Kraljevski MagazIN by Kraljevski MagazIN

МАГАЗИН Година VIII * Број 461 * 20. септембар 2020. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски

МАГАЗИН

20.9.2020.

Градско веће проценило да ће о догађајима у Краљеву боље извештавати

РТВ ВРЊАЧКА БАЊА доо из Врњачке Бање 500.000,00 ПРЕДУЗЕЋЕ КОНЗУМ ЛАВ доо Ужице 1.030.000,00 ALO MEDIA SYSTEM doo Београд 300.000,00 УДРУЖЕЊЕ РЕФЛЕКТОР из Чачка 130.000,00 ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ИНФОРМИСАЊЕ И МАРКЕТИНГ МРЕЖА РАДИО СТАНИЦА ТЕЛЕВИЗИЈА ПОРТАЛ „GLOBAL MEDIA BROADCAST“ ДОО БЕОГРАД – СТАРИ ГРАД, из Београда 200.000,00 ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ИНФОРМИСАЊЕ ИНФО 24 МЕДИА доо Београд, из Београда 600.000,00 ADRIA MEDIA GROUP д.о.о. Београд 695.000,00 Привредно друштво „ГЗС“ ДОО, из Чачка 400.000,00

3.855.000,00

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Краљево чине људи“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања Садржаји изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства

Локална самоуправа помогла читање овог броја МагазИНа

са 2019,23 динара. Захвални читаоци

20.9.2020.

МАГАЗИН

Хвала што читате

Краљевски

МАГАЗИН

МАГАЗИН 20.9.2020.

10 22 28 32 36 42 46 48 50 52 54 58 60 66 68 70 72 74 76 78

Фото: М. Радовановић

У овом броју: Враћам се доле Следеће године адекватније Тријумфални погод српске војске Вечни спомен на бесмртне хероје Атак на симбол непобедивости Десет дана наде За чистији ваздух Спонзорство за стабилност Ближе потрошачкој корпи У ишчекивању закона Унапређење инспекцијског надзора Слој додатних проблема Промоција здравих стилова живота Од Годачице до светских висина На репертоару Биоскопа Кварт Филмови које смо гледали Наличја српског лица Слога - Земун Рибница - Војводина Времеплов

МАГАЗИН 20.9.2020.

Лични став: Др Дејан Жујовић

ВРАЋАМ СЕ ДОЛЕ Покрет “За све моје људе” настао је као искрена жеља да људи ове земље имају директан утицај на њену судбину. - Да не буду само редовне платише дажбина, порески обвезници, јефтина радна снага, бесплатни сељаци, топовско месо сулудих визионара. - Да могу да управљају својим градом, да имају свог представника у Скупштини ове земље. - Да их не израбљују домаће битанге кроз фиктивне инвестиције странаца. Да грађанину ове државе поправимо стандард кроз, рецимо, најстроже гушење лоповлука у јавним предузећима, обуздавање трошења пара силних агенција које ничему не служе. - Да грађанин директно бира градоначелника дувек сам мислио да је срце наше земље Шумадија. Да је Морава њена аорта. Да је Рудник пупак. Одувек сам волео ову песму Бјесова, јер ме је подсећала да имам где да се вратим са путева на које ме је живот бацио. Када ми је баш тешко да дођем у своју улицу и сретнем другаре који ме искрено воле, у шта год да сам се изметнуо у међувремену. Ипак, када бирам где ће прво одмеравање снаге нашег покрета „За све моје људе“ да буде, изабрао сам другу варош. Косјерић.

Покрет је настао као искрена жеља да људи ове земље имају директан утицај на њену судбину. Да не буду само редовне платише дажбина, порески обвезници, јефтина радна снага, бесплатни сељаци, топовско месо сулудих визионара. Да могу да управљају својим градом, да имају свог представника у Скупштини ове земље. Да их не израбљују домаће битанге кроз фиктивне инвестиције странаца. Да грађанину ове државе поправимо стандард кроз, рецимо, најстроже гушење лоповлука у јавним предузећима, обуздавање

трошења пара силних агенција које ничему не служе. Да грађанин директно бира градоначелника. Неке од ових идеја су се допале групи локалних момака у Косјерићу, који се никад раније нису бавили политиком. На њихов позив, прошлог викенда смо кренули пут Косјерића да се упознамо и договоримо о следећим потезима. Прошли смо новим аутопутом до скретања за Ваљево, па преко Дивчибара запутили се у ту малену варош. Предели су били предивни. Гледаш то зеленило, ту лепоту своје земље и раз-

МАГАЗИН

20.9.2020.

мишљаш како смо тако ниско пали. У сваком погледу. Материјално, јер када погледаш људе крај пута срце ти се стегне. Механизацију коју користе. Као два века стару. Људи и даље возе фиће, без таблица, нека стара, непрепознатљива возила. Кроз пределе за које би неки све дали, да имају ту природу. Морално посрнуће нам је свима добро познато. Погледајте само краљевачку политичку сцену. У Косјерић улазимо пре поднева. Град духова. Нигде човека, пса, мачке. Улице аветињски пусте, као у неком вестерн филму. Срећемо се са домаћинима и одлазимо до једне просторије, планиране за разговор. Она одсликава сав апсурд Србије. На левом зиду слике наших војвода из Првог светског рата, краља Петра, Александра, а на супротном зиду фотографија и бронзана глава Јосипа Броза Тита. Гледам то и ћутим. Никада ми нећемо да раскрстимо са комунистичким окупатором. Изгледа да нам се педесет година утиснуло у ген. Знам да код неких од вас то није популарно да причам, али је тако. Наша земља је у том периоду имала неких добрих момента, али никада нећемо сазнати шта је тек могла да бу-

де да се одржала она предратна демократија, слобода штампе и слободно тржиште. Не занима ме мишљење потомака кабадахија са Динаре који су упадале у туђе куће, убијале све школовано и мислеће у разореној Србији. Питам домаћине шта је основни проблем у Косјерићу. Мада и сам то знам. Немаштина. Безперспективност. Људи масовно одлазе из њега. Прелепа села око Косјерића, Варда, Маковиште, Росићи, Сеча Река и др., су жртве приватних хладњача, чији су прави власници најчешће јако познате личности домаће политичке сцене. Откупна цена малини је таква да сељак једва може да преживи. Сам град је ослоњен на локалну цементару. Од које живи и због које умире. Цементара је у своје време приватизована, а потом су радници означени као технолошки вишак добили отпремнине. Скоро нико није од тог новца започињао неку породичну мануфактуру, куповали су се Ладе Ниве и бела техника… Цементара у производњи троши угаљ лошег квалитета и ваздух је константно загађен. Количине тешких метала у ваздуху вишестуко надмашују прописане норме. Нема црвеног крова нигде у варо-

ши. Претходне локалне власти су се углавном бавиле извлачењем новца из општинског буџета. Оснивањем тела које ничему не служе осим партијском запошљавању. Размишљам како препокренути ситуацију у корист локалног човека. Питам их да ли би општина имала средстава за покретање једне хладњаче која би била у њеном власништву? Да се супростави зеленашким откупним ценама приватника. Остаје проблем пласирања робе јер су то у нашој земљи картели поделили међусобно. Схватате ли колико се држава одметнула од обичног човека и постала оружје присиле само одабраних? Кроз разговор долазимо до апсурдних до тада тема за мене. Како заштити народ на дан гласања? Како спречити улазак бескрајних колона џипова без таблица са ћелавим лобањама и застрашивања, физичка злостављања и батињања, што је била слика претходних избора? А то је слика свакога града у овој земљи. Па зар ћемо то да гледамо и ћутимо? Да ли је то наша Србија? Обећавам људима помоћ. Батинаши? Бићемо батинаши батинаша. Будале?

Бићемо веће будале од сваке будале. Ако мора тако. А мора. Слобода се не стиче тастатуром. Слобода се стиче свиме што поседујеш у себи. И брани се. Е, зато Косјерић. Покрићемо га камерама целог. Биће нас довољно да га бранимо. Да локални човек слободно гласа по својој савести, а не зато што му дрипац из Новога Сада уврће руку. И да покажемо овој камарили да методе СА и СС трупа не важе у нашој земљи. Наши дедови нам нису ову земљу оставили у аманет да нам је битанге кидају у комаде и отимају. Ми смо Срби, слободни људи. Поносни. Нисмо убице и батинаши. Ми смо домаћини. А домаћин брани своје свиме што има. Одбра-

нићемо и ми родну груду од овога олоша. Кренули смо из Косјерића око 16 часова. Ни у једној кафани успут нисмо могли да ручамо. Нису имали шта да нам понуде. Питам зашто је то тако? Један одговара јер је откупна цена јагњетине 200 динара. Нико не жели да прода. Не исплати се, наравно. Први оброк смо имали у Мрчићима, код мог другара Билбија. Улазим у кафану, један гост устаје и пружа руку. Слава роду, брате мој. Пред Београдом колона испред наплатне рампе дуга километар и по. Србија и саобраћајни стручњаци… Много нас посла чека. Многи мисле да нисам нормалан због пута којим сам

кренуо. Можда су и у праву. Али ја другачије не могу. Одувек је било раје и хајдука. Ген у мени ме тера. Камени ген. Да устанем и битанги кажем да је битанга. Да добром човеку пружим руку и штитим га. Драге моје комшије, размислите. Ако желите да наше Краљево опусти као и Косјерић, ви наставите да ћутите. Ако желите боље својој деци и себи, ништа не морате да радите. Само будите бољи и спремни. Ваш глас је ваша снага. На дан избора имајте само на уму ваше дедове и вашу децу. Какви сте некада били, а какви сте сада. И поправите све. Својим гласом. Својим образом.

Драги пријатељи, помозимо људима који су остали без посла зато што су имали образ и кичму. Сав прикупљен новац ће бити упућен људима који су егзистенцијално угрожени због нехуманих реакција режима. Покажимо солидарност према људима који су у животу направили само једну грешку – били су часни. Raiﬀeisen banka AD Динарски 265000000576857940 Девизни RS35265044000005631664 EUR SWIFT/BIC. RZBAATWW USD SWIFT/BIC. RZBAATWW

МАГАЗИН 20.9.2020.

Обележен Дан пробоја Солунског фронта

МАГАЗИН

20.9.2020.

СЛЕДЕЋЕ ГОДИН

НЕ АДЕКВАТНИЈЕ - Дан пробоја Солунског фронта од ове године и Дан српског јединства, слободе и националне заставе. - Обележавање полагањем венаца на Споменик српским ратницима без парастоса жртвама ослободилачких ратова Србије. - О трагичним последицама Великог рата сведочи милион и двеста хиљада страдалих српских војника и цивила у ратним операцијама, као и од болести које су донели аустроугарски војници. - Допринос Среза жичког у Великом рату потврђује 5.800 мобилисаних војних обвезника различите животне доби, који су учествовали у пробоју Солунског фронта. - У Првом светском рату је учествовало седамдесет милиона становника из више од тридесет три државе. – Животе је изгубило десет милиона војника, а рањено два пута више

етнаести дан септембра је прилика да се са посебном пажњом подсети на проток још једне, ове године сто друге, године од пробоја Солунског фронта који је одлучујуће утицао на даљи ток ратних операција у Првом светском рату. Иако у Краљеву одавно нема преживелих учесника до тада највећег ратног сукоба у светској историји на овај дан се сваке године, полагањем венаца и цвећа на Споменик српским ратницима, поново подсећа на једну од највећих победа, али и трагедија српског народа. На дан кад се обележава сто друга годишњица значајног догађаја Краљево се још једном подсетило свих ратника са ових простора који су учествовали у Првом светском рату, посебно пробоју Солунског фронта, и тиме дали знатан допринос ослобођењу Србије и свему што се након тога дешавало. У промењеним околностима које диктира пандемија корона вируса на овај дан је први пут обележен Дан српског јединства, слободе и националне заставе, а одавање поште

МАГАЗИН

20.9.2020.

страдалима у Великом рату било нешто скромније него до сада. О томе сведочи податак да је изостало присуство Дувачког оркестра 27. септембар, а није било ни традиционалног парастоса жртвама који су свих ранијих година служили свештеници Епархије жичке. Дан пробоја Солунског фронта традиционално обележава Друштво за неговање традиција ослободилачких ратова Србије „Јово Курсула“, а овог 15. септембра су то полагањем венаца пред спомеником на Тргу српских ратника учинили и представници локалне самоуправе, Рашког управног округа, Полиције, Војске Србије, борачких удружења и организација цивилног друштва. Пробој Солунског фронта је историјски датум за Србију јер су од тог дана, у незаустављивом јуришу један за другим, ослобађани сви окупирани градови а српска војска из Краљева коначно протерала окупаторске снаге већ 22. октобра 1918. године што је у вечерњим часовима потврдила ко-

њичка патрола капетана Богдана Јевтовића која је ушла у град и означила крај четворогодишње окупације. - Данас Краљево обележава 15. септембар као Дан пробоја Солунског фронта. То је дан који је убрзао пропаст агресора на Балкану у целом рату. У процепу између бугарских армија наш Генералштаб је направио припреме, артиљеријску ватру која је трајала двадесет четири сата. После тога, нагрнула је Шумадијска дивизија и извршила пробој Солунског фронта који је променио ситуацију и однос зараћених снага на ратишту, после чега је Србија кренула у јуриш, а српски војници журили да се врате кућама. Србија је у Првом светском рату изгубила милион и две стотине хиљада становника, рачунајући војнике и цивилно становништво које се повлачило преко гудура Албаније. Зато је овај датум веома значајан, па је држава у том симболу нашла датум који поштује и цени, а који је од данас државни празник. Иако са само сто педесет хиљада

војника није била бројна српска војска је у то време показала велику снагу. Врховна команда јој је на Солунском фронту придодала једну колонијалну дивизију, која није имала мотива да се бори и јури према Србији. Међутим, кад смо кренули и они су морали да иду за српским војницима и учествују у свим одлучним бојевима током ослобађања Србије - подсетио је председник Друштва „Јово Курсула“ др Милан Матијевић. У знак жаљења за палим ратницима, поштовања њихових јуначких дела и сећања на жртве, народ је подизао бројна спомен обележја. На територији града Краљева су спомен школа у Печеногу, спомен плоче на школи у Тавнику, здравственој амбуланти у Лађевцима, Манастиру Жичи, црквама у Врдилима, Мрсаћу и Самаилима, спомен црква у Врдилима и звонаре у црквеним портама Врбе и Сирче. На жртве Првог светског рата подсећају костурнице у Богутовцу и Ушћу, Жички народни дом, спомен чесме у Врдилима, Гледићу, Годачици, Готовцу, Драго-

сињцима, Ласцу, Рибници, Цветкама, црквеној порти у Матарушкој Бањи, Великој ливади на Гочу. На Врановцу је изграђена спомен капела и постављен крст као и у Прогорелици, на планинама Чемерно и Троглав, а у Витковцу установљен спомен парк. Споменици фигуралног облика подигнути су у Адранима, Буковици, Витковцу, Грдици, Закути, Ковачима, Краљеву, Лешеву, Милаковцу, Мрсаћу, Поповићима, Раваници и Церју, а спомен плоче постављене на задружним домовима у Милочају, Обрви и Стублу, кафани у Богутовцу, на школама у Роћевићима и Матаругама. Војнички споменици деценијама су присутни на гробљима у Адранима, Буковици, Закути, Лешеву, Магличу, Петропољу, Ратини, Роћевићима, Сибници, Станчи и Тепечима, а споменици крајпуташи у Адранима, Буковици, Витановцу, Витковцу, Врби, Гледићу, Гокчаници, Дедевцима, Заклопачи, Јарчујку, Ковачима, Магличу, Матаругама, Мланчи, Мусиној реци, Печеногу, Ратини, Рудну, Сибници, Сту-

блу, Студеници, Тепечима, Толишници, Станчи, Ушћу, Цветкама, Церју, Чукојевцу и Шумарицама, а уређене галерије споменика крајпуташа у Краљеву, Самаилима, и Цветкама. Име српске хероине Милунке Савић носи основна школа у Витановцу, а краљевачке улице имена војсковођа и бојишта из Великог рата. Међу њима су улице војвода Мишића, Путника и Степе, Улица Милунке Савић, Солунских ратника, Церска и Крфска, а централни градски трг носи назив Трг српских ратника. О трагичним последицама Великог рата сведочи милион и двеста хиљада страдалих српских војника и цивила у ратним операцијама као и од болести које су донели аустроугарски војници, а о доприносу Среза жичког у Великом рату податак о 5.800 мобилисаних војних обвезника различите животне доби који су учествовали у пробоју Солунског фронта. На њих подсећа педесет седам споменика и различитих споменичких обележја у какве спадају спомен цркве, спомен чесме, спомен

20.9.2020.

звонаре и спомен плоче на задружним домовима и школама док трајно чувају сећање на јунаке Првог светског рата и подсећају на потребу да то чине и генерације које тек долазе. Пробојем Солунског фронта 15. септембра 1918. године означен је почетак краја највећег сукоба у историји човечанства до тада, јер је у Првом светском рату учествовало седамдесет милиона становника из више од тридесет три државе. За историју је овај датум значајан, јер је фронт пробила српска војска, тачније Шумадијска дивизија из састава Друге српске армије, уз помоћ две француске дивизије. Годишњица пробоја Солунског фронта прилика је за подсећање да су у састав Шумадијске дивизије били укључени борци са подручја Краљева и околине сврстани у Десети, Једанаести и Дванаести пук. Значај пробоја најбоље потврђује податак да је само неколико дана касније капитулирала Бугарска, а затим и Турска. Историчари се слажу у оцени да пробој Солунског фронта представља прекретницу у Првом светском рату који је званично завршен 11. новембра, а касније мировним уговором у Версају потврђен крај највећег сукоба у историји људске цивилизације у коме је погинуло више од десет милиона војника, док је двадесет милиона рањено. У том рату су срушене три царевине, турска, аустроугарска и руска, а 1. децембра 1918. године створена нова држава, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Обележавање сто друге годишњице пробоја Солунског фронта прилика је за још једно подсећање како народи који не обележавају значајне историјске догађаје из своје прошлости не могу рачунати да ће имати светлу будућност. И док је разлог за недовољан број Краљевчана нађен у пандемији корона вируса у локалној самоуправи уверавају да ће се овај дан већ следеће, и наредних година обележавати са више припадника војске, полиције и деце из основних и средњих школа.

МАГАЗИН

Солунски фронт

Солунски фронт је настао након што је пропао покушај савезника да у јесен 1915. године спрече пад Србије пред најездом немачких, аустроугарских и бугарских агресора. Стабилан фронт од албанске обале до реке Струме, у коме су се међународне савезничке снаге бориле са Централним силама, одолевао је упркос локалним акцијама све до велике савезничке офанзиве 15. септембра 1918, која је резултирала капитулацијом Бугарске и ослобођењем Србије. Након предаје црногорске војске крајем јануара 1916. године аустроугарска војска је наставила напредовање дуж јадранске обале нападом на Алба-

нију која је била под контролом Италије, да би до краја зиме њена војска била истерана из скоро целе земље. У таквој ситуацији, после изгубљеног рата на Балкану, британски генералштаб је тражио повлачење свих својих војника из Грчке али су њене снаге остале, и поред нескривеног незадовољства, под притиском француске владе. Савезничке армије су стациониране око Солуна који је постао велики утврђени камп, а српска војска под командом генерала Петра Бојовића, након одмора и опоравка на Крфу, француским бродовима пребачена на Солунски фронт. Грчка је била неутрална, а краљ Константин I пронемачки опредељен, док је премијер Елефтериос Венизелос подржавао Француску. Иако је Грчка у почетку подржала француско-британску помоћ Србији, а онда јој се супротставила, ројалистичка влада је након Венизелосове оставке званично осудила, али се није супротставила надмоћнијим савезничким снагама које су се искрцале у Солуну. У мају 1916. генерал Сарај је затражио да се грчка војска демобилише, а влада се повиновала том захтеву, али се све више приближвала Централним силама. Са поузданим сазнањем да ће се Румунија придружити савезницима, генерал Сарај је почео припреме за напад на бугарску војску, док су Немци уз помоћ обавештења од грчких присталица правили план за изненадни напад, а офанзива је покренута 17. августа, три дана пре него што је предвиђено да почне француска. Напад је у почетку постигао известан успех, али су српске снаге након само две недеље заузеле одбрамбене линије и 14. септембра извеле контранапад, да би спори напредак био настављен током октобра и новембра, иако је на планинама почео да пада снег. Губици у овој кампањи су били најмање 50 хиљада војника са савезничке стране и вероватно више од 60 хиљада убијених и заробљених Бугара и Немаца. У борбама током 1916. године из строја је избачено 32.880 војника и 1.209 официра, од чега је 4.440 погинуло или умрло од задобијених рана. Након Првог светског рата престале су да постоје четири велике империје, Аустро-Угарска, Турска, Русија и Немачка, а формиран је низ нових држава, међу којима и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Србија је од јула 1914. до октобра 1915. мобилисала више од 700 хиљада људи, што је чинило скоро половину мушког становништва. Зараћене стране су у Првом светском рату мобилисале око 70 милиона војника од којих је страдало приближно 20 милиона. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Пробој Солунског фронта прекретница у Првом светском рату

МАГАЗИН

20.9.2020.

ТРИЈУМФАЛНИ ПОХОД СРПСКЕ ВОЈСКЕ

езадовољна исходом ослободилачких ратова које је Србија водила 1912. и 1913. године, у Првом и Другом балканском рату, Аустро-Угарска се спремала да војним путем поништи њено територијално и економско јачање, па је организовала велике војне маневре у Босни користећи атентат аустријског престолонаследника принца Фердинада као повод за објаву рата. Аустроугарске трупе су 12. августа 1914, са „балканском војском“, прешле реку Дрину и напале Србију и, а након што су прешле Саву заузеле Шабац. После два тешка пораза на Церу и Колубари 1914. године Аустро-Угарска није успела да покори Србију, па је иницијатива на балканском ратишту препуштена немачкој врховној команди. Кад је у септембру 1915. године Бугарска приступила Централним силама, са Намачком и Аустро-угарском започиње тројни напад на Србију са севера, запада и истока. Исцрпљена у Првом и Другом Балканском рату, и због огромних губитака у рату са Аустро-Угарском 1914. године, Србија није могла да се брани. Аустро – немачке армије 1915. године предузимају нову офанзиву, а пред војно надмоћнијим војним снагама Српска војска се до Крфа повлачи преко Албаније.

После опоравка на Крфу војска је у априлу следеће године пребачена у Солун где је примила ново наоружање и опрему, а извршена је и реорганизација војске. За начелника Штаба Врховне команде је постављен војвода Живојин Мишић, за команданта Прве армије генерал Петар Бојовић, а за команданта Друге армије војвода Степа Степановић. Реорганизоване јединице су упућене на Солунски фронт који је са савезничким снагама формиран линијом утврђења бугарских и немачких армија. Српска војска је запосела фронт на линији од планинског врха Кајмакчалан до пута Баница–Лерин, а на овом потезу су током 1916. и 1917. године вођене бројне офанзиве савезничке војске, у чијем је саставу била и српска војска, са бугарским и немачким трупама. Бугарске трупе 17. августа предузимају офанзиву на српском делу фронта, а након тешких борби на положајима код Горничева бугарске снаге су одбачене на планински врх Кајмакчалан. Тешке борбе за Кајмакчалан вођене су 19 дана, а сам врх планине је неколико пута прелазио у посед бугарских и српских снага. У борбама у којима је из строја избачено четири хиљаде српских војника Дринска дивизија је 30. септембра коначно овладала овим планинским врхом. После битке на Кајмакчалану отпо-

чиње позицијски и рововски рат који траје до 15. септембра 1918. године. Овај период је искоришћен за нову реорганизацију Српске војске организоване у две армије. Прва, под командом војводе Живојина Мишића, имала је у свом саставу Моравску, Дринску и Дунавску дивизију, док су Другу армију сачињавале Шумадијска, Тимочка и Вардарска дивизија, касније допуњена и преименована у Југословенску дивизију, под командом војводе Степе Степановића. Пред пробој Солунског фронта је, уместо оболелог војводе Радомира Путника, за начелника Штаба Врховне команде постављен војвода Живојин Мишић, за команданта Прве армије генерал Петар Бојовић, док је на челу Друге армије остао војвода Степа Степановић. Главни командант савезничких снага био је генерал Франше Д Епере. План пробоја Солунског фронта прихваћен је на Могленским планинама и линији Ветерник – Кравица – Добро Поље – Сокол. У наредби Врховне команде за пробој, која је свим јединицама прочитана 13. септембра увече, пише: „Сви команданти, командири и војници треба да буду прожети идејом да од брзине продирања зависи цео успех офанзиве. Та брзина је у исто време и најбоља га-

20.9.2020.

МАГАЗИН

ранција против изненађења од стране непријатеља и потпуна слобода у нашим дејствима. Треба дрско продирати, без починка, до крајњих граница људске и коњске снаге. Наређење се завршава покличем: Јунаци, напред у отаџбину!“ Пред почетак пробоја Солунског фронта снаге Централних сила су имале 626 хиљада, а снаге Антанте 628 хиљада војника, Француза 180, Срба 150, Грка 135, Енглеза 120 и Италијана 42 хиљаде. У раним јутарњим часовима 14. септембра отпочела је снажна артиљеријска припрема која је трајала 22 часа, а тоне и тоне граната разних калибара из 1.800 топовских цеви разарале су бугарске ровове, траншеје и земунице, кидале бодљикаву жицу и друга запречна средства. Сутрадан, 15. септембра у 5,30 сати, у пробој креће

Друга српска армија ојачана са 122. француском дивизијом и за мање од једног часа заузима прву линију ровова на Ветернику, за коју се веровало да је неосвојива. Другог дана пробоја Друга српска армија са Југословенском, Тимочком дивизијом, Шумадијском дивизијом и 17. колонијалном дивизијом у другом ешалону наставља надирање према планини Козјак, где су се налазили положаји бугарске одбране. Истога дана Прва српска армија је до предвече заузела целу прву линију бугарске одбране. Трећег дана борбених дејстава извршен је пробој непријатељских положаја дуж читавог српског нападног фронта у дужини од 30 километара, а у тродневним борбама нанети су огромни губици бугарско-немачким снагама. Ради гоњења разбијеног непријатеља

српска Врховна команда уводи у борбу Коњичку дивизију, која заједно са пешадијом гони непријатеља ка Вардару, не допустивши му да се заустави и предахне. Већ 21. септембра Друга српска армија избија на Вардар и Црну реку и тиме постаје господар важних комуникација. Следећег дана Прва српска армија успешним маневром избија на комуникацију Прилеп–Градско, па је за успешно изведен маневар генерал Петар Бојовић је унапређен у чин војводe, а престолонаследник Александар Карађорђевић у чин генерала. Бугарска влада је 24. септембра закључила да није могуће зауставити продор српских армија према њеној граници, па је у Солун послала делегацију да моли за мир. Код Куманова су у руке српске војске пале две комплетне бугарске дивизије, a након што су

разоружане Бугарска je избачена из рата. Немачки цар Виљем Други, разочаран овако брзим сломом бугарске војске, упутио је бугарском цару Фердинанду телеграм следеће садржине: „62.000 Срба одлучило је исход рата. Срамота!“. Због општег стања на фронту начелник Штаба немачке Врховне команде, фелдмаршал Хинденбург и његов помоћник Лудендорф су 29. септембра затражили примирје иако су, и поред брзог и успешног пробоја фронта, српске трупе наилазиле на жесток отпор немачке војске. У пробоју Солунског фронта посебно се истакла Шумадијска дивизија у коју су били укључени војници са подручја које гравитира Краљеву, a војвода Степа Степановић у наредби од 16. септембра каже да је ова прослављена дивизија споредни задатак претво-

рила у главни и тиме отворила врата за повратак у Отаџбину. За три дана офанзиве заробљено је око 4.000 бугарских и немачких војника и старешина, заплењено 50 топова, од којих више од 20 тешких, и много другог материјала, бугарске јединице су десетковане претрпевши тешке губитке у погинулим, рањеним и заробљеним војницима од којих је знатан број напустио јединице и самовољно се упутио својим кућама. После пробоја Солунског фронта, и великих успеха српских армија на бојишту, Прва и Друга српска армија и савезничке снаге на целом фронту прелазе у општи напад, пa су oслобођени Врање, Лесковац и Ниш. После ослобађања Ниша, и краћег одмора, Прва српска армија креће напред. Коњичка и Моравска дивизија извршиле су пробој непријатељског

фронта код Ражња, а цела армија је прешла у жестоко гоњење непријатељских јединица. Прва српска армија поново креће напред, ослобођен је Крушевац, a jедан извиђачки ескадрон Коњичке дивизије 19. октобра у 19 часова стигао у Врњачку Бању. Вест да се трупе српске војске из правца Врачке Бање приближавају Краљеву брзо је допрла до грађана преко села Отроци, Драгосињци и Рибнице. Да је војска близу видело се и по понашању аустроугарске војске у вароши и у краљевачкој касарни, а на железничкој станици у возове који су ишли према Чачку вршен је убрзан утовар опреме и наоружања. Док се непријатељске јединице повлаче према Краљеву делови Коњичке дивизије српске војске пребацују се на леву обалу Мораве код Чукојевца и Стубла, па настављају да гоне неприја-

20.9.2020.

МАГАЗИН

теља према Краљеву где се на левој обали Ибра и Пљакином шанцу утврдио и тај простор посео са једним батаљоном војника и 8 топова. Док су се око Краљева водиле жестоке борбе непријатељ је јаком артиљеријскиом ватром штитио прелазе преко Мораве код Новог Села, Грачаца и Подунаваца, а на прилазима граду аустроугарска војска је правила засеке и препреке од оборених стабала. Аустријска војска је порушила мост на реци Рибници, a дрвени на Ибру, преко кога је прелазила шумска пруга, запалила. Како су се већ знатни делови јединица српске војске пребацили се на леву обалу Мораве, аустро-немачка војска је, плашећи се опкољавања, отпочела повлачење према Милочају. Кад се 22. октобра војска повукла из града, у 5 сати после подне општинска управа је преко добошара обавештавала грађанство да што организованије дочека ослободиоце, a председник оп-

штине Јовица Стојковић издао наредбу да се отворе све поткивачке радње, потпале ватре и припреме за поткивање коња на којима су ослободиоци гонили непријатеља. Кафеџије су отварали кафане које нису дуго радиле, чистили их и припремали за краћи боравак војске у вароши, a у Краљево у 19 часова улази једна патрола Трећег извиђачког ескадрона капетана Јефтовића из састава Трећег коњичког пука. Док је Друга српска армија напредовала према Дрини, Прва је правац напада усмерила према Крагујевцу и 25. октобра 1918. ушла у град. Тачно 38 дана дана од почетка солунске офанзиве ослобођено је Краљево, а 1. новембра, 45 дана после пробоја Солунског фронта, војвода Петар Бојовић је на челу Дунавске дивизије ушао у Београд и потврдио да је цела Србија ослобођена. Немачка је капитулирала 11. новембра 1918. године, а кад су Мађари

увидели да је рат завршен послали су делегацију у Београд и, под условима које су диктирали Војвода Мишић и француски генерал Анри, 13. новембра потписали примирје и предају својих јединица. После ослобoђeња Београда српске трупе су наставиле ослобађање осталих територија јужнословенских народа које су биле под аустроугарском влашћу. Ослобођене су Босна, Херцеговина, Бока, Далмација, Барања, Славонија, Хрватска и Словенија. Иако је светски рат завршен, последњу борбу је водио генерал Крста Смиљанић, као командант Дравске дивизијске области, код Клагенфурта у Аустрији 1919. године,. Главну улогу у пробоју Солунског фронта одиграла је српска војска, а успехе у овом рату Србија је платила огромним жртвама. Кости српских војника расуте су од Француске до Одесе и од Бизерте до Балтичког мора, a по из-

вршеним проценама Србија је изгубила милион и 200 војних и цивилних лица у најбољим годинама живота, или око 28% предратног становништва. Материјална штета коју је претрпела процењена на око шест милијарди златних франака, или половину националног богатства земље. У Великом рату је са подручја Краљева учествовао велики број ратника, а из једне куће су одлазила сва мушка чељад способна да носе пушку. Многи од ових ратника погинули су, или умрли, далеко од својих домова и родног краја на бојиштима на којима је војевала српска војска. У знак поштовања за њихова јуначка дела и сећања на своје жртве, народ је подизао бројна споменичка обележја, а на подручју Краљева их има 57. Међу њима су спомен плоче на школама у Печеногу и Тавнику и Здравственој амбуланти у Лађевцима, а на борце овог краја подсећају спомен црква у Врдилима, звонаре у порти цр-

кава у Врби и Сирчи, спомен плоче у маманстиру Жичи и црквама у Врдилима, Мрсаћу и Самаилама. У Богутовцу и Ушћу су подигнуте спомен костурнице, у Жичи Жички народни дом, а спомен чесме у Врдилима, Гледићу, Годачици, Готовцу, Драгосињцима, Ласцу, Рибници, Цветкама, и у црквеној порти у Матарушкој Бањи, Споменици фигуралног облика у Адранима, Буковици, Витковцу, Грдици, Закути, Ковачима, Краљеву, Лешеву, Милаковцу, Мрсаћу, Поповићима, Раваници и Церју заувек подсећају на пале јунаке као и спомен обележја на задружним домовима у Милочају, Обрву и Стублу. Војнички споменици су на гробљима у Адранима, Буковици, Закути, Лешеву, Магличу, Петропољу, Ратини, Роћевићима, Сибници, Станчи, Тепечима, а споменици крајпуташи у Буковици, Врдилима, Гледићу, Гокчаници, Дедевцима, Ковачима, Мланчи, Рудну, Ушћу, Цветкама, Чукојевцу и Шу-

марицама. Списак споменичких обележја допуњавају уређене галерије крајпуташа у Краљеву, Самаилама и Цветкама, а имена војсковођа, бојишта и места из Великог рата носе Улица војводе Мишића, Улица војводе Путника, Улица војводе Степе, Улица солунских ратника, улице Церска и Крфска у Краљеву, Рибници и Ковачима. Сва споменичка обележја предствљају меморијално благо и историјско богатство краљевачког краја остављено у наслеђе млађим поколењима да их поштују и одржавају, јер свако име урезано на њима говори о једном подвигу, јунаштву, животу узиданом у темеље слободе Србије и Краљева. Због тога Друштво за неговање традиција ослободилачких ратова Србије „Јово Курсула“ и овог 15. септембра изражава захвалност ратницима за све што су учинили за слободу. Др Милан Матијевић

20.9.2020.

МАГАЗИН

Мурал посвећен херојима са Кошара

ВЕЧНИ СПОМЕН НА - Начином да се очува сећање на неког од сто осам погинулих бранилаца оцењена је израда мурала у градовима Србије а највећи назван „Јунаци са Кошара“, дужине која премашује тридесет метара, на Дан српског јединства, слободе и националне заставе откривен у Краљеву. - У борби на Кошарама животе положило сто осам редовних војника, официра, подофицира, резервиста и добровољаца. - Откривање спомен обележја на Дан пробоја Солунског фронта и Дан српског јединства, слободе и националне заставе има посебну симболику

А БЕСМРТНЕ ХЕРОЈЕ итка на Кошарама између припадника Војске Југославије и припадника Ослободилачке војске Косова, подржаване од стране регуларне Војске Албаније и НАТО авијације, вођена је око граничног прелаза Раша Кошарес на граници са Албанијом у периоду између 9. априла и 10. јуна 1999. године. Циљ напада операције Стрела са албанске стране био је остваривање копнене инвазије на територију Косова и Метохије, пресецање комуникације између јединица

Војске Југославије у Ђаковици и Призрену и заузимање ширег подручја Метохије. После тешких борби Војска Југославије је успела да спречи улазак на Косово и Метохију а иако су припадници ОВК, уз артиљеријску подршку Војске Албаније и НАТО авијације, успели су да заузму караулу, и натерају мали број бранилаца на повлачење доживели су пораз на плану копнене инвазије на том правцу. На Велики петак 9. априла 1999, у три сата ујутру, почео је лажни напад и

масовна артиљеријска ватра са албанске стране у правцу карауле Морина, како би се интервентне јединице Војске Југославије одвукле у том правцу. Сат и по касније отворена је артиљеријска ватра према положајима Војске Југославије у реону карауле Кошаре у коме су употребљавани топови, хаубице и минобацачи а ватру су координисали јако добро обучени припадници француске Легије странаца. Албанци су нападали из три правца, према врху Расе Кошарес, караули Кошаре и врху

20.9.2020.

МАГАЗИН

Маје Главе, а граници је непримећено пришло око хиљаду и по припадника ОВК. На првој линији одбране налазило се сто десет припадника Војске Југославије, граничари 53. граничног батаљона, одељење минобацача 82 мм и послуга бестрзајног топа 82мм из састава 125. моторизоване бригаде. Са великим губицима, поготову на страни нападача, битка је трајала током целог дана. Кад су припадници ОВК током поподнева заузели врх Расе Кошарес применили су одбрамбену тактику, што им је омогућило да допреме неколико артиљеријских оруђа. Борба је настављена и током ноћи, а потрајала до поподневних сати следећег дана кад је освојена Маја Глава одакле је настављено гранатирање карауле коју су војници Војске Југославије морали да напусте и упуте се према другој линији лакшој за одбрану. Припадници ОВК су око седам сати поподне ушли у напуштену караулу у пратњи бројних телевизијских екипа из иностранства. Током следећег дана припадници Војске Југославије добили су појачање

у људству и у артиљеријском оруђу, а једна група припадника ОВК са позиције изнад њених положаја константно ометала и пресецала комуникације. Током ноћи извршен је напад на положаје на врху Опљазу, али су сви покушаји да се заузме остали без успеха и поред великих жртава нападача и артиљеријске подршке са албанске стране. Значајнијих успеха није било ни следећих дана, јер су положаје браниле специјалне јединице и ратни ветерани из прошлих југословенских ратова, уз подршку неколико артиљеријских оруђа. Начином да се очува сећање на неког од сто осам погинулих бранилаца оцењена је израда мурала у градовима Србије а највећи назван „Јунаци са Кошара“, дужине која премашује тридесет метара, на Дан српског јединства, слободе и националне заставе откривен је у Краљеву. Пригодној свечаности присуствовали су чланови породица палих бораца, Удружења ратних војних инвалида, Удружења породица палих бораца, командант од-

бране Кошара потпуковник Љубинко Ђурковић, представници локалне самоуправе, Рашког управног округа, Полицијске управе Краљево, Одреда Жандармерије, Безбедносно-информативне агенције, 125. моторизоване бригаде, 63. падобранске бригаде, граничари Петог батаљона војне полиције, добровољачких јединица, Мото клуба Срби, Националне службе за запошљавање, пријатељи и бројни суграђани. Била је то прилика за подсећање да је у историји човечанства било страшних и крвавих ратова и битака у којима је испољено невиђено херојство и страдање војника и цивила. Иако се многи од њих изучавају на готово свим светским војним академијама ретки су бојеви у којима су браниоци отаџбине поразили многољудније и опремљеније силе као што су 480. године пре нове ере Грци на Термопилима савладали Персијанце, или на Церу и Колубари српски јунаци аустроугарске завојеваче. У ред таквих сврстава се битка на Кошарама у којој су бројчано

знатно слабији српски војници успешно водили битку са шиптарским терористима, албанским војницима и плаћеницима легионарима. На понашање је одлучујуће деловала команда и сазнање да се брани Србија, о чему најбоље сведочи дневник командира стрељачког одељења 125. моторизоване бригаде који је записао „За ову земљу вреди погинути“. Заједно са њим на Кошарама је положило животе укупно сто осам редовних војника, официра, подофицира, резервиста и добровољаца. Након дугог периода ћутања дошло је време све израженијих подсећања на бесмртна дела, а најбоља потврда су различита спомен обележја којима се чува сећање на браниоце отаџбине. Подсећање да откривање спомен обележја на Дан пробоја Солунског фронта и Дан српског јединства, слободе и националне заставе има посебну симболику подједнако је значајно као и божанска симболика да се то дешава поред вечне реке Ибар. - Баш на овом месту, на Кошарама,

1.370 војника, официра, подофицира, добровољаца, резервиста поразили су најмоћнију светску силу. Шездесет осам дана нису успели да пробију прву линију одбране и зато ће, двадесет година касније и у будућности, вероватно и даље нападати на Кошаре, јер им је то рак рана. После потписивања Кумановског споразума НАТО официри и генерали, што су касније и признали, да би због неуспеха и непробијања понизили српску војску хтели су да официри само са својим личним пиштољима изађу са територије Косова. Нису успели тако да смо понизили, не само гамад од шиптарских терориста и регуларну војску Албаније него и такозвану најјачу силу на свету. Ових сто осам бесмртних хероја, четири стотине рањених од хиљаду триста седамдесет учесника, од граничара преко херојске Сто двадесет пете моторизоване бригаде, херојске Шездесет треће падобранске бригаде, Седамдесет друге специјалне, Петог батаљона војне полиције, добровољаца и резервиста, усадило је

огроман и јак стуб на Кошарама. То је Резолуција 1244 Савета безбедности Уједињених нација за коју смо се ми изборили и коју данас власт, а и свака друга, треба чврсто да се држи да вратимо нашу свету земљу и светиње које смо бранили 1999. године, јер смо се водили оном Лазаревом па нисмо водили рачуна колика нас сила напада а знали смо колику светињу бранимо истакао је председник Удружења ратних војних инвалида Војислав Вукашиновић. Из локалне самоуправе стиже обећање да ће, поред бесмртних хероја, бринути и о живима, а генерацијама млађих у свест усађивати културу сећања на херојство свих који су у пролеће 1999. године бранили границе земље. Значајним се оцењује и податак да је мурал постављен на видном месту како би сви који улазе у Краљево могли да виде ликове погинулих бораца, а сећањем на њих допринесу вечном спомену на јунаке и њихово херојство. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Оскрнављен мурал херојима са Кошара

МАГАЗИН

20.9.2020.

АТАК НА СИМБОЛ НЕПОБЕДИВОСТИ

- У ноћи између 14. и 15. септембра непознати починиоци поново убили већ мртве хероје. - Мурал са ликовима четворице хероја само је наставак активности Удружења ратних војних инвалида за трајно чување успомене на саборце са којима су Краљевчани делили и добро и зло. - Мурал у оскрнављеној форми још неколико дана, како би што више суграђана могло да се увери у однос појединаца према њему, пре него што буде обновљен и доведен у првобитно стање

уна два месеца је Микан Којић, на температури која је премашивала и четрдесет степени у хладу, неуморно радио на муралу са ликовима четворице хероја са Кошара, како би стигао да га заврши пре 15. септембра за када је планирано откривање у присуству чланови породица палих бораца, Удружења ратних војних инвалида, Удружења породица палих бораца, команданта одбране Кошара, представника локалне самоуправе, Рашког управног округа, Полицијске управе Краљево, Одреда Жандармерије, Безедносно-информативне агенције, 125. моторизоване бригаде, 63. падобранске бригаде, граничара Петог батаљона војне полиције, добровољачких јединица и других. Настанак мурала који је за седам метара надмашио планираних двадесет пет са по-

МАГАЗИН

20.9.2020.

себном пажњом је пратио председник Удружења ратних војних инвалида Војислав Вукашиновић, па је у рано јутро 15. септембра пре свих стигао до јужне ивице Атлетског стадиона како би проверио да му није промакла нека ситница. Оно што је затекао превазишло је и најцрње слутње, јер је непознати извршилац током ноћи црном бојом оскрнавио ликове бесмртних хероја и грб јединице у оквиру које су бранили границу на караули Кошаре. Ни дан касније нису се стишале узбуркане емоције које, уз тугу, појачава бес а све, признаје Вукашиновић, додатно појачава вољу и снагу да превазиђе проблем. У ситуацији кад се помињу евентуални починиоци још нема поузданих података, посебно након потврде одређених групација да то нису урадиле. Да случај није усамљен

потврђује сличан у Ужицу, где је оскрнављен споменик подигнут у част хиљаду триста каплара страдалих у Великом рату. У таквим околностима дезинформације и позив на линч додатно подгревају ионако узбуркалу атмосферу због чега чланови Удружења ратних војних инвалида позивају на смиривање страсти уверени да ће надлежни органи сигурно пронаћи и процесуирати починиоце овог скарадног чина. - Морамо да пронађемо починиоце који су у ноћи између 14. и 15. септембра поново убили нашу већ мртву браћу и доказали да су Кошаре нешто што ће се вероватно изучавати на факултетима и школама и доживотно бити записане у историји као реал непобедивости. Сигурно су међу нама, вероватно по задатку јер постоје јаке

невладине организације, и плаћеници НАТО пакта, задужени да уносе немире, верује Вукашиновић. Изради мурала приступило се по угледу на друге градове у Србији који су у овоме видели начин да се трајно сачува сећање на хероје са Кошара, а краљевачки се издваја по величини јер дужином премашује све до сада урађене. Првобитно су на муралу били ликови добровољца Милосава Јошовића и Срђана Кошанина, настрадалих на истом месту, којима је додат лик касније трагично страдалог Неџада Билаловића. Прве информације о поставци биле су повод за молбу породице Нинослава Војводића из Пећи да и његов лик буде уз саборце из 125. моторизоване бригаде и капетана Кошанина који је, као припадник Војне полиције, био активни учесник ратова

вођених деведесетих година на простору Хрватске, Босне и Херцеговине и Косова и Метохије. Постављање мурала са ликовима четворице хероја само је наставак активности Удружења ратних војних инвалида за трајно чување успомене на саборце са којима су краљевачки борци делили и добро и зло. - Пре тога смо на школи у Богутовцу поставили спомен плочу нашем бесмртном хероју Грачанцу а на Видовдан ове године, у згради Градске управе, трајну поставку да сви гости, и странци који су учествовали у злочинима, виде сто дванаест бесмртних хероја. Кренули смо у реализацију пројекта за подизање спомен чесме у Матарушкој Бањи у знак сећања на Слободана Стојковића који је, као први војник који је погинуо у Словенији, био прва

српска жртва ратова деведесетих година прошлог века. За то нисмо тражили финансијску подршку, већ само у папиролошком делу, а добили смо и сагласност месне заједнице, каже Вукашиновић. Нецивилизацијски чин вандала повод је за жељу да мурал у оскрнављеној форми буде присутан још неколико дана, како би што више суграђана могло да се увери у однос појединаца према њему, пре него што буде обновљен и доведен у првобитно стање. Колико је овај чин изазвао незадовољство у локалној заједници најбоље потврђује спремност бројних појединаца који су се јавили Удружењу са жељом да помогну у обнављању. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

20.9.2020.

МАГАЗИН

Посебан здравствени надзор за повратнике

ДЕСЕТ ДАНА НАДЕ

- Први корак при повратку у земљу тест самопроцене на присуство корона вируса који омогућава бољи увид у опште здравствено стање. - Резултат теста добар показатељ да ли је потребан одлазак у ковид амбуланту. - Период посебног здравственог надзора траје десет дана. - Грађани који нису у могућности да испуне онлајн упитник, обавезни су да се телефоном јаве институту или заводу за јавно здравље. - Непоступање по упутствима из здравственог упозорења представља грубо кршење епидемиолошких мера и свесно угрожавање сопственог здравља, али и здравља комплетног становништва Србије. - Поштовање превентивних мера једини сигуран и доказан начин заштите од инфекције

20.9.2020.

МАГАЗИН

акон најаве Министарства здравља да ће сви грађани Србије који после осамнаест сати 18. септембра уђу у земљу бити под посебним здравственим надзором на свим граничним прелазима је почело уручивање здравственог упозорења са обавезама које су дужни да испуне. Неколико дана раније министар здравља је потврдио да ће евентуална одлука о самоизолацији грађана по повратку из иностранства бити донета у циљу заштите здравља и здравственог система и упутио молбу грађанима који долазе из ризичних подручја, а процењује се да их има приближно седамдесет пет хиљада, да смање контакте и сачекају неколико дана како би видели да ли ће имати било какве про-

мене здравственог стања. Први корак при повратку у земљу је тест самопроцене на присуство корона вируса, доступан на интернет адреси e-zdravlje.gov.rs, који омогућава да се добије бољи увид у опште здравствено стање, јер ће резултат бити добар показатељ да ли је потребан одлазак у ковид амбуланту. Грађанинима који попуњавају тест препоручено је да га одштампају и сачувају резултат, како би имали доказ о томе, што значи да није неопходан одлазак у ковид амбуланту, сем у у случајевима кад тестом самопроцене добију таква упутства. Примени ове мере приступило се како би се избегле непотребне гужве у амбулантама и елиминисала опасност да се, у редовима за преглед, незараже-

ни грађани евентуално инфицирају вирусом. Период посебног здравственог надзора траје десет дана што значи да, на истеку толиког периода од повратка из иностранства, грађани који при првом тесту нису добили упутство за одлазак у ковид амбуланту треба да још једном ураде тест самопроцене. Према упутству Министарства здравља уколико резултати покажу да нема опасности од инфекције, за њих посебни здравствени надзор престаје да важи. Грађани који нису у могућности да испуне онлајн упитник, обавезни су да се телефоном јаве институту или заводу за јавно здравље у свом граду, или општини, од којих ће добити неопходна упутства.

У Министарству здравља упозоравају да непоступање по упутствима из здравственог упозорења представља грубо кршење епидемиолошких мера и свесно угрожавање сопственог здравља, али и здравља комплетног становништва Србије. Отуда стрепња да ризична и неодговорна понашања сличне природе могу у веома кратком року довести до поновног, и још бржег, ширења коронавируса међу становништвом. Чврст став како то није ни у чијем интересу основ је апела Владе Србије грађанима да строго поступају по упутствима из здравственог упозорења, јер је поштовање превентивних мера и даље једини сигуран и доказан начин заштите од инфекције. Надзор у трајању од десет дана од-

ређен је на основу препоруке светских здравствених институција, а подразумева одређену динамику јављања релевантним здравственим службама, с циљем да се стави под контролу потенцијални унос вируса у земљу. Кризни штаб је донео одлуку због повећања броја заражених у региону, али и у свим европским земљама, од краја августа о чему сведочи податак да је Црна Гора трећа по учесталости обољевања у Европи па, као таква, представља ризик с обзиром на боравак великог броја грађана Србије у тој земљи. Високо рангиране на листи потенцијално опасних земаља су још Хрватска и Босна и Херцеговина, у којима борави велики број грађана Србије. Иако су грађани који су допутовали

из иностранства под већим ризиком заразе, не значи да остали не треба да се чувају и даље предузимају све мере заштите јер до појаве вакцине, само гвоздена дисциплина води ка заједничком циљу каквим је оцењена коначна победа над корона вирусом. У Министарству упозоравају да је ношење маске у затвореним просторима, одржавање раздаљине, редовна хигијена руку и дезинфекција простора, од кључног значаја за све и једини пут за очување здравља. Грађанима је препоручено да се вакцинишу против сезонског грипа, јер ће то олакшати укрштање два вируса који се очекују током јесени. Вакцина је бесплатна, а прима се уз препоруку изабраног лекара. Т. Радовановић

МАГАЗИН 20.9.2020.

Мере заштите од инфекције корона вирусом

БУДИМО ОДГОВОРНИ • Редовно перите руке сапуном и водом најмање 20 секунди. • Кашљите и кијајте у марамицу или савијени лакат. Марамицу одмах баците и оперите руке. • Избегавајте блиски контакт са особама које имају симптоме прехладе. • Избегавајте руковање и љубљење, а са саговорницима одржавајте раздаљину од најмање jeдног метра. • Избегавајте боравак у затвореном простору са већим бројем људи. • Проветравајте просторије на свака два сата у трајању од пет минута. • Уколико имате више од 60 година или сте хронични болесник, избегавајте гужве, а за лекове које редовно узимате контактирајте лекара телефоном. • Уколико имате више од 60 година нека вам млађи чланови породице или комшије помогну око редовне набавке хране и лекова. • Ако кашљете, имате повишену температуру или отежано дишете, позовите 064 8945 235 (24 сата дневно) или 011 2684 566 060/018-02-44 (активни од 8 до 22 сата). Више информација на COVID19.rs • Заједно можемо да смањимо ризик уколико се придржавамо ових мера.

Јавна расправа о нацрту Плана квалитета ваздуха за период до 2025. године

МАГАЗИН

20.9.2020.

ЗА ЧИСТИ

ИЈИ ВАЗУХ - Главне изворе загађивања ваздуха чине продукти сагоревања горива у домаћинствима и индустрији, индивидуалним котларницама и ложиштима, саобраћај, грађевинска делатност, неодговарајуће складиштење сировина, неадекватне депоније смећа и недовољан ниво хигијене јавних простора у граду. - На степен загађености индиректно утичу метеоролошке и климатске особине насеља, урбанистичка решења, локација индустрије, изградња саобраћајница и конфигурација терена. - Неопходно је радити на сталној едукацији становништва, у циљу развијања свести о смањењу загађења ваздуха уз акције на терену у које би били укључени грађани а последње седнице Градског већа грађанима и стручној јавности је упућен позив за јавну расправу о Нацрту Плана квалитета ваздуха града Краљева за период до 2025. године која ће се спровести у периоду од 14. до 28. септембра, а основ је увид у документ на званичном сајту града. Учесницима у јавној расправи омогућено је да до истека рока, а најкасније до девет сати у понедељак 28. септембра, Одсеку за заштиту животне средине Одељења за инспекцијске послове доставе примедбе, предлоге и сугестије. Планирано је да истог дана у подне у Свечаној сали Градске управе отпочне јавна седница, на којој ће се размотрити приспеле примедбе, предлози и сугестије, као и примедбе, предлози и

сугестије изнети на седници. Нацрт Плана квалитета ваздуха града Краљева за период до 2025. године заснива се на податку да главне изворе загађивања ваздуха чине продукти сагоревања горива у домаћинствима и индустрији, индивидуалним котларницама и ложиштима, саобраћај, грађевинска делатност, неодговарајуће складиштење сировина, неадекватне депоније смећа и недовољан ниво хигијене јавних простора у граду. На степен загађености утичу врсте и капацитет индустрије, количина и врста употребљеног горива и број моторних возила, а индиректно метеоролошке и климатске особине насеља, урбанистичка решења, локација индустрије, изградња саобраћај-

ница и конфигурација терена. Документ указује како деловање загађивача на здравље људи и квалитет живота може бити директно, као последица удисања ваздуха и у њему присутних штетних материја, и индиректно, везано за повећање ултравиолетног зрачења, снижења интензитета сунчеве радијације и промене њеног спектра, оштећења озонског омотача, стварања ефекта стаклне баште, настајања киселих киша и других. У складу са Законом о заштити ваздуха, а са циљем да се унапреди управљање квалитетом, успостављен је јединствени систем праћења и контроле степена загађености и одржавања базе података на државном нивоу. У оквиру надлежности утврђених зако-

20.9.2020.

МАГАЗИН

ном, за обезбеђивање мониторинга одговорне су Република Србија, аутономна покрајина и јединице локалних самоуправа, а услове мониторинга који подразумевају критеријуме за одређивање минималног броја мерних места, и локације за узимање узорака у случају фиксних и индикативних мерења, методологије мерења и оцењивања квалитета, захтеве у погледу података и начина обезбеђивања података и обим информација о оцењивању квалитета, утврђује Уредба о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха. Мониторинг ваздуха врши се мерењем нивоа загађујућих материја, а континуална системска мерења, испитивање и оцењивање њихове концентрације у животној средини. Сва мерења, обрада и анализа података, провера квалитета, вредности резултата добијених мерењем и узимањем узорака, и интерпретација резултата, поверени су акредитованој лабораторији Завода за јавно здравље Краљево која за испитивање користи адекватне методе наведене у програму за монторинг. Програмом контроле квалитета на територији Краљева, а у складу са уредбом о условима за мониторинг и захтевима квалитета, успостављена је локална мрежа за мерење нивоа загађујућих материја у ваздуху. За период од годину дана, уз сагласност ресорног министарства, програм доноси Градско веће а реализација се финансира из Буџетског фонда за заштиту и унапређење животне средине. У складу са специфичном конфигурацијом и насељеношћу терена, распоредом загађивача и метеоролошким условима у локалној мрежи, мониторинг је током претходне године спровођен на девет мерних места а узорци су, по одређеној динамици, узимани током целе године. Количина сумпордиоксида и индекса црног дима мерени су на четири мерна места, Скупштина града, Пљакин шанац, Завод за јавно здравље и Рибница, азотдиоксида на мерном месту Пљакин шанац, а укупна месечна концентрација суспендованих честица

ПМ10 и тешких метала из ове фракције на мерном месту Полицијска управа. Укупна масечна концентрација суспендованих честица ПМ 2,5 мерена је у близини железничке станице, а таложне материје, киселост, пепео и сагорљиве материје, сулфат, хлор, калцијум, електропроводљивост, амонијак, нитрати и тешки метали једном месечно методом у аероседименту, по динамици предвиђеној за континуална фиксна мерења, на осам мерних места, Скуштина града, Женева, Пекара, Рибница, Сијаће Поље, Аутобуска станица, Завод за јавно здравље и Пљакин шанац. У децембру прошле године израђен је предлог Краткорочног акционог плана заштите квалитета ваздуха за територију града, а анализом са основним циљем да се заштити и унапреди здравље грађана дефинисане дугорочне мере, активности и акциони план. Дугорочне мере укључују израду урбанистичког плана са низом фактора који доприносе квалитету ваздуха. Основним су оцењени законско планирање и реализација урбанистичких планова према зонама, планирање и озелењавање јавних површина и праваца дуж њих, планско озелењавање напуштених неискоришћених површина које се користе ненаменски, често и за одлагање отпада и шута. Мере укључују ограничење висине стамбених и пословних зграда, и њихово постављање у складу са могућностима проветравања, редовно чишћење и прање улица и путева, јавних површина, шеталишта и паркинга, смањење загађења плановима за смањење извора згађења, нарочито саобраћаја, грађевинских радова и индустрије. Израда локалног катастра загађивача заснована је на потреби да се прикупе подаци о месту, врсти, количини и саставу емитованих загађења, изворима штетних материја и енерготехнолошким условима под којима се емитују у атмосферу, као и временској и просторној расподели загађујућих материја у Краљеву, што би омогућило просторно и временско предвиђање нивоа загађености ваздуха. Значајним за побољшање стања у

овој области оцењена је измена режима саобраћаја унапређењем управљања, заменом стандардних раскрсница кружним токовима, изградњом заобилазнице око града, планирањем и проширењем зона са ограничењем саобраћаја, обезбеђењем адекватног градског превоза са еколошки прихватљивим возним парком, повећањем броја паркинга и побољшањем начина паркирања, као и проширењем броја пешачких зона и бициклистичких стаза. Ништа мање важне нису ни топлификација и гасификација делова града уз коришћење обновљивих извора енергије, уз примену мера енергетске ефикасности, због чега се препоручује разматрање могућности прикључивања што већег броја корисника на даљински систем грејања, коришћење свих могућности за коришћење пиродног гаса као извора топлотне енергије, контрола рада, техничке исправности и употреба што квалитетнијег горива у постојећим котларницама. Препорука се односи на пројектовање и изградњу стамбених објеката при чему посебну пажњу треба посветити питању термоизолације и мерама за смањење утрошка горивног материјала, чиме се смањује загађење ваздуха. Краткорочни акциони план заштите квалитета ваздуха упућује на потребу унапређења система контроле квалитета обезбеђивањем мониторинга у складу са важећим законском регулативом и одредбама Европске уније. Због тога је неопходно приступити мерењу загађености од моторних возила на градским раскрсницама и утврдити степен загађивања угљенмоноксидом, приземним озоном, полицикличним ароматичним угљоводоницима и другим а, на основу резултата мерења, утицати на промену режима саобраћаја уз евентуално увођење еколошких семафора на критичним местима. Као и у многим другим областима неопходно је радити на сталној едукацији становништва, у циљу развијања свести о смањењу загађења ваздуха уз акције на терену у које би били укључени грађани. Т. Радовановић

Лакше до бољих резултата

СПОНЗОРСТВО З - Представници Одбојкашког клуба Рибница потписали уговор о спонзорству са краљевачком компанијом „Електромонтажа“, предузећем „VS Energy DOO“ и Хотелом „Фонтана“ из Врњачке Бање. - Друштвена одговорност у спорту и култури, или помоћ онима којима је најпотребнија, није само део промотивне стратегије и декларативне корпоративне културе. - Заједнички циљ опште добро

омерцијално спонзорство годинама уназад представља један од најбрже растућих области маркетиншких активности у спорту, а као такво представља ефикасан алат који омогућава повећање свести о бренду

МАГАЗИН

20.9.2020.

који жели да се представи. Сем што је постало ефективна маркетиншка стратегија за многе компаније, спортско спонзорство је и ефективан извор прихода спортских организација. Да и привреда и спортисти имају

заједнички интерес ових дана потврђује потписивање уговора о спонзорству између Одбојкашког клуба „Рибница“, компаније „Електромонтажа“ д.о.о. Краљево, фирме „VS Energy DOO“ и Хотела „Фонтана“ из Врњачке Бање. Све-

ЗА СТАБИЛНОСТ чаности потписивања присуствовали су представници локалне самоуправе, власник компаније „Електромонтажа“ Драгољуб Збиљић и директор Зоран Станковић, директори фирме „VS Energy“ Милош Пандрц и Хотела „Фонтана“ Ђорђе Макуљевић. У име Одбојкашког клуба „Рибница“ потписивању су присуствовали председница клуба Јелена Антонијевић, председник Скупштине клуба Стојан Пауновић, тренер Милан Симојловић и капитен Иван Тодоровић. Мотив „Електромонтаже“ да одбојкашима олакша првенствену трку огледа се у уверењу да друштвена одговорност у спорту култури, или по-

моћ онима којима је најпотребнија, није само део промотивне стратегије и декларативне корпоративне културе. У овом предузећу сматрају да је то широко прихваћена етичка норма којом се свакодневно руководе. Уз подсећање да су могућности привредних субјеката различите, Станковић истиче значај потребе да опште добро буде заједнички циљ јер се тако, и најмањим кораком, доприноси благодати целокупне заједнице, а на радост оних који су имали могућност и привилегију да буду део племенитих иницијатива. Колико је финансијска помоћ значајна потврђује уверење председнице

клуба да ће у значајној мери допринети лакшем остваривању планираних циљева. После бројних проблема који су последњих година значајно утицали на пласман клуба ново руководство најављује нови почетак уз очекивање нових уговора сличне природе. У локалној самоуправи верују да ће спонзорство допринети новим победама краљевачких одбојкаша како би коначно постали стабилан прволигаш и поновили успехе из периода кад су се, након освајања Купа Југославије, сврстали у ред најуспешнијих клубова у земљи. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Повећана минимална цена рада

МАГАЗИН

20.9.2020.

БЛИЖЕ ПОТРОШ

- Од почетак наредне године најнижа цена рада 183,93 динара по радном сату, у нето износу, или 32.126 динара месечно. - Одлука о повећању заснована на жељи да се задрже радна места и очувају привредне активности у условима епидемије болести COVID–19. - Највећи терет повећања преузела држава коју ће то коштати осам милијарди динара. - Минимална цена рада повећана иако на седници Социјално-економског савета није постигнут договор са представницима синдиката

а двеста седамдесет осмој седници од конституисања актуелног сазива Влада Републике Србије је усвојила Oдлуку о висини минималне цене рада за период јануар – децембар 2021. године, којом је утврђен износ од 183,93 динара по радном часу, у нето износу, или 32.126 динара месечно. Висина минималне цене рада одређена је на основу анализе параметара коју је извршило

Министарство финансија и установило повећање од 6,6 одсто у односу на цену рада из ове године. Из Министарства стиже потврда да је одлука донета како би се задржала радна места и очувале привредне активности у условима епидемије болести COVID–19, а да ће највећи терет повећања преузети држава сведочи податак да ће је то коштати осам милијарди динара. Настојање да се подигне стандард

запослених огледа се у пре две године датом обећању о постепеном смањивању оптерећење на зараде што је основа за повећање неопорезивог дела зараде са 16.300 на 18.300 динара. Податак да је минимална зарада 2012. године била 15.600 динара води ка рачуници да ће од јануара наредне године бити готово дупло већа. Минималн цена рада подигнута је и поред потврде да на седници Соци-

јално-економског савета није постигнут договор са представницима синдиката који су задржали пређашње позиције, а послодавци ипак прихватили предлог државе. У Министарству финансија верују да ће повећање минималне зараде неминовно довести до раста других плата, али и да је о корак ка циљу да се постепено приближава вредности потрошачке корпе. У условима пандемије корона вируса значајнијим се оцењује задржавање што већег броја радних места, а повећањем зараде не прекораче реалне могућности. Стабилан буџет, макроекономска ситуацију и курс националне валуте у односу на евро основни су предуслови за издвајање пет милијарди и осамсто милиона евра помоћи, колико је од половине марта уложено у очување радних места. Недавно исплаћена последња рата помоћи запосленима у приватном сектору, у износу од три петине минималне зараде, гарантује да

до истека године послодавци неће смањивати број запослених више од десет одсто. Да има основа за оптимизам сведочи податак да је у првом кварталу стопа незапослености била на историјском минимуму од 7,3 одсто. И док су од најаве повећања износа минималне зараде запослени жељно очекивали званичну потврду најављене мере, оне који су већ окончали радни век више радује податак о повећању пензија које би од почетка наредне године, обрачунате по закону и „швајцарској формули а у складу са растом просечне плате и инфлације, требало да буде увећане за скоро шест процената. Позитивни ефекти повећања зарада имају потврду у расту плата током прошле године за више од десет процената и инфлацији која није премашила 1,4 одсто, што је добра основа за уверење о могућности државе да заштити интересе и пензионера и запо-

слених. Оптимизам министра финансија за судбину националне економије темељи се на одлукама Владе у овој години које сведоче о промени односа према грађанима и привреди. Повод више је састанак у Вашингтону на коме је постигнут одличан економски споразум, важан за развој и раст животног стандарда у целом региону, посебно долазак Америчке развојне агенције као добра потврда да се ситуација у овом делу Европе смирује и више размишља о економији. Долазак се очекује већ сутра, 21. септембра, а податак да је шездесет милијарди долара годишње намењено инвестицијама довољно за задовољство чињеницом да ће седиште за цео регион бити у Београду. Великим кораком напред оцењује се очекивање да ће, осим инфраструктурних пројеката, агенција помоћи развој микро, малих и средњих предузећа и подстаћи развој женског предузетништва. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ШАЧКОЈ КОРПИ

За одговорно управљање отпадом од хране

У ИШЧЕКИВА - Трећина намирница из угоститељског сектора заврши на депонијама. - Угоститељски објекти просечно произведу око осам килограма отпада од хране дневно, а здравствене установе у којима се припрема и служи храна генеришу чак три и по пута више, или до двадесет осам килограма. - Из скоро петине фирми и установа отпад се баца у контејнер. - Водич за правилно управљање отпадом од хране нуди практичне савете у седам корака Србији се годишње баци готово двеста педесет хиљада тона хране, или тридесет пет тона по становнику. Податак да се у угоститељском сектору наручује око сто двадесет хиљада тона намирница, од којих једна трећина заврши на депонији где ослобађају велике количи-

МАГАЗИН

20.9.2020.

не штетних гасова, довољна је потврда потребе да буду употребљене за производњу енергије, хране за животиње или компоста. Ово су чињенице на које је представницима медија указано приликом представљања пројекта за одговорно управљање отпадом од хране који заједнички спроводе Наци-

онална алијанса за локални економски развој, Немачка организација за међународну сарадњу – ГИЗ и компанија Есотрон. Истраживање о познавању процедура за одговорно управљање отпадом од хране показало је да угоститељски објекти на дневном ни-

АЊУ ЗАКОНА воу просечно произведу око осам килограма отпада од хране, док здравствене установе у којима се припрема и служи храна свакодневно генеришу чак три и по пута више, или до двадесет осам килограма. И док око две трећине угоститеља, и здравствених установа у којима се спрема и служи храна, признаје да одваја сав отпад од хране, из скоро петине фирми и установа отпад се баца у контејнер. Шеф Јединице за заштиту животне средине Националне алијансе за локални економски развој Слободан Крстовић упозорава да највећи број установа у којима се отпад од хране не збрињава на адекватан начин као главни предуслов да би почели да га одвајају наводе потребу постојања одговарајуће инфраструктуре. Додатним условом оцењено је постојање

обавезујућег законског оквира, али и увођење подстицајне политике којом би се наградило правилно управљање отпадом, а укључује умањење пореза или накнада за одношење отпада. Једним од добрих начина за информисање угоститељских објеката, и других великих кухиња, на ову тему је Водич за правилно управљање отпадом од хране који нуди практичне савете за одговорно управљање овом врстом отпада у седам корака. Један од аутора водича, који су креирали Национална алијанса, Естрон и ГИЗ, регионални менаџер компаније Есотрон за прикупљање и обраду отпада, Бојан Глигић подсећа да се отпад од хране углавном не раздваја од осталог комуналног отпада. Због тога се приоритетним оцењује спречавање стварања отпада смањењем порција,

или бољим планирањем набавке, а када настане рад на његовој сепарацији уз контактирање овлашћеног оператера да га збрине на начин који није штетан по животну средину. Начелница Одељења за управљање отпадом у Министарству заштите животне средине Радмила Шеровић најављује скору измену Закона о управљању отпадом од кога се очекује да отвори простор и посебним правилником о управљању биоразградивим отпадом унапреди област збрињавања отпада од хране. Правилник би обавезао генераторе ове врсте отпада да га предају регистрованом оператеру, што је један од предлога Националне алијансе као аутора предлог нацрта правилника. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Амбициозни планови за наредне две године

УНАПРЕЂЕЊЕ ИНСПЕ - Флексибилан рад, дигитална фискализација и реформа непореских намета главни приоритети Савеза за фер конкуренцију Националне алијансе за локални економски развој. - Циљ да се до 2022. изради план укрупњавања инспекција у тринаест до петнаест самоодрживих инспектората, чиме би се повећала њихова аутономија и ефикасније користили људски и материјални ресурси напређење система фискализације кроз дигитализацију, законско регулисање флексибилних облика рада и успостављање јавног регистра непореских намета, како би се повећала предвидивост пословања, главни су приоритети за које ће се, код нове Владе Србије, залагати Савез за фер конкуренцију Националне алијансе за

МАГАЗИН

20.9.2020.

локални економски развој. Да ће на овим пословима истрајавати током наредне две године потврдио је на свечаном заседању овог тела председник Иван Милетић, директор корпоративних послова у компанији Philip Morris Services. Као један од приоритета истакнуто је и даље унапређење инспецијског

надзора као контролног механизма, а министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић подсетио на циљ да се до 2022. изради план укрупњавања инспекција у тринаест до петнаест самоодрживих инспектората, чиме би се повећала њихова аутономија и ефикасније користили људски и материјални ресурси. Увођењем

ЕКЦИЈСКОГ НАДЗОРА цију чуло се да се, поред ефикаснијег инспекцијског надзора, реформе паушалног опорезивања, увођења еФактуре, реформе сезонског запошљавања и промоције безготовинског плаћања, највећим постигнућем оцењује почетак рада на пореском растерећењу зарада. Подсећање на пету годину спровођења Националног програма за сузбијање сиве економије прилика је за потврду да је до увођења ванредног стања, половином марта ове године, у потпуности или делимично усвојено педесет одсто мера предвиђених тим документом. Значајним кораком у наредном периоду оцењује се убрзан рад на примени преосталих мера од којих је првом означено проширење Закона о поједностављеном ангажовању сезонских

радника и фискална лутрија. Савез за фер конкуренцију, који окупља тридесет шест чланова из редова привреде, локалних самоуправа и организација цивилног друштва, основан је као први пример институционализованог јавно-приватног дијалога кроз стручну групу за сузбијање сиве економије. Наредне две године Савез за фер конкуренцију ће водити, директор корпоративних послова у компанији Philip Morris Services Иван Милетић, док ће потпредседници у новом сазиву бити директорка компаније Мастеркард за Србију, Црну Гору и Босну и Херцеговину Јелена Ристић, партнер у компанији КПМГ Игор Лончаревић и директор представништва Атлантик групе Зоран Даљевић. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

јединственог електронског система еИнспектор већ је значајно унапређена ефикасност, а верује се да би кроз укрупњавање у самоодрживе инспекторате могла да се добије служба у рангу европских земаља. Значајним кораком ка том циљу министар оцењуе јединствени Контакт центар, уведен од марта ове године, који грађанима и привреди омогућава да на једном месту пријаве уочене неправилности за било коју од четрдесет четири инспекције. О ефектима овог механизма најбоље сведочи податак да је у првих пет месеци упућено шет хиљада и четири стотине позива, а највише због повећања цена производа, незаконитих отказа и неиздавања рачуна. На седници Савеза за фер конкурен-

20.9.2020.

МАГАЗИН

Светски дан борбе против лимфома

СЛОЈ ДОДАТНИ И - Септембар је период кад се у целом свету обележава Светски дан борбе против лимфома и свих хематолошких малигнитета. - Пацијенти са хематолошким малигнитетима се сматрају критичном групом када је у питању било која инфекција, посебно вирус о коме се мало зна. - Више од годину дана доступна мобилна апликација за праћење симптома код пацијената са лимфомом и лимфоцитном леукемијом. - Онлајн саветовалиште за пацијенте са лимфомом омогућава пола сата комуникације са лекаром

ИХ ПРОБЛЕМА о пре пет година безмало шездесет одсто грађана Србије о лимфому није знало ништа, или врло мало. Да се ситуација мења потврђује податак да се данас зна више, али и даље недовољно. То су основне поруке трибине посвећене обележавању Светског дана борбе против лимфома и подизању свести о овој болести у организацији Удружења оболелих од лимфома Липа. Они који су имали било какав кон-

такт са обољењем знају са каквим се проблемима и изазовима срећу и колико је тешко живети са лимфомом. Додатни слој анксиозности, страха и несигурности у животе пацијената, и чланова њихових породица, додала је пандемија корона вируса, а како су се струка и удружења пацијената адаптирали на новонасталу ситуацију, да ли је било проблема и како су превазиђени, покушали су да одговоре директор Клинике за хематологију Клиничког

центра Србије, и председник Српске лимфомске групе, доцент др Дарко Антић и председница Удружења оболелих од лимфома Липа Маја Коцић. Податак да је септембар сваке године период кад се у целом свету обележава борба против лимфома, и свих хематолошких малигнитета, повод је да се и у Србији низом манифестација подстакне подизање свести о проблемима које имају оболели. Значајан партнер у реализацији тог задатка су

20.9.2020.

МАГАЗИН

Српска лимфомска група и Клиника за хематологију који су допринели стицању потребних знања о лимфому и значају препознавања симптома на време како би се што пре приступило лечењу. Због ослабљеног имуног система пацијенти са хематолошким малигнитетима се сматрају критичном групом када је у питању било која инфекција, посебно вирус о коме се мало зна. Због тога је након проглашења епидемије корона вируса све дотадашње проблеме додатно продубио слој страха и несигурности пацијената и чланова њихових породица, али и лекара. Да се први дани преброде на што лакши начин допринео је низ упутстава и препоруке др Антића о превентивном мерама које треба предузимати, а акценат је стављен на понашање пације-

ната на активној терапији и оне којима су, по окончаном лечењу, следиле редовне контроле. Иако Удружење годинама уназад следи добро креирану стратегију потреба да се адаптира новим условима, и промени начин рада, појачала је тежњу за применом нових технологија и решења у која се убрајају предавања у дигиталном облику диступна на јутјуб каналу и сајту. Повољност више је мобилна апликација за праћење симптома код пацијената са лимфомом и лимфоцитном леукемијом која је доступна више од годину дана. - Након завршетка ванредног стања настојали смо да повежемо пацијенте који су били на редовним контролама са хематолозима па смо направили специјално дизајнирану пралтформу,

онлајн саветовалиште за пацијенте са лимфомом, која омогућава да пацијент и хематолог током пола сата комуницирају као да су у ординацији. Преко ове платформе укључили смо и нутриционисту, а психолошку подршку нашим апацијентима пружа психотерапеут који помаже Удружењу. На тај, начин што имамо индиивидуалне или групне психотерапије преко „зума“, трудили смо се да покријемо оно што можемо, колико можемо, и оно што су пацијенти највише тражили, каже Коцић. Иако су од почетка епидемије све активности Удружења подређене новонасталим околностима и даље нема довољно информација о ономе шта се може очекивати по окончању, посебно кад су упитању тешки пацијенти. Бар

део одговора требало је да пружи анкета послата на адресе хиљаду двеста пацијената од којих је триста шездесет реаговало у року од само десет дана. Резултати анкете потврђују да је трећина њих завршила са лечењем три године раније, седамдесетак у периоду између једне и три године пре пандемије, а осамдесет непосредно пре појаве. У Удружењу потврђују да се најбитнијим сматрају пацијенти код којих лечење није завршено, а од деведесет колико се одазвало позиву да попуни упитник осамдесет није имало прекид у примени терапије. Уз осморо који су прекинули терапију на период краћи од две недеље двоје није било у могућности да потврди када ће бити настављена. Од пацијената који су завршили са

лечењем није се ни очекивало да иду на редовне контроле, сем у случајевима кад је то неопходно. Анкета потврђује да су у највећем броју контактирали лекара путем меила и телефона, постављали питања и добијали одговоре. Педесет четворо је контактирало лекара путем онлајн саветовалишта, а педесет седам потврдило како није успело ни на који начин. У Удружењу подсећају да су то пацијенти лечени у установама које су радиле у ковид режиму. Иако је лимфом малигна болест, рак лимфног ткива, у веома ретким случајевима захвата и неке друге органе што, оболеле доводи у доста неизвесну ситуацију. Слична лимфому је хронична лимфоцитна леукемија, обољење које се разликује по томе што,

осим увећања лимфних чворова, доводи до продора у крв. Код већине пацијената лимфом се манифестује увећањем лимфних чворова, а један од додатних симптома је појава повишене телесне температуре. Др Антић подсећа да лимфоми, као и све малигне болести, има веома различите узроке, генетске, утицај средине и друге, што сведочи да их, као и сва онколошка обољења, карактерише мултифакторијалност. Зато је најважније да се пацијент када осети прве тегобе, неспецифичне попут повишене температуре или специфичније увећањем лимфних чворова, што пре јави лекару да би, након додатне обраде према одређеним алгоритмима, био упућен на даље лечење у установу терцијарне здравствене заштите. Т. Радовановић

Конкурс за литерарне и ликовне радове

ПРОМОЦИЈА ЗДРАВИХ СТИЛОВА ЖИВОТА - Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, Центар за промоцију здравља и мрежа института за јавно здравље расписали конкурс за избор најбољих ликовних и литерарних радова на три теме, „Здраве навике и здрави зуби“, „Подржи дојење - за здравију планету“ и „Здравље на уста улази“. - Рок за слање радова предшколаца и ученика основних школа истиче 20. октобра ознато је да се склоност према одређеним сферама живота, однос и понашање у одређеним ситуацијама, најбоље учвршћује још у раној младости. То су међу првима схватили здравствени радници па су, поводом обележавања значајних датума из календара јавног здравља, организовали различите конкурсе за избор најбољих ликовних и литерарних радова деце предшколског и школског узраста на различите теме. Ванредна ситуација уведена половином марта након појаве корона вируса, и поремећаји у одвијању образовног процеса, утицали су да неки од њих буду одложени за време кад здравствена ситуација буде повољнија. Почетак школске године био је довољна гаранција да Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, Центар за промоцију здравља и мрежа института за јавно здравље распишу конкурс за избор најбољих ликовних и

МАГАЗИН

20.9.2020.

литерарних радова на три теме, „Здраве навике и здрави зуби“, „Подржи дојење - за здравију планету“ и „Здравље на уста улази“. Конкурс је намењен деци из предшколских установа и ученицима основних школа са циљем да се подстакне здравствено васпитни рад на тему оралног здравља, правилне исхране и подршке дојењу као најоптималнијем начину исхране новорођенчади и одојчади. За сваку од тема, по три најбоља ликовна рада у категорији предшколског узраста и по три најбоља литерарна и ликовна у категорији ученика узраста од првог до четвртог и петог до осмог разреда, предшколске установе и школе могу да доставе окружном заводу, или институту, за јавно здравље или Центру за промоцију здравља, најкасније до 25. октобра 2020. године са назнаком од категорија на коју се односе. Најбољи радови биће изабрани на нивоу округа, а затим ће их окру-

жни заводи, или институти, за јавно здравље доставити Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ до 20. новембра 2020. године како би се прогласио и промовисао најбољи за сваку од кампања, а најбољи ће бити штампани у виду постера током 2021. године. Ииако, у складу са могућностима, на окружном нивоу могу бити обезбеђене награде, конкурс није наградног карактера већ се кроз избор и промоцију најбољих дечијих радова подстиче здравственоваспитни рад. Организатори подсећају да ће најбољи радови бити изабрани и промовисани на окружном нивоу, а најбољи на националном нивоу бити постављени на сајту Института за јавно здравље Србије. Уједно ће бити коришћени за дизајн и штампање здравствено-промотивног материјала у циљу континуиране промоције здравих стилова живота. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Фудбал више од игре: Владан Вићентијевић (3)

МАГАЗИН

20.9.2020.

ОД ГОДАЧИЦЕ ДО СВЕТСКИХ ВИСИНА

ако се, као фудбалски судија коме се смешила успешна интернационална каријера, исувише рано опростио са пиштаљком Владан Вићентијевић се није опростио од фудбала, па је наставио да контролише суђење млађих колега на утакмицама Суперлиге. Док је још дувао и пуштаљку, или махао поред аут линије, трудио се да не подлегне притисцима и не донесе неку одлуку која се коси са основним нормама понашања правог фудбалског судије. Зато је ваљда и касније као председник судијске организације Србије инисистирао на томе, посебно код 11 Краљевчана који су се налазили на листи оних који су у то време делили правду на утакмицама Друге савезне лиге велике Југославије. Понекад би се, каже, и љутили на њега што је тра-

жио да буду поштени и воде рачуна прво о освом образу и не обазиру се на друге о којима су кружили различите приче. - И данас бих, кад бих се вратио, ишао истим путем, јер је образ најбитнији – каже Вићентијевић свестан свих лепих тренутака које му је пружило суђење. Суђење му је и оставило низ лепих тренутака у животу. То су пре свега бројна путовања по земљи и иностранству, познанства и пријатељства која трају годинама, а то је, сигуран је, највеће богатство. Када је давне 1978. године полагао испит за судију савезног ранга на челу комисије која је оцењивала радове кандидата био је врховни војни тужилац Радослав Ракић, човек са два факултета који је перфектно говорио три светска језика. На велико изненађење,

и задовољство, новопеченог делиоца правде у часопису „Фудбалски судија“ објављен је његов испитни рад на тему „Сарадња судије и судије помоћника“. Био је то велики подстрек да се, по наговору Ракића, посвети писању првог „Приручника за фудбалске судије“. Само шест месеци после првог из штампе је изашло и допуњено издање, а од тог периода име Владана Вићенијевића као аутора записано је на корицама више од двадесет стручних књига. Рад на усвршавању теоријских знања о фудбалској игри никада није престао, па и сада дотерује приручник за тренере УЕФА школе у којој будући фудбалски учитељи добијају одговарајуће лиценце. Пуних двадесет година рецензент свих публикације је врхунски теоретичар и дугогодишњи генерални секретар Фудбалског савеза

20.9.2020.

МАГАЗИН

Србије из најсрећнијих времена Константин Зечевић. Када је 2005. године у Кладову организована прва школа за фудбалске судије од непроцењиве помоћи полазницима био је „Приручник за судије почетнике“. Од тада председник судијске организације Србије покушава да убеди одговорне у Министарству просвете да, уз приручник који је прихваћен као наставно средство, суђење и правила фудбалске игре постане факултативни педмет у средњим школама. Правила фудбалске игре полагали су пред Владаном Вићентијевићем и прослављени српски репрезентативци Немања Видић, Крстајић, Нађ, Томић, Буњевчевић... фудбалери који су тајне спорта учили од највећих светских имена, а били спремни да у школи за тренере савладају нова знања. Судијска, а касније и фудбалска, каријера обиловала је многим функцијама, прво у Фудбалском савезу Западне Србије па даље. Као члан Извршног одбора овог савеза, председник комисија за унапређење фудбалских судија, правила фудбалске игре и других обављао је и дужност председника судијске организације Србије. Највећи допринос је, каже, дао на локалном нивоу где је више од 30 година био генерални секретар разноразних савеза, од међуопштинког до регионалног када је успео да седиште Међурепубличке лиге за Македонију, Црну Гору и Косово буде у Краљеву. Последње три године, до одласка у заслужену пензију, Владан Вићентијевић је професионално обављао дужност генералног секретара окружне фудбалске организације која је уживала велики углед у земљи. После немилих догађаја током претходне године, када је пет пута заказивана, а четири пута поништавана, седница скупштине на којој је требало избрати председника савеза не може да се отме утиску да најновија структура у овој организацији није на нивоу који заслужује. Незаобилазна тема у разговору са човеком који је највећи део живота провео у фудбалској организацији је пропуштена шанса фудбалера Слоге да се домогну најелитнијег ранга такми-

чења. Тешко је генералном секретару Слоге, из периода када је овај клуб нешто значио на много ширем простору од оног којим је омеђена данашња Србија, да прича о седмдесетим годинама и неуспеху у квалификацијама за улазак у Прву савезну лигу. После те утакмице, о којој се већ четрдесет година прича са сетом, стропоштала се Слога до зонских лига, играла у Обрежју, Заблаћу и другим забитима да би поново почела да заузима место које јој припада. Било је и у то време појединаца који су покушавали да се овајде о клуб, па је Вићентијевић осетио потребу да се дистанцира од њих. - Покушао сам да укажем да је фудбал ипак поштена игра у којој човек треба да има и образ и морал, а неки су то видели као полигон да евентуално продају играче, да Слогу претворе у бизнис, па су заборавили и бројне пријатеље који су помагали клубу. Данас је Слога опет на стазама повратка у виши степен такмичења, али ово је нека друга земља, и неки други простор. Спортови као кошарка и одбојка имају дугу традицију која заслужује поштовање. Насупрот њима фудбал је стално у блату, данас ми се чини у живом блату. Онај ко је на раменима дављеника мисли да може да преживи, али тоне са њим у све дубље блато . И поред великог финансијског улагања Зоран Милашиновић се окружио

људима који нису из фудбала, онима који мало знају о фудбалу и имају још мање пријатеља у овом спорту који се много разликује од кошарке. Уз сва уважавања за оно што је дао Слоги не могу да нађем оправдње што је постао главни кадровик у фудбалским савезима округа и града, уместо да се окренуо врхунским функцијама на нивоу Фудбалског савеза Србије где се остварују нека такмичарска и друга права, јер је имао изузетан ветар у леђа у лику председника Олимпијског комитета Србије. Слоги је требало да се бави кровном, а не темељном политиком у основним фудбалским ћелијама. Зато је опет у ситуацији да се бори за голи

живот – каже Вићентијевић и упозорава на опасност која прети краљевачком лигашу. Ова године из лиге у којој се такмичи Слога треба да испадне шест тимова, што чини трећину оних који се боре за место на табели. Уз два тима који прелазе у Суперлигу сви испод петог места мораће да се суоче са опасношћу од испадања из лиге. За разлику од Слоге највећи број њих иза себе има подршку градских структура, више финансија, стабилан рад са струком и боље тимове. Слога је, подсећа Вићентијевић, и рекордер по смени шефова стручних штабова и тренера. Због свега сматра да би био превелики успех

20.9.2020.

МАГАЗИН

ако успе да за следећу такмичарску сезону обезбеди опстанак у овом рангу такмичења. - Има и нешто добро што је одрадио Милашиновић и људи око њега, а односи се на рад са млађим категоријама. Краљево је било један од ретких градова који су имали све селекције у најелитнијим такмичењима Фудбалског савеза Србије. То је добра база, али база коју чини доста деце са стране. Прошле године су две селекције испале из највишег ранга, али су млади фудбалери велико богатство за Слогу – каже Вићентијевић. Краљево је одувек, чини се специфично што је, не само кад је спорт у питању, склоно да више цени људе који долазе са стране него оне које има у својим редовима, а то се показало небројано пута. Било их је увек, а има их и сада у многим клубовима у земљи и иностранству, али се тешко прихватају у средини у коју би желели да се врате. Велики проблем за напредак фудбала у локалној средини је изузетно лоше стање фудбалске инфраструктуре. И док Краљево кубури са квалитетним тереном за такмичење у лиги Крагујевац има чак три изузетна објекта са условима за одигравање међународних утакмица. Сличне услове има и Крушевац, а и у знатно мањем Горњем Милановцу за само 11 месеци саграђен је велелепни фудбалски стадион и инфраструктура врхунског квалитета са условима за одигравање утакмица у свим временским условима. Приводе се крају и радови на комплетном реновирању стадиона чачанског Борца који је један од најстандарднијих клубова у савезном рангу такмичења. Низу околних градова који су одавно решили проблем одигравања утакмица на квалитетним стадионима треба придружити Лучане, Ужице и Нови Пазар који се током догађаја везаним за избор председника окружног савеза често помињао у негативном контексту. Чак и кад би неко одлучио да уложи знатна средства, и до савршенства доведе стадион Слоге поред железничке станице, морао би претходно да реши проблем својине над земљи-

штем испод њега. Стадион се налази на простору чији је власник Фабрика вагона, па би се врло лако могло догодити да приликом евентуалне приватизације ове фирме лако пређе у руке некога ко можда и нема симпатија према спорту. Са друге стране ни последња пресуда Трговинског суда у Београду, којом се поништава раскид уговора о приватизацији Фабрике вагона са бившим власником из Украјине, не иде на руку Краљевчанима. Још пре тридесет година је Владан Вићентијевић, као потпредседник Радничког савета Фабрике вагона инсистирао да се простор на коме се налази градски стадион изузме из власништва овог предузећа и укњижи на тадашњу општину Краљево. Од тога се одустало, али се идеја актуелизује поново поготово што Фабрика вагона граду на име накнада за разноразне комуналије дугује позамашна средства, па постоји могућност компензације. Чак и у случају да се све заврши на најповољнији начин искусни фудбалски радник није убеђен да ова локација представља добру перспективу за даљи развој фудбалског спорта. Боља је, каже, локација атлетског стадиона поред Ибра чије димензије терена задовољавају међународне прописе. Атлетска стаза је и онако ван употребе, терен би могао да се уреди, а са стране према Ибру дограде трибине тако да би стадион могао да прими и десетак хиљада гледалаца што би задовољило потребе Краљева. Околни градови су градили стадионе уз помоћ Фудбалског савеза Србије, а средствима која УЕФА даје за развој инфраструктуре. Краљево је шансу да добије средства пропустило, јер Градска управа годинама није мала разумевање за решење овог проблема. - Дошли смо у ситуацију да ниједан градоначелник никад није био на страни фудбала и није имао храбрости да стисне петљу и помогне решавању инфраструктурних проблема. Ако се не реши питање стадиона перспектива је јако лоша. Остали смо фудбалска рупа са клубом који се такмичи под веома тешким условима у овом степену такмичења, а који је по традицији коју

има заслужио много више – каже Вићентијевић и набраја многе мање градове који су имали довољно разумевања за проблеме својих спортиста. Међу њима су Јагодина, Кула, Борча... Основно питање које је било и повод за истраживање о стању фудбала у локалној средини требало је да пружи одговор на питање да ли Краљево треба да чека следећих 40 година како би стекло шансу да има фудбалски клуб у најелитнијем рангу такмичења. Владан Вићентијеви верује да не треба. Средњорочни програм оздрављења Слоге требало би да одговори на бројна питања, између осталих да дефинише и власничку структуру каква данас не улива наду да би могао да се обезбеди стабилнији и дуготрајнији опстанак. - Статус клуба се не зна, траже се паре из градског буџета, а као финансијер се појављује неко други. Без консензуса о судбини Слоге и снажне градске подршке, одвајања одређених средстава, и окупљања свих фудбалских људи око пројекта који би значио повратак у највиши ранг такмичења, нема нам перспективе. Сви су отишли далеко напред, ми каскамо и следећих десетак година тешко је да можемо да повратимо нешто. Највећи успех био би да Слога, са оваквом инфраструктуром, остане у овом рангу такмичења што је тешко. Ситуација у привреди, и граду, је тешка. Велике дугове имају и кошаркаши, Машинац је расформиран у току једног дана, а плашим се да се то не деси и Слоги ако Милашиновић дигне руке од свега. Мислим да ако дође до тога град неће имати могућности да покрије сва евентуална потраживања – каже Владан Вићентијевић. T. Радовановић Фото: М. Радовановић

Владан Вићентијевић

Из Мињине кухињице www.minjina-kuhinjica.com

МИНИ КРОФНЕ ИЗ РЕРНЕ Потребно за 12 крофни: 120 г брашна 65 г шећера 1 кашичица прашка за пециво Др. Оеткер 1/4 кашичице бикарбоне соде прстохват соли 1 јаје 150 г киселе павлаке 20 % мм 2 кашике уља чоколадни дискићи у боји уље калуп

МАГАЗИН

20.9.2020.

За декорацију:

Какао мрвице Др. Оеткер Миx срца Др. Оеткер Цветићи Др. Оеткер Подмажите калуп за крофне (погледајте испод рецепта у напомени где можете да га набавите). Укључите да се рерна загреје на 200 °Ц. У суд сипајте брашно, шећер, прашак за пециво, бикарбоне соду и пр-

стохват соли. Промешајте. У други суд сипајте киселу павлаку, јаје и уље. Промешајте па додајте у суве састојке и поново промешајте да се смеша уједначи. Сипајте у посластичарску кесу и уз помоће ње пуните калуп за крофне. Пеците око 15-18 минута зависно од ваше рерне. Када су крофне печене, оставите пар минута да се охладе калупу, па уз помоћ виљушке извадите крофнице и оставите скроз да се охладе. Глазирајте их чоколадом и украсите по жељи. Како сам све то радила погледајте у видеу на мом Yоутубе каналу, који можете да потржите тако што кликнете да га пратите, то је довољно. Напомена: Калуп и чоколаду у дискићима можете набавити код Тање на страници Свет Посластичара и не само то, него и све друго што вам потребно када правите торте и колаче.

На репертоару Биоскопа „Кварт“ Снежана и седам патуљака

ма шта да изгуби – осим ње. Да ли је заиста спреман да се промени због љубави, колико је она спремна да опрости и, још важније, свиђа ли јој се заиста слика будућности с Хардином, само су нека од питања која очекују одговоре током сто пет минута филма. У саги о љубави, у режији Роџера Камбла према сценарију који су написали Ана Тод и Марио Селаја, водеће улоге тумаче Хиро Фајнс, Џозефин Ленгфорд, Дилан Спроус, Селма Блер и Чарли Вебер. Филм је на репертоару биоскопа до среде 23. септембра у пројакцијама које почињу од 20 сати.

Роберт Дениро, Ума Турман и Кристофер Вокен. Филм се приказује још данас, а последња пројекција почиње два сата пре поноћи.

Краљ острва

20.9.2020.

Рат са деком

Филм доноси познату прича у новом издању, јер се чаролија овога пута не скрива у јабуци него у магичној црвеној ципелици помоћу које ће се принцеза ослободити клетве која ју је претворила у патуљка! Анимирана породична авантура у 2Д формату синхронизована на српски језик, оригиналног назива „Црвене ципелице и седам патуљака“, настала је по сценарију који је редитељ Сунг-хо Хонг написао са ВингСуб Ан. Филм се приказује до 23. септембра, а пројекције почињу у 18. сати.

МАГАЗИН

После судара

„После судара“ је наставак култног филма о љубави и страсти двоје младих која не признаје границе. Снимљен је према бестселеру Ане Тод који је проглашен новом глобалном сензацијом, попут еротско-романтичне трилогије „Педесет нијанси сиве“. Након бурног почетка везе,и шокантног открића, Теса и Хардин морају да пронађу начин да наставе своју романсу и одговоре на питање може ли заиста опстати љубав која не признаје границе.Док Теса полако почиње да увиђа како би могла да изгуби све, Хардин схвата како не-

Питер је веома близак са својим деком Џеком,али је од тренутка када се усели код његове породице присиљен да се одрекне спаваће собе као највредније имовине. Зато ни од чега неће презати како би је повратио, па са пријатељима смишља низ смицалица како би истерао Џека. Али, дека се не предаје тако лако па врло брзо долази до свеопштег рата. Породичну комедију са елементима драме, чије трајање за четрнаест минута премашује сат и по, Тим Хил је режирао према сценарију који су написали Том. Џ. Естл и Мет Ембер а водеће улоге тумаче

Скот је имао сметње у развоју од седме године, када му је погинуо отац ватрогасац. Сада је на средини двадесетих а мало тога је постигао јурећи санда постане мајстор тетоваже. Док његова млађа амбициозна сестра одлази на колеџ, Скот и даље живи с мајком, исцрпљеном медицинском сестром хитне помоћи и проводи дане тако што пуши траву и дружи се са екипом коју чине Оскар, Игори Ричи, а потајно се виђа са другарицом из средње школе Келси. Међутим, када његова мајка почне да се виђа са брбљивим ватрогасцем Рејем, започеће низ догађаја који ће Скота натерати да се избори са својим болом, направи прве кораке ка одрастању и напредовању у животу. Комедију са елементима драме, чије трајање за шеснаест минута премашује два сата, Џад Ептоу је режирао према сценарију који је написао са Питом Дејвидсоном. Филм се приказује дао средине недеље, а пројекције почињу у 22 сата.

МАГАЗИН

20.9.2020.

Филмови које смо гледали - 1962.

Добрица Кобрица

ЧАКАНОВИЋ

МАГАЗИН

20.9.2020.

Народ разрогачених очију, посматра - „слепу“ власт!

Срби су се давно одрекли живота; данас га само – имитирају!

Хоће нас - „заобилазнице“? Свако добро – заобилази Србију!

Назиру се „корените промене“!? Убрзо, прелазимо на – корење!?

МАГАЗИН 20.9.2020.

Прва лига Србије

Слога - Земун 1:2

МАГАЗИН

20.9.2020.

Рибница - Војводина 3:1

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ИЗМЕЂУ 20. ДО 26. СЕПТЕМБРА

МАГАЗИН

20.9.2020.

20. септембар

480. п. н. е. — У поморској бици код острва Саламина у Егејском мору Грци под командом атинског војсковође Темистокла поразили Персијанце које је предводио краљ Ксеркс I, чиме је осигурана превласт Атине на мору. 1378 — Незадовољна папом Урбаном VI, група кардинала је за папу изабрала Клемента VII, изазвавши тиме Западни раскол. 1520 — На власт дошао султан Сулејман I Величанствени 1697 — У Рејсвијку код Хага Енглеска, Шпанија, Холандија и Свето римско царство потписали мировни уговор с Француском, чиме је окончан рат Велике алијансе. Вештом дипломатијом, Француска успела да задржи готово све освојене територије. 1857 — Трупе лојалне Источноиндијској компанији су поново заузеле Делхи и угушиле Индијску побуну. 1870 — Корпус берсаљера је ушао у Рим кроз Порта Пију и окончао уједињење Италије, окончавши практично привремену власт папа. 1909 — Парламент Уједињеног Краљевства је усвојио Акт о Јужној Африци из 1909., чиме је створена Јужноафричка Унија од бивших британских колонија Рт добре наде, Натал, Орање и Трансвал. 1928 — Велики фашистички савет постао врховно законодавно тело у Италији, уместо дотадашњег Већа посланика. 1945 — Свеиндијски конгрес и његови лидери Махатма Ганди и Пандит Нехру одбацили британски предлог о самоуправи и затражили пуну независност Индије. 1951 — Грчка и Турска постале су

чланице НАТО-а. 1960 — Тринаест афричких држава које су стекле независност и бивша британска колонија Кипар примљени у УН. 1970 — Совјетски космички брод „Луна 16“ спустио се на Месец и покупио узорке месечевог тла. 1976 — Социјалдемократска партија Шведске је изгубила на парламентарним изборима, први пут после више од 40 година. 1977 — Вијетнам и Џибути примљени у УН као 149. и 150. чланица међународне организације. 1979 — Жан-Бедел Бокаса, владар Централноафричког царства, оборен са власти у државном ударому који је организовала француска влада. Нов шеф државе, бивши председник Дејвид Дако, вратио земљи статус републике. Бокаса 1965. војним ударом срушио Дака, 1976. укинуо републику и прогласио се царем. 1984 — У нападу аутомобила-бомбе на амбасаду САД у Бејруту погинуло 16 особа, амерички амбасадор повређен. 1991 — Црногорски парламент у Жабљаку прогласио Црну Гору еколошком државом и прихватио декларацију о заштити природе. Пројекат прве еколошке државе у свету прихваћен 1992. на светском еко-самиту у Бразилу под покровитељством УН. 1999 — Мултинационалне снаге стигле у Источни Тимор и заузеле аеродром у главном граду Дилију, пошто су се повукле индонежанске трупе. 2001 — Албански екстремисти почели предају последњих количина оружја НАТО трупама у Македонији. У Парламенту почела дискусија о уставним амандманима којима би албанској мањини била гарантована већа

права. 2010 — Фокс телевизија је постала Прва српска телевизија.

21. септембар 1792 — На првој јавној седници Конвента укинута је апсолутна монархија у Француској и земља је проглашена за републику. 1860 — Англо-француске снаге су однеле победу против војске династи-

је Ћинг у бици на Паликау, што им је омогућило да заузму Пекинг. 1898 — Реформе од стотину дана су нагло прекинуте када је царица Циси ставила у изолацију цара Гуанг-сјија и преузела власт као регент. 1904 — Петар I Карађорђевић је крунисан за краља Србије. 1921 — У експлозији силоса фабрике БАСФ у Опауу, у коме је било складиштено око 4500 тона амонијум сулфата и амонијум нитрата погинуло је најмање 500 особа. 1938 — Влада Чехословачке прихватила је британско-француски план о препуштању Судетске области нацистичкој Немачкој. 1939 — Припадници фашистичке паравојне организације Гвоздена гарда су убили румунског премијера Арманда Калинескуа. 1949 — У Кини је формирана Цен-

трална народна влада на челу са Мао Цедунгом, који је 1. октобра прогласио Народну Републику Кину. 1955 — Војним ударом са власти значен председник Аргентине Хуан Перон. 1964 — Малта је постала независна после 164 године британске владавине. 1972 — Председник Филипина Фердинанд Маркос завео је ванредно стање у земљи и ставио у затвор хиљаде противника његовог режима. Маркос је остао на власти до 1986. 1973 — Југославија је прекинула дипломатске односе са Чилеом, десет дана после пуча генерала Аугуста Пиночеа, у којем је убијен председник Салвадор Аљенде. 1992 — Мексико и Ватикан су успоставили пуне дипломатске односе после прекида од 130 година. 1993 — Председник Русије Борис Јељцин распустио је парламент и суспендовао важећи устав под оптужбом да посланици у парламенту блокирају уставне реформе и изборе, изазвавши Руску уставну кризу. 1996 — На аеродрому у Боготи, у авиону председника Колумбије Ернеста Сампера, који је био спреман да полети у САД, после анонимне пријаве, пронађено је око четири килограма хероина. Председник је осумњичен за везе са нарко-мафијом, док је његова влада саопштила да се ради о намештаљци. 1999 — На Тајвану је у земљотресу погинуло више од 2.100 људи, а рањено око 8.700. 2000 — Руска влада је одлучила да замрзне уговор са Ираном о продаји ласерске технологије, након што су САД изразиле забринутост због могућности њеног коришћења у изради нуклеарног оружја. 2001 — Јапанско министарство иностраних послова саопштило је да ће свим банкама и финансијским институцијама у Јапану забранити да без дозволе владе обављају трансакције са компанијама и особама које су повезане са Талибанима и вођом терористичке организације Ал Каида Бин Ладеном.

22. септембар 1499 — Миром у Базелу окончан Швапски рат Швајцарске лиге и немачког краља Максимилијана I, а Швајцарска стекла независност. 1735 — Роберт Волпол постао први британски премијер који се уселио у резиденцију у Даунинг стриту 10 у Лондону. 1789 — Руско-аустријске снаге под командом руског војсковође Александра Суворова нанеле тежак пораз Турцима у бици код Римника. 1862 — Председник САД Абрахам Линколн је објавио проглас према ком сви амерички робови постају слободни грађани 1. јануара 1863. 1862 — Ото фон Бизмарк постао пруски канцелар. 1908 — Проглашена независност Бугарске. 1914 — Немачка подморница У-9 је потопила три застареле крстарице Краљевске морнарице, усмртивши око 1450 особа. 1923 — У Љубљани одржана скупштина феминистичких друштава Краљевине Југославије на којој је основана Феминистичка алијанса. 1934 — У експлозији у руднику Гресфорд у Велсу погинуло више од 260 рудара. 1940 — Јапанске трупе ушле, у Другом светском рату, у Француску Индокину. 1949 — Владе САД, Велике Британије и Канаде саопштиле да је СССР извео прву експлозију атомске бомбе 29. августа 1949. 1955 — У Великој Британији почела да ради комерцијална телевизија. Први плаћен оглас била реклама за пасту за зубе. 1960 — Проглашена независност афричке државе Мали с председником Модибом Кеитом. 1974 — У урагану у централноамеричкој држави Хондурас погинуло око 5.000 људи. 1979 — Амерички сателит је регистровао јак бљесак непознатог порекла који је личио на експлозију нуклеарног оружја код Острва Принца Едварда.

20.9.2020.

МАГАЗИН

1980 — Копнене снаге Ирака ушле у Иран у намери да преузму контролу над Шат ел Арабом, чиме је ирачкоирански сукоб прерастао у прави рат, који је трајао наредних осам година. 1985 — Француски премијер Лоран Фабијус признао да су француски тајни агенти, на основу наређења владе, потопили у Новом Зеланду брод „Дугин ратник“ организације „Гринпис“. „Гринпис“ водио кампању против француских нуклеарних проба. 1992 — САД упутиле захтев генералном секретару Уједињених нација за формирање комисије за испитивање ратних злочина у Југославији. У приложеном извештају, руководства Србије, Југословенске народне армије и српске оружане снаге у Хрватској и БиХ оптужени за тешке злочине почињене током 15 месеци рата у бившој Југославији. 1993 — У јеку једне од највећих инфлација забележених у свету, Југославија донела закон о деноминацији националне валуте, према ком је од 1. октобра милион динара вредео један динар. 1993 — Речна баржа је ударила у железнички мост код града Мобил у Алабами, изазвавши најтежу несрећу у историји Амтрака, у којој је погинуло 47 особа. 1998 — На планини Ћићевици обновљене борбе српских снага безбедности и косовских Албанаца, а министар правде у Влади Србије Драгољуб Јанковић саопштио да су против 178 косовских Албанаца подигнуте оптужнице због тероризма, да је под истрагом 927, а у притвору 538 Албанаца са Косова. 2000 — Апелациони суд у Лондону донео одлуку о раздвајању девојчица, сијамских близнакиња, упркос противљену њихових родитеља, католика, чија религија не дозвољава такве ризичне оперативне захвате. 2012 — Одржан Први конгрес Привредникових стипендиста и српске омладине у Загребу поводом 115. годишњице оснивања Српског привредног друштва Привредник у Загребу

23. септембар 1840 — Црногорци су на Мљетичку, на Дурмитору, убили 80 турских војника и муселима Смаил-агу Ченгића, који је кренуо да скупља харач. О том догађају хрватски песник Иван Мажуранић испевао је херојски еп „Смрт Смаилаге Ченгића“. Црногорце је предводио Петар II Петровић Његош. 1846 — Немачки астроном Јохан Готфрид Гале открио је планету Нептун. 1866 — Српски кнез Михаило Обреновић и црногорски кнез Никола I Петровић закључили су уговор о заједничкој борби за ослобођење од Турака и уједињење српских земаља. Кнез Никола се обавезао да ће се у случају уједињења две државе одрећи престола у корист кнеза Михаила. 1897 — Основано Српско привредно друштво Привредник у Загребу. 1914 — У првом ваздушном нападу на Немачку, британско ваздухопловство бомбардовало је у Првом светском рату град Диселдорф. 1932 — Неџад, Хеџас и више других области које је под патронатом Уједињеног Краљевства на Арабијском полуострву припојила династија Саудита, ујединило се у државу Саудијска Арабија. 1956 — Велика Британија и Француска препустиле су Савету безбедности УН проблем Суецког канала. 1957 — Грчка је одбацила захтев Букурешта да се Румунија прикључи Балканском савезу, који су уговорима 1953. у Анкари и 1954. на Бледу закључиле Југославија, Грчка и Турска. Балкански савез основан је као одговор на војни притисак земаља источног блока на Југославију. 1973 — Хуан Перон изабран је трећи пут за председника Аргентине. Његова жена Изабела постала је потпредседник. 1987 — У Београду је одржана 8. седница Централног комитета Савеза комуниста Србије, на којој је дошло до прекретнице у иделогији и политици српских комуниста. У сукобу две фракције победила је тврда струја тадашњег председника ЦК СК Србије Слободана Милошевића, над умере-

ном политиком председника Председништва Србије Ивана Стамболића. Милошевић је потом извршио чистке у партији и медијима и обезбедио основ за своју националистичку политику. 1997 — На мировним преговорима у Северној Ирској, протестански унионисти су први пут после 75 година разговарали директно са вођама Шин Фејна, политичког крила Ирске републиканске армије. 1998 — Савет безбедности УН донео је резолуцију 1199 којом се захтева прекид ватре између српских снага безбедности и косовских Албанаца, предузимање мера за спречавање хуманитарне катастрофе и настављење преговора о окончању кризе на Косову и Метохији. Најављене су даље акције и додатне мере уколико резолуција не буде поштована. 2001 — САД су укинуле санкције Индији и Пакистану, уведене 1998, када су те две земље извршиле нуклеарне пробе. Левичарска партија, која потиче из бившег пољског комунистичког режима, освојила је већину гласова на парламентарним изборима у Пољској.

24. септембар 622 — Мухамед и његови следбеници су окончали своју хиџру од Меке до Медине како би избегли верски прогон. 1706 — Шведска и Саксонија склопиле мир у Алтрантштату којим се Шведска одрекла пољске круне и признала пољског краља Станислава Лешћињског. 1841 — Султан од Брунеја је предао Саравак британском авантуристи Џејмсу Бруку. 1852 — Француски инжењер Анри Жифар извео први лет дирижаблом на парни погон и прелетео 27 km од Париза до Трапа. 1863 — У Београду је основана Велика школа која је имала филозофски, правни и технички факултет. 1868 — У Суботици основана Градска музичка школа, прва музичка школа на подручју данашње Србије. 1877 — Јапанска царска војска је

поразила Саига Такаморија и самураје клана Сацума у бици код Широјаме, пресудној бици побуне Сацума. 1915 — Француска и Велика Британија у Првом светском рату отвориле Солунски фронт на који су упућене снаге са фронта у Галипољу. 1941 — Владе 15 земаља, међу којима и Влада Краљевине Југославије у избелиштву, потписале на конференцији у Лондону Атлантску повељу. Повељу у осам тачака 14. августа прокламовали председник САД Рузвелт и британски премијер Черчил као политички програм савезника у борби против Сила осовине у Другом светском рату. Тај документ касније послужио као основа Повеље Уједињених нација. 1941 — Партизани у Другом светском рату заузели Ужице, потом седиште Ужичке републике и Врховног штаба Народноослободилачког покрета Југославије до 30. новембра 1941, када су га поново заузели Немци. 1960 — У Њупорту поринут „Ентерпрајз“, први амерички носач авиона на атомски погон. 1971 — Велика Британија протерала 90 совјетских дипломата због наводне шпијунске делатности. 1986 — Београдски лист „Вечерње новости“ објавио Меморандум Српске академије наука и уметности, који је потом добио медијски третман српског националног програма и изазвао жестоке критике у Србији и другим републикама бивше Југославије, нарочито у Хрватској. 1988 — На Олимпијским играма у Сеулу канадски спринтер Бен Џонсон поставио светски рекорд у трци на 100 метара, 9,79 секинди. Шест дана касније утврђено да је био под утицајем допинга, резултат поништен, а Џонсону одузета златна медаља. 1990 — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Побеђују Василиј Иванчук и Гата Камски. 1990 — Председник Западне Немачке Рихард фон Вајцзекер потписао споразум којим ће 3. октобра 1990. две немачке државе поново бити уједињене. Источна Немачка формално напу-

20.9.2020.

МАГАЗИН

стила Варшавски пакт. 1993 — Краљ Нородом Сиханук поново преузео камбоџански престо и потписао нов Устав према коме је Камбоџа постала уставна монархија. 1970. Сиханук оборен са власти у државном удару десничара Лон Нола, а Камбоџа проглашена републиком. 1996 — САД, Русија, Кина, Уједињено Краљевство и Француска потписале документ о забрани нуклеарних проба. 1998 — Дан после позива УН југословенској влади и косовским Албанцима да прекину сукобе и насиље на Косову Савет НАТО одобрио издавање Акта упозорења за ограничену акцију из ваздуха и за „фазне ваздушне операције“ на Косову. 2000 — Владимиро Монтесинос, шеф тајне службе за безбедност перуанског председника Алберта Фуџиморија, напустио Перу у јеку политичке кризе која је водила новим изборим и затражио политички азил у Панами. Победом удружене опозиције на изборима у Србији и Југославији завршена владавина Слободана Милошевића. Не желећи да прихвати пораз, дотада владајућа Социјалистичка партија Србије и њен лидер Милошевић изазвали постизборну кризу која је окончана 5. октобра после масовних протеста широм Србије, а нов председник Југославије постао Војислав Коштуница, лидер Демократске странке Србије и председнички кандидат ДОС. 2001 — Председник САД Џорџ Буш наредио америчким финансијским институцијама да замржну рачуне 27 група и појединаца за које се сумња да помажу терористе.

25. септембар 1066 — Харолд Годвинсон је поразио Харалда Хадраду у бици на Стамфорд бриџу, чиме су окончани викиншки напади на Британска острва. 1345 — После три године безуспешних покушаја, српски цар Душан је освојио Сер, чиме је дошао у посед путева који су водили у Тракију и ка полуострву Халкидики. 1396 — Османска војска под коман-

дом Бајазита I је потукла хришћанску војску под командом Жигмунда Лускембуршког у бици код Никопоља. 1493 — Кристифор Колумбо испловио из луке Кадиз на друго путовање у Нови свет. 1513 — Конквистадор Васко Нуњез Балбоа је на обали данашњег Дајрена у Панами постао први Европљанин који је угледао Тихи океан из Новог света. 1555 — Карло V, Свети римски цар и лутерански кнезови окупљени у Шмалкалдски савез су склопили Аугзбуршки мир којим су изједначена права лутерана и римокатолика у Светом римском царству. 1932 — Шпанска покрајина Каталонија добила аутономију, то јест право на заставу, локалну скупштину и језик. Аутономија укинута 1939, када је Франко дошао на власт. 1943 — Совјетска Црвена армија у Другом светском рату ослободила Смоленск, једно од последњих значајних упоришта немачких нацистичких снага на територији СССР. 1957 — Припадници Америчке армије су допратили 9 црних ученика у средњу школу у Литл Року којој је наложено да прекине сегрегацију. 1959 — Разочаран политиком Владе, један будистички монах извршио у Коломбу атентат на цејлонског премијера Соломона Бандаранаикеа, који је наредног дана подлегао повредама. 1962 — Сони Листон постао светски боксерски шампион „тешке“ категорије када је у Чикагу у првој рунди нокаутирао Флојда Патерсона. 1963 — Војска у Доминиканској Републици је оборила либералну владу Хуана Боша и суспендовала Устав. 1973 — Амерички васионски брод „Скајлаб 2“ спустио се у Пацифик с три члана посаде, која су провела 59 дана у орбити око Земље. 1990 — Савет безбедности Уједињнеих нација увео ваздушни ембарго над Ираком и окупираним Кувајтом, којим се забрањују сви летови осим хуманитарних. 1991 — Савет безбедности УН усвојио резолуцију о ембаргу на извоз оружја у Југославију и позвао југословенске лидере да прекину сукобе.

1992 — Москва и Вашингтон одбацили један од последњих остатака „Хладног рата“, дозволивши слободу путовања руским и америчким новинарима и пословним људима у Русију, односно САД. 1994 — Швајцарци на референдуму прихватили план Владе о доношењу закона против расизма. 1997 — Британски суперсонични аутомобил поставио у Невади нов светски рекорд, постигавши брзину од 1.142 km на час. 2001 — Официр Армије Босне и Херцеговине, један од команданата у босанском рату Сефер Халиловић, добровољно се предао Међународном

суду за ратне злочине у Хагу. Он је оптужен да је у септембру 1993. учествовао у масакру више од 60 цивила, босанских Хрвата. 2005 — Грчка је постаје првак Европе у Београду, поставши тако прва земља која је истовремено првак старог континента у фудбалу и кошарци. 2016 — На данашњи дан 2016. године је у Републици Српској одржан референдум чије је питање гласило “Да ли подржавате да се 9. јануар обиљежава и слави као дан Републике Српске?” Позитивно се изјаснило 99,81 одсто грађана који су изашли на гласање.

26. септембар 1186 — Дубровник склопио мир са српским великим жупаном Стефаном Немањом, који је у два наврата покушао да заузме тај град. Споразум о миру био основ за касније уговоре Србије и Дубровника. 1371 — Маричка битка: код Черномена, Турци Османлије поразили српску војску браће Мрњавчевића, краља Вукашина и деспота Угљеше, који су у боју погинули. 1580 — Енглески морепловац и гусар Френсис Дрејк упловио у луку Плимут на завршетку свог путовања око света, које је трајало 33 месеца. Дрејк био први Енглез који је опловио земљу, за шта је добио титулу витеза од краљице Елизабете. 1687 — У бици с Турцима топовско тане млетачке војске изазвало експлозију у којој су тешко оштећени Партенон и Пропилеји на Акропољу, где је турска војска држала муницију. 1815 — Русија, Аустрија и Пруска формирале Свету алијансу, коју су касније потписали сви европски владари осим британског регента, папе и турског султана. Циљ савеза био да угуши револуционарне покрете у Европи после Француске револуције и Наполеонових ратова. 1853 — Јосиф Панчић постаје контрактуални професор новооформљене Катедре јестаствене историје и агрономије у Лицеју у Београду, указом кнеза Александра Карађорђевића. 1907 — Нови Зеланд, који је био колонија Велике Британије, постао доминион у оквиру Британског комонвелта. 1918 — Савезници у Првом светском рату почели општу офанзиву која је почетком октобра довела до слома Централних сила и завршетка рата. 1941 — У Ужицу су у Другом светском рату - два дана после ослобођења града - прорадиле партизанске фабрике муниције и текстила, у којима су ткани завоји и рубље за борце. 1960 — Кубански председник Фидел Кастро одржао је најдужи говор у историји УН. Говор је трајао чак 4 часа и 29 минута. Одржан први ТВ-дуел председнич-

ких кандидата. У оквиру кампање за председника САД, на националној телевизији суочили се тадашњи потпредседник Ричард Никсон и сенатор Џон Кенеди. 1969 — У Боливији војна хунта под вођством генерала Алфреда Ованда Кандије оборила председника Силеса Салинаса. 1980 — У Минхену на фестивалу пива у експлозији подметнуте бомбе погинуло 13, повређено више од 200 особа. 1984 — Уједињено Краљевство и Кина се споразумеле о враћању Хонгконга 1997. под суверенитет Кине. Хонгконг припао Британцима на основу мировног уговора у Нанкингу 1842, после Првог опијумског рата. 1988 — Канадском атлетичару Бену Џонсону одузета је златна медаља на 100 метара због позитивног резултата теста на допинг. 1989 — Вијетнам повукао своје трупе из Камбоџе, које су у тој земљи биле од краја 1978, оставивши снаге владе Хун Сена да се саме боре против маоистичке герилске организације „Црвени Кмери“. 1995 — Почело суђење бившем премијеру Италије Ђулију Андреотију, под оптужбом да је имао блиске везе с мафијом. Андреоти седам пута биран за премијера Италије и био је један од симбола послератне Италије. 1997 — Италијански суд осудио мафијашког боса Салватора Рина и 23 његова најближа сарадника на доживотни затвор због убиства судије Ђованија Фалконеа 1992. У земљотресу у централној Италији 11 особа изгубило живот, тешко оштећена средњовековна базилика Светог Фрање Асишког у Асизију. 2000 — Грчки ферибот „Експрес Самина“ налетео на подводни гребен код острва Парос и потонуо за 20 минута. У удесу брода који је превозио преко 500 путника, живот изгубило њих 72. 2001 — Белгија предала Међународном суду за Руанду бившег руандског министра за финансије Емануела Ндиндабахизија, оптуженог за умешаност у геноцид.

20.9.2020.

МАГАЗИН

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs