Issuu on Google+

МАГАЗИН Година I * Број 42 * 28. април 2013 * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевачки


Посебна седница Народне скупштине

МАГАЗИН

28.4.2013.

ВЕЋИНА ПОДРЖАЛА ИЗВЕШТАЈ ВЛАДЕ

2


За извештај Владе Србије о току преговарачког процеса Београда и Приштине у Бриселу, на посебној седници Скупштине Србије у петак вече, гласала су 173 посланика, 24 су била против, један је био уздржан, а пет није гласало. За извештај нису гласали посланици Демократске странке Србије, као и неколико посланика са Косова и Метохије из других странака

3


Н

МАГАЗИН

28.4.2013.

акон завршене расправе у Скупштини Србије председник Владе Ивица Дачић је потврдио да прихватање споразума представља и промену курса којим иде држава и позвао посланике да гласају за извештај Владе Србије о техничком и политичком дијалогу са Косовом. Подсећајући да и пут од 1.000 миља почиње првим кораком потврдио је да више нема времена за чекање јет постоји опасност да се изгуби све. Гласање за извештај није уперено против Срба са Косва и Метохије већ жеља да се избори за њихову сигурност и безбедност, да се премости тежак период, без иједног савезника на Западу. Прихватањем бриселског споразума мења се слика и улога Србије у региону и свету. Дачић је

4

објаснио да Србија није преговарала са НАТО у смислу писаних гаранција, али је делегација Београда са високом представницом Европске уније Кетрин Ештон учествовала у размени писама између Хашима Тачија и НАТО, када је Косово преузело обавезу, а писмом их обавестио генерални секретар Алијансе, да будуће Косовске снаге безнедности не могу да долазе на север, без сагласности Кфора. Ако се то деси Србија има право на адекватан одговор, поручио је Дачић и оценио да претње које је добио ових дана, па и док је трајала седница, да ће му „живот бити кратак“, нису понос већ срамота Србије. Поводом тврдњи да ће Срби напустити север Косова, зато што ће бити косовски закони, упитао је зашто то нису учинили Срби са југа

Србије, којих има више него Срба на северу. Зашто нису отишли са југа, из Грачанице, Штрпца, где се примењују косовски закони, упитао је Дачић. - Ми не можемо да имамо политику одбијања, морамо да учествујемо у процесу, јер ћемо остати и без територије и народа и онда више нећемо расправљати о Косову у парламенту, као што не разговарамо ни о Републици Српској Крајини. Нисам желео и није концепција Владе Србије, у жељи да оправдамо свој потез, да нападамо Србе са Косова, то је сулудо. Не смемо да правимо поделе, морамо бити јединствени - рекао је Дачић и потврдио да нису тачне тврдње да је Србија једина земља која се одрекла територије, нити је истина да је побе-


дила у рату са НАТО 1999. године. Србија се није одрекла дела своје територије већ јој је та територија одузета. Зато никада неће ни признати Косово као независну државу. Дачић је подсетио да је премијер Косова Хашим Тачи, током бриселским преговора, отворено говорио да ће он, ако Србија не прихвати споразум, успоставити суверенитет на свој начин. У уторак се настављају разговори са Србима са севера Косова и Метохије, а Србија неће престати са финансирањем њихових активности. Постигнут споразум није свеобухватни споразум, већ само сегмент који се тиче Заједнице српских општина након кога следе разговори о имовини, статусу Српске православне цркве, повратку расељених, енерге-

тици и телекомуникацијама, а Канцеларија за Косово и Метохију неће бити укинута. Циљ преговора у Бриселу био је стављање тачке на прошлост, беду и бесконачне поразе, а споразум је највише што је Србија могла да постигне у овом тренутку. Споразумом многи нису задовољни, а сви би били срећни да је могло да се постигне више. Али, у политици и дипломатији мудрост је добити оно што се може, а онај ко се понаша другачије може да изгуби и оно што је већ реално добио. Дачић је потврдио да се спооразумом омогућавају безбедност, сигурност и бољи услови живота Србима на Косова, а да је алтернатива била блокирање преговарачког процеса, изолација земље и наставак процеса

доношења одлуке без Србије и на њену штету. - Крајњи резулат би био егзодус и нестанак Срба на Косову. Док год седимо за преговарачким столом имамо шансу да поправимо позицију и заштитимо свој интерес, а када од стола устанемо губимо све - рекао је и нагласио да ова Влада то није желела да допусти. Бољи су компромиси и мале победе, него велики епски порази и кукњава над светском неправдом – рекао је Дачић и поновио да се споразумом омогућава наставак европских интеграција, које су од животне важности за народ и државу. Према његовој оцени, они који говоре о издаји, продаји и предаји Косова у грозници историјских и националних емоција не разумеју о

5


МАГАЗИН

28.4.2013.

чему се ради. Овим споразумом се не признаје независност Косова, нити се потписује капитулација, поручио је Дачић и нагласио да у споразуму нема ниједне речи о признању Косова, нити је то било ко из Европске уније то тражио од Београда. Да је тражено српска делегација не би прихватила споразум. Борба за коначно решење статуса јужне покрајине се наставља, а Србија може да очекује само оно што реално подржавају њени пријатељи и савезници, а не оно за шта мисли да је најбоље. Важно је да ће ово привремено решење омогућити да опстану државни и национални интереси, да се останемо на површини како би могло да се даље избори за коначно решење. Србија је кроз историју имала неколико пропуштених прилика а ова која је понуђена прилика је да проба на другачији начин да брани државне и националне интересе, а не да слави поразе, као што их слави већ више векова.

6

У априлу, пре 32 године, Председништво СФРЈ увело је ванредно стање на Косову, подсетио је Дачић, уз оцену да је Србија од тада готово стално живела у ванредном стању. - Ратовали смо, земља се мучила под санкцијама, били смо бомбардовани, губили и битке и територије и сами себе пљачкали. Данас је Србија опустошена и само ако будемо имали храбрости, ако не будемо ни себе, ни друге лагали и само уколико будемо имали јасну визију, моћи ћемо ми и наша генерација да изградимо државу, да нашој деци не оставимо да рашчишћавају рушевине. Зато смо преговарали, да ставимо тачку и на прошлост, и на беду, и на бесконачне поразе. Неко је ово морао да уради, да из ничега добије нешто. Није то много. Знамо да је премало, али знамо да је то тренутно све. Немамо ми Косово већ годинама, тамо нема српске војске, полиције нити институција, осим на једном малом делу Косова. Желео бих да вас подсетим на то, даме и господо, 2000. године, када сте

дошли на власт, какву сте ситуацију на Косову затекли и колико институција и колико их имате данас? То је учинак ваше власти. Из године у годину сте градили суверенитет Косова причајући да је Косово Србија и ништа не радећи на терену. До пре неки дан су те наше институције звали паралелним. Тражили су да их укинемо - рекао је Дачић. Обраћајући се посланицима Демократске странке Србије, Дачић је рекао да је ова власт то могла да игнорише и протера странце. Могла је да попали амбасаде и џамије, да топове усмери ка Косову и да постане европска Северна Кореја. - Шта би онда било? Победили бисмо? Освојили бисмо Приштину? Са вама на челу? Или би нам се догодило оно што нам се већ догађало у Републици Српској Крајини, у Републици Српској, да није било Дејтонског споразума и на Косову 1999. године. Овим су укинута оправдања и за ову и сваку будућу власт. Нема више скривања и сакривања иза Косова. Сами смо на


овој нашој голој ледини, и само од нас зависи шта ће на њој сутра да буде, фабрике, школе, болнице, станови или само непрегледна гробља и сузе. Ово је питање бити или не бити, али не само за север Косова, него и за целу Србију - упозорио је Дачић и поновио да је ово избор за Србију сутра - понижену у народним кухињама, угушену у сузама, или јаку, економски развијену у којој ће бити лекова за све и у којој ће Србија бити лек за све. Влада Србије је спремна да распише референдум о бриселском споразуму са Приштином, али под условом да сви примењују одлуку која ће бити донета на том референдуму. - Ићи ћемо на референдум. Ако народ одлучи другачије, ми нећемо бити на функцијама, али ако народ одлучи да прихвати споразум, сви који га одбијају мораће да га спроведу - нагласио је Дачић у Скупштини Србије. Улога Србије је јасна, она је била и остаће гарант стабилности у источној Европи, поуздан партнер и добар ком-

шија свим државама, поуздан промотер европских интеграција и регионалне сарадње. Влада Србије задржава право и обавезу, коју су јој дали грађани Србије, да чува националне и државне интересе, а главно средство у томе је дијалог са грађанима, са партнерима са којима дели историју, али мора поново да изгради поверење мирним, дипломатским путем и економском интеграцијом и европске и светске токове. Прошле недеље је послата јасна порука свима, грађанима, партнерима у међународној заједници и Европској унији о политици коју је Србија решена да води како би решила историјски и највећи проблем са којим се суочава, питање Косова и Метохије. - Успели смо јасно да предочимо нашу спремност за компромис у интересу грађана Србије и Срба са Косова и Метохије, рекао је Дачић и додао да се прегова��ало са дојучерашњим противницима како би се постигао договор који је у интересу свих и интересу

будућности. - Када наша позиција није била најбоља, јединствено смо доносили одлуке не само да одбијемо, већ да јасно кажемо шта желимо и зато смо успели да постигнемо минимум разумевања и постигнемо споразум са Приштином. Спремни смо и директно да разговарамо са Приштином, иако то не значи да не ценимо добре услуге Кетрин Ештон и Европске уније – рекао је Дачић и указао да је сада пред Србијом ефикасна примена споразума са Приштином, што ће дати додатан замајац за убрзану европску интеграцију Србије. То је и био повод да од свих чинилаца затражи подршку за економску политику како би се искористила позитивна клима споразума са Приштином. Од министара се тражи да се спреме за преговоре када Србија добије датум за почетак преговора о чланству у Европској унији. Т. Радовановић

7


Изборна скупштина Градског одбора Нове Србије

МАГАЗИН

28.4.2013.

ОБАВЕЗА ДА СЕ РАД

8


И И ВИШЕ И БОЉЕ

- Изабрано ново руководство и чланови Градског одбора Нове Србије. – Председник Градског одбора Томислав Илић, потпредседници др Зоран Миљковић и Ружица Јовановић. – Од распуштања Градског одбора у октобру прошле године странци у Краљеву приступило 300 нових чланова

9


МАГАЗИН

28.4.2013.

К

10

ада је на основу члана 33 Статута Нове Србије, одлуке Извршног одбора и налога председника странке Велимира Илића донета одлука о распуштању Градског одбора у Краљеву за повереника странке је именован Предраг Матић коме је поверен важан задатак. По преузимању архиве, печата и све имовине странке требало је да, у складу са нормативним актима Нове Србије у статутарном року од 60 дана, који је почео да тече од 17. октобра прошле године, организује Изборну скупштину Градског одбора у Краљеву. Генерални секретар Нове Србије Срђан Спасојевић и председник Окружног одбора странке Томислав Илић били су задужени да до избора пруже логистичку и сваку другу помоћ за функционисање Повереништва у Краљеву, а да заједно са повереником Предрагом Матићем доносе политичке одлуке и кадровска решења везана за функционисање локалне власти. Повод за доношење овакве одлуке била је криза у руковођењу Градског одбора Нове Србије у Краљеву, неодржавање седница одбора и поремећени унутарстраначки односи. Па иако је према Статуту рок за одржавање Скупштине шездесет дана од дана распуштања Градског одбора, а истекао је 17. децембра, од централе странке је добијена сгласност да он може бити продужен за додатних тридесет дана. Упркос разлозима који су били повод за распуштање Градског одбора новонастала ситуација се није битно у негативном смислу одразила на рад странке у Краљеву. Из сталних контаката са одборницима Нове Србије у Скупштини града, председницима и члановима управних одбора, онима који имају друге функције у оквиру странке и представницима омладине могло се закључити да се рад одвија нормално. Шестој по реду скупштини у Краљеву, која је одржана у недељу 21. априла, присуствовало је 257 од укупно 346 чланова, а Предраг Матић је истакао да је странци од распуштања Градског одбора приступило око три стотине нових чланова. Импозантан број нових чланова је, истако је Матић, и обавеза да се у периоду који долази ради много више и боље. Градски одбор Нове Србије у Краљеву спада у ред оних који су први основани по формирању странке у Чачку. Зато је од почетка уживао велику подршку Главног одбора и ужег руководства странке која је постала важна учесница владајуће коалиције на републичком, али и многим локалним нивоима. Краљево, чуло се на скупштини, може да буде поносно на све што је председник Нове Србије Велимир Илић до сада урадио за град, али и сва села у околини, а међу члановима странке преовладава уверење да ће се то наставити и у наредном периоду. Новоизабрани председник Томислав Илић потврђује да је основни задатак после распуштања Градског одбора био да се очува страначка инфраструктура, а рад странке одвија нормално, што је у потпуности и остварено. На скупштини, којој су присуствовали председник странке Велимир Илић и председник Извршног одбора Мирослав Маркићевић, изабран је дванаесточлани Градски одбор на чијем челу ће се до наредне скупштине налазити заменик председника Скупштине града Краљева Томислав Илић. У раду ће му помагати два потпредседника, др Зоран Миљковић и Ружица Јовановић који имају безрезервну подршку руководства Нове Србије. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић


11


МАГАЗИН

28.4.2013.

ГРЕЈАЊЕ И ДАЉЕ ПО ВИШИМ ЦЕНАМА

12

- Враћање цена грејања, дефинисаних уредбом Владе Републике Србије чији је рок важења истекао крајем грејне сезоне 15. априла, једина тачка дневног реда десетог заседања Скупштине града. – Разматрање изостало с обзиром да предлог дневног реда није добио подршку довољног броја одборника


Десета седница Скупштине града

Н

ешто мање од сат и по трајала је десета седница Скупштине града на којој се од одборника очекивало да подрже предлог опозиције о враћању цена грејања на претходни ниво. Висина накнаде за грејање одређена је на основу Уредбе Владе Републике Србије која је важила само до краја овогодишње грејне сезоне која је завршена 15. априла. Након што је, и поред озбиљних примедби опозиционих одборника, уз 33 гласа за, 19 против и три уздржана, усвојен извод из записника са претходне седнице Скупштине града уследила је серија предлога Покрета за Краљево и Покрета Двери за допуну дневног реда. Предлози су се односили на доношење одлуке о придруживању градовима који су на својој територији забранили гајење генетски модификованих организама, финансирање јавних радова на чишћењу корита Ибра, формирање радне групе за формирање градских општина, финансирање трећег поку-

шаја вештачке оплодње, обезбеђивања бесплатних уџбеника за ученике прва четири разреда основне школе, формирање социјалног фонда, враћање тенка на Трг Светог Саве, израду стратегије за наводњавање, куповину бицикала за комуналне полицајце, субвенционирање медија и друго. И док су одборници Покрета за Краљево поједине предлоге за допуну дневног реда повлачили да би их боље припремили за наредну седницу која се учекује за две недеље друге су, позивајући се на искуство са претходне седнице, предлагали у форми радног закључка. Одборници Двери тражили су да се донесе одлука о забрани рушења постојеће хале спортова у наредних пет година, о издвајању средстава за регулисање градских раскрсница, прикључење мањих водовода на градску водоводну мрежу, организацију спортских и културних активности за децу и омладину током лета као и доношење Декларације о за-

штити Устава Републике Србије. Десету седницу карактерисало је често позивање на кршење Пословника о раду, реплике и захтеви да се гласање понови прозивком одборника. Посебно узнемирење изазвало је присуство припадника комуналне полиције које је заменик председника Скупштине града Томислав Илић објаснио захтевом надлежне инспекције да се забрани пушење у холу испред сале за седнице. Подршку предложеном дневном реду дало је 24 одборника, углавном из опозиције, док је њих 48 било против а један се уздржао од гласања. Како предлог дневног реда није добио подршку довољног броја одборника седница је закључена. Чини се да су једину корист од седнице имале три краљеачке телевизије које су вршиле пренос с обзиром да је најављено да ће то убудуће чинити само једна. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

13


Три године Социјалдемократске партије Србије

МАГАЗИН

28.4.2013.

ПАРТИЈА ЛЕВЕ ОРИЈЕНТАЦИЈЕ БЛИЖА ЦЕНТРУ

14

- Европска уније није цветна башта, и тамо се тешко живи, али Србија не може бити изолована земља, мора бити земља која ће да се отвори и у којој ће важити европски закони. - Србију су до стања у коме се налази довеле поделе, а свађе у парламенту не доприносе квалитету рада и закона. - Људи који гледају преносе скупштине могу да се забављају, али није задатак скупштине да забавља народ, већ да буде одговорна и да доноси најбоље законе. - Сецесионизам у Војводини је немогућа мисија, а Декларација о уставној заштити само хартија за једнократну политичку употребу у погрешно време


Милорад Мијатовић

15


28.4.2013.

МАГАЗИН

16

С

оцијалдемократска партија је, као лево оријентисана, настала тек пре три године. Како је у Србији прилично тешко прецизно дефинисати шта је лево, а шта десно, социјалдемократе кажу да су, иако лево, ипак мало ближе центру. Много важније је, верују, што се баве свим људима, и онима који су запослени и онима који нису. У Србији, каже шеф посланичког клуба ове партије у Народној скупштини Милорад Мијатовић, има 792 хиљаде незапослених. Поред тога што нема нових радних места већи проблем представља чињеница да сваког дана без посла остаје 500 нових људи.

Основни циљ социјалдемократа је да створе услове да што више њих могу да раде и од рада издржавају породице. - Развој Србије после вишестраначја кренуо је према једном делу који се зове брза приватизација, транзиција, али је мноштво људи остало без посла тако да смо сада на историјском минимуму броја запослених који се креће око милион и 700 хиљада, колико имамо и пензионера. Поставља се питање докле са оваквим моделом, без развоја малих и средњих предузећа, можемо ићи даље, а то питање постаје препознатљиво у нашој политичкој активности. У Народној скуп-

штини имамо посланички клуб са девет посланика и постајемо препознатљиви по питањима о обичном човеку и његовим правима – каже Мијатовић. Закон о раду који је донет 2005. године више не одговара ситуацији у Србији која се за ових осам година битно променила. Многе одредбе су одавно превазиђене, па је активност социјалдемокрта усмерена ка његовом прилагођавању реалној ситуацији. У настојању да утичу на промену успоставили су сарадњу са синдикатима, али и другим субјектима са којима би, кроз социјални дијалог, покушали да се изборе за социјалну државу, а про-


тив екстрема који се манифестују појавом малог броја пребогатих и све већег броја сиромашних који сваким даном постају све сиромашнији. У тешкој економској и социјалној ситуацији, закључује Мијатовић, најбоље пролази популизам, и олако давање обећања, што није карактеристика странке којој припада. Овим и правда чињеницу да млада странка не може да придобије поверење већег броја гласача. У ситуацији када Србија све више постаје партократска држава, а политика сведена на голи интерес везан за добијање радног места, партија која се залаже за рад, стручност, поштење постаје све видљивија и при-

хватљивија што је и основни циљ. Али, да би и оваква могла значајније да утиче на промену климе у земљи треба створити услове. Један од основних је промена изборног закона. - Један од наших пројеката је изборни закон који смо предложили коалиционим партнериома са циљем да видимо шта променити како би Србија била равномерно заступљена у Скупштини. Сада имамо 250 посланика што је превише за земљу са бруто државним производом какав има Србија. Да би се то променило треба променити Устав, а за то је потребно много расправе. Зато предлажемо степенасти принцип избора. Тренутно у парла-

менту имамо 50 странака, што је највише у Европи, па предлажемо да се цензус за улазак у парламент мења. Ако странка излази сама на изборе цензус би био пет процената, ако у коалицији иду две да то буде 7, за три 9, а за 4 и више 11 процената бирача који су изашли на гласање. Тако би се смањио број странака у парламенту и уцењивачки капаците малих странака – објашњава Мијатовић. Равномернијој заступљености свих делова земље у парламенту допринеле би променама које се састоје у формирању 250 техничких изборних јединица у којима су кандидати довољно добро познати. Тако би се ство-

17


28.4.2013.

МАГАЗИН

18

рила могућнос су добили нај дини, а не они начки врх не Избегла би се сланика у Нар два највећа гр Подршку о жиле многе којима и ЦЕС коалиције на в и опозициони кратској парт могао да буд Србији се жив се никада не жани. Изборни посредно социјалдемок учинити, јер п боље решење Од констит ламента усвој који грађане раду. Светска тарни фонд и систирали су н оно мало пра нима. И поред Љајић није пр демократе см хом. Великим да су исплаће фондова, иако задуживање. - У Србији п којима, и поре да изађемо на тације тражи друштвеног б машна земља дило не мо Потписивање односа а Приш за почетак п правно чла значи да ће Европска у се тешко ж изолова која ће европ


ст да у парламент уђу људи који више гласова у одређеној среи које је на листе поставио страе водећи рачуна о квалитету. и могућност да највећи број породној скупштини буде из само рада, Београда и Новог Сада. оваквом предлогу већ су прустручне организације, међу ИД, па ће након изјашњавања власти модел бити представљен им странкама. У Социјалдемотији верују да би нови закон де усвојен до краја године. У ви од избора до избора за које зна у које ће време бити одри закон није могуће бирати у непред изборе, али крате верују да то ипак треба предлог који нуде представља е од постојећег. туисања најновијег сазива парено је осамдесет закона, а онај највише интересује је Закон о а банка, Међународни монеСавет страних инвеститора инна његовој измени и укидању и ава која се гарантује запослед великих притисака министар ристао на измене што социјламатрају својим највећим успеуспехом сматрају и чињеницу ене плате и пензије из празних о је цена тог успеха превелико

постоје отуђени центри моћи са ед све воље и жеље, не можемо а крај. Као партија леве оријенимо равномернију расподелу богатства, јер је Србија сироа и ако се не буде паметно раожемо да очекујемо помак. м договора о нормализацији штином Србија ће добити датум реговора за ступање у равнонство у Европској унији што е европски пут бити неповратан. уније није цветна башта, и тамо живи, али Србија не може бити ана земља, мора бити земља да се отвори и у којој ће важити пски закони – каже Мијатовић. Стављајући обичног човека на прво место социјалдемократе се залажу за повољнији поло-

жај старих и оних који због болести привремено не могу да обављају радне задатке. Чињеница да им у таквим ситуацијама закон ограничава зараду на само 65 одсто, што није довољно за преживљавање породице у којој је запослена само једна особа, наводи на размишљање да се, по угледну на друге земље, изменама закона омогући исплата целокупног износа зараде за време док је радник оправдано спречен да ради. Деветочлани посланички клуб Социјалдемократске партије Србије у Народној скупштини учествује у предлагању нових и измени постојећих закона амандманима. - Трудимо се да пре уласка у скупштину учествујемо у прављењу закона, да своје социјалдемократске идеје уградимо у законске пројекте, а у скупштини са осталим клубовима дајемо амандмане да се они поправе. Скупштина не ради како би требало, а Влада је подељена између појединих партија. И управо тај приступ доводи до тога да је одређена партија заинтересована само за одређене законе, а закон који важи за све грађане не може бити само закон једне политичке партије. Тек кад има верификацију свих партија, али и стручне и научне јавности, постаје добар закон – каже Мијатовић. Ма како добар закон, без услова да буде примењен, представља мртво слово на папиру. Зато су неопходне институције које ће га спроводити и контролисати његову примену. Али, мора се мењати и свест грађана. Иако су задовољни постигнутим социјалдемократе верују да је могло да се уради и више. Верују и да ће по добијању датума за приступање Европској унији уследити бројне обавезе усаглашавање домаћих са европским прописима што ће изискивати много већи рад. Иако међу парламентарним странкама постоје разлике уочено је слагање око принципијелних ствари од важности за земљу. Мијатовић потврђује да је и партија којој припада у коалицији због интереса и да ће у тој коалицији бити све док задовољава те интересе. И док је расправа у пленуму уз телевизијски пренос више представа за народ многи проблеми се решавају по кулоарима. - Демократија у Србији је млада и много тога још морамо да учимо, а странчарења и поделе не воде нигде. Србију су до стања у коме се налази довеле поделе, а свађе у парламенту не доприносе квалитету рада и закона које усвајамо. Људи који гледају

преносе скупштине могу да се забављају, али није задатак скупштине да забавља народ, већ да буде одговорна и да доноси најбоље законе – каже Мијатовић. Много различитих коментара изазвало прошлонедељно прихватање бриселског споразума о нормализацији односа Београда и Приштине. Парафирањем споразума окончана је само једна фаза у дуготрајном процесу који је Србију оптерећивао као камен око врата и онемогућавао да иде даље. Социјалдемократска партија подржава прихватање споразума који ће омогућити свим становницима Косова и Метохије да живе у уређеној области и верује да ће коначни статус бити дефинисан када Србије постане пуноравни члан Европске уније и када питање граница и суверенитета држава не буде у првом плану. Бриселски преговори, али и бурна реакција бројних иституција, потиснули су у други план најављено разматрање Декларације о уставној заштити Војводине. - Сецесионизам у Војводини је немогућа мисија. Војводина је део Србије, она ће бити део Србије и само се поставља питање шта значи аутономија. Најављена Декларација је само хартија за једнократну политичку употребу у погрешно време и ништа више од тога. Како се појавила тако ће и нестати са политичког неба Србије и неће произвести неке веће последице, јер у Војводини не постоје људи који ће стати иза тога. Стаће одређени делови политичке врхушке и нико више, јер војвођанско питање не постоји. Постоји питање аутономије које је дефинисано уставом из 2006. године. Тај устав је већ преживео време и ми ћемо га сигурно мењати у прилагођавању европским законима. Кад дође на ред можемо се договорити који степен аутономије може да има Војводина у складу са оним које имају неке регије у Европи – каже Мијатовић уверен да аутономија било које области треба да буде предност, а не оптерећење, за Србију. Аутори декларације су, верује, изабрали тренутак када је Србија у веома тешкој ситуацији, непотребно је подигнута тензија, па је опозиција организовањем протестног скупа и потписивањем петиције против декларације покушала да искористи слабост позиције. Опозиција жели да дође на власт и бираће све легалне начине да то оствари. Колико је то могуће показаће време. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

19


28.4.2013.

МАГАЗИН

20

- У време када је Краљево насељавало много мање становника него данас било је 37 хиљада запослених. - Највећи број од17 хиљада оних који раде свакодневно живи у страху од губитка посла - Приватни послодавци спречаају синдикално организовање. - Ситуација у Србији је алармантна, отвара се све више јавних кухиња, а све су веће и гужве пред пекарама које увече продају јефтинија пецива


Пред Међународни празник рада

МАЛО РАЗЛОГА ЗА РАДОСТ

21


МАГАЗИН

28.4.2013.

П

22

рвог маја 1886. године стотине хиљада америчких радника су изашли на улице да би захтевали опште прихватање осмочасовног радног дана, а центар покрета био је Чикаго. Радници су месецима пре тога агитовали за осмочасовно радно време, а уочи 1. маја њих 50.000 је већ било у штрајку. Следећег дана придружило им се 30.000 нових што је довело до застоја већег дела чикашке производње. Страх од насилних класних сукоба обузео је град. Насиља није било у суботу и недељу, 1. и 2, али су у понедељак 3. маја избиле масовне туче између чланова синдиката који су спречени да дођу на посао и оних који нису припадали синдикату. У обрачуну са полицијом убијена су 4 члана члана синдиката, а велики број повређен. На Првом конгресу 2. Интернационале 1889. годне одлучено је да је Први мај заједнички празник радника свих земаља, а радничка класа треба да манифестује јединство захтева и класну солидарност. Од тада се сваке године 1. мај обележава као дан међународне радничке солидарности. Током 50 година комунистичке владавине у Југославији 1. мај је слављен као велики државни празник. И у време када је Краљево насељавало много мање становника него данас било је 37 хиљада запослених. Данас највећи број од17 хиљада оних који раде свакодневно живи у страху од губитка посла, а пред Међународни празник рада мало ко, сем оних запослених у јавном сектору, има разлога да се радује. И док радници запослени у државним предузећима имају привилегију да, уз бројне друге бенефиције, девет дана одмарају онима у приватном онемогућено је чак и синдикално организовање. У ситуацији која је тежа него пред било који Први мај у новијој историји њихове очи упрте су у послодавце у уверењу да ће, ако не поштују државу, да испоштују

цркву и омогуће одмор за Ускрс. У државним органима и јавним предузећима у Краљеву функционишу три синдиката, Савез самосталних синдиката, Синдикат „Независност“ и Асоцијација независних синдиката Србије. Индустријски синдикат у Фабрици вагона и Унија просветних радника уско су оријетисани само на одређену грану. Председник Већа Самосталних синдиката општине Краљево Александар Илић потврђује да овај, по бројности највећи синдикат, обједињује 15 синдикалних организација из различитих грана са територије града Краљева, а које укључује комуналну делатност, индустрију, угоститељство, пољопривреду, правосуђе, државну управу, школство и друге. Улога синдиката знатно се променила, па се данас уместо поделе зимнице, меса и других прехрамбених производа он углавном оријентише на доношење и примену закона којима се дефинише остваривање права радника. Једном од највећих победа Савез самосталних синдиката сматра измену Закона о максималним зарада у јавним комуналним предузећима. Синдикат је успео да изврши притисак на законодавца и утиче на суспензију оних чланова закона који се односе на раднике, тако да се принцип лимитирања зарада примењује само на директоре предузећа. Током 2011. године синдикат је организовао велике протесте са циљем да онемогући било какав вид приватизације водовода, гробаља, шинског и тролејбуског саобраћаја. Покушаји да утичу и на неке друге делатности остале су без успеха. Од велике важности су активности Социјално економског савета који је после скоро две године затишја поново почео да функционише. Тако је при последњем утврђивању цене рада установљена накнада од 115 динара на сат. Покушаји да се она подигне

нису успели, али је сваком запосленом загарантована зарада која не може бити нижа од утврђене цене. Активности синдиката усмерене су према изменама Закона о раду. И док се послодавци залажу за флексибилнији став према отказу уговора о раду синдикати се томе противе. Али, новина се односи и на репрезентативност која се раније признавала са 10 одсто на нивоу републике и 15 одсто чланова у оквиру једног предузећа. Синдикати су се оштро успротивили даљем уситњавању и спуштању прага на 5 одсто што би значило да на сто радника једног предузећа буде и 20 репрезентативних синдиката. Отежавајућу околност у борби за права радника представља и чињеница да често немају довољно података о активностима законодавца, па је интернет једно од најзначајнијих средстава за добијање информација. Типичан пример је стратегија јавно комуналних предузећа у Србији која је рађена читаве две године. И док су синдикати уверени да она треба да буде основ за доношење одговарајућег закона, он се на волшебан начин појавио преко ноћи, после телефонске седнице Владе, без знања икога из синдиката. У таквој ситуацији готово да је немогуће утицати на измене, јер право подношења амандмана имају само посланици, па је успех изостао и поред тога што су преко опозиционих посланика настојали да укажу на све недостатке предлога новог закона. - Имали смо добру сарадњу са новом Владом. Приликом усвајања Закона о зарадама успели смо да оспоримо два спорна члана, а надам се да ће сарадња да се настави и да ћемо да указујемо на пропусте који су се јавили из нехата, јер већина људи који пишу законе нема много додира са народом. Лако је направити добар закон, али је тешко спровести тај закон. Треба направити закон који је применљив и


Алексадар Илић

23


28.4.2013.

МАГАЗИН

24

не ствара правне празнине – каже Илић. Ситуација у Краљеву је, као и у готово свим другим градовима, слична јер на једног запосленог долазе три пензионера од којих је сваки и једини у породици са сигурним примањима. Запосленост је мала, а производње нема. Радници не могу ни на који начин да утичу на побољшање положаја, јер је синдикално организовање у приватним предузећима немогуће. - Закон је јасан. Синдикално удруживање је слободно удруживање, па иако нема законских препрека послодавац то не дозвољава. Било је покушаја, али су покретачи врло брзо одустајали од било какве идеје о организовању због страха да не остану без посла. На клупи за резервне играче је много играча – каже Илић и објашњава да свако празно радно место чека неколико незапослених. Све критике које су од 2000. године упућиване на адресу Савеза самосталних синдиката са тврдњом да су државни синдикат показала су се као неосноване, па су и они који су га на-

пустили почели да се враћају. Па иако статути готово свих синдикалних организација предвиђају искључење из чланства свих који у одређеном року не плате чланарину, па број чланова од месеца до месеца варира, у Савезу самосталних синдиката су толерантни. Синдикална активност радника из највећих краљевачких колектива, какви су „Магнохром“ и „Фабрика вагона“ се углавном одвија кроз гранске организације, а Савезу самосталних синдиката јављају се само појединци, па се активност своди само на одређене сугестије. - Усагласили смо текст колективног уговора за четири јавна предузећа, па очекујемо да ових дана они буду и потписани. Они који нам се обраћају реагују на лош обрачун зараде, па траже помоћ од синдиката. У Краљеву смо формирали и удружење „Стоп мобинг Србија“ које пружа помоћ свима који доживе мобинг на послу – каже Илић. И поред чињенице да месецима не примају зараде радници ретко одлучују да напусте посао јер се надају побољшању. Синдикати настоје да

помогну мирном решавању евентуалних спорова уз упозоравање послодаваца на кршење закона, али и пријавама надлежним инспекцијама када се исцрпе сва друга средства. Велики проблем Србије је и рад у сивој зони. Позамашан број људи ради иако није пријављен, јер је приморан да пристане на све само да би било шта зарадио. Послодавац често злоупотребљава тешку ситуацију, па има радника који легално примају минималну зараду, а разлику посебно, иако знају да ће последице осетити тек по одласку у пензију. - Ситуација је алармантна. У Србији се отвара све више јавних кухиња, а све су веће и гужве пред пекарама које увече продају јефтинија пецива. То су људи који због достојанства још неће да иду на казан, па увече купују пециво које је направљено у пет ујутру. Иако велики број радно способних не може да дође до посла има и оних који неће да раде. Ситуација је све тежа иако има уверевања да ће, по добијању датума за почетак преговора о ступању у пуноправно чланство Европске уније,


