Page 1

МАГАЗИН Година VIII * Број 468 * 8. новембар 2020. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски


8.11.2020.

МАГАЗИН

2

Хвала што читате


Краљевски

МАГАЗИН

3


8.11.2020.

МАГАЗИН

4

У овом броју: I Against I Одговорност на грађанима Казне за непоштовање мера Будимо одговорни Најширим друштвеним консензусом Стање шокантно Све је исто само њега нема Сећање не бледи Опасност прети са депоније Чувари српског буџета Србија може много боље Из Мињине кухињице На репертоару Биоскопа “Кварт” Филмови које смо гледали Наличја српског лица Динамо - Слога ЖКК Краљево - Новосадска ЖКА Времеплов

8 14 22 26 28 30 36 42 46 50 56 62 64 66 68 70 72 74


Фото: М. Радовановић

5


6

МАГАЗИН 8.11.2020.


7


Лични став: Др Дејан Жујовић

I Against I ада је чујете, одмах се сетите Bladea, филмова о вампирима. Massive Attack је моја најдража група коју никада нисам слушао уживо. У овој песми сарађују са Мос Дефом и, по мени, једна је од најбољих електро, трип хоп ствари и даље, и ако је снимљена далеке 2003. године. И дан данас је врло често у мојим слушалицама, које никада не скидам. И сам сам често против себе и даље. Вампири постоје зар не? По некима сама реч је српског порекла јер означава особе које се склањају од светлости. Ван-пир, ван ватре, ван светлости. Први вампир је забележан на територији Србије. Знам на кога сте помислили, али није Савановић. Петар Благојевић из села Кисељево. 1725. година. Добро проучавам своје непријатеље. Истражите… Где су данас вампири? Добро су склоњени од светлости. Не знате им имена. Како изгледају? Да ли постоје? Сакривени су иза својих тастатура преко којих црпе задње капи разума овог збуњеног, погубљеног народа. Шире дезинформације, полуистине и лажи. Релативизују сваку чињеницу. Негирају вирус короне. Смеју се маскама. Лапрдају да нико не умире од ове

МАГАЗИН

8.11.2020.

К

8

инфекције. Спрдају се са ПЦР тестовима, вентилаторима, изражавају искрену забринутост за хроничне болеснике. Ко су ти људи? Ако пажљиво анализирате њихове коментаре, јасно вам је да ти људи немају везе са медицином. Најчешће су скромног образовања, које компензују YТ прилозима и ширењем видео записа преко друштвених мрежа. Лупетају о бојним отровима, 5Г мрежи, запрашивањима из авиона. На сваки одговор доктора медицине у тим дискусијама улеће по њих неколико и омаловажавају знање, поштење и алтруизам наивног лекара. Драги моји. Нема дискутовања са особама које урушавају наш здравстве-

ни систем. Нема дискусије са особом која директно утиче на јавност тиме да имамо још више оболелих, преминулих и трајно повређених пацијената. Време је да држава почне да ради свој посао. Да се мане прогањања лица које вређају његово божанство преко ФБ, и да крене да региструје сваку особу која наступа као вампир. Не мора да хапси. Нека им одреди меру друштвено-корисног рада у ковид болницама и амбулантама. Конфискује рачунаре док се не опамете. Занимљиво је да ни једна таква особа није прихватила да дође у моју ординацију и да без маске прати мој рад са пацијентима. Ни једна! Опет упућујем јавни позив свакоме ко то жели. Да уђе мало у суштину. Да сведочи. Људи. Срби и остали. У памет се. Чувајте се. Не морате да будете избезумљени од страха, само поштујте основне мере заштите. Чувајте себе због оних који вас воле. Шта да кажем човеку који зна да је болестан и поред тога сваки дан иде на посао? Шта да кажем човеку који тврди да сам корупирани гмаз фармакомафије јер причам ово? Људи, да нема те индустрије лекова ви бисте јурили бабе са травкама, лечели се у Најдано-


9


8.11.2020.

МАГАЗИН

10

вим круговима, и ваш животни век не би прелазио 40 година, као некада. Тај избор лекова, као и избор транспортних средстава, струја, интернет, представља цивилизацијски напредак. Никоме није стало да што више вас умре. Посебно не фармакоиндустрији. Желите да имате избор да ли ћете да се вакцинишете? Важи. Отиђите у било коју другу земљу цивилизованог света и затражите то. Лепо би вам објаснили да ви као држављанин имате своја права, али и обавезее. Обавезни вакцинални календар је ваша обавеза коју имате према свом детету. Као мали нисам вакцинисан ММР вакцином, па сам са 23 године замало умро због морбила, са тешком компликацијом у виду упале плућа. Не слушајте вампире који су плаћени да би вас збуњивали. Завера? Да,

постоји. Али завера да ви будете све више слуђени, да не знате у шта да верујете, а ми као друштво све више фрагментисани. Мени би много лакше било да напишем текст о томе како ванземаљци управљају планетом и полако нас требе. Али то није истина! Бар према овоме што до сада знам. Не слушајте шарлатане који причају о стварима о којима немају појма. Исто тако, добро размислите да ли ћете свој глас сутра да дате момчићу који жели да буде кошаркашки тренер и једини у својој групи студената не носи маску. Па чији су онда вампири? Моји? Тешко. Ваши? Тешко. Његови су. Види се по бројности и стилу. Није тешко препознати их. У међувремену све више заражених се јавља ковид амбулантама, болнице су нам све пуније. Ковид хистерија? А шта бисте ви, вампири, урадили са чо-

веком који има обострану упалу плућа и не може три корака да превали? У Најданове кругове? КШ и даље не ради оно шта треба. Не организује стриктну контролу самоизолације и ПЦР тестирање контакта. У међувремену многе амбуланте су престале да раде контролне ПЦР тестове након 14 дана изолације и такве пацијенте враћају на посао. Имамо довољно ПЦР тестова? Нешто не бих рекао према овоме. Током другог таласа, а тада је то био други пик првог, имао сам 10-20 пацијената који су остајали позитивни недељама након обавезне изолације. Данас ће такви пацијенти да буду враћени у колектив. Зато смо најбољи у Европи. Али по степену клизања у амбис. Драги моји, схватите да ову битку не могу да воде лоше ђаци, лењи људи и


лоши карактери. Ако то мислите да је изводљиво – само пратите развој ситуације. Ми не можемо да измислимо више лекара него што их имамо, али можемо немедицинско особље да ангажујемо у нашим епидемиолошким центрима. Да окрећу телефоне и контролишу пацијенте у изолацији. Вечерас, док седите у препуној кафани,

човек који седи до вас је, можда, један од њих. Вампиру се на ову реченицу шири кез на лицу, али мени она спушта обрве. Знам са каквим људима имам посла. Чувајте се. Вампирима порука. Ви, анонимни олошу. Што више гризете својим зубићима – све сам јачи. Све више нормалних људи схвата ове поруке и простор

вам је све ужи. Завршићете у неким опскурним групама интернет лимбуса где ћете једни другима да лижете ране и солите памет. Када газди постанете бескорисни – нестаћете. Будућност припада здравом разуму, научној честитости и прогресу. Ви – ви сте тужан белег једног ружног времена и време је да нестанете.

Драги пријатељи, помозимо људима који су остали без посла зато што су имали образ и кичму. Сав прикупљен новац ће бити упућен људима који су егзистенцијално угрожени због нехуманих реакција режима. Покажимо солидарност према људима који су у животу направили само једну грешку – били су часни. Raiffeisen banka AD Динарски 265000000576857940 Девизни RS35265044000005631664 EUR SWIFT/BIC. RZBAATWW USD SWIFT/BIC. RZBAATWW

11


12

МАГАЗИН 8.11.2020.


13


8.11.2020.

МАГАЗИН

14

Нагло погоршање епидемилошке ситуације

ОДГОВОРНОСТ НА ГРАЂАНИМА


- У циљу заштите становништва од заразне болести, отворена телефонска линија на којој се могу пријавити сви случајеви непоштовања ових мера. - Из дана у дан повећава се број заражених и знатно погоршава епидемиолошка ситуација. - Брине очекивање да ће се у наредним данима ситуација и даље погоршавати. - Осамдесет пет одсто инфицираних у популацији између осамнаест и шездесет пет година живота. - Само један и по посто заражених са мање од осамнаест година, а око четрнаест одсто старијих од шездесет пет. - Број активно оболелих креће се између триста педесет и четири стотине. - Додатну опасност по здравље представља све већи броја асимптоматских пацијената. - Нема породице у којој је само једна особа заражена. - У краљевачким основним и средњим школама нема локалне трансмисије

15


ако су епидемиолози упозоравали на опасност од интензивнијег ширења инфекције изазване корона вирусом почетком јесени у великом делу јавности, чак и стручне, провејавало је уверење да се то можда и неће десити. Колико су били у праву једни, а колико други, видљиво је у првој недељи новембра о чему најбоље сведоче редовни дневни извештају републичког кризног штаба и штабова за ванредне ситуације јединица локалне самоуправе. О промени епидемилошке ситуације на територији Краљева првог радног дана минуле недеље сведочи извештај Завода за јавно здравље који потврђује да је од сто два узорка брисева послатих на тестирање шездесет

МАГАЗИН

8.11.2020.

И

16

један узет од особа са симптомима болести „ковид-19“, а четрдесет један по другим индикацијама, на лични захтев, због хоспитализације, смештаја у установе колективног смештаја или другим, а присуство корона вируса потврђено је код тридесет једне. Уз потврду да је укупан број инфицираних од половине марта повећан на 1.754 из Опште болнице „Студеница“ стиже потврда да је смрћу још једне особе број преминулих од болести коју изазива вирус повећан на четрдесет један. Благи тренд повећања констатован је и следећењг дана кад је међу шездесет четири бриса присуство вируса потврђено у тридесет два случаја, а борбу са болешћу изгубио је још један пацијент. До наглог скока дошло је 4.

новембра кад су стигли резултати тестирања сто четрдесет седам узорака бриса узетих у здравственим установама на подручју града. Уз шест контролних од особа са симптомима болести тестирано је деведесет осам узорака брисева, а по другим индикацијама за тестирање четрдесет, и констатовано да је број инфицираних од претходног дана повећан за још четрдесет шест. Податак да је враг однео шалу повод је да из Кабинета градоначелника стигне саопштење за јавност којим се грађани обавештавају да је, ради пуне примене епидемиолошких мера у циљу заштите становништва од заразне болести, отворена телефонска линија на којој се могу пријавити сви случајеви непоштовања ових мера.Даље по-


горшавање епидемиолошке ситуације потврђено је следећег дана кад је од сто осамдесет тестираних узорака бриса присуство вируса потврђено у шездесет два случаја, чиме је број укупно инфицираних од проглашења епидемије повећан на 1.894. Чини се да је то био сигнал за узбуну па се, после дуже паузе, огласио Градски штаб за ванредне ситуације упозорењем да се из дана у дан повећава број заражених, а тиме знатно погоршава епидемиолошка ситуација. Разлог за забринутост огледа се у податку да је трећа недеља октобра окончана са педесет два суграђанина позитивна на присуство вируса да би се број инфицираних у следећеој повећао четири пута, а у прва четири дана новембра

премашио сто седамдесет. И поред потврде о више од сто прегледа дневно у ковид амбуланти, и седамнаест хоспитализованих пацијената, више брине очекивање да ће се у наредним данима ситуација и даље погоршавати. Анализа структуре инфицираних у току септембра и октобра сведочи да осамдесет пет одсто припада популацији између осамнаест и шездесет пет година живота. Просечна старост заражених у октобру је по недељама варирала између четрдесет две и четрдесет седам година, само један и по посто заражених је имао мање од осамнаест година а око четрнаест одсто старијих од шездесет пет. Највећи број хоспитализованих долази из популације најстаријих суграђана, а да их и поред

оволико инфицираних нема више на болничком лечењу тумачи се могућношћу слабије вирулентности вируса који изазива блажу клиничку слику. У Штабу за ванредне ситуације значајном оцењују искуство лекара који тачно процењују коме је од оболелих неопходна хоспитализација, а коме може да помогне лечење у кућним условима. Извештај о кретању епидемиолошке ситуације сведочи да су од почетка новембра преминуле две особе инфициране корона вирусом, а на пад имунитета у значајој мери утицао податак да су боловали од других болести. Координатор Градског штаба за ванредне ситуације др Радован Чеканац процењује да се број активно оболелих креће између триста педесет и

17


МАГАЗИН

8.11.2020.

четири стотине, али да додатну опасност по здравље суграђана представља све већи броја асимптоматских пацијената. Адекватније праћење развоја ситуације донекле отежава и кашњење резултата тестирања због великог притиска на референтну лабораторију у Нишу. Иако се брисеви узети током дана у лабораторију шаљу у јутарњим часовима следећег резултате не треба очекивати пре наредне ноћи или јутра следећег дана, понекад и дуже поготово након потврде да се број тестираних повећава. Дугогодишње искуство др Чеканца добра је основа за очекивање далеко већег броја инфицираних него до сада, како на територији Краљева тако и целе земље. Активности Епидемиолошке служба Завода за јавно здравље усмерене су ка откривању особа са којима су инфицирани били у контату, а код оних који су под надзором утврђено је како нема породице у којој је само једна

18

особа заражена. Поред особе која је донела заразу присуство вируса потврђено је најмање још код једне, у појединим случајевима и код свих чланова породице, а посебна опасност прети од они код којих је вирус пробио све заштитне баријере, а не знају са ким су били у контакту. Све више откривених случајева заразе повод је за закључак како је дошло време за промену и знатно одговорније понашање према особама са којима се долази у контакт, као што је то било у критичном периоду почетком друге половине године. Радује податак да у краљевачким основним и средњим школама нема локалне трансмисије, а да је у претходних десетак дана присуство вируса потврђено код само два ученика. О одговорности предузећа која запошљавају велики број радника сведочи податак да су предузела све препоручене мере заштите, још више да спроводе мере изолације за све за које се посумња да су се заразили на неком

другом месту. Као и у претходном периоду видљиво је да препоручене мере заштите више поштују старији суграђани. Долазећи период слава током новембра и децембра нова је прилика за погоршање епидемиолошке ситуације због чега надлежни најављују знатно строжу контролу поштовања препоручених мера заштите, посебно окупљања већег броја особа на једном месту. Податак да су одељења комуналне милиције и инспекцијских служби под ингеренцијом локалне самоуправе, а да надлежност над санитарном има Министарство здравља, повод је за потребу боље комуникације између ових служби како би у наредном периоду заједно деловали ангажованије него до сада. Ма колико се очекивало успостављање колективног имунитета стручњаци упозоравају да то у овом тренутку није реално, а разлог се огледа у потврди да међу инфициранима


има и особа које су прележале болест изазвану вирусом, што потврђује да ни присуство антитела не пружа апсолутну заштиту. То је добар разлог за препоруку да се и особе излечене у првом налету епидемије стриктно придржавају заштитних мера. О забринутости највиших представника локалне самоуправе сведочи апел грађанима да подједнако чувају своје и здравље особа са којима долазе у контакт. Настојањима здравствених установа, Опште болнице „Студеница“, Дома здравља и Завода за јавно здравље, у откривању и лечењу оболелих придружује се оперативни део Градског штаба за ванредне ситуације који на редовним састанцима сваког дана разматра могућности за побољшање здравствене ситуације. Најзначајнијом кариком у ланцу одбране оцењени су сами грађани којима је, уз досадашње мере, препоручено избегавање окупљања у великим групама. Стрепња о погорша-

њу епидемиолошке ситуације појачава неопходност бриге о најстаријим члановима породице, али и стабилности ограничених капацитета здравственог система. Упозорење на озбиљност резултат је стрепње да сви капацитети болнице буду преведени у ковид стање чиме би се елиминисала могућност пријема пацијената оболелих од других болести. И док су здравствени радници окупирани бригом о могућностима да свима којима је то потребно пруже адекватну заштиту, из локалне самоуправе стиже упозорење да би обољевање већег броја радно способног становништва у значајној мери утицало на прилив средстава у буџет. О опасности која прети сведоче све дужи редови испред ковид амбуланте и податак да је у просеку код половине тестираних потврђено присуство вируса. Седница Штаба за ванредне ситуације је и прилика да се, после дуже паузе, поново размотри улога јавних

комуналних предузећа „Водовод“ и „Чистоћа“ везана за одржавање хигијене и пуњење резервоара са течношћу за дезинфекцију на целој територији града. У складу са саветима стручњака строжије мере примењују се на улазима у ковид амбуланте Опште болнице, Дома здравља и Геронтолошког центра у Матарушкој Бањи Из Градског штаба стиже потврда да погоршање епидемиолошке ситуације није достигло ниво на коме је неопходно увођење ванредне ситуације, али се ни одлука о проглашењу не одбацује уколико то препоруче представници струке. Редовна контрола поштовања препоручених мера заштите повод је за уверавање да ће у складу са развојем епидемиолошке ситуације бити пооштравана, а према онима који је не поштују предузимане адекватне казнене мере. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

19


20

МАГАЗИН 8.11.2020.


21


Забрана окупљања више од пет особа

МАГАЗИН

8.11.2020.

КАЗНЕ ЗА НЕПОШ

22

- Окупљање у отвореном и затвореном простору са тридесет смањено на пет особа. - Мера ће бити законски регулисана а односи се на сва организована јавна окупљања, сем на школску и радну средину. - Јесењи распуст за основце и средњошколце од 11. до 16. новембра. - Највећи број заражених у Београду, а следе Нови Сад, Краљево, Ниш, Врање, Зрењанин, Панчево, Сремска Митровица и Љубовија. - За неношење маски предвиђена новчана казна од пет хиљада динара за грађане и између тридесет и триста хиљада за правна лица. - Услед непоштовања мера, инспектор може да изрекне мандатну казну на лицу места. - За присуство културним манифестацијама ограничење на пет стотина особа, уз строго поштовање прописаних мера заштите


ШТОВАЊЕ МЕРА

23


24

МАГАЗИН 8.11.2020.


акон седнице Кризног штаба за сузбијање заразне болести ковид-19 потврђено је доношење одлуке да се окупљање у отвореном и затвореном простору са тридесет смањи на пет особа. Нова забрана окупљања није препорука већ мера која ће бити законски регулисана, а односи се на сва организована јавна окупљања али не и на школску и радну средину где може да их буде више ако се обезбеде четири квадратна метра по једној у просторији, или удаљеност од најмање два метра. Иако је предвиђено да јесењи прекид наставе буде реализован само у основним школама, јесењи распут од 11. до 16. новембра моћи ће да искористе и средњошколци. Од 1. септембра у школским срединама је потврђено присуство вируса корона код седамсто осам ђака, триста осам у основним и четири стотине у средњим школама, од 26. октобра до 1. новембра код двеста четрдесет, деведесет седам основаца и сто педесет једног ученика средње школе, а од 2. до 5. код двеста два ученика, седамдесет четири из основних и сто двадесет осам из средњих школа. Од почетка школске године углавном се радило о заражавању ван школске средине, због чега је половина одељења у коме је ифентификован ученик позитиван на присуство вируса одмах прелазила на четранестодневну онлајн наставу. Последњег радног дана минуле недеље потврђено је да онлајн наставу похађа двеста таквих ученика, а такве мере предострожности довеле су да, захваљујући одговорном понашању деце, наставника и професора, ситуација у школској средини буде прилично стабилна. За присуство културним манифестацијама, позоришним и биоскопским представама, и даље је на снази ограничење на пет стотина особа, уз строго поштовање прописаних мера заштите, ношење маске,

Н

поштовање размака и слично. Иако је епидемиолошка ситуација изузетно неповољна и нестабилна на седници Кризног штаба није било речи о увођењу радикалнијих мере, попут ограничавања кретања или сатнице рада. О озбиљности ситуације најбоље сведочи податак да све више пацијената захтева болничко лечење, па попуњеност капацитета износи између сто педесет и двеста кревета дневно. Током двадесет четири сата између две седнице Кризног штаба у четвртак и петак на болничко лечење је упућено триста седамнаест пацијената са средње тешким и тешким упалама плућа, а отпуштено сто четрдесет седам. У Клинично болничком центру „Драгиша Мишовић“ смештено је десеторо деце, шест мајки и једна трудница чиме је број укупно хоспитализованих премашио две стотине. Иако су у Клиничко болничком центру „Бежанијска коса“ хоспитализована двеста четрдесет четири пацијента има још капацитета, па је могуће размишљати неколико корака унапред уз настојање да капацитети у здравственом систему не буду исцрпљени. О опасности која се брзо шири најбоље сведочи податак о десет преминулих током само двадесет четири сата. Пред крај недеље највећи број заражених био је у Београду, а следе Нови Сад, Краљево, Ниш, Врање, Зрењанин, Панчево, Сремска Митровица и Љубовија, док је у осталим градовима мање од двадесет заражених. Предлогом закона о изменама и допунама Закона о заштити становништва од заразних болести инспекторима је омогућено да, због непоштовања мера, мандатну казну изрекну на лицу места. За неношење маски предвиђена је новчана казна од пет хиљада динара за грађане и између тридесет и триста хиљада за правна лица. Т. Радовановић

25


26

МАГАЗИН 8.11.2020.


Мере заштите од инфекције корона вирусом

БУДИМО ОДГОВОРНИ • Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди. • Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке. • Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе. • Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра. • Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи. • Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута. • Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном. • Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова. • Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера.

27


Заједно до здравије животне средине

НАЈШИРИМ ДРУШТВЕ - Без сарадње и заједничког деловања јавног и цивилног сектора, привреде, образовних институција, медија и грађана није могуће решавати озбиљан проблем загађеног ваздуха током грејне сезоне. - Решавање проблема требало би да буде плод најширег друштвеног консензуса, а не само садржај одлуке локалног парламента о усвајању стратешког документа План квалитета ваздуха. - Изостају снажније и организованије реакције и притисци на доносиоце одлука да спроводе прописе, између осталих и оне о обавезном и правовременом упозоравању грађана на екстремне концентрације штетних материја у ваздуху

авно слушање на тему квалитета ваздуха у Краљеву током грејне сезоне организовано је са циљем да иницира заједнички приступ у креирању и спровођењу низа мера на отклањању бројних узрочника загађеног ваздуха, уобличених у стратешки документ јавних политика града, али и као прилика да се

МАГАЗИН

8.11.2020.

Ј

28

прокоментаришу изнети подаци и дају предлози за заједничко деловање чији ће исход бити унапређен квалитет ваздуха током грејне сезоне. О утицају загађеног ваздуха на здравље грађана говорио је начелник Одељења за пнеумофтизологију Опште болнице „Студеница“ др Драган Јованчевић, активностима локал-

не самоуправе у енергетском сектору којима се утиче на смањење загађења ваздуха енергетска менаџерка града Краљева дипл. инж. Зорица Сретовић, а грађанском активизму, комуникацијама локалне самоуправе, јавне управе и цивилног сектора политиколог Зоран Николић.


Јавно слушање је једна од активности у оквиру пројекта „Заједничким деловањем до чистијег ваздуха“ који се реализује са јасном поруком да без сарадње и заједничког деловања јавног и цивилног сектора, привреде, образовних институција, медија и грађана није могуће решавати озбиљан проблем загађеног ваздуха током грејне сезоне. Зато би решавање овог проблема требало да буде плод најширег друштвеног консензуса, а не само садржај одлуке локалног парламента о усвајању стратешког документа План квалитета ваздуха. Циљем пројекта означена је жеља да се допринесе креирању мера локалне самоуправе неопходних за побољшање квалитета ваздуха у зимским месецима, а Јавно слушање замишљено као прилика да се, на једном месту, окупе представници јавног и цивилног сектора, привреде, образовних институција, медија и грађана како би, од компетентних стручњака, чули релевантне информације о квалитету ваздуха у граду и последи-

цама повећаних концентрација ПМ 10 и ПМ 2,5 честица у ваздуху по здравље грађана. Јавно слушање спроведено уз придржавање прописаних епидемиолошких мера, испунило је очекивања организатора који је створио услове да се проговори о квалитету ваздуха током грејне сезоне, његовом утицају на здравље грађана, активностима локалне самоуправе у енергетском сектору којима се утиче на смањење загађења, грађанском активизму, комуникацији локалне самоуправе, јавне управе и цивилног сектора. Иако су проблеми квалитета ваздуха током грејне сезоне констатовани и у документу Стратегија развоја града Краљева за период 2015-2020 година још увек нису послужили као мотив и фактор мобилизације за организованију, заједничку и мултидисциплинарну активност свих релевантних чинилаца из сектора привреде, здравства, јавне управе и цивилног друштва на унапређењу квалитета. Разлог се огледа у потврди да се грађа-

ни, окупирани бројним егзистенцијалним питањима, задовољавају мерењима параметара квалитета ваздуха, али и не баш уредним и организованим извештавањем о томе, па изостају снажније и организованије реакције и притисци на доносиоце одлука да спроводе прописе, између осталих и оне о обавезном и правовременом упозоравању грађана на екстремне концентрације штетних материја у ваздуху. На такво стање, закључено је на Јавном слушању, утиче и неадекватна секторска комуникација између локалне самоуправе, градске управе и цивилног друштва, иако је и на тај проблем указано у Стратегија развоја града и предложене врло конкретне мере за његово решавање. Са скупа је упућена порука да су међусекторска и мултиресорна комуникација услов без кога нема осмишљене и планиране активности за било какве промене на боље, па и за унапређење параметара квалитета животне средине у Краљеву. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ЕНИМ КОНСЕНЗУСОМ

29


30

МАГАЗИН 8.11.2020.


Обнова демократије и реформа изборног система у Србији (3)

- Тринаест општина у Србији, током тридесет година од обновљеног вишестраначја, никада нису имале народне посланике. - Од 2008. немају их четрдесет три општине што потврђује да је ситуација у последња три сазива поприлично шокантна. - Двадесет две локалне самоуправе нису имале посланика у периоду од 2012. до 2016. године, кад је више од половине чланова републичког парламента долазило из Београда и Новог Сада. - Ситуација је била гора у претходном сазиву кад је без представника у парламенту било деведесет шест општина. - Неколико козметичких промена које нису довеле до значајнијег корака ка изворним принципима демократије. - Посланици немају одговорност према грађанима што је многима добра основа да мандат искористе за различите коруптивне радње

фото: М. Радовановић

СТАЊЕ ШОКАНТНО

31


верење да је сучељавање различитих ставова о појединим проблемима у друштву први корак ка њиховом решавању, и потврда да то у Србији није превише чест случај, повод је за организацију округлог стола под називом Обнова демократије и реформа изборног система на коме је учесницима пружена прилика да одговоре на неколико значајних питања. Прво на листи је да ли парламентарни и локални избори треба да буду у одвојеним терминима, а следи дилема да ли је потребна промена актуелног пропорционалног изборног система како би се омогућило гласање за кандидате по имену и презимену, а не само за затворене партијске изборне листе. Организаторе је интересовало да ли Србија треба да буде само једна изборна јединица, да ли гласање треба да буде обавезно а они који излазе добију стимулације у виду административних или пореских повластица, да ли треба спустити границу гласача на седамнаест година и који је изборни цензус најбољи. Дилему доноси и питање да ли треба увести степенасти изборни цензус за политичке организације које самостално излазе на изборе, или оне који излазе у коалицијама две или више политичких организација. Национална коалиција за децентрализацију са седиштем у Нишу окупља низ сродних локалних организација које се пуних десет година на озбиљан начин баве овим темама, посебно анализом географске нерепрезентативности разних скупштинских сазива. Резултати истраживања бацају мало више светла на низ података апсолутно непознатих широј јавности који потврђују да тринаест општина у Србији током тридесет година од обновљеног вишестраначја у Србији, никада нису имале народне посланике. Од 2008. немају их четрдесет три општине што потврђује да је ситуација у последња три сазива поприлично слична и шокантна. Двадесет две локалне самоуправе нису имале посланика у периоду од 2012. до 2016. године, кад је више од половине чланова републичког парламента долазило из Београда и Новог Сада, а ситуација је била гора у претходном сазиву кад је без представника у републичком парламенту било деведесет шест општина. У периоду од 2012. до 2016. Београд је имао сто деветнаест, или близу половине од укупног броја, народних посланика а у новом сазиву, кад деведесет општина немају представнике у највишем законодавном органу, и даље има деведесет шест, или више од трећине. У време које се чини довољно зрелим за решење проблема променом изборног система координатор програма изборне реформе Милан Зиројевић подсећа на неколико козметичких промена које нису довеле до значајнијег корака ка из-

МАГАЗИН

8.11.2020.

У

32

ворним принципима деморкатије. Основним недостатком тренутног изборног система оцењује се податак да посланици немају одговорност према грађанима што је многима добра основа да мандат искористе за различите коруптивне радње. У ситуацији кад велики број локалних самоуправа нема представнике у републичком парламенту значајним се оцењује податак да велики део грађана не зна како функционише политички систем. Истраживања која је током 2016. и 2017. године спровела Национална коалиција за децентрализацију сведоче да је само шест посто грађана тачно знало како се бирају посланици, а тај број је пред последње изборе порастао на седамнаест одсто. О непознавању функционисања сведочи и податак да су грађани у посланичке канцеларије, какве су постојале у неким срединама, по правилу долазили да траже посао или решавају комуналне проблеме. Међу теоретичарима се и даље ломе копља око тога који је изборни систем бољи, постојећи пропорционални или већински по коме би се посланици бирали по имену и презимену, а не са изборне листе политичке партије која их је кандидовала. - Промена изборног система би знатно унапредила изборни процес и директно утицала на механизам манипулације који постоји у овом тренутку. Зато сматрамо да је изборни процес немогуће унапредити без промене изборног система. По питању раздвајања било би неопходно раздвојити локалне и парламентарне изборе, а то није могуће без обнове демократије. Већа одговорност посланика најбоље се види на примеру Америке, где конгресмени по две недеље проведу у Вашингтону и својим изборним јединицама, а код нас често нису упућени ни у законе за које гласају јер често своју администрацију зато што се за финансирање скупштине издваја само 0,2 посто буџета. У таквој ситуацији питање је шта је јефтиније а шта скупље, па је овакав систем можда јефтинији, али је далеко скупљи по демократију и државу Србију, сматра Зиројевић. Иако се консензус политичких партија, или бар оних најзначајнијих, сматра условом за прелазак са пропорционалног на већински изборни систем мало је оних који верују да је то могуће, понајмање на парламентарним изборима. У таквим околностима вероватнијом се оцењује могућност провере исправности на локалном нивоу, а један од разлога је и то што на националном нису дефинисане границе изборних јединица док се на локалним поклапају са границама територије сваке појединачне самоуправе. И док се у неким срединама појачава страх од различитих владајућих већина на нивоу земље и локалне самоуправе има мишљења да то и не би било тако лоше, због уверења о потреби одређеног


Милан Зиројевић

33

Фото: Прес центар УНС


8.11.2020.

МАГАЗИН

34

нивоа тензија између њих. Различита мишљења у оквиру округлог стола добра су потврда оправданости скупова ове врсте, што је добра прилика за препоруку опозиционим првацима да организују више сличних са представницима академске заједнице и организација које се стручно баве овим темама. Тезу о раздвајању парламентарних од локалних избора, чак и у овом тренутку, заговара и Душан Миленковић из Центра за друштвени дијалог и регионалне иницијативе - Мислим да у овом политичком тренутку то одговара и опозицији како би покушала да се избори за бољу политичку атмосферу. То би било добро и због политичке едукације људи, да у наредних десетак година боље разумеју шта значе локални а шта парламентарни избори, јер се код нас већински и даље гласа по инерцији за једног човека и једну странку. Моја полазна основа је да је демократија и подела власти најбољи избор, иако теоретски може да се оспорава, а зашто имамо овакав политички систем крив је устав. Мислим да фокусирање на једно решење, односно промену само изборног система, није добро јер може да створи очекивања да ћемо тиме решити многе проблема, а нисам сигуран да је то тачно. Не бих волео да дође до изневерених очекивања и погрешне перцепције око тога шта значе промене, да ли неким делом могу да доведу до боље политичке климе, више демократије и бољег политичког живота, каже Миленковић и придружује се другим учесницима округлог стола који подржавају став да је промена изборног система решење за све проблеме. Значајним извором проблема оцењује се податак да је погрешно постављен легитимитет носилаца власти јер се по уставу једино председник државе бира директно, па има највећи легитимитет, иако су његова овлашћења минимална и

теже нули. Значајним проблемом који потврђују одсуство легитимитета извршне власти оцењује се податак да влада не црпи легитимитет из народа него из парламента, због чега не би требало да се бира посредно. Довољно аргумената да се оспори легитимитет скупштине налази се у потврди да се, иако устав предвиђа директни избор, посланици бирају посредно кроз странке које их кандидују. Стручњаци сматрају да би, као законодавни орган, морала да се ослободи партијског утицаја јер као таква и не врши функцију коју би требало да врши. У таквим околностима мала је утеха што није карактеристика само актуелног тренутка, већ довољно дугог временског периода у прошлости. Да је партократија велики проблем доказују политичке странке које се оцењују кључним за политички живот у Србији. Као такве требало би да артикулишу политичке ставове и аспирације различитих делова друштва, а разлог због чега то не чине тумачи се одсуством демократије у њима. Кључном се оцењује чињеница да устав и политички систем не познају суштински поделу власти као услов за демократију и напредан политички, а онда и друштевни, развој. Миленковић подсећа да подела власти није идеја настала из филантропије, и неке врсте добре намере, већ из нужности да се ограничи моћ одређених политичких актера. Не треба много памети како би се уочило да у Србији нема ограничавања, а да није карактеристика само актуелног тренутка моћи сведочи податак да и у неким претходним владама није било значајног ограничавања моћи главних политичких актера. У таквим околностима све води ка ставу да су законодавна и извршна власт суштински интегрисане, а да то није случај само у Србији приметно је и у другим државама. Иако изразито већински систем у Британији има јединство извршне и законодавне власти, али је последњих неколико декада видљива до-

минација извршне. Ма колико се оцењује да то није добро решење, и да би законодавна и извршна власт требало да се значајно ограничавају, у целом свету је присутна тенденција предоминација једне у односу на другу. - Закони се пишу, доносе, расправљају и исправљају у министарствима која за развој имају озбиљне буџете, а доносе се у извршној власти зато што постоји јединство са законодавном па скупштина једино треба да печатира, овери и потпише оно што стиже из кабинета у разним министарствима или из секретаријата владе. Доминацију интегрисане законодавне и извршне власти имамо и над судском а то је приметила и Европска унија, па има толико захтева за промену устава како бисмо ушли у Европску унију. Ако читате устав видите колико ингеренција имају скупштина и извршна власт у односу на судску грану и то је проблем који је у Србији дуго видљив, не само последњих осам година, каже Миленковић и фасцинантном оцењује одредницу по којој је влади омогућено да предлаже распуштање скупштине као органа који ју је изабрао. Регионална диспропорција, не само у смислу изабраних представника у парламенту него и аутономности одређених региона, основ је залагања за дубоку децентрализацију и регионализацију земље којом би се појединим деловима обезбедио степен аутономности какав има Војводина. Податак да јој то омогућава аутономно доношење бројних одлука од значаја за становнике оцењује се значајним за поспешивање развоја, што је добар мотив залагања за знатно израженију регионализацију земље. Толики степен аутономије нема ни регион Београда, који у бруто друштвеном производу учествује много значајније него цела Војводина, што је још један од разлога залагања за промену и унапређење политичког система у Србији. Т. Радовановић


Душан Миленковић

35


36

Милољуб Арсић

МАГАЗИН 8.11.2020.


Тековине демократских промена: Милољуб Арсић (2)

СВЕ ЈЕ ИСТО САМО ЊЕГА НЕМА? - Добар мамац за бираче Бела књига Српске напредне странке и обећање о одлучној борби против криминала, корупције и партијског запошљавања. - Борис Тадић је створио Српску напредну странку у време кад је највећа претња била на целој територији Србије добро организована Радикална странка. - Бенефиције какве немају ни поједини краљеви. - Премијерка и остали из највишег државног врха само понављају што изговори председник који је створио специфичан речник какав није познат у вишедеценијској политичкој пракси. - Борба против корупције и организованог криминала мамац за гласаче. - Од почетка пандемије корона вируса дуг земље повећан за три милијарде долара, или сто тона злата

37


8.11.2020.

МАГАЗИН

38

рва декада демократске власти после 2000. године протекла је у знаку очекивања највећег дела становништва Србије да се приватизацијом покрене посрнула привреда, а добар повод су била обећања носилаца власти да је земља на правом путу. У том периоду су само бољи познаваоци политичких прилика видели опасност која прети од злоупотреба којима су у знатној мери допринели највиши представници власти који су, подсећа историчар Милољуб Арсић, увелико жмурели на једно око. Оно што је пре 2000. године заговарала Демократска странка није реализовано након промена на челу државе, а незадовољство које је тињало достигло је врхунац пред изборе 2012. кад се као добар мамац за бираче показала Бела књига Српске напредне странке и обећање о одлучној борби против криминала, корупције и партијског запошљавања. Да аутори нису много размишљали о испуњавању обећања

П

прво су могли да се увере пензионери кад су им смањене месечне принадлежности, потом и сви који су очекивали запослење у некој од државних служби при чему је, чак и за најниже позиције, један од основних услова остала припадност владајућој странци. - Борис Тадић је испустио власт па су људи који немају морала, ни идеологију, одмах прешли код Вучића. То није смео да дозволи, али се није бавио оним што је круцијално за народ, јер је гледао само како да продужи власт. У своје руке је ухватио средства информисања, и то га је коштало живота, а Вучић је учио на тим грешкама па ће теже да буде смењен него Милошевић. Народ је био незадовољан политиком Демократске странке, јер су лоповлук у процесу приватизације предводили њени чланови који су злоупотребљавали власт као што сада раде ови Вучићеви. Народ је то видео, устао и сменио их сматрајући да ће до-

ћи бољи људи, али није знао шта ће да буде после тога. Проблем је у томе што је Борис Тадић створио Српску напредну странку у време кад је највећа претња била Радикална странка добро организована на целој територији Србије. Томислав Николић је видео да са Шешељевом идеологијом не може да уради ништа, па је уз помоћ Бориса Тадића створио Српску напредну странку у коју су ушли сви незадовољни радикалима и демократама. Тадић је сматрао како ће врло лако да контролише странку која у Србији нема организацију као Радикална и да ће привући један део радикала, а тако је и било. Месец дана је молио Вучића да дође код њега, а захваљујући таквој политици успео је да привуче и многе људе незадовољне Демократском странком Народ је сматрао да је Николић као Шумадинац умерена личност, да није загрижен као Шешељ, и да ће демократија да се развија брже него пре то-


га. Николић није злоупотребљавао устав и никад није радио послове премијера, држао се овлашћења, примао акредитације страних амбасадора и обављао протоколарне активности, а направио велику грешку кад је Александру Вучићу препустио странку иако је по закону то требало да уради, објашњава Арсић. Осврт коју годину уназад сведочи како ни Тадић није био спреман да руководство странке препусти другоме, па је међу аналитичарима и даље присутна дилема да ли би на изборима 2012. прошао боље да је то урадио. Сличне дилеме везане су и за политичку судбину оснивача Српске напредне странке коме се замера што је препустио кормило без обзира на све бенефиције које је добио како не би сметао у даљем раду, а да нису мале сведочи уверење да је многе ствари након тога радио супротно важећим законима. Добру потврду оваквог става Арсић налази у годишњем приливу

средстава од сто милиона евра намењених сарадњи са Кином и Руском Федерацијом, без ограничења при запошљавању особа за реализацију таквих активности. Томе треба додати издржавање виле на Дедињу, на коју нема право, високе функције за чланове породице, од места градоначелника до амбасадора, градња објекта за одмор у заштићеном простору поред Саве без дозволе и много чега другог, што се тумачи бенефицијама какве немају ни поједини краљеви. Отуда уверење да се обезбедио на шету интереса српског народа због чега ће „црним словима бити уписан у историју као издајник националних интереса“. Све што је урадио, сматра Арсић, последица је добре процене како не може да учини ништа против агресивног Вучића који је у сопствене руке узео партијску структуру и „људе без морала спремне да погину за њега, јер без њега не представљају ништа“. И док је Ђинђић брзоплето журио

да што пре стигне у Европу, не водећи довољно рачуна ни о личној безбедности, а Борис Тадић гледао само да буде што дуже на власти, ситуација у земљи се постепено мењала на боље, али веома споро јер није спроведена лустрација. Смена након 2012. повод је за закључак да је актуелни председник вратио земљу у деведесете године прошлог века и поприлични хаос у коме није довољно јасно да ли је председник државе или владе кад премијерка, а и остали из највишег државног врха, само понавља што он изговори. Актуелном председнику замера се и што је створио специфичан речник какав није познат у вишедеценијској политичкој пракси. - За време Бориса Тадића политички противници нису називани фашистима, лопужама, сецикесама, а без икаквог доказа. Има ли доказа да је Ђилас опљачкао 619 милиона евра? Ако сазна за кривично дело он је, не само као председник државе него и

39


МАГАЗИН

8.11.2020.

грађанин, по закону дужан да то пријави, али зна да је то лаж која пролази код народа. У таквим околностима не можеш да водиш нормалну опозициону политику, а за време демократа си могао. Борба против корупције и организованог криминала је била мамац за гласаче. Од двадесет једне незаконите приватизације прво је ударио на Милорада Мишковића и шта је било са њим, са Карићем и невиђеном пљачком коју је урадио за време Милошевића. Имао је банку која је узимала само динаре и кад је извршена деноминација никоме није био дужан. Од сто милиона остао је један динар, а он профитирао са месечном платом од двеста хиљада евра. Зато је побегао одавде, јер са тим капиталом може да ради шта хоће у Белорусији и Русији, каже Арсић. Успешност политике која се води најбоље се огледа у сталном задуживању земље и подсећању да је од почетка пандемије корона вируса повећан за три милијарде долара.

40

Оцењује се да добар део дуга одлази на исплату пензија и зарада у јавном сектору, а строжији критичари таквог понашања сматрају да је то само један од начина да се што дуже задржи власт, а колико то може да буде опасно најбоље сведочи податак да је некадашњи дуг од четрнаест милијарди евра готово удвостручен. За замајавање народа, каже Арсић, служе често наручени статистички подаци, а да све постане јасније податак да милијарду долара кошта тридесет тона злата па се изводи закључак да се Србија задужила за сто тона злата чија вредност на тржишту стално расте. Сликовитије речено то је десет шлепера носивости десет тона. Ако се свему дода податак да број запослених у државној управи није смањен, а процењује се на више од шест стотина хиљада, онда је јасније уверење о жељи да се акценат државне политике стави на одржавање власти. Значајну карику у стварању повољне климе за правдање свих потеза власти представљају медији, посебно они

којима се из државне касе исплаћују значајна средства. У таквим околностима оправданим се сматра незадовољство опозиционих првака и бојкот избора због уверења да у Србији нису створени услови за одржавање фер и слободних избора. - Зашто не дозвољава опозиционим првацима да имају полусатне емисије, да се сучели са било којим на телевизији и укрсти аргументе као у другим државама. Ја бих Вучића разбио на РТС, иако сам нико и ништа али памтим све његове лажи, а само да их изнесем народ би прогледао. Довољно је пет сати праве информативне емисије на РТС да потпуно пропадне он који се грчевито држи за средства информисања, јер ако их изгуби политички је мртав за сва времена. И још нешто, одговарао би за недела која је учинио, а која прикрива и данас, али и недела људи око њега за које зна а све то брани. Функционише ли судство у овој држави? Где је Уставни суд да каже да је ово што ради Вучић неуставно, да зло-


употребљава устав? Дао им им је огромне плате па могу да раде шта хоће, јер их нико уопште неће дирати. На површину је испливало ђубре, полтрони су свуда, од главног државног функционера па до директора последње јавне установе. Омогућио им је добре плате па раде шта хоће, злоупотребљавају буџетска средства и баш их брига за народне интересе, каже Арсић. Такво понашање у великој мери омогућава састав Народне скупштине која се не сматра адекватним заштитником општег интереса јер посланици за све што учине, или не учине, одговарају странци која их је кандидовала на изборну листу, а не бирачима. Све што се дешавало последњих двадесетак година добра је основа за стрепњу да води према општем хаосу који би лако могао да се претвори у међусобни сукоб, у крајњем случају у грађански рат, због оних који нису спремни да се одрекну власти ни по коју цену. Слаба је утеха потврда да то није какрактеристика актуелног тренутка, о чему сведоче бројни слични случајеви

у не тако далекој историји, посебно од обнове вишестраначја пре три деценије. У ситуацији кад се од опозиције очекује да буде значајна противтежа и добар контролор свих потеза владајуће већине, све је извесније да у дугом периоду неће бити способна да се консолидује и изнедри особу способну да буде равнораван противкандидат на следећим председничким изборима. Потврда се огледа у ставу како Борис Тадић није успео да оствари победу на локалним изборима на Врачару, а покушава да окупи опозицију. - Шта је са Демократском странком? Хаос какав наша политичка сцена није видела, јер хоће да изгину. С једне стране Лечић са друге Лутовац, па сада имамо две Демократске странке. Хоће ли народ да гласа за њих? Бошко Обрадовић се понаша као да је на пијаци, па је направио неколико гафова који уопште немају политичко оправдање. У опозицији немамо ауторитет који би могао да обједини људе, а угледнији немају политичку подршку. Странка мора да има политичку струк-

туру и одборе у свим деловима Србије да би, кад дођу избори, могла да ангажује ту машину. Ту машинерију нема ниједна, а све одговара Вучићу који је максималну снагу уложио да разним привилегијама на своју страну привуче странке са минималним утицајем, Покрет социјалиста која никад није самостално изашла на изборе, странке Расима Љајића и Ненада Поповића. Прихватио их је да не би роварили против њега, и да му не сметају, а из народне касе даје да их неутралише, па мислим да би и Ђилас прешао код њега кад би му понудио неку функцију, каже Арсић као још један међу онима који верују да су политичкој сцени Србије потребни нови људи. Иако таквих тренутно нема страхује се да би, ако се и појаве у догледно време, медији наклоњени актуелном режиму врло брзо успели да од њих направе оно што одговара владајућим структурама. Значајним у том процесу оцењује се Јавни сервис Србије који је, каже Арсић, постао гори него у време владавине Слободана Милошевића. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

41


Десет година од катастрофалног земљотреса

МАГАЗИН

8.11.2020.

СЕЋАЊЕ НЕ БЛЕДИ

42

- У првим јутарњим часовима 3. новембра 2010. године Краљево и околину погодио је земљотрес магнитуде 5,4 степена Рихтерове скале. - Земљотрес је однео два људска живота и причинио велику материјалну штету. - Мање или веће оштећење на око шеснаест хиљада индивидуалних стамбених објеката и осам хиљада станова у зградама за колективно становање. - Комисије за процену штете утврдиле оштећења шесте категорије на око осам стотина стамбених објеката. - У току је градња прве од четири зграде са сто шест станова у Доситејевој улици. - Кад све буду завршене у њима ће бити триста шездесет шест станова, а сви који су живели у лошим социјалним условима добиће стамбене јединице исте површине или веће


43


рви дани новембра и ове године само старије суграђане подсећају на једну од највећих елементарних непогода које су задесиле Краљево од тренутка кад је на овој локацији успостављено прво насеље. У уторак се навршило десет година од када је град, и најближу околину, у новембру 2010. године погодио земљотрес катастрофалних размера који је однео два људска живота и причинио огромну материјалну штету. У првим јутарњим часовима земљотрес магнитуде 5,4 степена Рихтерове скале извео је на улице на хиљаде преплашених суграђана, а из свести Краљевчана ни после десет година нису избледеле слике највеће природне катастрофе у новијој историји. Град је наредних неколико месеци функционисао у стању ванредне ситуације и ма колико да је нормализовано на неким објектима су и после толико година видљиве последице природне катастрофе. Непосредно по престанку опасности према свим стамбеним објектима на подручју погођеном земљотресом упутиле су се екипе стручњака грађевинске струке који су у Краљево дошли из свих крајева земље, а након што су сређени записници са терена констатовано је мање или веће оштећење на око шеснаест хиљада индивидуалних стамбених објеката и осам хиљада станова у зградама за колективно становање. Локална самоуправа је уз помоћ државе реаговала брзо, првенствено у решавању највећих проблема, па је већ након месец дана отпочела изградња а прве монтажне куће никле на месту порушених објеката пре завршетка календарске године. Иако су комисије оштећења шесте категорије утврдиле на око осам стотина стамбених објеката у следећих неколико месеци изграђено је 465 монтажних кућа, а разлика између ова два броја резултат је чињенице да сви власници нису могли да докажу да су у њима и становали у време кад се догодила катастрофа. Током неколико следећих месеци инструменти Републичког сеизмолошког завода су на овом простору регистровали око седам стотина по-

МАГАЗИН

8.11.2020.

П

44

треса мањег интензитета који су додатно оштетили бројне објекте, што је захтевало поновни излазак на терен специјализованих комисија које су за велики број стамбених објеката извршиле накнадну прекатегоризацију. Власницима објеката на којима су утврђена оштећења из првих пет категорија исплаћено је онолико новца колико су комисије процениле да је довољно за извођење радова на санацији, новац за реконструкцију исплаћиван је по утврђеној процедури а на основу унапред дефинисаних критеријума. Свима за које је утврђено било какво оштећење омогућено је да надлежној служби локалне самоуправе, током наредне две године, поднесу захтев за надокнаду штете што је било довољно да потребне услове испуне и они који то нису могли у време земљотреса. Након истека предвиђеног рока утврђено је да нема нерешених случајева, а власницима стамбених објеката незадовољним решењима стручних комисија остављена могућност да право на надокнаду остварују на друге начине. Стамбени објекти сврстани у једну од прве три категорије нису захтевали обимнију санацију, док је за оне из четврте и пете била неопходна израда пројекта од стране сертификованог лица или овлашћене фирме. Власницима стамбених објеката код којих је утврђен први степен оштећења исплаћено је по двадесет хиљада динара, онима чије су куће сврстане у другу категорију по тридесет, а у трећој четрдесет хиљада динара. То право је остварило 3.530 лица из прве, 4.759 из друге и 2.713 из треће категорије. Знатније оштећење је у четврту категорију уврстило 1.188, а у пету 625 објеката чијим је власницима исплаћена прописана надокнада. Уз то су сви добили и одређену количину грађевинског материјала према опису из записника које су направиле комисије. Власницима објеката сврстаних у прве три категорије исплаћено је око 322 милиона динара, додељен је и грађевински материјал вредан скоро 146 милиона, а онима чији су стамбе-

ни објекти сврстани у четврту и пету категорију оштећења, поред материјала потребног за санацију оштећења, исплаћено је 318 милиона динара. У ову суму урачунат је паушал од сто хиљада за оштећења четврте и сто двадест пете категорије намењен првенствено изради пројеката неопходних за извођење обимнијих радова. Највећа оштећења утврђена су на објектима ближим епицентру земљотреса, па је у сирчанском крају на месту дотрајалих изграђено четрдесет осам нових монтажних кућа, а значајна оштећења претрпели су и стамбени објекти у Јарчујку и Чибуковцу, посебно након серије накнадних потреса који су додатно угрозили статичку стабилност. Када је 1. јула 2013. године формирано Одељење за послове одбране и ванредне ситуације, инжењерско геолошке и сеизмичке послове Градске управе, преузета је документација из дотадашњег Одељења за отклањање последица земљотреса које је све послове обављало за потребе Градског штаба за ванредне ситуације. Са престанком ванредне ситуације престао је и основ за ангажовање додатних средстава и људи, па је један број стамбених објеката из шесте категорије остао неуклоњен. До тада су их уклањали припадници Војске Србије и власници чија је обавеза, по закону, била да сруше сваки који угрожава било чију сигурност. Више од десет година решење стамбеног питања очекују становници дела насеља у Доситејевој улици. У завршној фази је градња прве од четири зграде са сто шест станова чији се завршетак очекивао до фебруара ове године. Кад буду завршене и три преостале у њима ће бити триста шездесет шест станова, сви који су живели у лошим социјалним условима добиће стамбене јединице исте површине или веће, а плаћаће само разлику у квадратима. Развојна банка Савета Европе подржала је овај пројекат са тринаест милиона и петсто хиљада евра, а град обезбедио прикључке и довољно средстава за простор на коме ће се зграде градити. Т. Радовановић


45


Живот у херметички затвореном стану

ОПАСНОСТ ПРЕТ

МАГАЗИН

8.11.2020.

- У периоду између два и једног и по сата пре поноћи, и четири до пет сати иза поднева, из правца градске депоније удаљене свега неколико стотина метара допире смрад који живот становника дела Доситејеве улице чини све теже подношљивим. - Последње четири године смрад добија забрињавајуће размере. - У потпуно блиндираном стану, проветравање са маском на лицу, запушеним носем и спрејевима за неутралисање смрада. - Остаци из кланица и рибарница, као и све друге ствари животињског порекла, канцерогене ако горе. - Недовољан степен спремности већег броја суграђана да јавно проговори о проблему. - Остатке од цигарета и сладоледа на улицама замениле употребљене заштитне маске

46


ТИ СА ДЕПОНИЈЕ риближавање јесени и нешто свежијих дана сваке године са посебним нестрпљењем очекује добар део становника доњег дела Доситејеве улице којима је то добра прилика за привремено решавање бар једног у низу проблема. Онима који већи део дана проводе у својим становима, посебно старијима, последњих година велике проблеме и даље прави све интензивнији саобраћај који, посебно у одређеним периодима дана, живот чини све теже подношљивим. Да није одувек било тако сведочи др Ивона Аранђеловић којој се након година проведених у центру града чинило да зграда у доњем делу тада Ки-

П

дричеве улице, са шест спратова и четири породице на сваком, пружа далеко боље услове за миран живот. У време док још није био пуштен у саобраћај део пута који из овог дела града преко Ратине води према Врњачкој Бањи и даље, био је то миран крај чију су тишину нарушавали само путнички аутомобили и тек по који камион са теретом према околним селима. Пуштањем у рад новог пута саобраћај је интензивиран до границе која се мери бројем од више хиљада возила различите кубикаже дневно, по неким прорачунима чак девет хиљада, међу којима значајно место заузимају камиони са приколицама, аутобуси,

шлепери различите носивости, камиони са грађевинским материјалом. Оптерећење је толико, жале се становници овог дела града, да је пешацима значајно отежан пролаз, посебно у току влажнијег дела године кад је кишобран неопходнији за заштиту од запљускивања различитих возила него атмосферских падавина. Све већим проблемима последњих неколико година придодат је још један који бројне друге потискује у други план. Посебно је изражен у топлијем делу године, сваког дана у исто време, па би заборавнији, каже др Аранђеловић, по њему могли да навијају сатове. У периоду између два и једног и по са-

47


МАГАЗИН

8.11.2020.

та пре поноћи, и четири до пет сати иза поднева, из правца градске депоније удаљене свега неколико стотина метара допире смрад који живот у овом делу града чини све теже подношљивим. У почетку је то било дискретно, а све док им и тај адут није избијен из руке становници овог дела града су веровали како допире из оближњег дисконта воћа и поврћа. Након потврде да се контејнери редовно празне, а околни простор редовно чисти од било каквих отпадака органског порекла, тешко је било поуздано утврдити одакле допире смрад који последње четири године добија забрињавајуће размере. У време кад нема значајнијег струјања ваздуха бели облачић би низ Доситејеву улицу кренуо ка Сијаћем пољу, а има података и о кретању смрада у супротном смеру, према Насељу Моше Пијаде и кулама у Улици војводе Путника. - Због смрада сам спавала у потпу-

48

но блиндираном стану, а кад немам избора отворим све просторије на пола сата, ставим маску, запушим нос и нашприцам спрејеве како бих га бар мало неутралисала. Између један и пола два и даље куља дим и осећа се смрад, а онда затворим прозоре и легнем да спавам. Људи који се разумеју у ову проблематику кажу да се при хемијским променама ђубре на депонији запали само од себе, али није проблем само оно него остаци из кланица и рибарница који су, као и све друге ствари животињског порекла, канцерогене ако горе, упозорава др Аранђеловић уз подсећање на искуство здравствених установа у којима се отпад сличног порекла спаљује у посебним уређајима, а дим тек по проласку кроз специјалне филтре испушта у атмосферу. Жеља да дође до валидних података о опасности која прети одвела је до неколико неутралних извора који по-

тврђују да животињски остаци помешани са свим што се складишти на депонији стварају канцерогено једињење које становници овог дела града удишу годинама. Да је зона покривања далеко шира сведоче становници Сијаћег поља који су, каже др Аранђеловић, још пре десетак година скретали пажњу на повремене проблеме ове врсте. Проблем се чини много већим ако се зна да је град на три реке окружен планинама пуним зеленила у доба године кад са депоније стиже највећи смрад. Иако је проблем евидентан забрињава недовољан степен спремности већег броја суграђана да јавно проговори о њему, а иако није вршено релевантно истраживање ставова о овом питању није далеко од истине уверење да се не би у многоме разликовали. - У мојој згради је четворо или петоро суседа преминуло од карцинома, троје или четворо оперисано, а и у су-


седним зградама на сваком улазу има по двоје троје преминулих. Нећу да кажем да је једини разлог загађење, али сигурно има утицаја након бомбардовања и свега што једемо. Због проблема који имамо обраћала сам се Јавном комуналном предузећу „Чистоћа“ одакле су ме упутили на Здравствену инспекцију и шетали од једног до другог телефона док ми на крају једна госпођа није рекла „ако ви нешто не урадите, тешко да ћемо ми“, јер ће им то бити ветар у леђа након свега што су покушали да ураде, а стопирано је, каже др Аранђеловић спремна да настави трагање за одговорима на питање како решити вишегодишњи проблем. Вишегодишње искуство потврђује да је проблем израженији током топлијег дела године кад нема падавина које, потврдило се у више наврата, донекле смирују кретања у атмосфери. Ма колико да смрад није елиминисан ни у осталим периодима године под-

ношљивије се доживљава, јер су прозори током ноћи затворени. Парадокс посебне врсте представља податак да је до извесног смиривања дошло у време ванредног стања уведеног након проглашења епидемије корона вируса, а да се разлика осетила и у броју аутомобила најбоље потврђује податак да се после много времена чуо цвркут птица. Уверење да су и улице деловале чистије, без опушака од цигарета и кутија од сладоледа, појачава жељу да се бар три пута годишње рестриктивним мерама ограничи кретање одређених категорија становништва, како би се народ призвао памети. Да све што је лепо не траје превише дуго потврђује понашање становништва након укидања ванредног стања кад су остатке од цигарета и сладоледа замениле употребљене заштитне маске што сведочи о недовољном степену дисциплине против каквог се најбољим леком сматра аде-

кватно кажњавање. - Ако ме ишта натера да одем из овог краја то је смрад због кога бих радо продала стан и преселила се што даље од депоније иако се причало да ће бити изграђена централна за неколико градова, а прерадом отпада грејати добар део Краљева. У тренутним околностима једино решење је да се затвори и премести на друго место где нема становништва јер је то, ма колико коштало, мање вредно од људског живота и здравља, подсећа др Аранђеловић. Колико су наде становника овог дела града оправдане могло би да буде познато врло брзо, јер се приближава истицање рока до кога је могуће одлагати комунални отпад на простору постојеће градске депоније, у непосредној близини будућег аутопута између Прељине и Појата. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

49


Унија синдиката просветних радника

МАГАЗИН

8.11.2020.

ЧУВАР СРПС

50


КОГ БУЏЕТА

- Образовање у Србији се годинама уназад наменски уништава, а поред промене влада обећања просветним радницима остају иста. - Партијско и рођачко запошљавање, изостанак реаговања надлежних школских управа и инспекција које су активно учествовале у прикривању махинација траје до данас. - Нови Посебни колективни уговор први пут препознао раднике са непуним радним временом и омогућио укрупњавање норме. - У претходних пет година извршено 25.488 преузимања радника и укрупњено 7.868 норми. - Смештањем више од двадесет две хиљаде запослених који су проглашени за технолошки вишак остварена уштеда више од пет милијарди динара

51


очетак сваке школске године посебно је стресан за радитеље, а један од бројних разлога за стрепњу су најаве штрајкова просветних радника као подсећање надлежним органима на испуњење преузетих обавеза проистеклих из договора са репрезентативним синдикатима. Да почетак ове школске године прође релативно мирно утицале су ванредне околности изазване пандемијом корона вируса која је у значајној мери утицала на поремећај у одвијању образовног процеса. На затишје пред почетак ове школске године утицало је уверење да од одлазеће владе не треба очекивати превише, па се чекало на формирање нове. Само неколико дана касније прва се огласила Унија синдиката просветних радника подсећањем на опште познат став да се образовање у Србији наменски уништава годинама уназад а да су, и поред промене влада, обећања остајала иста. Са састанка Председништва у Крушевцу пред крај октобра јавности је упућено саопштење којим се потврђује

МАГАЗИН

8.11.2020.

П

52

да су само чланови Уније синдиката просветних радника Србије доследно бранили српског школство и струку. Препознавши да ће велики број колега бити угрожен смањењем броја ученика, и најављеном рационализацијом мреже школа, чланови Уније су инсистирали на потписивању одредбе Посебног колективног уговора за запослене у основним и средњим школама. Кад су 2009. године у томе успели схватили су да битка тек почиње, јер партијско и рођачко запошљавање, изостанак реаговања надлежних школских управа и инспекција које су активно учествовале у прикривању махинација траје до данас. Након штрајка просветних радника 2015. године, са Министарством просвете, науке и технолошког развоја потписан је нови Посебни колективни уговор који је први пут препознао раднике са непуним радним временом и омогућио укрупњавање норме, па је формирана Радна група за праћење ангажовања запослених у образовању у коју је именован и представник Уније. Изменама и

допунама Закона о основама система образовања и васпитања формиране су и радне подгрупе при школским управама, које су допринеле транспарентности и ефикасности примене. О ефектима штрајка најбоље сведочи податак да је у претходних пет година извршено 25.488 преузимања радника и укрупњено 7.868 норми. Осим тога Унија се профилисала и као значајан чувар буџета Републике Србије о чему сведочи п податак о уштеди више милијарди динара. То је и основ на ком се темељи захтев за исплате које су гарантоване Споразумом о решавању спорних питања, потписаним са Владом Србије 2015. године. Из Уније стиже потврда да ће и у наредном периоду наставити са доследним залагањем за квалитет образовања и истрајавати у захтевима за изменама Закона због могућности укрупњавања норме радницима који раде у више школа, решавању статуса оних који путују до посла, уз инсистирање на строго контролисани пријем младих колега на неодређено време, како се не би угрозили


они који су већ у систему. Избор нове Владе повод је за најаву још једног протестног скупа, а ограничења која је наметнула пандемија корона вируса прилика да на адресе председнице Ане Брнабић, министра просвете, науке и технолошког развоја Бранка Ружића, министра финансија Синише Малог и министарке државне управе и локалне самоуправе Марије Обрадовић буде упућен допис са подсећањем на шест захтева које су у локалној средини детаљније образложили чланови Синдиката образовања Краљево. Први се односи на хитне преговоре о висини зарада запослених, на основу Посебног колективног уговора за основне и средње школе и домове ученика, - У поступку доношења буџета треба да дође до преговора између Владе и четири репрезентативна синдиката просвете о основици за обрачун плата у наредној календарској години, а Колективним уговором је предвиђено да се преговара и о коефицијентима за обрачун плата у том периоду. Претход-

на два министра просвете нису поштовала Колективни уговор, јер није било никаквих преговора о повећању плата, па је Влада сама одлучивала колико треба да се смањи или повећа плата у просвети. Надамо се да ће у овој години то да се промени, поготово што од 1. јануара ступа на снагу одредба Закона о платама у јавним службама и да важе платни разреди. У складу са споразумом о прекиду штрајка који смо потписали Влада се обавезала да ће почети да важе платни разреди. Како сада стоји ствари то треба да почне 2021. а с обзиром да нас нико не зове на преговоре питање је да ли ће и тај рок да се помери. Желимо да нас обавести да ли да се надамо платним разредима и, ако треба, како ће они изгледати, каже председник Синдиката просвете Краљево Гордан Марковић. Синдикати подсећају на обавезу исплате од по тридесет хиљада динара за шест Светосавских награда од 2015. године, предвиђених Споразумом о решавању спорних питања и Посебним

колективним уговором за основне, средње школе и домове ученика, као и запосленима у установама предшколског васпитања у складу са њиховим Колективним уговором, али и исправке коефицијената за обрачун плата запосленима у просвети, пре свега према ненаставном особљу. Основа захтева је податак да се коефицијент за обрачун зарада наставника са четвртим и петим степеном стручне спреме, ангажованим на извођењу стручне праксе и евентуално неким нестручним заменама, знатно разликује од оног који се примењује на запослене са истим степеном школске спреме који нису у настави. Захтев за изједначавање темељи се на потврди да обављају веома одговорне радне задатке, као што су послови домара или административног радника који ради са новцем. Слична је ситуација и са шефовима рачуноводства са шестим степеном школске спреме код којих је коефицијент за обрачун зарада мањи него код наставника са истим степеном образовања.

53


8.11.2020.

МАГАЗИН

54

Члан Главног одбора Уније синдиката просветних радника Србије Срећко Ђоковић подсећа на обавезу исплате двадесет пет хиљада динара из уштеда предвиђених Споразумом које су у образовном систему остварене смештањем више од двадесет две хиљаде запослених који су проглашени за технолошки вишак чиме је остварена уштеда процењена на више од пет милијарди динара. - Након највећег штрајка просветних радника у историји 2015. године потписан је споразум синдиката и Владе Републике Србије којим је предвиђено да се свака уштеда искористи за побољшање материјалног положаја просветних радника. Према споразуму који су потписали министарка за државну управу и локалну самоуправу, и потпредедница владе, Кори Удовички и министар просвете Срђан Вербић, предвиђено је да се уштеда преусмери на плате и зараде запослених, али је остало мртво слово на папиру иако је обавезу преузела и следећа влада.

После штрајка потписали смо Посебан колективни уговор, за који највеће заслуге има Унија синдиката просветних радника, на основу кога су формиране радне групе од представника министарства и синдиката, а у оквиру школских управа подгрупе, са задатком да се максимално рационализује и на прави начин регулише број запослених. Увек кад дође, нова екипа има нове идеје, жеље и енергију, а ми као сидикат са најевћим бројем чланова, и водећа организација у синдикалном свету, очекујемо да министри схвате да наши захтеви трају дуже време и не би било добро да сви падну у воду, а да се они понашају као да их се то не тиче, поручује Ђоковић уз инсистирање на решавању проблема како би просветни радници добили статус какав заслужују. Листу захтева затвара подсећање на обавезу плаћања ангажовања и путних трошкова члановима радних подгрупа при школским управама, и Централној радној групи при Министарству просве-

те, јер су својим ангажовањем држави уштедели велики новац. Просветари подсећају да се дуговања према запосленима нагомилавају, а годинама не решавају, због чега очекују званичне и конкретне преговоре са новом Владом, а не протоколарне састанке. И док је непоштовање одредби споразума потписаног 2015. године основ на коме Унија синдиката просветних радника темељи судски спор против Владе Републике Србије, а из краљевачког Синдиката просвете стиже упозорење на мобинг који се спроводи над запосленима у установама образовања. - Унији је стигао допис са комплетном документацијом из краљевачке основне школе због притиска директора, јавног вређања као човека и наставника, због чега је колегиница претрпела озбиљне здравствене проблеме и завршила у болници. Осуђујемо сваки притисак и мобинг у установама образовања и надамо се да ће директор школе бити санкционисан сходно законима и пра-


вилницима о злостављању, каже портпарол Синдиката просветних радника Краљево Марија Стошић и указује на проблем просветних радника ангажованих на снимању предавања за потребе онлајн наставе која се емитује на програмима Радио-телевизије Србије и платформи РТС планета. Унија синдиката просветних радника подржава све који имају времена, могућности, воље и жеље да учествују у снимањима, али осуђује било какву врсту притисака на оне који нису спремни да део слободног времена посвете овим активностима. Иако је на нивоу Школске управе Краљево просветним радницима препуштено да сами одлуче о овој врсти радног ангажовања има информација да се поједини директори школа нису понашали у складу са тим, па су вршили притисак на запослене што се сматра посебном врстом мобинга. Незадовољство просветних радника широм земље, а није мимоиђена ни територија под ингеренцијом Школске

управе Краљево, појачава податак да је уговор о раду отказан одређеном броју њихових колега, из категорије оних који су и до двадесет година узастопно били ангажовани за рад на одређено време. Разлог више су конкурси расписани за попуну радних места на којима су били ангажовани, а у радни однос на неодређено време примљене особе са много мање искуства и радног стажа у овој области. Храбрији су показали спремност да се боре за права која им припадају, па су се обратили за помоћ Унији синдиката просветних радника из које стиже потврда о судском поступку против школе у којој је на упражњено радно место примљен радник са дупло мање година рада од до тада запосленог. Синдикални активисти упозоравају на потребу да директори школа при одлучивању о запошљавању поведу више рачуна о квалитету и добро извагају допринос сваког од кандидата за поједино радно место како се не би поновило да буде ангажована особа која чак

нема ни квалификације за одређено радно место. Из Уније синдиката просветних радника стиже потврда да новог министра чека решавање бројних проблема који су се у овој области нагомилавали годинама. Добрим начином да се дође до квалитетнијих решења оцењује се пажљивије проучавање бројних издања Уније, посебно оних која се баве реформом гимназије, јер могу помоћи да се боље разумеју проблеми са којима се сусреће образовање у Србији. Иако је за новембар планиран масовни протест просветних радника испред Владе Републике Србије тренутна епидемиолошка ситуација га је одложила на неодређено време. Начином да се укаже на оно што тишти просветне раднике оцењена су обраћања јавности путем медија на нивоу већих градова у земљи, са надом да ће нешто од тога доспети до надлежних и допринети да се коначно приступи решавању бар оних једноставнијих. Т. Радовановић

55


56

МАГАЗИН 8.11.2020.


Експозе Aне Брнабић, кандидата за председника Владе Србије (2)

СРБИЈА МОЖЕ МНОГО БОЉЕ - Програм „Србија 2025“ предвиђа улагања у пољопривреду, туризам, дигитализацију и образовање, спортску инфраструктуру, културу, као и здравство, бригу о младима и популациону политику. - До краја 2025. године 900 евра просечне плате у Србији и између 430 и 440 евра просечне пензије. - Започета изградња Моравског коридора од Појата до Прељине. - У 12 градова (Сомбор, Панчево, Ваљево, Крагујевац, Ужице, Краљево, Ниш, Врање, Суботица, Сремска Митровица, Пирот и Пожаревац) проширење капацитета постојећих регионалних депонија и изградња три збирна постројења за сагоревање чврстог отпада и производњу електричне енергије у том процесу. - Аеродром „Морава“ ће се проширити још једном додатном пистом. - Гасификација Краљева и Ариља

57


8.11.2020.

МАГАЗИН

58

Знамо да Србија може још много боље. Морамо да радимо још више, са још већом енергијом и већом преданошћу јер, иако нисмо она земља каква је Србија била до пре само шест или седам година, ни са овим резултатима нису сви људи у Србији осетили довољно и конкретно побољшање квалитета живота (колико новца имају у својим новчаницима, шта себи и својој деци могу да приуште за тај новац, да ли имају асфалтиран пун до куће, да ли њихова деца и унуци имају интернет у свом селу, да ли могу лако до дођу до лекара и добију адекватну негу). Морамо даље да мењамо себе и наш систем зарад бржег раста и много већих просечних плата и пензија. Коначно, у смислу најконкретнијих пројеката, као одговорни политичари, у сарадњи са председником Републике Србије, направили смо програм „Србија 2025“. То представља програм конкретних области које ће бити у фокусу Владе и листу конкретних пројеката вредних близу 14 милијарди евра, којих ће се ова Влада и сви њени ресори држати и примењивати, како би до краја 2025. године стигли до зацртаног циља: 900 евра просечне плате у Србији и између 430 и 440 евра просечне пензије и како бисмо у сваком смислу обезбедили све бољи квалитет живота за наше грађане.

1. СРБИЈА 2025 За свега неколико година успели смо да изградимо 320 км нових аутопутева – више него у претходне четири деценије. Завршили смо ауто-пут на Паневропском Коридору Х и данас имамо аутопут од Ниша до границе са Бугарском и од Грделице до границе са Северном Македонијом. Завршили смо и пустили у саобраћај 120 км ауто-пута на Коридору ХI (ауто¬пут „Милош Велики“), тако да се данас из Београда до Чачка стиже за сат и по, уз огромно побољшање безбедности саобраћаја и чување живота свих уче-

сника у саобраћају. Започели смо изградњу још 290 км ауто-путева и брзих саобраћајница: наставили смо изградњу ауто-пута „Милош Велики“ до Пожеге и започели изградњу Моравског коридора од Појата до Прељине. Градимо деоницу Рума–Шабац–Лозница и аутопут од Београда ка Сарајеву (Кузмин–Сремска Рача), Ваљево повезујемо са аутопутем „Милош Велики“ (деоница Иверак–Лајковац). Ускоро завршавамо и последњу деоницу на брзој саобраћајници Крагујевац–Баточина, чиме цео потез до Крагујевца стављамо у функцију. Радови су у току и на обилазници око Београда, од Остружнице до Бубањ потока, чијом изградњом ће се изместити највећи део терета који транзитира кроз Београд. Започели смо радове на брзој прузи Београд–Нови Сад и већ крајем следеће године наши грађани ће путовати између ова два града за само 25 минута, брзином од 200 км на сат. Следеће године почињемо са изградњом „Фрушкогорског коридора“, метроа у Београду и „Ауто-пута мира“ (деоница Ниш–Плочник). Настављамо припрему пројектно-техничке документације за изградњу ауто-пута Београд–Зрењанин–Нови Сад (тзв. „Војвођанско П“), и брзе саобраћајнице Сомбор–Кула–Врбас–Бечеј–Кикинда, чијом ће се изградњом трансверзално повезати сви делови севера земље. Издвајамо средства за изградњу северне обилазнице око Крагујевца, обилазнице око Лознице и обилазнице око Новог Сада са новим мостом преко Дунава, а до 2023. године треба да започну радови на ауто-путу „Вожд Карађорђе“ и изградња јужног крака ауто-пута Београд–Сарајево (деоница Пожега–Ужице– Котроман). Наставак изградње ауто-пута на Коридору XI „Милош Велики“ од Пожеге до Бољара остаје један од приоритета. Настављамо и са модернизацијом и реконструкцијом железничке мреже. У програму „Србија 2025“ смо определили више од 3,5 милијарди


59


МАГАЗИН

8.11.2020.

евра за унапређење наших пруга. Следеће године почињемо са радовима на деоници брзе пруге Нови Сад–Суботица, док завршетак комплетне пруге од Београда до границе са Мађарском очекујемо у року од 33 месеца од почетка радова. Следеће године крећемо и са модернизацијом пруге Ниш– Димитровград, пројекат који реализујемо у сарадњи са нашим европским партнерима, делимично и кроз донацију Инвестиционог фонда за Западни Балкан (WBIF). Истовремено радимо на припреми пројектно-техничке документације за модернизацију пруге од Београда до Ниша за брзине до 200 км на час, и од Ниша до Прешева за брзине од 160 км на час. Након завршетка припремне документације, чија је израда у току, започећемо са радовима на реконструкцији Барске пруге, чиме ће главни железнички правци на Коридорима Х и ХI у потпуности бити покривени. Убрзо ће бити готова и техничка

60

документација за изградњу савременог Диспечерског центра, из кога ће се управљати целокупним железничким саобраћајем у Србији. Завршетак очекујемо 2023. године. Не заборављамо исток Србије, где „Србија 2025“, поред изградње аутопута „Вожд Карађорђе“, предвиђа и изградњу брзе саобраћајнице до Голупца, почевши од ауто-пута Београд Ниш па преко Пожаревца и Великог Градишта. Све ове инвестиције у источни део земље ће бити пропраћене гасификацијом ове регије и формирањем зоне специјализоване за хемијску индустрију у Прахову. Радови на проширењу капацитета Луке Прахово ће започети следеће године. На овај начин, уз постојеће инвестиције, источни део земље постаје конкурентнији за привлачење страних и домаћих инвеститора, све ради подизања стандарда становништва и спречавања одлива људи из овог дела земље.

Наставићемо да улажемо у развој водног саобраћаја, за који је у „Србија 2025“ предвиђено скоро 300 милиона ЕУР, пре свега. за изградњу нове Луке Београд и проширење капацитета лука Богојево, Сремска Митровица и Прахово, као и у развој интермодалног саобраћаја (интермодални терминал у Батајници). Аеродром „Морава“ ћемо проширити још једном додатном пистом. За унапређење канализационе мреже и третмана отпадних вода издвојено је скоро 900 милиона евра за укупно 68 градова у централној и јужној Србији. План подразумева реконструкцију постојеће канализационе мреже у 68 градова, изградњу недостајуће канализационе мреже и изградњу постројења за пречишћавање отпадних вода. За побољшање водоснабдевања смо издвојили преко 120 милиона евра. У 12 градова (Сомбор, Панчево, Ва-


љево, Крагујевац, Ужице, Краљево, Ниш, Врање, Суботица, Сремска Митровица, Пирот и Пожаревац) ћемо проширити капацитете постојећих регионалних депонија и изградити 3 збирна постројења за сагоревање чврстог отпада и производњу електричне енергије у том процесу, на локацијама које ћемо накнадно одредити. Што се тиче енергетске инфраструктуре, радићемо на развоју гасних мрежа: у првој половини наредне године крећемо са изградњом гасне интерконекције Србија–Бугарска, а у плану је и изградња гасних конекција са суседним земљама, као што су Румунија и Босна и Херцеговина. Један од најзначајних пројеката у сектору енергетике је изградња тзв. „Турског тока“, тј. магистралног гасовода од границе са Бугарском до границе са Мађарском. Већ је завршено полагање цеви, а завршетком блок и мерних станица, као и изградњом велике компресорске

станице у Жабарима, пројекат ћемо привести крају. Проширићемо складишне капацитете природног гаса у Банатском Двору, са постојећих 450 на 750 милиона м3 у првој фази, а потом до 1 милијарде м3 у наредним фазама, чиме ће се повећати енергетска безбедност Србије. Приоритет у гасификацији Србије ће у првој фази имати Пчињски и Колубарски округ, а потом источна Србија, затим следе изградња гасовода Лесковац–Врање, и гасификација Краљева и Ариља. Имајући у виду да је тренутна производња електричне енергије у Србији у великој мери заснована на поузданом раду термоелектрана на угаљ, а да због застарелости морамо да затварамо неке постојеће капацитете, планиране су инвестиције у заменске капацитете који су нам неопходни током наше енергетске трансформације (зелена транзиција). Поред Блока Б3 у

Костолцу, чија је изградња у току, планирана је изградња новог блока у термоелектрани Колубара Б у Каленићу, инсталисане снаге 350 МW. Поред овога, у наредном периоду ћемо већи фокус ставити на развој пројеката из обновљивих извора енергије, пре свега неискоришћених хидропотенцијала (Морава, Ибар и Дрина), као и пројекат реверзибилне електране Бистрица. Програм „Србија 2025“ такође предвиђа улагања у пољопривреду, туризам, дигитализацију и образовање, спортску инфраструктуру, културу, као и здравство, бригу о младима и популациону политику. О већини ових пројеката биће речи у самом експозеу, а имплементација овог програма биће приоритет будуће Владе како би се, у сваком смислу, даље унапређивао квалитет живота свих грађана Републике Србије.

61


Из Мињине кухињице

МАГАЗИН

8.11.2020.

www.minjina-kuhinjica.com

62


БАЈАДЕРА ТОРТА Потребно: I део: 300 г млевене плазме 200 мл млека 125 г маслаца 100 г шећера у праху II део: 300 г млевених ораха 150 мл врелог млека 125 г маслаца (маргарин за пост) 100 г шећера у праху III део: 60 г пудинга од ваниле 600 мл млека 4 кашике шећера 125 г маслаца 100 г шећера у праху IV део: 100 г шлаг крема 200 мл хладног млека

I део: Плазму прелијте млеком и промешајте. Маслац и шећер пенасто умутите, па сједините са плазмом. Сипајте у округли калуп величине 25/26 цм. II део: Млевене орахе прелијте врелим млеком и промешајте. Оставите да се охлади. Маслац и шећер пенасто умутите, па сједините са охлађеним орасима. Сипајте преко плазме. III део: 500 мл млека ставите да проври са 4 кашике шећера. 100 мл млека сједините са прах пудингом, па сипајте у проврело млеко и скувајте фил. Склоните са рингле и охладите. Маслац и шећер пенасто умутите, па сједините са охлађеним пудингом. Сипајте преко II дела. Шлаг крем измиксајте са хладним млеком и декоришите торту. Охладите пре служења., а можете је ставити и у замрзивач на 20 минута пре него што решите да је исечете на парчиће.

63


На репертоару Биоскопа „Кварт“

Кућни патуљци: Операција колачићи

стално свађа са својим братом. Док патуљци праве велики хаос, девојчица је спремна да помогне Теу. А ко би више волео да га учини „печеним“ него патуљци? Анимирану породична авантура у 2Д формату у трајању од седамдесет осам минута Уве фон Минхоу Пол је режирао према сценарију Јана Стратмана, а водеће улоге тумаче Јела Хасе, Луис Хофман, Леон Зидел, Детлеф Бирштед и Елке Хајндрајх. Филм се приказује до 11. новембра у пројекцијама које почињу у 18 сати.

МАГАЗИН

8.11.2020.

Викенд са ћалетом

64

Откако их је пре више од двеста година протерала злобна кројачева жена, скривали су се под земљом. Али, живахна девојчица међу њима која више није могла да поднесе овакав скучен живот долази на површину земље у намери да открије истински позив. Заједно са два другара, завршава у пекари мрзовољног шефа Теа који се

Од аутора филмова „Кад порастем бићу Кенгур“, „Седам и по“, „Чекај ме ја сигурно нећу доћи“, „Смрт човека на Балкану“ и „Смрдљива бајка“ Мирослава Момчиловића стиже најновија тужна комедија о односу оца и сина. Средовечни београдски криминалац Кашика, припадник старе школе, заробљен у времену када је био у пуној снази, жарко пожели да проведе викенд са Огњеном, једанаестогодишњим сином из претходног брака. Бивша супруга му излази у сусрет, јер је свесна чињенице да се Кашики ближи крај и да је то вероватно последњи сусрет сина са оцем. С обзиром да га није виђао пет година јер је због ’малих компликација’ имао забрану приласка дечаку, Кашика покушава да у сина, по убрзаном курсу, утисне све што сматра важним за живот и преживљавање на улици а да истовремено из њега истера све што је по његовом мишљењу мекано, слабашно и девијантно. Одрастао у савременом окружењу, Огњен из виртуелног, муњевито и без времена да дође до даха, упада у подземни свет оца који покушава немогуће - да у неколико дана испоручи сву топлину, искуство и мудрост које посе-

дује, истовремено покушавајући да као ’прави београдски шмекер’ од малог сакрије своју болест... Комедија у 2Д формату, осам минута дужу од сат и по, настала је по сцеанрију режисера, а главне улоге тумаче Ненад Јездић, Васа Вранеш, Бранко Видаковић, Катарина Радивојевић, Јелена Ђукић и Миодраг Крстовић. Филм је на репертоару до 11. новембра, а пројекције почињу у 20 сати.

Портир По повратку из рата, жена почиње да ради као портир у згради у Њујорку, где се спријатељи са једном породицом. Али, када банда лопова одлучи да нападне ту породицу и одузме им све њихове драгоцености, она је све што стоји између њих. Акциони трилер у 2Д формату Рихеи Китамура је режирао према сценарију који су написали Лајор Џефертс и Џое Свонсон, а водеће улоге тумаче Руби Роуз, Жан Рено, Аксел Хени и Руперт Еванс. Филм се приказује до 11. новембра у пројекцијама које почињу у 22 сата.


65


МАГАЗИН

8.11.2020.

Филмови које смо гледали - 1965.

66


67


МАГАЗИН

8.11.2020.

Добрица Кобрица

68

ЧАКАНОВИЋ

Жалосна је настраначка слика; раскол, свађе, проста реторика.

Маните се Срби пол па у шаке, виле и мо


итике, отике!

Интернет је, младих Срба будућност! Али, сељак - реална је могућност.

Србија је ометена у економском развоју! Руководства су ометена у развоју!

69


МАГАЗИН

8.11.2020.

Динамо - Слога 3:1

70


71


МАГАЗИН

8.11.2020.

ЖКК Краљево - Новосадска ЖКА 73:51

72


73


ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 8. ДО 14. НОВЕМБРА

МАГАЗИН

8.11.2020.

8. новембар

74

960 — Битка код Андрасоса: Византијци под командом Лава Фоке Млађег победили су Хамданида емира Алепа, Сејф ал-Давлу. 1519 — Шпански освајач Ернан Кортес стигао је у Мексико, где су га Астеци и њихов владар Монтезума II, верујући да је он реинкарнација астечког божанства Кецалкоатл, примили у Теночтитлану с највећим почастима. 1520 — По наредби данског краља Кристијана II извршен је покољ више од 80 шведских свештеника и племића. „Стокхолмско крвопролиће“ подстакло је устанак којим је, под вођством Густава Васе 1521. Шведска ослобођена данске власти. 1576 — Осамдесетогодишњи рат: Хентски мир: Сталешке скупштине Низоземља се састају и удружују како би се супротставиле шпанској окупацији. 1602 — Библиотека Бодлеана на Универзитету у Оксфорду отворена је за јавност. 1620 — Одиграла се битка код Беле планине, прва битка у Тридесетогодишњем рату, у близини Прага. 1793 — Први пут је за јавност отворен Лувр, дворац француских краљева од 1204., који је одлуком револуционарне владе 1791. претворен у музеј. 1805 — Смедеревски диздар Мухарем Гуша Бошњак предао је кључеве града вођи Првог српског устанка Карађорђу. Тим чином Смедерево се уврстило међу прве српске вароши које је Карађорђе ослободио од Турака. 1858 — После победе над турском војском на Грахову, Црна Гора је добила међународно утврђене границе према Османском царству, за које су гарантовале велике силе - Русија, Ау-

стрија, Француска и Пруска. 1889 — Монтана је постала 41. држава САД. 1895 — Немачки физичар Вилхелм Конрад Рендген открио је икс-зраке који су по њему названи Рендгенови зраци. За тај изум добио је 1901. Нобелову награду за физику. 1901 — Нереди због јеванђеља: крвави сукоби се одвијају у Атини после превода јеванђеља на демотски Грчки. 1917 — Совјет народних комесара успостављен је као нова влада Русије с Лењином на челу. Лав Троцки постао је комесар за иностране послове, а Стаљин комесар за народности. 1923 — Спречен је покушај Адолфа Хитлера у Минхену да с генералом Ерихом Лудендорфом изведе Пивнички пуч. Вођа нациста ухапшен је четири дана касније и осуђен на пет година затвора, али је крајем 1924. амнестиран. Током боравка у затвору написао је књигу „Мајн кампф“ (Моја борба), која је касније постала библија нацизма. 1933 — Велика криза: Нови уговор: амерички председник Френклин Делано Рузвелт основао је Управу за цивилне радове, организацију која је дизајнирана да створи послове за више од 4 милиона незапослених. 1936 — Шпански грађански рат: Франкове трупе не успевају да заузму Мадрид, али започињу трогодишњу опсаду Мадрида. 1937 — Нацисти су у Минхену приказали изложбу “Der ewige Jude” (“Вечни Јевреј”). 1939 — Инцидент Венло: Два британска агента Secret Intelligence Service (SIS)-а су заробили Немци. 1939 — У Минхену обележавајући 16. годишњицу Пивничког пуча, Адолф Хитлер је уско избегао покушај атентата од стране немачког радника Георга

Елсера. 1940 — Грчко-италијански рат: Италијанска инвазија на Грчку није успела, јер бројне грчке јединице одбацују Италијане у бици код Елеа-Каламаса. 1941 — Основана је Албанска комунистичка партија. 1942 — Други светски рат: Француски покрет отпора изводи ударе у Алжиру, у којима 400 цивилних


француских патриота неутралише XIX корпус војске Вишијевског режима а након 15 сати борби и хапси неколико вишијевских генерала, омогућавајући непосредан успех Операције Бакља у Алжиру. 1942 — Савезничке снаге под командом генерала Двајта Ајзенхауера почеле су искрцавање у северној Африци у Другом светском рату. Борбе против немачко-италијанских трупа завршене су 13. маја 1943. победом Савезника. 1944 — У Народноослободилачкој борби ослобођени су Штип, Неготино и Струга. 1950 — Корејски рат: Командир у Америчком ратном ваздухопловству Расел Ј. Браун, док је пилотирао на F80 (Lockheed P-80 Shoopng Star), пуцао

је на два севернокорејска МиГ-15 као први оперативни реактивни ловац Америчких ваздухопловних снага. 1957 — Pan Am Flight 7 је нестао у лету између Сан Франциска и Хонолулуа. Олупина и тела страдалих пронађени су недељу дана касније. 1957 — Операција Грабље X, Рунда Ц1: Велика Британија спроводи свој први успешни тест хидрогенске бомбе над Киритимати у Пацифику. 1960 — Џон Кенеди је победио Ричарда Никсона на председничким изборима и тако постао најмлађи човек који је икада изабран на ту функцију. 1960 — Створена је Британска територија Индијског океана, која се састоји од острва Архипелага Чагос, Алдабра, Фаркуар (острва) и Дерош (острва) . 1965 — Законом о убиству (укидање смртне казне) из 1965. године додељена је Краљевска сагласност, за формално укидање смртне казне у Уједињеном Краљевству, изузев у случајевима велике издаје, “пиратерије насиљем” (пиратерија са намером да убије или изазове тешка телесна повреда ), паљевина у краљевским двориштима и шпијунажа, као и друга кривична дела према војном праву. Одређено је да би се смртна казна укинула у свим случајевима 1998. године. 1965 — Вијетнамски рат: Битка између аустралијских снага и Виет Конга у бици Ганг Тои. 1966 — Бивши државни правобранилац у Масачусетсу Едвард Брок постаје први Афро-Американац изабран у сенат Сједињених Држава од реконструкције. 1966 — Председник САД-а Линдон Џонсон потписује закон о изузећу из протокола, дозвољавајући Националној фудбалској лиги да се споји са Америчком фудбалском лигом. 1966 — Бечка конвенција о друмском саобраћају потписана је како би се олакшао међународни саобраћајни промет и повећала безбедност на путу стандардизацијом јединствених саобраћајних правила међу потписницима. 1971 — Објављен је четврти по реду албум Led Zeppelin IV британске гру-

пе Лед зепелин, на ком се налазила и њихова најпознатија песма “Stairway to Heaven”. 1977 — Грчки археолог Манолис Андроникос открио је гробницу Филипа II Македонског у Кутлешу (Вергина). 1989 — Даглас Вајлдер изабран је за гувернера Вирџиније, као први црнац у историји САД који је постао гувернер једне америчке државе. Истог дана Дејвид Динкинс изабран је за првог црног градоначелника Њујорка. 1992 — Здруженим нападом јединица Војске Хрватске, ХВО-а и Армије БиХ на Невесиње почела једна од најжешћих битака Рата у БиХ, позната као Митровданска офанзива. 1995 — Република Македонија званично је постала 38-а чланица Савета Европе. 1998 — Суд у Бангладешу осудио је на смрт 15 бивших официра, оптужених за убиство бангладешког председника шеика Муџибура Рахмана у војном удару у августу 1975. 2001 — Припадници Јединице за специјалне операције Србије (“црвене беретке”) почели су протест у центру за обуку у Кула. Четири дана касније они су транспортерима блокирали цео центар и део ауто-пута у Београду. Протест је завршен 17. новембра након преговора с владом Србије. 2001 — Француски горњи дом парламента, Сенат, усвојио је закон којим се Корзици дозвољава ограничена аутономија, из којег су претходно избачени многи кључни чланови. 2002 — Савет безбедности УН на јавној седници једногласно је усвојио Резолуцију 1441 о разоружању Ирака. 2006 — Проглашен модерни Устав Републике Србије који дефинише Космет као саставни део Србије.

9. новембар 694 — Краљ Визигота на Пиринејском полуострву Егика, оптужује Јевреје да помажу муслимане и осуђује на ропство. 1494 — Породица Медичи постаје владарска у Фиренци. 1799 — државни удар 18. бримераДржавним ударом Наполеон Бонапар-

75


8.11.2020.

МАГАЗИН

76

та Жозеф СијесЖозефа Сијеса збачен је са власти директоријум и уведено Конзулат. 1867 — Последњи шогун Токугава Јошинобу је понудио своју оставку цару Мејџију. 1872 — Велики пожар у Бостону. 1884 — Оснивање Основне школе Стеван Чоловић Ариље. 1918 — Немачки цар Вилхелм II је абдицирао, а Филип Шајдеман је прогласио републику. 1937 — Јапанска војска улази у Шангај. 1938 — Кристална ноћ, први масовни чин антијеврејског насиља у нацистичкој Немачкој. 1953 — Камбоџа је постала независна од Француске. 1985 — Гари Каспаров је победом над Анаталијом Карповим са 22 године постао најмлађи светски првак у шаху. 1989 — Источнонемачке власти укинуле су забрану преласка из источног у западни део Немачке и исто вече хиљаде грађана окупило се и отпочело рушење Берлинског зида. 1993 — Мостарски стари мост се срушио у Неретву после вишедневног бомбардовања са хрватске стране. 1996 — Мајк Тајсон доживео први пораз од Ивандера Холифилда, који је освојио трећу титулу у супертешкој категорији. 2005 — Венус експрес мисија Европске свемирске агенције је лансирана из Бајконура у Казахстану. 2016 — Доналд Трамп проглашен је победником америчких председничких избора и постао 45. Председник Сједињених Америчких Држава.

10. новембар 1444 — Османски султан Мурат II је у бици код Варне однео убедљиву победу над крсташком војском чији вођа краљ Пољске и Угарске Владислав III Јагело погинуо. 1793 — Национални конвент је прогласио култ Разума као замену за католицизам током Француске револуције. 1910 — На иницијативу Павла По-

повића, Александра Белића и Јована Скерлића, основано Друштво за српски језик и књижевност, ради усавршавања наставе српског језика и књижевности у школама. 1928 — Хирохито крунисан за 124. јапанског цара. 1942 — Немачка је напала Вишијевску Француску након што је адмирал Франсоа Дарлан потписао споразум са Савезницима у северној Африци. 1943 — Ради лакшег управљања окупираном територијом, немачке власти у Другом светском рату успоставиле квислиншку „Народну управу” у Црној Гори. 1945 — Нацистичког колаборационисту и фашисту Секулу Дрљевића ликвидирала четничка црна тројка док се скривао у Јуденбургу 1969 — Први пут емитована америчка дечја ТВ емисија “Улица Сезам”. 1975 — Владе Југославије и Италије потписале уговор о дефинитивном решењу граничних и других питања између двеју земаља. 1975 — СС Едмунд Фицџералд, највећи број на северноамерички Великим језерима, је потонуо уз губитак живота 29 особа. 1983 — Бил Гејтс је представио Виндоуз 1.0. 1989 — Бугарски комунистички лидер Тодор Живков смењен с власти након 33-годишње владавине.

11. новембар 308 — Римски цар Галерије прогласио свог старог саборца и земљака Лицинија за свог августа-савладара. 1500 — Француски краљ Луј XII и Фердинанд Арагонски потписали су тајни споразум у Гранади о подели Италије. 1889 — Вашингтон је постала 42. држава САД. 1918 — Склопљено примирје између победничке Антанте и немачке војске у Компијењској шуми (Француска), чиме је окончан Први светски рат. Маршал Јозеф Пилсудски прогласио је независну републику Пољску. 1941 — С територије Совјетског Савеза у Другом светском рату почело је

емитовање програма радио станице „Слободна Југославија“. 1942 — Немачке трупе су у Другом светском рату запоселе и неокупирани део Француске, под контролом квислиншке владе у Вишију. Истог дана немачке и италијанске трупе су окупирале и француско острво Корзика. 1944 — Почела је Батинска битка у


којој су јединице совјетске Црвене армије и Народноослободилачке војске Југославије у Другом светском рату, после тешких борби 23. новембра поразиле немачке снаге. 1945 — Одржани су први послератни избори у Југославији на основу којих је конституисана Уставотворна скупштина Демократске Федеративне

Југославије. 1952 — Џон Мулин и Вејн Џонсон у Лос Анђелесу су први пут приказали свој изум - видео рекордер. 1958 — На Клиници „Кири” у Паризу, извршено прво успешно пресађивање коштане сржи. 1961 — Совјетски град Стаљинград је преименован у Волгоград. 1965 — Премијер Родезије Ијан Смит једнострано је прогласио независност од Уједињеног Краљевства, која је режим беле мањине прогласила илегалним и увела трговинске санкције. 1971 — Сенат САД је ратификовао уговор којим је Јапану враћено острво Окинава, одузето крајем Другог светског рата. 1975 — Проглашена је независност Анголе, после пет векова португалске колонијалне власти. Први председник Народне Републике Анголе постао је Агостињо Нето. 1992 — Енглеска англиканска црква је напустила вековну традицију и допустила женама да буду свештенице. 1996 — Председник Гватемале Алваро Арсу је саопштио да је с герилским покретом постигнут споразум о окочању 36-годишњег грађанског рата у тој централноамеричкој земљи. 2000 — У запаљеној жичари у једном тунелу испод глецера Кицштајнхорна у масиву Хохен Тауерн, у аустријски Алпама, живот је изгубило 159 особа. Ступио је на снагу Закон о Централној банци Црне Горе, чиме је заокружена монетарна власт у Црној Гори, инаугурисана пре годину дана, увођењем немачке марке у платни промет те републике. 2001 — Дан након пријема Кине у Светску трговинску организацију, члан те организације постао је и Тајван. 2002 — Председник компаније Мајкрософт, Бил Гејтс поклонио је 100 милиона долара за борбу против АИДС-а у Индији. 2003 — Бугарски председник Георги Прванов допутовао је у дводневну посету Србији и Црној Гори. Он је први бугарски шеф државе који је након 53 године, званично посетио Београд.

Сједињене Америчке Државе увеле су економске и дипломатске санкције Сирији, због подршке „палестинском отпору израелској окупацији“. 2004 — Парламент Литваније ратификовао је нови Устав Европске уније. Литванија је прва чланица Уније која је усвојила европски устав.

12. новембар 1812 — Након повлачења из Москве, остаци Наполеонових трупа претрпели су тешке губитке на реци Березини. 1918 — Проглашена је Прва аустријска република, дан после капитулације Немачке у Првом светском рату и абдикације цара Карла I. 1920 — Потписан је Рапалски уговор којим је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, под притиском Велике Британије и Француске, уступила Италији Истру, Јулијску крајину, Задар и острва Црес, Лошињ, Ластово и Палагружу, касније и Ријеку. 1927 — Лав Троцки, једн од лидера „леве опозиције“ унутар партије, искључен је из бољшевичке партије, а Стаљин је постао неприкосновени лидер СССР. Троцки је интерниран у Алма Ату, потом 1929. прогнан из земље, а 1940. по налогу Стаљина убијен у Мексику. 1932 — Национал-социјалистичка радничка партија Адолфа Хитлера добила је изборе и преузела власт у Немачкој. 1942 — Британска Осма армија генерала Бернарда Монтгомерија је у Другом светском рату заузела Тобрук у Либији и заробила најмање 30.000 немачких и италијанских војника. 1944 — У фјорду Тромзо на северу Норвешке савезници су у Другом светском рату потопили “Тирпиц”, последњи велики ратни брод нацистичке Немачке. 1948 — Јапански суд за ратне злочине осудио је на смрт бившег премијера, генерала Хидекија Тоџоа и још шест јапанских вођа у Другом светском рату. 1956 — Београдско позориште

77


8.11.2020.

МАГАЗИН

78

„Атеље 212” је у адаптираном делу зграде „Борбе“ извело прву представу, „Фауста“ Јохана Волфганга Гетеа. 1969 — Руски писац Александар Солжењицин избачен је из Савеза совјетских писаца због жестоких критика стаљинизма у роману „У првом кругу“. Указом Врховног совјета, најчувенији совјетски дисидент је 1974. протеран из СССР. 1970 — У снажном циклону и високим таласима у Источном Пакистану (Бангладеш) живот је изгубило најмање 200.000 људи. 1974 — Јужна Африка је суспендована из Генералне скупштине УН због политике апартхејда. 1981 — Амерички спејс-шатл „Колумбија“ је други пут полетео у орбиту око Земље, поставши прва свемирска летелица која је употребљена по други пут. 1993 — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. 1995 — Потписан је Ердутски споразум којим се територија Сремско-барањске области (део самопрокламоване Републике Српске Крајине) утврђује као део Републике Хрватске. Споразумом је предвиђен једногодишњи период под међународном управом. 1998 — Немачки Дајмлер-Бенц се спојио са америчком фирмом Крајслер групом и настао је Дајмлер-Крајслер. 1999 — На подручју планине Бајгора, на Косову срушио се авион Светског програма УН за храну типа „АТР-42”. У несрећи су погинули сви путници (21) и три члана посаде. 2001 — Југословенски вицеадмирал у пензији Миодраг Јокић, оптужен за ратне злочине на подручју Дубровника 1991, добровољно се предао Међународном суду за ратне злочине у Хагу. У оквиру нагодбе са Тужилаштвом Јокић је 27. августа 2003. признао кривицу, а 18. марта 2004. осуђен је на седам година затвора. 2001 — У удесу авиона америчке компаније Аирбус-300, који је пао на оближње куће одмах по полетању са њујоршког аеродрома „Џон Ф. Кене-

ди“, погинуло је свих 260 путника и пет особа које су се нашле на месту несреће. 2004 — За председника Румуније изабран је градоначелник Букурешта Трајан Басеску, који је био кандидат опозиционе Алијансе Националне либералне странке и Демократске странке. 2012 — Изашао је други албум групе Ван дирекшон, под називом Take Me Home.

13. новембар 1887 — Сукоби и обрачуни у центру Лондона што је касније названо Крвава недеља. 1941 — Први британски носач авиона Арк ројал погођен у Другом светском рату немачким торпедом близу Гибралтара. Наредног дана потонуо. 1942 — Почела одлучујућа ваздушно-поморска битка јапанских и америчких трупа код Гвадалканала, у Тихом океану. У тродневним борбама обе стране претрпеле велике губитке у бродовима, али су стратешки успех постигли Американци. 1944 — Партизанске јединице Народноослободилачке војске Југославије ослободиле Скопље у Другом светском рату. 1945 — Француски генерал Шарл де Гол изабран гласовима свих 555 посланика за председника привремене владе, после чега је формирао коалициони кабинет у који је ушло и пет комуниста. 1970 — Хафиз ел Асад војним ударом прузео власт у Сирији. 1975 — Светска здравствена организација објавила да су у Азији, први пут у историји, искорењене велике богиње. 1980 — Амерички свемирски брод Војаџер I послао прве снимке Сатурна направљене из близине. 1985 — Еруптирао је вулкан Невадо дел Руиз, који је усмртио око 23.000 особа, укључујући 21.000 особа услед лахара у месту Армеро. 1994 — Швеђани на референдуму


одлучили да се прикључе Европској унији. 1999 — У земљотресу у Турској погинуло више од 450 људи, око 2.500 повређено. 2000 — Председник Филипина Џозеф Естрада оптужен за корупцију. Под притиском протеста грађана и војске 20. јануара 2002. повукао се са власти, а 16. априла предао Специјалном суду за борбу против корупције. 2001 — Борци антиталибанске Северне алијансе ушли у главни град Авганистана Кабул. Међународни суд за ратне злочине у Хагу осудио босанске Србе Душка Сикирицу, Дамира Дошена и Драгана Колунџију на затворске казне од 15, пет и три године затвора за злочине против човечности над муслиманским цивилима 1992. у логору Кератерм у Приједору. 2015 — Најмање 129 особа је убијено, а 352 рањено у серији пуцњава и експлозија у Паризу. Председник Франсоа Оланд је затворио државне границе и прогласио ванредно стање на територији целе Француске.

14. новембар 1533 — Шпански освајачи под командом Франсиска Пизара заузели град Куско, престоницу царства Инка, на територији данашњег Перуа. 1770 — Шкотски истраживач Џејмс Брус открио извориште Плавог Нила у језеру Тана у северозападној Етиопији. 1847 — У Швајцарској избио грађански рат снага Швајцарске конфедерације и седам католичких кантона, окончан крајем истог месеца поразом кантона. 1885 — Почео Српско-бугарски рат, објавом од стране краља Србије, Милана Обреновића. 1910 — Капетан Еуген Елај авионом узлетео, први пут у историји ваздухопловства, са палубе брода Бирмингем, усидреног у луци Хемптон роудс, у САД. 1918 — Томаш Масарик изабран за првог председника Чехословачке.

1979 — У земљотресу у провинцији Корасан, на истоку Ирана, погинуло 385 особа. 1983 — Прве крстареће ракете САД стигле у британску ваздушну базу Гринхем комон, упркос протестима пацифиста. 1984 — У Лос Анђелесу ухапшен хрватски ратни злочинац Андрија Артуковић, министар унутрашњих послова Независне Државе Хрватске у Другом светском рату. У САД побегао 1948, власти САД упорно одбијале да испуне захтев СФРЈ за екстрадицију. Изручен 12. фебруара 1986, у мају исте године осуђен на смрт. 1988 — Палестинско национално веће прихватило Резолуцију 242 Уједињених нација и нову политичку стратегију која подразумева признавање државе Израел, мировне преговоре о Блиском истоку и одбацивање тероризма. 1989 — Национални покрет црнаца SWAPO убедљиво победио на првим изборима у Намибији. 1991 — Камбоџански принц Нородом Сиханук вратио се у земљу после 13 година изгнанства. 1994 — У тропској олуји Гордон на Хаитију погинуло 829 особа. 1999 — Ступиле на снагу санкције Уједињених нација против Авганистана, донете због одбијања власти да изруче Осаму бин Ладена, који је, према тврдњама САД, главни организатор бомбашких напада на амбасаде САД у Кенији и Танзанији. 2000 — На конференцији Пакта за стабилност југоисточне Европе, први пут одржаној у Београду, Југославији обећана помоћ од пола милијарде евра. 2001 — Пет наследница СФРЈ постигло договор о почетку припрема за расподелу 74,5 милиона долара у злату, прве рате укупне заоставштине од око две милијарде долара. 2003 — Краљ Свазиленда Мсвати формално прихватио нови устав, по ком је сва власт у рукама краља.

79


8.11.2020.

МАГАЗИН

80

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs


Millions discover their favorite reads on issuu every month.

Give your content the digital home it deserves. Get it to any device in seconds.