Page 1

МАГАЗИН Година VI * Број 331 * 15. април 2018. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

Краљевски


МАГАЗИН

15.4.2018.

У овом броју: Прича о краљевском граду Изазов за установе културе Блиски исток и Балкан Радост давања и дељења Радост највећег празника Бољи квалитет ваздуха Систем немоћан пред најездом Последњих сто дана

2

10 16 20 28 32 34 40 44


Опсада Једрена Фармер међу воћарима У колицима на Олимпијаду Златно доба кошарке Преполовљен број ученика На репертоару Биоскопа „Кварт“ Трешњар центар мото спорта Времеплов

50 58 64 72 80 86 88 94

3


4

МАГАЗИН 15.4.2018.


5


6

МАГАЗИН 15.4.2018.


7


8

МАГАЗИН 15.4.2018.


9


МАГАЗИН

15.4.2018.

Сто тридесет шест година имена града

10

- Жеље и припреме Карановчана за крунисање краља Милана нису остварене, због међународних околности, али су им помогле да га дочекају са припремљеним предлогом о промени имена приликом прве посете вароши. – Жича је „приготовила мало оног светог уља истекшег из раке светог Симеона Мироточивог, са којим је Свети Сава брата свог Првовенчаног Стефана на Краљевство помазао“. - На манастирској цркви су отворена нова врата, па је Жича уместо седмоврата постала осмоврата. - И поред покушаја да се граду наметне ново становници су се 1955. определили за Краљево и тако поред Жиче, вековног чувара српске духовности и државности, поново прихватили да буду баштиници славне прошлости династије Немањић


11


раљево се сврстава у ред градова који су током дуже или краће историје, у складу са друштвеним приликама, више пута мењали име. Први познати називи од формирања насељеног места на овом локалитету потврђују да се око 1476. године помиње име Руда Поља, а педесетак година касније Рудо Поље. Двојни назив Рудо Поље или Карановац присутан је 1540. да би се 32 године касније усталило име Карановац које је варош носила све до 1882. кад добија данашње име Краљево. У кратком периоду између 1949. и 1955. оно је преименовано у Ранковићево, а потом поново враћено старо име града. Историчари потврђују да су за континуирано истраживање и правилно тумачење прошлости од битног значаја сазнања о свим именима, али и условима, значењима и разлозима промена због којих су вршене. Од формирања места у скромним кућама је живео велики број Турака, а у време ратова против Аустрије граница између два царства се повремено померала да би у једном периоду била

МАГАЗИН

15.4.2018.

К

12

на простору данашњег Краљева. Повремени путописци помињали су мањи број дрвених кућа и сеобе током којих је хришћанско становништво одлазило ка северу. Виши кустос историчар Народног музеја у Краљеву Мирјана Савић указује на различите претпоставке о настанку имена Карановац. И мада неки верују да је то по црној руди каран, вероватнијим се сматра да је то по оцу муслиманског велепоседника Шоботе Карану. Значајан чин, и важан догађај за промену имена Карановац у Краљево 19. априла 1882, имао је припремну фазу која се везује за Закон од 22. фебруара исте године кад је Кнежевина Србија проглашена наследном Краљевином Србијом, а кнез Милан Обреновић краљем Миланом I. После стицања независности, на Берлинском конгресу четири године раније, изразито аустрофилска политика напредњачке владе манифестовала се кроз трговински уговор, железничко питање и потписивање Тајне кон-

венције. Овај период је обележен бројним аферама кроз које су се провлачила имена већине чланова владе, на челу са кнезом Миланом, због чега је била у стању блокаде. Криза је продубљена након заједничког изласка опозиционих радикала и либерала из Скупштине, па је запретила опасност од оставке владе, распада Напредњачке странке и оставке кнеза Милана. Да би се превазишла криза, и вратио пољуљани углед владара и владе у народу, председник владе Милан Пироћанац је видео решење у „Уздизању Србије на степен Краљевине“. Спасоносна идеја за опстанак режима је дуго чувана у тајности све док Пироћанац није дипломатским активностима обезбедио сагласност великих сила на челу са Аустријом, па је 22. фебруара 1882. године краљ Милан објавио проглас „Драги мој народе“ и разгласио промене којима је постигнут жељени циљ. Атмосфери одушевљења у којој су краљу и влади из свих крајева земље упућивани бројни телеграми честита-


новог Ваше Величанство! У манастиру Жича, гди се крунисаше седам Краљева, радује се, да поздрави Вас као Првог Краља српског, а ми из дубине душа наших кличемо: Живео Први Краљ Српски Милан“. - Карановчани су проглас доживели и као обавезу да се слава Немањића и значај Манастира Жича досегне обновом чина крунисања па су краљу Милану упутили позив да у Жичи буде миропомазан. За ту свечаност припреме су биле већ при крају, а Жича је већ „приготовила мало оног светог уља истекшег из раке светог Симеона Мироточивог, са којим је Свети Сава брата свог Првовенчаног Стефана Краљевство помазао“. На манастирској цркви већ су била отворена нова врата, па је Жича уместо седмоврата постала осмоврата. Жеље и припреме Карановчана за крунисање су остале неостварене, пре свега због међународних околности, али су им помогле да краља Милана дочекају са припремљеним предлогом о промени имена приликом прве по-

сете Карановцу, у оквиру једномесечног краљевог путовања, Шабац, Обреновац, Ваљево, Пожега, Добриња, Карановац, Крушевац, Куршумлија, Прокупље, Лесковац, Ниш, Књажевац, Зајечар и Неготин у улози предизборног политичког агитатора – каже Драшковић. Краљ Милан је из правца Чачка у Карановац стигао 15. априла дочекан народним одушевљењем уз грмљавину топова, јеку звона, бацање венаца и цвећа. Свечано је дочекан у карановачкој цркви, а у среској кући где му је био опремљен стан, обавио пријем првих депутација. Карановчанима које је предводио кмет Јован Новаковић потврдио је да ће „у овој општини која је тако патриотична, тако вредна, тако сложна и отресита“ бити отворена ратарска школа. Народно весеље у Карановцу је трајало цео дан и целу ноћ, а новине извештавале да ће 19. април остати знаменит у историји места и краја овога, јер је представништво општине поднело краљу писмену молбу да се

Фото: М. Радовановић

ња, и поздравне адресе, придружили су се и Карановчани. Прво је депутација виђенијих грађана отишла да поздрави краља и честита краљевину са изјавом да је проглас произвео највеће одушевљење и неописану радост у њиховим душама због уверења да је Србија овим чином доживела стару славу Немањића. У обраћању краљу Милану чаругџијски еснаф је пожелео да доживи „дан када ће сваки Србин забележити у историји као дан по цело српство срећан и сјајан, да види Краљевску Круну на Вама као Првом Краљу Србије после славних Немањића, јер манастир Жича, где се толики Краљеви крунисаше, жељно изгледа да Те с Круном поздрави...“ Бивши директор краљевачког Народног музеја Драган Драшковић подсећа да је честитке упутио и терзијско-трговачки еснаф Карановца уз потврду да „перо није у стању описати радост коју ми делимо кад после пет векова смо срећни доживети да видимо Круну на Глави потомка Душа-

13


15.4.2018.

МАГАЗИН

14

Карановац, зато што му је име турско, друкчије назове. Краљ је услишио молбу, и на полеђини акта ставио својом руком решење у коме се каже: „Примајући са највећим задовољством молбу Карановчана да име „Карановац“ другим заменим, наређујемо, да се у спомен нашег доласка у Њихову варош „Карановац“ у будуће назива „Краљево“. У Краљеву 19 априла 1882. год. МИЛАН с. Р. Новине су известиле да је уз решење које је пред подне саопштио грађанима, и предао оригинал на чување, изговорио: - Молба, коју Ми је поднело представништво ове вароши да јој ново име наденем у Мојим је очима јасан и светао доказ да Карановчани, задахнути чистим родољубљем, хоће да избришу и последњи траг оног тешког стања, под којим су они а с њима и српски народ, толико векова патили и мучили се. Ја се молби Мојих милих Каранов-

чана одазивам са не мањом љубављу према њима, са не мањим родољубљем према отаџбини својој. Ваш Краљ, драга браћо, а сада кум ваше вароши, од свега срца жели, да ова нова свеза између њега и вас буде за вас знамење што већег, што постојанијег, што чвршћег напредовања, а то напредовање постигнућете несумњено, гајећи од сад као и до сад у вашим срцима осећаје љубави према Краљу и отаџбини, одликујући се духом реда и законитости. Ваш Краљ, Ваш кум, баш за то и хоће да вашу будућност стави под окриље оне значајне народне тековине, која је земљи придобила нов углед, нову славу; Ваш Краљ, Ваш кум, баш за то хоће да Вас прве и најближе старој седмовратној Жичи поздрави данас именом које вам приличи, именом које одговара данашњим земаљским околностима, именом грађана краљевског града „Краљево“ – извештавале су бројне новине о догађајима у Краљеву уз потврду да су грађани би-

ли усхићени краљевим решењем и именом које им је наденуо. Хроничар је записао да усклицима радости и одушевљења није било краја а да је међу мештанима, који су и до тада били радосни и весели, ово весеље узело сасвим друге размере. Сав свет, и мушко и женско, и старо и младо, поврвело је на улице, пред краљев конак да га радосно поздрави, и ту се непрестано играло и певало. Исте вечери Краљево је припремило сјајну бакљаду, коју су носили први грађани, а краља је у име свију грађана поздравио члан општинског суда Михајло Чебинац. Потврђено је да се ватромет који је уследио ретко могао видети и у Београду. Краљево је, да би показало љубав своју према краљу, подигло велелепне тријумфалне капије, окићене прозрацима, а град био окићен венцима, цвећем, заставама и лампионима како ни на једном другом месту. - И на кућама, и на дућанима, и на прошћу, и на дрвећу, тако да је нестало платна за заставе, па су га морали


куповати у оближњим варошима. Сву драгу ноћ играло је коло, орила се свирка и попевка. Осветљена је била не само варош, него и сама брда према конаку Краљевом. Краљево је заиста краљевски дочекало краља својега! Слава му! – записано је у новинама. Краљ је са свитом напустио Краљево већ следећег дана од када почиње нов период у историји града. Током исте године, већ 29. јуна отворена је прва средња школа за чијег је управника именован др Ђорђе Радић, обновљен је манастир Жича, отворена прва Фабрика пољопривредних справа и почела градња пута према Рашки. Наредних година „Грађани вароши Краљева честитали су Његовом Величанству дан 19. април, као дан када је Његово Величанство благоволело највишим решењем својим одобрити да се њихова варош назове Краљево у спомен посете првог Краља Србије“. Од 1882. године до почетка Првог

светског рата Краљево доживљава привредни замах, отварају се бројне занатске радње, гради пруга и путеви. После рата отпочиње најпрогресивнији период, поред индустријског у културном и просветном смислу. Изглед града се нагло мења после рата, посебно након 1928. године кад је градња Фабрике авиона довела у ову средину око две стотине француских породица које су донеле нове навике у исхрани, облачењу, музици, спорту, а због њих је изграђена и католичка црква. Ресторани и локали добијају имена по француским градовима, у Краљеву се игра тенис а град сврстава у ред малоборојних ове величине у којима се свира џез. После Октобарске револуције у Краљеву је уточиште пронашао велики број веома образованих Руса од којих су многи нашли запослење у гимназији која је почела да ради још 1909. године. Деци из имућнијих породица давали су часове клавира, а она школована у иностранству доно-

сила у град увек свеже идеје. Други светски рат је негативно деловао на Краљево колико и на друге градове у Србији. Непосредно након ослобођења отпочела је изградња „Магнохрома“, и обновљен рад „Фабрике вагона“, што је интензивирало миграцију становништва јер се град чинио све атрактивнијим и мештанима околних села. Све популарније су техничке школе, па због сигурнијег посла родитељи све више усмеравају децу према њима. И поред покушаја да се граду наметне ново име Краљевчани су се 1955. определили за Краљево и тако поред Жиче, вековног чувара српске духовности и државности, поново прихватили да буду баштиници славне прошлости династије Немањић. Данас обележја града, грб и застава са седам круна и Дан града 7. октобар – Краљевдан са именом Краљево чине заокружену и јединствену причу о краљевском граду. Т. Радовановић

15


У сусрет имендану Краљева

МАГАЗИН

15.4.2018.

ИЗАЗОВ ЗА УСТА

16

- Имендан Краљева обележава се сваког 19. априла са циљем да се један од најзначајнијих датума у историји града обележи на достојан начин. – Од 13. до 22. априла десет атрактивних програма. – Централни догађај Свечана академија под казивом „Краљевско Краљево“. – Четврт века манифестације „Дани јоргована“. – Прва меморијална трка у знак сећања на бициклистичког аса Радоша Чубрића. - Обележавање имендана отпочело је на иницијативу Завичајног друштва „Краљево“. - Друштво је 1991. године основано са циљем да окупи све који су активно заинтересовани за добробит града и повеже све Краљевчане који живе изван Краљева


АНОВЕ КУЛТУРЕ

17


д 19. априла 1882. године, кад је указом краља Милана Обреновића добило данашње име, Краљево поносно носи и љубоморно чува име које је деценијама обавезивало његове житеље, нарочито оне који су их предводили, да развијају, улепшавају и унапређују варош. Током пуних 136 година чинили су то са мање или више успеха, али су увек у аманет будућим покољењима остављали да брину и доприносе граду највише што могу. Имендан Краљева обележава се сваког 19. априла, а у недељи која му претходи организациони одбор за обележавање празника обелоданио је програм сачињен од низа пригодних активности. Основни циљ је да се један од најзначајнијих датума у историји града обележи на достојан начин. Представљање програма обележавања имендана Краљева прилика је за потврду да овакви датуми представљју својеврсни испит и изазов за установе у култури које настоје да покажу како

МАГАЗИН

15.4.2018.

О

18

су кадре да изађу у сусрет изазовима овакве врсте. Светковина је отпочела у петак 13. априла програмом названим Музички таленти граду у Дому Војске Србије у коме су учествовали ученици Музичке школе „Стеван Мокрањац“ и Балетска група „Траг“, а наставља се сутра у Галерији Маржик где ће један сат након поднева бити отворена изложба слика насталих у Студеничкој ликовној колонији. Истог дана, у раним вечерњим часовима, у просторијама Народне библотеке „Стефан Првовенчани“, у оквиру програма под називом „Песници завичају“, краљевачки писци Верослав Стефановић, Душан Стојић, Милоје Радовић, Александар Марић, Милош Милишић и Радослав Премовић говориће стихове посвеће граду. У дану пре празника у холу испред Свечане сале Градске управе биће отворена изложба „Краљевско Краљево“, а централни догађај овогодишњег обележавања имендана је академија под истим називом у четвртак 19. априла.

Програм се састоји од беседничких, поетских и музичких детаља, о значају овог датума за град говориће градоначелник др Предраг Терзић, а о историјској прошлости града са акцентом на дане и време када је Карановац преименован у Краљево историчарка Весна Милојевић. У уметничком делу програма учествују песници Милоје Радовић и Радослав Премовић, а свечаност ће обогатити наступ Хора Свети арханђел Стефан, под управом Милене Стојановић, извођењем химне Боже правде и две композиције Исидора Бајића. У касним поподневним часовима у Народном музеју ће бити представљен рад и дело београдског Историјског института, а богат програм је припремљен и за следећи дан када ће, 25. пут узастопно, бити организована манифестација „Дани јоргована“, а носилац свих активности је Друштво српскофранцуског пријатељства „Света Јелена Анжујска“. Већ од поднева 20. априла ученици краљевачких основ-


них школа ће на Тргу српских ратника присутнима делити јорговане, а сат касније у Свечаној сали Градске управе почиње свечана академија под називом „Двадесет пет пролећа Дана јоргована“. Манифестација „Дани јоргована“ отпочела је садњом нових јоргована првог дана априла, а настављена две недеље касније представом Краљевачког позоришта „Љубичаста бајка“ посвећене Јелени Анжујског и краљу Урошу. Светковина се наставља још једним ходочашћем до задужбине Јелене Анжујске Манастира Градац, а завршава у јуну у Скадарлији, испред куће Ђуре Јакшића, у оквиру манифестације „Кајмак бал“ коју организује београдска подружница завичајног друштва „Краљево“. Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ је за поподне 20. априла припремила изложбу слика Перице Данкова, а програм обележавања имендана Краљева завршава се наредног дана кад је планирана меморијална бициклистичка трка названа по

имену прошле године преминулог бициклистичког аса Радоша Чубрића. Организатор је Бициклистички клуб „Металац“ са циљем да окупи бициклисте са простора бивше Југославије. Прве информације наговештавају велико интересовање за масовно учешће што је повод за уверење да би Краљево поново могло да буде центар бициклистичког спорта. Организатори потврђују да траса у првој години није превише амбициозна, води од Трга српских ратника према манастиру Жичи и даље до Матарушке Бање одакле је планирано да колона настави до Врдила а на повратку према Краљеву заустави се на Ружића брду. Очекивано учешће великог броја рекреативаца повод је неутрализацију на овоме месту пре него се, преко Опланића и Сирче, настави до Шумарица. Нова неутрализација је увод у такмичарски део до Краљева и циља испред Храма Светог Саве у Доситејевој улици. Обележавање имендана Краљева отпочело је на иницијативу Завичајног

друштва „Краљево“ које је 1991. године основано са циљем да окупи све који су активно заинтересовани за добробит града и повеже све Краљевчане који живе изван Краљева, првенствено у Београду и Новом Саду. На оснивачкој скупштини је усвојен предлог да дан друштва буде 19. април, а непосредан повод су догађаји из 1882. године кад су Краљевчани са одушевљењем примили вест о промени имена вароши. Завичајно друштво пуних 26 година обележава овај дан који је последњих неколико уврштен у календар догађаја које званично обележава и локална самоуправа. Дан друштва је прилика за издавање још једног броја часописа „Краљевачки завичај“ који, по уверењу председника Управног одбора др Бранка Паштара, представља својеврсну енциклопедију о граду имену, историјату и свему што је краљ Милан учинио за Краљево. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

19


МАГАЗИН

15.4.2018.

Сличност међународног положаја Палестине и Србије

20

БЛИСКИ ИСТО - Односи Србије и Палестине датирају из Средњег века и времена настанка српске државе на овим просторима. - Палестина је колевка хришћанства и других вера, али и цивилизације која је на овим просторима присутна дванаест хиљада година. – Алфабет који је данас у употреби настао на подручју Палестине. – Од када је повећана улога нафте за развој индустрије велике колонијалне силе све више почињу да се интересују за овај регион и имају што већу контролу на Блиском Истоку. - Све до петнаестог века, и доласка Турака на ове просторе, Палестина је била претежно хришћанска земља. - До тридесетих година прошлог века, и доласка нациста на власт у Немачкој, број Јевреја у Палестини није достигао 200 хиљада што је било свега 16 посто целокупног броја становника


редавање на тему Балкан и Блиски Исток које је, приликом последње посте Краљеву, у Народном музеју одржао амбасадор Палестине у Србији Мохамед Набхан привукло је велико интересовање јавности. О томе сведочи велики број оних који су се тачно у подне нашли у просторијама музеја, које је амбасадор Набхан подсетио да су односи Србије и Палестине веома стари и датирају из Средњег века и времена настанка српске државе на овим просторима. Још у то време у Палестини је боравио Растко Немањић и током три године проведене у овој земљи обилазио бројна значајна места на Синају и Светој гори на којој су смештени најстарији православни манастири на свету. Податак да је највећи део времена провео у веома богатом манастиру који

П

потиче из петог века наводи на закључак да је са посебном пажњом изучавао бројна документа на арапском језику. Манастир Мар Саба, или Светог Саве Освећеног, основан је 485. године и још тада назван Велика лавра, а најзначајнији је православни манастир смештен у срцу јудејске пустиње, измећу Витлејема и Мртвог мора, подигнут на стрмој западној страни Кедронске долине. Легенда каже да је још у то време светац који се звао Сава пред смрт најавио да ће доћи човек истог имена пред којим ће пасти његов штап, што се и догодило у другој половини дванаестог века кад је у манастир стигао Растко Немањић. Амбасадор Набхан подсећа да је Палестина колевка хришћанства и других вера, али и цивилизације која је на овим просторима присутна дванаест хиљада

година када је од Сумера у Ираку кренула до Палестине, Сирије и Либана на чијим су просторима живели Феничани и Кананци. Као два племена истог народа још у то време су дочекивали Нову годину првог дана априла и ширили цивилизацију према другим деловима Африке, али и Европе. У том периоду је настао и алфабет, као начин да се трајно забележи говорни језик, који је и данас у употреби. Он је био основа и за бројна друга писма, међу осталима ћирилицу и слова која се данас користе у арапском језику. - То је веома стар регион на коме се сукобљавају и развијају различите цивилизације. Почетком нове ере и индустријске револуције откривана је улога нафте од које се добија енергија потребна за развој индустрије, па велике колонијалне силе све више почињу да се

Фото: М. Радовановић

ОК И БАЛКАН

21


МАГАЗИН

15.4.2018.

интересују за овај регион и имају што већу контролу на Блиском Истоку. Ако гледате регион источно од Медитерана видећете да је географски повезан са Балканом, јер се и једно и друго подручје простиру око Средоземног мора око кога су у давна времена живели веома стари народи који су кроз историју развијали цивилизације, трговину и међуљудске контакте. Као такви су били на мети разноразних освајача и ту смо на неки начин веома слични, јер и ви живите на раскршћу где пролазе разне војске и освајачи. Прва српска држава никад није била иницијатор освајања, а покушала је да спречи крсташку војску која је прелазила преко њене територије према Палестини под изговором да спашава свети крст – каже Набхан и наглашава да је све до петнаестог века, и доласка Турака на ове просторе, Палестина била претежно

22

хришћанска земља. Да и даље не буде тако одлучујуће су допринели Турци под којима је значајан део становништва променио веру, најчешће да би избегао плаћање харача и одвођење деце у јаничаре. Такво стање је на овим просторима било присутно све до краја Првог светског рата када су се Турци, као поражена страна, повукли са ових простора. Празан простор су почетком двадесетог века настојале да попуне колонијалне силе победнице у рату, углавном Енглеска и Француска које су поделиле земље ослобођене турске империје, па је Палестина са Јорданом и Ираком доспела под британску, а Сирија и Либан фанцуску управу док је Египту, као развијеној држави, додељен посебан статус. Британски утицај је у Палестини ограничен на одређен мандат током кога је земљу тре-

бало припремити за независност, а основни разлог је чињеница о већем степену развоја од других у различитим сферама, па и социјалној. - Намера Велике Британије је била другачија, да ту земљу препусти Јеврејима како би формирали своју државу, а кад је 1917. године објавила Балфорску декларацију на територији Палестине је било само шездесет хиљада Јевреја наспрам милион припадника локалног становништа. Британски министар иностраних послова Балфор је послао писмо јевреском магнату и банкару Ротшилду у коме обећава да ће учинити све да омогући Јеврејима стварање државе у Палестини. Шездесет хиљада Јевреја је живело поред једног милиона тадашњег становништва Палестине, па како је могуће да створе државу? Британци су имали план па су почели да помажу


емиграцију Јевреја из земаља Источне и Средње Европе али, и поред свих напора и огромних финансијских средстава којима су тај процес помагали Ротшилди, Рокфелери и други банкари, све до тридесетих година прошлог века, и доласка нациста на власт у Немачкој, број Јевреја у Палестини није достигао 200 хиљада што је било свега 16 посто целокупног броја становника. Кад је Хитлер дошао на власт у Немачкој почела је кампања против Јевреја који су одасвуда почели масовно да долазе у Палестину. Ми смо били лаковерни, и примали их у наше куће, јер нисмо очекивали да ће1947. и 1948. истерати Палестинце из тих делова и прогласити своју државу на две трећине наше земље. Ја сам на простору Палестине рођен пре стварања државе Израел, резолуцијом Уједињених нација број 181

која планира стварање две државе, једна јеврејске а друге палестинске. Држава Израел је створена, а на палестинску се још чека – каже амбасадор Набхан. Понашање великих сила на најбољи начин потврђује у коликој се мери, и како, поштују заједнички усвојена документа светске организације, па и резолуција под бројем 1244 којом су прецизиране обавезе страна потписница о окончању војне интервенције НАТО снага на територији Савезне Републике Југославије. Колико су ставови супростављених страна на овом простору контрадикторни на добар начин потврђује директни контакт израелског и палестинског амбасадора у програму једне београдске телевизије. Палестинске ставове заступао је Набхан, рођен на територији Палестине, а израелске амбасадор ове земље који је дошао из Румуније што је повод за

потврду суштинског става да на територији некада јединствене државе другу стварају досељеници. Потврду исправности ставова на којима заснивају право на сопствену државу на целом простору некадашње земље Палестинци виде у чињеници да Јевреји нису насељавали празне просторе већ оне на којима је, још од праисторије, живело локално становништво. Најзначајнијима се сматрају Палестинци чији су преци, Феничани и Кананци, развијали трговину дуж Средоземља од Туниса, Картагине и других места у којима се појавио алфабет. - Палестина никада није била празна и зашто су се водили крсташки ратови? Јесу ли крсташки ратови вођени против вампира и аватара? Огромне војске су долазиле из Европе, Египта и других земаља, а ако одете у Палестину суочићете се са њеном историјом на лицу места.

23


15.4.2018.

МАГАЗИН

24

Овде је Исус имао последњу вечеру, ту је ухапшен и суђен у Пилатовој палати, кући у којој је рођен мој лични пријатељ. Римски владар Палестине је у то време био Понтије Пилат, а у источном Јерусалиму и данас постоји његова кућа. То је град од једног квадратног километра окружен зидинама, које су кроз историју дограђиване, и има једанаест капија које се у десет увече затварају, а кључеве тог града симболично има једна хришћанска породица. Кључеве од Цркве Исусовог гроба има муслиманска породица, а врата се отварају ујутру и у време празника какви су Божић и Ускрс кад долазе и симболично отварају врата цркве. Мешавина људи, хришћани, муслимани и други ту живе вековима у слози и тако је свуда док се не јаве велике силе које имају претензије и негативне циљеве, што се данас огледа и овде код вас. Кад велики виде како просперитет почиње да делује, и да се то позитивно рефлектује на живот људи, њима то смета као што им смета развијена и позитивна земља као што је Србија. Смета им стваралачки и позитиван народ који је, без обзира на све што му се десило, увек био стваралачки настројен. Ми смо мали народи, не бројимо стотине милиона људу. И вас и нас има отприлике исто, дванаест милиона људи од којих половина живи у својој земљи, а друга половина у разним

земљама широм света. И једни и други смо увек били позитивни у историји, никад нисмо освајали нити ратовали негативно и без права – каже амбасадор Набхан уз потврду да су Палестинци познати као народ који је изграђивао Блиски Исток и дао значајан допринос развоју великог броја земаља у овом региону од Уједињених Арапских Емирата до Ирака и Либије. И поред тога осећајући се кажњеним иако то не заслужују, амбасадор Набхан верује пре свега што као поносни људи нису спремни да се ставе у службу било кога. - Не волимо да нам неко узме хлеб без наше дозволе. Ако треба добровољно ћемо дати и живот, али силом нећемо дати ништа јер смо поносни људи па не желимо, и нећемо, да будемо нечији робови. Палестина и Србија су се, као такве, увек међусобно помагале и одржавале добре пријатељске односе. Помажемо се свуда где можемо, а у Уједињеним нацијама настојимо да подржимо једни друге, да будемо слободни људи наспрам великих који желе да нам отму оно што нам је остало. Много су нам отели, а желе и оно што имамо сада, а што смо са великом муком сачували. Зато хоћемо увек да кажемо не. Ми не можемо да ратујемо против њих, не можемо да их победимо на војном пољу, али имамо увек слободу да

Балфорова декларација Балфорова декларација је било писмо које је британски министар иностраних послова лорд Балфор упутио 2. новембра 1917. Ционистичком савезу Велике Британије и Ирске преко познатог банкара лорда Ротшилда, вође британске јеврејске заједнице, у коме, у име Владе подржава јеврејске тежње за стварање државе. - Драги лорде Ротшилде, Имам велико задовољство да у име владе Његовог величанства пренесем следећу декларацију о подршци јеврејским ционистичким аспирацијама које су биле поднете кабинету и од њега одобрене. Влада Његовог величанства гледа са благонаклоношћу на стварање националног огњишта у Палестини за јеврејски народ и уложиће највеће напоре како би олакшала постизање тог циља при чему треба јасно разумети да неће бити учињено ништа што би могло кршити грађанска и верска права постојећих нејеврејских заједница у Палестини, или права и политички положај који Јевреји уживају у ма којој другој земљи. Био бих Вам захвалан ако бисте овом декларацијом упознали ционистичку федерацију – написао је Балфор.

кажемо не, нећете то моћи да урадите без нас у нашем региону. Србија је стабилна и јака земља и нико не може да контролише Балкан без Србије која увек може да каже не! Тако и ми тамо. Кад Трамп каже како ће да прогласи Јерусалим за главни гарад Израела ми кажемо, нећеш моћи, нећеш проћи и нећеш успети. Он каже нећу да вам дам помоћ. Не мора. Не треба нам твој новац. Живели смо петсто година без тога и живећемо. Ми смо слободни људи, нико неће моћи да нас купи и то кажемо јасно и гласно. Слободни људи увек могу без страха да кажу оно што мисле и увек ћемо наћи неке који ће нас подржати. На нама је да радимо паметно и да мобилишемо све снаге без обзира колико смо за неке мали и безначајни. На крају, већина на овом свету побеђује. Кад је Трамп то урадио отишли смо у Савет безбедности, а он против нас употребио вето први пут и други пут. Трећи пут смо отишли у Генералну скупштину где нема вето и поднели резолуцију коју је подржало 128 земаља, а њега само девет што је срамота за Америку. На тај начин можемо да кажемо, нећете креирати свет онако како желите. Има нас и морате нас поштовати, а мојим српским пријатељима кажем да се тако можемо борити за наша права без страха. Пробали су све што су могли, бомбардовали су вас али вас нису сломили, и неће. И нама су исто радили, а нису нас сломили. Ми нисмо тврдоглави и рачунамо то како треба. Кажемо им да постоји међународни легалитет, Савет безбедности има снагу да гласа и изгласао је резолуцију 1244. Ми не тражимо ништа друго и зато подржавамо Србију, јер је то међународни легитимно. Не навијамо једни за друге без основе и базирамо се на међународној правди. Зато нико не може да нам каже, ви лоше радите. Док знамо шта су наша права, како можемо да радимо, можемо увек успети, па верујем да они неће успети ни овде ни тамо – закључио је амбасаор Палестине у Србији Мохамед Набхан предавсње на тему Блиски Исток и Балкан. Т. Радовановић Фото: М, Радовановић


Мохамед Набхан

25


26

МАГАЗИН 15.4.2018.


27


Пети Дечји васкршњи сабор

МАГАЗИН

15.4.2018.

РАДОСТ ДАВАЊ

28

- Удружење Краљевина Србија и Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ организатори петог по реду Дечјег васкршњег сабора. - Ученици нижих разреда основних школа и припремно предшколске групе са Берановца Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“ израдом различитих употребних предмета прикупљали средства за лечење Филипа Тошића коме предстоји веома сложена операција. – Апел појединцима и институцијама да донацијом помогну лечење ученика Школе за основно и средње образовање „Иво Лола Рибар“. – Гост Дечјег васкршњег сабора принцеза Љубица Карађорђевић. – Подршка престолонаследника Александра Другог Карађорђевића дружење Краљевинa Србијa је 2008. године, каo нестраначко, невладино и непрофитно удружење под покровитељством престолонаследника Александра Карађорђевића, основала група студената Универзитета у Београду под именом Краљева омладина, са примарним циљем об-

У

нове монархије у Србији. Група младих људи, уверена да успостављање монархије може помоћи Србији, успела је да, активностима и позитивним деловањем, подједнако подстакне на придруживање и млађу и старију популацију. Због жеље великог броја старијих од 26 година да се укључе у рад за

обнову монархије, Краљева омладина од јануара 2010. делује као подмладак веће организације Удружења Краљевина Србија у коме је данас више од двадесет хиљада чланова, махом млађих од 35 година, организованих у преко 80 одбора и повереништава. Значајним за деловање Удружења


ЊА И ДЕЉЕЊА сматрају се хуманитарне активности као што је Дечји васкршњи сабор који је Градски одбор у Краљеву, у сарадњи са Народном библиотеком „Стефан Првовенчани“ ове године организовао пети пут. Манифестацију је пре Другог светског рата започео владика Николај Велимировић, а циљ овогодишње акције је прикупљање средстава за помоћ ученику Школе за основно и средње образовање „Иво Лола Рибар“ Филипу Тошићу кога очекује веома сложена операција. На позив Удружења Краљевина Србија у акцију су укључени ученици нижих разреда основних школа „4. краљевачки батаљон“, „Свети Сава“, „Вук Караџић“, „Димитрије Туцовић“, „Светозар Марковић“ и „Браћа Вилотијевић“ као и припремно предшколске групе са Берановца Предшколске установе Олга Јовичић Рита“. Као и четири претходне године учесници Сабора су показали кративност при изради различитих употребних предмета, бојењу и осликавању ускршњих јаја, пра-

вљењу ускршњих честитки и других предмета који су, по приступачним ценама, понуђени свима који су пожелели да се укључе у ову хуманитарну акцију. Председник Градског одбора Удружења Краљевина Србија Дарко Митровић подсећа да је владика Николај Велимировић покренуо исту активност у духу ширења хуманитарног рада и развијања потреба код деце да се укаже помоћ ономе коме је најпотребнија. - Данашњом манифестацијом деца из краљевачке Предшколске установе и основних школа помажу свом другару Стефану Тошићу како би скупио новац за сложену операцију која му предстоји. На овај начин му другари помажу и желе све најбоље – каже Митровић уз апел појединцима и институцијама да се укључе у акцију прикупљања помоћи уплатом новчаних средстава на посебан рачун. Задовољство због хуманости које показују краљевачки основци и пред-

школци изражава и принцеза Љубица Карађорђевић која је у последњих неколико месеци два пута боравила у Краљеву, - Драги пријатељи, са великим задовољством поздрављам вас на Васкршњем дечјем сабору који по пети пут организујете. Захваљујем се епископу жичком господину Јустину на благослову и подршци овом дивном скупу. Веома сам срећан и поносан што Удружење Краљевина Србија, које ради под мојим покровитељством, организује догађај чији је циљ да нашој деци покаже радост давања и дељења. Изузетно је важно да млади људи развију наклоност ка доброчинству – поручио је престолонаследник Александар Други Карађорђевић у писму које је прочитао председник Удружења Краљевина Србија Марио Мајсторовић. Програм је пропратило неколико краљевачких, али и једна београдска песникиња за децу, Гордана Малетић, Биљана Миљковић, Коста Гарић и Милоје Радовић. Т. Радовановић

29


30

МАГАЗИН 15.4.2018.


31


МАГАЗИН

15.4.2018.

Пасхално вечерње у Храму Свете Тројице

32

РАДОСТ НАЈВЕЋ - Јединствена вечерња служба у којој је централна тема читање одељка из Јеванђеља о томе како се Христос јавља дванаесторици својих ученика. – Из истог одељка узимају се по два стиха и читају на што више светских језика. – У Краљеву Јеванђеље читано на српском, црквенословенском, грчком, јеврејском, латинском, енглеском, француском, немачком и мађарском језику. - Свечани скуп украсило свештенство из околних места, братства из храмова у Кованлуку, Матарушкој Бањи, Врњачкој Бањи и Грачацу ечерња служба се у свим парохијама Српске православне цркве, обично градским црквама, служи сваки дан. Јединствено по садржају је

В

Пасхално вечерње, служба у којој је централна тема читање одељка из Јеванђеља које говори како се Христос јавља дванаесторици својих ученика.

Више од две хиљаде година међу хришћанима се преноси вест о васкрсењу Исуса Христа, а то је и средишњи мотив вечерњег богослужења на дан


ЋЕГ ПРАЗНИКА Ускрса, празника над празницима. Пасхално вечерње садржи читање одељка Јеванђеља у коме је описано чудесно јављање васкрслог Христа апостолима, а како се васкрсење Христово сматра спасењем за цео свет Јеванђеље се приповеда на свим језицима и свим народима. У недељу увече, на Васкрс, Пасхално вечерње је служено у свим већим храмовима Српске православне цркве, па и у краљевачком Храму Силаска Светог Духа на Апостоле. Предводио га је архијерејски заменик протојереј ставрофор Љубинко Костић уз саслуживање архијерејског намесника жичког протојереја ставрофора Ненада Илића, старешине Храма протојереја ставро-

фора Јована Ђорема, са свештенством из Светотројичиног храма и Храма Светог Саве. Овај свечани скуп украсило је свештенство и из околних места, братства из храмова у Кованлуку, Матарушкој Бањи, Врњачкој Бањи, Грачацу, а Јеванђеље је читано на српском, црквенословенском, грчком, јеврејском, латинском, енглеском, француском, немачком и мађарском језику. За разлику од других служби Пасхално вечерње је јединствено по томе што се радосна вест о Христовом васкрсењу проповеда на свим језицима. Повод је чињеница да је Христос послао апостоле да шире веру и просвећују народ, па је и радосна вест о његовом васкрсењу проширена по це-

лом свету због чега се Јеванђеље и два миленијума касније у том духу чита на свим језицима да би радосна вест допрла до свих људи и свих народа. Ђакон Милутин Балтић сведочи да се из истог одељка Јеванђеља узимају по два стиха и читају на што више светских језика, а повод је чињеница да Васкрс представља најсветлији хришћански празник каквом одговара посебна служба. Празнично сабрање настављено је сабрањем на трпези љубави уз пријатну атмосферу и радост највећег хришћанског празника. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

33


Краљево под будним оком Завода за јавно здравље

МАГАЗИН

15.4.2018.

БОЉИ КВАЛИ

34

- Коначну оцену степена загађености ваздуха у агломерацији којој припада град Краљево даће Одсек за заштиту ваздуха Сектора за заштиту животне средине у Министарству заштите животне средине. - Најзначајније учешће у загађењу ваздуха имају честице чађи, РМ10 и РМ2,5. - Високим концентрацијама загађујућих материја доприноси интензиван саобраћај и неповољни метеоролошки услови. - Здравствене последице повећаних концентрација честица у ваздуху могу бити вишеструке


ИТЕТ ВАЗДУХА

35


15.4.2018.

МАГАЗИН

36

Значајна тема последње седнице Градског већа у марту било је разматрање Извештаја о контроли квалитета ваздуха на територији Краљева у току прошле године који потврђује да је концентрација сумпордиоксида и индекса црног дима-чађи вршена на четири мерна места, Пљакин шанац, Скупштина града, Завод за јавно здравље и Рибница. Извештај открива да подаци са мерних места задовољавају критеријум за званично оцењивање квалитета и одређивања категорија квалитета ваздуха, јер испуњавају услов расположивости на годишњем нивоу већи од 90%. Током 2017. године ни на једном мерном месту нису измерене концентрације сумпордиоксида преко дозвољене дневне граничне и толерантне вредности, према Уредби о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха, а средње годишње вредности нису прелазиле дозвољену вредност, и далеко су испод прописане која износи 50 μg/m3 ваздуха. И резултати мерења индекса црног дима – чађи задовољавају критеријум за

званично оцењивање квалитета и одређивања категорија квалитета ваздуха, јер испуњавају услов расположивости на годишњем нивоу већи од 90%. У току године, дневна гранична вредност индекса црног дима – чађи, која износи 50 μg/m3, прекорачена је током 46 дана, што је мање у односу на предходну годину када је потврђена 48 дана. На мерном месту Завод за јавно здравље, током два дана је прекорачена прописана дневна гранична вредност, а највиша измерена концентрација индекса црног дима је износила 67,96 μg/m3 . На мерном месту Пљакин шанац прописана дневна гранична вредност је прекорачена 25 дана, а највиша концентрација индекса црног дима достигла је 121,88 μg/m3 . Ситуација је на мерном месту Скупштина града била нешто повољнија, јер је прописана дневна гранична вредност прекорачена 13 дана, а највиша концентрација је износила 75,24 μg/m3 . Дневна гранична вредност је на мерном месту Рибница прекорачена шест дана у години, а на овом простору је

забележена и максимална годишња вредност концентрација индекса црног дима од 128, μg/m3 . Извештај Завода за јавно здравље потврђује да у току прошле године ни на једном мерном месту није прекорачена средња годишња вредност индекса црног дима, која износи 50 μg/m3 , а највиша је измерена на мерном месту Пљакин шанац где је достигла 15,43 μg/m3. У Рибници је то било 6,14 μg/m3, код Завода за јавно здравље 6,40 μg/m3, а на мерном месту Скупштина града Краљева 8,22 μg/m3. Концентрација азотдиоксида мерена је само на мерном месту Пљакин шанац, а подаци представљени члановима Градског већа потврђују да задовољавају критеријум за званично оцењивање квалитета и одређивања категорија квалитета ваздуха, јер испуњавају услов расположивости на годишњем нивоу већи од 90%. Доказ је податак да је средња годишња вредност азотдиоксида износила је 38,16 μg/m3, што је испод граничне вредности од 40 μg/m, а и испод прописа-


не средње толерантне вредности, која за 2017. годину износи 48 μg/m3. Средња дневна гранична вредност за азот-диоксида, која износи 85 μg/m3, није прекорачена ни једног дана, као ни толерантна вредност, која за насељена места износи 101 μg/m3. У току 2017. године, у оквиру систематског мониторинга, настављено је мерење суспендованих честица PM10 на мерну месту - Полицијска управа, а резултати задовољавају критеријум за званично оцењивање и одређивања категорија квалитета ваздуха, јер испуњавају услов расположивости на годишњем нивоу већи од 90%. Гранична дневна вредност за суспендоване честице РМ10 износи 50 μg/m3 и може бити прекорачена највише 35 пута у једној календарској години, а прописана дневна толерантна вредност за 2017. годину једнака је дневној граничној вредности од 50 μg/m3. У току године измерене вредности су 106 дана прелазиле дозвољену дневну граничну и толерантну вредност, а 110 дана дозвољену граничну вредност.

Гранична вредност за календарску годину износи 40 μg/m3, толерантна је изједначена са њом, а средња годишња вредност је на мерном месту Полицијска управа износила 54,13 μg/m3, што је нешто ниже у односу на предходну годину. Мерење концентрације тешких метала, олова, никла, арсена и кадмијума из фракције суспендованих честица РМ10 вршено на мерном месту Полицијска управа показује да концентрације олова ни једног дана нису прелазиле дозвољену граничну и толерантну вредност која, као и предходне године, износи 1.000 μg/m3. Дозвољена гранична и толерантна вредност, која за никл износи 20 μg/m3, у току године је прекорачена седам дана, по један у јануару и марту, два у августу и три током априла, што је знатно ниже у односу на пртходну годину кад је то било 17 дана. Измерене концентрације кадмијума су два дана током прелазиле дозвољену граничну и толерантну вредност од 5 μg/m3, што је повољније него током претходне године кад је то било 12.

Дозвољена гранична и толерантна вредност за арсен износи 6 μg/m3, а у току 2017. године је прекорачена 15 дана, по један у мају, јуну и новембру, два у августу, три марту и седам у априлу. На мерном месту Полицијска управа током године је обављено и мерење количине суспендованих честица PM2,5 које се, на основу Уредбе о изменама и допунама Уредбе о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха, врши током најмање једне календарске године при чему се из измерених вредности рачуна средња годишња вредност и пореди са граничном и толерантном вредношћу за текућу годину. Тако добијени резултати користе се за израчунавање просечног индикатора изложености суспендованим честицама PM2,5 у урбаном подручју, а просечни индикатор утврђује се као просек у три узастопне године и служи за процену степена остварености националног циља за смањење изложености популације становништва овим ради заштите здравља људи. Резултати мерења суспендованих че-

37


МАГАЗИН

15.4.2018.

стица PM2,2 задовољавају критеријум за званично оцењивање квалитета ваздуха, јер испуњавају услов расположивости на годишњем нивоу већи од 90% . Просечни индикатор изложености овим честицама изражен у μg/m3 утврђен је као просек концентрација за три узастопне године, 2015. до 2017. а израчунат на мерном месту Полицијска управа износи 44,66 μg/m3. Дозвољени ниво изложености за ове честице у 2017. години од 20 μg/m3 прекорачен је само на мерном месту Полицијска управа, а мерења показују стални пад средњих годишњих вредности од 2015. године. Количина таложних материја је током године праћена на осам мерних места. Пљакин шанац, Скупштина града, Завод за јавно здравље, „Женева“, Пекарство, Рибница, Аутобуска станица и Сијаће поље. Резултати мерења средњих месечних и годишњих вредности укупних таложних материја потврђују да током године није забележено прекорачење максимално дозвољене вредности од 450 mg/m2/дан на месечном нивоу, ни на једном мерном месту. Максимална дозвољена вредност

38

за један месец је 450 mg/m2/дан, а за календарску годину 200 mg/m2/дан. Најнижа средња месечна вредност укупних таложних материја измерена је на мерном месту Сијаће поље и у децембру је износила 45,13 mg/m2/дан, а највиша на мерном месту Скупштина града у фебруару кад је достигла 376,28 mg/m2/дан. У току године није забележено прекорачење максимално дозвољене вредности укупних таложних материја за календарску годину. Према Уредби о условима за мониторинг и захтевима квалитета ваздуха, која је донета у складу са законским обавезама, дефинише се већина граничних вредности и концентрација загађујућих материја, за различите периоде осредњавања. Извештаји о мерењима загађености ваздуха на подручју града редовно су, сваког месеца, достављани Министарству заштите животне средине, Институту за јавно здравље Србије, Републичкој инспекцији за заштиту животне средине Одељење Краљево и Градском већу. Сагледавањем целокупних резултата, коначну оцену степена загађености ваздуха

у агломерацији којој припада град Краљево, и мерама које треба донети, даће Одсек за заштиту ваздуха Сектора за заштиту животне средине у Министарству заштите животне средине. Анализом резултата праћења квалитета ваздуха на мерним местима у граду може се закључити да у загађењу ваздуха Краљева најзначајније учешће имају честице чађи, РМ10 и РМ2,5. У периоду грејне сезоне, када индивидуална ложишта, врста и квалитет горива и системи за грејање имају утицај, поједини параметри аерозагађења имали су високе концентрације, а високим концентрацијама загађујућих материја доприноси интензиван саобраћај и неповољни метеоролошки услови, без ветра и падавина, висок атмосферски притисак, температурна инверзија, магла и други. Здравствене последице повећаних концентрација честица у ваздуху могу бити вишеструке, а чађ, РМ10 и РМ2,5 су одговорне за многе штетне здравствене ефекте код људи, нарочито код припадника осетљивих популационих група у које се убрајају хронични болесници, деца, стари и


труднице. Због тога се очекује чешћи и значајнији негативни ефекат на респираторни систем и кардиоваскуларни систем изложеног становништва. Ефекти честица на здравље могу бити акутни и хронични. Штетни акутни ефекти на здравље од присуства повећаних концентрација честица у ваздуху огледају се у томе што људи са срчаним и плућним болестима, као што је застојна срчана инсуфицијенција, обољења коронарних артерија, астма или хронична опструктиввна болест плућа, стари и деца, чешће посећују Службу хитне помоћи, чешће одлазе на болничко лечење, а у неким случајевима и умиру због погоршања основне болести. Загађење честицама може повећати осетљивост за респираторне инфекције и погоршати постојеће респираторне болести као што су астма или хронични бронхитис, узрокујући повећано коришћење лекова и више посета лекару. Највећу осетљивост испољавају хронични болесници, астматичари, обелели од хроничног бронхитиса, хронични кардиоваскуларни болесници, код којих по-

горшање основне болести може захтевати додатно лечење, а честа погоршања основне болести умањују квалитет живота ових особа. Повећана концентрација честица смањује видљивост и може бити одговорна за страдања и повреде у собраћају. Редовним мониторингом концентрације суспендованих честица PM10, и извештавањем становништва у складу са законским одредбама, очекује се прилагођавање понашања осетљивих категорија што би смањило учесталост респираторних срчаних тегоба и обољења које су последица поменутог агенса. Обавеза локалне самоуправе је, да у складу са Законом о заштити ваздуха, Агенцији за заштиту животне средине редовно доставља податке добијене контролом локалне мреже. Извештавање и спровођење мера у случају прекорачења концентрација врши се према истом закону, а кад се прекорачи концентрација надлежни орган јединице локалне самоуправе је дужан да обавести јавност путем радија, телевизије, дневних новина, интернета или на други погодан начин.

Уколико се процени да је квалитет ваздуха угрожен израђују се Планови квалитета ваздуха и Краткорочни акциони планови у циљу смањења негативних утицаја и подизања квалитета животне средине. У зонама и агломерацијама у којима је ваздух треће категорије, када загађење ваздуха превазилази ефекте мера које се предузимају, када је угрожен капацитет животне средине или постоји стално загађење ваздуха на одређеном простору, надлежни орган јединице локалне самоуправе дужан је да донесе План квалитета ваздуха са циљем да се постигну одговарајуће граничне или циљне вредности. Надлежни орган јединице локалне самоуправе је дужан да донесе краткорочне акционе планове ради заштите здравља људи и животне средине, на територији своје зоне или агломерације, у случају да постоји опасност да нивои загађујућих материја у ваздуху прекораче једну или више концентрација опасних по здравље људи. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

39


Све веће штете од паса луталица

МАГАЗИН

15.4.2018.

СИСТЕМ НЕМОЋАН

40

- Напуштени пси за шест година ујели 77.500 грађана Србије. - Уколико се настави овим темпом, број уједа би могао да достигне 20 хиљада у току једне године. – Локалне самоуправе исплатиле 25 милиона евра одштете. - Упркос томе што су прописи у највећој мери усклађени са регулативом Европске уније локалне самоуправе немају ни капацитете ни средстава за примену. - Чак 96% општина и градова истиче да им је потребна помоћ како би решиле проблем напуштених паса. - Грађани лажирају уједе како би наплатили одштету која се у просеку креће од 25 до 100 хиљада динара. – Ново кривично дело „напуштање животиња“ поред довољно поузданих података о све већем броју прихватилишта за псе луталице, као и оних који се без власника крећу улицама градова по Србији, контрола ове популације није дала очекиване резултате због чега су потребне нове мере на националном и локалном нивоу. Депримирајуће делује и податак да у локалне самоуправе у Србији током последњих шест година на име одштете због уједа напуштених паса, чије су жртве биле 77,5 хиљада грађана, исплатиле око 25 милиона евра.

И

Све то потврђено је на округлом столу који су у Палати Србија организовали Национална алијанса за локални економски развој и Организација за поштовање и бригу о животињама ОРЦА, у сарадњи с Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде и Министарством државне управе и локалне самоуправе. Округли сто је прилика за оцену да је потребна израда националне стратегије контроле популације паса, као и локалних програма контроле, јер такав документ нема више од две трећине градова и

општина. Министар пољопривреде Бранислав Недимовић сведочи да су уједи паса последица нефункционисања система, а упркос томе што су прописи у највећој мери усклађени са регулативом Европске уније, а локалне самоуправе, поготово мале, немају ни капацитете ни средстава за примену. Министар због тога најављује додатне активности на унапређењу закона, креирању нових процедура за решавање питања напуштених паса и формирању азила. Уједно верује да би до


Н ПРЕД НАЈЕЗДОМ побољшања стања у овој области могла да доведе промоција одговорног власништва и удомљавања животиња, као и њихова стерилизација. Да локалне самоуправе имају проблем са грађанима који лажирају уједе како би наплатили одштету која се у просеку креће од 25 до 100 хиљада динара потврдио је члан Управног одбора Националне алијансе Владан Васић. То је повод за инсистирање на неопходности формирања регистра одштетних захтева на нивоу целе земље како би се укрштањем података из свих градова и општина утврдило кога пси „редовно“ уједају. У исто време неопходно је да се уједначе пракса лекара и медицинска документација којом се потврђује повреда, јер није реткост да лекари потврде ујед паса иако за то нема доказа. Износ од 25 милиона евра исплаћених за одштете жртвама уједа паса луталица показује колико је важно да се покрене дијалог с ресорним институцијама, локалним самоуправама и судским органима о решавању питања напуштених паса. Због тога директор Организације за поштовање и бригу о

животињама Елвир Буразеровић истиче да је да веома битно препознавање да је овај економски проблем општина и градова само последица ширег проблема неадекватне контроле популације напуштених животиња. Према подацима којима располажу Организације за поштовање и бригу о животињама и Национална алијанса за локални економски развој број повреда од уједа паса је у периоду од 2010 до 2015. повећан за половину. О томе сведочи податак да је са 9.867 с почетка овог периода скочио на 15.024 годишње па се страхује да би, уколико настави овим темпом, могао да достигне и 20 хиљада у току једне године. У истом периоду, број ухваћених паса је порастао за три четвртине, па је место у прихватилишту нашло готово 172 хиљаде животиња, а број азила на локалном нивоу је повећан са 16 за 59. Подаци потврђују да чак 96% општина и градова истиче да им је потребна помоћ како би решиле проблем напуштених паса. Поред израде националне стратегије, и регистра одштетних захтева, ка смањењу броја паса који без власника

шетају градским улицама и, поред опасности по становништво, троше значајна средства требало би да доведе увођење новог кривичног дела „напуштање животиња“, уједначење судске праксе за накнаду штете, унапређење рада Централног регистра паса, као и јачање капацитета Управе за ветерину. Осим израде локалних програма контроле популације попут ОРЦА програма под називом „По мери човека и пса“, локалним самоуправа се препоручује да израде правилник о раду комисије приликом одлучивања о одштетним захтевима према моделу који је, на основу најбољих пракси у Србији, припремила Национална алијанса за локални економски развој, као и проналажење решења кроз вансудско поравнање. Закључак округлог стола потврђује неопходност ефикаснијег рада комуналних служби зоохигијене и веће ангажовање на едукацији и информисању власника паса о правима и обавезама које укључују правилну бригу, стерилизацију и чиповање. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

41


42

МАГАЗИН 15.4.2018.


43


У сусрет стогодишњици завршетка Првог светског рата

МАГАЗИН

15.4.2018.

ПОСЛЕДЊИ

44

- Хуманитарни концерт 15. јуна у Спортској дворани у Рибници уз учешће оркестра Александра Софронијевића и познатих естрадних звезда. - Укупан приход намењен изградњи војничке спомен капеле на Чемерну. - У акцију је укључено и Краљевачко позориште представом „Пиџама за шесторо“. – Још није завршен главни пројекат војничке спомен капеле као основ за добијање грађевинске дозволе. - Није познато кад би могли да почну радови, не зна се ко ће бити извођач ни колико пара треба да се објекат стави под кров. – Без адекватних приступних саобраћајница нема много смисла ни градња овог објекта. – Отклоњене недоумице око веб сајта. - Војни архив је омогућио прибављање 649 докумената без надокнаде, а до краја ове године ће издати публикацију са именима 320 хиљада војника страдалих у ослободилачким ратовима између 1912. и 1918.


Х СТО ДАНА

45


ачно годину дана од оснивања одржана је последња седница Одбора за обележавање стоте годишњице од завршетка Првог светског рата као прилика да се анализирају до сада реализоване активности и дефинишу наредни кораци. Најзначајнијим у овом периоду чини се одобрење Министарства културе и информисања да се изгради војничка спомен капела на Чемерну и одлука Скупштине града којом се обезбеђују средства за ову сврху. Податак да и даље траје акција прикупљања средстава из различитих извора повод је за учешће на конкурсу Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања од кога се очекује 605 хиљада динара. Између два састанка одбора настављено је истраживање и у бечком архиву и београдском Војном архиву где су др Милан Матијевић, др Драгољуб Даниловић, артиљеријски мајор у пензији Раде Вукосављевић и историчар Драган Драшковић, дошли до вредних података који бацају више светла на догађаје у јесен 1915. године кад су у

МАГАЗИН

15.4.2018.

Т

46

околини Краљева вођене одсудне борбе са циљем да се обезбеди повлачење краља, Владе, Врховног штаба, дипломатског кора, војске и великог броја избеглица кроз Ибарску клисуру пред надирање окупаторске аустроугарске војске. Прикупљању средстава треба да допринесе хуманитарни концерт 15. јуна у Спортској дворани у Рибници уз учешће оркестра Александра Софронијевића и познатих естрадних звезда а укупан приход је намењен изградњи војничке спомен капеле на Чемерну. У акцију је укључено и Краљевачко позориште представом „Пиџама за шесторо“, а директор Миодраг Динуловић најављује велико интересовање грађана иако је цена улазнице од 500 динара скоро два пута већа него кад је представа на редовном репертоару. - Лепо је да можемо једном представом да градимо спомен обележје. Цена од 500 динара је мала за оне који плаћају 700 и 800 за разне глупости из Београда, и буквално нас праве будалама кад уђемо у неке просторе ко-

ји нису чак ни позоришни, јер у позоришту и не могу да гостују – каже он. Председник одбора Радоје Томашевић подсећа да је свим месним заједницама упућен допис којим се препоручује да уреде спомен обележја на својој територији и указао на низ нереализованих активности. Није упућен допис министарствима са предлогом да се централна манифестација обележавања стоте годишњице од завршетка Првог светског рата организује на Чемерну, а један од разлога је што се дуго чекало одобрење ресорног министарства за градњу војничке спомен капеле. На адресе краљевачких јавних предузећа није упућен допис да следе пример „Водовода“ који је градњи капеле наменио 30 хиљада динара, а на послат државном секретару Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања још није стигао одговор. Списак донатора објављен на званичном сајту потврђује скроман одзив тек тридесет краљевачких предузећа и појединаца који су донирали мање од


300 хиљада динара. О неадекватном односу грађана према значајном догађају из историје може да се закључује и на основу податка да је последњу председничку кампању напредњачког кандидата појединачним износима од 40 хиљада динара подржало 320 Краљевчана међу којима има и директора јавних предузећа и установа. Након формирања одбора за обележавање стоте годишњице од завршетка Првог светског рата усвојен је нови Закон о спомен обележјима којим се регулишу права и обавезе локалне самоуправе везане за постављања нових спомен обележја. То је повод за предлог Скупштини града да формира радну групу која ће у року од месец дана припремити предлоге за постављање нових у виду спомен плоча, спомен чесми, комеморативних и меморијалних центара. Међу захтевима за постављање значајним се сматра залагање краљевачких планинара да се постави спомен чесма на Великим ливадама, где су и данас приметни трагови масовних

гробница. Раде Вукосављевић подсећа да се на Врановцу десет година одржава комеморативни скуп и одавање почасти изгинулим војницима Ужичког одреда у времену од 7. до 10. новембра 1915. године. Да не постоји тачан попис свих спомен обележја најбоље потврђује допис Градске управе упућен месним заједницама у коме се тражи да их попишу како би се комплетирала јединствена евиденција. Јавно предузеће за уређивање грађевинског земљишта „Краљево“, као ни „Телеком Србија“, нема могућности да донацијом помогне изградњу спомен капеле, а разлози су процедуралне природе јер их у томе спречавају прописи. Из овог предузећа поручују да још није завршен главни пројекат, али да би активности у том смеру могле да се захуктају већ наредне недеље како би се на време обезбедила грађевинска дозвола. Иако временски услови то дозвољавају још није познато кад би могли да почну радови, не зна се ко ће бити

извођач ни колико пара треба да се објекат стави под кров. Разлог за кашњење огледа се у изменама у пројекту у смислу побољшања, а потврда да се не ради о значајном објекту у извођачком смислу води ка ставу да би могао да буде завршен за месец и по дана. Традиционални скуп на Чемерну планиран је за 4. август ове године, а организатори верују да би тада требало освештати завршен објекат. Иако су буџетом града за ову годину планирана средства за градњу војничке спомен капеле и даље је отворено питање приступних саобраћајница до ње, па провејава уверење да без путева нема много смисла ни градња овог објекта. Дилема око тога којим путем доћи до капеле постоји и у Јавном предузећу „Србијашуме“, а од локалне самоуправе се очекује да, након дефинисања трасе, реши питање имовинских односа на тој реалцији али и места за градњу капеле, јер по тренутној класификацији припада категорији пољопривредног земљишта.

47


МАГАЗИН

15.4.2018.

До трајног решења није згорег да се постојећи правци бар мало прочисте и уреде, а иако за то не треба много средстава очекује се учешће локалне самоуправе јер „Србијашуме, које одржавају путеве више од три деценије, то не могу саме. Најкраћи путни правац води од Маглича уз реку Дубочицу до Кошутице, и даље венцом Чемерна, али захтева да се изврше извесне интервенције. Други води уз Толишницу до Кошутице и даље венцом Чемерна, а трећи преко Дебелог брда до Кадијине воде и Берберовог поља где се сучељава са путевима од Драгачева и Ивањице. Поред ових приступ је могућ путевима из правца Студенице од којих један води преко Мехота, а други излази на Кошут, али их треба очистити. Реализацију идеје о садњи одређеног броја садница поред путева кочи просторни план од кога се очекује да дефинише тачне локације за ту сврху. У години обележавања стоте годишњице од завршетка Првог светског

48

рата у Краљеву су значајним оцењени 15. септембар, кад је пробијен Солунски фронт, 23. октобар, кад је град ослобођен аустроугарске окупације, и 11. новембар кад је потписано примирје између представника победника и поражених сила. Податак да се градња спомен капеле на Чемерну не уклапа ни у један од њих основни је повод за уверење да нема основа организовања централне прославе у Србији на овом локалитету. Дуго је уређивачки одбор веб сајта настојао да отклони бројне недоумице које се везују за објављивање веродостојних података о догађајима из овог периода. Коначно је одбачена првобитна намера да то буде у оквиру сајта Народног музеја, а разлог лежи у ставу да би сваки документ морао да се подвргне одређеној врсти контроле која подразумева рецензију, лектуру и коректуру, све захтева ангажовање стручних лица за шта треба издвојити потребна средства, а није познато ко би могао да финансира ове активно-

сти. Решење је нађено у регистрацији посебног интернет домена и могућности да сваки од чланова одбора самостално објављује текстове у изворном облику. У ситуацији кад су финансије кочница за реализацију бројних активности није без значаја податак да је Војни архив омогућио прибављање 649 докумената без надокнаде ни да ће до краја ове године издати публикацију са именима 320 хиљада војника страдалих у ослободилачким ратовима између 1912. и 1918. године. Публикација се сматра значајним извором података о војницима са подручја Краљева, а њено објављивање начином да се допуни треће издање књиге др Милана Матијевића „Краљевачки споменици солунцима у славу“. Поред три књиге настале на основу истраживања Рада Вукоасвљевића до краја године се очекује и књига др Драгољуба Даниловића „Релације Ужичког одреда“ са описом свих борби вођених на овим просторима.


Годину јубилеја обележава низ предавања од којих је Вукосављевић прво одржао 15. марта ученицима Основне школе „Јован Дучић“ у Роћевићима, а до краја године очекују се слична у свим основним школама. Носиоци активности су Друштво за неговање традиције ослободилачких ратова „Јово Курсула“, Друштво историчара Рашког округа и Друштво учитеља. За крај године планира се квиз такмичење за ученике свих школа уз вредне награда за оне који покажу најбоље познавање овог дела историје. Од једанаестог априла до краја претходне године Одбор за обележавање стоте годишњице од завршетка Првог светског рата састао се шест пута, а рад заснивао на детаљно разрађеним и усвојеним плановима рада. Планиране активности реализовали су координатори задужени за различите области, израду пројекта војничке спомен капеле, сарадњу са Епархијом жичком, истраживачку и издавачку делатност, сарадњу са месним заједни-

цама, Републичком дирекцијом за имовину, Јавним предузећем „Србијашуме“, Полицијском управом Краљево и Војском Србије. Допринос у раду дали су и чланови Одбора из градских јавних предузећа, културних институција, друштава и удружења која негују традиције ослободилачких ратова. На последњој седници Одбор је проширен решењем градоначелника Краљева, тако да са 11 нових броји укупно 31 члана међу којима влада уверење да може у потпуности оправдати постојање само ако се у потпуности реализују све планиране активности. У њих је укључена изгради војничке спомен капеле на Чемерну, евидентирање и рестаурација постојећих спомен обележја уз постављање нових посвећених страдалом народу и војницима војске Краљевине Србије. Значајним активностима сматрају се евидентирање имена свих страдалих војника у ослободилачким ратовима од 1912. до 1918. године из

Краљева и околине, установљење календара комеморативних скупова и помена палим војницима војске Краљевине Србије, по коме ће се сваке наредне године одржавати комеморативни скупови и служити помен страдалима, а младим генерацијама, пре свега ученицима основних и средњих школа, намењена су пригодна предавања са циљем да прошире сазнања о страдању војске и народа краљевачког краја у ослободилачким ратовима. Све активности воде ка ставу о потреби да се, након престанка рада Градског одбора, формира Регионални центар за изучавање новије српске историје 19. и 20. века. Била би то значајна тековина рада одбора која би у многоме допринела јачању српске националне свести и допринела већем пијетету и поштовању према свим жртвама које је Србија поднела у ослободилачким ратовима током последња два века. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

49


15.4.2018.

МАГАЗИН

Војска Краљевине Србије (8)

50

ОПСАДА ЈЕДРЕНА


- У опсади и освајању Једрена погинуло је око 450, а рањено око 1.920 српских војника. - На Черномену, месту где се према историјским подацима 1371. године одиграла Маричка битка у којој је погинуо краљ Вукашин, приређен помен палим херојима. - Последњи удар који су турске трупе нанеле српској војсци у Првом балканском рату биле су заразне болести колера и тифус. - Након завршетка Првог балканског рата, од свих тада признатих балканских држава, само Краљевина Србија није имала излазак на море. – Током марша из Метохије за Скадар, који је трајао између осам и девет дана, страдало више људи него приликом запоседања Метохије

51


ад је 6. новембра 1912. године са штабом стигао у место Мустафа Паша, железничка станица испред Једрена, ђенерал Степа Степановић се одмах јавио команданту бугарске Друге армије и опсадних трупа овог места генералу Николи Иванову. По доласку је сместио свој штаб у Мустафа Паши, где се већ налазио и штаб главнокомандујућег у опсади Једрена, генерала Иванова. Иако је 3. децембра потписано примирје са Турском, и настало затишје на фронту, ђенерал Степановић није дозволио да попусти будност армије, па је захтевао максималну дисциплину и спремност, чак и на Бадњи дан, и за то време успео да побољша снадбевање српске армије. Бугарска Врховна команда је прихватила да снадбева српску војску, али ђенерал Степановић није био задовољан, јер је сматрао да то чини врло лоше, па је захтевао да се побољша квалитет хлеба, меса и других прехрамбених артикала. Како није наишао на разумевање бугарске команде, затражио је од српске Врховне

МАГАЗИН

15.4.2018.

К

52

команде додатна средства за побољшано снадбевање армије а све „ради очувања здравља и морала војника“. После темељних двомесечних припрема, 24. марта 1913. године, је отпочела тродневна битка савезничких армија за освајања Једрена. Тимочка дивизија првог позива је тога дана постигла највећи успех јер је, без подршке артиљерије, за само 45 минута заузела цео северни сектор непријатеља, чиме је навукла на себе дејство највећег дела једренске тврђавске артиљерије. На крају дана одлучено је да се сутрадан увече, под заштитом мрака, савладају противпешадијске препреке и у рану зору предузме јуриш за освајање форова. Бугари су, са источног сектора, започели наступање пола сата пре поноћи, одмах по изласку месеца, и до 1,30 избили су на фор Ајџу-јолу кад су Турци у паници почели да напуштају своје положаје. На фронту Тимочке дивизије првог позива турске трупе су кренуле у напад како би повратиле изгубљени положај,

али нису имали никакав успех. Ђенерал Степановић је са једног узвишења иза Дунавске дивизије другог позива непосредно пратио ток напада, а командир армијског телеграфа Никола Аранђеловић је, описујући атмосферу у штабу Друге армије, записао: „Стојећи сам, као кип, ђенерал Степановић се сав пренео у ровове својих сељака и земљака седмопуковаца, Кумодражана, Мокролужана, Авалаца, и Космајаца, с времена на време удари дланом о длан и узвикне: Браво синци моји, браво соколови моји.“ У 5,30 ђенерал Степановић је наредио српским трупама да крену у одсудан напад у линију фора, како би олакшали дејствовање бугарских трупа на источном сектору, који је пао око 8 сати, а већ у 8,30 двојица турских официра су, по налогу команданта Једрена Шукри паше, дошла до 20. српског пука ради преговора о предаји. Порука Шукри паше била је да жели о предаји да преговара са ђенералом Степановићем који је одговорио како од стране свог команданта није овла-


шћен да води преговоре, па је Турке упутио да се обрате генералу Иванову. Тимочка дивизија првог позива је у међувремену заузела линију форова, а Дунавска дивизија Папас-тепе. Ђенерал Степановић се кретао иза предњих пукова Дунавске дивизије другог позива и у 11 сати био на Бекчитепе, недалеко од Мараша, који је заузео 4. прекобројни пук Дунавске дивизије. Пола сата касније бугарски официри су дошли у штаб Шукри-паше који се предао генералу Иванову петнаест минута након поднева, али се по сопственој жељи вратио у фор Хадурлук, где су га сат касније заробиле српске трупе. После пада Једрена ђенерал Степановић је 27. марта образовао комбиновани одред и на његовом челу свечано умарширао у освојени град у чијој је опсади и освајању погинуло око 450, а рањено око 1.920 српских војника. Неколико дана касније наредио је да се на Черномену, месту где се према историјским подацима 1371. године одиграла Маричка битка у којој је погинуо краљ Вукашин, приреди по-

мен палим херојима. Према писању учесника овог несвакидашњег догађаја помен је био упечатљив и потресан за све присутне. Убрзо потом Степа Степановић је започео припреме за транспорт армије у Србију, а како бугарска влада није дала довољан број возова запретио је да ће армију провести пешице. Кад је бугарска влада попустила Степа Степановић је успео да целу Другу армију пребаци у Србију у периоду од 1. априла до 9. маја 1913. године.

Излазак српске војске на Јадранско море Турска војска се, под командом Џавид-паше који је губио битке али упорно настављао да се бори, повлачила у албанске планине. Прва армија је, гонећи турске снаге, из правца Охрида ушла у Елбасан у Албанији, па је Џавид-паша у албанским планинама, код реке Шкумбе, 28. марта 1913. понудио предају генералу Илији Гојковићу.

Остало је забележено да су последњи удар, који су његове трупе нанеле српској војсци, биле заразне болести колера и тифус. Након завршетка Првог балканског рата, од свих тада признатих балканских држава, само Краљевина Србија није имала излазак на море. Треба имати у виду да се турске снаге, након пораза у Битољској бици, крајем 1912. године повлаче са бојишта у албанске планине, при чему српска војска наступа за њима гонећи их ка јадранској обали. Трећа српска армија је уз, садејство са Ибарском војском и црногорским трупама Васојевићке и деловима Колашинске бригаде, под командом бригадира Радомира Вешовића 4. новембра 1912. године заузела Ђаковицу, чиме је цела територија Косова и Метохије ослобођена петовековног турског ропства. У време када су трупе 3. армије очекивале наређење штаба Врховне команде за кантонман и размештај за одмор, да се осуше и одморе исцр-

53


МАГАЗИН

15.4.2018.

пљени, мокри и прозебли војници, стигла је наредба о образовању одреда за прелазак преко албанских планина до Јадранског мора. Команда армије је, поступајући по наредби, приступила припреми и организацији трупа за овај поход па је лева колона, образована од јединица из састава Шумадијске дивизије првог позива, позната као Шумадијско-албански одред, са укупно око 6.500 војника под командом потпуковника Димитрија Булића, кренула је из Призрена 9. новембра 1912. године. Десна колона образована је од јединица из састава Дринске дивизије другог позива и, као Дримско-албански одред, са укупно око 9.220 војника под командом пуковника Павла Пауновића, дан касније кренула из Ђаковице. Главнина Источног одреда црногорске војске, Колашинска и Дурмиторска бригада, са око 5.000 војника под командом бригадира Јанка Вукотића полази из Метохије за Скадар 11. новембра а током марша, који је тра-

54

јао између осам и девет дана, овај одред је изгубио око осамдесет људи, што је више људи него приликом претходног запоседања Метохије. На тешко проходном земљишту Источни одред црногорске војске је напредовао споро по уским и стрмим стазама, често само у колони један по један. Због тешког и кабастог терета, муниције и топова, коњи су се на уском путу сурвавали у провалије, па су њихов товар преузимали војници, што је још више отежавало и успоравало напредовање. Већ после трећег дана марша, осим што су се смрзавале, трупе овог одреда су и гладовале. Током овог похода нека албанска племена, међу којима су били католици Мирдити, сарађивала су са српском и црногорском војском, а нека се чак борила у саставу црногорске војске у саставу одреда католика Албанаца Малисора. Албанци су се борили против турске војске, али су и служили у њој, као официри, резервисти и помоћне снаге. Претходница Дримско-албанског

одреда, „Летећи одред“ потпуковника Милована Плазине, брзо је наступала према Љешу са намером да 18. новембра самостално нападне град. Из овога одреда граду се приближио и коњички ескадрон 2. позива под командом капетана Николе Христића, а према Љешу је убрзано кренула и претходница Шумадијско-албанског одреда. У жестоким борбама, нападајући преко отвореног земљишта, српске снаге су, иако исцрпљене, потиснуле турску посаду коју су са северозапада нападале црногорске јединице Приморског одреда под командом бригадира Митра Мартиновића. Притешњена и опкољена, турска посада је у Љешу око 17 сати 18. новембра 1912. године била принуђена на предају. Током похода српске војске кроз албанске планине на Јадранско море највише војника је страдало од арнаутских побуњеника који су нападали релејне станице. Шумадијско-албански одред их је имао око 20, а Дримско-албански око десет са седам до десет војника у свакој, па се сматра


да је током похода погинуло и умрло око три стотине српских војника. На вест о уласку српске војске, Коњички ескадрон и 1. комбиновани пук, у Кроју 26. новембра, турске трупе су убрзано почеле да се повлаче. Коњички ескадрон Шумадијско-албанског одреда је следећег дана ушао у Тирану која је имала око осамнаест хиљада становника, од тога неколико хиљада православне вере, а за команданта посаде у овом месту одређен је мајор Димитрије Милић. Наредног дана, 28. новембра, у Драч je ушао командант Булић, кога је свечано дочекао митрополит драчки Јаков са литијом и масом православног света. Од око пет хиљада становника овог места скоро половина је била православне вере, Срби, Грци и Цинцари, а за првог војног управника Драча постављен је капетан прве класе Бранислав Милосављевић из 12. пука Шумадијске дивизије првог позива. Поручник Миле Недељковић је са четом добровољаца 7. децембра ушао у Кавају, потом и у Пекињ, а у Елбасан, о коме се у тадашњим новинама гово-

ри као о српском граду највише због моштију Светог Јована Владимира, српске снаге су дошле другим путем, преко Ресена, Охрида и Струге. У град су 30. новембра прво стигле четничке јединице под командом војводе Дулета Димитријевића, а три дана касније пристигла је и редовна војска, 18. пешадијски пук и два прекобројна пука Моравске дивизије првог позива Треће армије. Потом су заузети градови Лерин, Подградац и Дебар са Пишкопејом, а друга колона црногорске војске из Васојевићке бригаде, у походу преко Проклетија, стигла је до Скадра почетком јануара 1913. године. Из правца Скадра, од Бушата, турске снаге су извршиле напад на српску војску код села Дајчи и Пистули, где је у борбама смртно рањен мајор Борислав Паштровић. Током овог периода троструко већи губици од оних у борби, били су услед обољења од заразних болести, дизентерије, трбушног тифуса и колере. Након избијања српске војске на Јадранско море, Аустроугарска је по-

ставила захтев да се Србија повуче са Јадрана како би била образована нова држава Албанија, због чега је аустријско–српски сукоб око Албаније прерастао у аустријско–руски сукоб. На иницијативу Француске сазвана је мировна конференција у Лондону, како би се решили сви спорови у вези са балканским ратом, а Аустроугарска је учешће на конференцији условила повлачењем Србије из Албаније. Не желећи да се питање српског излаза на море претвори у разлог за европски рат, владе великих сила су све упорније и оштрије притискале српску владу да повуче војску са албанске територије и Јадранског мора. Суочена са ратном опасношћу, руска страна је попустила, па је на Лондонској конференцији амбасадора великих сила 17. децембра 1912. године донесена одлука о признавању независне државе Албаније. Србија је добила само право на приступ мору и то пругом која би тек требала бити изграђена преко албанске територије. Р. Вукосављевић

55


56

МАГАЗИН 15.4.2018.


57


Неуобичајена појава у селима око Краљева

МАГАЗИН

15.4.2018.

ФАРМЕР МЕЂУ ВОЋАРИМА

58

- Највећи проблем људи у дедевском крају је што се млади не жене. – Момци закорачили у пету деценију живота, а девојке одлазе у град јер неће да остану у селу иако може солидно да се живи. - Око три стотине домаћинстава са подручја Месне заједнице Роћевићи, којој припадају и Дедевци, снабдева се водом из заједничког водовода у коме је вода добра све док не падне обилнија киша кад се вода замути, а по који пут и нестане. - Некада су у Дедевцима радиле две продавнице, али сада нема ниједне јер нема ни народа ни пара. - Добар приход од пружања услуга мештанима један од основних разлога због кога се одрекао воћарске производње. - На последњу деценију прошлог века подсећају две ране са ратишта


59


а брдовитом простору између Роћевића, Буковице, Самаила и Ласца смештени су Дедевци, село по напредним воћарима познато и далеко од ових крајева. Као и многа друга у овом крају, а и широм Србије, село се годинама уназад сауочава са невеселом чињеницом да број становника стално опада. На то указују периодични пописи становништва који потврђују да је од завршетка Другог светског рата број становника преполовљен. И док се пред крај пете деценије прошлог века приближавао броју од седам стотина попис из 2011. године потврђује да их је мање од триста. Највише радно способних оријентисано је на пољопривреду у којој најзначајније место заузима воћарство по коме је овај крај познат и далеко ван граница земље. Због тога свима који су било кад чули за оно што се дешава у овом крају чудно може да зазвучи информација да има и оних који се не баве гајењем воћа. Да има и таквих потврђује Милан Мајсторовић код ко-

МАГАЗИН

15.4.2018.

Н

60

га је одавно ишчилео интерес да настави занимање предака. Генерације Мајсторовића су у прошлости гајиле аутохтоне врсте шљива од којих се производила квалитетна ракија у количинама довољним за потребе домаћинства, а вишак прода и омогући задовољење других потреба. У тренутку кад је однос према воћу почео да се мења, и примењују различите агротехничке мере које утичу на повећање прихода, изгледа да се нису најбоље снашли па су засади, који нису обнављани, почели да пропадају. Из Милановог сећања још није избледела слика великог имања под шљивама које су давале и до шездесет товара ракије. Домаћинство је почело да цвета у време кад је Миланов деда Драгиша почео да купује нове површине за обраду земље. Као угледан домаћин из овог краја биран је за одборника, а како му се бављење политиком није учинило посебно привлачним успео је да утицај мерен бројем гласова бирача

замени за нешто опипљивије, па је од уступања гласова другима успео да купи хектар и по обрадивог земљишта код железничке станице у Самаилима. На имању Мајсторовића боље него на другим успевала је маџарка од које је највећи део прошао крозу сушару са дванаест леса и завршавао на тржиштима далеко од Краљева. Поред шљива сушио је крушке и јабуке, а производи доспели и до сајма у Сарајеву где је квалитет воћа доживео званичну верификацију. Да до успеха води само напоран рад сведочи податак да је радни век отпочео као слуга код свештеника Косте Бунарџића. Жеља да бар за празник оде до куће и заврши неке послове није се допала послодавцу, па је Драгиша одлучио да га напусти и посвети се сопственом домаћинству. Драгишин брат се из рата вратио са Карађорђевом звездом а новчане позајмице су допринеле да посед константно расте све до тренутка кад се учинило да би, због аграрне реформе


после Другог светског рата, могао да остане без значајног дела имања. Био је то добар повод да земљу подели синовима па почетком шесте деценије прошлог века купи кућу у Краљеву и одсели се из Дедеваца. На делу имања које је Милан наследио од оца остало је тек педесетак стабала старих сорти шљива које немају богзна какву перспективу, па их ускоро очекује вађење како би ослободиле место за нешто нових сорти, уз по коју јабуку тек да задовоље потребе домаћинства. Помањкање интереса за воћарство повод је за оријентацију на сточарство које, из ко зна којих разлога, не доживљава ни приближну експанзију каква је обележила добар део радног века деде Драгише. Разлози томе су различити, а последице се огледају у сталном смањењу броја грла крупне стоке због чега су у штали Милана Мајсторовића остале само још три краве. Бригу о њима води супруга Душица, припомаже син Бранко док мајка на измаку

61


15.4.2018.

МАГАЗИН

62

девете деценије живота више није у ситуацији да допринесе на било који начин. Милан очекује да већ овог пролећа купи још једну краву и ојача основу ка којој би син, оријентисан на пољопривредну производњу, могао да учвршћује перспективу за будућност. Три крмаче са повремено различитим бројем прасића и шест оваца добра су основа за вредног пољопривредника, боља од оне коју је имао Драгиша кад је одлучио да више не буде слуга. Док за мужу не буде способна крава која у овом периоду доји теле, двадесетак литара млека дневно од остале две довољно је за производњу сира и кајмака који се петком пласирају на краљевачкој пијаци где Мајсторовићи имају регистровано продајно место. Од петнаестак килограма сира недељно један део се прода још код куће, а на количину у значајној мери утиче квалитет и количина сточне хране. Искуство из ранијег периода потврђује да млечни производи доносе већу зараду него уступање млека на прераду некој од млекара, али и да највећи терет овог вида производње подноси Душица. Да у овом крају није нестао интерес за сточарство потврђује пример неколицине других мештана од којих поједини имају и знатно већи број грла крупне стоке. Шест хектара обрадиве земље, и нешто шуме, задовољавају потребе домаћинства које се од бројних других у воћарском крају разликује по томе што је принуђено да купи по које кило јабука ради задвољења личних потреба. - Син живи са нама и наставиће ово што смо започели. Завршио је само основну школу, ишао је у „Аутотранспорт“ на неки курс а после две и по године радио као столар у Јарчујаку. Напустио је и то и вратио се кући, па је сад главни, а ја помоћни радник. Од механизације имамо све што нам треба, сем сијалице и комбајна, а ту су пумпа, плугови, дрљаче, балирка, тракторска коса и

друго. Пре десетак година смо направили простор за смештај сена са осамдесетак ари под травом. Кукуруз гајимо на хектар имања, пшеницу на четрдесетак ари у тазбини, а имам пун салаш кукуруза од прошле и претпрошле године. Највећи проблем људи у овом крају је што се млади не жене. Син већ има 41 годину, има их још који су закорачили у пету деценију, а девојке одлазе у град јер неће да остану у селу иако може солидно да се живи – каже Милан. Могло би још боље кад би пут био бољи, а и снабдевање водом. Око три стотине домаћинстава са подручја Месне заједнице Роћевићи, којој припадају и Дедевци, снабдева се водом из заједничког водовода Јастребар који је некада градила војска. Вода је добра све док не падне обилнија киша, кад се вода замути, а по који пут и нестане. Последице су видљиве на великом броју места у којима се куће продају понајвише због тога што у њима већ годинама не живи нико. Женска деца су се поудавала и давно отишла из Дедеваца, па су некада богата породична домаћинства продата за мале паре. Све што је вредело одавно је продато, а оно што је преостало чека купце са плићим џеповима. Добар показатељ стања у овој средини је подручно одељење Основне школе „Јован Дучић“ из Роћевића у коме је само неколико ђака. Старији мештани се сећају да их је не тако давно било много више у по два одељења сваког разреда. Некада су у Дедевцима радиле две продавнице, али сада нема ниједне јер нема ни народа ни пара, па се за основне намирнице путује неколико километара до најближих у Буковици и Врдилима. - Ако се ова деца не ожене не видим неку перспективу. Није битно, макар била и Албанка, само да се ожене да имамо иза себе неког наследника, јер ако имаш унучиће

имаш и вољу да радиш. Имало је и овде девојака, али се момци нису много ни трудили јер им је било лепо, лепа, кафана и провод – каже Мајсторовић. Животно искуство потврђује да на селу мора много да се ради, а због обавеза на породичном домаћинству Милан није никада био запослен понајвише што му је отац по доласку из војске купи жетелицу и косачицу. Било је у то време доста посла у целом селу, па је добар приход од пружања услуга један од основних разлога због кога се одрекао воћарске производње. Кад су се појавили комбајни ситуација се променила, а после толико година по који пут у први план избије кајање што, кад је то могло, није отишао на рад у иностранство. Иако је жеља код младог човека била довољно јака на опредељење да остане пресудно је утицала жеља родитеља да му препусте имање, а брату кућу у Краљеву. Милан признаје да баш и није волео школу што најбоље потврђује податак да је отишао да се упише али се предомислио и вратио кући. На последњу деценију прошлог века подсећају две ране са ратишта у Хрватској и простору Косова и Метохије. Задобио их је 27. априла и 3. маја 1999. године у селу Мируша кад је камион са војницима наишао на мину чији су комади цев пушке коју је држао у рукама преломили на три дела. Због повреда на лицу Милан је провео 25 дана на Војномедицинској академији у Београду и у том период оперисан три пута. Последице се огледају у скраћењу вилице, због којег не може довољно да је отвори. До навршене 65. године живота примао је накнаду за незапослене, а уз инвалиднину очекује и додатак од десетак хиљада динара на које има право па, иако живи скромно, задовољан је оним што је стекао. Кад би се и син оженио, и добио потомство, било би још више мотива за рад. Т. Радовановић


63


15.4.2018.

МАГАЗИН

64

Миле Стојковски


Упорност инвалида без граница

- У инвалидским колицима на 704 километра дугом путу од Прилепа до Атине, где су 2004. одржане Олимпијске игре. – Током петнаест дана по педесет километара дневно. – До Пекинга на пут дуг 15 хиљада километара преко територија тридесет једне земље. – Мировна мисија на ратом захваћеним територијама и дрво мира на сваких сто километара. – Измакла Нобелова награда за мир. – На пут до Пекинга са пет стотина евра готовине. - Пут на Далеки Исток инспирисан жељом да се апелује на богате широм света како би уложили део средстава потребних за изградњу квалитетног центра за рехабилитацију инвалида са простора Балканског полуострва. – У трећем покушају на три хиљаде километара дуг пут до Лондона

Фото: М. Радовановић

У КОЛИЦИМА НА ОЛИМПИЈАДУ

65


а првим пролећним данима сваке године на путевима је све видније присуство двоточкаша различите снаге. Дуга пауза током зимског дела године, и одсуство са путева, појачава жељу младих да извезу мотоцикле који, показало се то и ове године, представљају подједанку опасност и за возаче и за друге учеснике у саобраћају. Последице су често катастрофалне, по који пут узрок доживотне везаности за инвалидска колица. У то је најбоље могао да се увери Миле Стојковски из Прилепа, у време кад је тек закорачио у четврту деценију живота, а мала је утеха уверење да „томос аутоматик“ није возио брже од петнаестак километара на сат јер је ударац у аутомобил који му је пресекао пут био довољно јак да га одбаци три метра од места контакта. Ударац коленом у ивичњак био је довољан да проузрокује изливање цереброспиналне течности која испуњава субарахноидални међуможданични простор и шупљине централног нервног система. Благи потрес мозга и парализа доњих

МАГАЗИН

15.4.2018.

С

66

екстремитета били су довољни за закључак да лекари у Прилепу не могу много да помогну. Иако није било видљивих прелома нису били у ситуацији да утврде степен повреде, па је исте вечери пребачен на клинику у Скопљу где је провео скоро три месеца. У време кад је доживео саобраћајну незгоду Миле је био запослен у локалном комуналном предузећу, а са супругом Жаклином очекивао да шест и по годишња кћи Биљана пође у школу. Магнетна резонанца је потврдила узрок парализе, па је операцијом три дана касније уклоњен лимфни хематом а повраћај осетљивости и покрета наговештавао успешан опоравак. Испоставило се да рана због инфекције није могла да зарасте што је створило нове проблеме, па због окоштавања у пределу карлице више није могао да исправи ноге. - Кад је рана зарасла послали су ме у Охрид на рехабилитацију. Био сам у колицима, јер нисам могао да се исправим да бих корачао, ишао сам на вежбе а имао и болове због ране. Цео

фебруар и пола марта сам био у Охриду па поново у Скопљу на двонедељном испитивању да се види у чему је проблем, али без резултата. Кад су решили да ми узму лимфу из кичмене мождине нису могли да прободу иглом, па су схватили да се нешто дешава изнад карлице. Пошто снимак није могао да покаже ништа пипањем су утврдили да има нешто и решили да ме опет оперишу како би очистили девијантно место. При покушају да изваде део масе који је био међу пршљеновима повукли су и део кичмене мождине због чега сам добио телесну парализу, па ми је дијагностикована параплегија. После 14 дана уследила је трећа операцију након које сам био комплетно парализован пуних шеснаест година, до марта 2013. – прича Стојковски. Годину и по дана рехабилитације није дало резултата што је било повод за најаву да ће остатак живота провести у инвалидским колицима. У таквим околностима није било друге до да се помири са судбином, а инвалидска


пензија и довољно слободног времена, поред оног посвећеног Биљанином школовању били су довољни за дружење са људима који су доживели сличну судбину и учешће на спортским такмичењима у атлетици, стрељаштву и стоном тенису. Податак да у Македонији има две стотине хиљада инвалида, што је десет одсто од укупног броја становника, а да је око три хиљаде везано за инвалидска колица, повод је за размишљање како да се јавности приближи тако поразна чињеница. Миле је дошао до закључка да би интерес јавности за ову категорију људи могао да буде догађај који би побудио већу пажњу. Таквом се учинила идеја да у колицима пређе 704 километра дуг пут од Прилепа до Атине, а повод су Олимпијске игре које су 2004. године одржане у главном граду Грчке. На пут је кренула омалена екипа у којој је, поред тренера, лекара и возача позајмљеног аутомобила, била и Биљана кад је имала тек тринаест и по година. Уз полицијску пратњу до границе са Грчком током осамнаест да-

на, уз само три одређена за одмор, у колицима је прелазио по педесетак километара. Ноћи у шаторима смештеним по парковима, двориштима школа или поред железничке станице, тек по који пут су проведене на неком удобнијем месту. - Хтео сам да скренем пажњу јавности на случај инвалида, да смо и ми жива бића са квалитетима спремна да заједно идемо напред у живот, а и да охрабрим инвалиде да се не стиде и укажу на проблеме и потребе, јер само ако кажу неко може да им помогне. Циљ ми је био да уђем на отварање игара јер сам схватио да би, ако успем да уђем, коментатори целом свету могли да кажу како је неки Миле кренуо колицима из Прилепа и стигао до Атине, што би била афирмација за моју идеју и мене. Нажалост, нисам наишао на разумевање организатора, ни Македонског олипијског комитета али ни наше амбасаде, да ми обезбеде улаз. Кад сам се вратио већ сам имао неку популарност што ми је помогло

да ступим у контакт са инвалидима из региона Балкана, после Европе и света, па добио жељу да се организујем за следећу Олимпијаду за Пекинг. Прво сам направио стартегију где да путујем, направио сам руту према истоку кроз 31 земљу и пређем преко 15 хиљада километара. Како је пут водио кроз регионе у којима се ратовало моја мисија је попримила мировни карактер због апела за мир у свету, а планирао сам да на сваких сто километара засадим по једно дрво мира. Завладала је позитивна еуфорија па сам, уз обезбеђење полиције, прошао целу Македонију, Бугарску, Турску и Сирију, а до Дамаска није било проблема да ми локалне власти и грађани обезбеде по једно дрво да засадим у парку. Мировна мисија је била замишљена тако да поред границе Ирака, Ирана и Авганистана засадим по једно дрво, и да то пренесу медији, а ако бих успео да стигнем до Пекинга био бих зрео за Нобелову награду за мир те године – каже Стојковски. Идеја се учинила интересантном

67


68

МАГАЗИН 15.4.2018.


македонској влади која је обезбедила три опремљена возила и тридесет хиљада евра што је било само половина потребних средстава. Пут до подршке био је и тежак и дуготрајан, а резултирао учешћем државе у тренутку кад се дошло до закључка да Миле ни по коју цену неће одустати од намере да крене према Пекингу. Све што се дешавало знатно је утицало на ток припрема на релацији између Прилепа и Скопља на шта је утрошена значајна количина новца. Чврсто решен да на пут крене на Илинден 2. августа, и да до Пекинга стигне до почетка истог месеца наредне године, успео је да обезбеди тек око пет хиљада евра од којих је навећи део потрошен за куповину две камп приколице. У два возила девет чланова експедиције, у којој су били супруга, кћерка два возача и волонтери, упутило се на пут према Пекингу са само пет стотина евра готовине. Мало оптимизма унело је сазнање да је бизнисмен Ристо Гуштеров помогао при набавци квалитетних инвалидских колица са карактеристикама које гарантују безбедност на тако дугом путу. Државни органи се нису много претргли ни око обезбеђења виза за све земље кроз које је требало проћи, али су се Миле и остали надали да ће их прибавити током пута. Циљ је био да се стигне до Персијског залива, а информација да и међу члановима породица богатих шеика из Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата има инвалида подгревала наду како би могли да помогну. Пут на Далеки Исток инспирисан је и жељом да се апелује на богате широм света како би уложили део средстава потребних за изградњу квалитетног центра за рехабилитацију инвалида са простора Балканског полуострва. Процена пред полазак на далек пут да само за гориво и храну треба шест хиљада долара била је повод за обећање бизнисмена да већ сутрадан уплати део средстава, што је било подстрек да истим путем крену и други. Врло брзо се испоставило да нема превише разлога за оптимизам, јер је

од обећаних пет хиљада евра пристигла тек петина понајвише због уверења донатора да медији нису на прави начин приказали његов допринос. Неочекиване околности утицале су на осипање екипе, јер је део био принуђен да се, због техничких проблема, врати од Анкаре. Више од тога на расположење преосталог дела утицала је опструкција македонске владе која није показала спремност да обезбеди визе. Чврсто решен да не одустаје Миле је визу за Сирију добио у Бугарској уверен да ће у тој земљи успети да обезбеди за Јордан, потом Саудијску Арабију и даље. - Седимо пет дана у Анкари где смо јели нешто неквалитетно и сви осим мене добили тровање, неко више неко мање, а кад је дошла амбасадорка убедила је петоро чланова тима да се врате, јер путовање није лако. Доживео сам то као саботажу, немамо паре а треба нам специјални трејлер јер у камп приколици немамо купатило. Уверење о додатном апелу македонској влади да издејствује визе повод је да се део екипе врати једним аутом, а ја сачекам у Анкари још десет дана. Останем са још једним чланом да их чекам, а јавим резервном тиму да дође још један возач. Нови члан екипе дође аутобусом, преузме ауто и нас троје кренемо до Дамаска где смо доживели неугодан моменат који нас је мало депримирао. То је била несрећа у којој је страдао Тоше Проески који ме је, као лични пријатељ, 1. августа испратио на пут. Остао сам без пара, са само десет евра, а ако уђем у Јордан без визе не могу ни да се вратим преко Сирије. Како је виза важила петнаест дана, уз само један улаз и излаз из земље, одлучили смо да се вратимо и преузмем иницијативу. Имао сам времена да кажем премијеру како не смемо да прокоцкамо шансу за афирмацију државе и затражио три ствари, мало пара, визе и логистику владе, ако нешто зашкрипи да помогне држављанину који иде у хуманитарну мировну мисију – каже Стојковски.

Повратак кући почетком новембра, уз помоћ пара које је позајмила супруга, наговештавао је могућност да се до краја године, уз довољно разумевања највиших представника државе, обезбеди све што је потребно. Колики је био ниво разумевања потврђује обећање да ће обезбедити визе, а да паре и друго потребно за пут потражи на другом месту. Ни ово није могло да обесхрабри упорног инвалида чији је оптимизам подгревало уверење о значају који овакав пут може да има за Македонију, посебно за њене и инвалиде из других крајева планете. Да се упорност исплатила потврђује спремност спонзора да подмири трошкове путовања, али је влада још једном пала на испиту јер није обезбедила визе тако да је одлазак у Пекинг, иако најављен на званичном веб сајту Олимпијских игара, заувек остао само пука жеља. Ни то није обесхрабрило Стојковског који је чврсто решио да покуша још једном, овога пута да крене према Лондону где је требало да се одржи Олимпијада четири године касније. Олакшавајућа околност је уверење да је пут знатно краћи, а да му је потребна само виза за улазак на територију Велике Британије. Податак да до Лондона има око три хиљаде километара, што је два пута мање него до Дамаска до кога је стигао у инвалидским колицима, довољно је за уверење да му нису потребне посебне припреме. Требало је само наћи довољно озбиљне спонзоре и квалитетнији тим, јер се претходни показао недовољно адекватним. Влада ни овога пута није показала довољно разумевања али је, мало светла у све суморнију атмосферу унео позив британске амбасаде у Скопљу за сусрет са једним чланом краљевске породице у јануару 2012. године. Посебно охрабрујуће деловало је сазнање да је о напорима Стојковског да укаже на неадекватан став према инвалидима знао више него македонски званичници. Т. Радовановић

69


70

МАГАЗИН 15.4.2018.


71


Краљевачка кошарка између успона и падова (1)

МАГАЗИН

15.4.2018.

ЗЛАТНО ДОБА КОШАРКЕ

72

- Главни актери и носиоци кошаркашке игре су били краљевачки гимназијалци који су, по одласку на факултет престајали да тренирају али се још неко време, најдаље до 23. или 24. године, задржавали у клубу. - Због великог одлива искуснијих играча млађи су брзо стизали до првог тима Слоге. – Ноћ без сна пред деби у првом тиму и једанаест кошева на утакмици против надмоћније екипе Иванграда. - Јединствена прилика млађима за улаз на главни терен, коме су несметан прилаз имали само чланови првог тима, у тренуцима скупљања воде после кише. – Краљевчани две године домаћини у Смедеревској Паланци. – Уз песме различитог карактера оброк у аутобусу уз печено прасе и кофу паприке са сиром. – Пред Олимпијске игре у Монтреалу утакмица против репрезентације Југославије. – Двадесет поена у кошу националног тима. - Слога постала пасторче у објекту саграђеном захваљујући понајвише разумевању њеног руководства

Драган Савић


73


15.4.2018.

МАГАЗИН

74

д тренутка кад је, по окончању Другог светског рата, у Краљево стигла прва кошаркашка лопта а 1949. године основан Кошаркашки клуб Слога, овај спорт заузима високо место на лествици популарности у граду на Ибру. Да има разлога за то сведоче бројни резултати који су у различитим такмичењима постизани све до последње сезоне у Кошаркашкој лиги Србије. У периоду дужем од пола века клуб је бележио запажене спортске резултате, а из редова Слоге поникла је плејада врхунских кошаркаша и тренера који су, сваки у свом времену, били познати и признати у читавом свету. Клуб је био члан Прве савезне кошаркашке лиге у СФРЈ у сезони 1984/85. и 1985/86. стални члан Прве савезне кошаркашке лиге од 1991. до 1996. године, као и од 2000. године до данас. Победник је првог купа Србије и међународног турнира Џордан 2000, омладински првак Југославије 1966, а

О

јуниорски првак Балкана 1969. У сезони 1999/2000. вратио се у најквалитетнију југословенску „ЈУБА лигу“, а 2004/05. и 2006/07. учествује и у завршном делу првенства - Суперлиги. Почетком деведесетих година прошлог века руковођење је преузео бизнисмен Слободан Николић, па је клуб од сезоне 1992/93. до краја 1995/96. носио име КК „Бобаник“. Kлуб је у сезони 2000/01. наступао под именом КК Слога Телеком Србија, у сезони 2003/04. наступао као КК Слога Фаворит В.М. а 2005/06. и првом делу наредне под именом КК Слога Сосиете Женерал, да би се од 1. јануара 2007. поново такмичиo под именом КК Слога. Клуб је у последњих десетак година успевао да се одржи у елитном рангу такмичења, сезону завршава између осме и дванаесте позиције на табели а, после бројних покушаја да и ове године обезбеди опстанак, принуђен је да наредну отпочне у нижем рангу такмичења. Колико су краљевачки кошаркаши

током последње сезоне били инфериорни потврђује податак да су током 26 првенствених кола успели да победе само три пута и, са 29 бодова и негативном кош разликом од - 411, заврше на последњем месту табеле Кошаркашке лиге Србије. Неуспеси се по правилу доживљавају тешко, посебно у редовима оних који су пре више од три деценије успели да обезбеде пласман у Прву савезну лигу и прилику да се одмере са најбољим кошаркашким тимовима са простора бивше Југославије, данас шест засебних држава региона. Међу њима је Драган Савић, бивши кошаркаш, судија, делегат и спортски радник који се, специјално за МагазИН, враћа у време кад су краљевачки кошаркаши остваривали најзначајније резултате. До места у екипи којој је то успело водио је дуг пут од Основне школе „Светозар Марковић“ у којој је направио прве кошаркашке кораке. Да не буде тако опасност се над


питања Душана Тешића који је проценио да Савић може много више да пружи као кошаркаш. Тако се већ у седмом разреду нашао у екипи коју је предводио касније стандардни првотимац Слоге и Партизана, и спортски директор овог клуба, Драган Тодорић. Посебно интересантним се сматра податак да је члан тима био и касније познати клавијатуриста рок група „Смак“ и „Бијело Дугме“ Лазар Ристовски. - На такмичењу у Београду смо били други иза школе „Марко Орешковић“ из Београда коју је водио касније познати тренер Бата Ђорђевић, отац актуелног селектора националног тима Србије Саше Ђорђевића. Једну од утакмица смо играли на отвореном Слогином игралишту а онда је неко из клуба питао да ли има заинтересованих да тренирају. Тако сам 1969. као основац почео у време кад није било оваквих средстава кому-

никација, па су деца била више усредсређена једна на друге. Оно што је у одбојци био Душан Бошковић то је у кошарци био Славко Петровић, стицајем околности школски друг мог оца, а куриозитет посебне врсте је податак да ме родитељи током дуге спортске каријере нису гледали на терену ни један једини секунд. Од тренутка кад сам почео да тренирам кошарку све је ишло својим током, а због висине сам од почетка играо на месту центра – сећа се Савић. Главни актери и носиоци кошаркашке игре у то време су били краљевачки гимназијалци који су по одласку на факултет престајали да тренирају али се још неко време, најдаље до 23. или 24. године, задржавали у клубу. Значајним за тај период сматрају се Лазар Панић, Јован Дучић, Гале Тодосијевић, Мирко Ђоковић, Зоран Чукић, Томица Анђелковић и тек по који од млађих на које је Слога могла да се ослони бар у неком

Фото: М. Радовановић

тројицом, касније врхунских, кошаркаша надвила још на почетку каријере кад су носиоци најбоље генерације Томислав Андрић Џиги, Гордан Марковић Чого и Драган Савић предност дали одбојци. Било је то пред крај шездесетих година прошлог века кад су одбојкаши Рибнице крчили пут ка друштву најбољих у овом спорту. Разлог је био практичне природе, а огледао се у чињеници да је у близини родитељске куће, у дворишту Добровољног ватрогасног друштва, био смештен одбојкашки терен на коме су првотимци локалног клуба привлачили пажњу најмлађих. Потреба да између два тренинга лопте оставе на сигурно место у некој од оближњих кућа било је добар повод интересовања за одбојку и тренинге под будним оком пионира краљевачке одбојке, и професора краљевачке гимназије, Душана Бошковића. Пресудним за даљи спортски пут потврдио се став наставника физичког вас-

75


МАГАЗИН

15.4.2018.

периоду. Нису без значаја ни резултати које је постизала женска екипа под вођством Владимира Бережнова, а иако се такмичила у Другој лиги било је и репрезентативки као што је Милијана Живковић. Мушку екипу је кроз такмичење у оквиру Друге лиге дуго, због недостатка тренерског кадра, водио Славко Петровић, потом Чачанин Никола Мишовић који је радио и са млађом селекцијом кошаркаша. Због великог одлива искуснијих играча млађи су брзо стизали до првог тима, а Савићу се прилика за то указала изненада за време гостовања у Беранама, тадашњем Иванграду. Било је то непуне две године од времена кад је почео да тренира а на челу стручног штаба био Тома Кобилски, тренер јуниора беградског Радничког у периоду кад су Ражнатовић, Тасић, Маровић, Јарић, Дамјановић, Ивковић и други успели да освоје првенство државе. - У екипи Иванграда су наступали неки играчи који су се већ доказали у Првој лиги, а у односу на нас били ветерани са по више од тридесет година. Пред утакмицу смо се увелико загре-

76

вали кад нам је јављено да су судије Марјановић из Ариља и Зечевић из Ужица, са делегатом Миком Минићем, доживели саобраћајну незгоду због чега се утакмица одлаже за сутрадан. Кими Богојевић не може да остане, јер је сутрадан требао да буде кум на свадби, па док седимо у ресторану питам тренера ко ће да игра место њега. Након што сам сазнао да ћу то бити ја целу ноћ нисам могао да заспим, јер сам све време сањао далеко искуснијег играча кога је требало да чувам. Био је изузетно крупан, далеко виши и јачи од мене, па сам га толико анализирао током ноћи што је резултирало добром игром током дебитантске утакмице у првом тиму на којој сам постигао једанаест кошева – каже Савић. Утакмице су игране током лепшег доба године на отвореном игралишту у центру града, на месту данашње Хале спортова, а тренинзи између две полусезоне организовани у сали Основне школе „Светозар Марковић“, јединој те врсте поред сале Ваздухопловне војне школе која је у то време постојала у Краљеву. Пошто асфалтни терен кошарка-

шког игралишта није био идеално раван после сваке кише су по правилу остајале барице из којих је скупљање воде по великим комадима саргије било препуштено најмлађима у клубу. Била је то јединствена прилика за улаз на главни терен коме су несметан прилаз имали само чланови првог тима. У време кад је Милован Богојевић Кими прешао у београдски Партизан, пре њега Драган Тодорић у трећем разреду средње школе, Анђелковић и припадници исте генерације кренули на факултет, а окосницу тима чинили нешто искуснији Ђоковић и Богавац, полако се профилисала генерација која ће Слогу увести у Прву савезну лигу. Били су то играчи рођени између 1954. и 1956. године. Са развојем кошаркашке игре пооштравани су услови за организацију утакмица, а Краљевчани су се нашли у небраном грожђу почетком седамдесетих година у тренутку одлуке о неопходности да се игра у затвореном простору. Немогућност да се у кратком времену створе потребни услови основни је разлог што су скоро две године домаћини


77


МАГАЗИН

15.4.2018.

другим тимовима били у Смедеревској Паланци. У источној групи Друге савезе лиге наступали су клубови из Србије, Црне Горе и Македоније, у западној из Словеније, Хрватске и Босне и Херцеговине, а прваци су почетком наредне сезоне попуњавали Прву лигу. Слога је годинама била стандардни члан Друге лиге сем у кратком периоду током једне сезоне кад је место у старом јату морала да потврди на квалификацијама у Битољу. Колики је био одлив тек формираних играча на најбољи начин потврђује податак да је од петнаестак перспективних јуниора Слога могла да се ослони тек на тројицу. Прилично депресивно делује уверење да је генерација, која је по квалитету могла да се мери са сарајевским прволигашем Босном, неповратно испуштена јер нико није ни помишљао како би, и поред несумњивог квалитета, могла да се такмичи у најелитнијем друштву.

78

Ни после више од три деценије није избледело сећање на бројне пријатне, и мање пријатне, тренутке из времена проведеног у белом дресу, посебно оне са путовања обележене незаборавним анегдотама. На гостовања се путовало у једном или два позајмљена комби возила, тек по који пут аутобусима значајнијих предузећа у граду. Спонзора није било колико у нека каснија времена, а није неуобичајено да се за оброк припреми печено прасе и кофа паприке са сиром и све конзумира за време пута током кога су, уз песме различитог карактера, бројни играчи добили надимке. Играчима из генерације Драгана Савића посебно значајном сматра се утакмица против репрезентације Југославије која се 1976. године припремала за Олимпијске игре у Монтреалу. Селектор Мирко Новосел је у Краљево довео комплетну спортску чету из које су, из оправданих разлога, изостали само Драган Кићановић и Мирза Делиба-

шић. Утакмицу против Слоге, коју су у недостатку високих играча појачали Здравко Чечо и Љупче Жугић, отпочела је прва петорка националног тима у којој су били Крешимир Ћосић, Винко Јеловац, Дамир Шолман, Дражен Далипагић и Зоран Славнић. - Ја сам на тој утакмици постигао неких двадесет поена због чега ми је један Чачанин добацио како сам научио да играм кошарку. Био сам доста продоран, бескомпромисан и познат као један од најбољих шутера. Најпрецизнији у тој генерацији били смо Жарко Кривокапић и ја и нико није могао да се носи са нама. Разлика између нас двојице била је у томе што он на утакмици неће да шутне више од шест до седам лопти а ја ћу, ако ме пође, да шутнем колико ме пустиш. Крешимир Ћосић је у то време био не „банана мен“ него неко на кога не смеш да идеш, а ја сам поред њега пога-


ђао кош као бек и низак играч. Винка Јеловца, који је био громада од човека, у то време су звали Цар, а кад удари „банану“ било је као кад у цртаним филмовима неког закуцаш на под. Пре подне пред утакмицу играо сам баскет и повредио палац а Зоран Славнић, који је то знао, није пропуштао прилику да ме пре шута само пипне за лакат да промашим – каже Савић. Значајан моменат у развоју краљевачке кошарке представља изградња популарне „кутије шибица“ која се поклопила са уласком одбојкаша Рибнице у Прву лигу. Само коју годину раније услишена им је молба и омогућено да првенствене утакмице играју на Слогином игралишту. У тренутку кад су одбојкаши обезбедили улазак у највиши ранг такмичења општински руководиоци су схватили да је потребно нешто урадити, а најбољим се учинило претварање кошаркашког игралишта у спорстку двора-

ну. Највећи терет су поднели Славко Петровић и председник Скупштине општине др Миленко Мојсиловић, а након што је „Фабрика вагона“ обезбедила металну конструкцију, а „Каблар“ завршио грађевинске радове испоставило се да нема довољно пара за кров. Решењем се показало кредитно задуживање због чега је власништво над објектом пребачено на Самоуправну интересну заједницу физичке културе, данас Спортски центар „Ибар“. Тада је, каже Савић, Слога постала пасторче у објекту саграђеном захваљујући понајвише разумевању њеног руководства. Због димензија терена смањен је простор гледалишта које је објективно имало хиљаду и по места, а примало два пута више, па је у халу требало доћи више од сата пре почетка утакмице. Драган Савић је једини Краљевчанин актер прве и последње утакмице Слоге у Хали спортова, 1974. против крагујевачког Радничког као играч а на по-

следњој у својству делегата. - Били смо клинци кад је почело да се прича о стипендијама за играче. Прве које су исплаћене достизале су десет хиљада динара за млађе и двадесет за старије а ја сам, као један од најсавеснијих од млађих добио већи износ. Ми смо у принципу све радили из задовољства и нико није ни размишљао о заради. Тада су били доста крути прописи за прелазак из клуба у клуб па смо сви били некако везани, дошли до Прве лиге, одиграли и остали. У време кад је Слога гостовала у Зеленој Гори посвађао сам се са тадашњим тренером Бошком Домазетом који је доста уназадио нашу генерацију и ружно утицао на њу, иако су га играчи и довели на то место, јер се показало да је тотално погрешна особа у кошарци – каже Савић. Т. Радовановић

79


Пред 125. годишњицу школе у Сирчи

МАГАЗИН

15.4.2018.

ПРЕПОЛОВЉЕН

80

- Кад је 1993. године обележавана стота годишњица постојања, школу у Сирчи је похађало 286 ученика. - Четврт века касније школа се припрема да обележи 125. годишњицу са двоструко мање ђака. – У свакој учионици интерактивна табла и компјутер. - Фискултурна сала опремљена у потпуности по нормативу, у школи терен са вештачком травом за мали фудбал, игралишта за одбојку, кошарку и рукомет. – Приоритет стварање услова за извођење кабинетске наставе. - Рад у једној смени је последица малог броја ученика и поразне чињенице да капацитети дозвољавају извођење наставе за двоструко већи број ђака. - Од почетка образовања кандидата са непуном основном школом од шест стотина пријављених око четрдесет одсто привело крају осмогодишње школовање


Н БРОЈ УЧЕНИКА

81


сновна школа у Сирчи је основана далеке 1893. године, а прва школска зграда је након преправке постала кућа која је до тада служила као свештенички стан и општинска судница. Школа је почела са радом у јануару следеће године у једној учионици у коју су смештени ученици свих разреда, настава је обављана сваког дана пре и после подне у сва четири разреда, а четвртком и недељом, у поподневним часовима, у петом и шестом разреду продужне школе. Средствима грађана уз помоћ општине половином 1910. године је изграђена нова зграда у којој је, за време Првог светског рата и аустроугарске окупације, школа радила тек повремено, а од 1919. редовно. Како су наставу похађала и женска деца једна учионица није била

МАГАЗИН

15.4.2018.

О

82

довољна да прими све дорасле за школу, па је исте године дозиђивањем још једне учионице повећан школски простор, а нови учитељи радили у комбинованим одељењима са по два разреда Крајем октобра 1941. окупаторска војска је, са осталим кућама у селу, спалила и школску зграду што су мештани доживели као велики губитак због чега је већ следеће године покренута акција да се подигне нова која је, на граници Опланића и Сирче, завршена 1943. и одмах стављена у функцију. Од 1961. године у школи је отворен пети, а затим и остали разреди па потпуна основна школа под називом Школа сирчанска егзистира до 1996. од када носи име најпознатијег српског географа Јована Цвијића. Нова школска зграда монтажног типа

изграђена је 1985. када је отворена предшколска установа. Две деценије касније је донацијом Фудбалског савеза Србије, захваљујући спортском новинару Бати Гвозденовићу, постављен терен за мали фудбал са вештачком травом, а следеће започета изградња фискултурне сале која је завршена у августу 2012. Средствима мештана и локалне самоуправе 2009. је асфалтиран терен за кошарку, рукомет и одбојку, уређен простор испред школске зграде, изграђене стазе и фонтана, а поред клупа постављена расвета. У децембру следеће године школа је од Министарства за телекомуникације добила дигитални кабинет са двадесет рачунара у оквиру активности планираним Школским развојним планирањем. Кад је првих дана новембра 2010. године Краљево са околином пого-


дио земљотрес катастрофалних размера оштећења на школској згради су била таква да је следећа школска година започела у просторијама школе „Браћа Вилотијевић“ у Грдици. До повратка у старе просторије санирани су санитарни чворови за ученике, обновљена фасада и извршено статичко учвршћивање старе школске зграде у којој се налазе два кабинета и простор за предшколску установу. У редовном образовању школу похађа по једно одељење од првог до осмог разреда, а укупно 130 ученика долази са простора три месне заједнице, Трговишта, Сирчи и Опланића, на потезу од Камиџоре до Поповића. Директорка школе Милена Бугариновић сведочи да је 1993. године, кад је обележавана стота годишњица постојања, школу похађало 286

ученика. Четврт века касније школа се припрема да обележи 125. годишњицу постојања са двоструко мање ученика, а мала је утеха податак о сличној ситуацији и у другим сеоским школама. Мањи број ученика у школама из села ближих граду последица је жеље родитеља да уписују децу у оне које се сматрају престижним. У случају школе у Сирчи оправдање за такво понашање тражено је у чињеници да не постоји вртић за децу од три до пет година због чега им је, кад навикну на друштво, теже да се адаптирају у новим условима. Колико такво уверење није имало реалну подлогу на најбољи начин потврђује податак да се ништа није променило ни кад постоји овакав вид организоване бриге о најмлађима. Иако стварне разлоге нико није био у ситуацији да потврди депримирајуће делу-

је податак од пре неколико година да у градске школе, са подручја које покрива школа у Сирчи, одлази цело одељење од тридесет ученика. То не би било чудно да Основна школа „Јован Цвијић“ не спада у ред најопремљенијих на подручју Краљева. - Од пре две године у свакој учионици постоји интерактивна табла што значи да се бавимо савременом наставом која омогућава дигитално учење. У свакој учионици постоји компјутер који је доступан и наставницима и ученицима, имамо фискултурну салу опремљену у потпуности по нормативу како налаже закон, и довољно капацитете да примимо много деце. Наши ученици показују изузетне резултате на школским такмичењима, а ове године смо имали пласиране на окружно такмичење из српског

83


МАГАЗИН

15.4.2018.

језика. Ове године смо први пут учествовали на међународном HIPPO такмичењу из енглеског језика и већ имамо представника за други круг и финале које се одржава у Италији, деца постижу изванредне резултате на општинским, окружним и републичким такмичењима – каже Бугариновић. Успеси у различитим областима су резултат тимског рада свих запослених, а директорка признаје како помно ослушкује и прати потребе, пре свега наставног особља, како би на најадекватнији начин реаговала и обезбедила све што је потребно. Да се планира дугорочно најбоље потврђује набавка интерактивних табли у процесу који је трајао пуне четири године. Средства се по правилу обезбеђују из различитих извора, донације или градског буџета, а понајвише зависе од способности директора да на прави на-

84

чин артикулише потребе школе. У ишчекивању добре прилике планови се праве за период од више година, а последњи сачињен на основу потреба запослених током претходне истиче 2021. године. Приоритетним је оцењено стварање услова за одвијање кабинетске наставе и обезбеђење посебног простора за сваки од предмета, посебно из области природних наука, физике, хемије и биологије. Опремањем према нормативима ученицима ће бити омогућено извођење различитих експеримената из ових области, лакше савладавање градива и реализација стратегије развоја образовања којом је до 2020. године, поред кабинетске наставе у свим школама, предвиђен и једносменски рад. У школи „Јован Цвијић“ рад у једној смени је последица малог броја ученика и поразне чињенице да капацитети дозвољавају извођење наставе

за двоструко већи број ђака. Иако опремање појединачних кабинета није превише захтевно кочницу представљају неадекватни услови, јер после земљотреса још нису завршени сви грађевински радови у делу школе између фискултурне сале и вртића намењеном за њихов смештај. Радови на две просторије су у завршној фази, а у школи очекују да би се врло брзо након окончања могло приступити опремању. До тада ће ученици ове школе морати да се задовоље условима које пружа само информатички кабинет. Повољном се сматра чињеница да нова школска зграда није претрпела значајнија оштећења у земљотресу, а мања су на време санирана. Захваљујући Фондацији Новак Ђоковић опремљен је простор за Школицу живота и рад са предшколском групом и децом од три до


пет година. Од школске 2012/13. године у школи је почела реализација пројекта Министарства просвете и Европске уније под називом „Друга шанса“ којим је одраслима омогућен наставак школовања од тренутка прекида, без обзира на разлоге. Након две године образовање одраслих је системски решено усвајањем одговарајућег закона, а Основној школи „Јован Цвијић“ решењем Министарства просвете омогућено да се бави образовањем одраслих у оквиру додатне делатности, па је на почетку последње школске године уписано пет одељења, а настава организована у три циклуса. Први обухвата полазнике који нису завршили школовање од првог до четвртог разреда, а укључени су у једно одељење. У другом су ученици петог и шестог, трећем седмог и осмог разреда,

а у оба циклуса су по два одељења. Искуство из ранијих година потврђује да се број пријављених креће око сто, у овој их је деведесет, а да је од почетка овог вида образовања кроз школу прошло шест стотина кандидата од којих је око четрдесет одсто привело крају осмогодишње школовање. - У току школовања постоје стручне обуке које трају пет недеља где се полазницима омогућава да савладају основна знања у неким занатским позивима, као што је цвећар, собарица, вртлар или месар. Настава се одвија у школама које су нам партнери, у овом случају Пољопривредно-хемијска школа „Др Ђорђе Радић“, а полазници након пет недеља обуке добијају диплому мајстора приправника која им омогућава да се запосле – каже Бугариновић. Позитивним се оцењује могућност на-

ставка школовања без обзира на године, а позитивна искуства потврђују одређен број оних који су успели да се запосле, у Конфекцији „Елипса“ два кандидата која су на овај начин стекла диплому. Уз податак да четири петине уписаних долази из ромске популације није без значаја податак да је школовање бесплатно. Поред запослених који у школи немају пун фонд часова у наставни процес су укључени и просветни радници који су проглашени за технолошки вишак. По том основу је збринуто тринаест радника, а повољном се сматра чињеница да свима, као и полазницима, трошкове доласка и одласка из школе сноси Национална служба за запошљавање. Да су по обавезама изједначени са ученицима редовних школа потврђује података да завршни испит полажу под једнаким условима. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

85


На репертоару Биоскопа „Кварт“

МАГАЗИН

15.4.2018.

Патуљци узвраћају ударац

86

„Патуљци узвраћају ударац“ је нова анимација редитеља филма „Тврд орах“ и продуцената глобално популарног „Шрека“. Ни вртни патуљци више нису оно што су некад били. Кад девојчица Кло открије да у њеној новој кући нису то што се чинило да јесу, мора да одлучи како да поступи кад схвати да се патуљци боре против злих Тролова који стижу из друге димензије.По сценарију Питера Лепениотиса и Шели Шеној осамдесетпетоминутну породичну авантуру у 2Д и 3Д формату режирали су Џеред Мика Херман и Роберт Морленд, а улоге тумаче Тара Стронг, Беки Г. и Оливиа Холт, а у верзији синхронизованој на српски језик Јелена Тркуља, Никола Малбаша, Томаш Сарић, Марко Марковић. Филм се приказује до 18. октобра, а пројекције почињу у 18 сати.

Рампаге

Дејвис Окоје дели неизбрисиву везу с Џорџом, изванредно интелигентном горилом која је била у његовој заштити од када се родио, али генетски експеримент који је кренуо по злу претворио је нежног мајмуна у бесног монструма.Кад су новонастала чудовишта почела да уништавају целу Северну Америку, и све што им се нашло на путу, Окоје се удружује с генетским инжењером како би осмислио и осигурао против отров. Борба не почиње само за заустављање глобалне катастрофе, већ и за спашавање створења који је некада био његов пријатељ. Акциона авантура у 3Д формату траје 107 минута, а по сценарију који су писали Рајан Ингл и Карлтон Кјус фим је режирао Бред Пејтон. У главним улогама наступају Двејн Џонсон, Наоми Харис, Малин Акерман и Џејк Лејси, а до 18. априла пројекције почињу у 20.

Невеста

У давној прошлости, један фотограф је одржавао традицију фотографисања умрлихчлановасвојепородице, а кадму је умрла супруга, сахранио ју је поред тела девице како би оживео њен дух у телу младе девојке. Непредвиђене околоностипрекинулесуритуал, штоједовелода сеоживелаженапонашачудно. Умодерном добу, Настја и њен вереник Иван путујуупородичнукућуњеговихродитеља, где планирају да одрже венчање. Међутим, Настја временом увиђа чудне догађаје у кући и схвата да је она заправо жртва чудних ритуала породице свог вереника. Хорор трилер седам минута дужи од сат и по Свјатослав Подгаевскиј је режирао по сопственом сценарију, а тумачење главних улога поверио Викторији Агалаковој, Вјачеславу Чепурченку, Александри Ребенок, Игору Крипунову и Наталији Гриншпун. Последња пројекција у среду 18. априла почиње у 22 сата.


87


Промоција адреналинског спорта

МАГАЗИН

15.4.2018.

ТРЕШЊАР ЦЕНТА

88


АР МОТО СПОРТА

89


90

МАГАЗИН 15.4.2018.


91


15.4.2018.

МАГАЗИН

92

- На стази у Трешњару у јуну надметање најбољих возача у категорији Road racing Mot Classic. - Само месец дана касније на стази ће се појавити возачи мотоцикла у мото кросу, а у септембру најтеже такмичарске дисциплине X Enduro. – Од укупно деветнаест међу члановима AMSK GTC „ RACING KRALJEVO“ десет нових. – Шест нових тркача у мото-кросу, најмлађи са само дванаест година ознато je да екстремни спортови нису на задовољавајући начин заступљени у туризму Србије, а да су само неки од њих добро развијени и директно укључени у понуду наших туристичких агенција. Иако се током године организују бројна такмичења у оквиру ових спортова и даље се не може са сигурношћу говорити колики је њихов реални утицај на туризам, јер се у већини случајева не воде евиденције о броју посматрача на спортским догађајима овог типа. Ово је само један од повода да Туристичка организација Краљева у сарадњи са AMSK GTC „ RACING KRALJEVO“, на Тргу српских ратника организује промоцију адреналинског и активног туризма у Краљеву. Акценат је стављен на мото спорт, а непосредан повод бројне нови-

П

не које најављују успешну сезону наступа у националном шампионату и организацију неколико значајних догађаја на новоизграђеној стази у MX park у Трешњару. Адреналински туризам последњих година доживљава експанзију у целом свету а краљевачки клуб, поред рафтинга, бициклизма и параглајдинга, проширује туристичку понуду туризма и заокружује понуду адреналинског туризма. Специфичним карактеристикама стаза у Трешњару превазилази оквире мото кроса што је утицало на одлуку да се, у сарадњи са Туристичком организацијом Краљева и локалном самоуправом, прошири ионако богата лепеза активности у покушају да се спортски туризам подигне на виши ниво. На површини од три и по

хектара клуб нуди бројне погодности за забаву и едукацију, пре свега за најмлађе којима су намењене школа мотокроса, безбедне вожње мотоцикала и квадова, а у плану је и изградња зип лајна као најатрактивније дисциплине ове врсте екстремних спортова. Иако је скромно ступио на сцену мото такмичења са само неколико такмичара AMSK GTC „RACING KRALJEVO“ је успео да оствари значајне резултате и организује промотивну трку у мотокросу као добру основу за организацију званичног такмичења у националном шампионату. Тако ће на стази у Трешњару ове године бити одржано надметање најбољих возача у категорији Road racing Mot Classic које је, према календару такмичења Мото савеза Србије планирано за 9. и 10. јун. Само месец дана касније, 14. и 15. јула,


на стази ће се појавити возачи мотоцикла у мото кросу, а 8. и 9. септембра најтеже такмичарске дисциплине у мото спорту X Enduro. Однос према спорту и резултати остварени последњих година у значајној мери су утицали на опредељење нових такмичара, који су препознали озбиљност и квалитетан рад, да приступе овом клубу чију ударну снагу, уз десет нових на почетку сезоне, чини деветнаест одважних возача двоточкаша. Све то, каже председник клуба Дејан Јаблановић, у значајној мери утиче на све чвршће уверење да ће AMSK GTC „ RACING KRALJEVO“ током наредне такмичарске сезоне бити један од најбољих у држави. Екипу искусних такмичара предводи ветеран Дејан Пауновић, Крагујевчанин који брани боје клуба од самог оснивања. Амбиције клуба су да окупи најбоље такмичаре у свим дисциплинама мото спорта, што је повод да му од ове сезоне приступи прошлогодишњи првак државе у класи 600 формула Стеван Димитријевић, возач „јамахе“ који је у „Краљево“ прешао из београдског „Академца“. Урош Живковић се са „априлијом“ од 125 кубика придружио трочланом тиму, у коме су Вељко Трифуновић и један од

главних сервисера у клубу Саша Воштинић, и наступити у трци издржљивост која се вози од поноћи до четири сата ујутру уз повремене замене возача. - У мото кросу, као дисциплини са којом смо кренули у такмичења, имали смо највише принова, а од ове године шест нових такмичара који ће кренути на трке у шампионату државе и региона. Ту су Александар Јовановић момак који вози мотоцикл „хонда“ 250 кубика, а такмичиће се са бројем 546, а други који је одлучио да крене истим стазама је Урош Богићевић из Брђана код Горњег Милановца и много нам је помогао у изградњи мото-крос стазе. Тренутно је највећи таленат у овом спорту, па од њега очекујемо добре резултате на мотоциклу марке „кавасаки 250 khr“. Момак који је одлучио да превали 350 километара из Сомбора је изузетно добар и вредан Гојко Поповић, а у овој дисциплини имамо и Вукашина Јаблановића који је најтрофејнији члан клуба са највише подијума у претходне четири године. Момак са стартним бројем 529 који је највећи хазардер и најнепослушнији у клубу, али се показало да без тако дрске вожње и нема успеха што је прошле године доказао као вицешампион у кла-

си „МX2 junior“. Најмлађи такмичар је Вук Дрманац из Крагујевца који има само дванаест година, родитељи су одлучили да га доведу и потпишу уговор са нама, а вози мотоцикл марке „јамаха“ са стартним бројем 42 – каже Јаблановић уз нагласак да ће у хард „ендуро дисциплини“ боје клуба у овој сезони бранити Срђан Лазовић. Очекује се да круна овогодишње сезоне буде трка на стази дугој 83 километра, преко Гоча, Жељина и Столова, уз учешће више од 150 екипа мотоциклиста из Србије, Босне и Херцеговине, Хрватске, Бугарске, Румуније и Македоније. Планирано је да се одржи деветог дана септембра и на најбољи начин допринесе популаризацији мото спорта и туризма у Краљеву. Податак да мотоциклизам спада у групу посебно скупих спортова повод је за обећање представника Регионалне привредне коморе Моравичког и Рашког округа да повеже такмичаре са привредницима спремним да помажу развој мото спорта. Речи подршке стижу и из локалне самоуправе која одаје признање ентузијастима клуба због успеха да сопственим средствима изграде атрактивну стазу у Трешњару. Т.Р.

93


ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 15. ДО 21. АПРИЛА

МАГАЗИН

15.4.2018.

15. април

94

1071. — Бари, последњи византијски посед у јужној Италији, се предао Роберту Гвискару. 1450. — У последњој фази Стогодишњег рата Французи су у бици код Формињија поразили Енглезе, чиме је окончана енглеска доминација у Нормандији. 1755. — Самјуел Џонсон, енглески песник, новинар и лексикограф, објавио „Речник енглеског језика”, први модеран енглески речник. 1909. — Аустријски цар одобрио Статут за аутономну управу у Босни и Херцеговини. 1912. — На првом путовању из Велике Британије у САД потонуо „Титаник”, у то време највећи и најлуксузнији прекоокеански брод. Живот изгубило 1.523 од 2.224 путника. 1923. — Инсулин, који је канадски научник, нобеловац Фредерик Бантинг, открио 1921., ушао у употребу при лечењу дијабетеса. 1925. — Почео шаховски турнир у Баден-Бадену, Немачка. 1941. — Југословенска влада, на челу с председником, генералом Душаном Симовићем, напустила земљу после немачке окупације. Дан раније из земље отишао краљ Петар II Карађорђевић. 1945. — Британске трупе у Другом светском рату ослободиле немачки концентрациони логор “Берген-Белзен”. 1952. — Банка “Френклин” у Њујорку издала прву кредитну картицу у свету. 1968. — Два совјетска сателита без људске посаде, „Космос 212” и „Космос-213”, аутоматски се спојила док

су кружила у Земљиној орбити. 1974. — После петнаестогодишње владавине, војним пучем свргнут са власти председник Нигера Диори Хамани. 1979. — У земљотресу на Црногорском приморју погинуло више од 100 особа, око 600 повређено, а више од 80.000 остало без кућа. 1986. — Америчко ваздухопловство је бомбардовало Триполи и Бенгази у операцији Кањон Ел Дорадо. 1989. — На фудбалском стадиону Хилсборо у Шефилду, на препуњеним трибинама погинуло 96, а повређено 200 особа када су на већ пун стадион пуштене нове групе навијача. 1992. — Уједињене нације увеле санкције против Либије због њене умешаности у подметање бомбе у авион компаније “Пан Америкен”, који је експлодирао изнад Локберија у Шкотској 1988. и бомбардовања француског авиона изнад Нигера 1989. 1994. — Министри водећих земаља света потписали ГАТТ, Општи споразум о тарифама и трговини. 1996. — „Комисија за истину” у Јужној Африци, формирана како би испитала злоупотребу власти у време апартхејда, отворила истражни поступак. Од подметнуте експлозивне направе оштећена Бајракли-џамија у Београду. Београдски муфтија Хамдија Јусуфспахић изјавио да је то је био седми напад на ту џамију од 1990. 1997. — Током ходочашћа, у пожару који је захватио шаторско насеље близу Меке, у Саудијској Арабији, погинула 343 ходочасника. 1999. — НАТО преузео одговорност за бомбардовање конвоја избеглица на Косову, а током којег је, према југословенским изворима, погинуло 75 ци-


вила. 2002. — У несрећи путничког авиона кинеске компаније „Air China“ погинуле најмање 122 особе. 2005. — На магистралном путу Зрењанин - Нови Сад, дошло до тешке саобраћајне несреће када је аутобус фирме „Аутобанат“ пао са Жабаљског моста у реку Тису. Погинуло више од

десет особа, а око петнаестак повређено. 2014. — Припадници исламистичке организације Боко Харам су отели више од 250 девојчица из средње школе у нигеријском граду Чибок.

16. април 73. — Римљани заузимају тврђаву Масаду чиме је окончан јеврејски устанак (Јудејски рат). 1346. — Српски краљ Душан Стефан Немањић у Скопљу крунисан за цара. Проглашена српска патријаршија с првим српским патријархом Јоаникијем. 1520. — У Шпанији почиње побуне у Кастиљи и Валенци против Карла V, цара Светог римског царства. 1521. — Мартин Лутер, протестантски реформатор, дошао је у град Вормс да би био саслушан пред сабором у Вормсу. 1582. — Шпански конквистадор Хернандо де Лерма основао је насеобину Салта у Аргентини са циљем да буде испостава између Буенос Ајреса и Лиме (Перу). 1746. — Британска војска у бици код Калодена је поразила јакобитске побуњенике, чиме су отклоњене тежње династије Стјуарт на британски престо. 1780. — Основан је универзитет Минстер у Минстеру, Немачка. 1818. — Сенат Сједињених Америчких Држава је ратификовао споразум Рус-Багот и тиме је одређена граница са Канадом. 1854. — Јосиф Панчић добија српско држављанство након дуго очекиваног отпуста из аустроугарског. Тако стиче услов да постане стални професор у Лицеју у Београду. 1856. — Усвојена Париска декларација о поморском праву за време рата. 1910. — По први пут отворена је, најстарија, затворена арена за хокеј на леду која се и данас користи, отоворена је у Бостону и носи име Метјуз Арена. 1912. — Харијет Квимби постаје прва жена која је прелетела авионом преко Ламанша.

1917. — Владимир Лењин се вратио у Петроград после изгнанства у Швајцарској. 1922. — Немачка и Русија су потписали Рапалски споразум којим је Немачка признала совјетску Русију и којим су обновљени дипломатски и трговински односи. 1944. — Савезничка авијација је бомбардовала Београд у Другом светском рату. 1945. — Црвена армија је започела коначни напад на немачке снаге око Берлина, са скоро милион војника који су се борили у бици за Зеловске висове. 1945. — Америчке трупе у Другом светском рату ушле у немачки град Нирнберг. 1945. — Совјетска подморница је потопила немачки избеглички брод Гоја са 7000-8000 путника, што је преживело 183 особе. 1947. — У граду Тексас у истоименој држави САД погинуло више од 580 људи у експлозији брода са 2100 метричких тона амонијум-нитрата. То је једна од највећих не-нуклеарних експлозија. 1948. — У Паризу основана Организација за економску сарадњу и развој. 1964. — Девет људи у Британији осуђено на казне затвора од 25 до 30 година због учешћа у великој пљачки воза 1963. Један од главних актера „пљачке века“ Роналд Бигз успео да побегне из затвора и стигне у Бразил, где је живео до маја 2001, када се предао „Скотланд јарду“. 1970. — Под снежном лавином која је затрпала дечји санаторијум у месту Саланш у француским Алпима погинуле 72 особе. 1992. — Кошаркаши Партизана савладали су Хувентуд у финалу Купа европских шампиона са 71:70. 1996. — Бившег премијера Италије Бетина Краксија италијански суд, на основу оптужнице која га је теретила за корупцију, осудио у одсуству на осам година и три месеца затвора. Кракси побегао у Тунис. 2001. — Бивши председник Филипина Џозеф Естрада предао се антикорупцијском суду пошто је тај суд издао

95


МАГАЗИН

15.4.2018.

налог за његово хапшење због корупције и лажног сведочења. Естрада се повукао са места председника 20. јануара под притиском уличних демонстрација и војске. 2002. — Влада Холандије и начелник Генералштаба војске те земље поднели оставке због званичног холандског извештаја о Сребреници, у којем је оцењено да холандске мировне трупе и Уједињене нације сносе део одговорности за пад те енклаве, у јулу 1995, у руке Војске Републике Српске и масакр око 7.500 Муслимана. 2003. — У Бечу ухапшен Драган Николић и изручен властима у Србији. Николић у одсуству осуђен на 15 година затвора као саизвршилац у убиству Жељка Ражнатовића. 2012. — Почело је суђење Андерсу Берингу Брејвику у Ослу, Норвешка. Он је осуђен на 21 годину затвора за убиство 69 особа на острву Утоја. 2012. — Добитници Пулицерове награде су објављени и то је први пут да од 1977 године ниједна књига није освојила награду за Фикцију. 2013. — Земљотрес јачине 7,8 је погодио покрајину Систан и Белуџистан у Ирану, најјачи земљотрес у последњих 40 година у Ирану који је убио најмање 35 особа.

96

17. април 1492. — Кристифор Колумбо добио сагласност и новац од шпанског краља Фернандо II од Арагона и краљице Изабеле, за свој пут до Азије. 1860. — Црна Гора и Турска, после турског пораза на Грахову, потписале протокол о разграничењу којим је Црна Гора фактички призната као самостална држава, иако формално признање није добила. 1895. — Споразумом у Шимоносекију завршен је Први кинеско-јапански рат, по ком је Кина признала независност Кореје, а острво Формозу (Тајван) предала Јапану. 1941. — Поручници бојног брода Краљевске ратне морнарице Југославије Милан Спасић и Сергеј Машера потопили су у Тиватском заливу разарач Загреб и потонули заједно с њим

одбивши да изврше наређење о предаји брода италијанској морнарици након капитулације Југославије. Југословенска ратна флота припала је Италији, изузев једне подморнице и две моторне торпиљерке, које су умакле, и разарача Загреб. 1957. — Кипарски архиепископ Макариос III вратио се у Атину након 13 месеци проведених у егзилу на Сејшелима. Исте године Макариос је са британском владом почео преговоре о независности Кипра, а у децембру 1959. изабран је за председника Републике Кипар. 1961. — Уз подршку САД, кубански десничари у егзилу искрцали су се у „Заливу свиња“ у намери да оборе режим Фидела Кастра. У тродневним борбама убијено је око 100, а заробљено више од хиљаду нападача. 1969. — Лидер Комунистичке партије Чехословачке Александер Дупчек поднео је оставку, после краха реформског курса названог Прашко пролеће. 1975. — Црвени Кмери заузели су главни град Камбоџе Пном Пен и прогласили успостављање Демократске Кампућије, чиме је окончан грађански рат у Камбоџи. 1977. — У Лихтенштајну први пут су гласале жене. 1982. — Краљица Елизабета II и премијер Канаде Пјер Трудо потписали су проглас о Уставном акту из 1982, чиме су формално престале колонијалне везе Канаде са Уједињеним Краљевством. 1983. — Индија лансирала први вештачки сателит. 1993. — У УН усвојена резолуција која предвиђа пооштравање санкција против СР Југославије, уколико босански Срби не потпишу Венс-Овенов мировни план за Босну до 26. априла. 1996. — САД и Јапан потписали декларацију о безбедносној сарадњи према којој САД задржавају ниво војних снага у Јапану и осталим деловима Азије. 2001. — Израелске снаге напале су са копна, из ваздуха и са мора палестинске територије у појасу Газе, након минобацачког напада на израелско на-


сеље Сдерот. 2002. — Југословенска влада позвала је 23 особе које је Хашки трибунал оптужио за ратне злочине, од којих су 10 југословенски држављани, да се добровољно предају том суду. Позиву југословенских власти одазвали су се: Драгољуб Ојданић, Милан Мартић, Миле Мркшић, Никола Шаиновић, Владимир Ковачевић и Момчило Грубан.

18. април 1867. — Кнез Михаило Обреновић је преузео кључеве града Београда од Али Риза-паше. 1906. — У земљотресу у Сан Франсиску погинуло више од хиљаду људи, а око 200.000 остало је без кућа. 1909. — У Ватикану, беатификована француска хероина из 15. века Жана Д’Арк - Јованка Орлеанка. Канонизација је извршена 1920. 1938. — Супермен, кога су осмислили Џери Сигел и Џо Шустер, се први пут појавио у стрипу Acyon Comics #1. 1939. — Францски прекоокеански брод СС Париз изгорео је у луци Авр и преврнуо се. Несрећа је прошла без губитака живота. 1942. — Амерички авиони у Другом светском рату први пут су бомбардовали Токио, Јокохаму и Нагоју. 1946. — Званично је распуштено Друштво народа, а његова имовина пренета је на новоосноване Уједињене нације. 1946. — САД признале Федеративну Народну Републику Југославију под вођством Јосипа Броза Тита. 1951. — У Паризу су Белгија, Западна Немачка, Италија, Луксембург, Француска и Холандија потписале уговор о оснивању Европске заједнице за угаљ и челик. То је био почетак стварања Европске економске заједнице, односно Европске уније. 1954. — Гамал Абдел Насер, један од вођа удара којим је 1953. свргнут краљ Фарук I, постао је премијер и војни гувернер Египта. 1955. — У индонежанском граду Бандунгу почела афроазијска конференција 29 земаља, на којој су утврђе-

ни принципи „покрета несврстаних“ као алтернативе војним блоковима НАТО-у и Варшавском уговору. 1956. — Распуштен Информбиро, саветодавно и координационо тело девет европских комунистичких и радничких партија, којим су доминирали совјетски комунисти. 1980. — Јужна Родезија је под називом Зимбабве постала 50. независна земља Африке. На двогодишњицу стицања независности, главни град Солзбери преименован је у Хараре. 1983. — Бомбаш самоубица улетео колима у америчку амбасаду у Бејруту. У експлозији су погинуле најмање 63 особе, а више од сто је рањено. 1994. — Почео је грађански рат у Руанди. 1996. — У Каиру погинуло 18 грчких туриста када су исламски терористи отворили ватру на туристички аутобус. Више од 100 либанских избеглица убијено је када је израелска артиљерија отворила ватру на избеглички логор. 1999. — СР Југославија је, у време ваздушне интервенције НАТО-а на СРЈ, прекинула дипломатске односе са Албанијом због ситуације на Косову.

19. април 531. — Бројчано надмоћнија источноримска војска предвођена Велизаром поражена од стране Сасанидских Персијанаца у бици код Калиника на Еуфрату. 797. — У Цариграду византијски цар Константин VI збачен и ослепљен по наређењу сопствене мајке Ирине. 1587. — Енглески адмирал Френсис Дрејк је упловио у луку Кадиз и потопио шпанску флоту. 1713. — Римско-немачки цар Карло VI је објавио Прагматичну санкцију, да би осигурао престо за кћерку Марију Терезију. 1775. — Биткама код Лексингтона и Конкорда почео Амерички рат за независност од Велике Британије. 1783. — Конгрес САД је објавио завршетак рата. 1809. — Французи су однели тешку победу над Аустријом у Доњој Баварској када су се њихови противници то

97


15.4.2018.

МАГАЗИН

98

вече повукли са бојишта. 1839. — Потписан Лондонски споразум којим су европске државе признале независност Краљевине Белгије. 1867. — Турски изасланик на Калемегдану кнезу Михаилу Обреновићу предао кључеве Београда и других српских градова из којих се повукла турска посада. Као симбол османске суверености над Србијом остала турска застава, уз српску, на зидинама Београдске тврђаве. 1911. — У Португалији одвојена црква од државе. 1920. — Почела је мировна конференција у Сан Рему, о подели Османлијског царства. 1921. — Ступио на снагу закон о подели Ирске на Републику Ирску и Северну Ирску, која је остала део Велике Британије. 1932. — Влада Краљевине Југославије донела Закон о заштити земљорадника којим је проглашен шестомесечан мораторијум на дугове и обустављена присилна заплена имовине. Око 709.000 сељака дуговало седам милијарди динара, махом зеленашима и трговцима. 1943. — У Варшави почео је устанак у Варшавском гету када су нацисти ушли у Варшавски гето да прикупе преостале Јевреје. 1945. — Америчке трупе у Другом светском рату заузеле немачки град Лајпциг. 1951. — У Лондону одржано прво такмичење за мис света. Победила мис Шведске. 1960. — Први председник Јужне Кореје Сингман Ри повукао се са власти под притиском студентских протеста широм земље због изборних превара. 1975. — Индија лансирала први сателит. 1984. — Лансиран први кинески телекомуникациони сателит. 1993. — У масакру у Зеници погинуло је и рањено више цивила у тренутку велике гужве од гранате испаљених на центар Зенице. 1993. — Више од 80 припадника америчке верске секте Лоза Давидијанаца, укључујући вођу Дејвида Коре-

ша, убили федерални агенти кад су, после 51 дана опсаде, упали у седиште секте у тексашком граду Вејко. 1994. — У Француској на доживотну робију осуђен нацистички ратни злочинац из Другог светског рата Пол Тувије. 1995. — Од експлозије камионабомбе у деветоспратној згради федералних институција у Оклахома Ситију погинуло 168, а више од 400 људи повређено. Напад извршио бивши амерички војник Тимоти Маквеј над којим је 2001. извршена смртна казна. 2003. — Сомалијски председник Дахир Ријали Кахин проглашен за победника првих вишестраначких председничких избора у тој земљи. Добио 80 гласова више од свог противника.

20. април 491. — Источноримски (византијски) цар Анастасије I, иначе присталица монофизитске јереси, крунисан у Цариграду пошто је потписао изјаву о оданости православљу. 1526. — У бици код Панипата могулски вођа Бабер с 2.000 бораца поразио 10.000 војника султана Ибрахима од Делхија, чиме је почела двоиповековна владавина Могула над Индијом. 1653. — Вођа Енглеске револуције Оливер Кромвел је распустио Крњи парламент. 1657. — У Енглеско-шпанском рату енглеска флота, под командом адмирала Роберта Блејка, напала и потопила свих 16 шпанских ратних бродова у луци Санта Круз на Тенерифима, а потом разорила град. 1775. — Почела је опсада Бостона након битака код Лексингтона и Конкорда у Америчком рату за независност. 1792. — Француска објавила рат Аустрији, Пруској и Сардинској краљевини. 1841. — У филаделфијском листу „Грахамс магазин“ објављена приповетка Едгара Алана Поа „Убиства у Улици Морг“, која се сматра првом детективском причом. 1919. — У Београду почео Оснивачки конгрес Социјалистичке радничке

партије Југославије, која је 1920, на конгресу у Вуковару, променила име у Комунистичка партија Југославије. 1936. — Италијанске трупе окупирале Етиопију. 1945. — Заточеници Концентрационог логора Јасеновац одлучили су се на


пробој из логора. 1972. — Амерички свемирски брод „Аполо 16“ се спустио на Месец. 1978. — Совјетски авиони су оборили јужнокорејски авион након што је неовлашћено ушао у совјетски ваздушни простор.

1984. — Уједињено Краљевство објавила да ће њена администрација у Хонгконгу престати с радом 1997. 1986. — Пијаниста Владимир Хоровиц, који је напустио Русију 1925, после 61 године одржао концерт у СССР. 1992. — Снаге Војске Републике Српске блокирале Сарајево захтевајући поделу града. Блокада и гранатирање града трајали током целог рата, завршеног потписивањем Дејтонског споразума у новембру 1995. 1999. — Двојица тинејџера из Колорада су пуцали на своје наставнике и другове у средњој школи Колумбајн, убивши притом 12 ученика и једног наставника, а затим и себе. 1999. — Током ваздушних напада НАТО на Југославију у Храму светог Саве у Београду литургију служили руски и српски патријарх Алексеј II и Павле, после које су се „Молитвом за мир“ обратили десетинама хиљада људи окупљених на платоу испред цркве. 2003. — Министарство здравља Кине саопштило да је од атипичне упале плућа у Пекингу оболело 339 особа, од којих је 18 умрло, чиме су кинеске власти први пут званично признале размере епидемије САРС-а. САРС те године погодио 20 земаља, а највише заражених регистровано у Кини и Хонгконгу. 2010. — Након експлозије на нафтној платформи Дипвотер хорајзон у Мексичком заливу почело је истицање нафте у море, што је највећа еколошка катастрофа у историји САД.

21. април 753. п. н. е. — Ромул, према историчару Марку Теренцију Варону, основао Рим. 1836. — Тексашани су поразили Мексиканце у бици код Сан Хасинта, што је омогућило независност Тексаса, који је 1845. ушао у састав САД. 1856. — Аустралија прва у свету увела осмочасовно радно време. 1882. — У Народном позоришту у Београду изведена прва српска оперета „Врачара“ Даворина Јенка, аутора српске химне „Боже правде“. 1924. — Основана Прва српска фабрика аероплана Живојин Рогожарски

А. Д. 1941. — Шефови дипломатија Немачке и Италије Јоахим фон Рибентроп и гроф Ћано у Другом светском рату се договорили о подели Југославије на немачко и италијанско подручје. 1945. — Последње немачке трупе повукле се из Болоње у Италији. Црвена армија је ушла у предграђе Берлина. 1960. — Престоница Бразила премештена из Рио де Жанеира у Бразилију. 1967. — Војним пучем у Атини успостављен режим „грчких пуковника“ који су седам наредних година спроводили војну диктатуру у Грчкој. 1993. — Врховни суд Боливије на 30 година затвора осудио бившег диктатора Луиса Гарсију Месу због масовних убистава и кршења Устава. 1996. — Коалиција левог центра победила на Изборима у Италији. То је била прва победа левице у Италији од Другог светског рата. 1997. — Први кинески војници ушли у Хонгконг у оквиру припрема за прелазак те британске колоније 1. јула под суверенитет Кине. 1999. — У ваздушним нападима НАТО на Југославију погођени пословна зграда „Ушће“ у Новом Београду и Жежељев мост на Дунаву у Новом Саду. 2000. — Парламент Русије ратификовао руско-амерички Споразум о ограничавању нуклеарног наоружања, СТАРТ 2. 2003. — Капетан Југословенске народне армије Мирослав Радић предао се властима Србије и 17. маја изручен Хашком трибуналу, пред којим је оптужен за ратне злочине у Вуковару, с Милом Мркшићем и Веселином Шљиванчанином. 2004. — Бивши израелски нуклеарни техничар Мордехај Вануну изашао из затвора Ашкелон, на југу Израела, у којем је провео 18 година, од чега 11 у самици, због издаје и шпијунаже. Вануну ухапшен и осуђен пошто је 1986. у интервјуу британском листу „Сандеј тајмс“ открио израелски програм развоја нуклеарног оружја.

99


Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs

MagazIN 331  
MagazIN 331  

Kraljevski MagazIN

Advertisement