број квалификованих радника чије знање треба искористити. Потенцијала, каже Илћ, има али треба пронаћи модалитет како да се он искористи. Од 17 краљевачких колектива који су приватизовани уговори о приватизацији поништени су у 14, па треба наћи начин да се радници који су остали без посла поново запосле. Све је мање новца у оптицају што се неминовно одражава и на потрошњу и промет у прода��ницама и пијаци. - Синдикат у таквој ситуацији има могућност да се бори онолико колико му то власт дозвољава. Боримо се, али сви наши напори остају без успеха, иако још успевамо да одолевамо свим притисцима. Министарство ради предлог новог Закона о раду, након чега ће кренути јавна расправа, а и држава очекује да ће доћи до веће упослености и кренути производња. Кад би се расписао конкурс за радно место са платом од 40 хиљада динара јавиле би се стотине људи који би радили и за мање пара – каже Илић и указује на многобројне

уцене којима су подвргнути запослени. Има случајева да радник при потписивању уговора о раду одмах потписује и бланко отказ који послодавац може увек да активира, а суштина се састоји у томе да не мора да доказује да је радник повредио одређене ставке уговора. Проблеме имају и послодавци који су, због лошег пословања, принуђени да отпусте одређени број радника. Уколико је тај број већи од десет обавезни су да израде посебан програм, а то изискује нове трошкове. Уз све сваком од таквих радника треба исплатити и три просечне плате, а бланко потписан отказ га ослобађа свих обавеза. Проблеми радника у Србији истоветни су са проблемима радника у другим земљама региона. Показало се то на бројним скуповима на којима учествују и синдикални лидери. И ма колико да сви показатељи указују на све тежу ситуацију у Савезу самосталних синдиката су оптимисти. Колико оптимизам има реалну основу треба да покаже време. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

ситуација бити боља. Лоша искуства радника из земаља које су већ постале чланице указују да улазак у Европску унију треба што више одуговлачити – каже Илић и подсећа на искуства Словачке. Словачки виноградари су, с обзиром да нема довољно сунчаних дана који утичу на количину шећера у грожђу, морали накнадно да га додају. Како закони Европске уније то не дозвољавају били су принуђени да, уз финансијску помоћ уније, засаде нове чокоте, а за неколико година колико је било потребно да се оствари одређени род изгубили су тржише. На такав начин гуши се производња и ствара потрошачко друштво. Застарела технологија ставља Србију на веома ниско место по конкурентности, па се од приступања европској породици народа очекује модернизација која би омогућила квалитетнију производњу. Док не заживи производња нема преспективе за град, па морају да се пронађу нови начини и могућности за отварање производних погона. Краљево има велики

252


Захт

ПАНДОРИН

МАГАЗИН

28.4.2013.

- Око 1000 бивших радника „Магнохрома“ који нису у законском року поднели захтев за новчану надокнаду најављује нове тужбе. - Отвара се Пандорина кутију и питање исплате накнада за свих 70 хиљада људи који су у Србији остали без посла у процесу приватизације

26

Дуго су радници „Магнохрома“ чекали промену власничке структуре предузећа као на решење бројних нагомиланих проблема. Када је дошло до приватизације испоставило се да очекивања нису испуњена, па је 2008. године под притиском радника у штрајку уговор поништен. Тада је извршен и притисак на Владу Републике Србије да се направи социјални програм што је и учињено у складу са онима какви су прављени у сличним предузећима у Србији у којој се на евиденција Националне службе за запошљавање нашло нових 70 хиљада радника. Представници реперезентативног синдиката „Магнохрома“ и Влада Србије договорили су се да се кроз социјални програм радницима исплати отпремнина из средстава

државног буџета. Директор краљевачке Филијале Националне службе за запошљавање Владан Шекуларац потврђује да је још тада понуђено да изаберу једну од четири могуће опције које су се односиле на начин исплате отпремнине. Прва опција подразумевала је по престанку радног односа исплату десет просечних месечних зарада у републици према последњем објављеном податку. Право на ово имали су само радници са више од десет година радног стажа, односно стажа осигурања. Друга опција подразумевала је исплату 200 евра по години радног стажа у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије, а они који су се определили за њу нису

имали право на додатну накнаду за случај незапослености коју исплаћује Национална служба за запошљавање. Радницима којима је недостајало две године до одласка у пензију понуђена је трећа опција, исплата законске отпремнине у износу трећине зараде за првих десет година и једне четвртине за остатак радног стажа. Последња је подразумевала исплату отпремнине у висини просечне зараде у републици. - Уз изјаву је стајало да запослени који се определе за прве две опције код Националне службе за запошљавање остварују право пријаве на евиденцију незапослених лица и сва друга права по Закону о запошљавању за случај незапоселности. Запослени који се определе за опцију три стичу правио на новчану накнаду до стицања


теви бивших радника Магнохрома

права на пензију, а само они који су се определили за ову опцију имали су право на новчану накнаду по изјави коју су сами потписали. Неки то нису хтели да прихвате, па су подносили захтеве за остваривање права на новчану накнаду. Од 1800 лица, колико је тада отишло по социјалном програму, око 800 је поднело захтеве Националној служби за остваривање права на новчану накнаду. По упутству дирекције одбили смо те захтеве, а око 400 њих је упутио жалбу другостепеном органу који је потврдио наша решења – каже Шекуларац. Пред Врховним судом Србије управни спор је покренуло 166 незадовољних радника, а једно веће овог суда, одступајући од дотадашње праксе, потврдило право на накнаду

свим радницима који су тужили „Магнохром“. Како до окончања поступка то веће није имало коначни став суда, а са становишта Националне службе за запошљавање сви поступци су били завршени, Врховни суд је вратио жалбе на поново одлучивање, а сваком од лица која су покренула управни спор исплаћена накнада по налогу овог суда. - Они који нису спровели комплетан поступак покренули су жалбу пред Уставним судом који је утврдио да им је повређено уставно право, а свима који су пред редовним судовима изгубили спор Уставни суд је обезбедио право на поново суђење. У овом моменту исплаћујемо новчану накнаду за бивше раднике „Магнохрома“ по основу препоруке Усавног суда и пресуда основних судова. Сви који су

поднели захтев у првом поступку остварују то право, суме зависе од периода рада и просечне зараде, а сада су судски трошкови већи од накнаде штете. За тај период се повезује и радни стаж, а ми уплаћујемо порезе и доприносе – каже Шекуларац. У Националној служби за запошљавање подсећају на покретања спорова које најављују око 1000 бивших радника који нису у законском року поднели захтев за новчану надокнаду. То , верује Шекуларац, отвара Пандорину кутију на нивоу целе Србије, јер се отвара питање исплате накнада за свих 70 хиљада људи који су у процесу приватизације остали без посла. Сада све зависи од одлуке надлежних судова који могу уважити захтеве радника или их одбацити због застарелости. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

НА КУТИЈА

27


28

МАГАЗИН 28.4.2013.


29


ФАНТОМСКА УДРУЖЕЊА

МАГАЗИН

28.4.2013.

- Циљ ф инвалидит побољшањ оних који буџета

30

О

ткако је 2009. године, у складу са Законом о удружењима грађана, почело финансирање њиховог рада на основу пројеката јавили су се велики проблеми пре свега код оних која окупљају инвалидна лица. Зато су се инвалидске организације у Краљеву, удружења параплегичара, квадриплегичара, слепих, глувих и наглувих, мултиплекс склерозе, Друштва за борбу против шећерне болести и Друштва Светог Саве удружиле у покушају да заједничким деловањем издејствују боље услове рада. Инвалидске организације имају велики број заједничких, али и специфичне проблеме, а кроз Заједницу покушавају да побољшају пре свега односе са локалном самоуправом. Један од предлагача формирања заједнице, извршни директор Удружења мултиплекс склерозе Драган Милошевић, тврди да су особе са ин-

валидитетом у Краљеву дискриминисане. - Одељење за друштвене делатности које води рачуна о пројектима, и реализацији пројеката удружења особа са инвалидитетом са територије града Краљева, не ради довољно добро и транспарентно. Зато смо се скупили са идејом да променимо одлуку Скупштине града из 2009. године о суфинансирању рада удружења особа са инвалидитетом која је за нас дискриминишућа, јер репрезентативна удружења која имају изворно чланство ставља у исти положај са удружењима која се појављују ад хок пред расписивање конкурса за суфинансирање пројеката – каже Милошевић. Представници инвалидских удружења залажу се за добијање бар једног места у Скупштини града како би своје идеје предочили онима који

имају моћ да доносе одлуке. У светлу чињенице да у овом тренутку могу да рачунају на бар 2000 гласова, увећано за још толико гласова чланова њихових породица, инвалиди гаје реалну наду да кроз локални парламент могу да утичу на побољшање положаја. Иако је из године у годину све мање средстава на које могу да рачунају инвалиди посебно истичу проблем конкурсне документације која не предвиђа никакву контролу ефеката рада удружења која се суфинансирају. Конкурси за суфинансирање рада удружења грађана расписују се два пута годишње. Од расписивања у јануару до половине марта, када након потписивања уговора о суфинансирању почиње реализација пројеката, удружења треба да правдају средства која још нису ни добила. Како се конкурс раписује два пута годишње долазе у ситуацију да трошкове могу да


Формирана Заједница удружења особа са инвалидитетом

А УГРОЖАВАЈУ ИНВАЛИДЕ

оправдају само за половину године. Сва настојања да се утиче на промену правила, средства правдају од дана потисивања уговора, да се конкурс расписује једном годишње, промени систем бодовања, остали су без успеха. Инвалиди су убеђени да су у неповољном положају, јер је једна од важних ставки у бодовању масовност коју њихова удружења не могу да испуне. Бодује се и учешће удружења у финансирању које инвалидске организације не могу да обезбеде, а као учешће им се не признаје ни део средстава које су уложиле у рад до расписивања конкурса. Када је 2009. године почела примена новог начина финансирања Краљево је било међу првим градовима у Србији у коме је прихваћен иако многе локалне самоуправе то и данас чине на други, за инвалиде повољнији, начин. Представници инвалидских орга-

низација у Краљеву траже да се утврде правичне и обавезујуће норме којима би се системски уредило финансирање њихових удружења како не би зависило од промене власти у локалној заједници. Пракса је показала, кажу, да су градски челници у појединим ситуацијама шаком и капом средства донирали само партијским миљеницима, док су други били ускраћени. Закон дозвољава могућност да удружење грађана формира само троје људи, па се на конкурсима појављује све више оних која полажу право на расподелу средстава, а новац добијају удружења која инвалиди сматрају фантомским. Зато и инсистирају да се финансирање врши према делатностима из које би били издвојени инвалиди. - Главни разлог зашто се ово дешава је то што нас стручњаци и политичари игноришу. Где год треба да се

нешто одлучи они то одраде, а не питају нас за савет, мишљење и искуство. Кад је писана нова Стратегија социјалне заштите града Краљева позвали су нас дан пре него је почела јавна расправа. Ту се види намера да је боље да будемо искључени – каже Лидија Радичевић председник Друштва Свети Сава. Нису хтели инвалиди да решавају проблем уз помоћ било које од политичких странака у локалном парламенту, па настоје да разговарају са свима који мају жељу да помогну. Након формирања Заједнице удружења особа са инвалидитетом, и дефинисања циљева за даљи рад, следи потписивање Меморандума о разумевању и сарадњи и медијска промоција у покушају да се утиче на представнике власти да заједничким снагама реше проблем и побољшају положај ових организација. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

формирања Заједнице удружења особа са тетом града Краљева је покушај да се утиче на ње услова за рад које угрожава све већи број полажу право на суфинансирање из градског . – Представници инвалидских удружења у Скупштини града

31


Променадни концерт Војног оркестра Ниш

МАГАЗИН

28.4.2013.

ДАН ВОЈСКЕ СРБИЈЕ У

32

склопу обележавања Дана Војске Србије – 23. априла, Војни оркестар Ниш одржао је у Краљеву променадни дефиле током кога су се улицама града орили звуци три марша. Звуци војне музике зачули су се прво испред Дома Војске Србије да би се наставили целим путем дуж Омладинске улице до Трга српских ратника. Од малог броја присутних у центру града најзадовољнију су били најмлађи суграђани који су са одушевљењем пратили извођаче. Војни оркестар Ниш егзистира од Другог светског рата, а директно је потчињен Команди копнене војске. На репертоару има богат програм старих српских традиционалних маршева од које су неке извели и током променадног концерта у Краљеву. Улицама града орили су се звуци корачница краља Милана Обреновића, краља Петра Првог и војводе Степе Степановића. Током дугогодишњег постојања оркестар је наступао у свим већим градовима Србије, углавном онима у којима су стациониране војне јединице. Наступи су најчешће везани за протоколарне ствари и обележавање значајних датума појединих јединица. Док је постојала Војна музичка школа редове војних оркестара попуњавали су њени свршени ученици. У последње време попуњавају се из грађанства у зависности од потреба и одговарајуће стручне спреме. Након ангажовања по уговору на одређено време војни музичари стичу право на заснивање сталног радног односа. - Имамо радно време као и све друге јединице Војске Србије. Сваки дан смо ангажовани по питању обуке, или на терену, а послови су нам слични као и војног оркестра у Београду с тим што је он везан углавном за државни протокол, а ми за обележавање дана одређених јединица по касарнама и на свечаностима – каже диригент оркестра капетан Дејан Ђорђевић који је после завршеног Факултета музичке уметности у њему прво наступао као кларинетиста. Војни оркестар Ниш спада у ред мањих састава, има 26 чланова, а број углавном зависи од потребе формације. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић


33


34

МАГАЗИН 28.4.2013.


35


ПРОТИВ ДРОГ

МАГАЗИН

28.4.2013.

У

36

склопу широке континуиране акције против свих видова девијантног понашања Полицијска управа Краљево организатор је уличне манифестације у склопу пројекта борбе против дроге и насиља. Циљ пројекта је превентивно деловање и указивање на опасности коришћења психоактивних супстанци, као и на све последице насиља која се дешавају првенствено код ученика. Циљну групу у пројекту представљају ученици из разних градова Србије који станују у Дому ученика средњих школа. Истраживање које је спроведено пре почетка реализације пројекта показало је да се више од 90 одсто њих при поласку у средњу школу први пут на дуже време одваја од родитеља. Како нису под директним надзором често су у опасности да дођу у посед супстанци опасних по здравље и даљи живот. И док је опасност по ученике углавном отклоњена док су у дому, и под контролом васпитача, она се у знатној

мери повећава у случајевима када одлазе на места на којима се окупљају млади, а која су уједно и најчешће и места на којима се по први пут срећу са психоактивним супстанцама. Кроз неколико радионица одређен број ученика је прошао адекватну обуку, а у наставку пројекта стечена знања треба да пренесу на своје вршњаке. У кампању су укључена и стручна лица Центра за социјални рад, а поруке ученика до којих се дошло приликом спровођења анкете штампане су на посебним флајерима. У оквиру пројекта одржан је турнир у малом фудбалу у коме је учествовало неколико екипа припадника Полицијске управе, Шумарске школе и Дома ученика. - У центру града смо организовали дружење са грађанима, делили флајера и други пропагандни материјал, а током завршне вечери присуствовали представи у Дому ученика

на којој су учествовали чланови различитих секција. Маниефстација у центру града је само једна у низу активности са којима настављамо и у наредном периоду – каже Милан Миладиновић официр Полицијске управе Краљево. Остале кампање које спроводи Полицијска управа биће ускоро представљене јавности на Дан полиције у оквиру Отвореног дана. Подршку кампањи у деловању на циљну групу пружила је, донацијом одређених средстава, и Мисија ОЕБС у Републици Србији, а активности ће у наредном периоду бити проширене на остале средње школе. Анализа безбедносних појава међу ученицима овог дома, али и других средњих школа, показала је да има појава девијантног понашања, али да оне нису толико изражене, па има довољно оправдања за различите видове активности на њиховом елиминисању. Т. Радовановић


Акција Полицијске управе Краљево

Фото: М. Радовановић

ГЕ И НАСИЉА

37


Необичан животни пут Живка Буњака

КРАЉЕВАЧКИ

БУЊАЦИ МАГАЗИН

28.4.2013.

(1)

38

- На прагу десете деценије живота крепки старац Живко Буњак једини је живи наследник некада великог породичног имања. – Краљевачком Народном музеју, уз много породичних ствари, поклонио и салонску гарнитуру, мираз мајке Лепосаве


Живко Буњак

39

Фото: М. Радовановић


28.4.2013.

МАГАЗИН

40

Буњаци који потичу из источног дела Косова живели су годинама у околини Вучитрна. Када је 1804. године избио Први српски устанак кренули су према Србији да би се двојица браће придружили устаницима. Остали су се раштркали по свету, па Буњака има и у Украјини, Пољској и Албанији. Они који су остали у Србији дошли су до Краљева и ту у Рибници провели највећи део живота. Живко се сећа да се мајка Лепосава, која потиче из рашчанске породице Курсулић, још док је био сасвим мали хвалила рођачким везама са прослављеним јунаком из Првог српског устанка Јовом Курсулом. Приликом удаје донела је у мираз намештај и

бројне уметничке предмете који су рађени у Бечу. Међу њима је и намештај за салон у коме су годинама касније она и супруг Петар примали госте. Код Буњака је још 1915. године боравио руски амбасадор који је у књизи о руској дипломатији између 1914. и 1917. године до детаља описао сећања на тај догађај и салон који је ових дана Живко Буњак великодушно понудио краљевачком Народном музеју. Буњаци су одувек одржавали блиске везе са Јеврејима, посебно онима из Скопља са којима су градили и прву хидроцентралу „Треска“ у Македонији. Када су централу продали Швеђанима 1930. године од Турака из Струмице са југа Македоније купили су

4.500 хиљаде хектара шума и ливада да би се бавили извозом дрвета, стоке и млечних прерађевина. Блиске пословне и пријатељске везе са породицом барона Албахарија утицали су на заједничко улагање у Скопљанску извозну банку која је постала и власник буњачког имања. Почетак двадесет првог века период је који обележава настојање породице да се од Македоније поврати део акционарског улога већинског власника. Када је по завршетку Другог светског рата 1945. године донета уредба којом се Србима забрањује повратак на територију Косова и Метохије велики број некадашњих власника остао је без веома значајне имовине. Ова уредба основ је


на коме данашње македонске власти оспоравају власништво потомцима краљевачких Буњака који су још почетком двадесетог века почели да граде модерно Скопље. Тако се и данас централни део главног града Македоније, који се простире уз Вардар, назива Буњаковац. И док су отац Петар и старији брат често путовали у Македонију Живков задатак је био да се упише у Трговачку академију и унапређује извоз на који су Буњаци били оријентисани. Као велики одгајивачи стоке бавили су се извозом, а стоку терали све до Крагујевца од кога је водила пруга преко Београда и Будимпеште до велике пијаце у Ференцварошу. Имали су информације мењачи у Коларчевој

улици о великим пословима које су правили српски трговци, међу њима и Буњаци, па су у време њиховог повратка у Београд смањивали курс динара. Ових дана Живко Буњак, који ће за који месец закорачити у десету деценију живота, сведочи о томе како су његови рођаци по повратку из Мађарске са великом количином новца по неколико дана одседали у београдским хотелима и чекали повољнији курс динара. Путовао је често са Живковим дедом у Будимпешту и чувени краљевачки месар Арса Анђелковић, старина који је увек носио широке чакшире, а уобичавао да чучи пред својом радњом и тако био предмет разних пошалица других краљевачких трговаца.

Међу бројним анегдотама је и она о боравку у једном од мађарских хотела. Обичај је био у то време да гости хотела обућу остављају испред улазних врата у собе како би им, док одмарају, биле очишћене. Да би се нашалили са Арсом баце његове ципеле кроз прозор, а он крене по Будимпешти само у чарапама да би Мађарима показао које лопове имају. Већ по капитулацији Краљевине Југославије априла 1941. године кренуле су према немачким логорима композиције ратних заробљеника међу којима је било и много Јевреја. Још пре рата сарађивали су Буњаци са породицом Варон из Скопља, па кад су чули да се и они налазе у једном од транспорта дошли су на краљевачку

41


28.4.2013.

МАГАЗИН

42

железничку станицу да им се нађу. Понели су и позамашну количину хране и воде како би им учинили лакшим путовање у злогласни логор Дахау. И док су краљевачки железничари замајавали немачке војнике, и одвлачили њихову пажњу, Лепосава и Петар су пријатељима доставили храну и воду, а од њих на чување примили пакет за који се касније испоставило да је пун накита породице Варон. Чувала је мајка Лепосава пакет све до тренутка док није уз помоћ Црвеног крста сазнала да је један члан породице преживео и бродом Елеоноре Рузвелт из Ђенове отпутовао у Аустралију. Задатак да га пронађе добио је Живков сестрић Пеђа Станојевић, тада кондициони тренер фудбалера Црвене звезде, који је у посебно сашивеном појасу понео накит у Аустралију. - Знајући да Црвена Звезда одлази, а да неће нико од запослених на царини и у полицији да посумња, пошао је у Аустралију. Председник Црвене звезде у то време био је Никола Бугарчић, шеф београдске полиције, а ни он није знао коликом ризику је био изложен Станојевић да би испунио давно преузету обавезу своје бабе која је чувала вредности пријатеља и у веома тешко време кроз које је породица пролазила после рата. Највећа награда било је писмо захвалности које је стигло из далеке земље – сећа се Живко Буњак. Сећање на племениту и честиту жену један је од основних разлога због којих је одлучио да музеју поклони део породичне заоставштине. Међу вредним предметима је похвалница покојног епископа жичког Николаја Велимировића, венчана фотографија

родитеља из 1906. године и копије скоро 300 телеграма који су поводом њиховог венчања упућени из Москве, Будимпеште, Граца, Краљева и других места Србије. Већ дуже време Живко Буњак припрема књигу чији се излазак из штампе очекује следећег месеца. Биће у њој, каже, и једна слика његове супруге која је као сликар излагала у Москви, Торонту, а слике се налазе и у другим земљама, Русији, Индији, Сједињеним Америчким Државама, Канади... Била је, прича Живко, интересантна личност која је, приликом ретких долазака, на своје слике преносила и мотиве из околине Краљева. Волео је Живко приликом посете Краљеву да одседне код брата Радомира, познатог боема, више него код сестара које су инсистирале да дође на ручак. Краљево је увек остављало изузетан утисак на Живка. Зато се ваљда и сада, на прагу десете деценије живота, са посебним задовољством сећа пекаре Косте Кеца преко пута Станкове кафане у Улици војводе Путника. - Коста Кец је месио изванредне пињерлије са сиром. Узмем киселу воду и пињерлије, па на Ибар. Пређем плићак испод Мирине чесме и на оној страни проведем цео дан купајући се. Изнад Мирине чесме је био вир који се звао Попова брада, а кад упаднеш он те врти као на рингишпилу све док не пружимо један другом руку па се извучемо – сећа се Живко. Безбрижно детињство у Краљеву пролазило је у кругу породичног домаћинства у Хајдук Вељковој улици, а основна школа је била у близини, на месту на коме се данас налази зграда Градске управе. Школско звоно са врха

зграде надалеко се чуло, чак до куће у којој је живео Живко са братом и сестрама. После 1934. године гимназија је била смештена у згради у којој се данас налази Народни музеј. Професор математике Мија Петровић, кога су звали Тоња, био је, каже Живко, изванредан човек. Многи од ђака нису имали пара да купе кифлу за ужину, а кад пођу на одмор он из џепа извади динар и да ђаку. Географију је предавао Раца Николић, француски Јелисавета Маџаревић, а српски језик Милка Подерегин чија ће кћи Оливера касније заиграти у једном од филмова о Џемсу Бонду. Ђаци су плакали док је причала о „Јадницима“ Виктора Игоа. Још као дванаестогодишњак Живко Буњак се са Љубишом Карајовићем и неколицином другова упутио у необичну авантуру. У то време пламтео је рат у Абисинији, данашњој Етиопији, а краљевачки тинејџери, које је предводио Љубиша, потајно се спремали да крену у помоћ. - Договоримо се да украдемо оружје од родитеља и на Барутани вежбамо пуцање пре одласка. Спремали смо се да некако одемо до Црне Горе, тамо укрцамо на брод и идемо у Африку да ратујемо. Покупили смо шта је ко имао, пиштоље, кубуре и стигли само до железничке санице где су нас, када се до увече нисмо појавили у кућама, родитељи похватали. Добио сам такве батине какве сам дуго памтио – сећа се Живко Буњак. - наставиће се Т. Радовановић


43


44

Коста Гарић

МАГАЗИН 28.4.2013.


Људи из медија: Коста Гарић

НОВИНАРСТВО ЗАНАТ КОЈИ СЕ УЧИ ЦЕО ЖИВОТ (1)

- У Приштини је годинама много пажње посвећивано програму на албанском језику, док је онај на српском био у запећку. Још тада се настојало да има што слабији квалитет, јер је одавно постојала визија онога што ће се дешавати много година касније. - Колико год су новинари желели да се изборе истином та се истина није чула добро. - Албанска страна је боље знала где ван земље, и на који начин, треба да лобира, па је у свету провукла неку своју истину и припремила терен за све што ће се касније дешавати

45


МАГАЗИН

28.4.2013.

Т

46

ема која се претходних десетак дана налазила у фокусу интересовања краљевачке јавности било је финансирање локалних медија, а никада до сада се око овог проблема није дигла толика прашина. И док су заступници различитих мишења о најадекватнијим начинима финансирања били дубоко убеђени да је баш њихов став по том питању најисправнији мало се говорило о стварном стању медија. Готово да нико није ни спомињао количину и квалитет информација које се пласирају јавности, још мање људе који су до крајњих граница привржени овом послу без обзира на све тешкоће које он носи. Један од њих је свакако Коста Гарић, уредник краљевачког Дописништва Радио-телевизије Србије. Паралелно са студијама права у Приштини, у којој је рођен и одрастао, још далеке 1979. године почео је да ради у омладинском листу „Нови свет“ који је у то време био пандан београдском „Студенту“. И док је „Бота е Ре“ био намењен албанској омладини „Нови свет“ је био оријентисан на бављење проблемима српског живља. У жељи да као дипломирани правник споји знање из ове области са оним стеченим током рада у медијима за тему магистарског рада узео је „Утицај електронских медија на малолетничку деликвенцију“. Још од самог почетка у редакцији је процењено да има довољну количину знања у послу који му иде од руке, па је врло брзо постао уредник унутрашње политичке рубрике. - Новинарство је класичан занат који мора да се учи, колико год да неко има талента за тај посао. Имао сам колегу који је завршио журналистику са просеком 9,8 али му новинарство није ишло од руке. Са друге стране радио сам са људима који су имали само основну школу, а новинарство имали у малом прсту. То је занат, диплома не мора ништа да значи, и битно је да ли си га добро изучио или не – прича Гарић. Заљубљен у занат који ће постати професија од првог чланка из студентског живота пролазио је кроз цео про-

цес настанка новина, од писања, редактуре и корекције до штампе. Један је од ретких који је у то време помагао словослагачима у штампарији, па с поносом истиче да је знао да чита новине наопачке. Била су то златна времена новинарства и добар начин да се уласком у њега испече занат од најситнијих ствари, а неописива срећа је било појављивање новина на киосцима и сазнање да их неко чита. Три године касније, са већ поприличним искуством, појавиће се као кандидат на конкурсу Телевизије Приштина којој је био потребан новинар за рад у редакцији на српском језику. Триста кандидата надметали су се кроз три круга елиминације да би први прошло само њих 28. Поред опште културе и доброг познавања дешавања у локалној средини требало је показати и знање везано за правопис, али и смисао за бављење новинарством. Телевизија Приштина је у то време, сећа се Гарић, после београдске и загребачке, била технички најопремљенија у Југославији. Поред Продукције грамофонских плоча Радио-телевизије Србије само у Приштини је постојао студио са двадесетчетвороканалном миксетом, а услуге снимања користио је и загребачки „Југотон“. Из сећања прекаљеног новинара још није избледело сећање на време када је, после кратке припреме од само једног минута, кроз четрдесетак секунди требало показати начин говора и понашање пред камером. Много се пажње посвећивало сваком детаљу и није било шансе да се, као што је то случај данас, у програму појави особа са говорном маном. До последњег круга елиминација стигло је само пет кандидата, међу њима и Коста Гарић, којима је пружена могућност да кроз шестомесечну праксу покажу колико су спремни да се даље баве овим послом. У оно време требало је доказати и политичку подобност, а милиција и одговарајуће безбедносне службе проверавале су три генерације Гарића уназад. У Приштини је много пажње посвећивано програму на албанском језику, док је онај на српском био у запећку.

Још тада се настојало да има што слабији квалитет јер се, верује Коста, одавно имала визија онога што ће се дешавати много година касније. - Обука је врло брзо прошла, провели нас кроз редакције, а док се чекало мишљење безбедносних служби закуцам на врата директора телевизије који ме упути на Бошка Дробњака, помоћника за програм на српском језику. Тражио сам да за шест месеци, док чекам проверу, идем са екипама на терен и гледам како снимају. Радило се у то време са старим филмским камерама и ограниченом количином филмске траке. Видео сам како новинари раде на терену и крао занат од њих, али и сниматеља. Филм се развијао у лабораторији, а нисам се устручавао да у монтажи где су се монтирале „погаче“ питам монтажера зашто је нешто одрадио баш на тај начин – прича Гарић. Иако је све било поприлично чудно сваком од четворице монтажера који су се у Приштину вратили са студија у надалеко познатој прашкој академији, увек су излазили у сусрет љубопитљивом новајлији који је већ први дан по приспећу фамозних потврда о исправности могао самостално да уради комплетан телевизијски прилог без помоћи било кога. Стидљиво се ширио програм на српском језику, па је пред крај осамдесетих година, до када је Гарић радио у редакцији информативно-политичког програма, формирана редакција за децу. Игром случаја у њој се, поред доајена и творца емисије „Шареница“ Владимира Андрића, нашао и Коста Гарић. Петанестоминутна емисија колажног типа емитована је једном недељно, а 24 епизоде послате су у Аустралију и емитоване у терминима резервисаним за програм на српском језику. Много дуже него што је очекивао трајао је хонорарни рад без изгледа да се заснује стални радни однос на неодређено време. Са петогодишњим искуством телевизијског новинара Коста Гарић се 1987. године обрео у редакцији листа „Јединство“ који је у Приштини излазио на српском језику.


Фото: М. Радовановић

47


48

МАГАЗИН 28.4.2013.


- Радио сам годину и седам, осам месеци у друштвено-политичкој редакцији где сам стекао изузетно искуство, а стичем га учећи и данас. Лист је као орган ССРН излазио једном недељно, а као озбиљан постоји и данас у некој другој форми. За разлику од „Јединства“ и „Новог света“ који је излазио два пута месечно, Шиптари су уз дневну „Рилиндију“ имали омладински лист „Зери и Ринис“, затим „Коха диторе“ и неколико листова попут часописа за културу и слично. Нису Косту заборавили ни у редакцији програма на српском језику Телевизије Приштина, па је 1989. године уследио позив за стално запослење који је, очаран визуелношћу атрактивног медија, прихватио без много размишљања. „Шареница“ је већ добила млађе сараднике, па је Гарић у информативно-политичкој редакцији пратио друштвено-политичка збивања и економију. Редакција програма на српском језику у то време није имала сопствени маркетинг, рекламе и емисије комерцијалног карактера, јер је све ишло преко централе у Београду. Када се указала потреба за тим делом посла на челу редакције маркетинга нашао се управо Коста Гарић који је од првог дана настојао да програм на српском језику добије што више простора у најгледанијим терминима. - Ударни термини били су резервисани за емисије на шиптарском језику. Дневник на шиптарском почињао је у пола осам, а на српском пола сата раније. Имали смо и једном недељно полусатну емисију комерцијалног карактера где смо на класичан начин представљали фирме, али су гостовали и људи са естраде са којима смо разговарали. На том месту затекло ме је оно што је почело да се дешава на Косову. Имао сам визију о томе и мало пре бурних дешавања донесем одлуку да се са породицом одселим из Приштине и дођем у Краљево – каже Гарић. У Приштини су се све више наслућивали до-

гађаји који ће уследити, а на чији су ток пресудно утицали универзитет и медији. На универзитету су се у огромном броју школовали кадрови задојени сепаратистичким идејама које су обилато подржавали сви медији на албанском језику. И мада се у почетку као термин који је одражавао жеље већинског становништва покрајине користио иредентизам крајњи циљ свих њих била је сецесија. У прво време идеју су изражавали омладински медији, а свако експлицитније иступање објашњавано жељом народа да се еманципује, добије своју и живи са сународницима из друге државе. - Газило се све дубље, јер се видело да се не реагује на такве ставове, а у руководству на Косову почели су да се налазе они који су имали јасне идеје о одвајању и, што је нормално, благонаклоно гледали на рад медија кроз које се провлачила та идеја. Тек кад је дошло до првих инцидената и проблема, и Милошевићевог доласка у Косовао Поље, ми смо их опширније пратили, а новинарство је било много искреније него данас. Трудили смо се да покажемо истину која је слабо допирала до оних до којих је требало да стигне. Почеле су демонстрације, протести рудара из Трепче, а као испомоћ програму на српском језику стигле су и колеге из Београда. У Телевизији Приштина још увек смо били коректни једни према другима и живели заједно – прича Гарић. Значајну улогу у каснијим дешавањим одиграли су косовски медији, првенствено они на албанском језику. Један до водећих људи у „Рилиндији“ био је Ветон Сурои код кога су потврду својих идеја тражили албански лидери Ибрахим Ругова и Адем Демаћи. Живот српског живља, који је годинама на територији Косова и Метохије био изложен све већем притиску, из дана у дан је постајао све неподношљивији, а једине информације којима се могло веровати долазиле су из Београда. Зато је сваке вечери у пола осам, кад је почињао београдски

Дневник, пажња косовских Срба била усмерена на телевизијске пријемнике. Брзо су то схватили и они који су разрађивали планове сецесије у којима је требало тачно лоцирати станове припадника српског народ. Зато су, као по команди, сви Албанци, тачно у пола осам, имали задатак да погасе светла у становима како би могли лакше да се идентификују они у којима се посматра београдски Дневник. Тако су обележени станови, па је свако знао за који је стан задужен у случају да дође до активирања одређене опције понашања. Осим идентификација српских станова задатак дојучерашњих пријатеља било је и константно ометање праћења програма на српском језику. Најефикаснији начин за то било је лупање у шерпе све време трајања информативних емисија на српском језику. - У тренутку када је Слободан Милошевић у Косову Пољу изрекао чувену реченицу, да Србе не сме нико да бије, ја сам био на само десетак метара од њега. Због сигурности догађаје је пратило неколико новинара како би неко увек могао да пренесе тачну информацију. Један је бележио реакције народа, други узимао изјаве, трећи нешто треће. Показало се да је све то било узалудно, јер колико год да смо желели да се изборимо истином та се истина није чула добро. Албанска страна је боље знала где ван земље, и на који начин, треба да лобира, па је у свету провукла неку своју истину и припремила терен за све што ће се касније дешавати – објашњава Коста Гарић. Међу онима који су на време схватили шта се спрема био је и Коста Гарић. Требало је на време и на сигурно место сместити три кћери и супругу, првенствено тамо где она може да се запосли. Избор је пао на Краљево које је тада, каже Коста, било изузетно леп град. - наставиће сеТ. Радовановић

49


МАГАЗИН

28.4.2013.

ЗАПИС О НЕ

50

Недеља 4. април 1999. Дан дванаести

Д

анас је католички Ускрс. У 02,10 пале су и прве ракете на Богутовац. Гађана су складишта Беопетрола која се налазе између магистралног пута и железничке станице. У близини је и основна школа, а има и доста кућа са друге стране пруге. Жртава нема. Лакше је повређено троје људи, отправник возова са железничке станице Богутовац и двојица чувара Беопетрола. Штета је вероватно велика. Није ми познато да ли је неко у то време пролазио магистралним путем. Ватрогасци су брзо реаговали и пожар је локализован. Питам се ко ли је обележио све ове објекте за рушење. Колико објеката је још маркирано. Све ово је исувише дуго планирано да би могло да се везује за

преговоре у Рамбујеу. Русија је понижена нападом НАТОа на Југославију. То је грешка која ће довести до нове трке у наоружању и дати нови подстицај тероризму, тврди Михаил Горбачов. Сирене наговештавају опасност већ у 11,00. Поново је гађана „Слобода“ у Чачку. Не знам шта тамо има више да се гађа. Ако то што гађају нису погодили до сада, нема сврхе ни да гађају више. Можда је и боље да гађају тамо где је све срушено да не би уништавали друге објекте? На снимцима које гледам сваки дан видим слике које ме подсећају на америчке филмове са темама из далеке будућности. Личе ми на сцене из „Терминатора“ и „Побеснелог Макса“. А можда Американци само спремају сценографију за неке нове филмове. Јефтиније им је да сруше читаву једну земљу него да праве скупе кулисе.

Како се тога раније нисам сетио? Није без везе неко рекао да је рат најбољи амерички бизнис. Тела погинулих америчких војника су у тајности у контејнерима пребачена до војне болнице у Солуну. Губитке ће признати у тренутку кад им то медијски највише буде одговарало. Био сам у Богутовцу. Те ракете и нису толико страшне колико сам у првом тренутку мислио. Или их можда, што је вероватније, има различитих по разорној моћи. Објекат је погођен са две од три ракете којима је гађано. Једна је погодила тачно у шину индустријског колосека и потпуно је истопила. Крајеви шина су савијени од велике температуре. Интересантно је да су блокови отпремница и остали папири на столу у канцеларији у близини места експлозије остали на столу недирнути. Читаве су и флаше са пивом које се продаје на пумпама а које су


Сведочанство о НАТО бомбардовању

ЕМОГУЋЕМ (5)

биле складиштене у магацину у непосредној близини. „Галамес“ приводи крају радове на адаптацији бивше „Тргопрометове“ самопослуге „Ослобођење“. Треба до среде да направим шездесет фотографија формата 50x80 цм. Надам се да ћу имати довољно материјала. Врло је важно да немам много шкарта, па морам да штедим. Продавница „Мегафото“ у којој сам набављао материјал налази се само педесетак метара од зграде МУП-а у Београду која је запаљена. У поподневним часовима скокнули смо до Мире на један сат. Данас јој је рођендан. Ту је и Чип. Причама никад краја. На путу према кући чујемо сирене у 20,20. Претходни престанак опасности нисам ни регистровао јер сам био презаузет послом. И даље се одржавају протести у Београду, Подгорици, Лесковцу, Сме-

дереву, Малом Црнићу, Нишу, Костолцу, Зрењанину, Руми, Пироту, Лапову, Варварину, Ћићевцу... У ракетирању „Слободе“ у Чачку током ноћи живот је изгубила једна жена. На Каблару су пронађени резервоари авиона који је био погођен. Не зна се каква је његова судбина. У Куршумлији је до сада у ваздушним нападима живот изгубило 14 цивила. Саопштен је податак да су до сада снаге НАТО-а извршиле 2700 полетања и испалиле преко 600 крстарећих ракета од којих је 10% оборено пре него што су стигле до циља. Јавила нам се и кума Весна из Лознице. Сви су добро. Зоран већ дуже време нема посла и то је највећи проблем. Добили смо бонове за дизел. Треба само да купимо гориво и завршимо пољопривредне радове у селу. Касно увече сазнао сам да међу оним погинулим војницима има и Не-

маца.

Понедељак, 5. април 1999. Дан тринести Љиља ме је пробудила око 6,00. Звала је њена мајка и обавестила да је у току ноћи срушен нови мост преко Ибра у Биљановцу. Милица још спава. Владимир је тужан што ове године нећемо ићи на море, јер је срушен мост преко Ибра којим би морали да прођемо. Колико ће још мостова бити срушено? Не само оних преко река. Са севера, из правца Груже, види се густ црн дим. То је вероватно оно што гађају већ неколико дана. Изгледа да је коначно погођено. Љиља каже да је чула детонацију у 2,30. Јуче сам чуо сам причу о четворици Краљевчана који су погинули на Космету. Нисам много обраћао пажњу на

51


МАГАЗИН

28.4.2013.

тај податак. Данас чујем да је један од њих Ивица, Максићев брат. Проносе се и гласине о томе како је ухапшен одређен број лица у Краљеву која су постављала радио локаторе за обележавање циљева које треба гађати. Ко су ти људи и зашто то раде, јесу ли свесни шта раде? Да ли је у питању новац, можда незнање, осветољубивост? Према коме, шта добијау за узврат? Помињу се и нека имена. Не знам колико је све то тачно. Опаност је прошла у 8,20 али је неспокојство престало већ у 11,15. Министри иностраних послова земаља НАТО савеза изјављују да њихов

52

циљ није слање копнених снага на Космет и да су они за проналажење мирног решења у коме би сви становници живели мирно. Ни предложени документ из Рамбујеа више не може да буде основа за коначан договор. Министар иностраних послова Француске Ибер Ведрин изјавио да резултати досадашњих акција нису онакви како се очекивало, а Ламберто Дини тврди да ракетирање не може да траје бесконачно. У току претходне ноћи затрпан је и тунел на прузи Краљево - Косово Поље тако да воз саобраћа само до Руднице где путници преседају.

После доручка скокнули смо мало до села да деца коначно виде бабу и деду и да деди честитају рођендан. Са северне стране, иза брда, још се вије густ облак дима. У селу нисам био од почетка овог зла. Нисам ни приметио да је нагло све озеленело. Шљиве се беле од цвета. Хоће ли имати рода? Хоће ли имати ко да их бере? Лоза коју је испред старе трошне куће од блата и непечене цигле, још пре више од педесет година, засадио мој деда, осушила се. Да ли је и то неки знак? Деца се играју. Деда им све дозвољава. Пењу се на сено, играју се са мачкама. Остали би још, али немам времена.


Имам много посла, а и нервоза се појачава. Осетио сам и први свраб око очију. Је ли то први знак реакције на полен? У 13,40 престаје опасност. Читав дан радим, а само у кратким паузама излазим пред кућу. Комшија иде улицом. Води за руку двогодишње дете. Прилази и пита да ли је истина да ће у току ноћи бити гађан поштански релеј на брду изнад наших кућа. Каже да се људи из читавог краја масовно исељавају. Ма колико покушавао да будем миран, овакве ствари ми подижу притисак. Шта ако се то стварно догоди? Питам се ко лансира такве информа-

ције. Коме је то у интересу? Шта урадити таквим људима? Ко их снабдева таквим информацијама? Јавља се и Бакрач. Разговарамо о томе. Па, ни Клинтон не зна шта ће бити гађано, тврди он. Иако не признајем да се помало плашим, увече као случајно лежем у фотељу у дневној соби. Уморан сам. Брзо сам заспао. Од 20,03 је на снази знак за опасност. Будим се повремено и ослушкујем. У једном тренутку ми се учинило да сам чуо како је реаговала противваздушна одбрана. Зове Славо из Италије. Распитује се за његове. Каже да је хтео да моторним змајем

прелети НАТО базу у Авијану, али није добио дозволу за то. Поново сам заспао.

Уторак, 6. април 1999. Дан четрнести Спавам, а не спавам. У 3,30 чујем две јаке детонације. И Љиља је будна. Будимо децу и силазимо у приземље, смештамо у фотеље и покривамо. Некако у ово време на данашњи дан 1941. бомбардован је Београд. Више не бројим детонације, али их чујем. Рекс гребе на вратима, па га пуштам у

53


28.4.2013.

МАГАЗИН

54

кућу. Опет се упишкио, овога пута у лабораторију. Излазим пред кућу и чујем јако хукање. Јесу ли то авиони или ракете? Убрзо све постаје мирно. Љиља каже да је, док је отварала прозоре да не би попуцали од детонације, видела јаку светлост из правца Јарчујака и Витановца. Слутим шта би могло да буде гађано. У једном тренутку нестаје сигнал Телевизије Краљево. Проналазим га на другој фреквенцији. Вратили смо децу у дневну собу. Све је мирно. На програму је филм „Чудо невиђено“. Заспао сам поново. Пробудила ме сирена која је у 7,40 огласила крај опасности. Покушавам да у неким вестима сазнам шта се догодило. На екрану је Лепи Мића. Пева песму „За Београд“ из филма „Ко то тамо пева“. Злослутно звуче стихови... „Пролеће је зло се спрема... Чини ми се мајко моја да све ово само сневам“. Јутрос сам уснио

чудан сан, толико нестваран да не могу ни да га опишем. Зато остављам празно место у дневнику како бих га описао касније. Јављао се Миљан. Дошао је из Биљановца да покуша поново да узме бонове. Каже да једна ракета код гађања моста у Биљановцу прелетела преко њихове куће и ударила у брдо. Побегао је из Краљева у страху од ракета, а оне га стигле у Биљановцу. Кућа је само неколико стотина метара од моста. Каже да је срушен и железнички мост преко Ибра у Лозну, као и мост у Брвенику. Синоћ сам на SKY-у видео сателитски снимак ракетирања моста у Биљановцу. Потврђене су информације да је гађан Јарчујак и да је прекинута пруга у Витановцу на правцу Краљево-Крагујевац. Отежано се одвија и путнички саобраћај према Крагујевцу због одрона на путу.

Ругова је потврдио да је заиста разговарао са Милошевићем и да снимци објављени на ТВ нису стари две године како то твде страни извештачи. Сусрео се и са амбасадором Руске федерације у СРЈ. Синоћ сам на SKY-у видео и Клинтона. Каже да Милошевић није испунио обавезе које су пред њега постављене и да се акције НАТО снага настављају. Успут, емитују се снимци избеглих Шиптара, фотографије срушених кућа, кампови за прихват и пружање помоћи у Македонији. Човечанство се исувише приближило тачки када почиње трећи светски рат, тврди Лукашенко. У продавници људи коментаришу догађаје из претходне ноћи. Улази Ана и пита шта су ноћас гађали. Ана има само десет година. Опасност поново почиње од 11,25. Колико онај сан од претходне ноћи


има везе са стварношћу сазнаћу врло брзо. Моја мајка, која је већ дуже време болесна и тешко се креће, пала је у току јутра. Жали се на болове у пределу кука. Је ли сломила кук? То ће тек бити катастрофа. На први поглед ствар не изгледа тако страшно. Код ортопеда сазнајемо да је ипак кук. Снимају је једном, па други пут. Нема дилеме. Прелом је најгора могућа варијанта прелома. Лека нема. Преостаје само мировање, а то доноси нове компликације. Разговарамо и са др. Костићем. Могла би да помогне само операција, али се то у ситуацији каква је сада, не ради. Опасност престаје у 16,18. Свирају поново већ у 19,30. Читав дан сам провео у мраку фото лабораторије тако да не знам шта се напољу дешава. Поподне се јавио Пајо

из Лондона са вестима да се кроз два дана очекује погоршање времена. Хоће ли то бар мало зауставити овај пакао? Уморан сам после свега што се данас дешавало. Легао сам обучен у своју фотељу и заспао. Из сна ме буде далеке детонације. Прво погледам на сат. Тек је 22,30. Скачемо сви и одлазимо у приземље. Понављамо већ уходани поступак смештања на, по нама, најсигурније место у кући. Деца имају и „шлемове“. Ставили су по једну шерпу на главу, па сам узео камеру мало снимим несвакиашњи догађај. У једном тренутку ми се чини да је ситуација мирна. Љиља ме зове да изађем пред кућу. Показује ми на небу две светле тачке које се налазе на различитим висинама и имају другачију боју од свих звезда на ведром звезда-

ном небу. Јесу ли то крстареће ракете или не? Изгледа да смо се, ипак, преварили. Мало касније чујем појачано хукање авиона. Чујем и неколико појединачних пуцњева који ми личе на пуцње из пиштоља. Ништа се битно не дешава. Деца су у приземљу и спавају у фотељама. Враћамо се до телевизора. Сазнајем да су још једном гађани погони „Слободе“ у Чачку. Јесу ли то биле оне две детонације које смо чули? Остало је само још пет минута од дана који ми није донео ништа лепо. Мало ведрине уноси податак да су на одвојеним седницама савезна и републичка влада донеле одлуку о једностраном прекиду ватре према ОВК почев од 20,00 сати 6. априла поводом највећег српског празника Ускрса. Т. Радовановић

55


Акција Савета за безбедност саобраћаја

МАГАЗИН

28.4.2013.

ТРАКТОР НА ПУТУ – Б

56


Савет за безбедност саобраћаја града Краљева организовао је у Ратини у суботу 27. априла кампању под називом „Трактор на путу – безбедан и уочљив“. Циљ кампање је да се на потезу Ратина – Врба смањи број саобраћајних незгода у којима су учествовали трактористи.

У кампањи су учествовали представници Савета за безбедност саобраћаја, Саобраћајне полиције Полицијске управе Краљево, Регионалне привредне коморе, Месне заједнице Ратина и Дунав центра Краљево. Трактористи са подручја Ратине и

околних села могли су да се упознају са законским прописима, понудом за брзо осигурање и регистрацију трактора и прикључних уређаја и обаве визуелни преглед трактора. За све трактористе који се се укључили у ову кампању предвиђене су и награде. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

БЕЗБЕДАН И УОЧЉИВ

57


28.4.2013.

МАГАЗИН

58

Правећи алузију на време у коме све, чак и култура, постаје роба организатори продаје књига на краљевачкој пијаци изложили су и одговарајуће, карикатуралне, цене. Тако је 200 грама руске класичне прозе могло да се купи за 7,5, а домаће поезије за 6 динара


На Светски дан књиге

КЊИГЕ НА КИЛО

59


МАГАЗИН

28.4.2013.

С

60

ветски дан књиге и ауторских права обележава се 23. априла сваке године од 1995. године када је о томе донета одлука на Генералној конференцији УНЕСКО-а одржаној у Паризу. У Шпанији се 23. април празнује још од 1923. године у част писца Мигела де Сервантеса који је умро на тај дан, а део је и прославе дана Светог Ђорђа у Каталонији, где је традиција од Средњег века да мушкарци доносе руже својим вољеним, а од 1925. да жене у замену дају књигу. На овај дан обележава се годишњица рођења и смрти Вилијама Шекспира, смрти Инке Гарсиласо де ла Веге и Жозепа Пла, рођења Мориса Дрјуона, Владимира Набокова, Мануела Валехо Мехие. Иако се 23. април често наводи као датум смрти и Шекспира и Сервантеса, то није у потпуности тачно. Сервантес је умро 23. априла по грегоријанском календару, а тада се у Енглеској користио јулијански календар. Како је Шекспир умро 23. априла по јулијанском календару то је, због неслагања између два календарска система, десет дана након Сервантеса, У настојању да на оригинални начин изврше промоцију књиге у краљевачкој Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ одлучили су да их изнесу на пијацу међу намирнице које су насушна потреба. - Мислили смо да су и књиге насушна потреба нарочито данас када нам је потребна и критичка свест и критичко мишљење, а без активног интелектуалног рада у који спада и читање и ангажовање на популаризацији књиге. Чини нам се да је акција таква да може да побуди пажњу и да бар на неки начин скрене пажњу на књигу што је цивилизацијски архетип и нешто што би требало да буде свакодневна потреба свакога човека – каже књижевник Дејан Алексић, уредник издавачке делатности Народне библиотеке. Правећи алузију на време у коме све постаје роба, чак и култура, организатори продаје књига на краљевачкој пијаци изложили су и одговарајуће, карикатуралне, цене. Тако је 200 грама руске класичне прозе могло да се купи за 7,5, а домаће поезије за 6 динара уз симболично стављање на кантар да би читава акција изгледала што духовитије. Поред књига из издавачке продукције Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ на тезгама су се нашле и књиге руске, француске и домаће класичне прозе, савремене прозе и српске поезије. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић


61


28.4.2013.

„Пријатељство за нова времена“ у Хрватској

МАГАЗИН

ДАНИ СРПСКЕ КУЛТУРЕ У ИСТРИ 62


Е

- Краљевчани се у протеклих пет година доказали као најбољи представници српске културе. – Међу 50 културних посленика на Данима српске културе у Истри чланови Културно-уметничког друштва „Краљевачка ризница“ и дувачког оркестра „27. септембар“

63


28.4.2013.

МАГАЗИН

64

З

аједница Срба у Истри већ пет година заредом организује „Дане српске културе у Истри“. У периоду од 18. до 21. априла ове године у Пули, Лабину, Умагу, Поречу и Водњану на концертима, позоришним представама, пројекцијама филмова и књижевним вечерима домаћинима су се представили културни ствараоци из Србије, Републике Српске и Мађарске. Традиционална манифестација „Дани српске културе у Истри“ још једном је доказала како су различитост и мултикултуралност веза међу народима на простору Истре и како представљају посебну вредност и богатство. Уметност, креативност, додир лепоте с једне стране и позитивни дух свих становника Истре, који с весељем прихватају специфичност у културном

изражају српског народа, гарантује прегршт изузетних доживљаја и бројних пропратних културних догађаја у Истарској жупанији која се прихвата генералног покровитељства манифестације. Пула је још једном доказала да је космополитски град у коме су суживот и мултикултуралност традиција. Никада се њени становници нису делили по вери и националности, а култура Срба и свих других мањина увек је доживљавана као посебна вредност. Зато „Дани српске културе“ и заузимају важно место на културној карти града Пуле који као генерални покровитељ традиционално прати ову манифестацију. Председник Заједнице Срба у Истри, која постоји дуги низ година, је Краљевчанин Миомир Јеремић, радник некадашње „Југобанке“ који се обрео у филијали ове банке у Пули. Честе посете председника краљевачког Удружења грађана „Пријатељство за нова времена“ Хаџи Момира Бакрачевића Пули резултирала су јачање


пријатељских односа овог удружења са Заједницом Срба у Истри које је након распада Југославије окупљало грађане српске националности. Копча са матицом одржавана је кроз одржавање различитих курсева и неговање фолклора. Када се пре пет година дошло на идеју о организовању „Дана српске културе у Истри“ позив да представља Србију добило је управо Удружење „Пријатељство за нова времена“. Пут Хрватске Бакрачевић је повео чланове Културно-уметничког друштва „Абрашевић“ и краљевачке сликаре, а приређена је и изложба карикатуристе Миланка Каличанина. Била је то, истиче са поносом Бакрачевић, прва културна делегација Срба која је после рата ушла у Хрватску. Зато је и дочекана у Истри са посебном пажњом, а у Пули се скупили представници хрватскох државног врха, делегације научника, истарски жупан, амбасадор Србије у Хрватској и српски конзул из

Ријеке. Жеља организатора да у наредним годинама представи што више културних посленика из различитих крајева Србије није резултирала одговарајућим квалитетом па је, на основу искуства из претходног периода, позив за помоћ поново упућен на адресу „Пријатељства за нова времена“. У међувремену Краљевчани су на „Данима српске културе у Истри“ били само драги гости међу којима су били и представници јавних предузећа. - Закључено да је да је оно што смо ми урадили било најкоректније, па су нас позвали да учествујемо поново, а ми са великом радошћу и задовољством прихватили позив. Основна замисао била је да у Пули гостује Краљевачко позориште, а ја сам дошао на идеју да организујем и изложбу православних икона. Планирано је да на пут крене ватрогасни оркестар „27. септембар“, Културно уметничко друштво „Краљевачка риз-

ница“ и Етно кућа Милочај. Иако је првобитни предлог усвојен испоставило се да је термин за гостовање Краљевачког позоришта већ био резервисан за београдску преставу „Индиго“, па су организатори замолили да откажемо гостовање као и организовање изложбе икона – објашњава Бакрачевић. Уз симболичну помоћ Градске управе на пут је кренуло 50 представника српске културе који су се Истранима представили ванредно посећеним концертима у Пули, Умагу и Водњану. Колико је ова посета била значајна сведочи податак да је организатор на себе прихватио трошкове боравка, али и сузе председника српског удружења у Умагу. У незаборавном сећању најмлађих Краљевчана, који су имали јединствену прилику да посете Плитвичка језера и Брионе, остаће и изузетан пријем у српском конзулату у Ријеци. Т. Радовановић

65


66

МАГАЗИН 28.4.2013.


67


Школски спорт

МАГАЗИН

28.4.2013.

ПРОЛЕЋНА АТЛЕТСКА ЛИГА

68


на општинском такмичењу које организује Савез за школски спорт града Краљева. Најбољи са општинског такмичиће се на окружном, међуокружном и републичком такмичењу, а такмичења у оквиру атлетске лиге одржавају се сваког петка у времену од 10 до 14 сати. Најмлађи такмичари надметали су се у трци на 60 метара са препонама, бацању у даљ лоптице тешке 250 грама, скоковима у вис и даљ, док су они мало старији трчали 1200,

а средњошколци 1600 метара. Председник Савеза за школски спорт Владимир Савељић најављује такмичење у стрељаштву већ почетком маја, а након тога и у другим спортовима. У организацију такмичења, припреми екипа и суђење укључени су професори физичке културе који раде у школама на територији града Краљева, али и осам незапослених који се воде на евиденцији Националне службе за запошљавање. Т. Радовановић

- Прво коло Пролећне атлетске лиге окупило ученика осам основних и три средње школе. - Такмичења сваког петка од 10 до 14 сати. - У мају надметања и у осталим спортовима. - Најбољи стичу право наступа у вишем рангу такмичења

Фото: М. Радовановић

Прво коло Пролећне атлетске лиге за ученике основних и средњих школа одржано је у петак на Атлетском стадиону у Краљеву. Ученици осам основних и три средње школе надметали су се у три категорије. Прву су чинили ученици петих и шестих, другу седмих и осмих, а трећу ученици средњих школа. Друго коло атлетске лиге биће одржано након ускршњих празника, а након сва четири кола биће познати свеукупни победници који стичу право наступа

69


70

МАГАЗИН 28.4.2013.


71


Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Агенција за визуелне комуникације „АРТ“, 36000 Краљево, Пионирска 19 Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs


MagazIN 42