Kraljevski MagazIN

Page 1

МАГАЗИН Година VIII * Број 475 * 27. децембар 2020. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски


2

МАГАЗИН 27.12.2020.


3


27.12.2020.

МАГАЗИН

4

У овом броју: Ваздух који дишем Из дана у дан Будимо одговорни Коронавирус за почетнике Уместо демократије анархија Рударство, пољопривреда, ВИ Ниси се устукнуо Разговор глувих телефона Неопходна помоћ државе Агро Инфо Караван стиже у Краљево

8 14 20 22 30 38 46 52 56 60


62 68 74 76 86 88 90 92 94 96 98

Фото: М. Радовановић

Доогодине нове повољности Љубав најбољи лек Солидарност нас спаја Неки то воле вруће Из Мињине кухињице Филмови које смо гледали На репертоару Биоскопа “Кварт” Наличја српског лица Ниш - Рибница Радивој Кораћ - ЖКК Краљево Времеплов

5


6

МАГАЗИН 27.12.2020.


7


Лични став: Др Дејан Жујовић

ВАЗДУХ КОЈИ ДИШЕМ

МАГАЗИН

27.12.2020.

- Од десеторо људи који су оболели од карцинома плућа, једна особа је оболела од њега због загађења ваздуха. - Свако осмо дете које оболи од астме – жртва је загађења ваздуха. - Сваки пети човек који умре у нашим градовима, Ваљеву и Ужицу, умрли су као последица загађења ваздуха. - Заштита на раду је мисаона именица. - Реке су канализациони колектори

8

а прозивајте ме, баш ме брига. Да колегу протежирам, јер по трећи пут ми даје лајтмотив за колумну. Др Шкабо, браћо, јединог кога стварно сматрам колегом. Нисте чули ствар? Е пааааааа… Демо послао колега, до неба му хвала. Човек је схватио све еколошке поруке које сам пласирао у једном интервјуу. Колега воли природу као и ја, и у њој је много активнији од мене, на моју жалост. Када ми је послао овај демо могао сам да му одговорим само на један начин. Брате, ја те озбиљно обожавам. Отиђите на Google Play и скините апликацују С.А.М, бесплатно слушајте и скидајте дела нашег дорћолског друида. Шкабо, маестро… Рођаци, како сте? Корона, немаштина, национални сервиси, ријалитији, а? Ко да обраћа пажњу шта је напољу? А напољу можете да сечете ваздух ножем у коцке и набадате га на штапић. Наши гра-

М

дови су шампиони света ових дана. Па шта? Тако је било и раније? Да ли је? Ако верујете патолошком лажову, јесте. Они претходни су били бољи? Имали су идеју да користимо маховину у најугроженијим деловима града. Чувам чланак Блица, не трудите се. Па једном годишње да анализирамо маховину. А у међувремену да удишемо смрт. Супер идеја, зар не? Људи, у овом тренутку се врши геноцид над вама. Прејака формулација? Па да преформулишем. Све оно што су започели Сремским фронтом, настављају данас са тровањем ваздухом. Претерујем? Људи, сваки пети човек који умре у нашим градовима, Ваљеву и Ужицу, умрли су као последица загађења ваздуха. Свакога дана када су наши градови у црвеном, а то је скоро целе зиме, имамо за 30-40% више инфаркта миокарда или можданих удара. Од десеторо људи који су оболе-


9


МАГАЗИН

27.12.2020.

ли од карцинома плућа, једна особа је оболела од њега због загађења ваздуха. А овај тип карцинома је један од најчешћих у нашој земљи. Свако осмо дете које оболи од астме – жртва је загађења ваздуха. У целу једначину убаците и наше суграђене на ризичним радним местима – вариоце, аутолакирере, металоглодаче, ливце и сл. Ови људи су моји пацијеенти у најави, јер заштита на раду је мисаона именица у мојој отаџбини. Овде је људски живот био најјефтинији одувек. Умирите, Сораби! Ваше реке су канализациони колектори. У њих ваша деца неће улазити. Ове године, када нико на море није могао, у које реке сте пуштали своју децу? У земљи богатој рудама и природним богатствима??? Људи, живите у септичкој јами. Ваше реке су затрпане пластичним флашама, смедеревцима, вашим смећем. Није све баш држава крива. Ми смо стока исто. Памтим дане када је моја Морава била као крв

10

црвена. Чачанске кланице нису баш биле благе према њој. Као ни Чачак. Као ни Краљево. Шта мислите, где се изливају канализације тих градова? Београда? Директно у лепи, некада плави Дунав. Посебна је прича приватизација наших водовода. Нису се напредни дебили досетили тога. Они паметнији, пре њих су кренули са том причом. И онда,

погони задужени за хлоризацију воде су масовно приватизовани. У јеку „стомачног вируса“ у нашем главном граду, неки људи стављају водоводску воду под микроскоп. И проналазе бактерије које не смеју да буду присутне. Приватници у водоводима? Систем је за све крив? Па није баш, рођаци. Наше улице личе на Могадиш. Мрзи те да сачуваш папир до следеће канте? Стоко. Наше улице су преплављене пикавцима, амбалажом, кесама, флашицама и лименкама. И заболи када ти дођу гости из некадашњих братских република и прво што примете је та прљавштина. Нисмо сви исти. Нисмо то заслужили. И заболи када пролазиш њиховим земљама и не можеш папирић да видиш крај аутопута. Изгледа да има разлике. Траже ботови референце када кажеш да смеће тешких метала који се избацује из Костолца пада на наше ливаде. Улази у плитке слојеве земље. На којој расте трава коју наша органска го-


веда пасу. Од којих сељаци праве млечне производе. Пласирају на наше пијаце. Ништа мање опасно од меса које годинама плута Атлантиком из Бразила, па се препакује у нашим кланицама. Или крмаче која липше, и коју хоће, пар дана након упокојења, да купи виђени краљевачки месар. Не мрзи га да је откопа. Срећом, мој кум је био човек, па Краљевчани нису ручали цркотину. По повољној цени. И, шта ћемо, моји Сораби? Да на-

ставимо овако? Како ћете да се осећате сутра своје потомке да гледате болесне? Хоћемо да се чудимо карциномима код младих? Шта ћемо да радимо? Да наставимо да будемо Серви, слуге? Шта је вама, људи? Ово је борба за живот, ми или загађење свега. Тргните се. Време је да окупатора, са континуитетом од 1945, макнемо са историјске сцене. Ово нам нико што нас воли не би радио. Време је да прекинемо кон-

тинуитет, и коначно да људи који воле ову земљу и вас добију шансу. Праве патриоте, добре комшије, људи из краја. Ваши људи. Ако не разумемо важност природних ресурса, онда не разумемо поруку оснивача ове земље. Књаз Милош је наредио да се ископа шанац око Авале. Тим једноставним потезом је спречио крађу шуме са ове планине. Знамо се, Сораби, или што би рекао мени неомиљени Ђуро, Ћераћемо се још…

Драги пријатељи, помозимо људима који су остали без посла зато што су имали образ и кичму. Сав прикупљен новац ће бити упућен људима који су егзистенцијално угрожени због нехуманих реакција режима. Покажимо солидарност према људима који су у животу направили само једну грешку – били су часни. Raiffeisen banka AD Динарски 265000000576857940 EUR SWIFT/BIC. RZBAATWW

Девизни RS35265044000005631664 USD SWIFT/BIC. RZBAATWW

11


12

МАГАЗИН 27.12.2020.


13


Промена епидмиолошке ситуације

ИЗ ДАНА У ДАН

МАГАЗИН

27.12.2020.

- Током минуле недеље тестирано две хиљаде седам стотина деведесет девет узорака бриса. - Од хиљаду сто узорака узетих од особа са симптомима болести присуство корона вируса потврђено код триста седамдесет једне, а од сто педесет једног тестираног по другим индикацијама код још четранест. - Антигенским тестом тестирано хиљаду пет стотина тринаест узорака, а позитивним оцењено четири стотине тридесет осам. - Број укупно инфицираних повећан је за осам стотина двадесет три, а борбу са болешћу изгубило је четрнаест особа. - Од понедељка до петка на лечење примљена шездесет два пацијента, а отпуштено педесет седам излечених

14


15


16

МАГАЗИН 27.12.2020.


есецима уназад главна тема готово свих разговора је пандемија корона вируса оцењена једним од највећих изазова којим се суочава цео свет. Пажња јавности је свакодневно усмерена на редовне информације које на нивоу земље саопштава Кризни штаб за борбу против ширења епидемије, а у локалним оквирима Градски штаб за ванредне ситуације. Без обзира на све израженије сумње у тачност резултата бројке које се саопштавају на најбољи начин осликавају озбиљност ситуације у којој се нашла локална заједница. Колико за то има основа најбоље потврђује извештај Завода за јавно здравље Краљево који сведочи да је последњег дана друге декаде децембра забележена још једна промена епидмиолошке ситуације. Закључак је изведен након потврде да је у претходна двадесет четири сата тестирано триста четрдесет пет узорака назофарингеалног бриса. У здравственим установама са подручја града ПЦР методом је на присуство новог корона вируса тестирано сто осамдесет осам узорака, међу којима је било тринаест контролних. Резултати провере здравствене исправности потврђују да је међу сто шездесет четири узорка брисева особа са симптомима болести присуство вируса потврђено код педесет, а од једанест тестираних по другим индикацијама код још две. Последњи недељни звештај Завода за јавно здравље потврђује да је антигенским тестом тестирано сто педесет седам, а вирус доказан код шездесет седам особа. Коначни биланс након првих двадесет дана децембра сведочи да је са сто деветнаест новооткривених случајева број инфицираних од почетка епидемије повећан на осам хиљада и пет стотина осам. Суморну слику додатно забињавајућом чини податак да је, након смрти још шест особа, број укупно преминулих повећан на сто двадесет шест. Првог дана последње декаде у години констатована је нова промена епидемиолошке ситуације након потврде даје од последњег извештаја Завода за јавно здравље тестирано још триста двадесет седам узорака назофарингеалног бриса, од којих сто четрдесет ПЦР методом. Од укупног броја брисева особа са симптомима болести присуство вируса потврђено је код педесет шест, а од тринаест тестираних по другим индикацијама код још два. Антигенским тестом је тестиран сто осамдесет један узорак, а вирус доказан код шездесет пет особа. Тако је према информацијама Завода за јавно здравље, са сто двадест три новорегистрована случаја, укупан број потврђених случајева од почетка епидемије повећан на осам хиљада шест стотина тридесет један. У Општој болници „Студе-

М

ница“ преминуле су још три особе са територије града Краљева тако да је укупан број од почетка епидемије повећан на сто двадесет девет. У Општој болници „Студеница“ је на лечењу било сто седам пацијената од којих десет на интензивној нези, један интубиран и девет на неинвазивној терапији. Током последња двадесет четири сата преминула су још два пацијента, а у ковид амбуланти обављено сто педесет седам прегледа. Да је свакодневна промена епидемиолошке ситуације редовна појава потврђује извештај од 22. децембра који сведочи да су у претхода двадесет четири сата тестирана четири стотине тридесет два узорка назофарингеалног бриса, од којих ПЦР методом сто двадесет један а присуство вируса потврђено у тридесет три случаја. Антигенским тестом је тестирано триста једанаест брисева, а вирус доказан код осамдесет једне особе. Први дан зиме окончан је потврдом да је, са сто четрнаест новооткривених случајева инфекције, укупан број потврђених случајева повећан на осам хиљада седам стотина четрдесет пет. У Општој болници су преминуле још две особе са територије града чиме је укупан број повећан на сто тридесет један. На одељењима Опште болнице лечено је деведесет девет пацијената од којих једнаест на интензивној нези, један интубран и десет на неинвазивној терапији. Током последња двадесет четири сата примљено је шест и отпуштено десет пацијената, преминула су четири а урађено двеста шеснаест прегледа. Да се број тестираних током дана не мења у значајној мери доказују подаци од 23. децембра по којима је тестиранo четири стотине четрдесет седам узорака назофарингеалног бриса, а међу двеста осамнаест узорака тестираних у здравственим установама ПЦР методом било је осам контролних. Од сто седамдесет седам брисева особа са симптомима болести присуство вируса је потврђено код шездесет седам, а од тридесет три тестираних по другим индикацијама код још три. Антигенским тестом је тестирано двеста двадесет девет узорака, а вирус доказан код шездесет две особе. Трећег дана минуле недеље откривена су сто тридесет два нова случаја инфекције којима је укупан број потврђених случајева од почетка епидемије повећан на осам хиљада осам стотина седамдесет седам. На лечењу у Општој болници „Студеница“ биле су сто две особе од којих дванаест на интензивној нези, један пацијент је интубиран а једанест на неинвазивној терапији. Током последња двадесет четири сата примљено је четрнаест и отпуштено једанаест пацијената, а у ковид амбуланти обавље-

17


МАГАЗИН

27.12.2020.

но двеста тридесет седам прегледа. Нова промена епидемиолошке ситуације забележена је 24. децембра након што су стигли резултату тестирања четири стотине узорака брисева узетих претходног дана. ПЦР методом је тестирано сто седамдесет четири узорка међу којима је било десет контролних. Од укупног броја брисева узетих од особа са симптомима бпчести присуство вируса потврђено је код четрдесет девет, а од петнаест тестираних по другим индикацијама код још три. Антигенским тестом су тестирана двеста четрдесет два узорка бриса, а вирус доказан код педесет осам особа. Коначни биланс 24. дана децембра сведочи да је на територији Краљева, са сто десет новорегистрованих случа-

18

јева инфекције, укупан број потврђених случајева повећан на осам хиљада девет стотина осамдесет седам. Ситуација није битније промењена ни у Општој болници „Студеница“ где је на болночком лечењу задржано сто пацијената од којих дванаест на интензивној нези, два интубирана и десет на неинвазивној терапији. Током последња двадесет четири сата примљено је десет нових пацијената, отпуштено је једанаест а један је преминуо. Према Извештају Завода за јавно здравље Краљево од 25. децембра у последња двадесет четири сата тестирано је још четири стотине осамнаест узорака бриса, а ПЦР методом сто деведесет девет међу којима су била и четири контролна. Од сто седамдесет

четири бриса особа са симптомима болести присуство вируса је потврђено у шездесет осам случајева, а код двадесет једног узорка тестираних по другим индикацијама код још два. Антигенским тестом је тестирано двеста деветнаест узорака бриса, а вирус доказан код шездесет четири особе. Тако је са сто тридесет четири новорегистрована случаја инфекције укупан број потврђених случајева од почетка епидемије за сто двадесет један премашио девет хиљада. Од последњег извештаја, у Општој болници су преминуле још две особе тако да је укупан број повећан на сто тридесет четири. Последњег радног дана минуле недеље број хоспитализованих је смањен на деведесет седам, од десет на


интензивној нези три пацијента су интубирана а код седам преосталих је примењена неинвазивна терапија. Током претходна двадесет четири сата примљено је четрнаест нових, оптпуштено исто толико излечених, а преминула су три пацијента. У истом периоду у ковид амбуланти је извршено двеста шеснаест прегледа. О промени епидемиолошке ситуације првог дана викенда сведоче резултати тестирања четири стотине узорака назофарингеалног бриса током претходна двадесет четири сата. ПЦР методом је на присуство новог корона вируса тестирано двеста четрдесет узорака бриса међу којима је од онима узетих од особа са симптомима болести четрдесет осам оцењено по-

зитивним. Слична ситуација потврђена је и код два од педесет осам тестираних по другим индикацијама и четрдесет једног међу сто седамдесет четири тестирана антигенским тестом. Са деведесет једним новорегистрованим случајем инфекције укупан број је за двеста дванаест премашио девет хиљада, а са једним новим број укупно преминулих на сто тридесет пет. Коначни биланс претпоследње недеље у години огледа се у две хиљаде седам стотина деведесет девет тестираних узорака бриса међу којима хиљаду двеста осамдесет шест ПЦР методом. Од хиљаду сто узорака узетих од особа са симптомима болести присуство корона вируса потврђено је код триста седамдесет једне, а од сто

педесет једног тестираног по другим индикацијама код још четранест. Антигенским тестом тестирано је хиљаду пет стотина тринаест узорака, а позитивним оцењено четири стотине тридесет осам. Број укупно инфицираних повећан је за осам стотина двадесет три, а борбу са болешћу изгубило је четрнаест особа. Подаци Опште болнице сведоче да је број хоспиализованих од понедељка до петка варирао између сто седам и деведесет седам. На лечење су примљена шездесет два пацијента, педесет шест је излечено а осам преминуло. У првих пет дана извршено је хиљаду седамдесет три прегледа. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

19


20

МАГАЗИН 27.12.2020.


Мере заштите од инфекције корона вирусом

БУДИМО ОДГОВОРНИ • Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди. • Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке. • Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе. • Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра. • Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи. • Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута. • Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном. • Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова. • Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера.

21


МАГАЗИН

27.12.2020.

