. Иако међу оболелима има и вакцинисаних повољним се оцењује податак да су код њих констатоване лакше клиничке слике, па је лакше контролисати и усмеравати ток болести. У ковид систем је прво укључено инфективно одељење, а кад је попуњен расположив капацитет и грудно чиме је обезбеђен смештај за стотинак пацијената. Због повећане потребе за хоспитализацијом у току је припрема интерног одељења за пријем најтежих пацијената ну јединицу интензивне неге. Најтежи болесници се и даље упућују у Крушевац где је од тренутка интензивнијег ширења инфекције отпремљено двадесетак суграђана. Млађи од осамнаест година се лече у педијатријској служби Дома здравља Краљево, а они са тежом клиничком сликом упућују у београдску болницу „Драгиша Мишовић“. Мало светла у све суморнију слику уноси податак да још није формирана јединица интензивне неге, јер нема пацијената на респиратору, па ни здравствени радници нису у скафандерима, сем уколико то не траже због сумње о угроженој безбедности. Различите информације о ефикасности вакцина повод су за подсећање да вакцинисани током последња три месеца нису обавезни на изолацију у случајевима кад је присуство вируса потврђено код неког од чланова породице. Посебно забрињава, каже др Парезановић, да се самоизолација не поштује, нити контролише, а најбоља потврда је превелик број породичних инфекција, нарочито после неких славља. Тренутна ситуација је повод за још један позив на вакцинацију као најбољем виду заштите од болести која је код вакцинисаних значајна брана појави теже клиничке слике. Т. Радовановић

43

Мере заштите од инфекције корона вирусом

МАГАЗИН 513

19.9.2021.

БУДИМО ОДГОВОРНИ

44

• Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди.

• Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке.

• Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе.

• Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра.

• Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи.

• Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута.

• Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном.

• Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова.

• Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера.

45

46

Марко Цветковић

МАГАЗИН 513 19.9.2021.

Знаменити Краљевчани: Марко Цветковић (2)

РОКЕР МЕЂУ НАРОДЊАЦИМА

Фото: М. РАдовановић

- У војсци три дана више од обавезе. - Од сусрета са Ацом Лукасом почиње друга половина живота. - У Београдској арени пред седамнаест и по хиљада људи, на Маракани шездесет пет хиљада. - Преко недеље рокер, викендом народњак. - Џез музика по програму са Берклија, а домаћи задаци решавани у кафани. - Саобраћајна несрећа запретила да га заувек одвоји од естрадне сцене. - Једном руком као са две. Свирка најбоља терапија за повређене прсте. - Ефекти петнаестогодишњег дискографског рада у сопственом студију мери се са више од пет стотина различитих наслова за великане естрадне сцене, Сашу Матића, Лепу Брену, Цецу Ражнатовић, Дару Бубамару, Дејана Матића, Ацу Лукаса, Ивану Селаков... - Једанаест пасоша испуњених печатима земаља у којима је боравио

47

19.9.2021.

МАГАЗИН 513

48

а случајни сусрети по који пут одлучујуће утичу на снажан заокрет у развоју каријере најбоље је могао да се увери Марко Цветковић кад се на музичкој манифестацији коју је организовао срео са члановима Фолк хаус бенда. Сам сусрет на већ афирмисане музичаре можда и не би оставио посебан утисак да Марко није демонстрирао виртуозност на клавијатурама, што је значајно утицало на размишљање да му понуде сарадњу након уверења да је много боље него њихов дотадашњи клавијатуриста баратао црно белим диркама. Фолк хаус бенд је у дугом низу година пре тога на свим наступима пратио надалеко познатног Ацу Лукаса и важио за неприкосновеног владара на музичкој сцени Србије, што је и разлог да Марко није много размишљао при доношењу одлуке да прихвати понуду. Могућност изласка на велику сцену

Д

представља остварење сна и изазов за сваког младог музичара, посебно за препуног оптимизма и спремности за рад какав је Марко. Посебно му је импоновао позив значајног субјекта на музичкој сцени који је у свим значајним пројектима стајао иза најеминентнијих вокалних солиста, подједнако у земљи толико и иностранству. А да се на путу до остварења сна по који пут испречи на први поглед непремостива препрека потврдио је позив за одлазак на одслужење војног рока у кратком периоду након потврде да се готово идеално уклапа у нову средину. Зрачак светлости у поприлично суморно расположење унео је податак о могућности цивилног служења војног рока у Специјалној болници Агенс, Центру за социјални рад или Црвеном крсту. Податак да је са прве две установе већ имао неке контакте разлог је за избор Црвеног крста како би у новој

средини, током наредних дванаест месеци, на најбољи начин извршио обавезу и планирао кораке за наставак каријере. Само ноћ пре тога Марко је свирао на сплаву Акапулко, а онда се првим јутарњим аутобусом упутио према Краљеву и пожурио до просторија Црвеног крста где су већ очекивали прве младе војнике. Врло брзо се показало да овај начин испуњавања обавезе према држави има и предности, јер су се међу припадницима исте класе нашли и неки од војника које је добро познавао. Прва генерација војника који су се позивом на приговор савести обрели у Црвеном крсту ангажована је на различитим пословима, допреми хране старијим особама, помоћ у народној кухињи и магацину Црвеног крста. Монотонију свакодневног рада прекинула је могућност радио емисије о

активностима Црвеног крста са циљем да се приближе млађим скушаоцима и мотивишу их на приступ армији волонтера. Најпогоднијом особом за одговоран посао показао се баш Марко, а задовољство одговорних у Црвеном крсту прилика да му након реализације пројекта повере организацију журке посвећене скупљању средстава за хуманитарне сврхе. Колико је већ искусни војник био успешан у обављању поверених задатака најбоље потврђује тродневни наградни одмор на Копаонику са екипом која је помагала у реализацији. Од кад постоји обавеза служења војног рока међу војницима провејава нада о скраћењу, а да ни у овом случају није била без основа сведочи податак да је цела генерација након девет месеци стекла право да се врати некадашњим обавезама. Куриозитетом посебне врсте оцењен је податак да је

Марко одслужио чак три дана више него што је на то био обавезан. Завршетак војничког живота поклопио се повратком Аце Лукаса из иностранства и после извесног времена поновном сарадњом са старим бендом.

- Од тада почиње друга половина живота, нови албум и први наступ у Новом Саду на бини са њим што је за мене био шок, врх у бранши комерцијалне музике. Каријера му се враћа на висок ниво, а ја 2008. први пут доживљавам да свирам у Београдској арени пред седамнаест и по хиљада људи. Почиње концерт, ја сам са клавиром, пали се светло а мени се, иако сам био навежбан, одсекле ноге као никада до тада. После Арене нисам више само гост него редовни учесник серије концерата по целој Србији, у препуним халама и стадионима. У Арени смо свирали једанаест великих концерата, а на Маракани свирали пред шездесет

хиљада људи. У послу ми ништа није било ни тешко ни страно, поготово што је и Аца био велики рокер који је свирао клавијатуре са великим именима у групама „Викторија“ „Алиса“ и другим бендовима. Имао је сличан пут као и ја, а почео да пева кад му се на прослави Нове године није појавио певач. Иста прича ме прати кроз цео живот, јер сам од самог почетка, од времена фолклора, све време у рокенролу. Не постоји коцерт који сам пропустио, у првим сам редовима и толико оптерећен иако сам радио сасвим другу врсту музике. Упознавао сам многе који су као и ја заљубљеници у ову врсту музике и живели рокенрол живот, а викендом свирали народњаке. Нешто раније почео сам да се бавим џезом и кренуо на приватне онлајн часове по програму са Берклија, а

49

50

МАГАЗИН 513 19.9.2021.

51

19.9.2021.

МАГАЗИН 513

52

домаће задатке решавао у кафани. Све то ми је помогло да упознам плејаду квалитетних музичара и увек кад савладам један ниво пређем на нешто ново, прича Марко. Податак да читава каријера, у крајњем случају и остатак живота, зависи од стања у каквом се налазе прсти по који пут може да представља озбиљно оптерећење за сваког музичара. А како све може да нестане у тренутку Марко се уверио непосредно након саобраћајне несреће која је запретила да га заувек одвоји од естрадне сцене. Ма колико да после слетања аутомобила са пута, и двоструког превртања, није осећао значајније болове поразно је деловала чињеница да након повреде тетива на једној руци није могао да контролише прсте. Све што су краљевачки лекари успели да ураде је зашивена рана и гипс на руци уз обавезу мировања током наредних шест недеља.

- Дођем у Београд, тамо скину гипс а мени падну прсти, јер лекари нису ништа зашили. У суботу имамо концерт на тргу у Бачкој Тополи, Лукас зове и пита могу ли да свирам једном руком а ја кажем да могу. Два дана вежбам дан ноћ да свирам све што сам свирао са две руке, јер сам био доминантан у бенду. Успео сам да то надоместим, Аци се допадне па ме представља као светско чудо, а мени тешко јер не могу ни да се спакујем и носим ствари, па ми помаже сестра. То вече се појављује човек из обезбеђења који је као кик боксер био више пута изломљен. Има кума кога први пут видим, па одмах зову најбољег микро хирурга у Европи Марка Бумбаширевића који саставља све. Завршавамо наступ и ујутру у Клинички центар, а током операције која је трајала два сата доктор је спојио све тетиве. Пет дана сам имао тако јаке болове да нисам могао да спавам, долази летња сезона, море, а ја у гипсу. Кад се заврши сезона скидају гипс, а ја не могу да исправим прсте. Терапија, струја, свако јутро вежбе, а ја разочаран због стрепње да нећу моћи да се опоравим. Гледам руку која не лични на руку, свирам али се мучим јер ништа не функциониешп нормално. Све је би-

ло много стресно и тешко, али ми је свирка разрађивала прсте и била најбоља терапија. Ишао сам и даље на часове, свирам што могу а левом руком прескачем као полухендикепирани музичар. Схватио сам да у животу понекад помогну људи од којих се најмање надаш, а човек кога сам видео први пут у животу одвео ме код професора који ми је спасио живот. Опоравим се, а све време свирам радим нон стоп тако да нисам изгубио посао јер би ме, да сам дошао неспреман, врло брзо заменили, каже Марко. Паралелно са сценским наступима развијало се интересовање за студијски рад, а прилика да потврди колико је напредовао у овој области појавила се кад га је текстописац Јелена Трифуновић ангажовала да направи аранжман за песму Данијеле Вранић. Ма колико понуда деловала шокантно Марко је успео да, у изнајмљеном студију, продуцира највећи хит који је краљица сплавова икад снимила. Уследило је петнаест година дискографског рада у споственом студију чији се ефекти мере са више од пет стотина различитих наслова за великане естрадне сцене, Сашу Матића, Лепу Брену, Цецу Ражнатовић, Дару Бубамару, Дејана Матића, Ацу Лукаса, Ивану Селаков... Рад у студију није умањио интензитет естрадних наступа на сценама широм земље и гостовањима у иностранству као посебној прилици за контакте са различитим вокалним солистима којима је потребан сарадник оваквог профила. Интензитет је посебно појачан током последњих неколико година у оквиру сопствене фирме која треба да обезбеди одступницу за период кад, из било којих разлога, буде ускраћена могућност активног баљења естрадним наступима. Интересовање за продукцију засновано је на добром познавању инструмената и опреме за рад, и начина на који се снима сваки од њих, а прилика да се дође и до мање познатих података увек је било трагање за објашњењима до каквих се долази посредством интернета. Апсолутна преданост овој области рада омогућила је да, и без

специјализоване школе, стекне довољно знања које преноси млађима, а прилику за то пружа приватна школа продукције у којој се потврдио као један од успешнијих предавача. Остварени резултати добили су верификацију пријемом у Савез естрадно музичких уметника Србије и добијањем статуса истакнутог уметника. Естрадна делатност је у нераскидивој вези са честим путовањима а сарадња са Ацом Лукасом отворила је врата целог света, пре свега музичарима из оркестра који га прати. Бројни концерти на најудаљенијим деловима планете, више пута на територији Сједињених Америчких Држава, Канаде, Аустралије, у Доминиканској Републици, Норвешкој, Шведској, Данској, Немачкој, Француској, Грчкој, на Малти, саудијском полуострву и другим дестинацијама сведоче да је два пута обишао земљину куглу. Најбоља потврда огледа се у чекању у редовима пред амбасадама, понајвише Швајцарској, и једанаест пасоша испуњених печатима земаља у којима је до сада боравио. Иако мало естрадних уметника могу да се похвале са око две стотине значајних наступа годишње Марко вреднијим оцењује драгоцена познанства са различитим особама из целог света. Шеснаест година интензивне сарадње са Ацом Лукасом у многоме је обележило досадашњу каријеру и у значајној мери утицало на стварање чврсте основе за активности у периоду који тек предстоји. О свему што се догађало у том периоду, каже Марко, могло би да се прича данима а да се не понове најзанимљивији детаљи. Све то утицало је на стварање атмосфере посебне повезаности међу онима који су заједно провели највише времена, због чега се сматрају члановима јединствене породице. Марко Цветковић се сврстава међу ретке младе људе који су остварили значајне резултате у различитим сегментима естрадног живота. Посебно место у широкој лепези досадашњих активности свакако представљају рок фестивали какве је организовао у Краљеву. Т. Радовановић

53

54

Миња Субота

МАГАЗИН 513 19.9.2021.

In memoriam: Миња Субота

МИЊА БЕЗ ГРАНИЦА - Значајан композиторски опус песама за децу на стихове најистакнутијих домаћих песника које се данас певају у предшколским установама и школама, а постале су део дечје музичке литературе уз коју су одрастале бројне генерације.

– Захваљујући серији „Музички тобоган“, која је током осамнаест година емитовања стекла статус рекордне по гледаности и популарности на телевизијском програму, најпознатији домаћи композитори су на стихове песника за децу компоновали више од сто педесет композиција од којих су многе постале дечји евергрин

55

56

МАГАЗИН 513 19.9.2021.

ало је уметника као Миња Субота који су и на измаку осме деценије живота изузетно активни, можда и више него у време кад су били на врхунцу каријере. У то су не тако давно могли да се увере најмлађи Краљевчани којима је прилику да се сретну са изузетним уметником, уз чије су песме стасавале генерације најмлађих а и оних мало старијих, пружило Удружење грађана „Дете у срцу“. Пауза између два наступа прилика је за подсећање да се Миња са дипломом електро инжењера упутио у музичке воде и ту постигао значајне успехе као композитор који је написао многе композиције забавне музике и шансона, али и као вокални солиста који је снимио велики број плоча из ове области у Југославији и Русији. У неке од познатијих које су извођене на бројним фестивалима спадају „Хомо, хомини“, „Чувар парка“, „Буди добар према њој“, „Чекај ме“, „Док те љубим“, „У једном дану“, „Плава музика“ и друге. Значајним се чини композиторски опус песама за децу на стихове најистакнутијих домаћих песника које се и данас певају у предшколским установама и школама, а постале су део дечје музичке литературе уз коју су одрастале бројне генерације. Између осталих то су песме „Деца су украс света“, „Ишли смо у Африку“, „Рекао сам брези и тополи“, „Телефонијада“, „Поврћијада“, „Коло“, „Разболе се лисица“ и друге. Миња Субота је на стихове Љубивоја Ршумовића компоновао циклус песама „Још нам само але фале“, а аутор је и водитељ серије „Музички тобоган“ која је током осамнаест година емитовања стекла статус рекордне по гледаности и популарности на телевизијском програму. Захваљујући њој најпознатији домаћи композитори су на стихове песника за децу компоновали више од сто педесет композиција од којих су многе постале дечји евергрин. Субота је као уметник обављао функције председника Савеза естрадних уметника Југославије и Србије, а низ година био је у управним одборима Удружења композитора Србије и

М

Удружења музичара џеза, забавне, поп и рок музике. Био је члан програмског савета „Змајевих дечјих игара“, учествовао у раду многих жирија на највећим музичким манифестацијама у земљи и иностранству и одржао на стотине добротворних програма. У Крушевцу је проглашен за почасног грађанина и, за несебично залагање у раду са децом овога града, добио титулу „Витеза од Чарапаније“ а написао је књигу „Како смо забављали Тита“. Можда је све резултат чињенице да је одрастао у најлепшем делу Београда, у центру поред Саборне цркве, и ишао у најлепшу Основну школу „Браћа Рибар“, којој је много година касније враћено некадашње име „Петар Први“, потом у најстарију Прву београдску гимназију са великом традицијом у коју су ишли готово сви академици, па и краљ Петар. Прва београдска гимназија важи за школу из које су изашли готово сви послератни новинари и уредници, као и један од највећих српских сликара, и француски академик, Влада Величковић.

- Нама су ликовно предавали сликари из групе Лада, а кад смо правили прославу јубилеја школе, и хтели да направимо изложбу да би се подсетили на ђаке који су постали сликари, то нисмо могли да изведемо без помоћи Народног музеја који је отворио врата доње галерије. Она представља својеврсну историју српског сликарства којој су печат дали ученици наше школе, а у њој је професор био и Стеван Сремац. Тај крај поред Калемегдана је и данас један од најатрактивнијих у Београду, а ми смо били јако срећни јер су се, кад смо много више времена проводили у школи него данас, много више бринули о нама. Ђацима се поклањало више пажње, па мислим да је то било срећније време. Било је и сиромашније, али се то није осећало. Осећало се само да се из године у годину поправљало, па смо постајали богатији. Ми смо били срећни и безбрижни и нисмо тражили много, али смо све више добијали од одраслих, од суседа од града. Кад се осврнем на то време могу да кажем да смо били

јако привилеговани, јер смо одрастали у добром крају који је данас пешачка зона и најатрактивнији у срцу Београда, купали смо се доле на Сави и некако је све било питомије и лепше – прича Миња. Није уобичајено да се после средње музичке школе, а Миња је дипломирао на одсеку за клавир Музичке школе „Станковић“, студира електротехника, још мање да се и заврши, али је превагнула љубав према електроници која никада није била основно занимање. Надјачала ју је она коју је гајио према музици, а јак ветар у леђа првим композицијама и снимцима на програму Радио Београда дао је старији брат Саше са својим оркестром. Радио Београд је у то време био угледна установа отворена према свима који су показивали довољно способности да се појаве у неком од програма, па је и Мињи пружена шанса да води емисију „Суботом увече“ која је снимана на различитим локацијама у земљу, а једна и у Краљеву. Било је то време кад је отпочињао телевизијски програм, а дотадашњи водитељ Малиша Маринковић постао главни уредник чије се име налази на шпицама свега важног што је снимано, а емитује се и данас. Паралелно са студијама електротехнике и учешћем у бројним забавним програмима ређале су се нове композиције а све су, више него некакав бизнис, изазивале посебно осећање које је младог аутора чинило посебно задовољним и срећним.

- Онда су ме позвали на телевизију где сам са Милованом Илићем Минимаксом као водитељ почео да радим до тада највећи шоу програм „Од главе до пете“. То је била најгледанија емисија свих времена на телевизији, а емитована је четири године, од 1974. до 1978. године. Од 1978. до 1982. сам водио највећи европски спектакл „Игре без граница“, а иако нисам било службеник ни радија ни телевизије био сам коментатаор из свих земаља у којима су одржаване. Као самостални уметник радио сам највеће програме, а од 1980. по мом сценарију пуних двадесет година и

57

МАГАЗИН 513

19.9.2021.

„Музички тобоган“. У међувремену је настало и снимљено много тога, а још седамдесетих година сам на текстове Љубивоја Ршумовића и Добрице Ерића, са којима сам био у редакцији Дома пионира, компоновао најлепше песме које се налазе у уџбеницима, а певају се у школама – каже Миња. Учешће на бројним фестивалима, посебно Београдском пролећу, овенчано је многим наградама жирија, новинара и публике, на Дечјем београдском пролећу чак четири пута. Посебну појаву на естрадној сцени тога времена представљала је легендарна група „Оне и они“ коју су чинили Далиборка Стојшић, Лидија Кодрич, Жарко Данчуо и Миња Субота. Уз пратњу оркестра Саше Суботе наступала је широм земље, по Европи и великим турнејама у Совјетском Савезу. Најпопуларнији је на простору ове земље без сумње био Ђорђе Марјановић, по-

58

том Радмила Караклајић, „Оне и они“ и „Седморица младих“. „Оне и они“ су важили за најпрофесионалнију групу у региону, а колико музички били су атрактивни и визуелно чему су у значајној мери доприносили у то време најзначајнији модни креатори Александар Јоксимовић и Чедомир Чедомир, Утиску да је у том периоду све било боље и садржајније доприносила је телевизија која је, каже Субота, имала посебан шарм коме су у значајној мери доприносили забавни програми које је, први у овом делу света, режирао Антон Марти. У поређењу са таквом данашња се чини прилично равном са програмом на коме се најзначанијим чине репризе из неких давних времена које и даље привлаче пажњу великог броја гледалаца. У озбиљним годинама Миња Субота је активнији него икада.

- Пре четири године сам у „Мадленијануму“ прославио педесет година на естради и направио спектакуларан програм. Уживам у свему томе као и у фотографији којом се бавим деценијама. Док сам као млађи и ишао на турнеје увек сам имао довољно пара, па сам као један од десеторице из Југославије отишао у Француску да полажем за мајстора фотографије и стекао диплому академије која се налази у кући европске фотографије. Она се налази на месту где је направљена прва фотографија, а после тога сам добио и америчку диплому какве има само нас петнаестак. Моја тема су деца света којој сам посветио петнаест или шеснаест самосталних изложби у земљи и иностранству, последњих година седам, осам лепих изложби са кадровима деце која су снимана на свим континентима – каже Миња.

Пасионирани фотограф је током читаве каријере сакупљао фотоапарате, а у колекцији има више од стотину различитих модела, почев од оних из периода аналогне фотографије до најновијих дигиталних модела. Сентиментална везаност за све који су протеклих деценија прошли кроз његове руке и даље су повод за подсећање на период кад се много времена проводило у ишчекивању правог тренутка како би се трајно сачувао за нека будућа времена. Епоха дигитализације учинила је да се много тога промени и у области фотографије, па је код осведочених мајстора све присутније уверење да они који на нов начин направе и хиљаду снимака тешко могу да одаберу фотографију која је довољно добра. Године рада посвећене деци, што кроз фотографију а што песме које је за њих компоновао, биле су добра препорука да Субота буде председник Управног одбора Дечјег културног цен-

тра града Београда, бившег Дома пионира. У њему је деценијама уназад организован највећи европски дечји фестивал „Радост Европе“ као најбољи доказ колико, и на који начин, град Београд улаже у најмлађе. А улаже у Београдску зиму, дочек Нове године, дешавања на Сајмишту, Трг отвореног срца и друге који нису могли да прођу без значајног доприноса Миње Суботе. Широку лепезу дешавања намењених деци допуњава Дечје београдско пролеће и премијерно извођење мјузикла „Тесла и битка на магнетном пољу“ пред крај минуле године на великој сцени Народног позоришта. Мјузикл Небојше Ромчевића и Леонтине Вукомановић, у режији Ђорђа Макаревића, настао је по идеји Бранислава Бркића а има све одлике бродвејских. Последњих неколико година Миња Субота је саветник генералног директора компаније Цептер

Филипа Цептера који је тражио погодну особу да му помогне у програмском делу. И после толико година радо је виђен гост у скоро свакој средини у којој се појави било да је то у Загребу, Сарајеву, Тузли, Истри, Скопљу, јер свуда има довољно припадника генерација које су одрастале уз његове песме. Изрека да је човек срећан онолико колико траје у случају Миње Суботе има добру потврду, а срећа је резултат уверења да је био, и остао, пријатељ многих генерација. Сусрет са најмлађом у Краљеву повод је за савет да добро размисле пре него изаберу право занимање, али и да се баве било којом врстом уметности која ће, уз забаву, да оплемени и помогне да лакше одаберу оно чиме би се бавили у животу. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

59

60

МАГАЗИН 513 19.9.2021.

Девети Краљевски Филмски Фестивал

ОФАНЗИВА КРАТКОГ МЕТРА - У оквиру Међународног фестивала краткометражног филма на две локације, у Мултимедијалном центру „Кварт“ и Културном центру „Евергрин“ тридесет пет филмова аутора из двадесет две земље.

- Током четири фестивалска дана осам пројекција.

- Последњег дана фестивала победнички филмови у „Евергрину“ раткометражни филм се одавно доказао као главни извор иновација у филмској уметности што су потврдили сви велики редитељи који су прошли кроз ову филмску форму. Неки јој се и данас радо враћају, а чињеница да се у свету производи више кратких филмова него икада потврђује актуелност овог начина изражавања. Ово сазнање само је један од повода за покретање „Краљевског Филмског Фестивала“ са жељом да се обогати културни живот града и региона, али и да промовише и популаризује ову врсту стваралаштва. Гашењем великог броја биоскопа на територији Србије, фестивали су постали једина прилика да љубитељи

К

филма уживају у иновативним формама чији је квалитет из године у годину све већи. Краљево је тако постало прилично занимљива дестинација на културној мапи Србије и место које у знатној мери доприноси децентрализацији уметности. Покретачи фестивала су млади Краљевчани који су завршили високе филмске школе, а осам досадашњих издања доказују да „Краљевски Филмски Фестивал“ представља један од најзначајнијих културних догађаја у овом делу Србије. Добра потврда је сазнање да је већ годинама уназад једина краљевачка манифестација коју редовно прати Културни дневник Радио-телевизије Србије.

Када је пре осам година група младих покренула Међународни фестивал краткометражног филма краљевско име града било је мотив да и њега назову тако – Краљевски Филмски Фестивал. Основна идеја била је да се, пре свега младим, љубитељима филма ван великих центара у којима се налазе високе филмске школе, прикаже део стваралаштва аутора који тек траже место у свету седме уметности. Жеља организатора била је да кроз сарадњу са филмским школама из региона, и подршком реномираних филмских фестивала, младима у Краљеву понуди сусрет са професионалцима што би будућим филмским ствараоцима могло да послужи као одскочна даска у те-

61

МАГАЗИН 513

19.9.2021.

жњи да достигну професионално савршенство. Краљево је девети пут домаћин филмским ауторима који своје идеје реализују кратком формом. Пет година заредом фестивал, који је отворио очи према новом и мало познатом свету, организован је у последњој недељи августа и првој септембра, а на одлуку да претходне почетак буде померен две недеље напред утицали су бројни разлози, поред осталих и жеља организатора да добро извага најбоље од великог броја филмова који ће бити представљени краљевачкој публици. Прошле године се отишло неколико корака даље, а основни разлог је неизвесност коју је у ову средину донела пандемија корона вируса. Након што неколико месеци није радио Мултимедијални центар „Кварт“, као место које пружа најбоље услове за манифестацију ове врсте, организатори су били принуђени да се прилагођавају наметнутим условима и све планове помере до периода кад епидемиолошка ситуација то буде дозвољавала. Почетак рада биоскопа, и повратак нај-

62

вернијих поборника седме уметности, утицали су на интензивирање активности неопходних за пријем гостију из земље и иностранства код којих ни опасност у време пандемије није умањила жељу да присуствују све препознатљивијем догађају у свету филма. Током четири фестивалска дана на две локације, Мултимедијалном центру „Кварт“ и Културном центру „Евергрин“ биће приказано тридесет пет филмова аутора из Израела, Белгије, Француске, Аустрије, Сједињених Америчких Држава, Русије, Авганистана, Црне Горе, Бразила, Србије, Норвешке, Ирске, Пољске, Италије, Канаде, Бразила, Турске, Бугарске, Босне и Херцеговине, Словеније, Швајцарске и Индије. Број филмова је мањи него претходних година, а основни разлог огледа се у податку да су у просеку дужи него раније. У петак 24. септембра у великој сали Мултимедијалног центра „Кварт“ фестивал отвара двадесетједноминутно остварење „Бело око“ израелског редитеља Томера Шушана, а у програму ограниченом на седамдесет пет ми-

нута биће приказани белгијски „Мекано“ Хавијера Селона, француски филм „Направљен за шетњу“ који су режирали Рафаел Ботивеј и Еле Баило, па „Најбољи оркестар на свету“ аустријског редитеља Хенинга Бакхауса. Последњи филм прве фестивалске вечери „Велики додир“ долази из Сједињених Америчкиг Држава, а режирао га је Кристофер Тензис. Прва пројекција у Културном центру „Евергрин“ заказана је за девет сати поподне, а планирано је да за осам минута мање од сат и по буду приказана четири филма, два из Русије а по један из Црне Горе и Авганистана. Јуриј Шолин је редитељ двадесетоминутног филма „Најда“, а Ника Горбушина четири минута дужег „Варја“. Из Подгорице долази краљевачкој публици од раније познат Бранислав Милатовић са филмом „Обрад“, а прву пројекцију у „Евергрину“ затвара „Три песме за Беназир“ чији су аутори Елизабет и Гулустан Мирзеи. Другог фестивалског дана биће приказано десет филмова, по пет у две пројекције у сали Биоскопа „Кварт“.

Прва пројекција је заказана за три сата након поднева, а почиње двадесетдвоминутним руским филмом „Сенке твог детињства“ Михаила Горбчука након чега следи „Више се нигде не осећам као код куће“ белгијске редитељке Вив Ли и бразилски „Та иста стара станица“ чију режију потписује Луиз Лепчак. До краја програма чије трајање за седам минута премашује сат и по биће приказани филм домаће ауторке Анђеле Тончев „Стаклена тачка“ и двадесетоминутно остварење норвешке редитељке Елизабет Аспелин „Карла и Нордал“. Друга поподневна пројекција почиње два сата каснија двадесетчетвороминутним филмом „Према Васоти“ домаћег аутора Петра Пешута. У наставку програма, ограниченог на два минута мање од сат и по, су француски „Преусмеравање“ Матју Мегмонта и „Одводњавање“ Гијома Шевалијеа. До краја друге фестивалске вечери на програму су троминутни филм Дуње Ђорђевић „Принудни рад“ и „Невидљииви дечак“ ирског редитеља Џејмса Фицџералда. Вечерњи термин у

Културном центру Евергрин резервисан је за разговоре о рестаурацији филмова. У три пројекције трећег фестивалског дана посетиоцима се пружа прилика да погледају петнаест филмова чије је трајање, по пропозицијама фестивала, ограничено на мање од двадесет пет минута. Прва поподневна пројекција заказана је за три сата након поднева, а резервисана за домаћи филм „Сведок“ Анабеле Отос након чега следи „Снови усамљених људи“ пољског редитеља Марека Лешчевског, италијански „Тимова зима“ Ђулија Мастромаура и домаћи „Закачен“ Николе Полића. Прву пројекцију трећег фестивалског дана затвара филм „Елегија“ канадског аутора Париша Шарме. Друга пројекција у „Кварту“ почиње у пет сати поподне бразилским филмом „Трајект“ Нилтона Ресендеа, а наставља се четрнаестоминутним остварењем турског редитеља Утку Чирака који ће након пројекције бити представљен посетиоцима. До краја програма, чије је трајање ограничено

на три минута мање од сат и по, биће приказани бугарски филм „Под истим кровом“ Симеона Тончева, „Лумен“ француског редитеља Готије Амбера и „Зашто не плешеш“ Исидоре Ратковић из Босне и Херцеговине. По устаљеној пракси пројекције у „Евергрину“ почињу у двадесет један сат а последња трећег фестивалског дана филмом пољског редитеља Артура Вирзиковског „Килгертово гњурачко одело“. До краја вечери на програму су осамнаестоминутни филм словеначког редитеља Мартина Дрекслера „Макс“, бразилски „Фантастични врт“ Фабиа Балда и Тико Дијаза, швајцарски „Ивица“ Заиде Кутау и Џералдине Цимер и индијски „Стаза“ Прадипа Курбаха. У понедељак ће у „Кварту“ од седамнаест сати, након проглашења победника, ван конкуренције бити приказан четрдесетоминутни филм „Риболовац из Катабатика“ суграђанина Деана Радовановића, а у „Евергрину“ победнички филмови деветог по реду Међународног фестивала краткометражног филма. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

63

На репертоару Биоскопа “Кварт” Мали шеф: Породични бизнис

ном сценарију, а у водећим улогма наступају Срђан Тимаров, Милан Антонић, Никола Вујовић, Снежана Јеремић Нешковић, Анђела Џаферовић, Милена Живановић, Марко Марковић, Ивана Кнежевић, Бранислав Платиша, Сергеј Булатовић и Дарија Врачевић. Филм се приказује до 22. септембра у пројекцијама које почињу у 18 сати.

Ариел Кебел, Џосефин Ленгфорд, Херо Фајнс Тифин и Роб Естес. До 15. септембра филм се приказује у пројекцијама које почињу у 20 сати а потом, до 22. септембра, сат и по пре поноћи.

Тома

МАГАЗИН 513

19.9.2021.

После пада

64

Браћа Темплетон, Тим и његов мали шеф Тед, постали су одрасли и удаљили се један од другог. Тим је ожењен отац који је углавном код куће, а Тед извршни директор хеџ фонда. Али нова мала шефица, са најсавременијим приступом и способним ставом, поново ће их окупити и инспирисати нови породични посао. Тим и његова супруга Керол, која издржава породицу, живе у предграђу са супер паметном седмогодишњом ћерком Табитом и преслатком новом бебом Тином. Табита је најбоља у разреду у престижној школи, обожава стрица Теда и жели да постане попут њега. Тим је и даље у контакту са преактивном младалачком маштом, брине да превише ради и да јој недостаје нормално детињство. Када Тина открије да је тајни агент Бејби Корпа на мисији да открије мрачне тајне Табитине школе, и њеног мистериозног оснивача др Ервина Армстронга, поново ће окупити браћу на неочекиван начин, наводећи их да процене значење породице и открију шта је заиста важно. Деведесетоминутну анимирану породичну авантуру у 2Д формату, синхронизовану на српски језик, Том МекГраф је режирао према сопстве-

„После пада“ је наставак серијала о љубави и страсти двоје младих која не признаје границе, снимљеног према бестселеру Ане Тод проглашеног светском сензацијом. Љубав Тесе и Хардина одувек је била компликована, али су сада доспели у фазу у којој се не види излаз. Кад се Теса спрема да донесе једну од важнијих одлука у животу све се мења. Хардин још увек не зна да се контролише и све око ње почиње да се распада. Никоме не може да верује, нико није онакав каквим се чини, ни породица, ни пријатељи. Романтичну љубавну драму, чије трајање за осам минута премашује сат и по, Кастил Лендон је режирала према сцеанрију Ане Тод и Шерон Собоил, а главне улоге тумаче Мира Сорвино,

Импресионистички портрет Томе Здравковића приказује почетке његове каријере, баш као и врхунац славе, љубави које су га инспирисале приликом компоновања неких од највећих хитова, баш као и однос са великим бројем пријатеља које је имао у уметичком миљеу тадашње Југославије. Поред Томе, филм прати и животе познатих уметника тог времена, Зорана Радмиловића, Мике Антића, Тозовца и других. „Тома“ је биографски филм о човеку који се не памти само по песмама и начину интерпретације, већ и као велики боем, по понашању и души. Филм прати две линије радње, однос Томе и доктора који започиње његово лечење, и како се то познаство претвара у пријатељство. Друга линија прати његов живот од детињства у Печењевицма, преко познанства са Силваном Арменулић које ће пресудно утицати на његову каријеру, али и на приватни

живот, достизања неслућене висине популарности и дна живота. Биографску драму у 2Д формату Драган Бјелогрлић је режирао према сценарију који је написао са Зораном Лисинцем и Николом Пејаковићем, а главне улоге тумаче Милан Марић, Тамара Драгичевић, Петар Бенчина, Андрија Кузмановић, Сања Марковић, Паулина Манов, Милан Колак и Мирјана Карановић. Филм се приказује до 29. септембра, а пројекције почињу у 20 сати.

65

МАГАЗИН 513

19.9.2021.

Филмови које смо гледали

66

67

МАГАЗИН 513

19.9.2021.

По делима ал' страначки

68

Ко каже, да нису патриоте? Граде себи богатство у домовини!

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

погубан, и – подобан. Србин је „слободан паћеник,,? Боље пролази, као плаћеник!

Вођство, нађи времена за гладне, као што нађеш времена за „јавне“!

69

МАГАЗИН 513

19.9.2021.

www.minjina-kuhinjica.com

70

Из Мињине кухињице

ПЕЧЕНА ПЕСТО ПИЛЕТИНА Пилетина се може припремати на тако пуно начина у којима ће уживати сви укућани, а ово је један од оних лакших, па чак и почетници у кухињи могу да се упусте у припрему ове запечене песто пилетине. Уз сезонску салату, кромпир куглице и Кока-Колу, уживање је загарантовано. Потребно:

У одговарајући суд сипајте маслиново уље и четкицом га премажите. Преко уља сипајте половину Песто Ђеновезе соса. Пилетину исеците на паричиће и сложите на сос. Зачините бибером и сољу, па премажите остатком соса. Пекач покријте алу фолијом, па ставите да се пече у загрејану рерну на 200 °Ц, 25-30 минута.

600 г пилећег филеа 2-3 кашике маслиновог уља 1 теглица соса Песто Ђеновезе (190 г) со и бибер 100 г Траписа

Након тог времена, извадите пекач и склоните фолију. Водите рачуна када скидате фолију да вас не опече пара. Преко пилетине ставите изрендан сир и вратите у рерну на још 10 минута или зависно од ваше рерне.

71

Фудбалско Краљево, између жеља и могућности: Драган Чекановић (1)

МАГАЗИН 513

19.9.2021.

ГЕНЕРАЦИЈЕ ЗА ПОНОС

72

- Један од разлога за добре игре љубав према спорту и граду из кога потиче највећи број играча. - Ни после више деценија коришћења градски стадион није власништво клуба. - Друголигаш од 1965. године.

- У Другој лиги са минусом од четири бода. - Током једне сезоне такмичења промена чак седам шефова стручног штаба. - Смена тренера специјалитет локалне средине. - На суду због непоштовања уговора.

- Након отказа у Слоги доживотни уговор у Прилепу. - На голу Слоге тридесет четири редовна кола и четири квалификационе утакмице.

- На утакмицама редовно између четири и пет хиљада гледалаца.

- У Титограду утакмица каква није забележена у аналима фудбалских такмичења

Драган Чекановић

73

Фото: М. Радовановић

19.9.2021.

МАГАЗИН 513

74

кроман биланс фудбалера Слоге, и само један бод у првих шест утакмица првенства западне групе Српске лиге, повод је за бројне коментаре и подсећање на период кад је краљевачки лигаш уживао велики углед у далеко јачој конкуренцији. Сведок дешавања у периоду кад је остваривала најзначајније резултате је дугогодишњи генерални секретар и члан Управног одбора Слоге Драган Чекановић који је од 1966. са великом пажњом посматрао све утакмице на домаћем терену и значајан број на гостовањима у ближем окружењу. О томе сведочи богата архива са подацима о догађањима од оснивања клуба 1945. године, четири књиге о Слоги и низ новинских текстова објављених у различитим листовима. Први значајнији резултати бележе се 1955. године кад је Слога, после седам квалификационих утакмица, успела да се пласира у четврту зону а домете у баратању фудбалском лоптом проверавала у сусретима са озбиљним клубовима из

С

централног дела Србије, територије Косова и Метохије и Македоније, чак и са скопским Вардаром. У једној од бољих екипа које је икада имала били су касније готово несавладив голман Црвене звезде Драгомир Вукићевић Жири, Михаило Ђорђевић Милапица, Драган Тошић Цицо, Дуле Димитријевић, Перка Луковић, Дочо Миздраковић, Дуле Зекић, члан студентске репрезентације Југославије која није имала премца у светским оквирима Микица Станојевић и многи други. Колико је тим био квалитетан најбоље сведочи податак да је новајлија у лиги већ прве године завршио сезону на трећем месту, на истој позицији и следеће године да би у трећој попустио а осмо место на табели било је повод да се пресели у крагујевачку зону и друштво тимова из Параћина, Светозарева, Чачка, Новог Пазара, Крушевца, Косовске Митровице. Једним од разлога за добре игре, и остварене резултате, сматра се мотив због кога су се определили за фудбал, љубав према спорту и граду из кога потиче нај-

већи број играча. Смена генерација била је разлог за раслојавање тима и лагано посртање, а један од главних проблема што, као удружење грађана, клуб никад није организован на принципима спортског предузећа. У време кад се друштвени систем заснивао на масовности у свим областима, па и у спорту, Слога је играла на старом игралишту преко пута ложионице, а кад је прешла на новоизграђени стадион у први план су испливали страхови због могућности да се приликом грађевинских радова не наиђе на посмртне остатке стрељаних у октобру 1941. године. Да су били присутни и много касније сведоче радови на постављању кабла за струју и стрепња да кашика ровокопача не потврди сумњу припадника претходних генерација. Ни после деценија коришћења градски стадион није власништво клуба због чега се ранијим градским челницима замера што то нису учинили у периоду кад је било много једноставније. Све већи захтеви који су постављани

пред играче, и апетити челника клуба, били су разлог за ангажовање фудбалских стручњака са стране, а један од првих је Крагујевчанин Мирослав Анђелковић који је креирао игру краљевачког лигаша у сезони 1964/65. кад је Слога, као најбоља у нижем рангу такмичења, стекла право да наступа у оквиру Друге савезне лиге. Исте амбиције је имала и другопласирана ужичка Слобода па су се, након пријаве сумње у регуларност одлучујуће утакмице против Мачве, под лупом надлежних органа нашли Богдан Радосављевић, Данило Ивановић и Саво Лукић. Иако званично никада није потврђено главним кривцем је оцењен превејани тренер краљевачког лигаша који је успео да превари голмана Мачве, а Слога победи резултатом четири према два.

- Старији љубитељи фудбала се сећају Трешњевке из Загреба и Железничара из Сарајева који су нешто неспортски радили у својим лигама, а органи Фудбалског савеза Југославије који су о томе одлучивали нису могли да казне наше ру-

овдство а да не казне руководства познатијих клубова у вишем рангу такмичења, па су нашли соломонско решење. Док су се жалбе решавале Слога је поново одиграла четири утакмице у зони, из које је ушла у Другу лигу, кад је жалба решена у њену корист функционери су ослобођени одговорности а Слога почела такмичење са минусом од четири бода. Жртвени јарац је био Мирослав Анђелковић који је увео Слогу у лигу, па је за тренера постављен бивши репрезентативац Александар Петаковић. Он преузме екипу, она крене али није могла да изгура па већ прве године испадне из лиге и поред тога што су солидну екипу појачали Живојин Вукићевић Черчил и Рајачић који је дошао из Словеније. Први гол у Другој савезној лиги на утакмици против Радничког из Сомбора постигао је Роне, Слога је била у предности и водила са три према један а на крају, захваљујући неискуству, завршила утакмицу нерешеним резултатом три према три, прича Чекановић. Иако није необично да главни кривац

за испадање из лиге буде тренер, у овом случају се то није догодило па је Петаковић био на челу стручног штаба и наредне сезоне кад је успео да обезбеди повратак. Иако је Слога следеће године, у конкуренцији осамнаест клубова, завршила сезону на трећем месту тренер је добио отказ што сведочи о препознатљивом тренду у редовима лигаша који је током једне сезоне умео да промени чак седам шефова стручног штаба. Смена тренера готово да је постала специјалитет средине која би му се захвалила на сарадњи сваки пут кад би остварио значајнији резултат. Чаршијске приче из тог периода сведоче да је разлог увек тражен у наводним уценама и потраживањем знатно веће надокнаде за рад у наредном периоду. Чврст уговор са Слогом био је основ да Петаковић потражи правду на суду након што је за шефа стручног штаба ангажован професор физичког васпитања, и виши фудбалски тренер, Драгутин Спасојевић.

75

19.9.2021.

МАГАЗИН 513

76

- На скупштини клуба у Дому друштвених организација неко је устао и рекао како ни богатији не могу да плаћају два тренера, а Петаковић постигне џентлемнски споразум, раскине уговор и оде у Македонију где му је Прилеп понудио доживотни уговор. Слога се ратосиља једног, а тренер остане Драгутин Спасојевић који је водио екипу до сезоне 1969/70. Спасојевић је довео Живка Ђурића из Перлеза, Брану Милетића из Новог Пазара и Иса Ступљанина из Сјенице, а у тиму је већ био Латиф Чичић који је касније играо у Партизану. Слога је имала пробем са голманом, јер је Милутин Јакић отишао у Јединство из Параћина а Родољуб Словић био млад и неискусан. Спаске је видео како не може да функционише, па је из Звезде позајмио омладинца Бошка Кајганића који је био на голу у тридесет четири редовна кола и четири квалификационе утакмице, а током првенства није смео да добије ни кијавицу јер није имао замену.

Бекови су били Миро Поповић и Маринко Соро, у халф линији Гане Тимотијевић, Митић и Микица Стефановић, који се мењао са другим играчима. Центарфора је играо Брана Милетић, из Крушевца су довели Славољуба Павловића, из Свилајинца Аца Милојковића, Ешефа Фијуљанина из Тутина, на позицији задњег везног играча је био Ђурић и то је била екипа која је жарила и палила, сведочи Чекановић. Иако се по изјавама тренера није могло закључивати о амбицијама Слоге да се пласира у Прву савезну лигу то су очекивали навијачи од којих је између четири и пет хиљада испуњавало стадион до последњег места. У квалификацијама за улазак у Прву савезну лигу учествовали су прваци сваке од четри групе Друге лиге, а противник Слоге у првој била је титоградска Будућност. Са предношћу од два гола, које су на првој утакмици у Краљеву постигли Момчило Илић и Славољуб Павловић, фудбалери и руководство су мир-

но отпутовали у Титоград не слутећи да ће присуствовати утакмици каква није забележена у аналима фудбалских такмичења. Бодрени од стране петнаест хиљада гледалаца, а уз обилату помоћ судија, домаћи фудбалери су успели да постигну два гола и анулирају предност Краљевчана који су шансу за пласман у друго коло тражили у продужецима. Врелог јунског дана водила се жестока борба на терену, а како ни након продужетака није било победника приступилио се извођењу једанаестераца. Правилима о одигравању утакмица прописано је да екипе шутирају наизменично по пет пенала, а прилику да прва приступи белој тачки добили су фудбалери Слоге. Својеврстан шок уследио је након прве серије јер су Слогини фудбалери, од пет покушаја, само једном успели да савладају голмана домаћег тима. Након што Павловић, Ђурић и Загорац нису успели да погоде оквир гола, а

голман Будућности успео да заустави шут Милетића, белој тачки је приступио голман Слоге Бошко Кајганић и постигао гол.

- Наши се спакују па у свлачионицу пре него што је први пенал извео играч Будућности Павловић и погодио мрежу. Бошко је одбранио три следећа пенала, последњи извођач је промашио гол и опет нерешено. Спаске, који је под температуром од тридесет осам степени водио утакмицу, пита ко је јунак да шутира. Слога опет треба да шутира прва а Бране Милетић, који је већ изуо копачке, обува се и каже шефе ја ћу. Стеже ципеле, залеће се и постиже гол. Пенали се изводе наизменично па треба да шутира њихов играч, а избор пада на Павловића који је постигао гол у првој серији, али Бошко брани. Судија каже да се померао јер је, по важећим правилима, са оба стопала морао да стоји на гол линији док лопта не крене са беле тачке. Извођење пенала мора да се понови а математички, ако шутне у угао, голман нема шансе да од-

брани. Бошко скупио качкет, овај шутира у његову леву страну а он са две песнице удари лопту која је отишла до центра. Домаћи су за време утакмице буквално тукли Слогине играче, ударани су лактовима и песницама, а повређен је Драгослав Лазаревић који је морао да напусти утакмицу. Суђење није било као сада, кад су играчи заштићени, па се играло грубо а није било необично да се противничком играчу баци прашина у очи и постигне гол, каже Чекановић. Пласман у друго коло квалификација био је добар сигнал да фудбалере на Тргу српских ратника, уз обавезне трубаче, дочека око три хиљаде највернијих поштовалаца. У другом квалификационом мечу за улаз у Прву савезну лигу Црвенка је успела да елиминише Ријеку пре него је на свом терену дочекала Краљевчане. Иако су утисци са ранијих утакмица, и анализа игри једног и другог тима, били довољни за закључак да Слога има квалитетнији тим, пред реванш меч у Краље-

ву разматране су различите варијанте начина да се надокнади мањак од три гола разлике. У Краљеву су кривцима за пораз на гостовању у Црвенки означавани поједини играчи Слоге, Лазаревић да се није довољно залагао, Павловић да је лоше играо а Кајганић да је бранио изузетно лоше. Довољан разлог је била потврда да је, на готово истоветан начин, примио два гола из слободних удараца. Потврда овог става тражила се у информацијама из београдске Црвене звезде која, због одласка на одслужење војног рока, остаје без једног од три голмана што отвара простор Кајганићу да се врати у редове црвено белих. Податак како нешто тако није могао да очекује ако се Слога пласира у Прву савезну лигу био је довољан сигнал за сумњу и чаршијске приче које никада нису добиле званичну потврду, као ни да је један функционер Црвенке заузимао значајно место у управи Црвене звезде. Т. Радовановић

77

78

МАГАЗИН 513 19.9.2021.

Слога - Јединство 0:1

79

МАГАЗИН 513

19.9.2021.

Кикер - Слога (П) 2:0

80

81

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 19. И 25. СЕПТЕМБРА

МАГАЗИН 513

19.9.2021.

19. септембар

82

636 — Рашидунски Арапи предвођени Халидом ибн Валидом су заузели Дамаск од Византинаца.

1356 — Енглеска војска под вођством Едварда Црног Принца, сина краља Едварда III, у бици код Поатјеа поразила војску француског краља Жана II, чиме је окончана прва фаза Стогодишњег рата.

1370 — Енглеска војска под вођством Едварда Црног Принца је заузела и опустошила Лимож.

1796 — Први председник САД Џорџ Вашингтон упутио америчком народу опроштајну поруку и повукао се на своје имање. За председника изабран 1788.

1814 — У Пожешкој нахији избила Хаџи Проданова буна.

1837 — Код Пожаревца одржани први војни маневри регуларне српске војске, који су трајали 20 дана уз учешће 1.700 војника.

1863 — Почела је битка код Чиканоге у северозападној Џорџији, која ће се завршити највећим поразом Уније (Севера) на западном фронту Америчког грађанског рата.

1888 — Прво светско такмичење за избор лепотице одржано у белгијској бањи Спа, а прва званично најлепша жена на планети постала 18-годишња креолка из Гваделупе Берта Сукаре.

1900 — У Винемаки у Невади, Буч Касиди и Санденс Кид су извели прву заједничку пљачку Прву националну банку и побегли с 32.640 долара.

1914 — Почела битка на Мачковом камену у Првом светском рату. После четвородневних борби, надмоћнија аустроугарска војска присилила Србе на повлачење.

1918 — Почела је битка код Мегида у Првом светском рату.

1928 — „Пароброд Вили“, први анимирани цртани филм у ком се појавио Мики Маус, приказан у њујоршком биоскопу „Колони театар“.

1939 — Совјетске трупе стигле на мађарску границу и истовремено на северу Европе окупирале Вилњус, који је био под пољском управом.

1941 — Немци у Другом светском рату заузели Кијев, после битке која је трајала 45 дана. Британске трупе ушле у Техеран током Англо-совјетске инвазије Ирана.

1944 — Потписано је Московско примирје између Финске и Совјетског Савеза, чиме је завршен Настављени рат.

1955 — У Аргентини војска оборила са власти председника Хуана Доминга Перона.

1957 — Американци у Невади извршили прве подземне нуклеарне пробе.

1970 — Први Гластонбери фестивал, највећи музички фестивал на отвореном, је одржан на имању Мајкла Ивиса у Гластонберију, Енглеска 1985 — У главном граду Мексика Сијудад Мексику и околини у земљотресу погинуло око 12.000, а повређено око 40.000 људи.

1989 — У експлозији авиона DC-10 француске компаније UTA, на линији Бразавил-Париз, изнад Нигера, за коју је касније оптужена Либија, погинули сви путници и чланови посаде, њих 171.

1991 — Колоне тенкова Југословенске народне армије кренуле из Београда према Хрватској, где су почели сукоби српских наоружаних група и хрватске полиције. Хрватска 25. јуна 1991. прогласила самосталност и из-

двојила се из СФРЈ.

1991 — У леднику на граници Аустрије и Италије откривен је Еци, најстарија природно сачувана мумија у Европи, из 3300. п. н. е..

1992 — Савет безбедности Уједињених нација искључио Југославију из светске организације, оспоривши јој право да аутоматски наследи СФРЈ. СРЈ поново постала чланица УН 2. новем-

бра 2000, пошто је ДОС преузео власт у Србији.

1994 — Трупе САД искрцале се на Хаити у операцији коју је Вашингтон означио као „поновно успостављање демократије“. „Манифест Унабобмера“ Теда Качинског је објављен у Вашингтон посту и Њујорк тајмсу, скоро три месеца након што им је послат.

2000 — У Прагу почело петодневно заседање Међународног монетарног фонда и Светске банке, током ког се више хиљада демонстраната, противника глобализације, сукобило с полицијом. У сукобима повређена 142 демонстранта и 123 полицајца, а центар Прага је демолиран.

2001 — Председник САД Џорџ В. Буш потписао конгресну резолуцију о употреби војне силе и захвалио се

Представничком дому и Сенату што су га овластили да покрене рат против терориста. Исламски свештеници позвали терористичког лидера Осаму бин Ладена да добровољно напусти Авганистан, али му нису одредили рок за излазак из земље. САД запретиле да ће напасти талибане уколико не предају Бин Ладена.

2006 — На Тајланду извршен државни удар у којем је збачен премијер Таксин Шинаватра који је у то време био на заседању Генералне скупштине УН.

20. септембар 480. п. н. е. — У поморској бици код острва Саламина у Егејском мору Грци под командом атинског војсковође Темистокла поразили Персијанце које је предводио краљ Ксеркс I, чиме је осигурана превласт Атине на мору.

1378 — Незадовољна папом Урбаном VI, група кардинала је за папу изабрала Клемента VII, изазвавши тиме Западни раскол.

1520 — На власт дошао султан Сулејман I Величанствени 1697 — У Рејсвијку код Хага Енглеска, Шпанија, Холандија и Свето римско царство потписали мировни уговор с Француском, чиме је окончан рат Велике алијансе. Вештом дипломатијом, Француска успела да задржи готово све освојене територије.

1857 — Трупе лојалне Источноиндијској компанији су поново заузеле Делхи и угушиле Индијску побуну.

1870 — Корпус берсаљера је ушао у Рим кроз Порта Пију и окончао уједињење Италије, окончавши практично привремену власт папа.

1909 — Парламент Уједињеног Краљевства је усвојио Акт о Јужној Африци из 1909., чиме је створена Јужноафричка Унија од бивших британских колонија Рт добре наде, Натал, Орање и Трансвал.

1928 — Велики фашистички савет постао врховно законодавно тело у Италији, уместо дотадашњег Већа посланика.

1945 — Свеиндијски конгрес и ње-

гови лидери Махатма Ганди и Пандит Нехру одбацили британски предлог о самоуправи и затражили пуну независност Индије.

1951 — Грчка и Турска постале су чланице НАТО-а.

1960 — Тринаест афричких држава које су стекле независност и бивша британска колонија Кипар примљени у УН.

1970 — Совјетски космички брод „Луна 16“ спустио се на Месец и покупио узорке месечевог тла.

1976 — Социјалдемократска партија Шведске је изгубила на парламентарним изборима, први пут после више од 40 година.

1977 — Вијетнам и Џибути примљени у УН као 149. и 150. чланица међународне организације.

1979 — Жан-Бедел Бокаса, владар Централноафричког царства, оборен са власти у државном удару који је организовала француска влада. Нов шеф државе, бивши председник Дејвид Дако, вратио земљи статус републике. Бокаса 1965. војним ударом срушио Дака, 1976. укинуо републику и прогласио се царем.

1984 — У нападу аутомобила-бомбе на амбасаду САД у Бејруту погинуло 16 особа, амерички амбасадор повређен.

1991 — Црногорски парламент у Жабљаку прогласио Црну Гору еколошком државом и прихватио декларацију о заштити природе. Пројекат прве еколошке државе у свету прихваћен 1992. на светском еко-самиту у Бразилу под покровитељством УН.

1999 — Мултинационалне снаге стигле у Источни Тимор и заузеле аеродром у главном граду Дилију, пошто су се повукле индонежанске трупе.

2001 — Албански екстремисти почели предају последњих количина оружја НАТО трупама у Македонији. У Парламенту почела дискусија о уставним амандманима којима би албанској мањини била гарантована већа права.

2010 — Фокс телевизија је постала Прва српска телевизија.

21. септембар

83

19.9.2021.

МАГАЗИН 513

84

1792 — На првој јавној седници Конвента укинута је апсолутна монархија у Француској и земља је проглашена за републику.

1860 — Англо-француске снаге су однеле победу против војске династије Ћинг у бици на Паликау, што им је омогућило да заузму Пекинг.

1898 — Реформе од стотину дана су нагло прекинуте када је царица Циси ставила у изолацију цара Гуанг-сјија и преузела власт као регент.

1904 — Петар I Карађорђевић је крунисан за краља Србије.

1921 — У експлозији силоса фабрике БАСФ у Опауу, у коме је било складиштено око 4500 тона амонијум сулфата и амонијум нитрата погинуло је најмање 500 особа.

1938 — Влада Чехословачке прихватила је британско-француски план о препуштању Судетске области нацистичкој Немачкој.

1939 — Припадници фашистичке паравојне организације Гвоздена гарда су убили румунског премијера Арманда Калинескуа.

1949 — У Кини је формирана Централна народна влада на челу са Мао Цедунгом, који је 1. октобра прогласио Народну Републику Кину.

1955 — Војним ударом са власти збачен председник Аргентине Хуан Перон.

1964 — Малта је постала независна после 164 године британске владавине.

1972 — Председник Филипина Фердинанд Маркос завео је ванредно стање у земљи и ставио у затвор хиљаде противника његовог режима. Маркос је остао на власти до 1986.

1973 — Југославија је прекинула дипломатске односе са Чилеом, десет дана после пуча генерала Аугуста Пиночеа, у којем је убијен председник Салвадор Аљенде.

1992 — Мексико и Ватикан су успоставили пуне дипломатске односе после прекида од 130 година.

1993 — Председник Русије Борис Јељцин распустио је парламент и суспендовао важећи устав под оптужбом да посланици у парламенту блокирају

уставне реформе и изборе, изазвавши Руску уставну кризу.

1996 — На аеродрому у Боготи, у авиону председника Колумбије Ернеста Сампера, који је био спреман да полети у САД, после анонимне пријаве, пронађено је око четири килограма хероина. Председник је осумњичен за везе са нарко-мафијом, док је његова влада саопштила да се ради о намештаљци.

1999 — На Тајвану је у земљотресу погинуло више од 2.100 људи, а рањено око 8.700.

2000 — Руска влада је одлучила да замрзне уговор са Ираном о продаји ласерске технологије, након што су САД изразиле забринутост због могућности њеног коришћења у изради нуклеарног оружја.

2001 — Јапанско министарство иностраних послова саопштило је да ће свим банкама и финансијским институцијама у Јапану забранити да без дозволе владе обављају трансакције са компанијама и особама које су повезане са Талибанима и вођом терористичке организације Ал Каида Бин Ладеном.

22. септембар 1499 — Миром у Базелу окончан Швапски рат Швајцарске лиге и немачког краља Максимилијана I, а Швајцарска стекла независност.

1735 — Роберт Волпол постао први британски премијер који се уселио у резиденцију у Даунинг стриту 10 у Лондону.

1789 — Руско-аустријске снаге под командом руског војсковође Александра Суворова нанеле тежак пораз Турцима у бици код Римника.

1862 — Председник САД Абрахам Линколн је објавио проглас према ком сви амерички робови постају слободни грађани 1. јануара 1863.

1862 — Ото фон Бизмарк постао пруски канцелар.

1908 — Проглашена независност Бугарске.

1914 — Немачка подморница У-9 је потопила три застареле крстарице Краљевске морнарице, усмртивши око

1450 особа.

1923 — У Љубљани одржана скупштина феминистичких друштава Краљевине Југославије на којој је основана Феминистичка алијанса.

1934 — У експлозији у руднику Гресфорд у Велсу погинуло више од 260 рудара.

1940 — Јапанске трупе ушле, у Другом светском рату, у Француску Индокину.

1949 — Владе САД, Велике Британије и Канаде саопштиле да је СССР извео прву експлозију атомске бомбе 29. августа 1949.

1955 — У Великој Британији почела да ради комерцијална телевизија. Први плаћен оглас била реклама за пасту за зубе.

1960 — Проглашена независност афричке државе Мали с председником Модибом Кеитом.

1974 — У урагану у централноамеричкој држави Хондурас погинуло око 5.000 људи.

1979 — Амерички сателит је регистровао јак бљесак непознатог порекла који је личио на експлозију нуклеарног оружја код Острва Принца Едварда.

1980 — Копнене снаге Ирака ушле у Иран у намери да преузму контролу над Шат ел Арабом, чиме је ирачкоирански сукоб прерастао у прави рат, који је трајао наредних осам година.

1985 — Француски премијер Лоран Фабијус признао да су француски тајни агенти, на основу наређења владе, потопили у Новом Зеланду брод „Дугин ратник“ организације „Гринпис“. „Гринпис“ водио кампању против француских нуклеарних проба.

1992 — САД упутиле захтев генералном секретару Уједињених нација

за формирање комисије за испитивање ратних злочина у Југославији. У приложеном извештају, руководства Србије, Југословенске народне армије и српске оружане снаге у Хрватској и БиХ оптужени за тешке злочине почињене током 15 месеци рата у бившој Југославији.

1993 — У јеку једне од највећих инфлација забележених у свету, Југославија донела закон о деноминацији националне валуте, према ком је од 1. октобра милион динара вредео један динар. Речна баржа је ударила у железнички мост код града Мобил у Алабами, изазвавши најтежу несрећу у историји Амтрака, у којој је погинуло 47 особа.

1998 — На планини Ћићевици обновљене борбе српских снага безбедности и косовских Албанаца, а министар правде у Влади Србије Драгољуб Јанковић саопштио да су против 178 косовских Албанаца подигнуте оптужнице због тероризма, да је под истрагом 927, а у притвору 538 Албанаца са Косова.

2000 — Апелациони суд у Лондону донео одлуку о раздвајању девојчица, сијамских близнакиња, упркос противљењу њихових родитеља, католика, чија религија не дозвољава такве ризичне оперативне захвате.

2012 — Одржан Први конгрес Привредникових стипендиста и српске омладине у Загребу поводом 115. годишњице оснивања Српског привредног друштва Привредник у Загребу

23. септембар 1840 — Црногорци су на Мљетичку, на Дурмитору, убили 80 турских војника и муселима Смаил-агу Ченгића, који је кренуо да скупља харач. О том догађају хрватски песник Иван Мажуранић испевао је херојски еп „Смрт Смаилаге Ченгића“. Црногорце је предводио Петар II Петровић Његош.

1846 — Немачки астроном Јохан Готфрид Гале открио је планету Нептун.

1866 — Српски кнез Михаило Обреновић и црногорски кнез Никола I Петровић закључили су уговор о за-

једничкој борби за ослобођење од Турака и уједињење српских земаља. Кнез Никола се обавезао да ће се у случају уједињења две државе одрећи престола у корист кнеза Михаила.

1897 — Основано Српско привредно друштво Привредник у Загребу.

1914 — У првом ваздушном нападу на Немачку, британско ваздухопловство бомбардовало је у Првом светском рату град Диселдорф.

1932 — Неџад, Хеџас и више других области које је под патронатом Уједињеног Краљевства на Арабијском полуострву припојила династија Саудита, ујединило се у државу Саудијска Арабија.

1956 — Велика Британија и Француска препустиле су Савету безбедности УН проблем Суецког канала.

1957 — Грчка је одбацила захтев Букурешта да се Румунија прикључи Балканском савезу, који су уговорима 1953. у Анкари и 1954. на Бледу закључиле Југославија, Грчка и Турска. Балкански савез основан је као одговор на војни притисак земаља источног блока на Југославију.

1973 — Хуан Перон изабран је трећи пут за председника Аргентине. Његова жена Изабела постала је потпредседник.

1987 — У Београду је одржана 8. седница Централног комитета Савеза комуниста Србије, на којој је дошло до прекретнице у идеологији и политици српских комуниста. У сукобу две фракције победила је тврда струја тадашњег председника ЦК СК Србије Слободана Милошевића, над умереном политиком председника Председништва Србије Ивана Стамболића. Милошевић је потом извршио чистке у партији и медијима и обезбедио основ за своју националистичку политику.

1997 — На мировним преговорима у Северној Ирској, протестантски унионисти су први пут после 75 година разговарали директно са вођама Шин Фејна, политичког крила Ирске републиканске армије.

1998 — Савет безбедности УН донео је резолуцију 1199 којом се захтева прекид ватре између српских снага

85

безбедности и косовских Албанаца, предузимање мера за спречавање хуманитарне катастрофе и нестављање преговора о окончању кризе на Косову и Метохији. Најављене су даље акције и додатне мере уколико резолуција не буде поштована.

2001 — САД су укинуле санкције Индији и Пакистану, уведене 1998, када су те две земље извршиле нуклеарне пробе. Левичарска партија, која потиче из бившег пољског комунистичког режима, освојила је већину гласова на парламентарним изборима у Пољској.

МАГАЗИН 513

19.9.2021.

24. септембар

86

622 — Мухамед и његови следбеници су окончали своју хиџру од Меке до Медине како би избегли верски прогон.

1706 — Шведска и Саксонија склопиле мир у Алтрантштату којим се Шведска одрекла пољске круне и признала пољског краља Станислава Лешћињског.

1841 — Султан од Брунеја је предао Саравак британском авантуристи Џејмсу Бруку.

1852 — Француски инжењер Анри Жифар извео први лет дирижаблом на парни погон и прелетео 27 km од Париза до Трапа.

1863 — У Београду је основана Велика школа која је имала филозофски, правни и технички факултет.

1868 — У Суботици основана Градска музичка школа, прва музичка школа на подручју данашње Србије.

1877 — Јапанска царска војска је поразила Саига Такаморија и самураје клана Сацума у бици код Широјаме, пресудној бици побуне Сацума.

1915 — Француска и Велика Британија у Првом светском рату отвориле Солунски фронт на који су упућене снаге са фронта у Галипољу.

1941 — Владе 15 земаља, међу којима и Влада Краљевине Југославије у избеглиштву, потписале на конференцији у Лондону Атлантску повељу. Повељу у осам тачака 14. августа

прокламовали председник САД Рузвелт и британски премијер Черчил као политички програм савезника у борби против Сила осовине у Другом светском рату. Тај документ касније послужио као основа Повеље Уједињених нација. Партизани у Другом светском рату заузели Ужице, потом седиште Ужичке републике и Врховног штаба Народноослободилачког покрета Југославије до 30. новембра 1941, када су га поново заузели Немци.

1960 — У Њупорту поринут „Ентерпрајз“, први амерички носач авиона на атомски погон.

1971 — Велика Британија протерала 90 совјетских дипломата због наводне шпијунске делатности.

1986 — Београдски лист „Вечерње новости“ објавио Меморандум Српске академије наука и уметности, који је потом добио медијски третман српског националног програма и изазвао жестоке критике у Србији и другим републикама бивше Југославије, нарочито у Хрватској.

1988 — На Олимпијским играма у Сеулу канадски спринтер Бен Џонсон поставио светски рекорд у трци на 100 метара, 9,79 секунди. Шест дана касније утврђено да је био под утицајем допинга, резултат поништен, а Џонсону одузета златна медаља.

1990 — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Побеђују Василиј Иванчук и Гата Камски.

1990 — Председник Западне Немачке Рихард фон Вајцзекер потписао споразум којим ће 3. октобра 1990. две немачке државе поново бити уједињене. Источна Немачка формално напустила Варшавски пакт.

1993 — Краљ Нородом Сиханук поново преузео камбоџански престо и потписао нов Устав према коме је Камбоџа постала уставна монархија. 1970. Сиханук оборен са власти у државном удару десничара Лон Нола, а Камбоџа проглашена републиком.

1996 — САД, Русија, Кина, Уједињено Краљевство и Француска потписале

документ о забрани нуклеарних проба.

1998 — Дан после позива УН југословенској влади и косовским Албанцима да прекину сукобе и насиље на Косову Савет НАТО одобрио издавање Акта упозорења за ограничену акцију из ваздуха и за „фазне ваздушне операције“ на Косову.

2000 — Владимиро Монтесинос, шеф тајне службе за безбедност перуанског председника Алберта Фуџимо-

рија, напустио Перу у јеку политичке кризе која је водила новим изборим и затражио политички азил у Панами. Победом удружене опозиције на изборима у Србији и Југославији завршена владавина Слободана Милошевића. Не желећи да прихвати пораз, дотада владајућа Социјалистичка партија Србије и њен лидер Милошевић изазвали постизборну кризу која је окончана 5. октобра после масовних протеста широм Србије, а нов пред-

седник Југославије постао Војислав Коштуница, лидер Демократске странке Србије и председнички кандидат ДОС.

2001 — Председник САД Џорџ Буш наредио америчким финансијским институцијама да замрзну рачуне 27 група и појединаца за које се сумња да помажу терористе.

25. септембар 1066 — Харолд Годвинсон је поразио Харалда Хадраду у бици на Стамфорд бриџу, чиме су окончани викиншки напади на Британска острва.

1345 — После три године безуспешних покушаја, српски цар Душан је освојио Сер, чиме је дошао у посед путева који су водили у Тракију и ка полуострву Халкидики.

1396 — Османска војска под командом Бајазита I је потукла хришћанску војску под командом Жигмунда Лускембуршког у бици код Никопоља.

1493 — Кристифор Колумбо испловио из луке Кадиз на друго путовање у Нови свет.

1513 — Конкистадор Васко Нуњез Балбоа је на обали данашњег Дајрена у Панами постао први Европљанин који је угледао Тихи океан из Новог света.

1555 — Карло V, Свети римски цар и лутерански кнезови окупљени у Шмалкалдски савез су склопили Аугзбуршки мир којим су изједначена права лутерана и римокатолика у Светом римском царству.

1932 — Шпанска покрајина Каталонија добила аутономију, то јест право на заставу, локалну скупштину и језик. Аутономија укинута 1939, када је Франко дошао на власт.

1943 — Совјетска Црвена армија у Другом светском рату ослободила Смоленск, једно од последњих значајних упоришта немачких нацистичких снага на територији СССР.

1957 — Припадници Америчке армије су допратили 9 црних ученика у средњу школу у Литл Року којој је наложено да прекине сегрегацију.

1959 — Разочаран политиком Владе, један будистички монах извршио у Коломбу атентат на цејлонског премијера Соломона Бандаранаикеа, који је

наредног дана подлегао повредама.

1962 — Сони Листон постао светски боксерски шампион „тешке“ категорије када је у Чикагу у првој рунди нокаутирао Флојда Патерсона.

1963 — Војска у Доминиканској Републици је оборила либералну владу Хуана Боша и суспендовала Устав.

1973 — Амерички васионски брод „Скајлаб 2“ спустио се у Пацифик с три члана посаде, која су провела 59 дана у орбити око Земље.

1990 — Савет безбедности Уједињених нација увео ваздушни ембарго над Ираком и окупираним Кувајтом, којим се забрањују сви летови осим хуманитарних.

1991 — Савет безбедности УН усвојио резолуцију о ембаргу на извоз оружја у Југославију и позвао југословенске лидере да прекину сукобе.

1992 — Москва и Вашингтон одбацили један од последњих остатака „Хладног рата“, дозволивши слободу путовања руским и америчким новинарима и пословним људима у Русију, односно САД.

1994 — Швајцарци на референдуму прихватили план Владе о доношењу закона против расизма.

1997 — Британски суперсонични аутомобил поставио у Невади нов светски рекорд, постигавши брзину од 1.142 km на час.

2001 — Официр Армије Босне и Херцеговине, један од команданата у босанском рату Сефер Халиловић, добровољно се предао Међународном суду за ратне злочине у Хагу. Он је оптужен да је у септембру 1993. учествовао у масакру више од 60 цивила, босанских Хрвата.

2005 — Грчка је постаје првак Европе у Београду, поставши тако прва земља која је истовремено првак старог континента у фудбалу и кошарци.

2016 — На данашњи дан 2016. године је у Републици Српској одржан референдум чије је питање гласило “Да ли подржавате да се 9. јануар обиљежава и слави као дан Републике Српске?” Позитивно се изјаснило 99,81 одсто грађана који су изашли на гласање.

87

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs