Page 1

МАГАЗИН Година VIII * Број 467 * 1. новембар 2020. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски


1.11.2020.

МАГАЗИН

2

Хвала што читате


Краљевски

МАГАЗИН

3


4

МАГАЗИН 1.11.2020.


8 14 20 26 32 36 38 42 44 46 48 52 54 62 64 66 68 70 74

Фото: М. Радовановић

У овом броју: Курдистан Шест циљева за будућност Спас у референдуму? Балкан буре барута Шатори за пријем пацијената Будимо одговорни Покретни мамограф поново у Краљеву Заједно до чистијег ваздуха Превенција употребе дувана Боља контрола пословања Све спремно за почетак Из Мињине кухињице Јачи од короне На репертоару Биоскопа “Кварт” Филмови које смо гледали Наличја српског лица Дубочица - Слога Рибница - Раднички Времеплов

5


6

МАГАЗИН 1.11.2020.


7


8

МАГАЗИН 1.11.2020.


Лични став: Др Дејан Жујовић

КУРДИСТАН оћи ће дан кад’ ћу се вратити у Курдистан. Сјајна Рундекова песма. А живот је чудо. Са Курдима сам се сретао више пута у животу. Познавао сам Ферија, чија породица је једна од најбогатијих курдских, са плантажама лимуна и поморанџи крај Каспијског мора. Шетајући истанбулским улицама једнога дана чуо сам живо извођење неке музике која је ужасно подсећала на нашу традиционалну. Неки људи и жене су поносно играли коло на сред улице са корацима попут наших. Курди. Поносан и издржљив народ. Фери ми је својевремено причао да је добар део њих у Ирану плавокос и плавих очију. Да су жене неустрашиви војници. Да су потомци Александра Великог. Курдистан обухвата делове Турске, Ирана, Ирака и Сирије. Велики народ без државе. Нешто попут нас. Претерујем? Коју државу српски народ има? Ово је народ отет од стране битанги,

Д

вуцибатина, превараната, лопова и убица. Република Српска? Србија? Црна Гора? Која држава? Срби, Курди сте, схватите. Према руским проценама Албанци имају двадесет хиљада добро обучених, сјајно наоружаних војника. Још двадесет у резерви и још двадесет на које рачунају из Албаније. Ми? Око петнаест хиљада. Са каквом опремом? Командним кадром? Министарством? Ми државу немамо и не можемо ни да је бранимо. Ми не постојимо. Остављени и од драгих западних пријатеља који свесно жмуре на диктатуру, медијски геноцид, политичка убиства и комадање ове земље. Гледали смо како једу, за нас је то што остане…Има нешто у том редоследу на шта тешко пристајем. Доћи ће дан кад ћу се вратити у Курдистан. Од бисера доњети ћу ниске за твој бели врат… Драга моја… Целога живота сам причао да ћу оженити жену која ми у кафани каже Иди и поломи их, а не Не-

мој, драги, молим те. Ратницу. Данас немамо таквих ни мушкараца, а камо ли жена. Где је нестао тај слободарски дух, понос, част у нашем човеку? Како је тако успешно сломљен? Знам да ће на ове речи многе богомољке без кичме и срца излити литре жучи са својих тастатурица. Они су модеран модел човека. А ја га не желим. Желим ратника, желим песника. Желим човека коме је реч светиња. Желим човека који ће своја права да брани животом. Који ће битанги у лице да каже да је битанга и да га својим ставом и погледом смести на своје место. А где си, Србине, сада? Носиш пелене док радиш, ћутиш као крава мога деде док те шибају по леђима. Изводе те као мечку да аплаудираш и вичеш Живео! Да машеш заставицама. Возикају те аутобусима за сендвич, флашицу воде и једну црвену. Вадају ти оца и мајку да гласају. Безимене битанге те бију када подигнеш главу. Ломе ти ру-

9


1.11.2020.

МАГАЗИН

10

ке и ноге. Убијају те након блаћења по телевизијма боје улошка, а онда ти удовицу трпају кокаином, вадају по журкама и оплођују. Србине… Курду мој. Брате. Далеко је драга моја, тамо у планинама. Путеви до њеног прага су прекривени минама… Да питате неког дебила из Алкаиде чега се највише плаши рекао би вам да је то жена борац. Курдкиња. Дебил има предубеђење да ако га убије жена неће видети обећан рај са девицама. А Курдкиње су најбољи борци Блиског Истока. Жене ратници. Све више размишљам како бих на неке протесте, на улицу, позвао само жене. Ко би се боље борио од жена? Да им се деца не лече СМС порукама. Да имају шта да изнесу на сто у време ручка. Да имају шта на ноге својој деци да навуку по овом хладном времену. Да истерају дилере из школских дворишта. Да освете осрамоћене мужеве. Да роде будућност. Тек ће те

ви да видите снагу српске жене. Размислите. Курда има око 40 милиона. Прљавом британском политиком тај народ је без земље. Да су се они питали, и овде би и даље отоманско царство лежало. Шта ћемо ми, народ без државе, сада да радимо? Да се препустимо телевизијској анестезији и наставимо? Па док траје? Нећемо, рођаци. Сакупиће се соколови овог народа. Као некада што наши преци нису питали икога и државу направили по својој мери, тако ћемо у једном тренутку и ми. Државу за овај народ. Без преписивања туђих закона и правила. За све нас. Никога нећемо да питамо, јер су сви били брижни као што су и према Курдима. Шта би то значило за Краљево? Па драги моји, за почетак би питали бивше припаднике Службе одакле лова. Хајде, пријатељу, објасни порекло новца. Заборави тетке, бабе, женину фамилију, нисмо сликари наивци. Па

онда овој досадашњој гарнитури објаснили да не могу да се учлане ни у Удружење риболоваца. Лустрација. Нема политике до краја живота. Нема запошљавања дудука са дипломама из Лепосавића. Нема полуписмених курвештина да парадирају и глуме моћ. Свака протува би била протерана из нашега града. Не би било бахаћења контроверзних бизнисмена са Косова. Очистили би овај град од свих наркотика. Отворили би врата Општине за народ, а не за битанге. Нема партијског рекета ни за кога. Позвали наше људе да инвестирају у наш град. Са 0% рекета. Ово је поносан и храбар народ. Потребан му је неко да устане и каже, Замном, јунаци. Нисмо ми пужеви голаћи, само смо се успавали. У вашим грудима је и даље Обилић, Степа, ваш прадеда Солунац. Сада спавају, али ће устати ускоро, соколови моји. Спремите се. Свака лаж, свака обмана, свака


неправда има свој крај. Они већ спавају са једним отвореним оком. Страх се полако увлачи у те рахитичне кошчице. Све се више окрећу за собом. Са правом. Чују они мрмомљање народа. Које ће да се преточи у буку и бес. Ко ће да их брани? Навијачи? Криминалци? Па ништа лакше да не размишљаш кога газиш. А онда да поведемо рачуна да се исти такви, у неким другим бојама не врате. Да не понављамо исте грешке. Да храбро бранимо своју де-

мократију, своју слободу и правду. Два бисера усред дуге ниске, то смо ти и ја. Људи су направљени за љубав. Да воле. Знам, драга моја, да ми је поглед често одсутан, некада уморан. Да некада ови мишићи нису пуни снаге. Да те запостављам често глупим обавезама, путовањима, кафанама. Али твој бели врат… И када сам на најцрњрм дну, знам коме припадам, где ме срце води. Та два бисера, то смо ми. Чиниш ме мушкарцем. Јаким, из-

држљивим, храбрим. Ништа тешко није јер ти си моја снага. И знам да ће кад-тад доћи тај дан да се безбрижно отиснемо у њега. Да те сместим на седиште иза себе и пројездимо неким непознатим градом. Насмејани. Безбрижни. Држиш се својим шакама на мојим грудима. Доћи ће тај дан. Доћи ће дан, кад ћу се вратити у Курдистан. Од бисера доњети ћу ниске за твој бели врат.

Драги пријатељи, помозимо људима који су остали без посла зато што су имали образ и кичму. Сав прикупљен новац ће бити упућен људима који су егзистенцијално угрожени због нехуманих реакција режима. Покажимо солидарност према људима који су у животу направили само једну грешку – били су часни. Raiffeisen banka AD Динарски 265000000576857940 Девизни RS35265044000005631664 EUR SWIFT/BIC. RZBAATWW USD SWIFT/BIC. RZBAATWW

11


12

МАГАЗИН 1.11.2020.


13


14

МАГАЗИН 1.11.2020.


Експозе Aне Брнабић, кандидата за председника Владе Србије (1)

ШЕСТ ЦИЉЕВА ЗА БУДУЋНОСТ - Шест циљева о којима ће се посебно водити рачуна су брига о здрављу грађана, борба против вируса COVID-19 и јачање нашег здравства, очување виталних интереса српског народа на Косову и Метохији, борба против организованог криминала и свеобухватни рат против мафије, која је помислила да може да буде јача од државе, очување независности и самосталног одлучивања Србије, владавина права и убрзање реформи на нашем европском путу и даље економско јачање Србије. - Србија је данас финансијски и економски стабилна земља, земља у којој је незапосленост на рекордно ниском нивоу од 7,3%, просечна нето плата преко 500 евра и земља у којој се плате и пензије континуирано повећавају

15


руги пут у свом животу имам огромну част да стојим пред вама и да тражим подршку за програм рада који предлажем за Владу Републике Србије у наредном периоду. Србија је данас доста другачија земља него те 2017. године и фундаментално другачија него 2014. Та промена није се догодила сама од себе. За промену једне земља на начин како се изменила Србија у последњих шест до седам година били су потребни политичка воља, одлучност, политичка храброст, визија, љубав и вера у ту земљу, какве је имао, пре свега, Александар Вучић када је преузео вођење ове земље и одговорност за то како се у њој живи. Та воља, та одлучност, таква храброст, уз визију, љубав према Србији и веру у наш народ довели су до фундаменталних промена у скоро сваком сегменту нашег друштва. Престали смо да будемо земља која ниже историјске поразе и почели смо да побеђујемо. Почели смо да верујемо у себе и сопствени успех, уместо да тражимо изговоре за неуспехе. Почели смо да радимо и престали смо да кукамо. На међународном плану Србија је постала земља која се поштује и уважава. Земља која води независну и самосталну спољну политику, поуздан партнер за разговор, а не земља пред коју се постављају услови и ултиматуми. Србија је данас финансијски и економски стабилна земља. Земља у којој је незапосленост на рекордно ниском нивоу од 7,3%, просечна нето плата преко 500 евра и земља у којој се плате и пензије континуирано повећавају. Земља која је ушла у период стабилног раста, чија је стопа једна од највећих у овом делу Европе – ове године вероватно највећа. И ово треба да буде за понос свим грађанима Србије, јер смо ово урадили заједно. Радили смо заједно, борили смо се заједно, мењали смо наше навике и размишљања како бисмо ми сами били успешнији и како би наше друштво било успешније. Ово што смо урадили у последњих шест до седам година је било све осим лако. Када је Српска напредна странка (СНС), са својим коалиционим партнерима, преузела одговорност за вођење на-

МАГАЗИН

1.11.2020.

Д

16

ше земље и за то како се у Србији живи, Србија је била земља на корак од банкрота, са растућим јавним дугом, огромним и неконтролисаним буџетским дефицитом, који је 2012. године достигао чак -6,4% бруто домаћег производа (БДП), без значајних инвестиција – како страних директних инвестиција (СДИ), тако и јавних инвестиција у капиталне пројекте у односу на БДП (само 2,2% 2012. године), са високом инфлацијом, која је 2011. године достигла 11,5%, нестабилном валутом (динар од јуна 2011. до јуна 2012. године девалвирао чак 23% у односу на евро, са 96 на 118 динара), огромном незапосленошћу од преко 25% (незапосленост младих преко 51%). Земља са огромним проблемима, са урушеном војском и безбедносним апаратом. Земља без перспективе, без вере у себе, своје људе и своју будућност. Земља која у том тренутку није ни започела претприступне преговоре са Европском унијом (ЕУ), без политичке храбрости и визије за тешке одлуке и неопходне реформе и без храбрости да јасно изложи правац и принципе сопствене спољне политике. Као председник Владе Републике Србије 2014. године Александар Вучић је започео трансформацију наше земље. Циљ тадашње Владе био је: довести финансије у ред, односно смањити буџетски дефицит и ставити под контролу јавни дуг; успоставити макроекономску стабилност, пре свега, кроз реформе које ће побољшати услове за пословање у Србији; ставити инфлацију под контролу, као и валутни ризик; смањити огромну незапосленост и покренути привреду; и градити политички и привредни кредибилитет Србије. До 2017. године, када сам као мандатар представљала програм за рад Владе Србије, ова прва (и најтежа) фаза трансформације је већ дала очигледне резултате. Србија је постигла финансијску и макроекономску стабилност, значајно је смањена незапосленост (током 2017. године незапосленост је флуктуирала између 13% и 14% са јасним трендом опадања и раста запослености), почео је да се види опоравак економије (раст у 2016. години је био 3,3%), значајно смо побољшали услове пословања (што се

најбоље видело у односу на скок Србије на Doing Business листи Светске банке, али и по томе што су СДИ у Србији 2017. године већ достигле, тада рекордних, 2,6 милијарди евра), кренули смо да решавамо, и решили, нека од тешких питања која су деценијама озбиљно угрожавала наш буџет (Железара Смедерево и РТБ Бор), а Србија је постала кредибилан партнер и политички и економски. Србија је 2014. године отворила преговоре о приступању са ЕУ и поставила приступање ЕУ као свој главни стратешки циљ, уз отворену и транспарентну политику поштовања, пријатељства и партнерства са другим земљама широм света, као што су Народна Република (НР) Кина, Руска Федерација, Сједињене Америчке Државе (САД), али и Уједињени Арапски Емирати (УАЕ), Индија, Турска и други. Зато сам 2017. године била јасна: та Влада била је Влада континуитета са економском, унутрашњом и спољном политиком коју је поставио Александар Вучић 2014. године, с тим што је имала задатак да крене у следећу фазу трансформације наше економије и нашег друштва. Та трансформација, неопходна како бисмо наставили да градимо нашу економију и јачамо наше друштво, била је свеопшта дигитализација – привреде, образовања и јавне управе. Ми смо тада знали да ће у мандату те Владе незапосленост пасти испод 10%, што се и десило; знали смо да смо већ успели да изградимо кредибилитет сигурне и квалитетне инвестиционе дестинације и да нам је потребан динамичнији раст како бисмо даље надограђивали здраву основу коју нам је обезбедила претходна Влада захваљујући тешким и непопуларним али неопходним реформама, имплементираним од 2014. године. Крећући од тих премиса, једина паметна и логична одлука била је да кренемо у транзицију са економије засноване на радно-интензивним инвестицијама (што је било неопходно када је незапосленост била преко 25%) на економију засновану на иновацијама, истраживању и развоју (Р&Д), знању и креативности. Дигитализација је, иако у то тада много људи није веровало и није мислило да смо ми у Ср-


17


МАГАЗИН

1.11.2020.

бији на то спремни и кадри, била најбољи и најлогичнији избор. Зато сам тада донела одлуку да дигитализација и образовање буду основни фокус Владе, а да основни циљ буде да започнемо трансформацију наше економије и нашег друштва, да направимо храбар искорак који ће од свих нас захтевати да се даље мењамо, да даље учимо и да се даље суочавамо са новим изазовима, али знајући да је то једина шанса да надокнадимо пропуштено време из прошлости и да много брже достигнемо квалитет живота западне Европе. Дигитализација и четврта индустријска револуција пружиле су јединствену прилику нашој земљи и њеним грађанима да прескочимо неколико степеница, кренемо да сустижемо оне за којима смо каскали, брзо подигнемо додату вредност наше економије, постигнемо конкурентну предност, брже подигнемо просечне плате, а самим тим, и пензије, и побољшамо квалитет живота. И постигли смо много у свим областима – образовању, јавној управи, привре-

18

ди и постављању инфраструктуре за даљи развој. Успели смо у нашем циљу да започнемо ту важну трансформацију нашег друштва и наше економије. Остварили смо много динамичнији раст нашег БДП-а: од 2016. до 2020. године БДП Србије је укупно порастао 14,8%. У четвртом кварталу 2019. године и у првом кварталу 2020. године Србија је остварила највиши квартални раст БДП-а у Европи (6,2% и 5,2%), док је у другом кварталу, за време COVID кризе, остварила један од најмањих падова привреде, од -6,5%. Очекујемо да ћемо ове године бити земља са најбољим економским резултатима у Европи. Стопа незапослености је опала за преко 6%, са 13,8% на 7,3%, а регистрована запосленост је порасла за скоро 10%, што је око 200.000 радних места. Просечне зараде су данас више за 34%, са 43.951 динар, у мају 2016. године, скочиле су на 58.892 динара, у мају 2020. године. Минимална зарада је повећана за 52% у односу на 2016. годину, са 21.130 динара на 32.126 динара. Кредитни рејтинг Србије

је унапређен са BB-на BB+ код Standard and Poor’s и Fitch-а. Учешће јавног дуга у БДП-у је спуштено са 67,8%, крајем 2016. године, на испод 50% (48,4%), почетком 2020. године. Иако је дошло до повећања учешћа јавног дуга у БДП¬у због кризе, Србија је, задржавајући одговорну макроекономску политику, успела да одржи ниво учешћа јавног дуга у БДП-у испод 60% (56,8%). Инфлација је одржана унутар предвиђених оквира или је чак ишла благо испод њих. Стране директне инвестиције су достигле рекордних 3,6 милијарди евра у 2019. години, скоро дупло више него у 2016. години. Извоз роба је достигао 17,5 милијарди евра 2019. године, што је скоро 46% више него 2015. године. Извоз ИКТ услуга у 2019. години био је скоро два пута већи него у 2016. години и износио је 1,42 милијарде евра. Суфицит у 2019. години у размени ИКТ услуга највећи je у размени било које робе или услуге из Србије. У неким областима Србија је само у ове претходне три године отишла даље и мењала се брже него многе земље Евро-


пе. Овде, пре свега, мислим на реформе у систему образовања захваљујући којима смо постали један од лидера у Европи у образовању ученика у области информационих технологија (ИТ). Од 2017. године Информатика је обавезан предмет у основним школама (ОШ) од петог разреда, где ученици уче и блоковско програмирање (најчешћи програмски језик Скреч), док од шестог разреда уче и текстуално програмирање (најчешће у програмском језику Пајтон), да би се у осмом разреду већ сусрели са елементима науке о подацима. Од ове школске године смо за прваке увели и предмет Дигитални свет, кроз који од малих ногу уче да схватају свет у коме живе, и да буду спремнији, свестранији и са више самопоуздања него њихови вршњаци у другим деловима Европе и света. У средњим школама је значајно повећан (на преко 50) број специјализованих одељења за ИТ, тако да скоро 2% ученика првог разреда средње школе иде у специјализована ИТ одељења. Обезбедили смо приступ интернету у

свим основним школама и уложили смо додатних 10 милиона евра у приступ брзом интернету за 1.000 школа. У школској 2018/19. спроведен је пилот-пројекат дигиталних уџбеника у 2.000 учионица у основним школама широм Србије, док у школској 2019/20. имамо 10.000 дигиталних учионица у којима су доступни дигитални уџбеници свим ученицима првог разреда, као и великом броју ученика другог, петог и шестог разреда. Комплетна дигитализација школа, започета у мандату претходне Владе, мора да се заврши до 2022. године. Зато је и сада важно да нагласим да ће и ово бити Влада политичког и економског континуитета и да ћемо наставити да водимо рачуна о стабилности наше државе и њених финансија, наставити да се боримо за бржи економски раст и бољи квалитет живота наших грађана, наставити да инфраструктурно јачамо нашу државу и повезујемо је са регионом, наставити са фокусом на дигитализацији као основном алату за нашу транзицију ка друштву и економији

заснованим на знању и иновацијама, али да ћемо, у складу са нашим потребама, изазовима са којима се суочавамо и резултатима које имамо, отворити нове теме које ће даље допринети снази наше земље и квалитету живота у њој. Дакле, све оно што смо започели и радили 2014. и 2017. године настављамо, али у мандату ове Владе морамо да отворимо и нове теме и области и кренемо у нове реформе и изазове. Да градимо даље. Шест циљева о којима ћемо посебно водити рачуна су: (1) брига о здрављу грађана, борба против вируса COVID-19 и јачање нашег здравства, (2) очување виталних интереса српског народа на Косову и Метохији, (3) борба против организованог криминала и свеобухватни рат против мафије, која је помислила да може да буде јача од државе, (4) очување независности и самосталног одлучивања Србије, (5) владавина права и убрзање реформи на нашем европском путу, и (6) даље економско јачање Србије. Знамо да Србија може још много боље.

19


Обнова демократије и реформа изборног система у Србији

МАГАЗИН

1.11.2020.

СПАС У РЕФ

20


ЕРЕНДУМУ?

- Важећи изборни систем у Србији најгори од свих могућих. - Корак напред према ономе који би се могао назвати демократским могла би да буде било каква персонализација. - Са партијама које су тренутно на политичкој сцени Србије тешко је очекивати скорији прелазак на већински изборни систем. - Опозиција која жели да покаже колико је кредибилна и одговорна треба да захтева промену изборног система чак и ако јој то не одговара. - Прилика за то пропуштена дан после овогодишњих избора. - Персонализација избора прво на локалном нивоу. - Нереално очекивање да ће владајућа коалиција, чак и опозиционе странке, лако пристати на нешто што се зове класичан већински изборни систем

21


адатак учесника Округлог стола названог „Обнова демократије и реформа изборног система у Србији“ био је да одговоре да ли парламентарни и локални избори треба да буду у одвојеним терминима, да ли је потребна промена актуелног пропорционалног изборног система како би се омогућило гласање за кандидате по имену и презимену, а не само за затворене партијске изборне листе, да ли Србија треба да буде само једна изборна јединица, да ли гласање треба да буде обавезно а они који излазе добију стимулације у виду административних или пореских повластица, да ли треба спустити границу гласача на седамнаест година и који је изборни цензус најбољи. Дилему доноси и питање да ли треба увести степенасти изборни цензус за политичке организације које самостално излазе на изборе, или оне који излазе у коалицијама две или више политичких организација. Политиколог и докторанд Факултета политичких наука Бобан Стојановић само је један од бољих познавалаца стања у овој области који сведочи да је важећи изборни систем у Србији најгори од свих могућих, а да би корак напред према ономе који би се могао назвати демократским могла да буде било каква персонализација. Стручњаци оцењују да је са партијама које су тренутно на политичкој сцени Србије, историјом политичких односа и партијског деловања, тешко очекивати скорији прелазак на већински изборни систем. Озбиљније проучавање локалних избора у оквиру докторске дисертације учвршћује уверење да је изборни систем који се примењује подједнако лош као и на парламентарним. У таквим околностима потпуно одсуство персонализације омогућава да се политички односи из Београда, из Немањине и са Андрићевог венца, преносе у било коју јединицу локалне самоуправе на територији земље. Значајном за обнову демократије и реформу изборног система оцењује се култура бирања и малтретирања представника у републичком парла-

МАГАЗИН

1.11.2020.

З

22

менту до које води потреба савладавања основних демократских принципа, почев од довољно јасног става које су њихове ингеренције. - Морамо да се научимо основној демократији, да кренемо од тога да знамо да нам тамо неки политичари уређују ко ће добити дозволу за вртић, колико ће често да нам односе смеће и колико ћемо да плаћамо комуналије, на који начин ће да функционише саобраћај у граду и да ли ћемо тражити паркинг четрдест пет минута. Када грађани науче како о томе могу да се питају и на локалном нивоу, могу да гласају за своје комшије а не партијске лидере, онда се можда нешто промени. Суштина је да можда, и када расправљамо о томе, не гледамо политичке последице тренутно, већ да их гледамо дугорочно и да гледамо шта би то могло да донесе, каже Стојановић. Одговор на питање да ли локалне изборе треба раздвојити од парламентарних води ка ставу да би, ако се то и деси, опозиција испаштала јер би то у актуелном тренутку било погрешно. И поред тога опозицији која жели да покаже колико је кредибилна и одговорна препоручује се да то захтева, а прилика је пропуштена дан после овогодишњих избора. Захтев се сматра важним из више разлога, да би се грађани научили локалној демократији, и могли да бирају посланике и одборнике и да на неки начин утичу на њих, али и да би се други политички интереси раздвојили и потврдило како не морају увек да буду спојени са републичким изборима. Према оцени стручњака мањи трошкови би могли да буду једини аргумент против раздвајања локалних и било којих других избора, али и тај пада у воду ако се зна колико се новца баца на различите непотребне ствари. - Осим самог раздвајања мислим да би домаћа јавност, и сви који су заинтересовани за ове теме, прво требало да пледирају да се персонализује изборни систем на локалном нивоу, да се градоначелници и председници општина бирају директно са свим својим манама које то може да произведе,

попут некакве кохабитације и проблема да је скуштинска већина једна а избрани председник или градоначелник друга. То је нешто што може да функционише и што би грађане научило свему овоме. За мене је права ствар када будем могао да бирам свог одборника, свог градоначелника, онда ће се можда нешто дешавати и онда ће се грађани „наложити“ на политику. Када буду научили да њих деветсто може утицати да некога опозову, виде да ствари могу да се ураде а да неморају да иду да блокирају улице већ да политика може да функционише и у вези грађана и изабраних представника, онда се можда ова земља у потпуности, или макар минимално, демократизује. То је неотходност и препорука за политичке актере да им буде први и почетни корак у овој обнови демократије и реформи изборног система, каже Стојановић. Округли сто је прилика за подсећање на бројне теме о којима је на различитим нивоима било доста говора током последње две деценије, колико током повремених дебата толико и у оквиру више радних група, чак и парламентарних. Искуство потврђује како се у том периоду ништа значајније није променило, сем одлуке Уставног суда о бланко оставкама и спуштање цензуса за улазак у парламент са пет на три одсто пред овогодишње изборе, како би се задовољили одређени политички интереси. Колико је то погрешно и какве ће последице произвести могло би да се види на неким од наредних избора, било кад да се десе, јер би неочекивано велики број мањих партија могао значајније да утиче на формирање владе. Недоумице су везане и за могућност спуштања старосне границе за излазак на изборе, још више условљавање изласка на гласање санкцијама или повољностима одређене врсте. Уз потврду да присиљавање бирача за излазак на изборе не може да функционише, могућност шеснаестогодишњацима за изјашњавање сматра се превеликом одговорношћу за коју на овом узрасту још нису спремни, а и ако се приступи овом моделу требало


Бобан Стојановић

23


24

Младрн Мрдаљ

МАГАЗИН 1.11.2020.


а да је ико ишта смислио боље већ бисмо видели да су уздрмани. У народу има довољно показатеља да су партије исте, да су сви они исти и да нема више воље за било каквом борбом. Опозиционирање је постало луксуз, једино што може да изазове неку варницу и нешто закотрља, а ако не можемо да сменимо партије дај да сменимо систем. Пошто имамо демократски систем, па не би баш да мењамо на комунистички, онда који систем да мењамо? Значи, да мењамо изборни систем, каже Мрдаљ. Да пропорционални изборни систем није увек толико лош потврђује пример Израела, а да буде такав и у Србији потребно је створити неопходне услове, пре свега довољно јаку економију у којој се становништво не бави политиком да би добило посао од државе. Разговор са припадницима различитих социјалних категорија потврђује да су огорчени на партократију као симбол времена у коме живе. Отуда потреба да им се понуди начин како би дошли у ситуацију да се њих неко плаши, јер без тога неће бити могућности за мобилизацију критичне масе потребне да уздрма актуелни режим и да се нешто промени. Добар познавалац проблема који се везују за тему изборног система сматра како народу треба да се понуди једноставна промена. Иако се једнокружни већински систем сматра бољим потреба за једноставношћу води ка ставу да би боље резултате дао двокружни, јер би мобилисао народ против власти и био добра основа за стварање услова у којим би вредело очекивати промене на боље. - Замислимо да уведемо већински систем и да народ открије да се њега неко плаши, да посланици иду у скупштину са страхом шта се прича у њиховој изборној јединици од двадесет пет хиљада гласача. Онда би посланик постро-

јавао министра у страху од гласача, а дошли бисмо до тога да су се у друштву формирале неке органске партије, где људи у различитим крајевима различито мисле. И онда бисмо видели диспропорције које недостају у већинском систему, а органске партије би код народа поново изазвале расправе зашто имамо те диспропорције. Али, утврдила би се једна ствар која сад није утврђена, а то је да посланик мора да се плаши бирача а не министара. То ми још нисмо утврдили. Значи, жртвујемо пропорционалност да бисмо спасили несавршену демократију, а онда ћемо у тој несавршеној демократији да коригујемо ка пропорционалности. То су две ствари које нам требају, не само савршено решење него метод како да дођемо до њега, како да дигнемо народ, како да му дамо шансу да изабере некога ко није нови политичар, није нова партија, каже Мрдаљ. Иако у већинском систему и партије са мање гласова на изборима долазе у ситуацију да освоје власт, он се чини добрим начином за спас демократије. Да то није ни мало једноставно потврђује одсуство било какве спремности владајуће већине да препусти заузете позиције и отвори било какву могућност поделе са још неким. У таквим околностима излаз се тражи у референдуму као начину да се изађе из класичног размишљања партијске политике избора, посебно избора у условима када власт не пружа ни трунку наде у демократске околности, пре свих ослобађање медија као корак ка фер и поштеним изборима. У таквим околностима се револуционарним кораком сматра постављање штандова широм земље и скупљање стотина хиљада потписа пунолетних грађана са захтевом за расписивање референдума на коме би се изјаснили за промену изборног система. Т. Радовановић

Фото: Пењс центар УНС

би га првио проверити на локалном нивоу. Локални избори се сматрају добрим начином и за проверу исправности примене других предлога за које се верује да воде ка обнови демократије кроз реформу изборног система, са посебним освртом на негативне последице какве би такав чин могао да произведе. Кључна ствар која се везује за изборни систем, каже Стојановић, је да да би се гласови партија претворили у партијске представнике због чега он нема никакве везе са грађанима чији политички активизам, уколико нису кандидати или народни посланици, почиње и завршава се недељом када изађу на изборе. И док се ту завршава свака прича о политичкој репрезентативности нереално је очекивати да ће владајућа коалиција, чак и опозиционе странке, лако пристати на нешто што се зове класичан већински изборни систем. Политиколог Младен Мрдаљ кључном оцењује чињеницу да извршна власт није одговорна скупштини и оно чему један политички систем не би требало да тежи, а то је како да скупштина постане мало нестабилнија, да извршна власт више не може да буде сигурна да ће да прође шта год да уради, од убистава до крађа, корупција и упропашћивања земље. - Како да скупштина постане мало несигурна, тако да се министри мало плаше да ли ће сутра имати већину или неће. Да би се министри мало плашили посланици морају мало да се плаше неког другог, а не министара. Како то да ради кад у пропорционалном изборном систему какав сада имамо посланике бирају министри, прво као њихови партијски шефови па онда, кад освоје власт, шефови буду министри а њихови послушници буду у скупштини. Није овде питање само који би систем био идеалан, него како да уздрмамо ову диктатуру у најави,

25


Тековине демократских промена: Милољуб Арсић (1)

МАГАЗИН

1.11.2020.

БАЛКАН БУРЕ БАРУТА

26

- На незадовољство народа током последње деценије двадесетог века одлучујуће утицао аутократски начин владавине Слободана Милошевића уз недвосмислену подршку старих кадрова који су одрасли у комунистичком периоду, а инволвирани у свим структурама државних органа власти и јавних предузећа. - Иако је уведен вишепартијски систем и даље је владала једна партија. - Демократску опозицију Србије чинио је конгломерат различитих политичких странака и удружења грађана којима је превасходни циљ био да склоне Милошевића. - Спрега политичара са криминалцима и криминалне структуре које су успеле да уђу у све слојеве власти. ије необично да се ставови стручњака о дешавањима у неком периоду историје разликују, а разлог је најчешће могућност приступа довољном броју релевантних докумената и истрајност у настојању да се добро извагају и наизглед безначајни подаци. Добрим познаваоцем значајних догађаја у локалној средини у не тако далекој историји сматра се историчар Милољуб Арсић који се посебно посветио истраживању узрока који су довели до значајних промена у земљи

Н

на размеђу два миленијума. Настојање да проникне у срж разлога који су у јесен 2000. довели до експлозије незадовољства не престаје ни две деценије касније. Податке из бројних докумената допуњава искуство савременика драматичних догађаја који још нису у потпунсти расветљени, а одлучујуће су утицали на кретања у друштву и положај у коме се данас налази Србија. Осврт на деценију која је претходила овим догађајима учвршћује увере-

ње да је на незадовољство народа одлучујуће утицао аутократски начин владавине Слободана Милошевића уз недвосмислену подршку старих кадрова који су одрасли у комунистичком периоду, били инволвирани у свим структурама државних органа власти и јавних предузећа. Иако су се сматрали убеђеним комунистима, у складу са идејама које су после Другог светског рата на којима се заснивала власт Јосипа Броза Тита, бољем познаваоцу историјских кретања не може да про-


Милољуб Арсић

27


МАГАЗИН

1.11.2020.

макне детаљ како се битно разликује од оног који су заговарали Карл Маркс и Фридрих Енгелс. Пре би се могло рећи да је самоуправни социјализам, или извитоперени комунизам, који је нанео огромну штету српском народу, а његов најистакнутији експонент одлучујуће утицао на разбијање Југославије. Иако то историчари тек треба да утврде то је, каже Арсић, чињеница коју нико неће моћи да оспори јер је потврђују бројни докази, између осталих и директна финансијска и стручна помоћ Михаилу Горбачову у време кад је запретила опасност да буде збачен са чела Совјетског Савеза. - Он се пред светом легитимисао као тврди комуниста, није хтео да се ослободи комунистичке идеологије, а комунизам је спојио са национализом који је у Србији увек био на цени. Пред народом се предастављао као националиста који брани националне интересе, а бранио је комунистичку идеологију и своју власт, борио се да сачува стару идеологију која је у целом свету пропала после пада Берлинског

28

зида. Није видео да је то декадентна идеологија, и мора да пропадне, а да се на време отарасио ситуација би била сасвим другачија. Његова жена је формирала Југословенску левицу, као наставак Комунистичке партије, а као таква ушла је и у војску, каже Арсић и некадашњем председнику ставља на терет пораз у ратовима вођеним на територији Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине и Космета, уз огромне материјалне и људске жртве. Врхунац је бомбардовање Београда којим се главни град Србије сврстао на неславно чело листе европских метропола које су највише пута биле разаране током последњих сто година. Са дистанце од две деценије чини се како је много тога могло да се избегне да је државно руководство било далековидије у периоду кад је изостала подршка Русије која није могла најуспешније да се избори ни са сопственим проблемима. У таквим околностима није необично уверење како су желели да одрже довољну дистанцу од лидера чију политику није подр-

жавао нико у свету. Милошевићу се замера што је ушао у рат у коме је земља претрпела разарања чији коначни ефекти никад нису утврђени, још више због великог броја људских жртава. - Он је жртвовао Србију, српске интересе и српски народ који је ишао за њим као мува без главе, јер је био заведен политиком коју је водио, а то није била политика у интересу народа него политика у личном и интересу очувања комунистичке идеологије. Иако је уведен вишепартијски систем и даље је владала једна партија, јер је његова странка имала деведесет посто посланика због тога што је све држао у својим рукама, па то није била права демократија ни право вишестраначје. Ситуација би била знатно другачија да је Милошевић схватио кретање у свету, да је крај комунизму, да је прихватио амерички финансијску подршку и политичке предлоге који долазе из свих делова земље којима није одговарао распад Југославије. Требало је да демократизује државу и прихвати оно што му је запад нудио, конфедерацију


која је већ створена 1974. године од када је покрајина Косово имала посланике у скупштини Србије, а ужа Србија није имала никакав утицај на Косово што говори да је већ створена република. Све што је урадио на Косову урадио је наопако, иако му је и Ибрахим Ругова нудио одређена политичка решења за покрајину. Он то није хтео, јер је био политичар веома уских погледа и инаџија до крајњих граница који је веровао да ће комунизам трајати вечито. Америка је већ привукла на своју страну Словенију, Хрватску и Босну, а настојала да Србију одвоји од Русије, објашњава Арсић. Да се ситуација у међународним односима мења најбоље потврђује податак да је запад дуго подржавао Слободана Милошевића сматрајући га фактором стабилности на Балкану, понајвише због чињенице да је српски народ био најбројнији на територији земље. У време кад никоме није одговарао рат у Европи настојање да се очува Југославија заснивало се на стрепњи да би Балкан још једном мо-

гао да се потврди као буре барута. Ако се свему дода податак да ни опозиција није била јединствена све до потписивања Кумановског споразума, пред крај прве половине 1999. године, кад су челници највећег броја партија схватили да појединачно не могу да очекују значајнији успех. Да ни тада није било апсолутног јединства сведочи понашање Српског покрета обнове, као најјаче партије у земљи, који се пред септембарске изборе одлучио на бојкот. Демократску опозицију Србије чинио је конгломерат различитих политичких странака и удружења грађана којима је превасходни циљ био да склоне Милошевића, иако нису имали јасну представу о томе како се понашати после тога. И док се Вук Драшковић сматрао легитимним вођом опозиције, јер је на челу борбе против владајућег режима био скоро читаву деценију, па није хтео да препусти примат Демократској странци, Ђинђићу је примарни циљ била смена Слободана Милошевића и нови избори као прилика за проверу

расположења грађана према појединим политичким опцијама. - Милошевић уз парламентарне није морао да распише и председничке изборе, али га је наговорила Мира Марковић и то му је одсекло главу. Изгубио је, а није хтео да призна и то најбоље говори ко је и шта је, колико је имао жељу за аутократском влашћу јер је сматрао како ће да буде други Тито. Кад је признао победу, а Коштуница постао председник, у ДОС-у почиње борба, а кад је требало да се формира нова власт и изврше политичке реформе дошло је до сукоба. На једној страни је био Коштуница, као легални и легитимни председник, који окупља неке слабије странке, а на другој имамо најјачу Демокретску странку, коалиције и Зорана Ђинђића који сматра да приоритет припада њему. На трећој је Вук Драшковић који није хтео да учествује на изборима, а како је сматрао да ови из ДОС-а не могу да ураде ништа подметао им је клипове у точкове. У то време почиње борба између Коштунице који је сматрао да рефор-

29


1.11.2020.

МАГАЗИН

30

ме треба спроводити постепено и Ђинђића као политичара друге структуре са жељом да се демократске реформе, промена политичког и изборног система са комплетном лустрацијом, спроведу што пре. Међутим није схватио да су поражене снаге и даље биле у свим државним органима, војсци и полицији, а ретроградне Социјалистичка партија Србије и радикали са позиције власти кочили реформе, каже Арсић. Разлог се огледа у страху да ће реформе у значајној мери убрзати напредак земље што би било довољан разлог да се ускрати поверење онима који су је до тада водили, још више стрепња да би у таквим околностима неке од партије заувек нестале са политичке сцене, понајвише због дела чланства које је и раније потврдило тенденцију преласка из једне средине у другу. Арсић се сврстава у ред историчара који сматрају како је то било довољно за спрегу са криминалцима у време погодно за то, а најбоља потврда су криминалне структуре које су успеле да уђу у све слојеве власти. Значајну улогу у октобарским догађајима 2000. историчари приписују Јединици за специјалне операције Министарства унутрашњих послова и договор њеног команданта Миломира Улемека Легије са вођама ДОС-а да се уздрже од интервенције приликом протестног митинга пред Народном скуштином. Да сваки договор носи одређену тежину, а једна страна по који пут буде и незадовољна, потврдиће каснији догађаји. - Није било доста што му је прогледано кроз прсте због свега што је пре тога радио на простору целе Југославије, него је сматрао како има право на неку државну функцију, а кад је запад затражио да се изручују ратни злочинци уплашио се да не буде први, па је ступио у контакт са политичарима. Кад је Шешељ пошао у Хаг рекао је како ће у пролеће у Србији бити крви до колена, кад је Ђинђић повређен на Копаонику Тома Николић подсетио је да је и Тито пред смрт имао проблем са ногом, а Вучић дао изјаву да се никад у животу није напио као кад је чуо да је Ђинђић убијен.

Јединица за специјалне операције, Легија, криминалци из Земунског клана и структуре које је финансирао Слобин син, радикали и Шешељ, тачно су знали шта се припрема, а политичка позадина никад није испитана јер би се дошло до људи који су и даље на власти. Ђинђић није имао времена да обрати пажњу на безбедносне структуре, у којима су даље били присталице срушене власти, па га нису ни обезбеђивали на прави начин. БИА је и даље функционисала на стари начин, а и данас тако функционише, па су до Коштунице долазиле различите информације о припреми атентата. спрегу са криминалцима у време погодно за то, а најбоља потврда су криминалне структуре које су успеле да уђу у све слојеве власти. Због сукоба око власти он никада није благонаклоно гледао на Ђинђића који је остао сам на ветрометини и ликвидиран. Све је организовао Земунски клан, ЈСО и Легија уз политичку подршку СПС и радикала, и то је права историјска истина коју ће за педесет година неко да напише. Ђинђић је имао издајнике у својим редовима. Човић је био против њега, а и Чеда Јовановић је знао шта се спрема па је отишао на скијање у иностранство и са стране посматрао, а толико је био алав на власт да је сматрао како ће Ђинђић да му буде сметња у будућем политичком животу. Вук Драшковић није учествовао у томе, али се није много потрзао, јер ни он није могао да смисли Ђинђића који му је узео власт испред носа, каже Арсић. Истраживање понашања великог броја политичара сведочи како су ослобођени свих скрупула, јер им је жеља за освајањем власти изнад свега, а кад се дочепају људи који немају демократско опредељење у срцу, нису спремни да је се лако одрекну и препусте другоме. У компликованим околностима створеним након петооктобарских промена чини се да су се ретроградне снаге највише плашиле да не заврше у Хагу, али и најављене промене изборног закона која би онемогућила продају посланичких мандата. Поуздане информације из

прве руке, подсећа Арсић, сведоче о износу од око тридесет хиљада немачких марака за место у Народној скуштини. Кад је Ђинђић најавио промену изборног закона многи су се уплашили за сопствене позиције, а колико је страх био јак најбоље потврђује податак да је заувек уклоњен са политичке сцене, али и из живота. - Србија је за време Милошевића била финансијски потпуно исцрпена, највећа инфлација у свету била је код нас, привреда је урушена, а после бомбардовања је требало све изградити поново. Зато је после убиства Ђинђића кренула напред уз помоћ запада који је улагао велика средства. Највеће зло српској привреди нанео је Млађан Динкић који је уништио банке и Службу друштвеног књиговодства као најсавременију машину за контролу финансијских токова у држави. И Ђинђић је имао пропусте јер је хтео да изведе промене напречац, и што пре, није поштовао процедуру па је навукао на себе имиџ човека који хоће власт. Спољни дуг за време Коштунице нагло је смањен на свега четрнаест милијарди долара, а сада је двадесет седам милијарди, плате су повећане, привреда почиње да се опоравља, а демократија хвата корене. Кад је дошао Борис Тадић Србија креће напред и опоравља се, али се председник мало проиграо, уживео се у улогу и пред изборе 2012. мислио како ће да буде асполутни победник, јер су све анкете које је наручивао говориле како ће он да победи. Највећи проблем демократа, а то их је коштало живота, је што нису урадили оно што је планирао Ђинђић, нису извршили промену изборног закона и политичког система. Запошљавање је и даље било по партијској линији, а градоначелнике су постављали из редова Демократске странке без обзира какве су моралне квалитете имали. Демократе су се уживеле у власти, добар део прелетача из СПС и радикала прешао је код њих и тајно гледао да уклони Тадића са власти, објашњава Арсић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић


31


И Војска Србије у борби против ширења инфекције

МАГАЗИН

1.11.2020.

ШАТОРИ ЗА ПРИЈЈ

32


ЈЕМ ПАЦИЈЕНАТА

- Све више оних који долазе у ковид амбуланту на први преглед тумачи се непоштовањем препоручених мера заштите последњих седам дана, од почетка сезоне прослава различите врсте. - Време одлучујући фактор за почетак примене терапије и изолацију инфицираних. - Ригорозније према пацијентима и особљу болнице који не поштују те мере. - Позитивни резултати остварени у борби против ширења вируса резултат су интензивне сарадње Опште болнице са Домом здравља и Заводом за јавно здравље. - Здравствени радници спремно дочекују нови талас

33


34

МАГАЗИН 1.11.2020.


року од само неколико дана вишеструко се повећао број суграђана који су, због сумње на инфекцију корона вирусом, потражили помоћ у ковид амбуланти Дома здравља Краљево. О размерама инфекције најбоље сведочи податак о стотинак пацијената дневно од којих се, потврђено је у Дому здравља, на присуство вируса узоркује половина. Повећање броја пацијената и очекивање да ће их у наредним данима бити више повод је за формирање четири трочлане екипе здравствених радника, од којих су по две ангажоване за рад пре и после подне. Податке о кретању епидемиолошке ситуације свакодневно објављује Градски штаб за ванредне ситуације, а у Општој болници „Студеница“ потврђују да је средином недеље на болничком лечењу било десет пацијената са средње тешком клиничком сликом и тенденцијом погоршања. Све више оних који долазе у ковид амбуланту на први преглед у болници тумаче непоштовањем препоручених мера заштите последњих седам дана, од почетка сезоне прослава различите врсте. Уверење да су бројке и стање пацијената довољна опомена да се настави са придржавањем препоручених епидемиолошких мера, чак и пооштравањем, прилика је за потврду здравствених радника да ће, са више особља, пружити максимум у настојању да се скрати период чекања за дијагностику. Тестирање узорака бриса врши се у Нишу, а резултати редовно стижу у року од двадесет четири сата, у појединим случајевима и дупло дуже зависно од времена кад је узет брис. Управо ово се оцењује изузетно значајним, јер се време показало као одлучујућим фактором за почетак примене терапије и изолацију инфицираних. - У прва два налета успели смо да сачувамо одељења и останемо зелена зона. Стратегија је да овај део зелене зоне остане што дуже и да болница ради пуним капацитетом за нонковид пацијенте, јер не можемо дозволити да три одсто инфицираних угрожава

У

Др Зоран Мрвић здравствено стање осталих којима треба да пружимо потребне здравствене услуге. Основни услов да не дође до инфекције здравствених радника, а тиме колапса здравстевног система што нећемо дозволити, је поштовање свих епидемиолошких мера у болници због чега ћемо бити ригорозни и према пацијентима и нашем особљу који не поштују те мере, каже вршилац дужности Опште болнице „Студеница“ др Зоран Мрвић. Да ова здравствена установа ради нормално најбоље потврђује податак да се у пет до седам операционих сала сваког дана обави између осамнаест и двадесет пет хируршких интервенција којима треба додати операције катаракте одвојене од хирушког блока. Осврт на тренутно стање сведочи да се пацијенти у највећем броју случајева придржавају епидемиолошких мера, посебно поштовања препоручене дистанце, сем у неколико амбуланти пред којима то због скученог простора није увек могуће. Значајним се оцењује податак да је између хиљаду и две стотине запослених у Општој

болници присуство корона вируса потврђено код четири медицинске сестре, укупно за шест радника ове установе је одређена мера самоизолације. Позитивни резултати остварени у борби против ширења вируса резултат су интензивне сарадње Опште болнице са Домом здравља и Заводом за јавно здравље, а колико су заједно укључени у све послове откривања новозаражених сведочи податак да су две службе болнице преузеле део послова Завода за јавно здравље како би се што пре открили потенцијални носиоци инфекције. Нагли пораст броја суграђана код којих је утврђено присуство корона вируса повод је за појачане активности локалне самоуправе како би се на најефикаснији начин спречило ширење инфекције. Искуства стечена током вишемесечне борбе против инфекције, и болести коју изазива вирус, повод је за поруку здравствених радника којом потврђују да спремно дочекују нови талас, а да им посао буде олакшан потрудили су се да допринесу припадници Друге бригаде Копнене војске који су поставили шаторе испред улаза у Ковид амбуланту Дома здравља Краљево, у Улици цара Лазара бр. 63. Како предстојеће временске прилике, као и пораст броја лица која се тестирају, захтевају правовремену реакцију у циљу обезбеђења простора око и унутар амбуланте на иницијативу Дома здравља, у сарадњи са Одељењем за послове цивилне заштите Градске управе града Краљева, сходно указаној потреби постављени су додатни заштитни војнички шатори. Из Градског штаба за ванредне ситуације грађанима је упућен апел да се, како би заштитили себе и своје најдраже, придржавају епидемиолошких мера које су прописале надлежне републичке институције уз обећање да ће надлежне институције наставити да прате епидемиолошку ситуацију и о томе свакодневно извештавају, све док постоји потреба за тим. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

35


Мере заштите од инфекције корона вирусом

МАГАЗИН

1.11.2020.

БУДИМО ОДГОВОРНИ

36

• Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди. • Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке. • Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе. • Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра. • Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи. • Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута. • Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном. • Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова. • Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера.


37


После две и по године

МАГАЗИН

1.11.2020.

ПОКРЕТНИ МАМОГРАФ

38


Ф ПОНОВО У КРАЉЕВУ

- Скрининг за суграђанке старије од четрдесет година почиње од понедељка 2. новембра. - Женама старијим од четрдесет година упућен позив да се пријаве за скрининг сваког радног дана између девет сати и поднева позивом броја једног од три телефона. - Прегледи се заказују у временским размацима од по петнаест минута, а на прекид рада за који се очекује да неће бити краћи од два месеца може да утиче само нагло погоршање епидемиолошке ситуације. - Законом прописано да се обавезан скрининг здравих жена из критичних категорија обавља сваке две године. - Мамограф ће бити на услузи све док буде потребно. - Дневно до тридесет осам скрининга

39


1.11.2020.

МАГАЗИН

40

ак дојке је злоћудна израслина која настаје када нормалне ћелије почну да се убрзано умножавају и уништавају околно здраво ткиво, касније и друге органе. Најчешће се јавља код старијих жена које имају најближе сроднице оболеле од ове болести, прву менструацију су добиле пре дванаесте године и последњу имале после педесете, нису рађале или су имале први порођај после тридесете године живота, дуже време користе хормонску терапију, алкохол и дуван, гојазније су и физички неактивне. Рак дојке је злоћудни тумор који, уколико се открије у раној фази, може бити потпуно излечен. Због тога је започела реализација програма за рано откривање болести, скрининг мамографијом, који подразу-

Р

мева преглед наизглед здравих жена, без присутних симптома и знакова болести, којим се могу открити ране промене у ткиву дојке када је ефикасно лечење могуће. Мамографија представља рендгенски преглед за откривање промена у дојци, које се не могу напипати или открити другим врстама прегледа. Уколико се рак открије у раној фази, већа је шанса за излечење применом поштедних хируршких метода, опоравак је бржи, а кавалитет живота бољи него код жена код којих се болест открије у каснијим фазама. Здравствени радници препоручују да се између два скрининга обављају редовни прегледи код изабраног лекара или самопрегледом, једном месечно.

После две и по године у Краљеву је поново мобилни мамограф, а скрининг за суграђанке старије од четрдесет година почиње од понедељка 2. новембра. У ситуацији кад је мамограф Опште болнице „Студеница“ намењен искључиво дијагностици посебно значајним оцењује се могућност укључења у скрининг програм знатно већег броја особа, захваљујући Министарству здравља и Институту за јавно здравље Србије „Др Драган Јовановић Батут“. У Општој болници потврђују да су се на овај корак одлучили без обзира на тренутну епидемиолошку ситуацију како би показали да и у оваквим условима може да се пружи више услуга од четрдесет снимања скенером и дваде-


ју да ће обезбедити безбедне епидемиолошке услове, од мерења телесне температуре до редовног проветравања, чишћења и дезинфекције простора. Да би се спречила могућност инфекције прегледи се заказују у временским размацима од по петнаест минута, а на прекид рада за који се очекује да неће бити краћи од два месеца може да утиче само нагло погоршање епидемиолошке ситуације. Законом је прописано да се обавезан скрининг здравих жена из критичних категорија обавља сваке две године што је повод за додатни позив онима које то нису учиниле у овом периоду. Очекивано велико интересовање за скрининг повод је за препоруку женама да се придржавају утврђеног распоре-

да, јер ће им мамограф бити на услузи све док то буде потребно. Значајним се оцењује податак да ће резултати скрининга бити штампани у два примерка од којих ће један бити упућен на адресу особе укључене у програм, а други изабраном гинекологу чији је задатак да оно што буде захтевало евентуално даље лечење упуте на даљу дијагностику. Од жена које се буду пријавиле за преглед очекује се да при доласку на скрининг понесу медицинску документацију о евентуалним претходним прегледима, а да у периоду између седам и тридесет и осамнаест сати сваког дана, уз паузе за дезинфекцију и чишћење простора, буде обављено до тридесет осам скрининга. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

сет магнетном резонанцом, колико је током последња два месеца обављано сваког дана. Почетком рада мобилног мамографа неће престати редовне активности постојећег, а посебно значајним за ефикаснију реализацију скрининга оцењује се податак да су у рад укључени техничари и и радиолози Опште болнице „Студеница“. Из Дома здравља Краљево женама старијом од четрдесет година упућен је позив да се пријаве за скрининг сваког радног дана између девет сати и поднева позивом броја једног од три телефона, 301-633, 060 576 2288 и 060 576 2289. Да би се избегле гужве, и опасност од инфекције, од пријављених се очекује поштовање препоручених мера заштите, а у Дому здравља обећава-

41


Организације цивилног друштва за здравију животну средину

ЗАЈЕДНО ДО ЧИС - Јавно слушање o квалитету ваздуха прилика да се, на једном месту, окупе представници јавног и цивилног сектора, привреде, образовних институција, медија и грађана Краљева како би, од компетентних стручњака, чули релевантне информације о квалитету ваздуха и последицама повећаних концентрација ПМ 10 и ПМ 2,5 честица у ваздуху по здравље грађана. - Без заједничког деловања није могуће решавати озбиљан проблем загађеног ваздуха у Краљеву током грејне сезоне дружење грађана „Краљевачки развојни центар“ са партнерским удружењем „Нови пут“, уз помоћ Београдске отворене школе, спроводи пројекат „Заједничким деловањем до

МАГАЗИН

1.11.2020.

У

42

чистијег ваздуха“ са јасном поруком да без сарадње и заједничког деловања јавног и цивилног сектора, привреде, образовних институција, медија и грађана није могуће решавати озбиљан

проблем загађеног ваздуха у Краљеву током грејне сезоне. Зато би решавање овог проблема требало да буде плод најширег друштвеног консензуса, а не само садржај одлуке локалног


СТИЈЕГ ВАЗДУХА парламента о усвајању стратешког документа План квалитета ваздуха у граду Краљеву. Реализатори пројекта указују на потребу заједничког приступа у креирању и спровођењу низа мера на отклањању бројних узрочника загађеног ваздуха, уобличених у један стратешки документ јавних политика града. Због тога је циљем пројекта означена жеља да се допринесе креирању мера локалне самоуправе неопходних за побољшање квалитета ваздуха у зимским месецима, а Јавно слушање је замишљено као прилика да се, на једном месту, окупе представници јавног и цивилног сектора, привреде, образовних институција, медија и грађана Краљева како би, од компетентних стручњака, чули релевантне

информације о квалитету ваздуха у граду и последицама повећаних концентрација ПМ 10 и ПМ 2,5 честица у ваздуху по здравље грађана. Јавно слушање има за циљ да иницира заједнички приступ у креирању и спровођењу низа мера на отклањању бројних узрочника загађеног ваздуха, уобличених у један стратешки документ јавних политика града, а прилика је да се прокоментаришу изнети податци и дају предлози за заједничко деловање чији ће исход бити унапређен квалитет ваздуха у Краљеву током грејне сезоне. О квалитету ваздуха током грејне сезоне говориће представник Завода за јавно здравље Краљево и стручњак за енергетику, о утицају загађеног ваздуха на здравље грађана начелник

одељења за пнеумофтизологију Опште болнице „Студеница“ др Драган Јованчевић, активностима локалне самоуправе у енергетском сектору којима се утиче на смањење загађења ваздуха енергетска менаџерка града Краљева дипл. инж. Зорица Сретовић, а грађанском активизму, комуникацијама локалне самоуправе, јавне управе и цивилног сектора политиколог Зоран Николић. Јавно слушање, које ће бити организовано у среду 4. новембра у хотелу „Сунце“ за највише тридесет учесника уз придржавање свих прописаних епидемиолошких мера, само је једна од активности које треба да допринесу остваривању пројектног циља. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

43


Ликовни конкурс за избор решења плаката

МАГАЗИН

1.11.2020.

ПРЕВЕНЦИЈА УПО

44

- Од студената уметничких високошколских установа очекује се да истакну предности у животу појединца који не употребљава дуванске производе, и живи у средини без дувана, као и добре стране друштва у којем се не користе дувански производи. - Ауторима остављено да по соптвеном избору изаберу жанр, технику и приступ начина којим ће најбоље одговорити на постављени задатак, а рок за пријем радова истиче последњег дана новембра ове године. - Аутору најбоље оцењеног рада припада награда у износу од педесет хиљада динара, другом по процени жирија четрдесет а трећем тридесет хиљада, док је вредност девет пратећих награда процењена на десет хиљада динара.


ОТРЕБЕ ДУВАНА анцеларија за превенцију пушења у Центру за промоцију здравља Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ расписала је наградни конкурс за идејно решење плаката на тему „Превенција употребе дувана“, а позив за учешће упућен је студентима уметничких високошколских установа. Од учесника се очекује да радови истакну предности у животу појединца који не употребљава дуванске производе, и живи у средини без дувана, као и добре стране друштва у којем се не користе дувански производи. Под дуваном и дуванским производима подразумевају се класичне цигарете, загревајући дувански производи, наргиле и електронске цигарете, а на радовима се могу представити различите идеје о негативним ставовима према пробању и коришћењу разноврсних дуванских производа. Уз све то могу се представити и идеје о потреби за заштитом од њихових коришћења у окружењу, а у области које су тема интересовања укључене су превенција отпочињања употребе дувана, штетност коришћења наргила, са посебним нагласком на младе, штетност изложености дуванском диму из окружења, значај заштите становништва од изложености дуванском диму и престанак или одвикавање од употребе дуванских производа. Организатор очекује стимулативнији приступ изради рада како би се истакло позитивно понашање за здравље и заштиту животне средине. То је и разлог што се на плакату, који може бити резултат заједничког рада више аутора, не препоручује непосредно приказивање ризичног понашања. У

К

случају процене да заслужује награду износ ће морати да поделе на једнаке делове сви који су учествовали у изради. Кандидат или група аутора може поднети само један оригинални ауторски рад који мора да одговара теми, не сме бити претходно објављиван, излаган или на било који начин публикован нити кршити права трећих лица, а цртежи, скице, фотокопије и плагијати неће бити прихваћени. Правила конкурса не дозвољавају коришћење ликова познатих личности, а у случају да се користе ликови било које особе потребна је њихова писана и оверена сагласност да, у случају да рад буде награђен или селектован за изложбу, могу бити коришћени без икаквог ограничења. Формат рада је оганичен на педесет пута седамдесет сантиметара, а поред штампане верзије неопходно је доставити графичку припрему на компакт диску или УСБ флеш меморији. Графичку припрему за штампу треба урадити искључиво у ПДФ формату, назив фајла треба да одговара шифри под којом се предаје рад на конкурс, димезије фајла треба да одговарају димензијама Б2 формата, ако има фотографија треба да буду у резолуцији од 300 тачака по инчу и CMYK колорном профилу без објеката у РГБ колорном, индустријским и дифолт ИЦЦ колорне профилу. Ауторима је остављено да по соптвеном избору изаберу жанр, технику и приступ начина којим ће најбоље одговорити на постављени задатак, а рок за пријем радова истиче последњег дана новембра ове године. Награђени и радови селектовани за изложбу, укључујући и графичку припрему, оста-

ју у трајном власништву организатора конкурса који их може умножавати и користити без ограничења за изложбе, израду промотивног и здравственоваспитних материјала и друге потребе. Жири који чине прим. др. сц. мед. Биљана Килибарда, маст. лик. умет. Милица Салашки, историчар уметности Татјана Шљивар, дипл. биолог мр сц. Надежда Николић, и дипл. психолог Марија Петковић оцењиваће у којој су мери поруке и дефинисани визуелни изглед плаката у складу са задатом темом, наведеним смерницама и техником израде, као и успешност проналажења правог односа између задатих елемената. Жири ће оцењивати склад свих елемената ликовно-графичког и визуелног језика који чине композиционо решење, третман светлости и валерских вредности, колорит, перспективу и других приказаних на раду који појавношћу треба да привуче пажњу посматрача. Рад треба да задовољи основне норме добро осмишљеног плаката, прегледност, једноставност, разумљивост, сажетост и тачност, а слоган и порука коју шаље могући испис морају бити довољно видљиви, читки и атрактивни како би привукли и задржали пажњу посматрача. Аутору најбоље оцењеног рада припада награда у износу од педесет хиљада динара, другом по процени жирија четрдесет а трећем тридесет хиљада, док је вредност девет пратећих награда процењена на по десет хиљада динара. Резултати конкурса биће објављени на сајту Института за јавно здравље Србије www.batut.org.rs до краја ове године. Т. Радовановић

45


Радна верзија Нацрта закона о фискализацији

МАГАЗИН

1.11.2020.

БОЉА КОНТРОЛ

46

- Новим системом фискализације стварају се услови Пореској управи за ефикасније праћење и контролу пореских обвезника код којих постоји ризик од избегавања плаћања пореза, као и повећање броја пореских контрола у самом седишту пореског органа, чиме се смањује потреба за теренским контролама. - У посебним оправданим случајевима могуће изузимање поједине делатности од обавезе евидентирања промета на мало преко фискалних уређаја. - Купцима и корисницима услуга омогућено да, одмах по издавању, провере да ли је њихов фискални рачун издат у складу са законом. - Примена од првог дана 2022. године циљу стварања услова за сузбијање сиве економије, ефикасније контроле и боље наплате пореза, Министарство финансија сачинило је радну верзију новог Нацрта закона о фискализацији од кога се очекује да доведе до ефикасније контроле свих испорука добара и пружених услуга на мало, укључујући и примљене авансе за будући промет добара и услуга. У

У

Министарству потврђују да се новим системом фискализације стварају услови Пореској управи за ефикасније праћење и контролу пореских обвезника код којих постоји ризик од избегавања плаћања пореза, као и повећање броја пореских контрола у самом седишту пореског органа, чиме се смањује потреба за теренским контролама. Нови модел предвиђа свеобухват-

ни обим фискализације, по коме је у посебним оправданим случајевима могуће изузети поједине делатности од обавезе евидентирања промета на мало преко фискалних уређаја. Сем тога, од предложеног законског решења се очекује да отклони уочене недостатке садашњег система фискализације, као што су поступак фискализације и дефискализације фискалних каса, ре-


довно сервисирање, чување контролних трака и друго, чиме се смањују трошкови пословања, укида непотребно администрирање и ствара бољи пословни амбијент. Нацртом закона предвиђено је да се, у моменту промета на мало, сваки рачун фискализује а, путем сталне интернет везе у реалном времену, Пореској управи врши пренос података о издатим фискалним рачунима. У ситуацији када се, услед прекида интернет везе, или доступности на месту промета, подаци не могу доставити у реалном времену предвиђена је обавеза чувања у интерној меморији уређаја до момента преноса Пореској управи. Предвиђено је и да обвезник фискализације користи безбедносни елемент за потписивање фискалних рачуна за потребе спровођења поступка фискализације и потврде идентитета приликом размене података и информација са Пореском управом. У вези са тим предложено техничко решење би требало да обезбеди ефикасан и поуздан начин преноса података о издатим ра-

чунима Пореској управи, која евидентира податке о њима у Систему за управљање фискализацијом. Једно од решења која нуди нови закон је да обвезник фискализације у тренутку промета на мало, укључујући и примљени аванс за будући промет, изда фискални рачун коришћењем електронског фискалног уређаја чија је употреба претходно одобрена од стране Пореске управе. При томе Пореска управа ће успоставити регистар елемената ових уређаја, док је обвезнику фискализације остављена и могућност да самостално развија и имплементира уређај за потребе свог пословања. Поред тога, новим законским решењем купцима, или корисницима услуга, омогућено је да, одмах по издавању, провере да ли је њихов фискални рачун издат у складу са законом. Пре усвајања Нацрта биће обављене консултације са привредним субјектима и другим заинтересованим странама, како би били благовремено и правилно информисани о предложеним законским решењима, чиме би се

омогућило да дају и свој допринос даљем унапређењу предложених решења. Важећи Закон о фискалним касама се примењује од 1. јануара 2005. године, а како је у међувремену технологија применљива у овој области значајно напредовала, након детаљне анализе система фискализације, установљено је да постоји потреба за његовим унапређењем, у циљу стварања услова за сузбијање сиве економије, ефикасније контроле и боље наплате пореза. Како је борба против сиве економије оцењена једним од стратешких циљева Владе, унапређење система фискализације и проширење његовог обухвата предвиђено је и Националним програмом за сузбијање сиве економије са акционим планом за спровођење. Да би се на време донела подзаконска акта за спровођење, а обвезници фискализације имали довољно времена да ускладе пословање са одредбама новог закона, предвиђено је да примена почне од првог дана 2022. године. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ЛА ПОСЛОВАЊА

47


Прво извлачење 21. новембра

МАГАЗИН

1.11.2020.

СВЕ СПРЕМНО

48


О ЗА ПОЧЕТАК

- Наградни фонд шездесет аутомобила и дванаест станова у Београду. - Девет локалних самоуправа чији грађани пошаљу највише коверата по глави становника, поделиће сто осамдесет хиљада евра. - Циљ наградне игре да се подигне свест о узимању фискалног рачуна приликом сваке куповине, и тако помогне јачању финансијске озиција државе. - Узимање рачуна навика и континуирана активност и након наградне игре. - Инспектори од јануара до септембра привремено атворили осамсто два објекта, сто шест због непријављених радника шест стотина деведесет шест због неевидентирања промета

49


1.11.2020.

МАГАЗИН

50

редстављање правила и наградног фонда првог овогодишњег круга наградне игре „Узми рачун и победи“ прилика је за потврду да су грађани до почетка минуле недеље послали сто четрдесет хиљада коверата са скоро милион и по фискалних рачуна или клипова за плаћање различитим врстама платних картица. Сваки од њих потајно се нада како би могао да постане власник једног од шездесет аутомобила или дванаест станова у Београду. Да нису заборављене ни локалне самоуправе сведочи податак да ће девет чији грађани пошаљу највише коверата по глави становника, поделити сто осамдесет хиљада евра. Грађанима је упућен позив да учествују у наградној игри, чији је циљ да се подигне свест о узимању фискалног рачуна приликом сваке куповине, и тако помогне јачању финансијске пози-

П

ције државе која ће новац од пореза на додату вредност уложити у градњу болница, вртића, школа, путева, али и борбу против корона вируса. Жеља организатора је да узимање рачуна постане навика и континуирана активност и након наградне игре. О посвећености државе сузбијању сиве економије сведочи податак да је Министарство финансија припремило Нацрт закона о фискализацији, а у припреми је и Нацрт закона о е-фактурама, од којих се очекује допринос да се још више сузбије сива економија. Законом о фискализацији ће бити омогућено да се кроз онлајн систем прати промет преко фискалних каса, а држава ће за неопходна софтверска решења издвојити између три и по и четири милијарде динара. Уз потврду да највећи терет нових фискалних каса предузеће, држава и привреда неће имати

никаква оптерећења, министар финансија очекује да се улагање државе исплати у року од годину до годину и по дана. Очекује се да Закон о фактурама буде усвојен у првом кварталу наредне године, а примена отпочне почетком наредне када ће е-фактуре бити уведене на захтев привреде, па више неће бити папирних фактура чиме ће бити смањене потенцијалне неправилности и сузбијање сиве економије. Из Пореске управе стиже потврда да је, упркос ситуацији са коронавирусом, наплата пореза, посебно на додату вредност, током целе године била веома добра. Пореска управа је пратила све мере које је донела Влада, углавном у вези са обједињеном наплатом и могућностима отплате од наредне године, као и друге које су биле везане за пролонгирање уплате. О


мета преко фискалне касе, што је знатно мање у односу на претходну годину. Оцењено је да у условима отежаног пословања кључни значај има поштовање прописа због чега се добродошлом оцењује свака мера која се односи на јачање свести о значају узимања фискалних рачуна и поштовању пореских прописа. Поред тога, циљ наградне игре је и успостављање фискалне дисциплине у сврху сузбијања сиве економије. На основу анализе Пореске управе током претходног кола наградне игре, раст промета евидентиран преко фискалних каса малих обвезника повећан је за тридесет одсто, што се сматра правим показатељем успешности кампање и наградне игре. Највеће повећање промета од чак 83,5 одсто евидентирано је у трговини на мало и услугама ве-

заним за поправку моторних возила. Значајним се оцењује податак о реформи Пореске управе и завршној фази израде новог програма трансформације за период до 2025. године, који подразумева увођење нових софтвера, пословних процеса и унапређење услуга. Редизајнирање пословних процеса биће обављено путем модерних информационих платформи у складу са најбољом међународном праксом и најбољим искуствима европских и светских пореских администрација. Да је Пореска управа радила и на јачању сопствених капацитета, сведочи податак да је тренутно актуелан конкурс за запошљавање нових сто тридесет седам извршилаца, а у новембру је планиран још један. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

успешности сведочи податак да је наплата пореза у првих осам месеци била стопостотна, али је у септембру очекивано опала и износи приближно 99,6 одсто. У Пореској управи подсећају да се више радило на превенцији, него на репресивним мерама, а грађанима и привреди је упућен позив да сами уплате порез како избегли примену законских мера. Инспектори су од јануара до септембра ове године привремено затворила осамсто два објекта, што је више од четрдесет одсто од укупног броја контролисаних. Сто шест је затворено због непријављених радника а шест стотина деведесет шест због неевидентирања промета. Пандемија корона вируса је у значајној мери утицала да у првих осам месеци ове године буде обављено скоро две хиљаде контрола евидентирања про-

51


Из Мињине кухињице

ШВАЈЦАРСКЕ САРМИЦЕ Потребно за 10 сармица:

10 листова блитве или раштана 250 г квалитетније говеђе кобасице 100 г сланине 3 кашике брашна 100 мл воде 2 јајета 250 мл неутралне павлаке за кување 50 гр гауде или траписта бибер Листове оперите, очистите и бланширајте на начин како је приказано у видео рецепту.

МАГАЗИН

1.11.2020.

На мало уља пропржите исецка-

52

ну сланиницу и кобасице. Брашно размутите са хладном водом и додајте у месо. Пропржите још мало, склоните, па мало прохладите и додајте умућена јаја и побиберите по жељи. Промешајте да се јаја сједине са смесом. На лист ставите фил и увијте, а онда их у тигању пропржите са свих страна на тихој ватри. Сармице сложите у мањи пекач, прелијте неутралном павлаком за кување и поспите ренданим качкаваљем. Пеците у загрејаној рерни на 200 °Ц 20-30 минута. Послужите уз сезонску салату.


www.minjina-kuhinjica.com

53


Осмо издање Краљевског Филмског Фестивала

МАГАЗИН

1.11.2020.

ЈАЧИ ОД КОРОНЕ

54


- Током четири фестиваска дана на две локације приказано четрдесет шест кратких играних, документарних и анимираних филмова аутора из двадесет четири земље. - Најбољи филм овогодишњег фестивала остварење пољског редитеља Андреја Кутсиле „I Need the Handshakes“. Најбољи монтажни поступак примењен у филму „Alive“ краљевачкој публици добро познатог шведског редитеља Џимија Олсона. - Најбољи тон у филму „Hunt“ Јована Ракића. - Специјална награда македонском редитељу Геогрију Унковском за филм „Sycker“

55


време када су многе манифестације са много дужом традицијом отказане због пандемије корона вируса, Краљевски Филмски Фестивал опстајава и осмим издањем наставља традицију започету 2013. године. Ванредне околности условљене појавом корона вируса одложиле су почетак фестивала за скоро два месеца од уобичајеног термина, а један од основних разлога је немогућност да велики број остварења кратког метра из целог света буде приказан у условима које пружа Мултимедијални центар „Кварт“. Иако је до поновног почетка рада биоскопа, после вишемесечне паузе, почетак фестивала дуго био неизвестан организатори су се потрудили да на време изврше неопходне активно-

МАГАЗИН

1.11.2020.

У

56

сти и за приказивање припреме четрдесет шест од преко четири стотине остварења аутора из свих делова света. Процес селекције, превођења, титловања и техничке припреме за емитовање, завршен је знатно пре свечаности отварања пред нешто мањим бројем посетилаца него претходних година. Мање је и гостију из иностранства, а да најверније поклонике седме уметности ни корона није могла да спречи потврђује пример младог белгијског редитеља Бернара Лисора који је успео да прескочи бројне препреке како би на време стигао у Краљево. Два дана касније придружио му се и шпански редитељ Артуро Дуњас Хереро коме је закашњење било добар мотив да остане у Карљеву и неколико дана по забршетку фестивала.

Током четири фестивалска дана на две локације, Мултимедијалном центру „Кварт“ и Културном центру „Евергрин“ приказано је четрдесет шест филмова аутора из двадесет четири земље, Сједињених Америчких Држава, Канаде, Србије, Северне Македоније, Француске, Руске Федерације, Белгије, Италије, Казахстана, Катара, Португалије, Холандије, Израела, Пољске, Немачке, Шведске, Норвешке, Шпаније, Данске, Финске, Швајцарске, Хрватске, Ирана и Бразила. Фестивал је отворило дванаестоминутно остварење америчког режисера Јоргоса Латимоса „Nimic“, а потом су приказани филмови „I’ll End Up in Jail“ Александре Достие из Канаде, домаћи „The Last Image of Father“ Стефана Ђорђевића, „Sycker“ македонског аутора


Георгија Унковског и француски „Bless Me Father“ који је режирао Бубкар Бензабат. Програм друге пројекције у „Евергрину“ попунили су руски филм „Scenes by the Sea“ Оксане Дегрјареве, белгијски „All That’s Le “ Салвер Хуга, италијанско казахтанска копродукција „Paola Makes a Wish“ Занета Алшанова, „The Last Stand“ Мартина Геваре из Аргентине, домаћи „Hunt“ Јована Ракића и француски „The Discrete Way“ у режији Хо Лама. Прва поподневна пројекција у „Кварту“ другог фестивалског дана резервисана је за десетоминутни филм „Silent Wish“ Краљевчанина Мариа Гламазића, а уследили „Sh’hab“ Амал Ал-муфтаха из Катара, „So But No So“ Педра Брита из Португала, „Zero Alytude“ Кастора Спрадоа из Холандије.

„Jean“ Марион Овин из Француске и „Mare“ Јоана Роса Браганца из Португала. На програму друге поподневне пројекције на истој локацији нашли су се „Noa“ израелског редитеља Декел Ницана, „Death of Official“ руског редитеља Артема Гилемјанова, домаћи „The Light“ Горана Рак Артура Дуњас Херера ћа, пољски „I Need the Handshakes“ Андреја Кутсиле и „Fi y-Fi y“ Михаела Сомермејера из Немачке. Вечерњи програм у „Евергрину“ сачињен је од четири репризна филма, „I’ll End Up in Jail“, „The Last Image of Father“, „Sycker“ и „BlessMe Father“. Трећи фестивалски дана у „Кварту“ отворио је „Alive“ Џими Олсона из Шведске након кога су приказани „Lost Rabbit“ Бетрана Лисора из Белгије, домаћи „Lines“ Марије Момић, „Ми смо

видели лето“ Николе Стојановића и норвешки „Nocturnal Journey“ Матса Кристиана. Вечерњи програм у „Евергрину“ отворили су француски филмови „There Is Someone at Home“ Фироде Лорне и „Homemade“ Зуме Рог, а уследили „Djala: Cune Y Olvido“ Артура Дуњас Херера из Шпаније, данско португалска копродукција „My Little Drop of Honey“ коју потписује Даниел М. Силва, „From Maty With Love“ финског режисера Јарно Линдемарка и амерички „Considerayon of Infinity“ Кире Барски. Последњег фестивалског дана одржане су две пројекције у „Кварту“ и једна у „Евергрину“. На програму прве, два сата након поднева, нашли су се „Adem’s Island“ Ивана Тодоровића, „IHR“ Амели Кошет и Луја Мерла из

57


1.11.2020.

МАГАЗИН

58

Швајцарске, домаћи „Blue Fronyer“ Ивана Милосављевића, шпански „Happy Friday“ Хозе Антонио Кампос Агуилере из Шпаније, хрватски „Yellow Tuplip Case“ Хрвоја Вехтера и „Violet Field“ Абтин Салими Тарија из Ирана. Друга пројекција два сата касније отпочела је филмом „Augusta i Antonico“ Сесар Фелипе Переире из Бразила, а настаљена филмовима „Praskovya“ руског редитеља Александера Соловјова, немачког „Criss Cross“ Фрица Пенцлина. „Skin“ Гаја Нејтива из Сједињених Америчких Држава, домаћег „The Jacket“ Александра Несторова и „The Angel of History“ Ерика Естера из Немачке. У оквиру последње пројекције овогодишњег фестивала у „Евергрину“ су приказани победнички филмови. Задатак да вреднују остварња изабрана за приказивање на фестивалу преузели су редитељ Марко Јефтић, драматруг Тамара Барачков и монтажер Маја Вељић. Најбољим остварењем овогодишњег фестивала проглашен је пољски филм „I Need the Handshakes“ који суптилним и поетским средствима кроји причу о пожртвованости и љубави остареле мајке док негује болесну ћерку. Филм о борби и вољи за животом дотиче деликатна питања напуштености и болести, и сензибилним документаристичким приступом успева да пажљиво проникне у комплексни уну-

трашњи свет жене која је целог живота прикована за кревет, изазивајући код гледалаца снажан емотивни доживљај. Главна јунакиња овог докумен-

тарца је деведестдвогодишња бака Валиантина која у забаченом селу отвара истрошене свеске своје ћерке чиме креће на пут у непознати свет напуште-


не и заборављене особе. Најбољи монтажни поступак примењен је у филму „Аливе“ који брижљивом селекцијом дублова, чува уверљивост глумачког израза, и на од-

мерен и дискретан начин доприноси причи која руши табу сексуалности особа са инвалидитетом. Филм даје достојанство ликовима, избегавајући клишее, па наводи гледаоце да одба-

це сопствене предрасуде. Викторија је хендикепирана и жуди за интимношћу. Њена неговатељица Ида јој помаже да отвори Тиндер профил, међутим постаје забринута након резултата Тиндер упаривања и почиње да се брине за Викторијину безбедност. Повезујући реалистичне шумове и афричке ритмове, звук филма „Hunt“ прати сведену анимацију дочаравајући аутентичну авантуру лова што га је у великој мери издвојило од осталих због чега му је додељена награда за набољи звук. Из малог афричког села у лов креће младић означен чаробним симболом на грудима који је добио од сеоског врача. Када симбол нестане, младић га обнавља искуством стеченим у борби и тако постаје прави ратник. Специјално признање додељено је македонској комедији „Sycker“ у којој Дејан, након неуспелог покушаја да обнови регистацију аутомобила, упада у бирократску замку која тестира његову одлучност да буде одговоран отац. Жири процењује да филм нас на уренебесан начин, кроз одисеју обичног оца, решеног да ћерци покаже љубав, показује како се суочава са дисфункционалним, корумпираним бирократским системом. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

59


60

МАГАЗИН 1.11.2020.


61


На репертоару Биоскопа „Кварт“ Кућни патуљци: Операција колачићи

туљци праве велики хаос, девојчица је спремна да помогне Теу. А ко би више волео да га учини „печеним“ него патуљци? Анимирану породична авантура у 2Д формату у трајању од седамдесет осам минута Уве фон Минхоу Пол је режирао према сценарију Јана Стратмана, а водеће улоге тумаче Јела Хасе, Луис Хофман, Леон Зидел, Детлеф Бирштед и Елке Хајндрајх. Филм се приказује до 11. новембра у пројекцијама које почињу у 18 сати.

МАГАЗИН

1.11.2020.

Викенд са ћалетом

62

Откако их је пре више од двеста година протерала злобна кројачева жена, скривали су се под земљом. Али, живахна девојчица међу њима која више није могла да поднесе овакав скучен живот долази на површину земље у намери да открије истински позив. Заједно са два другара, завршава у пекари мрзовољног шефа Теа који се стално свађа са својим братом. Док па-

Од аутора филмова „Кад порастем бићу Кенгур“, „Седам и по“, „Чекај ме ја сигурно нећу доћи“, „Смрт човека на Балкану“ и „Смрдљива бајка“ Мирослава Момчиловића стиже најновија тужна комедија о односу оца и сина. Средовечни београдски криминалац Кашика, припадник старе школе, заробљен у времену када је био у пуној снази, жарко пожели да проведе викенд са Огњеном, једанаестогодишњим сином из претходног брака. Бивша супруга му излази у сусрет, јер је свесна чињенице да се Кашики ближи крај и да је то вероватно последњи сусрет сина са оцем. С обзиром да га није виђао пет година јер је због ’малих компликација’ имао забрану приласка дечаку, Кашика покушава да у сина, по убрзаном курсу, утисне све што сматра важним за живот и преживљавање на улици а да истовремено из њега истера све што је по његовом мишљењу мекано, слабашно и девијантно. Одрастао у савременом окружењу, Огњен из виртуелног, муњевито и без времена да дође до даха, упада у подземни свет оца који покушава немогуће - да у неколико дана испоручи сву топлину, искуство и мудрост које поседује, истовремено покушавајући да као ’прави београдски шмекер’ од малог сакрије своју болест...

Комедија у 2Д формату, осам минута дужу од сат и по, настала је по сцеанрију режисера, а главне улоге тумаче Ненад Јездић, Васа Вранеш, Бранко Видаковић, Катарина Радивојевић, Јелена Ђукић и Миодраг Крстовић. Филм је на репертоару до 11. новембра, а пројекције почињу у 20 сати.

Игра страве „Игра страве“ је нова визија хорора у коме је млади Ази Робертсон у улози Оливера, усамљеног младића који се осећа другачије од свих осталих. Док на свом таблету очајнички тражи пријатеља у ком би нашао утеху и уточиште, управо тамо тајанствено створење покушава да уђе у његов свет, па Оливерови родитељи морају да се боре како би спасили сина. Хорор трилер у 2Д формату, чије трајање за шест минута премашује сат и по, Џејкоб Чејс је режирао према сопственом сценарију, а поред Робертсона водеће улоге тумаче Гилиен Џејкобс и Џон Галагер. Фимл се приказује до 11. новембра, а пројекције почињу у 22 сата.


63


МАГАЗИН

1.11.2020.

Филмови које смо гледали - 1965.

64


65


1.11.2020.

МАГАЗИН

66

Бројни српски политичари су празних шака, и када се ухвате за главу!

Са катаклизмом врло годинама нас разара „


Добрица Кобрица

дуго живимо ми; „српски цунами“!

ЧАКАНОВИЋ

У Србији се, очекује - „бура“; да се свргне странки диктатура!

Упокојио се „српски пастир“ Павле! Очекује се, већа штета од – „марве“!

67


МАГАЗИН

1.11.2020.

ГФК Дубочица - Слога 0:0

68


69


МАГАЗИН

1.11.2020.

Рибница - Раднички 3:0

70


71


72

МАГАЗИН 1.11.2020.


73


ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 1. ДО 7. НОВЕМБРА

МАГАЗИН

1.11.2020.

1. новембар

74

79 — Ерупција вулкана Везув. 1501 — Португалски морепловци откили залив Свих Светих у Бразилу. 1509 — Јавности представљене слике на плафону Сикстинске капеле које је насликао Микеланђело. 1688 — Вилијам Орански је испловио друг пут из Хелевутслојсa да био преотео круне Енглеске, Шкотске и Ирске од краља Џејмса II током Славне револуције. 1755 — У земљотресу у Лисабону, који је разорио две трећине града, погинуло 60.000 људи. 1755 — Британски парламент је усвојио Закон о таксеним маркама из 1765. за Тринаест колонија како би их натерао да помогну у плаћању британских војних операција у Северној Америци. 1886 — У Београду основана Српска краљевска академија, касније Српска академија наука и уметности. Први председник био Јосиф Панчић. Прве едиције које је издавала биле су Глас и Споменик, а најкрупнији подухват био је израда „Речника српског књижевног језика“, почета 1893. 1918 — Прва српска армија под командом војводе Петра Бојовића у Првом светском рату ослободила Београд. Италијани потопили бојни брод Вирибус Унитис у Пули: више од 200 мртвих. 1928 — У Турској, арапско писмо замењено латиницом, као део реформи оснивача модерне турске државе Мустафе Кемала Ататурка. 1936 — Грађански рат у Шпанији: отпочела је битка за Мадрид. 1944 —

Председник Националног комитета ослобођења Југославије Јосип Броз Тито и председник избегличке владе Краљевине Југославије Иван Шубашић у Београду потписали споразум о образовању јединствене југословенске владе која треба да припреми изборе за Уставотворну скупштину. Сремска Митровица ослобођена у Другом светском рату. 1945 — Уједињено Краљевство саопштила да је лидер нацистичке Немачке Адолф Хитлер највероватније извршио самоубиство у свом бункеру у Берлину. 1946 — Карол Војтила постао је каплан. Генерална скупштина Уједињених нација основала Међународни фонд Уједињених нација за помоћ деци, УНИЦЕФ. 1952 — САД на Маршалским острвима извршиле пробу прве хидрогенске бомбе. 1954 — У Алжиру почео устанак против француске колонијалне власти, завршен 1962, стицањем независности. 1956 — На предлог Југославије, Генерална скупштина Уједињених нација усвојила резолуцију којом је тражено да Велика Британија, Француска и Израел одмах обуставе оружане акције, повуку се са територије Египта и омогуће отварање Суецког канала. 1963 — У војном удару у Јужном Вијетнаму убијени председник Нго Дин Зјем и његов брат Нго Дин Ну. 1964 — Привремено је отворен пролаз у Берлинском зиду. 1981 — Антигва и Барбуда је добила независност. 1987 — Лидер Кине Денг Сјаопинг повукао се са свих функција у Комунистичкој партији.

1993 — Настала је Европска унија. 1995 — У америчкој војној бази Рајт-Патерсон у Дејтону, Охајо, почели мировни преговори о Босни и Херцеговини. После три седмице, мировни споразум којим је окончан рат у тој бившој југословенској републици парафирали председници Србије, Хрватске и БиХ - Слободан Милошевић, Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић.


1998 — Основан је Европски суд за људска права. 2000 — Савезна Република Југославија примљена у Уједињене нације. Власти Југославије по распаду СФРЈ и формирања нове државе СРЈ, 1992, одбиле да поднесу захтев за пријем у Уједињене нације као нова држава, инсистирајући на континуитету с бившом државом. Скупштина Црне Горе усвојила Закон о Централној банци, а марка, која је од 2. новембра 1999. била паралелна валута, постала једино средство плаћања у Црној Гори. 2001 — Турска, чланица НАТО-а, као прва муслиманска земља, послала трупе у рат против Авганистана. 2003 — Мађарска увела визе за грађане Србије и Црне Горе, у складу

са стандардима Европске уније. Мађарска постала чланица Европске уније у мају 2004. 2004 — Пољска је постала пуноправна чланица Европола. 2007 — Отворен је Делта сити у Београду.

2. новембар 1642 — Швеђани су у другој бици код Брајтенфелда, у Тридесетогодишњем рату, победили аустријске царске трупе под надвојводом Леополдом, који је изгубио најмање 10.000 људи. 1687 — У побуни јањичара у Цариграду, збачен је са власти турски султан Мухамед IV, а на престо је дошао његов млађи брат Сулејман II. 1721 — После ратова против Османског царства и Шведске, којима је учврстио Русију на Црном мору и Балтику, Петар Велики је проглашен царем целе Русије. 1785 — Лондонски произвођач кочија Лионел Лукин патентирао је први чамац за спасавање. 1841 — Револтирани британском окупацијом Кабула, Авганистанци су масакрирали 24 британска официра, што је изазвало Други авганистански рат. 1789 — У Француској је конфискована имовина католичке цркве, што је био први тежак ударац католичкој цркви у њеној историји. 1914 — Русија је објавиле рат Турској. 1917 — Британски министар иностраних послова Артур Џејмс Балфор објавио је Балфорову декларацију, о оснивању јеврејске државе у Палестини. 1920 — У САД је настала прва друштвена радио станица. 1930 — Хајле Селасије крунисан је за цара Етиопије. 1938 — Мађарска је анектирала јужну Словачку, прикључивши се распарчавању Чехословачке након потписивања Минхенског споразума у септембру. 1949 — За време конференције

округлог стола призната је независност Индонезије. 1953 — Пакистански парламент је прогласио Исламску републику Пакистан. 1956 — Мађарска влада је одбацила чланство у Варшавском пакту и затражила помоћ Уједињених нација због напада совјетских трупа; СССР је ставио вето у Савету безбедности Уједињених нација на захтев западних сила да се размотри криза у Мађарској. 1963 — Председник Јужног Вијетнама Нго Дин Зјем је убијен у државном удару који је извела Армија Јужног Вијетнама. 1964 — У Саудијској Арабији је свргнут краљ Сауд, а за новог краља проглашен је принц Фејсал. 1978 — Двојица совјетских космонаута - Јуриј Романенко и Георгиј Гречко - вратила су се на Земљу са свемирске станице “Саљут 6” након 139 дана и 14 часова, што је био нови рекорд боравка у васиони. 1988 — На Интернету се по први пут у историји јавио вирус. 1994 — Више од 430 људи погинуло је у пожару после експлозије у великом складишту нафте близу једног села у јужном Египту. 1995 — Врховни суд Аргентине донео је одлуку о екстрадицији нацистичког официра Ериха Прибкеа Италији, где је оптужен за ратне злочине током Другог светског рата. 1998 — Ураган Мич, који је харао кроз Централну Америку седам дана, изазвао је огромна разарања, посебно у Хондурасу и Никарагви, а најмање 9.000 људи је погинуло. 1999 — Црна Гора је увела немачку марку као паралелну валуту уз југословенски динар. 2001 — После више од пола века, у школе у Србији поново је уведена веронаука. 2003 — Свештеник Кенон В. Џин Робинсон именован је за бискупа америчке Епископалне цркве, као први свештеник који је јавно признао да је хомосексуалац. 2004 — Џорџ В. Буш победио на изборима за председника САД против демократе Џона Керија.

75


МАГАЗИН

1.11.2020.

3. новембара

76

1534 — Енглески парламент усвојио је Акт о супремацији чиме је краљ Хенри VIII постао поглавар цркве, а папи одузета власт над црквом у Енглеској. 1812 — Руска војска је поразила одступницу Наполеонове Велике армије у бици код Вјазме. 1839 — Британске фрегате су код Кантона потопиле неколико кинеских џунки. Тиме је почео Први опијумски рат против Кине, који је завршен потписивањем мировног споразума 1842. у Нанкингу, под веома неповољним условима за Кину. 1867 — Битка код Монтане. 1883 — Српска војска је угушила Тимочку буну. 1903 — Панама је, уз подршку САД, које су послале у панамске воде крстарицу “Нешвил”, прогласила независност од Колумбије. 1912 — Закључено примирје у Првом балканском рату. 1918 — Представници аустроугарске војске потписали су у Падови капитулацију у Првом светском рату, што је био последњи државни акт 700-годишње Хабзбуршке монархије. 1918 — Побуном морнара Немачке царске морнарице у Килу почела је Немачка револуција. 1946 — Јапански цар Хирохито одрекао се, изјавом преко радија, божанских атрибута, а царска власт прешла је на изборни парламент. 1957 — СССР је лансирао вештачки сателит Спутњик 2 са псом Лајка на њему. 1956 — Велика Британија и Француска прихватиле су прекид ватре на Блиском истоку, уз услов да у подручје Суецког канала буду послате мировне снаге Уједињених нација. 1961 — У Тант је изабран за генералног секретара Уједињених нација, након погибије Дага Хамаршелда. 1964 — За председника САД је изабран Линдон Џонсон. 1970 — Кандидат Фронта народног јединства Салвадор Аљенде постао је председник Чилеа, као први марксиста у западној хемисфери изабран на сло-

бодним изборима. 1976 — Џими Картер је постао председик САД. 1978 — Доминиканска Република је добила независност. 1991 — Хрватске паравојне формације протерале су становништво и разориле 18 српских села на подручју западне Славоније. 1992 — Кандидат Демократске странке Бил Клинтон је на изборима за председника САД победио републиканца Џорџа Буша, дотадашњег шефа државе. 2002 — На парламентарним изборима у Турској победила је Странка правде и развоја, али је њеном лидеру Тајипу Ердогану забрањено да преузме премијерски положај јер је раније осуђен због исламистичких побуна. 2004 — Џорџ Буш је постао председник САД по други пут. 2010 — Земљотрес је погодио Краљево.

4. новембар 1307 — Швајцарска Конфедерација је прогласила независност од Аустрије. 1576 — Шпанија је заузела Антверпен током Осамдесетогодишњег рата. 1780 — Тупак Амару II је повео устанак Ајмара, Кечуа и местика против шпанске власти у Вицекраљевству Перу. 1814 — Проглашен је устав Норвешке, којим је та земља постала независна краљевина, везана за Шведску персоналном унијом. 1890 — У Лондону је отворена прва линија подземне електричне железнице у свету. 1917 — Завршена је битка код Капорета италијанским поразом и повлачењем италијанске војске све до реке Пијаве. 1931 — Друштво народа оптужило је Јапан због агресије на Манџурију. Због осуде светске јавности, Јапан је напустио Друштво народа у марту 1933. 1939 — На предлог председника Френклина Рузвелта, амерички Кон-

грес је донео закон Плати па носи о продаји ратног материјала. 1942 — Завршена је друга битка код Ел Аламејна у Другом светском рату у којој су Британаца под командом генерала Бернарда Монтгомерија поразили немачко-италијански Афрички корпус генерала Ервина Ромела. Тиме је отворен пут искрцавању Савезника у северној Африци. 1942 — Бихаћ су координираном акцијом заузеле партизанске снаге из Хрватске и БиХ у Бихаћкој операцији. 1946 — Основан је УНЕСКО (Организација УН за образовање, науку и културу). 1956 — Совјетске трупе су заузеле


Будимпешту током гушења побуне у Мађарској, а за новог премијера постављен је Јанош Кадар. 1956 — Генерална скупштина УН усвојила је резолуцију о слању мировних снага на Блиски исток. 1966 — Река Арно је поплавила Фиренцу, оставивши на хиљаде људи без дома и уништивши или оштетивши милионе књига и слика. 1970 — Салвадор Аљенде је ступио на место председника Чилеа, као први марксиста који је постао први председник неке латиноамеричке државе изабран на изборима. 1976 — Велика Британија је предложила независност Јужне Родезије

под владавином црначке већине од 1. марта 1978. 1979 — На хиљаде иранских студената је заузело америчку амбасаду у Техерану, започевши 444 дана дугу талачку кризу. 1980 — Републиканац Роналд Реган изабран је за председника САД који је на положају остао два мандата пошто је добио и изборе 1984. године. 1983 — У Либану је погинуло више од 40 израелских војника у детонацији камиона напуњеног експлозивом коју је изазвао арапски терориста-самоубица. 1991 — Корасон Акино је дала председнички опроштај бившој првој дами Филипина Имелди Маркос и дозволила јој да се врати из изгнанства. 1991 — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Побеђује Гари Каспаров. 1995 — У Тел Авиву је убијен израелски премијер Јицак Рабин, који је по доласку на власт 1992. почео процес помирења са Арапима. Атентат је извршио израелски екстремиста Јигал Амир, након мировног скупа на којем је учествовао премијер. 1998 — Након краћег примирја, на Космету су обновљени сукоби српских снага безбедности и наоружаних група косовских Албанаца. 1998 — Завршен шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Победио је Вишванатан Ананд. 2000 — У Београду је изабрана нова влада СР Југославије, прва од 1990. у којој не учествују чланови Социјалистичке партије Србије Слободана Милошевића. 2002 — Кина и десет држава чланица АСЕАН-а, потписале су уговор којим је основана највећа бесцаринска трговинска зона на свету, са преко 1,7 милијарди људи. 2004 — Сједињене Америчке Државе признале су Македонији њено уставно име Република Македонија. 2008 — На изборима за председника САД, убедљивом већином изабран је Барак Обама, први Афроамериканац на тој функцији. 2012 — Угашена ТВ Авала у 20:00 часова.

5. новембар 1605 — Гај Фокс је откривен у подруму Вестминстерске палате како планира да дигне у ваздух Дом лордова у Барутној завери. 1630 — Мировним споразумом у Мадриду завршен је Англо-шпански рат, у којем су Шпанија и њена савезница Аустрија поражене на мору и копну. На страни Енглеза борили су се Французи и Холанђани. 1688 — Вилијам III Орански се током Славне револуције са војском искрцао у југозападној Енглеској. 1838 — Почео је распад Федерална Република Центроамерике отцепљењем Никарагве из уније. 1911 — Италија је анектирала турске покрајине у Либији, Триполи и Киренаику, и држала их до 1943, када су немачко-италијанске снаге у Другом светском рату потиснуте из Африке. 1914 — Француска и Велика Британија су у Првом светском рату објавиле рат Турској. Под командом генерала Оскара Поћорека у Првом светском рату почела је нова аустроугарска офанзива на Србију, а српске снаге су присиљене да се повуку. Уследила је контраофанзива 3. децембра под командом Живојина Мишића која је завршена победом српске војске у Колубарској бици половином децембра. 1926 — Након четвртог атентата на Мусолинија, у Италији је донет Закон о заштити државе, којим је уведен тоталитарни фашистички режим. 1940 — Италијански авиони су бомбардовали Битољ, и изазвали смрт неколико особа. 1943 — У Јајцу је у Другом светском рату основана Телеграфска агенција Нове Југославије - Танјуг. Први директор био је Владислав Рибникар. 1956 — Британски падобранци су извели десант на Порт Саид током британско-француско-израелске агресије на Египат; Совјетски Савез је запретио да ће употребити ракете уколико Французи и Енглези не прихвате прекид ватре. 1991 — Председници Србије и Црне Горе Слободан Милошевић и Мо-

77


1.11.2020.

мир Булатовић одбацили су на Међународној конференцији о Југославији у Хагу четврту верзију Споразума за опште решење југословенске кризе, коју су понудили међународни посредници. Британски медијски магнат чешког порекла Јан Роберт Максвел нађен је мртав у водама код Канарских острва где је крстарио јахтом. 1996 — Пакистански председник је сменио премијера Беназир Буто под оптужбом да је њена влада огрезла у корупцији и непотизму. Кандидат Демократске странке Бил Клинтон поново је изабран за председника САД, победивши републиканца Боба Дола. 2000 — Последњи етиопски цар Хајле Селасије сахрањен је у саборној цркви Свете Тројице у Адис Абеби, 25 година након што је, у 83. години, умро под сумњивим околностима, а потом сахрањен на начин који не доликује једном владару. Харизматични афрички вођа, који је по легенди директни потомак краља Соломона и краљице од Сабе, свргнут је након 44 године владавине у војном удару 1974. 2001 — У Београду је потписан споразум о сарадњи југословенских власти и УНМИК-а, којим су, по мишљењу српске стране, потврђени основни принципи и обавезе из резолуције 1244 Савета безбедности УН, чиме је отворен пут за учешће Срба на изборима на Косову.

МАГАЗИН

6. новембар

78

355 — Римски цар Констанције II је у Милану прогласио свог брата од стрица Јулијана за свог савладара-цезара. 1632 — Шведски краљ Густав II Адолф, велики војсковођа и војни реформатор, погинуо у Тридесетогодишњем рату, у бици код Лицена, у којој је његова војска потукла снаге Противреформације под командом генерала Валенштајна. 1860 — За председника САД изабран Абрахам Линколн. У јануару 1863.

прогласио ослобађање робова, током његовог мандата вођен Амерички грађански рат, од 1861. до 1865, у ком је Унија северних држава победила робовласнички југ. Шест дана по завршетку рата убијен у позоришној ложи у атентату који је извршио глумац Ј. В. Бат. 1880 — Француски микробиолог Шарл Лаверан, добитник Нобелове награде за медицину 1907, открио узрочника маларије, али није могао да објасни како доспева у организам. Енглески лекар Роналд Рос 15 година касније утврдио да маларију преносе комарци. 1911 — Франсиско Мадеро, вођа револуције против диктатора Порфирија Дијаза, постао председник Мексика. 1917 — После пет месеци борби, у Првом светском рату, победом западних савезника над Немцима, окончана трећа битка код белгијског града Ипра. Линија фронта померена непуних 10 километара, погинуло 240.000 војника. 1931 — Одржан антирежимски протестни скуп на Београдском универзитету, студенти потом кренули у протестну шетњу Кнез-Михаиловом улицом. Полиција ухапсила 13, повређено шест студената. 1943 — Совјетска армија у Другом светском рату ослободила Кијев, после двогодишње немачке окупације. 1950 — Основан Музеј примењене уметности у Београду 1964 — У саобраћајној несрећи погинуо Слободан Пенезић Крцун, председник Извршног већа СР Србије и функционер КПЈ и КП Србије. После Другог светског рата био начелник ОЗНА за Србију, потом министар унутрашњих послова Србије. 1975 — На иницијативу краља Хасана, почео Зелени марш. 350.000 Мароканаца са заставицама и Кураном у рукама прешло у Западну Сахару, тражећи деколонизацију те области. Наредних дана у Мадриду потписан споразум којим је Шпанија предала Западну Сахару Мароку и Мауританији. 1986 — Завршава се шаховски тур-

нир у Тилбургу, Холандија, победом Александра Бељавског. 1996 — Бивша република СФРЈ Хрватска постала 40. чланица Савета Европе. 1999 — Аустралијанци на референ-


думу с 55 % гласова одбацили предлог да британски монарх као шеф државе буде замењен републиканским устројством државе. 2001 — Медијски магнат, републиканац Мајкл Блумберг, изабран за гра-

доначелника Њујорка. Наследио Рудолфа Ђулијанија. 2005 — Монсињор Киро Стојанов у Скопљу, у катедрали Пресветог срца Исусовог, постављен за скопског бискупа и апостолског егзарха у Македонији. Први Македонац после 104. године на руководећем положају у католичкој цркви у тој земљи.

7. новембар 680 — У Цариграду отпочео са радом Шести васељенски сабор под покровитељством византијског цара Константина IV 1185 — Византијски генерал Алексије Врана је нанео тежак пораз Норманима у бици код Деметрича, чиме је окончана норманска инвазија. 1659 — Француска и Шпанија закључиле Пиринејски мир, завршен рат две земље избио 1635. 1875 — Британски истраживач Вернеј Камерон стигао на атлантску обалу Африке. Први Европљанин који је прешао Африку од обале до обале. На пут кренуо 1873. из Занзибара. 1917 — Под вођством Владимира Лењина, лидера бољшевика, у Петрограду почела Октобарска револуција и срушена привремена руска влада Александра Керенског. 1940 — Срушио се висећи мост у теснацу Такома, услед резонанције са ветром, отворен 1. јула те године. 1944 — Френклин Делано Рузвелт је изабран рекордни четврти пут, за председника САД. 1946 — Завршена прва савезна радна акција омладине Југославије, на железничкој прузи Брчко-Бановићи. Око 70.000 младих из целе земље и 2.000 из иностранства за 190 дана изградило пругу дугу 90 km. 1956 — Током Суецке кризе, Генерална скупштина Уједињених нација изгласала резолуцију којом је Уједињеном Краљевству, Француској и Израелу наложено да одмах повуку трупе из Египта. 1972 — Ричард Никсон други пут изабран за председника САД.

1973 — САД и Египат успоставили пуне дипломатске односе, прекинуте после Шестодневног рата 1967, у ком је израелска армија поразила египатске снаге и заузела Синај, подручје Газе и Голанску висораван у Сирији. 1983 — Почела је вежба НАТО пакта Моћни стрелац 83, што је совјетско руководство протумачило као увод у напад нуклеарним оружјем. 1987 — У Тунису, у државном удару који је предводио премијер Зин ел Абидин ибн Али, оборен Хабиб Бургиба, председник државе од стицања независности 1956. Али је за 84-годишњег лидера, који је 1974. проглашен доживотним председником Туниса, рекао да је исувише сенилан да би владао. 1990 — Мери Робинсон на првим председничким изборима после 17 година, постала прва председница Ирске. 1996 — У паду нигеријског путничког авиона Боинг 727, око 40 km источно од Лагоса, погинули сви путници и чланови посаде, њих 142. 2000 — Председнички избори у САД због спора око резултата довели земљу у политичку кризу без преседана. Одлуком Врховног суда САД 13. децембра за председника изабран републикански кандидат Џорџ Буш Млађи. 2001 — Белгијска национална авиокомпанија Сабена поднела захтев за банкрот. Прва европска авио-компанија која је то урадила због великих губитака после напада у САД 11. септембра 2001. 2002 — У Ирану забрањено рекламирање свих америчких производа. На референдуму на Гибралтару великом већином гласова одбијен британско-шпански план о подели суверенитета над том колонијом, што је изазвало застој у преговорима Лондона и Мадрида. 2007 — Пред Хашким трибуналом почело суђење лидеру Српске радикалне странке, Војиславу Шешељу.

79


1.11.2020.

МАГАЗИН

80

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs


Millions discover their favorite reads on issuu every month.

Give your content the digital home it deserves. Get it to any device in seconds.