КОР ЗА

22

Др Миланко Шеклер


Шта свако треба да зна о коронавирусу? (3)

РОНАВИРУС ПОЧЕТНИКЕ Да ли маске штите или не штите од инфицирања коронавирусом? Ово, у суштини просто питање, има и заиста прост одговор. Но, ја ћу на њега одговорити, на такав начин, да ви сами изведете закључке, и самим тим, на прави начин примените овде научена и савладана знања! Уједно ћу на тим истим примерима покушати да објасним шта заштитна маска може, а шта заштитна маска не може да пружи у вашој личној заштити! Ваздушни јастуци у вашим колима су предвиђени да вас заштите приликом судара! Али људи и даље гину, иако им аутомобили имају ваздушне јастуке! Ваздушни јастук некада може да помогне некада не може да помогне! Тако је изгледа и код маски, али треба знати када може а када не може! Када не може, онда вам остаје само да будете паметни, а не да покушавате да носите маску у уверењу да вам може помоћи! Оно што морам још да урадим, иако знам да не волите да читате овако дуге текстове, то је да морам да изнесем конкретне бројке, и преко њих још додатно појасним неке епидемиолошки значајне факторе који имају директну везу са оном већ поменутим и објашњеним појмом „инфективна доза“ (односно количина коронавируса која је потребна да се унесе у органи-

зам, како би нека особа сигурно оболела од ковида -19)! Конкретне бројке важне за разумевање преношења коронавируса: 1. Особа инфицирана коронавирусом (свеједно да ли има или нема симптоме), док на пример само негде седи за столом и нормално дише, избаци најмање 20 до 50 вирусних честица у једном минуту, и та количина може само понекад да „порасте“ и до неколико стотина честица вируса у минути! 2. Особа инфицирана коронавирусом (свеједно да ли има или нема симптоме), док нормално разговара, избаци током говора најмање 200 вирусних честица у минути! Значи 5 - 10 пута више него особа која само ћути и дише! Но, та бројка може ићи понекад и до скоро 1000 честица коронавируса у минути (код особа које убрзано дишу –а на пример у теретани)! 3. Особа инфицирана коронавирусом, али која има симптоме кашља, и закашље се, том приликом (у само једном једином закашљавању) избаци и преко 100 000 честица вирусних честица у том једном минуту – када се само једном закашљала! Значајно је знати и то да се приликом кашља избаци око 3000 микрокапљица разне величине (капљице пљувачке или слузи из органа дисајних), које се крећу брзином и од 100 км на час! Но, највећи број тих искашљаних микрокапљица, (у којима се налази

коронавурис у огромним количинама – на хиљаде у 1 капљици) су веома крупне и самим тим и тешке (свако тако „пљује“ и кад прича, а нарочито када пева, а највише их има када се кашље и која!), и оне у преко 90% падају врло близу онога који је кашљао, то јест на око 80 цм од особе која је кашљала (падају микрокапљице у пречнику испод 1 метра око њега), а само 10% избачених микрокапљица, и то само оних најситнијих микрокапљица (јер су оне и најлакше па дуже лебде и теже им је да падну – као што мало птичије перце спорије пада од великог репног пера певца), могу да се избаце и до неколико метара далеко од особе која је кашљала (3-4 метра). Но срећом, баш те најситније микрокапљице, које иду најдаље, по правилу, поседују коронавирус у себи у само око 1,5% случајева! Значи, ако је неко избацио 3000 капљица приликом кашљања, а 90% је пало поред њега, то је 2700 капљица (и то нас не угрожава сем ако нисмо тик поред њега или је кашљао у наше лице директно!), онда је у оних 10% остало још око 300 оних најситнијих капљица, које су избачене и на неколико метара од болесника који кашље! Од тих 300 капљица, само 1, 5% имају у себи коронавирус, а то знаци да од ових 300 свега 4 до 5 капљица ће имати и коронавирус! Али оно што се мора знати, то је да свака од тих микрокапљица појединачно, може имати неколико десетина, или стотина,

23


27.12.2020.

МАГАЗИН

24

а понекад и до неколико хиљада вирусних честица! Ако смо рекли да је инфективна доза најмаље 500 вирусних честица, онда то значи да је можда довољна и само једна једина микрокаљица да вам падне на нос, или усне или да је удахнете (а рекли смо да има неколико хиљада вирусних честица) и ви ћете се сигурно инфицирати! 4. Особа инфицирана коронавирусом, и која има симптоме болести, када кине (претпоставимо да кине само једном у минути), избаци том приликом (када један једини пут кине!) и до неколико милиона честица коронавируса у једном минути! Кијањем се избаце микрокапљице брзином од чак 300 км на час, а у просеку буде и до 30 000 микрокапљица када само једном кинемо, и које су углавном све веома ситне (самим тим и лаке) и зато могу допрети и на даљину од 7 метара, и лебдети у ваздуху и до сат времена, и то само од особе која је једном кинула! Укупна количина вирусних честица у свим тим капљицама заједно, може износити и до невероватних 200 милиона вирусних честица! У једном једином акту кијања! Из свега овога можемо закључити следеће: особе које су болесне асимптоматски (уопште не кашљу и не кијају), избацују и до 100 000 пута мању количину коронавируса у минути од оне особе која има симптоме и кашље и кија (али не Коцкар!)! Дакле, дефинитивно, најважније особе за ширење инфекције коронавирусом су оне које имају клиничке знакове болести, а не оне оне које су инфициране, али су потпуно асимптоматске, односно немају никакве симптоме болести! Сада када знамо које особе, како и колико излучују коронавируса, морамо да се боље упознамо са још неколико важних фактора који утичу на вероватноћу или могућност да се инфицирамо коронавирусом. Та 3 додатна најважнија фактора који директно утичу на вероватноћу да ли ћете се заразити или нећете, су следећи: А) Укупна количина ваздуха у затвореној просторији (запремина просторије!) у којој се налазите ви и неко ко

је можда инфициран! Б) Вентилација, односно колико пута се изврши измена целог ваздуха у тој затвореној просторији у току једног часа! Ц) Време које проведемо у тој просторији (експозиција односно време које смо изложени вирусу који лебрди у ваздуху) ХАЈДЕМО САДА ДА А ПРАКТИЧНИМ ПРИМЕРИМА ИЗ ЖИВОТНЕ СВАКОДНЕВИЦЕ НАУЧИМО КАКО СЕ УСТВАРИ МИ ЗАРАЖАВАМО! Ево неколико практичних примера, у којима ћу објединити све оно што сте из овог текста до сада „научили“, како би сте потпуно самостално могли доћи до одређених закључака, који вам могу бити од велике практичне користи, да би сте се што боље могли заштитти у животној свакодневици од, на сваком кораку, вребајуће инфекције коронавирусом. ПРИМЕР 1. (Место: мала продавница, бутик, пекара, мала апотека, стан, кућа, канцеларија и слично) Ушли сте у неку продавницу која има укупну површину од 50 квадратних метара, а висина плафона у њој је на пример, око 3 метра, што значи да ће укупна запремина ваздуха у тој просторији: износити: 50 м2 (површина простора) x 3 м (висина плафона) = 150 кубних метара ваздуха. Претпоставимо, што је у нашим условима често, да не постоји уопште вентилација, и да су врата због хладноће затворена. Ако је у ту просторију ушла инфицирана особа, али без симптома болести (не кашље и не кија), и задржала се укупно 5 минута, од којих је 3 минута причала (рекли смо да се говором избацује најмање 200 вируса у минути значи 3 X 200 = 600 честица укупно), а 2 минута je ћутала (за то време избацује се око 50 честица вируса у минути, значи 50 X 2 минута = 100 честица), што значи да је та соба оставила у тој просторији укупно: 600 + 200 = 800 вирусних честица! Али тамо смо

израчунали већ да има 150 кубних метара ваздуха, што значи да је ових 800 вирусних честица разређено у 150 кубних метара ваздуха или: 800 вирусних честица : 150 кубних метара = 4 честице вируса по једном кубном метру ваздуха! Ваше питање би било: да ли ће се, у овим околностима, продавачице или следећи посетиоц заразити коронавирусом? Одговор: Човек у просеку удахне 10 литара ваздуха на минут, и ако и он проведе 5 минута у тој просторији, удахнуће укупно 50 литара ваздуха. Један кубни метар има 1000 литара ваздуха, што значи да ће тај посетиоц или продавачица удахнути свега 20 део кубног метра ваздуха (50 литара ваздуха је двадесети део 1 кубног метра ваздуха у коме има 1000 литара!). Обзиром да смо израчунали да је инфицирана особа оставила свега 4 вируса по кубном метру, онда ће укупна количина коронавируса који ће посетиоц удахнути износити 4 : 20 = 0,2 вируса!!! Јасно је да се вирусна честица не може делити (као што се ни јаје не може поделити) и да је вероватноћа чак и да удахне један једини вирус веома веома мала! Практично, морао би тај посетилац да проведе бар 4 пута више времена, дакле не 5 минута него читавих 20 минута у продавници, да би можда удахнуо један једини вирус! Рекли смо да особа мора удахнути најмање 500 вирусних честица (најмања инфективна доза је 500 вирусних честица) да би се заразио. Дакле, у овим околностима, чак и ако нико нема маску, тешко ће се ико заразити!!! Али, узмимо сада да је у ту продавницу ушао неко ко је болестан и има клиничке симптоме болести, и да је у тих 5 минута боравка у том простору, се само једном закашљао (у том кашљу излучио је 100 000 вирусних честица), и само једном кинуо (и избацио 1 милион честица вируса, а понекад то може бити и 200 милиона!!!). Плус на ту количну избаченог вируса, морамо још додати ону количину вируса коју је и он избацио дисањем и говором - дакле


25


27.12.2020.

МАГАЗИН

26

оних већ поменутих 800 вируса. То је онда укупно 1 000 000 + 100 000 + 800 = 1 100 800 вируса! Када то поделимо са 150 кубних метара запремине ваздуха, добијемо 1 100 800 : 150 = 7 338,66 вирусних честица по кубном метру! Ако следећи посетилац проведе 5 минута, рекли смо да ће удахнути 10 литара ваздуха за минут, дакле 10 X 5 минута = 50 литара ваздуха, што чини 20 део кубног метра. Обзиром да у једном кубном метру сада има 7338,66, онда се простом пропорцијом израчуна колико ће имати у тих 50 литара које је следећи посетилац удахно. То је 20 део кубног метра или 7338,66 : 20 = 366 честица вируса! То је већ врло близу инфективне дозе односно количине вируса потребне да се заразите (рекли смо д a је то око 500 вирусних честица ). Дакле, са само још пар минута дужим боравком у том простору, готово сигурно ће се заразити, а продавачица сигурно! Но, уколико су у овој описаној ситу-

ацији и просторији сви носили маске, и продавачица, и инфицирани, и следећи посетилац, онда се ствари драстично мењају. Зашто? Зато што је тачно да маска не штити од проласка коронавируса кроз њу, јер су коронавируси много мањи од шупљина на текстури маске! Али то уствари уопште и није потребно да маска ради! Маска ће са скоро 90% ефикасности да задржати оне микрокапљице (све крупне микрокапљице сигурно скоро 100%, али и до 90% оних најситнијих микрокапљица), а које је болесник искашљао и искијао, и које лебде неко време у простору, и у којима смо већ научили да се налази коронавирус! Дакле, уместо оних 7338,66 вируса по кубном метру, маска ће отклонити у најгорем случају 90% микрокапљица (а тиме и 90% вируса), и остаће „само“ 733, 866 вируса по кубном метру, пошто ће посетилац удахнути само 20 део кубног метра за 5 минута, то је 733,866 : 20 = 36,99 честица вируса, што сигур-

но није довољно да се човек инфицира! А ако је и болесних носио маску, онда ће још 90% вируса да остане на унутрашљој страни његове маске, и док кашље и док кија! Дакле, реално је у пракси још мања шанса да ће се заразити и продавачица и следећи посетилац. А количина коронавируса је сведена далеко испод минималне инфективне дозе (биће 36,99 вирсних честица – а треба минимално 500 честица вируса!), али то је количина која не инфицира човека, али му неприметно стимулише стварање заштите од овог коронавируса! Дакле, долази до формирања „имунитета стада“, а да нико није болестан! Ако, на целу ову описану ситуацију само додамо да ипак постоји вентилација у продавници, и да она износи само 5 измена ваздуха на час, онда се оне израчунате концентрације коронавируса по кубном метру израчунавају (које смо добили поделом са 150 кубних метара запремине ваздуха присут-


ног у продавници), сада не деле само са тих 150 кубних метара ваздуха присутног у продавници већ: 150 X 5 (јер има 5 измена ваздуха на 1 час – што значи да се у просторији оних 150 кубних метара заменио комплетно 5 пута za 1 час) = 750 кубних метара, односно вирус ће бити додатно разређен за још 5 пута! То је и уједно и једно од мојих објашљења, зашто је коронавирус од средине јесени и захлађењем драстично „букнуо“! Зато што сви људи много више проводе у затвореном простору, који је за разлику од летњих и топлих месеци, када је вентилација због врућине свуда била укључена на најјаче, сада потпуно искључена јер сви штеде енергију, јер се не „исплати“ грејати ваздух, а потом га и избацивати напоље тако угрејан, а убацивати хладан, него је много исплативије грејати га а све затворити, да се просторија не хлади (и да чиста хладан ваздух не улази, а топо и инфициран не излази)!!!! Зато и по-

стоји сезона грипа, само у хладнијим периодима године, а коронавирус функционише по готово истим принцпима, као и грип! Уз то, не заборавите, да сваким часом који протекне од момента избацивања коронавируса из организма инфициране особе (без обзира да ли вирус лебди у ваздуху или је заједно са микрокапљицама пао на зид или сто или прозор), опада број живих коронавируса, то јест оних инфективних, а расте број мртвих-односно неинфектив них! Ми смо све ове рачунице извели као да су сви ти коронавируси избачени из организма остали све време инфективни. Али у пракси, сваким протеклим часом опада, сам од себе број инфективних живих вируса – за скоро половину (значи ако је било 1 милион живих вируса у ваздуху – за 1 час ће их бити пола милиона, а за још један час само 250 000, и тако стално упола мање јер расте број оних вирусних честица који су већ „мртви“ јер су

се „исушили“ (рекли смо предходно да је коронавирус врло осетљив на исушивање јер припада групи вируса који имају омотач! Морам да поновим то јер је „понављање мајка учења и науке!). Да закључимо, ако вам је већ комшија или неки пријатељ који није свакодневно у контакту са вама, већ дошао у стан, било би добро да седите поред отвореног прозора! Топлотна разлика између хладног ваздуха напољу и топлог унутар стана ће направити врло јаку циркулацију (читај вентилацију или српски промају) ваздуха, и тиме ћете бар за 5 до 10 пута смањити вероватноћу да ћете се инфицирати коронавирусом, чак и ако је тај ваш пријатељ инфициран, али још нема симтоме болести! Ако још носитие при томе и маске (јер док причате, сви избацујете оне микрокапљице – то смо већ научили!), шансе за инфицирање су готово никакве!!!

27


28

МАГАЗИН 27.12.2020.


29


27.12.2020.

МАГАЗИН

30

Миомир Вукићевић


Тековине демократских промена: Миомир Вукићевић (3)

УМЕСТО ДЕМОКРАТИЈЕ АНАРХИЈА - Интелектуалци су највећи кривци за пропаст народа, зато што свој посао никада не ураде до краја. - Демократија је огромна заблуда којом се маше испред очију обичних грађана са жељом да се неко обмане и злоупотреби. - Нема много оправдања за рушилачке намере, као пред крај последње деценије двадесетог века, јер има много других начина да се изведу промене. - У јесен 2000. је срушена државна структура а на најодговорнија места доведени послушници који не знају да раде и нису дорасли пословима који су им поверени. - Политика је способност да човеку гледаш у очи и да га лажеш. - Неодвојиви део политичке свакодневице постале су свађе, сукоби, остваривање интереса далеко од очију јавности, оспоравање легитимитета локалне власти, седнице локалног парламента у ресторану болнице или биоскопу

31


32

МАГАЗИН 27.12.2020.


астојање да се проникне у узроке који су претходили демократским променама у јесен 2000. године, и резултате остварене током наредне две деценије, појачава уверење о дубоким поделама и различитим тумачењима последица. И док једни догађаје из тог периода оцењују револуционарним има и оних којима да све што се дешавало у том периоду више личи на јурише незадовољних и обмане, што је карактеристика бројних других периода у историји земље. У такве се убраја проф. др Миомир Вукићевић који сматра да је народ преварен и изигран, јер се није догодило ништа од онога што се на основу обећања очекивало. Много пута поновљена теза да Срби за зеленим столом најчешће изгубе све што су добили у ратовима у овом случају добија нову димензију због уверења да је у јесен 2000. много тога изгубљено и без рата. Разлог таквом епилогу налази се у потврди да су Срби добар и честит народ који има квалитетне људе, а такве не воли превише. Потврду овог става др Вукићевић налази у речима Арчибалда Рајса који је пре више од сто година изрекао нимало оптимистички став по коме су интелектуалци највећи кривци за пропаст народа, зато што свој посао никада не ураде до краја. Легитимитет интелектуалаца много година касније оспорио је и председник Извршног већа Скупштине Србије Десимир Јефтић подстакнут уверењем да за њихово мишљење нико не зна. - Не могу дрипци и вуцибатине да воде и буду на челу догађаја. Иако је у ратовима и хаосима то увек тако у мирнодопским ситуацијама такви не могу да буду на челу. То морају да буду људи који мисле, који виде, пројектују, процењују, а не они којима су ролетне испод носа и имају у виду само сопствене интересе. Нама се двадесет година догађа да је доминантан лични интерес а никако, или у најмањој мери, интерес народа и државе.

Н

То време сам доживео мало чудно, јер промене које су биле наговештаване нису биле смислене. Под појмом демократије се радило свашта, а демократија не постоји. То је огромна заблуда којом се маше испред очију нас обичних грађана са жељом да нас неко обмане и злоупотреби. Тада се говорило да је демократска опција била доминантна, јер је Милошевићев режим био тоталитарни. Као актер догађаја из једног периода неке сам ствари видео боље него други. Многе ствари могу да му се прикаче али не могу да се сложим да је Милошевић проузроковао рат на простору Југославије, не због тога што он није хтео, или није желео, него зато што није умео. Он интелектуално није дорастао и није био човек калибра да може то да направи, а када му се то присписује само се насмејем, каже Вукићевић уверен да су се промене догодиле на таласу негирања Милошевићевог периода. Ма колико да то није спорно чињеница је да би и данас таквом третману могле да буду подвргнуте различите активности, а свако ко покушава реално да размишља нађе много аргумената за критику. Упркос томе нема много оправдања за рушилачке намере, као пред крај последње деценије двадесетог века, јер има много других начина да се изведу промене. У таквим околностима мала је сатисфакција што 2000. године није много срушено у физичком смислу. Много штетнијим оцењује се рушење система, не зато што би највише представнике власти, укључујући и председника државе, заменили неки други него што је срушена државна структура а на најодговорнија места доведени послушници који не знају да раде и нису дорасли пословима који су им поверени. У таквим околностима посебно значајном оцењује се недостатак адекватне бирократије, најквалитетнијих младих људи који се, као у неким другим државама, посебно школују за рад у државним

управама. За такве се бирају најквалитетнији и најспособнији људи који остају трајно у државној управи како би чували систем и омогућавали му да функционише. - То је као у сваком другом предузећу. Може да се мења руководство, али не и техничка структура јер ако отпустиш све инжењере шта ће да остане. Тако је и у држави. Ако уместо људи који знају да раде свој посао доведеш оне који немају везе са тим, нису школовани а нису му интелектуално и искуствено дорасли, рушиш систем. То се десило код нас, а догађа се после сваких избора па такви избори нису добри. Политика је способност да човеку гледаш у очи и да га лажеш. Кад сам био председник општине нисам ништа обећавао, јер човек који се бави политиком мора да зна шта може и то мора да каже. Ови су почели да праве аутопутеве а то нису рекли на почетку, јер да су рекли сви мислећи људи би били против зато што Србији од тога неће бити боље. Чак и онима који живе уз аутопут биће горе, јер је то цев кроз коју пролази транспорт а из ње неће изаћи вода да напоји жедна поља. Аутопутеви не доносе корист те врсте, па треба пустити да их раде странци а ми да правимо наше путеве. Кад сам био председник правили смо пут из Роћевића према Краљеву, а сви су се чудили зашто. Зато да људи добрим путем дођу до града са добрим производом, а не да иструцкају воће и од њега направе сок, каже Вукићевић. Осврт на локални ниво потврђује да се, кад је у питању стручност оних којима су поверене најодговорније дужности, не разликује много до републичког јер су и тамо, каже Вукићевић, људи који не знају да раде свој посао, а поређење са периодом од пре неколико деценија сведочи да су четири петине састава локалног парламента чиниле факултетски образоване особе. Оно што се није променило су интереси, као вечита и непроменљива ствар, које странке

33


27.12.2020.

МАГАЗИН

34

заговарају на контрапродуктиван начин како би их остварили. Постојали су и раније али су каналисани због обавезе локалне самоуправе да управља њима, а не да производи свађе и сукобе. После 2000. много тога се променило, све већи број саговорника би рекао на горе, а то се оцењује најзначајнијим тековинама догађаја с почетка октобра те године. Неодвојиви део политичке свакодневице постале су свађе, сукоби, остваривање интереса далеко од очију јавности, оспоравање легитимитета локалне власти, седнице локалног парламента у ресторану болнице или биоскопу а све, оцењује Вукићевић, одликава својеврстан вид анархије. - Ја сам техничко лице и не могу систем да тумачим на начин, хајде да се договоримо како ће да буде. Можемо ми да се договарамо о неким стварима, али о већини мора да одлучује човек који је стручан, а не ко има право да то завршава дизањем руке. Данас

имамо школе где на једном радном месту раде по два три учитеља, у јавним предузећима уцењене људе тако што су годинама запослени на одређено време па морају да гласају онако како им се каже. Тако се не води држава. Не може у Дому културе у Рибници да ради тридесет људи кад су у моје време исти посао радила четири човека. Тако је свуда, и у „Чистоћи“, и у „Водоводу“, и у свим јавним предузећима, па ко пре дође на посао заузме столицу а остали иду у кафану, каже Вукићевић и подсећа да у Србији има милион и осамсто хиљада пензионера и око милион и двеста хиљада запослених, од тога око седамдесет или осамдесет одсто су у јавном сектору. Негативни ефекти промена које се све мање сматрају демократским видљиви су и у приватном сектору, посебно у сфери јавних набавки које су се много пута потврдиле као најефикасније средство за манипулисање и уцену. Искуство показује да није мали број

примера који указују како је за добијање посла неопходно запослити одређен број људи од интереса за наручиоца, по правилу неспособних и непотребних сем да воде политику у производњи. Прихватање оваквих услова се најчешће потврђује као крупан корак ка пропасти предузећа, а све указује на потврду о нефункционалности као последице изборног система у коме се уместо људи бирају странке. Врхунац су последњи парламентарни и локални избори, подсећа Вукићевић, на којима се није појавила странка него председник. - Друго, то што држава није слободна. Србија није слободна, ни самостална јер је окупирана, не само зато што нам је узет део територије на Косову и Метохији него смо окупирани и ментално и законодавно. Нама се закони не усвајају на енглеском језику као у Бугарској, али у свакој канцеларији, војсци, полицији, управи, постоје људи који командују шта и како да се ра-


незапослених и поред потврде да нема привредних гиганата какви су били Магнохром, Фабрика Вагона, Јасен, Каблар и бројне трговинске фирме са пословним јединицама широм земље. Неспорно је да локална заједница живи без обзира ко је на власти, али и обавеза политичких субјеката који су преузели одговорност за организацију живота у њој да каналишу активности у циљу задовољења заједничких интереса. Осврт на период последњих двадесет година објективном посматрачу ипак појачава уверење да се није много изгубило. - Многе ствари од ових које су се догодиле, каква год да је била власт и ко год да је био на власти, догодиле би се јер нису биле производ наше воље, а и на нивоу државе и на нивоу града последица су утицаја споља. Сећам се периода кад смо били ђаци, а професор говорио да ће једног дана све тајне да буду јавне, свима ће да буду доступне,

али ће морати да одлучимо шта је истинито а шта није. Данас је много теже живети него пре педесет и више година кад си имао ауторитете у политици, култури, науци, у свему, које си слушао и за којима си ишао. Данас ни вођа не значи ништа јер је залуђен исто као и ти, јер и он има исте информације као и ти и из њих треба да изабере шта су праве. Због тога треба да буду много јаки људи, а ови данас то нису. Нису били ни у време Слободана Милошевића, није био ни сам Милошевић, јер да јесу још тада би определили наш пути и рекли, нећемо то да радимо него идемо овако. Можда би и било сукоба, али би данас сигурно било другачије. Зато кажем да нисмо много изгубили, јер смо на мало тога могли да утичемо, оцењује Вукићевић период који је претходио променама, а значајан број становника локалне заједнице их сматра све мање демократским. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ди. Не кажем како не треба да се спроводи надзор над неким када треба да га култивишеш, цивилизујеш, подигнеш на виши ниво. Али, на нивоу једне државе то је поражавајуће, то је окупација и то другачије не могу да назовем. Шта год да се догађало од 2000. на овамо у том је светлу, па прво мора да се промени изборно законодавство и буде непосредно како бих могао да гласам за посланика, а не за странку, каже Вукићевић. Бољи познаваоци прилика у прошлости из поређења са догађајима из тог периода покушавају да закључе како су утицали на тренутне прилике уземљи. Да то који пут ствара нове дилеме потврђује податак да је у Краљеву почетком последње деценије двадесетог века, уз тридесетак хиљада запослених у привреди, на евиденцији незапослених било око петнаест хиљада радно способних особа. Данас подаци филијале Националне службе за запошљавање сведоче о знатно мањем броју

35


36

МАГАЗИН 27.12.2020.


37


27.12.2020.

Експозе Aне Брнабић, кандидата за председника Владе Србије (9)

РУДАРСТВО, ПОЉОПРИВРЕДА

МАГАЗИН

Рударство

38

Сектор рударства ће остати важан елемент привредног развоја Србије имајући у виду и његов тренутни допринос, и додатни потенцијал за још значајнији утицај на национални и регионални развој. Отварање нових и проширење постојећих рудника могу да допринесу дугорочно одрживом привредном расту. Посебан фокус биће на реализацији пројекта „Јадар“, који представља велику прилику за нашу земљу имајући у виду да се у Лозници налази лежиште новооткривеног минерала литијум-бората, тзв. „Јадари-

та“. Наш стратешки партнер Рио Тинто je до сада уложио више од 250 милиона долара, и најавио улагање нових 200 милиона долара за даљи развој пројекта „Јадар“ који се налази у последњој фази припреме. Имајући у виду обим инвестиције и потенцијал отварања нових радних места, овај пројекат је од приоритетног значаја не само за економски развој у региону Лознице него и за целу Србију. Пројекат има потенцијал да позиционира Србију као значајног снабдевача светског тржишта за производњу литијумских батерија за електрична возила и складиштење енергије. Такође, проје-

кат „Јадар“ ће обезбедити борате који се користе у производњи детерџента, козметике и других производа широке потрошње. Наш циљ је да, уз партнере из Рио Тинта, формирамо стратешко партнерство са трећом компанијом која би започела производњу све присутнијих хибридних и електричних аутомобила и/или компанијом која ће покренути производњу електричних батерија у Србији. На овај начин успели бисмо да даље унапредимо и подигнемо укупно српску економију и заузели бисмо лидерску позицију у региону с аспекта технологија нискоугљеничног развоја.


А, ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА Еколошку одрживост ћемо поткрепити коришћењем пепела у производњи цемента али и у производњи агрегата за потребе изградње путева и других објеката. Индустријском прерадом пепела и уз пажљиво одлагање и враћање откривки ћемо поступком рекултивације хумусирати експлоатисане површине и учинити их плодним, односно на минимум свести еколошке последице, нарочито отворених копова, односно количину индустријског заузимања плодних ораница максимално редуковати.

Паметна, отпорна и одржива пољопривреда Пољопривреда је сектор са значајним учешћем у запослености и у БДПу Србије. Србија је, такође, традиционално пољопривредна земља, са знањем и иновативношћу која се, уз адекватну подршку Владе Србије коју смо пружили у претходном мандату, научних и образовних институција, показала спремном за 21. век. Један од најбољих примера овога је Институт Биосенс који је у конкуренцији са престижним европским универзитетима и научним институтима

победио и добио од Европске комисије статус Центра изврсности за напредне технологе у области одрживе пољопривреде. Ово је уједно и једини Европски центар изврсности који се налази ван територије ЕУ, што је огромна потврда квалитету и конкурентности наше науке и важан ослонац у развоју наше земље. Важност пољопривреде и самоодрживости више него икада се показала током COVID кризе. Србија је била самоодржива и били смо једна од ретких земаља која ни у једном тренутку није имала несташице хране и основних животних намирница. Управо супрот-

39


27.12.2020.

МАГАЗИН

40

но – упркос кризи, били смо у прилици да извозимо наше сировине и производе. Током мандата претходне Владе улагања у пољопривреду су била системска и стратешка, усмерена на то да наша пољопривреда постане отпорнија на климатске промене, ефикаснија, продуктивнија и одрживија. Уложили смо и улажемо у системе за наводњавање, електрификацију поља, аутоматску противградну заштиту, субвенције за обнову механизације и куповину нове опреме, кренули смо да стимулишемо унапређење квалитета садног материјала и процеса производње. Из средстава зајма Фонда за развој Абу Дабија за финансирање Развоја система за наводњавање, у 2017, 2018, 2019. и првој половини 2020. године, реализовани су радови на појачаном одржавању канала на подручју Војводине двонаменских система Речеј,

Међа, Итебеј, Јанков мост I и II, на изградњи црпних станица Калоча, Јегричка и Песир и радова на подсистему Нова Црња Житиште и Тиса Палић, Кикинда ЦС Мокринска II, Мали Иђош, као и на изградњи деонице канала Кула Мали Иђош, од km 10+310 до km 15+300 на подсистему Мали Иђош и хидромелиорационог система на подручју Шапца. У циљу проширења активности на реализацији пројекта Развоја система за наводњавање I фаза, започета је реализација још 18 пројеката на подручју Војводине којима ће се обезбедити услови за наводњавање додатних 57.248 ha површина пољопривредног земљишта, као и пројекта изградње хидромелиорационих система на подручју Чачка, Тополе, Параћина и Панчевачког рита. Вредност нових пројеката у 2020. години износи скоро 70 милиона евра. У претходне две године поставље-

ни су први потпуно аутоматизовани системи противградне заштите у Србији. Након завршетка првог пилот-пројекта постављања аутоматских противградних система у радарском центру Ваљево (99 станица), који је у претходном периоду био најугроженија област, кренуло се и са опремањем РЦ Фрушка Гора, РЦ Бајша и Самош, РЦ Ужице и Букуља. Договорена је и линија одбране од града којом ће се наше обрадиве површине бранити из Републике Српске. За ове системе укупно је утрошено или је у току финансирање у износу од око 6 милиона евра, чиме ће до краја године бити довршени радови на софтверском и хардверском опремању на 3 радарска центра, постављању телекомуникационе опреме на 17 чворишта и опреме и аутоматских лансера на 183 локације. Успешно је реализован и пројекат електрификације поља за наводњава-


ње, вредности преко 80 милиона динара, нa територији Лесковца, Житорађе и Варварина. Наводњавање земљишта путем погона који раде на струју, а не на дизел гориво, значајно смањује трошкове и повећава безбедност произвођачима који помоћу електрификације, чак и у време суше, имају воду, чиме добијају и на квалитету производа. У наредном периоду планирана је изградња недостајућих електроенергетских објеката ради електрификације поља за наводњавање у површини 10.000 ha на територији Мачве. Процењена вредност радова на изградњи недостајућих електроенергетских објеката је 132 милиона динара. Крајем 2017. године добили смо ИПАРД акредитацију и расписали прве конкурсе за тракторе, механизацију и опрему. Износ повраћаја је од 50% до 70%. У наредном периоду још више ће

се стимулисати отварање и модернизација пређивачких капацитета ради повећања вредности извоза и стимулисања улагања у прехрамбену индустрију Србије како бисмо од извозника сировина постали извозници готових производа. С тим у вези, примарним произвођачима и прерађивачима је доступан читав низ мера подршке за набавку нове опреме, како из националног буџета, тако и из ИПАРД-а, где смо, поред постојећих инвестиција у имовину пољопривредних газдинстава и инвестиција у прераду и маркетинг пољопривредних производа и производа рибарства, акредитовали и инвестиције у рурални туризам (први јавни позив по овој мери је тренутно у току). Секторе живинарства и производње грожђа и вина смо такође укључили у ИПАРД. Посебно ћемо радити на томе да убрзамо процес одобравања и уговарања подршке и реализаци-

ју планираних инвестиција. Сва системска и стратешка улагања у пољопривреду претходних година су нам, као и у случају иновација и ИТ сектора, брзо дала очигледне резултате. Након лоше пољопривредне године у 2017. години, Република Србија је забележила три узастопне одличне године (2018, 2019. и 2020) – у свакој од ових година је производња била око 10% изнад десетогодишњег просека. Ово показује да, уколико наставимо стратешки и системски да улажемо, брзо можемо да видимо резултате кроз већу продуктивност и конкурентност читаве наше економије. Ова Влада мора више да ради на односу између пољопривреде и прехрамбене индустрије. Из овог разлога смо у Закону о министарствима предложили да прехрамбена индустрија из сектора привреде пређе у сектор пољопривреде. Република Србија је тре-

41


МАГАЗИН

27.12.2020.

нутно међу земљама које пољопривредној производњи дају најмање вредности кроз даљи ланац прераде. Код нас је предоминантан извоз сировина и производа ниског степена прераде, што представља изгубљену додату вредност у сектору прехрамбене индустрије. Такође имамо мали удео производа вишег степена прераде у извозу, а велики удео увозних прерађевина на тржишу. На пример, малина се извози у замрзнутом стању, у паковањима од 5 до 10 кг, а не у малопродајној готовој амбалажи или прерађена у функционалне прехрамбене производе додате вредности. Сличан је случај и са другим пољопривредним производима, на пример, сојом, где, иако имамо значајне количине соје која није ГМО, још увек није довољно искоришћен њен потенцијал у исхрани људи, као што је пре-

42

рада у тофу и сличне производе. Као огроман потенцијал у претходним годинама нам се посебно профилисало винарство и виноградарство. На ово указује значајан раст броја регистрованих произвођача вина: 2014. године је било регистровано 240 винарија, а данас их је 406. Такође, приметно је и интересовање за повећањем површина под виноградима, као и за унапређењем квалитета српских вина и препознатљивости наших вина на домаћем и на међународном тржишту. Влада у најкраћем року мора да усвоји Стратегију развоја виноградарства и винарства у Републици Србији до 2030. године и предложи нови Закон о вину како би ову важну област боље регулисали и ослободили сав њен потенцијал. И, поново: једна од највећих шанси Републике Србије у даљој транзицији

ка економији заснованој на знању и иновацијама јесте да у ланцу производње хране начинимо искорак ка производима вишег степена финализације и да се, од извозника пољопривредних производа, трансформишемо у извозника хране и готових производа на бази пољопривредних сировина.

Вештачка интелигенција (ВИ) Студије указују да би ВИ у наредних 15 година могла да удвостручи годишње стопе глобалног економског раста, и то кроз унапређење продуктивности рада до чак 40%, стварање „паметних машина“ које ће моћи да скоро самостално уче и решавају проблеме, и ширење иновација и иновативних решења у комбинацији са другим секторима економије. Једна од кључних стратегија за да-


љи раст и развој Републике Србије је Стратегија за развој вештачке интелигенције у Републици Србији за период 2020 2025. године. Према Индексу спремности за ВИ који пружа компаративно упоредиве индикаторе за 194 државе света, Србија је ове године скочила 12 места у односу на 2019. годину и сада смо рангирани као 46. земља од 194 које се мере. Први смо у региону Балкана, што укључује и Хрватску, а у односу на 2019. престигли смо Грчку, Бугарску и Румунију. Испред нас су Мађарска и Словенија. Ово показује потенцијал који имамо за даљи раст и развој и коришћење ВИ за наш укупни раст и трансформацију. Наш циљ је да искористимо трендове у развоју вештачке интелигенције за подстицај економском расту, повећану продуктивност и конкурентност наше привре-

де, унапређење јавних услуга, ефикаснији рад јавне управе, унапређење научног кадра и развој вештина за послове будућности. Примена Стратегије је већ почела доделом средстава Фонда за науку за 12 пројеката из ВИ. У току је и конкрус за развијање нових мастер програма из ВИ на факултетима, а већ следеће године ћемо имати и прву генерацију студената из ове области. Поред овога, постоји неколико важних ствари које Влада мора да уради како би направила основе за наше даље системско напредовање у области развоја ВИ. Пре свега, за развој и тестирање решења заснованих на ВИ потребно је обезбедити одговарајућу инфраструктуру рачунара високих перформанси. Влада ће у току следеће године успоставити платформу за ВИ, укључујући најсавременије рачунарске системе

високих перформанси, заједно са софтверском платформом, и омогућити доступност ове инфраструктуре академској заједници, научнотехнолошким парковима, јавној управи и привреди. Да би се брзо развио ВИ, Влада Републике Србије ће основати Институт за развој ВИ који ће се бавити истраживањима и применом ВИ у различитим областима, са израженим мултидисциплинарним приступом, уз сарадњу са осталим научноистраживачким установама, привредом и јавним сектором. Када будемо урадили ове ствари и у потпуности имплементирали Стратегију развоја вештачке интелигенције, Република Србија ће бити позиционирана као лидер региона за развој ВИ.

43


44

МАГАЗИН 27.12.2020.


45


46

МАГАЗИН 27.12.2020.


Божићна посланица монс. Станислава Хочевара, надбискупа и метрополита београдског

НИСИ СЕ УСТУКНУО… редрага браћо и сестре, драги сви прославитељи, пријатељи и поклоници Тајне Оваплоћења! Радостан сам што сам са Вама! Са Вама у заједништву неописиво чудесне Тајне живота; са Вама у нади и вери да смо од Носиоца свеколиког живота, Исуса Христа, живот и примили, и да смо сада, у овом земаљском ходочашћу, на путу ка пуноћи истинског живота. То осећам толико снажније сада, након 20 година своје бискупске службе и 20 година примљеног дара служења у Београду. Свестан сам да оба ова дара нисам заслужио, па управо због тога желим Вама свима, предрага браћо и сестре, још личније проговорити. У тих 20 година сам, наиме, дословно могао опипати колико је судбоносно исправно схватати живот. Живот се, заправо, у свим својим разноврсним бојама и небројеним димензијама богатства објављује искључиво уколико га откривамо у његовом Извору, Извору свег живота, у непојмљивој Тајни Тројединог Бога. У том бесконачном Океану могућности свих могућности; у тој, нотама незаписивој Симфонији космичке бесконачности. Тек у том Извору без извора може се колико-толико наслућивати шта заправо Живот јесте. То је, пре свега, онај Живот о коме говори Исус из Назарета. „Дођох“, каже, „да ви имате живот! И да га имате у изобиљу!“ Исус, дакле, не шкртари са животом. Исусу свакако није драго што живимо у пандемији Цовида-19. Исус се не мири са тим да живимо у страху и неизвесности. Није, наиме, воља Његова да будемо затворени, изоловани, удаљени једни од других, камоли да је жеља Његова да живимо са маскама на лицу. На лицу које одражава наш идентитет, нашу посеб-

П

ност, наше непоновљиво историјско и космичко место. Све то није по вољи Његовој, све то смо нажалост, свесно или несвесно, сами изабрали. Мислили смо да можемо мењати сопствени идентитет и да себе прогласимо „творцима“, „боговима“, „произвођачима“ силе Божје. Не само у подизању величанственог торња у Паризу, и не само у толиким атеистичким и антитеистичним идеологијама и режимима, него и у нашем практичном атеизму, ми сами свесно протерујемо Бога, уклањамо Извор живота, па тиме и здравље. Уместо да живимо узвишеност Божјих синова и кћери, и самим тим достојанство сарадника Божјих, радије бирамо свој ништавни егоцентризам, а тако и нарцисоидност, који нас бацају у реку пролазног. Када сваке недеље и под сваком великом свечаношћу у Цркви молимо величанствени захвални хвалоспев, познат по првим речима римског оригинала „Te Deum laudamus“, сваки пут ме, да ми колена клецну, толико дубоко гану следеће речи: „Ти да за наше спасење постанеш човеком, Христе Господе, ниси се устукнуо крила Дјевице.“ Предрага браћо и сестре, зар није невероватно да је баш хришћанство, које је на први поглед тако универзално, али и – чини се за многе – тако апстрактно, и – како многи мисле – неопипљиво, управо толико конкретно, толико опипљиво, непоновљиво историјско, тако елементарно? Баш хришћанство говори о нашем спасењу, о сваком конкретном човеку, конкретној жени, о крилу конкретне Мајке. Може ли постојати нешто конкретније, практичније, свакидашњије, уочљивије, „приручније“? Да, управо хришћанство, које је тако недокучиво и тако универзално, истовре-

мено је и најопипљивије и најконкретније. Само хришћанство даје јасну улогу и смисао микро и макрокосмосу, и омогућава нам целовито разумевање свих односа, свих релација и корелација, разумевање свих улога, свих служби, свих задатака и свих могућности. Зато и ова пандемија – коју неки називају „пошаст“, а други се њоме баве само једнострано и једносмерно, док је се трећи само боје, од ње беже и чекају вакцинацију – може за нас постати истинска пророчка снага. Није ли још одавно записано: „Бог увек прашта. Човек је способан да прашта, мада ретко то чини. Али природа никада не прашта.“ Природа, наиме, и не може да прашта. Не може, јер или функционише по од Бога датим законима или сама нужно постаје бунт, отпор, болест, носилац смрти. Пандемија је зато најопаснији бунт нашег неусклађеног односа живота и Живота. Човек је разумно и слободно биће које може да схвата, али често не жели да схвати; човек може логично, нормално и, дакле, морално деловати; истовремено, он може да чини и не жели чинити; може рећи „не“, може окренути леђа добру, истини, хармонији, па тако и здрављу. Специфичност нашега времена јесте у томе да се човек бори само за, у једнодимензионалном смислу, аутономију; за независност у смислу самодовољности, што значи: изван заједнице; за слободу у апсолутном смислу, а такву слободу у апсолутном смислу може живети само потпуно савршено биће – Бог. Оваквим схватањима се, на несрећу, углавном препустила целокупна савремена наука о човеку, антропологија, веома често и савремена филозофија, и, нажалост, ту и тамо и сама теологија. Па и сама Христова Црква се из тих нелогичних разлога поделила. Медији, опет, по својој психо-

47


48

МАГАЗИН 27.12.2020.


лошкој законитости искључиво говоре о сензацијама свакога времена. Зашто је, дакле, истинско славље Божића тако битно? Управо зато што нам само Бог може рећи ко јесте Бог, и ко јесте човек, и какав људски живот треба да буде. Само зато је, наиме, Бог постао човек. Зато је сам чин гледања, расуђивања, прихватања и поистовећења са Богочовеком – Исусом Христом, и прослављање Његовог оваплоћења, једини излаз из свих данашњих редукција живота. Ако нам данас пружају вакцине – које су састављене и из манипулисаних ћелија људскога бића, из људских фетуса – и говоре нам да нам дају лек, онда нам заправо на дуге стазе пружају нови ЦОВИД. А Божић је, пре свега, величанствено славље живота по законима Бога Створитеља. Не може нам себична људска рука, која тражи новац и славу, донети здравље. То може само безусловна љубав склопљена у нераскидивом брачном завету, која се бесплатно даје, живи и рађа живот у мајчинском крилу. Због своје несебичне љубави, мајчинско крило име-

нујемо „чистим жртвеником себедаровања“. Није савременик Светог Саве, Свети Фрањо Асишки без разлога задрхтао на речи пророка Исаије (Ис 1, 2-3): „Чујте, небеса, и слушај земљо (…); Синове одгојих, подигох, а они се одвргоше мене. Во познаје господара својега и магарац јасле господара својега, а (…) народ мој не разумије!“ Спознавши ове речи, Свети Фрањо је одмах израдио оно што данас називамо „јаслице“ или „Витлејем“. И пред њима је клечао, молио и вапио, да би и он, и сва браћа његова фрањевци спознали и свесно се опредељивали искључиво за добро. Од срца желим, браћо и сестре, да и ове године имамо времена да читамо тај „револуционарни“ текст највећег пророка и времена да пред јаслицама контемплирамо пресудну битност отеловљења самог Бога. Свеукупно нас може излечити само наше слободно и целовито сједињење са Богочовеком Исусом Христом. Ево зашто је свето богослужје од суд-

боносног значења за свакога од нас. Вера и богослужје нису намењени привилегованима. Они су дар за све: „Да се сви људи спасу и да дођу у познање истине (…) хоћу, дакле, да се мужеви моле на сваком мјесту, подижући свете руке“ – позива нас апостол народа. Искрено се молим за свакога понаособ, за све наше породице и све наше заједнице, да бисмо новим, дубљим открићем Божића заживели наше ново заједништво, нову близину, нову радост. Нека нас, дакле, Новорођени уведе и током целе Године Господње 2021. води интегралном здрављу. „Тебе, стога, Новорођени, молимо: помози слугама и слушкињама својим!“ – закључимо речима захвалног хвалоспева. Мир Божији: Христос се роди – уистину се роди. А ја Вас, браћо и сестре, најпонизније благосиљам: У Име Оца и Сина и Духа Светога. + Станислав Хочевар надбискуп и метрополит београдски

49


50

МАГАЗИН 27.12.2020.


51


Варнице између заштитника грађана и начелника Градске управе

МАГАЗИН

27.12.2020.

РАЗГОВОР ГЛУВ

52

Иван Петровић


ВИХ ТЕЛЕФОНА

- Заменик заштитника грађана поднео Градском већу захтев за покретање дисциплинског поступка против начелника Градске управе због основане сумње да је учинио теже повреде из радног односа. - Начелнику градске управе се, сходно Закону о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, ставља на терет неизвршавање, несавесно и неблаговремено извршавање послова, а придодат је незаконит рад и пропуштање радњи за које је овлашћен. - Градско веће одбило захтев за покретање дисциплинског поступка

53


еднице Градског већа највећем броју грађана се не чине превише атрактивним, а на основу времена проведеног у разматрању значајних тема за функционисање града могло би се закључити да им превише значаја не придају ни сами чланови јер их годинама уназад карактерише прилична доза монотоније и једнодушна подршка свему што предложи председавајући. Да нешто што се нађе на дневном реду по који пут заинтригира шири круг грађана потврђено је након сазнања о захтеву заменика заштитника грађана да се преиспита рад начелника Градске управе као посебно значајне полуге у апарату градске администрације. Закон о локалној самоуправи, Статут града Краљева и Одлука о локалном омбудсману били су основ на коме је заменик заштитника грађана Иван Петровић формулисао захтев за покретање дисциплинског поступка против начелника Градске управе, а разлог је основана сумња да је учинио теже повреде из радног односа. Начелнику градске управе се ставља на терет неиз-

МАГАЗИН

27.12.2020.

С

54

вршавање, несавесно и неблаговремено извршавање послова, сходно Закону о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, а придодат је незаконит рад и пропуштање радњи за које је овлашћен. У образложењу захтева подсећа се да је Омбудсман, у поступку контроле правилности рада Градске управе, 11. августа затражио да му се, ради утврђивања свих чињеница од значаја за доношење оцене о оправданости контроле, доставе информације о свим релевантним околностима везаним за предмет. Од начелника је затражено да извести да ли су, сходно Закону о безбедности и здрављу на раду и Правилнику о превентивним мерама за безбедан рад за спречавање појаве и ширења заразне болести, донета акта на основу којих се прописују превентивне мере,које је послодавац дужан да примени ради отклањања ризика за безбедан и здрав рад запослених, као и других лица која се затекну у радној околини.

Након што у одређеном року није добијена тражена информација, 1. септембра је ургенцијом затражено да Градска управа у року од седам дана отклони пропуст. Наговештај да није крај преписке између градских функционера који раде у истој згради био је приметан након што је начелник Градске управе писмено обавести омбудсмана да је одговор достављен 12. августа и да нема потребе за било каквим ургенцијама, јер има одличну сарадњу са локалним заштитником грађана. Упркос томе, с обзиром да је у належности начелника Градске управе извршење наведених прописа и надзор над радом и законитошћу Градске управе, новим актом од 8. септембра затражено је додатно изјашњење и појашњење којим се разлозима руководио начелник приликом истицања става да је одговор доставио и да нема потребе за било каквим ургенцијама. Омбудсман подсећа да је посебним актом заказао поступак контроле правилности рада Градске управе, и разговор са начелником или лицем које овласти да у њего-


во име пружи сва обавештења у вези непоступања и упознавања са свим чињеницама, подацима и околностима од значаја за вођење овог поступка. Актом на који се позива заменик заштитника грађана дата је и могућност да, уколико из објективних разлога понуђена сатница не одговара, начелник може предложити друго време посете. Образложење иницијативе потврђује да се начелник није одазвао на поступак контроле, нити је доставио било какво обавештење, или образложење, са наводима разлога за непоступање по захтеву омбудсмана, што је био дужан да уради. Игнорисање одлуком утврђених обавеза оцењено је неспојивим са основним принципима правне државе, поготово када је већ утврђен пропуст Градске управе, а несхватљивим одсуство и најмање потребе да се конструктивним дијалогом пронађе законито, правилно и оствариво решење уоченог проблема. Све то било је довољно за иницирање поступка утврђивања дисциплинске одговорности због процене да је прекр-

шено начело законитости и одговорности, јер је начелник био дужан да поступа у складу са законом и другим прописом према правилима струке. Уверење да то није урадио чини га одговрним за незаконит и нестручан рад који је резултирао тежом повредом дужности из радног односа. Потврда да је његовом кривицом дошло до неизвршавања одређених процесних радњи, сходно Закону о општем управном поступку, сведочи да су се стекли услови за иницирање дисциплинског поступка за утврђивање дисциплинске одговорности. Службена белешка коју је сачинио Иван Петровић сведочи да је на основу телефонског разговора примио притужбу грађана, који је желео да буде анониман, у вези примене превентивних мера за спречавање појаве и ширења епидемијских заразних болести. Иста сазнања добијена су и од других запослених у органима града Краљева што је било довољно за процену да, иако Одлука о локалном омбудсману не обавезује на поступање по анонимним

притужбама, има основа за покретање поступка по својој иницијативи. Да случај добије другачији ток потрудила се локални омбудсман Ксенија Гочанин дописом начелнику Граске управе у коме наводи да је у време обраћања Иван Петровић користио годишњи одмор, „те да се нико није обраћао, ни грађани, ни грађанке, нити запослени, канцеларији локалног омбудсмана, да није било телефонских притужби на рад Градске управе“, а да је она две спорне недеље радила сама у канцеларији. Чини се да Петровић није упознат да је начелник Градске управе донео План примене мера за спречавање и ширење епидемије заразне болести у коме су предвиђене опште и посебне мере заштите. План је био доступан свима, па и њему, јер је објављен на сајту града Краљева, а обимна документација достављена уз иницијативу била је довољна да Градско веће одбије захтев за покретање дисциплинског поступка. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

55


МАГАЗИН

27.12.2020.

Изградња постројења за пречишћавање вода

56

НЕОПХОДНА ПО - Завршна фаза изградње постројења за прераду отпадних вода у Лесковцу, Врбасу, Рашки, Крушевцу, Врању, Алексинцу и Ужицу. - У току припрема инвестиције у Чачку, Јагодини, Кикинди, Краљеву, Пироту, Пожаревцу, Вршцу и Зајечару. - Привредни субјекти су дужни да, најкасније до 31. децембра 2025. године, ускладе емисије отпадних вода са граничним вредностима. - У Србији је у наредних шеснаест година за заштиту вода потребно уложити пет милијарди и четири стотине милиона евра

бог малог броја постројења у Србији се, пре испуштања у реке и језера, пречисти мање од осам одсто комуналних отпадних вода, а додатни проблем су оне које у исту канализациону мрежу, или реципијенте, испушта привреда. Мерења показују да је садржај метала у седиментима река

З

у концентрацијама изнад граничних вредности, највише за никл, хром, арсен, цинк, бакар, олово и кадмијум. Начином да се у што краћем року смањи загађење оцењена је изградња постројења за пречишћавање отпадних вода за шта су подједнако одговорне компаније и локалне самоуправе. То је повод

за препоруку да се обезбеде подстицаји привреди и унапреди рад инспектора. Препоруке су део анализе стања у овој области која је представљена на вебинару ,,Представљање налаза и препорука за унапређење система отпадних вода у Србији“, као завршном догађају у скло-


ОДРШКА ДРЖАВЕ пу кампање ,,Месец вода“. Према неким проценама у Србији је у наредних шеснаест година за заштиту вода потребно уложити пет милијарди и четири стотине милиона евра. Највећи трошак представља изградња постројења за пречишћавање, а ситуацију додатно компликује то што у борби против загађења не постоје стимулативне мере за привреду. У таквим околностима одлучујућом се оцењује финансијска подршка државе, посебно за мала и средња предузећа којима је, поред новчане, неопходна и саветодавна помоћ. Податак да је управљање отпадним водама једно од најважнијих питања заштите животне средине основ је за ратификацију споразума са Развојном банком Савета Европе којим су одобрена средства довољна да покрију све што је до сада припремљено. Тако ће

ускоро почети изградња тридесетак постројења за пречишћавање отпадних вода, а у Министарству заштите животне средине очекују да значајни резултати буду видљиви већ наредне године. Да међу локалним самоуправама има и добрих примера потврђује завршна фаза изградње постројења за прераду отпадних вода у Лесковцу, Врбасу, Рашки, Крушевцу, Врању, Алексинцу и Ужицу а у току је припрема инвестиције у Чачку, Јагодини, Кикинди, Краљеву, Пироту, Пожаревцу, Вршцу и Зајечару. Ма колико улога инспекције била битна, неспорно је да нема довољно инспектора који би контролисали већи број компанија, а ситуацију додатно отежава податак да не постоји база података загађивача. Због тога се неопходним оцењује повећање броја инспектора и њихово усавршавање уз

подстицање сарадња између сродних служби, а инспекторка за заштиту животне средине из Мреже инспектора Србије Оливера Кикановић сматра да јачање ефикасности инспекцијског надзора треба осигурати кроз адекватну казнену политику. Брине и податак да, док неки привредни субјекти спроводе инвестиције које спадају у примере најбоље праксе, други нису довољно упознати са обавезама које имају и које им тек предстоје у функцији заштите вода иако су дужни да своје емисије ускладе са граничним вредностима најкасније до 31. децембра 2025. године. Студија стања у овој области израђена је у оквиру пројекта „Јавно приватни дијалог за развој“, а предлоге за унапређење грађани могу да пошаљу путем сајта www.jpd.rs. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

57


58

МАГАЗИН 27.12.2020.


59


Повољност за пољопривреднике и сезонске раднике

МАГАЗИН

27.12.2020.

АГРО ИНФО КАРАВАН

60

- Деведесет пет одсто сезонаца у пољопривреди током године радило у сивој зони. - Путем веб портала www.sezonskiradnici.gov.rs, и прве мобилне апликације за сервисе државне управе, пољопривредни произвођачи сада могу да региструју сезонске раднике за само пет минута. - Агро Инфо Караван у Краљеву прилика да заинтересованим представницима локалних органа, произвођачима и сезонским радницима буду представљене процедура и предности електронске пријаве сезонских радника. - Сезонцима омогућено да остваре права на здравствено осигурање у случају повреде на раду, пензијско и инвалидско осигурање за сваки дан радног ангажовања, као и задржавање статуса незапосленог лица и раније стечених права на новчану социјалну помоћ ољопривредни произвођачи и сезонски радници у петнаест локалних самоуправа широм Србије моћи ће из прве руке да се упознају са поједностављеном процедуром ангажовања на сезонским пословима пу-

П

тем портала и мобилне апликације. То им омогућава Агро Инфо Караван, који организује Национална алијанса за локални економски развој а у њихов град стиже уз подршку Немачке развојне сарадње. Након успешно реализоване

реформе, којом је уведена електронска пријава сезонаца, кључном за разумевање бенефита легалног ангажовања, како за послодавце тако и за раднике, оцењена је промоција на терену.


Н СТИЖЕ У КРАЉЕВО Шефица Јединице за храну и пољопривреду у Националној алијанси Тиса Чаушевић крајњим резултатом реформе оцењује задовољство привреде и радника. О првим ефектима сведочи податак да је рад на црно у овој области само током прве године смањен за тридесет седам одсто, а добра потврда је податак да је до сада на овај начин пријављено око четрдесет четири хиљаде сезонаца чија су права заштићена, а буџетски приходи увећани за четири милиона евра. Током девет дана, почев од 24. децембра, заинтересованим представницима локалних органа, произвођачима и сезонским радницима биће представљене процедура и предности електронске пријаве радника. Агро Инфо Караван је већ посетио Зрењанин и Ниш, сутра ће стићи у Чачак и Краљево, а следећег дана у Суботицу и Бачку Тополу. После новогодишњих празника наставља путовање до Инђије, Сремске Митровице, Гроцке, Свилајнца, Јагодине,

Зајечара и Неготина да би 15. јануара завршио путовање у Сомбору и Врбасу. У циљу поштовања епидемиолошких мера и безбедности, представљања система се одржавају на отвореном, а информације о тачном термину и локацији могуће је добити у локалној самоуправи. До прошле године ангажовање сезонских радника у пољопривреди подразумевало је сложену процедуру која је од послодаваца захтевала да издвоје око пет сати месечно по једном, због чега је чак деведесет пет одсто сезонаца у пољопривреди током године радило у сивој зони. Путем веб портала w w w. s e z o n s k i r a d n i c i . g o v . r s , и прве мобилне апликације за сервисе државне управе, пољопривредни произвођачи сада могу да региструју сезонске раднике за само пет минута, а осим компанија, послодавци могу да буду и власници пољопривредних газдинстава. Осим за послодавце, нови систем је осигурао бројне бенефите и за сезон-

ске раднике, којима је омогућено да остваре права на здравствено осигурање у случају повреде на раду, пензијско и инвалидско осигурање за сваки дан радног ангажовања, као и задржавање статуса незапосленог лица и раније стечених права на новчану социјалну помоћ. Иницијативу за поједностављење овог процеса пре пет година је покренула група пољопривредних компанија из Срема, а након размене искустава са земљама у региону развијен је иницијални концепт реформе, која је спроведена у сарадњи са Владом Србије и подршку Немачке развојне сарадње. Вишегодишњи напори резултирали су Законом о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима у одређеним делатностима, који је усвојен у јуну 2018. године, што је створило услове за развој електронског система пријаве сезонских радника од јануара наредне. Т. Радовановић Т. Радовановић

61


Нови Национални програм за сузбијање сиве економије

МАГАЗИН

27.12.2020.

ДОГОДИНЕ НОВЕ

62

- Једна од првих активности Владе Србије наредне године треба да буде рад на новом Националном програму за сузбијање сиве економије. - Успешно реализована половина од тридесет шест предвиђених мера програма који истиче 31. јануара. - Наредне године дигитална фискализација, проширење сезонског запошљавања на нове секторе и измене Закона о инспекцијском надзору. - Примена система еИнспектор обавезна за све републичке инспекције. - Планирано увођење електронске фактуре и дигиталне менице. - Наставак наградне игре „Узми рачун и победи“. - Међу приоритетима специјализација и дигитализација судова, јачање капацитета инспекција и Пореске управе. - Приоритет подршка предузетништву и самозапошљавању кроз пореско ослобођење почетника у првој години пословања


Фото: НАЛЕД

Е ПОВОЉНОСТИ

63


27.12.2020.

МАГАЗИН

64

а онлајн конференције „Излаз из сиве економије – Нова решења за ново време“, као завршни догађај заједничког пројекта „Подршка Влади Србије у борби против сиве економије 2018-2020“ који је, уз подршку Немачке развојне сарадње, спровела Национална алијанса за локални економски развој, стиже порука да би, у циљу системске подршке легалном пословању и запошљавању, једна од првих активности Владе Србије наредне године требало да буде рад на новом Националном програму за сузбијање сиве економије. Анализа примене још увек важећег програма, који истиче крајем године, показује да је успешно реализована половина од тридесет шест предвиђених мера, међу којима се најзначајнијим сматрају реформа инспекција, система паушалног опорезивања и сезонског запошљавања у пољопривреди. У таквим околностима наредна година се оцењује изузетно амбициозном због плана да се реализује неколико важних системских пројеката и

С

реформи као што су дигитална фискализација, проширење сезонског запошљавања на нове секторе и измене Закона о инспекцијском надзору како би примена система еИнспектор била обавезна за све републичке инспекције. Планирано је увођење електронске фактуре и дигиталне менице и наставак наградне игре „Узми рачун и победи“, а ако све буде реализовано Србија би могла имати далеко мање проблема са сивом економијом него до сада. Национална алијанса за локални економски развој предлаже да нови Национални програм укључи три групе мера, оне којима се подстиче и олакшава легално пословање, осигурава санкционисање свих који послују нелегално, и едукативне којима се повећава пореска дислицплина. Уз трансапарентност трошења пореских прихода међу приоритетима су специјализација и дигитализација судова, јачање капацитета инспекција и Пореске управе. У циљу смањења финансијског и административног оптерећења привреде, кључне

мере укључују даље смањење пореског оптерећења рада и укидање парафискала, аутоматизацију обрачуна пореза, могућност онлајн плаћања, поједностављивање регистрације предузећа и пријаве радника. Потпредседник Савеза за фер конкуренцију Националне алијансе Игор Лончаревић сматра како је потребно да се на бољи начин регулишу нови, флексибилни облици радног ангажовања као што је рад од куће, преко онлајн платформи или са делимичним радним временом, што се показало као посебно важно у доба пандемије. Предлог укључује успостављање јавног електронског регистра непореских намета, како би се знало шта и коме се плаћа од такси и накнада, а кључним се оцењује подршка предузетништву и самозапошљавању кроз мере као што је пореско ослобођење почетника у првој години пословања „Стартуј легално“, која је у 2019. омогућила отварање осамсто једанаест бизниса и запошљавање осамсто двадесет радника, уз просечне


уштеде од око сто педесет хиљада по запосленом. Међу бизнисима који су стартовали легално, деведесет одсто су предузетничке радње најчешће отваране у сектору трговине и прерађивачкој индустрији. Влада је ову меру фокусирала на предузетнике који се баве иновационом делатношћу, уз већи лимит пореског ослобођења током прве три године пословања, а препорука је да се прошири и на одређене категорије предузетника паушалаца. Иако ће нови Национални програм за сузбијање сиве економије бити предмет договора са ресорним министарствима, и даље се много очекује од фискализације, уз обезбеђење подстицаја привреди за лакши прелазак на савременија техничка решења фискалних каса и софтвера и прелазак на е-фактуре. Једним од најзначајнијих приоритета Министарства привреде оцењена је подршка малим и средњим предузећима, нарочито развоју женског и омладинског предузетништва. Немачка развојна сарадња је, кроз

пројекат Реформа јавних финансија – Агенда 2030, подржавала Владу Србије у изради и имплементацији Националног програма за сузбијање сиве економије који представља комбинацију стимулативних и репресивних мера. Новим решењима, пре свега у домену дигитализације процедура и плаћања и мерама у области јавних финансија, пројекат треба да створи неопходне основе за одржив раст малих и средњих предузећа и дугорочно да подстиче економски развој.

Проглашени победници студентске дебате Студенти Економског факултета у Београду Илија Драгић и Драган Џивџановић победници су такмичења „Пореска дебата: Штап или шаргарепа“, које је Национална алијанса организовала у сарадњи са Универзитетом у Београду и Пореском управом, а уз подршку компаније КПМГ и Немачке развојне сарад-

ње. Драгић и Џивџановић су победили заступајући став да су подстицајне мере ефикасније за унапређење наплате пореза и пореске културе у односу на репресивне. Победнички тим предлаже да се грађанима омогући да део пореза сами усмере у хуманитарне сврхе или друге намене, да се омогући израчунавање и плаћање пореских обавеза путем мобилне апликације или веб сајта, поједноставе пореске процедуре за одређене делатности и грађани континуирано едукују о значају плаћања пореза. Победницима је омогућена тромесечна плаћена стручна пракса, а свим члановима тимова који су се пласирали у финале додељена специјална признања и таблети. Признање и бежичне слушалице за сваког члана добио је и најбољи тим по избору публике, студенти Економског факултета у Суботици Јовица Пејчић и Факултета техничких наука у Новом Саду Никола Кончаревић из екипе Dream Team. Т. Радовановић

65


66

МАГАЗИН 27.12.2020.


67


У раду са децом из аутистичног спектра

МАГАЗИН

27.12.2020.

ЉУБАВ НАЈ

68

- После више од годину дана напорног вежбања видљиви охрабрујући резултати, колико у моторичком смислу толико и социјализацији особа са аутизмом. - Поред једноставнијих деца развију способност да без проблема изводе различите вежбе, чак посебно захтевне и за оне која немају проблеме сличне врсте. - Пројектно финансирање омогућило да се повећа број третмана. - Услуге спортско физијатријског центра користи половина од укупног броја чланова удружења осoба са аутизмом. - О повећаном степену социјализације сведочи почетак рада у мањим групама, што је за децу са аутизмом до скора било незамисливо


ЈБОЉИ ЛЕК

69


одршка особама са аутизмом један је од мотива за оснивање удружења Аутизам Краљево ради обезбеђења што више сервиса подршке од којих је у локалној средини доступна само услуга личног пратиоца. У граду у коме већ више од осам година нема запосленог дефектолога пројектно финансирање и донације једини су начин да се обезбеде дефектолошки, физијатријски, логопедски и други третмани, и помогне родитељима који нису у могућности да плате онима који их пружају приватно. Сем што је добра прилика да се колико толико растерете, удружење организује радионице различитог типа, ликовне музичке и друге, а све у циљу анимирања и социјализације особа са aутизмом. Посебно значајним оцењују се повољности које пружа спортско физијатријски центар РЕбаланс у коме деца са аутизмом вежбају под надзором стручњака. У удружењу потврђују да је дијапазон корисника прилично широк, па услуге центра користе особе старе између три и двадесет пет година. Познато је да су особе са аутизмом моторички лоше развијене, још више да тешко напредују у побољшању ових карактеристика. У таквим околностима посебно значајним се оцењује податак да су после одређеног периода рада у центру, најчешће више од годину дана, видљиви охрабрујући резултати, колико у моторичком смислу толико и социјализацији. Најбоља потврда се огледа у констатацији да деца, после периода индивидуалног рада, прихватају и рад у мањим групама. Колико је рад у спортско физијатријском центру делотворан потврђују родитељи деце која пре тога нису имала осећај у рукама, нити могућност да ухвате лопту због недовољног степена координације између чула вида, мозга и руку. Да се уз озбиљан и напоран рад ситуација знатно побољшала сведочи податак да су после извесног времена, поред једноставнијих, способни да без проблема изводе различите вежбе, чак посебно захтевне и за децу која немају проблеме сличне врсте. - Радионицу смо годину и по дана

МАГАЗИН

27.12.2020.

П

70

финансирали из својих извора, углавном донација, а већ другу заредом финансирамо делом од пројектног финансирања из средстава којима локална самоуправа суфинансира рад удружења грађана. Како третмани нису јефтини, а имамо доста корисника, део средстава издвајамо из тог пројекта, део из донација, а за оне који на тренинге иду свакодневно и родитељи издвајају из свог џепа. Пројектно финансирање је омогућило да повећамо број третмана што итекако значи, јер није исто ако неко долази једном или четири пута недељно, па је и напредак сразмеран томе. Иако би могло да буде и више не могу да кажем да смо незадовољни средствима која смо добили, иако ово није једина радионица и једина потреба деце са аутизмом, каже председик удружења Иван Маричић. Од четрдесет пет чланова удружења услуге спортско физијатријског центра користи половина што потврђује да је радионица посећенија од других, дефектолошких, логопедских, ликовних или музичких. Из овог типа рада, иако имају моторичке проблеме, због одређених ризика изузете су особе које имају пратеће проблеме у виду епилепсије и других проблема. Позитивни резултати остварени током претходне две и по године повод су за апел родитељима деце која нису чланови удружења, а имају моторичке проблеме, да се прикључе јер ће, каже Маричић, сигурно бити задовољни. Потврда овог става огледа се у искуству родитеља који су се са великом дозом скепсе укључили у рад, а после одређеног периода сами могли да се увере колико су деца напредовала у моторичком делу. Посебно значајним оцењује се повећан степен социјализације о чему сведочи почетак рада у мањим групама што је за децу са аутизмом до скора било незамисливо. - Две и по године долазим овде и стварно сам задовољна, јер дете лепо напредује у раду, а у односу на почетак приметна је узлазна линија у разумевању и брзини рада који су драстично повећани. После почетног периода, кад је било и мало плакања,

Александра је одлично прихватила рад са тренерима, а резултат се најбоље огледа потврдом да је ослобођена страха што је било довољно да похађа школице спорта и скијања. Значајна је разноликост вежби које се не понављају, а дају и по неку идеју за наставак рада код куће, каже мајка Весна Милошевић. Специјалистичка ординација за медицину и рехабилитацију се потврдила у раду са различитим категоријама особа ометеним у развоју, колико је широка лепеза оних који користе услуге најбоље потврђује податак да се креће од петнаест дана до трећег доба, а посебно место резервисано је за особе са аутизмом. Искуство дуго више од две године сведочи да број деце у радионици варира, а иако је од почетка пандемије корона вируса приметно извесно опуштање најчешће се креће око двадесет. На челу стручног тима коме је поверена брига о овој категорији суграђана је специјалиста физијатрије, под чијим надзором раде четири стална терапеута којима по потреби помажу још две медицинске сестре. Почетку вежбања претходи преглед специјалисте чији је задатак да адекватно оцени способности сваког детета и, у складу са њима, препоручи одређени сет вежби. - Под аутистичном капом је јако широк спектар деце, од функционалних до оних који говоре или не говоре. Свима је потребан период адаптације, који траје различито, а уједно је и најтежи у раду, не само због физичког него и прилагођавања ауторитету. Рад није нимало једноставан, а резултати у великој мери зависе од узраста на коме се дете укључи у радионицу, па су бољи ако дође што раније. У почетку је подједнако тешко и детету и тиму јер се у том периоду обликује, а што је корисник млађи веће су и могућности за утицај који тренер има на њега. Кад дође дете у каснијем добу, са десет и више година, оно је делимично формирано па је врло тешко поправљати неке ствари. Вежбе се углавном реализују индивидуално и прилагођа-


71


72

МАГАЗИН 27.12.2020.


вају сваком кориснику према његовим потребама и способностима, каже Милица Станчић којој је поверена улога тренера. Основни циљ вежбања, подједнако мукотрпног и за учеснике радионице и за тренере, је да се деца оспособе за што лакше обављање редовних животних активности. Разлог више за посебан ниво посвећености овом послу огледа се да у школама, и поред услуге личног асистента, начин рада није у довољној мери прилагођен особама са аутизмом. Колико је вежбање ове врсте делотворно најбоље потврђује податак о деци која годинама долазе у овај физијатријски центар, а сведоци промена на боље су и тренери и родитељи. Милица Станчић указује на стрпљивост у раду и довољан број понављања одређених вежби као неопходне елементе који неминовно воде побољшању укупног стања. Значајним се оцењује и адекватан план тренинга који се најтеже реализује током периода адаптације, због чега је неопходно понудити више варијанти у складу са способностима детета. Променљивост расположења током тренинга посебан је изазов за терапеуте пред којима је задатак да успоставе адекватан однос према сваком детету и мотивишу га на рад који није увек лак. Помоћна средства су различити реквизити чијом се употребом чини корак ближе свакодневном животу и подизању степена функционалности. - За комплексан посао којим се бавимо потребне су особе јаке воље, а са каквим се искушењима срећу тренери најбоље потврђује податак да су врло брзо одустајали многи који су желели да се окушају у овом послу. Искуство из досадашњег рада потврђује да код већине деце тренинзи три пута недељно, у трајању од четрдесет минута, после одређеног времена дају позитивне резултате. До када ће трајати зависи од упорности сваке особе јер је бављење физичком активношћу, као и код свих других, препоручљиво током читавог живота. Да би напредак био бољи веома је драгоцена сарадња са родитељима од којих су неки посебно посвећени настојању да се остваре што бољи резултати. Тако деца која су се у почетку плашила и да коракну сада су способна да изведу разноразне, често сложеније, моторичке вежбе. Није

необично да на тренингу буде суза, али и да се сви радујемо кад направимо добар резултат, а успех је потпунији када родитељи по повратку кући наставе да раде. Иако већина деце долази три пута недељно, што је постало саставни део њихових живота и одрастања заједно са нама, минимални број тренинга који води ка побољшању општег стања је два, каже Станчић. Колико вежбање, поред јачања одређене групе мишића, доприноси социјализацији најбоље потврђују искуства родитеља чија су деца ослобођена различитих страхова. Резултатом моторичких вежби усмерених на координацију покрета оцењује се примена у свакодневном животу која се по који пут огледа у способности да се користе прибори за писање или јело. Они који су имали прилике да се увере у позитивне ефекте овог начина рада склони су веровању како би требало да постане обавезан део свакодневних активности особа са аутизмом, баш као што је то основна школа. Идеју снажно подржавају тренери чије искуство у раду са различитим категоријама деце потврђује како међу њима нема велике разлике, сем што су особе са аутизмом знатно сензитивније. Баш због тога је посебно значајно да се пронађе адекватан начин како би се свака вежба рашчланила на довољан број појединачних елемената а дете, пре него их савлада, успело да се ослободи страха. Досадашње искуство потврђује да је за то неопходно велико стрпљење и истрајност, колико тренера и других чланова стручног тима, толико родитеља и деце. - Деца су пуна љубави, јер су то божија деца, а најбољи лек за аутизам је љубав. Та деца су благословена, толико чиста да се свакодневно осећам почаствованом што су ми помогла да упознам аутизам, каже Станчић уз потврду да је помоћ локалне самоуправе, мада недовољна, значајан фактор у настојањима да се особе са аутизмом боље припреме за бројне изазове који их чекају на путу ка самосталном животу. Не треба занемарити ни улогу удружења које се сматра најзаслужнијим за све што је претходних неколико година остварено у овој области. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

73


Завршна манифестација конкурса за календар

МАГАЗИН

27.12.2020.

СОЛИДАРНОС

74

- Одржано свечано онлајн проглашење победника конкурса за календар развојног програма ЕУ ПРО за 2021. годину. - Краљевчанке Милица Чаировић и Александра Симић освојиле награде на ликовном конкурсу „Солидарност нас спаја“. - На конкурс пристигло двеста једанаест ликовних радова, из педесет четири средње школе са територије тридесет осам градова и општина, а награђено дванаест аутора најбољих радова. - солидарност међу људима, генерацијама и земљама, суштинска вредност Европске уније. - Тема конкурса једна од кључних ове године у погледу односа Србије и Европске уније

ченице краљевачке Гимназије Милица Чаировић и Економско – трговинске школе Александра Симић добитнице су награда у оквиру ликовног конкурса „Солидарност нас спаја“ за календар развојног програма ЕУ ПРО за 2021. годину. Онлајн проглашење победника прилика је за подсећање да је на конкурс пристигло двеста једанаест ликовних радова, из педесет

У

четири средње школе са територије тридесет осам градова и општина, а награђено дванаест аутора најбољих радова. Циљ конкурса био је да подстакне средњошколце како би сликовито приказали свој свет у години пандемије, као и начин на који доживљавају изазове које су нове околности поставиле пред цело друштво. У сарадњи са Министарством за европ-

ске интеграције, Европска унија више од десет година подржава ово ликовно такмичење и мотивише младе да буду активни и размишљају о важним друштвеним темама. Жеља организатора је свих ових година била да их подстакне на испољавање креативности и награди талентоване, као и школе које су посебно ангажоване у креативном раду са младима.


СТ НАС СПАЈА На свечаној онлајн додели награда заменица шефа Делегације Европске уније у Србији Матеја Норчич Штамцар истакла је како су радови пристигли ове године на неки начин посебнији, јер приказују колико је нова стварност значајно променила опште прихваћену реалност и приоритете. Увид у радове потврђује да приказују разумевање промена и важности заједничког деловања како би грађани заштитили једни друге, чак и када то значи жртвовање свакодневне удобности. У ситуацији кад су током пандемије највише промењени животи и рутина младих најважнијим је оцењено њихово разумевање пресликано на све нивое друштва. Управо то појачава уверење да је солидарност међу људима, генерацијама и земљама, суштинска вредност Европске уније. Начелник одељења за комуникације Министарства за европске интеграције Ивана Ђурић потврђује да је тема овог конкурса једна од кључних ове године у погледу односа Србије и Европске уни-

је, јер је солидарност двосмерни однос помагања, разумевања и саосећања две стране. - Пандемија која је погодила читав свет је управо показала да солидарност између људи, народа и држава постоји. Када је реч о Србији и Европској унији та солидарност је добила једну нову димензију јер смо добили значајну помоћ од држава чланица, али смо и ми помогли земљама у окружењу када им је та помоћ била неопходна. Ученици су илустровали, разумели и презентовали радове који нам говоре на један другачији и уметнички начин ситуацију у којој се сви налазимо, истакла је она. Шеф програма Канцеларије Уједињених нација за пројектне услуге Марко Вујачић подсећа да је, уз подршку Европске уније и Министарства за европске интеграције, у локалним заједницама реализовано безмало хиљаду пројеката, а иако су се они мењали оно што траје све време је управо ово ликовно такмичење. Добитница прве награде је ученица Тех-

ничке школе из Шапца Олга Кијурина, а друго и треће место припали су Елми Агуши, из бујановачке Средње школе „Сезаи Сурои“, и ученици Средње школе „Вук Караџић“ из Бабушнице Иви Аранђеловић. На страницама календара ЕУ ПРО за предстојећу годину наћи ће се и радови Николине Марковић из Александровца, Теодоре Матијаш и Катарине Стојановић из Ниша, Анастазије Стамболић из Чачка, Милице Жујице из Жагубице, Ђуле Хидановић из Крагујевца и Ибрахима Чаушевића из Новог Пазара. Школа са домом за ученике оштећеног слуха из Крагујевца проглашена је за најбољу на основу ангажовања и преданости приликом припрема школског такмичења, а компјутером и пројектором је награђена јер су њени ђаци својим радовима поручили да само удруженим снагама и моћним оружјем као што су осмех, љубав и пружене руке, из ове ситуације може да се изађе као победник. Т. Радовановић

75


Три деценије на сцени Позоришта на Теразијама

МАГАЗИН

27.12.2020.

НЕКИ ТО ВОЛЕ ВРУЋЕ

76


- Соја Јовановић у Позоришту на Теразијама поставила на сцену петнаестак представа које се сврставају у ред најатрактивнијих у вишедеценијској историји ове куће. - Мјузикл „Неки то воле вруће“ направљен са значајном дозом чврстине, без могућности да у било којем тренутку попусти и изгуби ритам. - Последња премијера пре реновирања позоришта од стране публике и стручне јавности оцењена као догађај сезоне. - После седаманест година, уз помоћ управника позоришта Михајла Вукобратовића, Раде Марјановић и Светислав Буле Гонцић обновили представу на начин да не изгуби ништа од оригиналног духа. - На гостовања са три аутобуса за више од сто људи и још три шлепера за превоз опреме. - На сцени до седамдесет људи

77


ситуацији кад највећи број позоришних представа у земљи траје само једну сезону, у реким случајевима по коју више, готово невероватно звучи податак да мјузикл „Неки то воле вруће“ на истеку треће деценије постојања, после скоро пет стотина извођења, и даље пуни салу Позоришта на Теразијама. Било би тако и данас, када се навршава тридесет године од премијерног извођења, да пандемија корона вируса није пореметила планове позоришта и обележавање значајног јубилеја одложила за неко боље време. Идеју за представу је пре више од три деценије изнедрила прва дама позоришне и филмске режије у тадашњој Југославији Софија Соја Јовановић која је великим бројем филмских остварења трајне вредности, уз ангажовање значајних људских и техничких капацитета, оставила дубок печат у југословенској кинематографији. Колико је била значајна личност најбоље сведочи податак да јој је поверено снимање првог филма у боји на овим просторима. Особа из угледне београдске породице, која почиње од сликара Паје Јовановића а преко дворског фотографа Анастаса Јовановића наставља до других значајних личности, у свет уметности је ушла као позоришни редитељ а само у Позоришту на Теразијама поставила на сцену петнаестак представа које се сврставају у ред најатрактивнијих у вишедеценијској историји ове куће. Сећање да догађаје од пре три деценије освежава Раде Марјановић, уз Светислава Гонцића носилац једне од две главне улоге чији тумачи нису мењани од премијерног извођења до данас. Осећај редитељке да креира представе које дуго трају потврдила је и „Неки то воле вруће“, а са колико је преданости приступила послу најбоље потврђује податак да је рад на представи трајао дуже него икада раније. Разлог се огледа у грандиозном пројекту са великим бројем учесника, али и тенденцији редитељке ка перфекцији која не дозвољава ни минимум импровизације. Колико је била у праву најбоље потврђује податак да представа направљена са значајном дозом чврстине,

МАГАЗИН

27.12.2020.

У

78

без могућности да се у било којем тренутку попусти и изгуби ритам, траје пуне три деценије. У оваквим околностима у Позоришту на Теразијама нема никога ко би са довољно сигурности могао и да претпостави колико би још могла да траје. - Соја је била од оних редитеља који су тврдили да најзначајнији део у настанку представе представља одабир глумаца, а по филмовима које је радила може да се види колико је успевала да пронађе личности које су успевале да испуне све што је замислила. Инсистирала је да у подели улога будемо Буле Гонцић, кога је од раније познавала као глумца, и ја који сам у то време носио репертоар Позоришта на Теразијама. Позитивно искуство сарадње на представи „Осма офанзива“ било је довољно да једну од две главне улоге повери мени. Захваљујући Соји Јовановић на сцени се први пут појавила Ивана Михић, која је тек завршила другу годину академије, а у подели су били прваци Позоришта на Теразијама Бата Паскаљевић, Љиљана Шљапић, Љиљана Стјепановић и неки од млађих глумаца који су тек почињали позоришну каријеру. Управо то допринело је да представа од првог извођења засија пуним сјајем, каже Марјановић. Настојање да се заврши пре истека календарске године основа је на којој се темељила жеља да представа буде премијерно изведена 23. децембра, на Дан Позоришта на Теразијама. Тако би и било да перфекционизам редитељке није захтевао да избруси још неколико детаља, па је први пут изведена на данашњи дан 1990. године. Премијера је од стране публике и стручне јавности оцењена као догађај сезоне, а најбоља потврда је интересовање знатижељника због чега је у следећих неколико месеци извођена по десет пута, што није било уобичајено за репертоарско позориште и обавезу одигравања петанест сопствених представа у овом периоду. Иако је несумњиво један од највећих хитова Позоришта на Теразијама „Неки то воле вруће“ је у аналима ове куће записана као последња премијерно изведена представа у старој згради. После само неколико месеци отпочело


79


80

МАГАЗИН 27.12.2020.


81


27.12.2020.

МАГАЗИН

82

је реновирање, а репертоар пресељен на сцену Дома културе „Вук Караџић“ где је „Неки то воле вруће“ била хит представа наредних четрнаест година. - Срећа је да је у несрећним временима деведесетих година постојао пројекат „Неки то воле вруће“, а један од разлога трајања и популарности било је што су људи, бежећи од свега што се дешавало, долазили у позориште и ослобађали се фрустрације које смо имали. Због јако лоших услова које смо имали у Вуку тих година, јер то није ни позорница, ни сцена, ни простор који може да издржи сто људи а да то буде под нормалним условима, морали смо да се прилагодимо. Прилагодили смо се, али представа није трпела па је остала онаква каквом ју је замислила Соја Јовановић. Ништа у њој није мењано осим што су, због природних процеса, отишли Бата Паскаљевић и Љиљана Шљапић па смо их заменили а све остало задржали о до повратка у реновирано позориште почетком фебруара 2007. Кад смо се вратили Буле и ја смо, уз помоћ управника Михајла Вукобратовића, направили римејк и обновили представу на начин да не изгуби ништа од оригиналног духа. Само је костимограф и сценограф Мића Табачки визуелно обновио декор и прилагодио га новим условима сцене и техничким могућностима. Све друго је остало онако како је захтевала Соја, сем што смо прилагодили дизајн позоришту које је било светлије и лепше него пре реконтрукције, каже Марјановић. Уживања у једном од најзначајнијих позоришних остварења ускраћено је становништво из унутрашњости земље, а прилику да се увере у оно што представу одржава у животу пуне три деценије, поред београдске, имала је новосадска публика. Разлог да је не виде и други огледа се у одсуству довољно великих сцена које задовољавају техничке услове, али и сала са довољним бројем седишта, или хала прилагођених позоришним условима, као могућност да се подмире велики трошкови гостовања. Колико су они велики најбоље потврђује податак о потреби да је за превоз учесника у представи неопходно обезбедити три аутобуса, и још толико шлепера за превоз опреме. Довољна потврда је податак да оркестар има више од тридесет чланова, балетски ансамбл више од двадесет пет, а хор двадесетак. Ако се томе дода десет до дванаест глумаца онда је јасно колики је простор потребан за смештај седамдесет особа које се у истом тренутку појављују на сцени. Све њих опслужује педесетак особа, од шминкера и гардеробера до техничког особља за постављање декора, расвете, озвучења и другог што је неопходно. Пред каквим се изазовом нала-


83


МАГАЗИН

27.12.2020.

зи извођачки део најбоље сведочи податак о великом броју пресвлачења и промена шминке, посебно носилаца две главне улоге којима је у дугом периоду један од великих проблема ходање на штиклама. Једно од ретких места на коме је изведена представа је Сава центар где је Позориште на Теразијама током три узастопне вечери извело исто толико представа, „Неки то воле вруће“ и „Кабаре“, у режији Соје Јовановић, и причу о главном граду названу „Три фртаља Београда“. Куриозитет посебне врсте огледа се у податку да су након прве две приказани истоимени филмови, а након треће „Љубав и мода“. Посебном храброшћу оцењена је жеља

84

да се представе упореде са филмовима, а колико се у томе успело најбоље сведочи задовољство посетилаца и потврда да су више уживали у представи, јер живи контакт са глумцима пружа потпунији доживљај. Обновљена представа, за шта се најзаслужнијим сматрају Раде Марјановић и Светислав Гонцић, потврдила је квалитете који су је толико дуго одржавали у животу. Сем тумача два главна лика стигла је нова Пуслица, у тумачењу Бојане Стефановић коју су касније замениле Ивана Јовановић и Ивана Поповић, а највеће измене претрпео је балетски ансамбл који тешко може да се одржи дуже од десетак година.

Три деценије тумачења једног од два главна лика довољно је за потврду колико је времена било неопходно за привикавање на бројне изазове, посебно кад током само неколико минута између две сцене треба да се промени костим и шминка. - Око мене су два шминкера и две жене које ме пресвлаче, па је тешко разлучити да ли је теже то или оно што се дешава на сцени. Требало је доста времена да се човек прилагоди на то шта треба да уради, посебно што није лако стати на потпетице више од десет сантиметара, научити да ходаш а не поломиш ноге, али је све морало да се истрпи да би се дошло до коначног циља, каже Марјановић.


Иако се очекивало да у позоришту, које у ванредним околностима некако и функционише, јубилеј буде обележен петстотим извођењем представе „Неки то воле вруће“, ограничења која је наметнула пандемија корона вируса померила су славље за нека мирнија времена. У ситуацији кад се размишљало да би са смањеним бројем посетилаца и адекватним размештајем које обезбеђује поштовање препоручених мера заштите то ипак било могуће, стални контакти великог броја учесника на сцени оцењени су рискантним па је превагнуло уверење како не би било примерено да значајан јубилеј буде обележен на такав начин. Иако у Позо-

ришту на Теразијама нема дилеме да ће представа наставити живот, и да ће имати дуг век, није тајна да се размишља о променама уз ангажовање младих глумаца за тумачење два преостала лика из првобитне поделе, а жеља да траје што дуже оцењује се својеврсним омажем Соји Јовановић. Позориште на Теразијама ће у преосталом делу месеца, путем својих друштвених мрежа, поделити са публиком садржаје који треба да потврде зашто је Соја Јовановић редитељка која је „обележила епоху“ и стварала уметност испуњену оптимизмом, бавећи се истовремено савременим темама које су се тицале публике. Љубитељима по-

зорише уметности пружа се прилика да се увере о начину како је публици увек нудила смех, који је сматрала насушним, и шта су њени савременици, кроз анегдоте, рекли о њој. Биће то јединствена прилика за подсећање на прву поставку ове представе, уз инсерте са проба и сећања њених учесника. У „живом“ укључењу на позоришном инстаграм профилу, биће представљени главни актери мјузикла „Неки то воле вруће“ који ће испричати како се спремала представа, како је играти један наслов током три деценије, а публика ће моћи да пита све што је буде занимало. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

85


МАГАЗИН

27.12.2020.

www.minjina-kuhinjica.com

86


Из Мињине кухињице

ДИЈАМАНТ СРЦЕ ИЗНЕНАЂЕЊА Потребно за једно веће срце и 4 мања: 400 – 500 г чоколаде боје за чоколаду на бази цацао бутера (црвена и сребрна) силикон дијамант срце велико и мало сребрни цепкани листићи чекић за чоко торте јестиве перлице слаткиши по жељи Боју за чоколаду отопите у топлој води или у микроталасној. Четкицом премажите калупе и оставите на 5 минута у фрижидер да се стегне. Чоколаду отопите и сипајте део у калупе а онда четкицом размажите по унутрашњем делу. Пребаците у фрижидер да се чоколаде стегне, па поновите још са једним слојем

чоколаде. Оставите да се охлади и стегне, а онда мало одвојте ивице калупа од чоколаде, окрените срце на тацну и свуците калуп са чоколаде (погледајте видео). На исти начин направите још једно веће срце. Једну половину срца ставите на тацну и напуните слаткишима по жељи. Ивице чоколаде мало сам загрејала, а онда сам ставила и горње срце и гледала да што боље уклопим и да се чоколада стегне. На делу где је састављено премазала сам отопљеном чоколадом и стављала беле и црвене јестиве перлице. На горњој страни сам додала још мало сребрне листиће, а хтела сам и број 2020, па да га са задовољством разбијем. Сви набројано што сам користила имате да набавите код Свет посластичара.

87


МАГАЗИН

27.12.2020.

Филмови које смо гледали - 1962.

88


89


На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

27.12.2020.

Фантастични повратак у Оз

90

Како би успешно командовао војском Урфину није потребна само магична књига, већ и Доротине сребрне папуче које су сакривене на сигурном месту у њеној кући. Нажалост, њен гост Тим је веома знатижељан и сасвим случајно проналази папуче које га, заједно са Дороти, одводе у земљу Оз. Смарагдни град и њени грађани поново су у невољи. Анимирану породичну авантуру у 2Д формату, синхронизовану на српски језик, Фјодор Димитров је режирао према сценарију Александра Бојарског и Џефри Хилтона. Филм у трајању од седамдесет седам минута до 30. децембра се приказује у пројекцијама које почињу у 16,30 сати, а гласове анимираним јунацима позајмили су Никола Шурбановић, Невена Ђоковић, Милан Антонић, Драган Вујић и други.

Чудесна жена

Гал Гадот се вратила улози храбре Амазонке у наставку великог биоскопског хита из 2017. године, који је постао акциони филм са највећом зарадом у историји који је режирала жена. Пети Џенкинс је режирала и други део а за разлику од првог филма, чија је радња смештена у време Другог светског рата, наставак приче о Дијани Принц смештен је у осамдесете године прошлог века. Филм није направљен као наставак претходног, па је потпуно нова реинкарнација Чудесне жене. Акциону авантуру са елементима фантазије у 3Д формату Пети Џенкинс је режирала према сценарију који је написала са Џофом Џонсом, а поред Гал Гадот водеће улоге тумаче још Крис Пајн, Кристен Виг, Робин Рајт и Педро Паскал. Филм се приказује до 30. децембра, а пројекције почињу у 18,30 дати.


91


МАГАЗИН

27.12.2020.

Прик Они се

92

Краљ: „По милос Крај: „По вољи п

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ


купише Србе у једну државу!? „спасише“ - променише државу!

Имали смо ударне бригаде! Данас, само - „ниске ударце“!

сти божјој и вољи народној“, партијској и невољи српској“!

Оставише село и имање; наследише беду и – немање.

93


МАГАЗИН

27.12.2020.

Ниш - Рибница 2:3

94


95


МАГАЗИН

27.12.2020.

Радивој Кораћ - ЖКК Краљево 93:88 Врбас Медела - ЖКК Краљево 61:90

96


97


ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 27. ДЕЦЕМБРА И 2. ЈАНУАРА

МАГАЗИН

27.12.2020.

27. децембар

98

1831 — Енглески природњак Чарлс Дарвин испловио бродом „Бигл“ из Плимута. 1882 —Указом краља Милана Обреновића о одобрењу Трговинског споразума и Конзуларне конвенције са САД, успостављени дипломатски односи Србије и САД. 1927 —Један од вођа Октобарске револуције и први шеф совјетске дипломатије Лав Троцки искључен из Комунистичке партије пошто је у политичким сукобима победила фракција Јосифа Стаљина. Троцки потом протеран из Совјетског Савеза и убијен у Мексику 1940. по Стаљиновом налогу. 1945 —У Вашингтону основан Међународни монетарни фонд. 1945 — Кореја подељена на две државе - Северну и Јужну Кореју. 1948 — Власти Мађарске ухапсиле римокатоличког кардинала Јожефа Миндсентија због антикомунистичког деловања. 1949 — Холандска краљица Јулијана потписала документ којим је Индонезија добила независност после више од три века холандске колонијалне управе. 1956 — Флота УН почела чишћење Суецког канала који су Египћани онеспособили током Суецког рата, потопивши у њему већи број бродова. 1969 — Либија, Судан и Уједињена Арапска Република су постигли договор о стварању војног, политичког и економског савеза. 1972 —Аустралија обуставила војну помоћ Јужном Вијетнаму и тиме окончала учешће у Вијетнамском рату. 1979 — Совјетски војници су заузели Таџбегову палату изван Кабула и убили авганистанског председника Хафизулу Амина и елиминисали његову елитну гарду. 1985 — У истовременим нападима палестинских терориста на путнике испред шалтера израелске авикомпаније „Ел Ал“ на аеродромима у Риму и Бечу убијено 16

људи, међу њима и један нападач, а повређено више од 100. 1989 —Египат и Сирија после 12 година прекида обновили пуне дипломатске односе. 1995 — Француска извршила пету у серији нуклеарних проба у Јужном Пацифику, што је изазвало осуде широм света. 1996 — У Руанди почело прво суђење за геноцид учесницима масакра над 800.000 припадника племена Тутси 1994. 1996 — Бивши премијер Шпаније Фелипе Гонзалес саопштио да је Комисија ОЕБС-а утврдила да је коалиција „Заједно“ победила на локалним изборима у 13 градова у Србији и у девет београдских општина. Потести грађана у Србији, који су тражили признавање изборних резултата, настављени упркос интервенцији полиције. 1998 —На северу Косова, после краткотрајног примирја, обновљени сукоби српских снага безбедности и косовских Албанаца. 2000 —Кина и Куба у Хавани потписале протокол о јачању војне сарадње. 2001 — На општим изборима у Замбији, трећим општим изборима у тој земљи од стицања независности, гласачи сатима чекали да гласају. 2007 —Бивша пакистанска премијерка Беназир Буто убијена је у терористичком нападу у Равалпиндију, Пакистан.

28. децембар 457 —Мајоријан је крунисан за цара Западног римског царства и признат од папе Лава I. 484 —Аларих II је наследио свог оца Еуриха као краљ Визигота. 1065 —Освећена је Вестминстерска палата, која је грађена у периоду од 1045. до 1050. по налогу краља Едварда Исповедника. 1768 — Таксин Велики је крунисан за краља новоуспостављеног краљевства

Тхонбури. 1836 —Шпанија признала независност Мексика, који су шпански конквистадори освојили 1526, разоривши државу Астека. 1846 — Ајова је постала 29. савезна држава САД. 1869 — Вилијем Семпл из Охаја патентирао жвакаћу гуму. 1879 —У удесу путничког воза на линији Единбург-Данди у Шкотској, који се сурвао у реку када је попустио мост преко којег је прелазио, погинуло 90 људи. 1895 —У париском ресторану „Гран кафе“ браћа Луј и Огист Лимијер организовала прву филмску пројекцију. Приказани кратки филмови о изласку радника из фабрике, железничкој станици с путницима и возом који јури. Дан рођења кинематографије. 1908 — У земљотресу који је разорио Месину, други по величини град на итали-


јанском острву Сицилији, погинуло више од 75.000 људи. 1920 —У крви је угушена Хусинска буна, штрајк рудара рудника Крека. 1942 —Јапански авиони у Другом светском рату бомбардовали индијски град Калкуту. 1959 — У Винчи код Београда пуштен у рад први нуклеарни реактор у Југославији. 1962 — У Мозамбику, португалској колонији у Африци, основан Фронт за ослобођење Мозамбика, под чијим је вођством земља после дуготрајне борбе стекла независност 1975. По стицању независности избио грађански рат Фрелима и ривалског покрета Ренамо, који је трајао готово две деценије. 1966 — Кина извршила пету нуклеарну пробу. 1968 —У нападу на аеродром у Бејруту израелски командоси уништили 13 арапских авиона. 1973 — Амерички председник Ричард Никсон је потписао Закон о угроженим врстама. 1974 — У земљотресу који је разорио села у пакистанској планиској области Каракорум погинуло око 5.200 људи. 1989 — Бивши први секретар Комунистичке партије Александер Дупчек изабран

за председника парламента Чехословачке, вративши се после две деценије на политичку сцену. 1989 —Литванија постала прва држава Совјетског Савеза у којој је уведен вишепартијски политички систем. 1992 — Инфлација у Југославији постигла светски рекорд, 19.810,2 одсто за ту годину. 1995 — На Аеродром „Београд“ слетела три транспортера НАТО с трупама из састава мировних снага Уједињених нација за Босну и Херцеговину. 2000 —Влада Црне Горе усвојила Платформу за редефинисање односа Србије и Црне Горе на основу које би те две федералне јединице Југославије требало да постану суверене и независне државе. 2001 —Европска унија објавила списак организација које се сматрају терористичким, посебно наводећи радикалне баскијске сепаратисте, и групе у Северној Ирској и Средњем истоку. 2003 — У Србији одржани ванредни парламентарни избори. Тадашња владајућа Демократска странка освојила свега 37 (од 250) посланичких места, а највише посланичких места освојиле опозиционе Српска радикална странка (82) и Демократска странка Србије (53).

29. децембар 1170 — Надбискуп Томас Бекет убијен по налогу енглеског краља Хенрија II пред олтаром Кентерберијске катедрале. 1721 — Французи окупирали острво Маурицијус у Индијском океану. Острво 1810. потпало под британску власт, а независност стекло 1968. 1890 — Амерички војници код “Рањеног колена” у Јужној Дакоти масакрирали више од 200 Индијанаца из племена Сијукс, међу њима велики број жена и деце. 1911 — Револуционарна привремена скупштина за првог председника Кине изабрала Сун Јат Сена, чиме је после више од три миленијума укинута монархија. 1914 — Почела битка код Сарикамиша у Првом светском рату, у којој је много слабија руска војска нанела тежак пораз турској армији. Турци изгубили 77.000 од 95.000 војника. 1920 —Влада Краљевине СХС је Обзнаном забранила рад Комунистичкој партији

Југославије. 1937 — Слободна Ирска Држава је замењена са новом државом названом Ирска, заједно са увођењем новог устава. 1940 —Немачко ваздухопловство извело најтеже бомбардовање Лондона у Другом светском рату, које је британској престоници нанело највећа разарања од “великог пожара” 1666, када су уништене четири петине града. 1944 — Совјетске трупе у Другом светском рату ушле у Будимпешту. 1973 — Филипински диктатор Фердинанд Маркос наставио да влада по окончању другог председничког мандата, иако по Уставу није могао поново да буде биран. На основу ванредног стања које је завео 1972. владао декретима док у побуни 1986. није збачен са власти. 1989 —Парламент Чехословачке за шефа државе изабрао чешког писца Вацлава Хавела, дугогодишњег дисидента под комунистичким режимом, који је као “државни непријатељ” провео пет година у затвору. Хавел наследио Густава Хусака који је претходно под притиском јавности поднео оставку. 1992 — Скупштина Југославије изгласала неповерење првој Влади СР Југославије и сменила премијера, српског бизнисмена из САД Милана Панића. За вршиоца дужности премијера именован потпредседник Владе Радоје Контић. Смењивање Панића уследило после његових сукоба с председником Србије Слободаном Милошевићем око спровођења мировне политике према бившим југословенским републикама. 1996 — Влада Гватемале и вође герилског покрета потписали споразум којим је после 36 година званично окончан последњи и најдужи грађански рат у Централној Америци. 1998 — Вође Црвених Кмера извињавају се због геноцида у Камбоџи за вријеме седамдесетих који је узео више од један милион живота. 1999 — У невремену које је захватило више европских земаља живот изгубило око 130 људи. 2000 — Министар одбране Русије Игор Сергејев потписао документ којим се дозвољава обука иранских официра у Русији. 2001 — У Кабулу први пут патролирале авганистанске и британске трупе, што је би-

99


ла проба за мировне операције. 2001 — Око 300 људи погинуло, најмање 120 повређено, у пожару који је изазвао ватромет у трговинском центру у Лими, главном граду Перуа.

МАГАЗИН

27.12.2020.

30. децембар

100

1460 —Ричард, војвода од Јорка је убијен, а његова војска је уништена у бици код Вејкфилда у Рату ружа. 1803 — Бивша француска колонија Луизијана, коју је исте године француски цар Наполеон I продао Американцима, ушла у састав САД. Тиме скоро удвостручена тадашња територија САД. 1853 — САД су купиле од Мексика око 77.000 km² земље јужно од реке Џајла и западно од Рио Грандеa за 10 милиона долара. 1886 — Немачка и Португалија потписали споразум којим су одређене границе између Анголе и немачке Југозападне Африке, данас Намибије. 1903 — У пожару у чикашком позоришту „Ириквои“ погинуло је 588 особа. 1915 — Немачка подморница код Крита у Првом светском рату торпедовала британски путнички брод „Персија“. Погинуло 330 од 501 путника и члана посаде. 1922 —Званично основан Савез Совјетских Социјалистичких Република, стварањем конфедерације Русије, Белорусије, Украјине и Транскавкаске Федерације. 1933 —Припадник румунске организације „Гвоздена гарда“ је убио премијера Јона Дуку. На место премијера дошао профашиста Георге Тартареску, који је потом Румунију приближио силама Осовине. 1933 — Грчки краљ Ђорђе II је прогласио намесништво и оставио грчки трон упражњеним. 1947 — Румунски краљ Михај абдицирао под притиском комуниста који су потом прогласили Народну Републику Румунију. 1988 — Премијер Југославије Бранко Микулић и његова влада поднели оставку због бројних критика да Влада није у стању да реши економску кризу у земљи. 1990 — Власти Албаније први пут дозволиле Јеврејима исељавање у Израел. 1991 —На састанку у главном граду Белорусије Минску лидери Заједнице независних држава, настале после распада СССР, нису успели да се договоре о заједничкој

војсци, па је свим бившим совјетским републикама препуштено да формирају сопствене оружане снаге. 1993 — Израел и Ватикан, после два миленијума углавном непријатељских односа римокатоличке цркве и Јевреја, потписали споразум о међусобном признавању и успостављању пуних дипломатских односа. 1997 —Кина и Јужна Африка потписале споразум о успостављању дипломатских односа 1. јануара 1998. 2000 — Генерал Омар ел Башир други пут изабран за председника Судана и обећао да ће наставити напоре за успостављење мира у земљи у којој је око два милиона људи погинуло у сукобима у грађанском рату или умрло од глади. 2000 — У серији бомбашких напада у близини Маниле на Филипинима који су се десили у року од неколико сати, убијене су 22 особе и повређено је још 100. 2002 — Председнику Србије Милану Милутиновићу истекао мандат. Функцију вршиоца дужности председника Србије преузела председница Скупштине Србије Наташа Мићић. 2006 — Бивши ирачки председник Садам Хусеин је обешен пошто га је Специјални ирачки суд прогласио кривим за злочине против човечности. 2016 —Српски бизнисмен Богољуб Карић се вратио у Србију након скоро 11 година у егзилу, претходно га суд ослободио свих оптужби.

31. децембар 406 —По традицији, германска племена Вандали, Алани и Свеви су прешли Рајну што је означило крај римског рајнског лимеса. 1494 — У Рим ушле снаге француског краља Шарла VIII. 1600 — Енглеска краљица Елизабета I издала повељу о оснивању Источноиндијске компаније. 1879 — Амерички проналазач Томас Алва Едисон први пут јавно демонстрирао електричну сијалицу, у Менло Парку, у Њу Џерсију. 1881 — У Србији је штампан први званични програм хемије за средње школе (ниже и више) у „Просветном гласнику“. 1911 — Марија Кири добила другу Но-

белову награду за хемију за истраживање радиоактивних елемената. 1922 — Управу Српског привредног друштва „Привредник“ посетио је краљ Александар I Карађорђевић и прихватио се Привредниковог покровитељства 1938 — У Индијанаполису, у САД, први пут званично уведен тест на алкохол за возаче. 1945 — У саобраћај пуштен трећи пут обновљен железнички мост преко Саве код Београда. 1946 — Председник САД Хари Труман формално прогласио крај Другог светског рата. 1949 —Изабран први Раднички савет у фабрици цемента „Првоборац“ у Солину код Сплита. 1968 —Суперсонични совјетски путнички авион “ТУ-144” обавио први лет, неколико месеци пре британско-француске суперсоничне летелице “Конкорд”. 1971 — Аустријски политичар и дипломата Курт Валдхајм преузео дужност генералног секретара Уједињених нација пошто се са тог места повукао бурмански политичар У Тант. 1981 — У војном удару који је предводио поручник ваздухопловства Џери Ролингс у Гани оборена цивилна влада Хиле


Лимана. 1983 — У војном удару у Нигерији свргнут председник Шеху Шагари, који је на власт дошао на изборима 1979, на којима је окончана 13-годишња војна владавина. Нови председник постао шеф војне хунте, генерал Мохамед Бухари. 1988 —Владе Индије и Пакистана склопиле споразум којим су се обавезале да неће нападати нуклеарна постројења у Пакистану, односно Индији. 1991 — Совјетски Савез је званично престао да постоји. 1994 — Пуштена у рад прва мрежа мобилне телефоније у Србији - Мобтел 1995 — Амерички инжењери завршили понтонски мост преко Саве, а потом амерички тенкови и трупе из састава снага УН за одржање мира ушли у Босну. 1996 —Широм Србије на стотине хиљада грађана, који су готово два месеца свакодневно протестовали тражећи признавање резултата локалних избора на којима је победила опозиција, окупили се на централним градским трговима да дочекају Нову годину. 1998 — Министри финансија Европске уније саопштили дефинитивне курсеве према којима ће националне валуте 11 земаља ЕУ бити мењане у евро кад јединствена

европска валута 1. јануара 1999. буде званично пуштена у промет. 1999 — Председник Русије Борис Јељцин поднео оставку и за вршиоца дужности шефа државе именовао Владимира Путина, дотадашњег премијера. Председник Панаме Миреја Москосо од САД формално вратио контролу своје земље над Панамским каналом. 2000 — Саудијска Арабија, Кувајт, Бахреин, Катар, Оман и Уједињени Арапски Емирати, чланице Савета за сарадњу у Заливу, потписале пакт о заједничкој одбрани по којем се напад на једну од земаља-чланица сматра нападом на све. 2001 — Пакистанске власти ухапсиле више од 20 чланова једне од две муслиманске милитантне групе, Лашкар е Таиба, коју је Индија оптужила за напад на Парламент, када је убијено 14 особа.

1. јануар 1808 — Забрањен је увоз робова у Сједињене Државе. 1818 —Први пут објављен роман Мери Шели Франкенштајн или модерни Прометеј. 1826 — Наукалпан постаје општина Мексика. 1833 —Велика Британија је прогласила суверенитет над Фолкландским Острвима у Атлантику, која су пре тога била под шпанском колонијалном влашћу. 1861 —Снаге Бенита Хуареза су освојиле Сијудад Мексико. 1863 — Ступила је на снагу Прокламација о еманципацији (ослобођење већег дела робова у Сједињеним Државама) 1863 — Прву тврдњу под Актом о хомстедима прави Данијел Фримен за фарму у Небраски. 1869 — Сигма Ни братство се званично оснива на Војном институту у Вирџинији 1877 — Британска краљица Викторија I проглашена је царицом Индије. 1880 — У Србији су уведене обавезне метричке мере, мерна јединица за дужину постао је метар и званично су престале да важе мере попут аршина, лакта, педља. 1880 — Фердинанд де Лесепс почиње француску изградњу Панамског канала. 1892 — Острво Елис се отвара да прима имигранте у САД.

1893 —Јапан почиње да користи грегоријански календар. 1898 — Њујорк анексира земљу околних округа, чинећи тиме Град Већег Њујорка. Четирима почетним областима, Менхетну, Бруклину, Квинсу и Бронксу, се прикључује 25. јануара Стејтен Ајланд како би се створио модерни град од 5 области. 1899 —Шпанска власт над Кубом се завршава. 1901 — Нигерија постаје британски протекторат. државе Нови Јужни Велс, Викторија, Квинсленд, Јужна Аустралија, Западна Аустралија и Тасманија су основале аустралијску заједницу с Едмундом Бартоном као првим премијером, која је те године у статусу доминиона постала члан Британског Комонвелта. Одржана прва званична парада немих глумаца. 1902 —Прва Роуз боул утакмица се одиграва у Пасадени, Калифорнија. 1908 — По први пут, лопта је бачена на Њујоршки Тајмс Сквер да означи почетак Нове године. 1911 —Северна територија се одваја од Јужне Аустралије и пребацује се под управу Комонвелта. 1912 — Успоставља се Република Кина. 1925 — Назив главног града Норвешке Кристијанија (од 1674), промењен је у Осло. 1934 — Острво Алкатраз постаје амерички федерални затвор. 1934 — Нацистичка Немачка доноси „Закон за превенцију генетички оболелог потомства“. 1935 — Универзитет Бакнел осваја прву Наранџасту куглу 26-0 над Универзитетом Мајамија. 1937 — Анастазио Самоза постаје председник Никарагве. Прва Котон боул утакмица се одржава у Даласу, Тексас. 1939 —Бечки новогодишњи концерт се први пут одржава. 1942 — Представници 26 држава су потписали Декларацију Уједињених нација. 1945 — Бахавалбур држава издаје своје прве маркице. 1948 — Британске железнице се назионализују да би се створила Британска Железница. Енрико де Никола формално постаје председник италијанске републике, али од-

101


27.12.2020.

МАГАЗИН

102

бија да буде кандидат за прве уставне изборе наредног маја. 1958 —Ступио је на снагу уговор о оснивању Европске економске заједнице, познате као Заједничко тржиште, који су 25. марта 1957. у Риму потписале Белгија, Западна Немачка, Италија, Луксембург, Француска и Холандија. 1959 — После двогодишњег герилског рата, на Куби је преузео власт вођа револуционарног покрета „26. јул“ Фидел Кастро, а диктатор Фулгенсио Батиста је побегао у Доминиканску Републику. 1960 — Република Камерун добија независност од Републике Француске и Уједињеног Краљевства. 1962 — Западна Самоа постиже независност од Новог Зеланда; име јој се мења у Независна држава Западне Самое. 1964 — Федерација Родезије и Њасаланда се дели на независне републике Замбију и Малави, и на Родезију којом управља Уједињено Краљевство. 1965 — Под вођством лидера покрета „Ал Фатах“ Јасера Арафата формирана је Палестинска ослободилачка организација. 1966 — Током новогодишње ноћи у Централноафричкој Републици Жан-Бедел Бокаса извео је војни удар. Збачен је председник Давид Дацко, распуштен је парламент и укинут устав. Бокаса је заузео прозападно држање. 1979 — Званичне дипломатске везе су успостављене између Народне Републике Кине и САД, 30 година након оснивања Народне Републике Кине. 1981 — Република Грчка је примљена у Еворпску економску заједницу. република Палау достиже самоуправу; и даље није независна од САД. 1983 — ARPANET званично прелази да користи Интернет протокол, чиме настаје Интернет. 1988 — Настаје Евангелистичка лутеранска црква Америке, чиме се прави највећа лутеранска деноминација у САД. 1992 — Џорџ Х. В. Буш постаје први Председник Сједињених Америчких Држава који се обратио Аустралијском парламенту. 1993 — Плишани развод: Чехословачка, основана 1918. године, дели се на Словачку Републику и Чешку Републику.

Уведено јединствено тржиште у оквиру Еворпске економске заједнице. Радио телевизија Србије отпустила је више од 1.500 радника у Београду, међу којима је највише било новинара који су се супротстављали ратној пропагандној политици радија и ТВ, „говору мржње“, непоштовању професионалног кодекса и кршењу професионалних критеријума уређивачке политике. 1994 — у СР Југославији раст цена достигао је фантастичну цифру од 315.563.558%, цене су се у просеку повећавале 62% дневно, 2% на сат и 0,029% у минути. Северноамерички уговор о слободној трговини ступа на снагу. Запатистичка војска националног ослобођења започиње дванаест дана оружаног конфликта у Држави Чијапас. 1995 — У Босни је ступио на снагу четворомесечни прекид непријатељстава постигнут уз посредовање бившег председника САД Џимија Картера. Светска трговинска организација ступа на снагу. Краљевина Шведска и републике Аустрија и Финска су примљене у Европску унију. 1996 — Курасао добија ограничену самоуправу, мада остаје у оквиру слободне асоцијације са Краљевином Холандијом. 1997 — Република Заир званично приступа Светској трговинској организацији, као Заир. 1998 — Пушење постаје забрањено у свим баровима и ресторанима у савезној држави Калифорнија. Исламски фундаменталисти су на западу Алжира масакрирали више од 400 људи, укључујући жене и децу, у најгорем насиљу током шестогодишњег терора оружаних исламистичких група. 1999 — Званично је пуштена у промет јединствена европска валута евро и око 300 милиона људи у 11 од 15 земаља Европске уније добило је исту валуту први пут од времена Римског царства. Грчка се, као 12. чланица, придружила 2001, а замена националних валута у евро почела је 2002. године 2000 — Уједињено Краљевство је званично укинула старе империјалне мере,

као што су фунта (453,59 грама) и унца (28,35 грама) и увела европски мерни систем. 2002 — евро је постао званична валута у 12 земаља Европске уније. Уједињено Краљевство, Шведска и Данска су једине чланице ЕУ које су задржале своје националне валуте. Република Кина званично приступа Светској трговинској организацији као Кинески Тајпеј. Заједнички уговор о надгледању под отвореним небом, првобитно потписан 1992. године, званично ступа на снагу. 2003 — полицијске снаге ЕУ замениле су у Босни и Херцеговини међународне полицијске снаге УН, чиме је почела прва заједничка одбрамбена и безбедносна акција свих 15 земаља-чланица ЕУ. Луис Инасио Лула да Силва постаје председник Федералне Републике Бразил. 2004 — Первез Мушараф прима глас поверења да настави да буде Председник Исламске Републике Пакистана од Парламента и провинцијалних скупштина. 2007 — Бугарска и Румунија постале чланице Европске уније, а бугарски, румунски и ирски језик, постали званични језици Европске уније, уз 20 већ постојећих.


2011 — Нове регистарске таблице за моторна возила у Србији. Мађарска усвојила нови Устав и променила назив из Република Мађарска у Мађарска.

2. јануар 366 — Алемани су прешли залеђену Рајну у великим масама, извршивши инвазију на Римско царство. 533 — Меркурије је постао папа Јован II, први папа који усваја ново име при уздизању. 1492 —Боабдил, последњи владар Гранаде се предао краљу Фернанду II и краљици Изабели I, чиме је окончана реконкиста. 1757 — Велика Британија је заузела Калкуту у Индији. 1781 —Вирџинија је усвојила закон којим се одрекла својих западних територијалних претензика, чиме су створени услови да Мериленд ратификује Чланке Конфедерације. 1788 — Џорџија је постала четврта држава која је ратификовалае Устав Сједињених Америчких Држава. 1799 — Трупе француског генерала Наполеона Бонапарте ушле у Сирију.

1815 — Лорд Бајрон се оженио Аном Изабелом Милбанк у Сихаму. 1818 —Основана британска Институција цивилних инжињера 1882 —Џон Д. Рокфелер уједињује своје нафтне фирме у Standard Oil фондацију. 1889 —Народна скупштина Србије прихватила Устав који је предложила Народна радикална странка којим је у Србији уведена парламентарна демократија. 1890 — Алис Сенгер постаје прва жена у особљу Беле куће. 1900 — Џон Хеј објављује Политику отворених врата да промовише трговину са Кином. 1900 — Отвара се Чикаго канал. 1905 — Окончана је опсада Порт Артура у Руско-јапанском рату предајом руске флоте и гарнизона. 1915 —Окончана петодневна битка код Сарикамиша у Првом светском рату, током које је руска војска нанела тежак пораз војсци Енвер-паше. Турци су изгубили 77.000 од 95.000 војника. 1917 — Краљевска банка Канаде преузима Банку Квебека. 1921 —Први религиозни радио пренос (KDKA AM у Питсбургу, Пенсилванија). 1921 —Отвара се ДеЈонг музеј у Голден Гејт парку у Сан Франциску. . 1941 — Други светски рат: Немачко бомбардовање знатно оштетило Ландаф катедралу, саграђену 1290. на обали реке Таф у Кардифу, Велс. Америчка влада објавила Liberty ship, програм са циљем да се направи 200 товарних бродова. До краја рата, биће саграђено преко 2.700 бродова. 1942 — Други светски рат: Јапанске снаге заузимају Манилу. Америчка морнарица отвара базу за дирижабле у Лејкхерсту, Њу Џерзи. 1943 — Одступајући пред совјетском Црвеном армијом, Немци у Другом светском рату почели повлачење с Кавказа. 1946 —У немогућности да настави своју владу над Албанијом после Другог светског рата, краљ Зог је абдицирао, али је задржаво своје право на трон. 1949 — Луис Муњос Марин постао први демократски изабран Гувернер Порторика.

1955 — У Панами убијен председник, пуковник Хосе Антонио Ремон. Наследио га први потпредседник Хосе Рамон Гисадо, који је био на власти мање од две седмице. Оборен је под оптужбом да је учествовао у завери у којој је убијен председник Ремон. 1957 — Сан Франциско и Лос Анђелес берзе се спајају. 1959 — CBS Radio укида 4 сапунице: Backstage Wife Our Gal Sunday, Road of Life и This is Nora Drake. лансиран први васионски брод ка Месецу, совјетска „Луна I“ без људске посаде. 1963 —Вијетконг је однео прву већу победу у Вијетнамском рату у бици код Ап Бака. 1966 — Почело је емитовање Трећег програма Радио Београда. 1967 — Др. Кристијан Барнард изводи другу успешну трансплантацију срца. 1971 — На фудбалском стадиону „Ајброкс парк“ у Глазгову погинуло 66 навијача када се, током утакмице Селтика и Ренџерса, срушио део трибине. 1974 —Ричард Никсон потписује акт по коме се смањује максимална брзина у САД на 55 миља на час како би се сачувао бензин током ОПЕЦ ембарга 1979 —Сид Вишос одлази на суђење за убиство Ненси Спанџен. 1980 — У Великој Британији почео штрајк радника у челичанама, први од 1926. Штрајк је прекинут 2. априла. 1981 — Питер Сатклиф, јоркширски трбосек, ухапшен. 1983 — Мјузикл Ени се изводи последњи пут после 2.377 представа на Бродвеју. 1991 —Шерон Прат Диксон је положила заклетву као градоначелник Вашингтона, поставши прва Афроамериканка на челу града те величине и важности. 1992 — Председници Србије и Хрватске, Слободан Милошевић и Фрањо Туђман, прихватили су Споразум о плану мировних операција у Југославији, Венсов план, којим је предивиђена демилитаризација зона у Хрватској захваћених ратом, повлачење Југословенске народне армије из тих области и стављање тих зона под заштиту УН; војни команданти у Хрватској прихватили су прекид ватре ради распоређивања 10.000 припадника мировних снага УН.

103


Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs