Serbian - The Book of Prophet Jeremiah

Јеремија

ПОГЛАВЉЕ1

1РечиЈеремије,синаХелкијиног,измеђусвештеника којибехууАнатоту,уземљиВенијаминовој:

2КомедођеречГосподњауданеЈосије,сина Амоновог,цараЈуде,тринаестегодинењегове владавине

3ТоседогодилоиувремеЈоакима,синаЈосијиног, цараЈудиног,докрајаједанаестегодинеСедекије,сина Јосијиног,цараЈудиног,доодвођењаЈерусалимау ропствоупетоммесецу

4ТадамидођеречГосподњаговорећи:

5Пренегоштосамтеобликоваоуутроби,познахте;и пренегоштосиизашаоизутробе,осветихтеи поставихтезапророканародима.

6Тадарекох:„Ах,ГосподеБоже!Гле,немогу говорити,јерсамдете“

7АлимиГосподрече:Неговори:Детесам,јерћеш ићикодсвихкојетепошаљем,иштагодтизаповедим, говорићеш

8Небојсењиховихлица,јерсамјастобомдате избавим,говориГоспод

9ТадаГосподпружирукусвојуидотачесеустамојих ИречемиГоспод:Ево,ставиосамречисвојеууста твоја

10Ево,данассамтепоставионаднародимаи царствима,даискорењујешидарушиш,дазатираши дарушиш,дазидашидасадиш

11ИдођемиречГосподњаговорећи:Јеремија,шта видиш?Ајарекох:Видимштаподбадема.

12ТадамиречеГоспод:„Добросивидео,јерћу убрзатидаиспунимречсвоју.“

13ИречГосподњадођекменидругипутговорећи: Штавидиш?Ајарекох:Видимлонацкојикључа,а лицемујеокренутопремасеверу.

14ТадамиречеГоспод:„Сасевераћезлодоћинасве становникеземље“

15Јер,ево,позваћусвепородицекраљевставасевера, говориГоспод;идоћиће,исвакићепоставитисвој престонаулазуувратаЈерусалима,иузсвезидине његовеунаоколо,иузсвеградовеЈудине.

16Иизрећићусвојесудовепротивњихзбогсве њиховезлобе,којисумеоставилиипалилитамјан другимбоговимаиклањалиседелимасвојихруку.

17Затотиопашибедрасвоја,иустани,иговориимсве штотизаповедам;немојсеплашитипредњима,дате непостидимпредњима.

18Јер,ево,учиниосамтеданасутврђенимградом, гвозденимстубомимеденимзидинамапротивцеле земље,противцареваЈудиних,противкнезовањених, противсвештеникањенихипротивнародаземље 19Иборићесепротивтебе,алитенећенадвладати;јер јасамстобом,говориГоспод,датеизбавим. ПОГЛАВЉЕ2

1ИдођемиречГосподњаговорећи: 2ИдиивичиуушиЈерусалимаговорећи:Овако говориГоспод:Сећамсетебе,добротетвојемладости,

4ЧујтеречГосподњу,домеЈаковљевисвепородице

5ОвакоговориГоспод:Каквусубезакоњенашлиу мениоциваши,тесусеудаљилиодменеиишлиза испразношћуипосталисујетни?

6Инерекоше:ГдејеГосподкојинасизведеизземље египатске,којинасводикрозпустињу,крозземљу пустошијама,крозземљусушуисенкесмрти,кроз земљукојомниконијепролазио,игдениконијеживео? 7Идовеосамвасуземљуплоднудаједетењене плодовеињенедоброте;аликадстеушли,оскрнавили стемојуземљуиучинилимојенаслеђегнусним 8Свештеницинисурекли:„ГдејеГоспод?“,ионикоји

имеВаалаиишлисузаонимштонекористи.

9Затоћусејошсудитисвама,говориГоспод,и судићусесасиновимавашихдеце.

10ЈерпрођитепрекоострваХитимскихивидите;и пошаљитеуКедар,ипажљивоиспитајтеивидитеда литамоиматаконешто

11Јеликојинародпромениосвојебогове,којиипак нисубогови?Алијемојнародпромениосвојуславуза оноштонекористи 12Зачудитесе,небеса,збоговога,иужасносе уплашите,будитевеомаопустошени,говориГоспод 13Јерјемојнародпочиниодвазла:оставилисумене, изворживеводе,иископавалисусебибунаре,бунаре поломљене,којенемогудадржеводу

14ЈелиИзраелслуга?Јелиондомаћироб?Заштоје размажен?

15Младилавовирикашенањегаивикаху,и опустошишеземљуњегову;градовињеговиспаљени субезстановника

16ТакођесутисиновиНофаиТахапанесаразбили темељглаве.

17Нисилисамсебитонанеотимештосиоставио ГосподаБогасвога,кадтејеводиопутем?

18АсадаштатијенапутукаЕгипту,дапијешводуиз Сихора?ИлиштатијенапутукаАсирији,дапијеш водуизреке?

19Твојазлобаћетепоправити,итвојиодступцићете укоритиЗатознајивидидајетозлоигоркоштоси оставиоГосподаБогасвога,иданемастрахамогу теби,говориГосподБогнадвојскама.

20Јероддавнинасамсломиотвојјарамипокидао твојеокове;атисирекла:Нећупреступити;кадсипо свакомвисокомбрдуиподсвакимзеленимдрветом

Јеремија

учинила:тисибрзадромедаркакојапрелазисвоје путеве;

24Дивљамагарицанавикланапустињу,којањушка ветаркадјојсепрохте;уњенојприлицикоможедаје одврати?Свикојијетраженећесеуморити;уњеном месецућејенаћи

25Задржавајногусвојуодбосеобућеигрлосвојеод жеђи;алисирекао:„Неманаде;не;јерсамволео странцеизањимаћуићи“

26Каоштоселоповстидикадгаухвате,такосестиди домИзраиљев;они,њиховицареви,њиховикнезовии њиховисвештенициињиховипророци, 27Говорећидрвету:„Тисимиотац“,икамену:„Тиси меродио“,јерсумиокренулилеђа,анелице;негоћеу временевољесвојерећи:„Устанииспасинас“

28Алигдесутвојибоговикојесисебиначинио?Нека устану,акотемогуспаситиувреметвојеневоље;јер коликојеградоватвојих,толикојеибоговатвојих, Јудо.

29Заштоћетесесудитисамном?Свистесе преступилипротивмене,говориГоспод

30Узалудсамудараовашудецу;нисупримили никаквуопомену;вашмачјепрождираовашепророке, каолавуништавајући

31О,генерације,видитеречГосподњу:Јесамлибио пустињаИзраиљу?земљатаме?Заштоговоримој народ:Господарисмо,вишенећемодоћиктеби?

32Можелидевојказаборавитисвојукрас,илиневеста својуодећу?Паипакмејемојнародзаборављао данимабезброја

33Заштосређујешсвојпутдабитражиољубав?Зато сиибезбожникенаучиосвојимпутевима

34Иутвојимскутовимапронађенајекрвдуша невинихјадника:нисамјенашаотајним претраживањем,негонасвимањима

35Атикажеш:„Затоштосамневин,сигурноћесе гневњеговокренутиодмене.“Ево,судићусестобом, затоштокажеш:„Нисамсагрешио“

36Заштотоликолуташдапроменишпутсвој?

ПостидећешсеЕгипта,каоштосисепостидеоАсирије. 37Да,отићићешодњега,ирукећешставитинаглаву своју,јерјеГоспододбациотвојенаде,инећешуспети уњима.

ПОГЛАВЉЕ3

1Говоре:„Акочовекотпустиженусвоју,ионаодеод његаипостанеженадругогчовека,хоћелисевратити књој?Зарсетаземљанећевеомаоскврнити?Алити сисеблудиосамногимљубавницима;ипаксевратик мени“,говориГоспод

2Подигниочисвојенаузвишењаивидигдесестобом нисупреварилиНапутевимасиимседелакаоАрапин упустињи,иоскврниласиземљублудствомсвојими злоћомсвојом

3Затосупљусковизадржани,инијебилопозног дажда;аималасичелокурве,нисихтеладасестидиш. 4Зармиодсаданећешвапити:„Очемој,тисиводич мојемладости?“

5Хоћелизаувекчуватисвојгнев?Хоћелигачувати докраја?Ево,говориосиичиниозлоколикосимогао

6ГосподмиречејошуданецараЈосије:Јесиливидео

јојразводнилист;ипаксењенаневернасестраЈуда нијеуплашила,негојеотишлаиучиниласеблудном 9Идогодиседајезбоглакомисленостисвогблуда оскврнилаземљуипочинилапрељубусакамењемиса дрветом.

10Ипак,упркоссвемутоме,њенавероломнасестра Јуданијесеобратилакменисвимсрцемсвојим,него преварно,говориГоспод.

11ИречемиГоспод:ОтпадницаИзраелоправдаласе вишенегоиздајничкаЈуда

12Идииобјавиоверечипремасеверуиреци:Вратисе, одметницеИзраиље,говориГоспод,инећуучинитида сегневмојизлијенавас;јерсаммилостив,говори Господ,инећусегневитидовека.

13Самопризнајбезакоњесвоје,штосипреступила

састранцимаподсвакимзеленимдрветом,инисте послушалигласмој,говориГоспод

14Вратитесе,отпадничкедецо,говориГоспод,јерсам сеожениовама;иузећувасједногаизграда,идвојеиз породице,идовешћувасуСион

15Идаћувампастирепосрцусвоме,којићевас хранитизнањемиразумевањем.

16Идогодићесе,кадасеумножитеиразмножитеу земљи,утедане,говориГоспод,нећевишеговорити: КовчегзаветаГосподњег,нитићеимпастинапамет, нитићегасесећати,нитићегапосећивати,нитићесе товишечинити

17УтовременазваћеЈерусалимпрестолом Господњим;исвићесенародисабратикњему,уиме Господње,уЈерусалим;ивишенећеходитипомисао свогазлогсрца.

18УтеданедомЈудинћеходитисдомомИзраиљевим идоћићезаједноизземљесевернеуземљукојусам даоунаследствовашимоцима.

19Алирекох:Какоћутепоставитимеђудецуидати типријатнуземљу,лепонаслеђемноштванарода?И рекох:Зваћешмеоцеммојиминећешсеокренутиод мене

20Заиста,каоштоженаневерноостављамужасвога, такостевиневернопоступилисамном,доме

21Чуосегласнаузвишицама,плачимољењесинова

Јеремија

25Лежимоусрамотисвојој,исрамотанашанас покрива;јерсмогрешилиГосподуБогусвоме,мии оцинаши,одмладостисвоједоданас,инисмо слушалигласГосподаБогасвога.

ПОГЛАВЉЕ4

1Акосевратиш,Израиљу,говориГоспод,вратисек мени;иакоуклонишгнусобесвојеиспредмене,онда сенећешпомерити

2Изаклећешсе:ЖивјеГоспод,уистини,усудуиу правди;инародићесеблагословитиуњемуихвалити сењиме.

3ЈеровакоговориГосподљудимаЈудеиЈерусалима: „Орвитесвојуугаруинесејтепотрњу“

4ОбрежитесеГосподуискинитекожицесасрца својих,људиЈудејскиистановнициЈерусалима,дасе гневмојнеразгорикаоватраидаганиконеможе угаситизбогзлавашихдела.

5ОбјавитеуЈудејииобјавитеуЈерусалимуиреците: Затрубитеутрубууземљи!Вичите,окупитесеи реците:Саберитесе,ихајдемоуутврђенеградове!

6ПодигнитезаставупремаСиону;повуцитесе,не застајте;јерћудонетизлосасевераивеликупогибао

7Лавјеизашаоизсвогшипражја,иуништитељнарода јенапуту;изашаојесасвогместадатвојуземљу учинипустошју;итвојиградовићебитиопустошени, безстановника.

8Затосеопашитекостретом,плачитеикукајте,јерсе жестокигневГосподњинеодвраћаоднас 9Идогодићесетогдана,говориГоспод,даћесесрце царевоисрцекнежеваклонути,исвештеницићесе запрепасти,ипророцићесечудити 10Тадарекох:„Ах,ГосподеБоже!Заистасивеома превариоовајнародиЈерусалимговорећи:Имаћете мир“,докмачдопиредодуше

11УтовремерећићесеовомнародуиЈерусалиму: Сувветарсаузвишицаупустињидуванакћермог народа,недаветринитидачисти,

12Чакћеијакветародтихместадоћикмени;садаћу импресудити

13Гле,подићићесекаооблаци,акочијећемубити каовихор:коњисумубржиодорлова.Тешконама!јер смоопљачкани

14Јерусалиме,оперисвојесрцеодзлобе,дабисе спасао.Доклећетвојесујетнемислиостајатиутеби?

15ЈергласобјављујеизДанаиобјављујеневољуса планинеЈефремове.

16Обавеститенароде;ево,објавитепротивЈерусалима дадолазестражарииздалекеземљеидижусвојглас противградоваЈуде

17Каочуварипоља,онисупротивњесвуда;јерсе побунилапротивмене,говориГоспод

18Твојпутитвојаделадонелисутиово;тојетвоја злоба,јерјегорка,јерједотакладотвогсрца 19Утробамоја,утробамоја!Болимеусамомсрцу, срцемибучиумени,немогудаћутим,јерсичула, душомоја,звуктрубе,узбунурата

20Вичесеоуништењузауништењем;јерјесваземља опустошена:изненадасумојишаториуништени,и мојизавесиутренутку

22Јерјемојнародлуд,непознајеме;децасуглупаи

23Погледахземљу,игле,онабешебезобликаи празна;инебеса,ионанемахусветлости.

24Погледахпланине,игле,онесетресу,исвабрдасе лаганопомерају

25Погледах,игле,немачовека,исвептиценебескесу разлетелесе

26Погледах,игле,плодноместобешепустиња,асви градовињеговибехуразрушениодГосподњеглицаи одњеговогжестокоггнева

27ЈеровакоречеГоспод:Сваћеземљабитипуста,али јенећусасвимистребити

28Затоћеземљатуговати,инебесаћесеодозго замрачити;јерсамторекао,наумиосам,инећусе покајати,нитићуодустатиодтога

29Читавградћепобећиодбукекоњаникаистрелаца; отићићеушипражјеипопетисенастене;свакиће градбитинапуштен,иниконећеживетиуњему 30Акадбудешупропашћена,штаћешучинити?Ако

мени!јерједушамојаизнемоглаодубица.

ПОГЛАВЉЕ5

1Трчитетамо-амопоулицамаЈерусалима,ивидите сада,изнајте,итражитепотрговимањеговим,ако можетенаћичовека,акоиманекогакојичиниправду, којитражиистину;ијаћумуопростити

2Иакокажу:„ЖивјеГоспод“,заистаселажнокуну 3Господе,зартвојеочинисуупртеуистину?Ударио сиих,алионинисутуговали;истребиосиих,алиони нежеледапримеопомену;учинилисусвојалица тврђимодстене;нежеледасеврате.

4Заторекох:Заистасуовисиромашни;безумнису,јер непознајупутГосподњинисудБогасвога

5Отићићуквеликашимаиговоритћуим;јерони познајупутГосподњиисудБогасвога;алиовисусви сломилијарамипокидалиокове

6Затоћеихлавизшумеубити,ивуквечерњићеих опљачкати,леопардћечуватинадњиховимградовима;

12ПогађалисуГосподаирекли:„Нијеон;нитићенас злозадесити,нитићемовидетимачниглад.“

13Ипророцићепостативетар,иречнећебитиуњима: такоћеимсеучинити.

14ЗатоовакоговориГосподБогнадвојскама:Јер говоришовуреч,ево,учинићуречисвојеуустима твојимватром,анародовајдрвом,ипрождрећеих

15Ево,довешћунаваснародиздалека,доме Израиљев,говориГоспод;тојесиланнарод,тоје древнинарод,народчијијезикнезнаш,нитиразумеш штаговоре

16Њиховтоболацјекаоотворенигроб,свисуони храбриљуди.

17Ипојешћетвојужетвуитвојхлеб,којићејести твојисиновиитвојекћери;појешћетвојастадаитвоја говеда;појешћетвојевиноградеитвојесмокве; осиромашићетвојеутврђенеградовеукојесисеуздао мачем

18Алиутедане,говориГоспод,нећуучинитисасвим крајсвама

19Икадкажете:ЗаштонамГоспод,Богнаш,чинисве ово?Тадаћетеимодговорити:Каоштостемене оставилиислужилитуђимбоговимаусвојојземљи, такоћетеслужитистранцимауземљикојанијеваша

20ОбјавитеовоудомуЈаковљевомиобјавитетоу Јудиговорећи:

21Чујтесадаово,народебезумниинеразумни,који иматеочи,аневидите;којииматеуши,анечујете:

22Зармесенебојите?говориГосподЗарсенећете трепнутипредмном,којисампоставиопесаккао границуморувечномодлуком,дајенеможепрећи;и акосеталасињеговиударају,ипакнемогунадвладати; акохуче,ипакнемогупрећипрекоње?

23Алиовајнародимабунтовноинепокорносрце; побунилисусеиотишли

24Нитиговореусрцусвоме:БојмосесадаГоспода Боганашег,којидајекишу,ирануипозну,усвоје време;оннамчуваодређененедељежетве

25Вашабезакоњасуодвратилаовествари,аваши гресисувамускратилидобрествари.

26Јерсемеђумојимнародомналазезлиљуди:вребају каоонајкојипостављазамке;постављајузамку, хватајуљуде.

27Каоштојекавезпунптица,такосуимкућепуне преваре:затосупосталивеликииобогатилисе 28Угојенисукаовосак,блистају;да,превазилазедела безбожника;несудеправосироте,аипакнапредују;и несудеправдусиромашних.

29Зарданеказнимзаово?говориГосподЗарседуша мојанећеосветитинадтаквимнародомкаоштојеовај?

30Чудеснаистрашнастварседешавауземљи; 31Пророцилажнопророкују,асвештеницивладају помоћуњих;амојнародволидатобуде;иштаћетеви учинитинакрајутога?

ПОГЛАВЉЕ6

1ДецаВенијаминова,сакупитеседабежитеиз Јерусалима,изатрубитеутрубууТекоји,ипоставите знакватреуБет-Акерему,јерзлодолазисасевераи великоразарање

2Кћерсионскуупоредиосамсалепоминежном

3Пастирићесасвојимстадимадоћикњој;разапеће

4Припремитератпротивње;устаните,ихајдемогоре уподне!Тешконама!јерданодлази,јерсесенке вечерирастежу.

5Устаните,хајдемоноћуиразоримоњенепалате

6ЈеровакоречеГосподнадвојскама:Посецитедрвеће инасипајтенасирпротивЈерусалима;овојеградкоји требапогођети;онјесавугњетаванусредсебе

7Каоштоизворизбацујеводусвоју,такоонаизбацује злобусвоју:насиљеиграбежсечујууњој;предамном сусталнотугаиране

8Поучисе,Јерусалиме,датедушамојанеостави,да тенеучинимпустошју,земљомненасељеном 9ОвакоговориГосподнадвојскама:„Онићесабрати остатакИзраиљакаолозу;вратирукусвојукаоберач грожђаукорпе“

10Комедаговоримидагаупозоримдачују?Гле,ухо имјенеобрезаноинемогудаслушају;гле,реч Господњаимјепоруга,немајузадовољствауњој 11ЗатосампунгневaГосподњег,уморансамод задржавања;излићуганадецунапољуиназбор младићазаједно;јерћесеимужсаженомузети, старацсаонимкојијеситдана 12Икућећеимприпастидругима,сапољимаи женамањиховим;јерћуиспружитирукусвојуна становникеземље,говориГоспод

13Јероднајмањегдонајвећегсвисупреданипохлепи; иодпророкадосвештеникасвичинелаж

14Лечилисуиранукћеримогнародаповршно говорећи:„Мир,мир!“,каднемамира.

15Јесулисестиделикадсучинилигнусобе?Не,нису сенималостидели,нитисумоглидапоцрвене:затоће пастимеђуонимакојипадају;увремекадихпоходим, бићеоборени,говориГоспод

16ОвакоговориГоспод:„Станитенапутевимаи видите,ипитајтезастарестазе,гдеједобарпут,и идитењиме,инаћићетепокојдушамасвојим“Али онирекоше:„Нећемоњимеићи“

17Поставиосамистражаренадвамаговорећи: „Слушајтезвуктрубе“Алионирекоше:„Нећемо слушати“

18Заточујте,народи,изнајте,зборе,штајемеђуњима. 19Чуј,земљо:ево,јаћудовестизлонаовајнарод, плодмислињихових,јернисупослушалиречимојени законмој,негосугаодбацили

20ЧемуслужитамјанизСавеислаткатрскаиздалеке

25Неизлазиупољенитиходипутем,јерјемач непријатељскиистрахсасвихстрана.

26Кћеринародамог,опашисекостретомиваљајсеу пепелу;каозајединцем,тугуј,горкоплачи,јерће изненададоћинанасзатрпач.

27Поставиосамтезакулуитврђавумеђусвојим народом,дабиупознаоиискушаоњиховпут

28Свисуонитешкибунтовници,ходесаклеветама; онисуодмесингаигвожђа;свисупокваритељи

29Меховисагоревају,оловосагореваватра;ливарисе топеузалуд,јерсебезбожницинеишчупају

30Људићеихназватирупнимсребром,јерихје Господодбацио.

ПОГЛАВЉЕ7

1РечкојадођеЈеремијиодГосподаговорећи: 2СтанинавратадомаГосподњегиобјавиондеовуреч иреци:ЧујтеречГосподњу,свиЈудејикојиулазитена овавратадасепоклонитеГосподу

3ОвакоговориГосподнадвојскама,БогИзраиљев: Поправитесвојепутевеисвојадела,ијаћувас населитинаовомместу

4Неуздајтесеулажнеречиговорећи:ХрамГосподњи, храмГосподњи,храмГосподњи,тојеоно.

5Јеракопотпуноисправитесвојепутевеисвојадела; акопотпуноизвршитесудизмеђучовекаињеговог ближњег;

6Аконеугњетаватестранца,сирочеиудовицу,ине проливатеневинукрвнаовомместу,нитиидетеза другимбоговиманасвојуштету,

7Тадаћуваснаселитинаовомместу,уземљикојусам даовашимоцима,заувекизаувек

8Гле,висеуздатеулажнеречикојенемогудонети корист

9Зарћетекрасти,убијатиичинитипрељубу,илажно секунути,ипалититамјанВаалу,иићизадругим боговимакојенепознајете?

10Идођитеистанитепредменеуовојкући,којасе зовемојимименом,иреците:Избављенисмода чинимосвеовегадости?

11Зарјеовакућа,којасезовемојимименом,посталау вашимочимајазбинаразбојничка?Ево,чакијасамје видео,говориГоспод

12АлиидитесаданаместомојекојејеуСилому,где сампрвонастаниоимесвоје,ивидитештасамму учиниозбогбезакоњанародасвогИзраиља

13Асада,поштостеучинилисваовадела,говори Господ,ијасамвамговорио,устајућираноиговорећи, алинистеслушали;изваосамвас,алинисте одговарали;

14Затоћуучинитиовомдому,којисезовемојим именом,укојисевиуздате,иместукојесамдаовамаи вашимоцима,каоштосамучиниоСилому

15Иодбацићувасиспредсебе,каоштосамодбацио свувашубраћу,чакицелопотомствоЈефремово

16Затосенемолизаовајнарод,нитиуздиживапајни молитвузањих,нитисезаступајкодмене,јертенећу услишити

20ЗатоовакоговориГосподБог:Ево,гневмојијарост мојаизлићесенаовоместо,наљудеинаживотиње,и

сеугасити

21ОвакоговориГосподнадвојскама,БогИзраиљев: „Додајтесвојепаљеницемеђусвојежртвеиједите месо“

22Јернисамговориовашимоциманитиимзаповедио оданукадсамихизвеоизземљеегипатскеожртвама паљеницамаилижртвама; 23Алиимзаповедиховоговорећи:Слушајтегласмој, ијаћувамбитиБог,авићетебитимојнарод;иходите

24Алионинепослушашенитиприклонишеухосвоје, негоходишепосаветимаипомишљењузлогсрца свога,ииђахуназад,аненапред.

25Одданакадвашиоциизађошеизземљеегипатске доданасслаосамвамсвесвојеслуге,пророке,сваки данраноустајућиишаљућиих;

26Алименисупослушалинитипригнулиухосвоје, негосуотврднуливратсвој;чинилисугоренегоочеви њихови.

27Затоћешимговоритисвеоверечи,алитенеће послушати;зваћеших,алитисенећеодазвати

28Алиимреци:Овојенародкојинеслушаглас ГосподаБогасвога,нитипримаопомену;истинаје несталаиодсеченајеодустањихових

29Ошишајкосусвоју,Јерусалиме,ибације,идигни тужбалицунаузвишењима;јерјеГоспододбациои оставиородгневасвога

30ЈерсиновиЈудиниучинишезлопредамном,говори Господ;поставишесвојегнусобеудомукојисезове именоммојим,дагаоскврне

31ИсаградилисуузвишицеТофету,којајеудолини синаЕномовог,даспаљујусиновесвојеикћерисвојеу огњу;штоимнисамзаповедио,нитимијетопалона памет.

32Зато,ево,долазедани,говориГоспод,кадасевише нећезватиТофет,нитидолинасинаЕномовог,него долинаклања;јерћесесахрањиватиуТофетудокне останеместа

33Илешевиовогнародабићехранаптицаманебеским изверимаземаљским;иникоихнећеотерати

17ЗарневидишштарадеуградовимаЈудеина улицамаЈерусалима? 18Децасакупљајудрва,аочевиложеватру,ажене

Јеремија

клањали;нећесесакупитинитисахранити;бићебалега налицуземље.

3Исвиостациовогзлогрода,којиостанунасвим местимакудаихотерах,изабраћесмртрадијенего живот,говориГосподнадвојскама.

4Јошћешимрећи:ОвакоговориГоспод:Хоћели пастиинећеустати?Хоћелисеокренутиинећесе вратити?

5Заштојеондаовајјерусалимскинародвраћенуназад сталнимотпадништвом?Чврстоседржепреваре, одбијајудасеврате

6Ослушкиваосамичуо,алионинисуговорилиправо; никосенијепокајаозбогсвојезлобеговорећи:„Шта самучинио?“Свакисевратиосвомпуту,каоштокоњ јуришаубој

7Да,родананебузнасвојаодређенавремена;и корњачаидралицаиластапазенавремесвогдоласка; алимојнароднезнасудГосподњи

8Какокажете:„Мудрисмо,изаконГосподњијес нама?“Гле,узалудгајестворио,узалудјеперо књижевника

9Мудрисепостиде,запрепастишесеиухватишесе; гле,одбацишеречГосподњу;икаквајемудросту њима?

10Затоћудатињиховеженедругима,ињиховапоља онимакојићеихнаследити;јерјесваки,однајмањег донајвећег,преданпохлепи,одпророкадосвештеника, свичинелаж.

11Јерсунемарнолечилиранукћеримогнарода говорећи:„Мир,мир“,каднемамира

12Јесулисестиделикадсучинилигнусобе?Не,нису сенималостидели,нитисумоглидапоцрвене:затоће пастимеђуонимакојипадају;увремесвогпохода бићеоборени,говориГоспод.

13Заистаћуихистребити,говориГоспод;нећебити грожђаналози,нитисмокаванасмоквиномдрвету,и листћеувенути;истварикојесамимдаопроћићес њих

14Заштоседимомирно?Саберитесе,ихајдедауђемо уутврђенеградове,ићутимотамо;јернасјеГоспод, Богнаш,ућуткаоидаонамводужучидапијемо,јер смозгрешилиГосподу

15Чекалисмомир,алиништадоброниједошло;и времездравља,агленевоље!

16ХрцањењеговихкоњачулосеодДана;сваземљасе затреслаодзвукарзањањеговихјакихкоња;јерсу дошлиипрождирализемљуисвештојеуњој,гради онекојиживеуњему.

17Јер,ево,послаћумеђувасзмије,василиске,којесе нећедатизачарати,иујешћевас,говориГоспод 18Кадбихсетешиоодтуге,срцемијеуморно 19Гле,гласвапајакћеринародамогзбогонихкоји живеудалекојземљи:ЗарнијеГосподнаСиону?Зар нијецарњенуњему?Заштомеразгневљујусвојим резбаренимликовимаичуднимташтинама? 20Жетвајепрошла,летосезавршило,аминисмо спасени.

21Збогневољекћеринародасвогајасамповређен; поцрнеосам;ужасмејеобузео

22ЗарнемамелемауГаладу,зартамонемалекара? Заштосеондаздрављекћеримогнароданеопоравља?

1О,кадбимиглавабилавода,аочиизворсуза,дабих

3Изатежујезиксвојкаолуксвојналаж;алинису

познајумене,говориГоспод

4Пазитесвакинасвогближњегиневерујтениједном брату;јерћесвакибратпотпуноизмењивати,исваки ћесуседклеветати.

5Исвакићеваратисвогближњегинећеговорити истину;научилисусвојјезикдаговорилажии уморилисуседачинебезакоње.

6Пребивалиштејетвојеусредпреваре;збогпреваре одбијајудамепознају,говориГоспод

7ЗатоовакоговориГосподнадвојскама:Ево,јаћуих истопитииискушатиих;јеркакоћуучинитикћери народасвога?

8Њиховјезикјекаоиспаљенастрела;говорипревару: свакомирноговорисасвојимближњимустима,ау срцукујезаседу

9Зарихнећуказнитизбогтога?говориГоспод.Зарсе душамојанећеосветитинадтаквимнародомкаошто јеовај?

10Запланинећуподићиплачијаук,изанасеља пустињетужбалицу,јерсуизгорела,такоданиконе можепроћикрозњих;нитиљудимогучутигласстоке; иптиценебескеизверисупобегле;немаих.

11ИпретворићуЈерусалимугомилерушевинаиу јазбинузмајева;иградовеЈудинеучинићупустошима, безстановника.

12Којемударчовекдаоворазуме?Икојетајкомесу устаГосподњаговориладатообјави,затоземља пропадаиспаљујесекаопустиња,даниконепролази крозњу?

13ИГосподговори:Затоштосуоставилизаконмој којисамимпоставио,инисупослушалигласмојнити суходилипоњему;

14НегосуходилизажељомсвогсрцаизаВалима, којимасуихнаучилиоцињихови:

15ЗатоовакоговориГосподнадвојскама,Бог Израиљев:Ево,јаћуих,чакиовајнарод,нахранити пелиномидаћуимводуоджучидапију.

16Расејаћуихмеђународе,којенионинињихови очевинисупознавали;ипослаћумачзањимадокихне истребим

17ОвакоговориГосподнадвојскама:Размислитеи позовитежалобницедадођу,ипошаљитеполукаве женедадођу.

18Инекапожуреидигнуплачзанама,данамсузе

22Реци:ОвакоговориГоспод:Чакћеилешевиљудски пастикаобалеганаотворенопоље,икаошаказа жетеоцем,иникоихнећесабрати

23ОвакоговориГоспод:Некасемудрацнехвали мудрошћусвојом,нитинекасесилнихвалиснагом својом,нитинекасебогатихвалибогатствомсвојим:

24Аликосехвалинекасехвалитимешторазумеи познајемене,дасамјаГосподкојичиниммилост,суд иправедностназемљи;јерутомеуживам,говори Господ

25Ево,долазедани,говориГоспод,кадаћуказнити свеобрезанеснеобрезанима;

26Египат,иЈуда,иЕдом,исиновиАмонови,и Моавци,исвикојисуукрајњимкрајевима,којиживеу пустињи;јерсусвитинародинеобрезани,исавдом Израиљевјенеобрезанусрцу.

ПОГЛАВЉЕ10

1ЧујтеречкојувамговориГоспод,домеИзраиљев:

2ОвакоговориГоспод:Неучитесепутанезнабожаца инеплашитесезнакованебеских,јерсенезнабошци плашењих

3Јерсуобичајинародасувишни:јернекосечедрвоиз шуме,делорукурадника,секиром.

4Украшавајугасребромизлатом;причвршћујуга ексеримаичекићима,дасенепомери

5Усправнисукаопалма,алинеговоре:морајусе носити,јернемогуићиНебојтеихсе;јернемогу чинитизло,нитијеуњиховојмоћидачинедобро

6Јернеманикогакаоштосити,Господе;великисити, ивеликојеиметвојесилом

7Косенебибојаотебе,Царенарода?Јертебиприпада то,јермеђусвиммудрациманародаиусвимњиховим краљевствиманеманикогаравногтеби

8Алионисупотпунобезумнииглупи:деблојеучење оташтинама.

9СреброразливеноутањиредоносисеизТарсиса,а златоизУфаза,делојемајстораирукуливца:плаваи љубичастајењиховаодећа:свејетоделовештихљуди.

10АлиГосподјеистинитиБог,онјеживиБогивечни цар;одњеговоггневаземљаћесезатрести,инароди нећемоћидаподнесуњеговгнев.

11Овакоћетеимрећи:Боговикојинисустворили небесаиземљу,ионићенестатисаземљеиисподтих небеса.

12Онјествориоземљусвојомсилом,утврдиојесвет својоммудрошћуиразапеојенебесасвојим разборитошћу

13Кадиспустиглассвој,мноштвојеводананебесима, иончинидасепаредижусакрајеваземље;онствара муњесакишомиизводиветаризсвојихризница.

14Свакичовекјебезумљеусвомзнању:свакиковаљ сепостидирезбареноглика:јерјењеговливенилик лаж,инемадахауњему

15Онисуташтинаиделопреступа;увремесвојеказне пропашће.

16ДеоЈаковљевнијекаоњихов;јерјеонствориосве ствари;иИзраелјештапњеговогнаслеђа;Господнад војскамајењеговоиме.

17Сакупиробусвојуизземље,становничетврђаве

18ЈеровакоговориГоспод:Ево,јаћусадаизбацити

19Тешкоменизбогмојеневоље!мојајеранатешка; алирекох:Заистајеовобол,иморамјеподнети.

20Мојшаторјеоштећен,исвасумојаужетапокидана; мојадецасуотишлаодмене,инемаих;немавише никогадаразапнемојшаторидапоставимојезавесе 21Јерсупастирипосталибезумниинисутражили Господа;затонећеуспети,исваћесестадањихова расејати

22Гле,долазитутњаваивеликабукаизсевернеземље, даопустеградовеЈудинеипретвореузмајевогнездо 23Господе,знамдапутчовековнијеуњемусамом: нијеучовекукојиходидауправљакорацимасвојим 24Господе,карајме,алисасудом,неугневусвоме,да менеуништиш.

25Излијгневсвојнанародекојитенепознају,ина породицекојенепризивајуиметвоје;јерсупојели Јакова,прождерлигаисатрога,ипребивалиште његовоопустошили

ПОГЛАВЉЕ11

1РечкојадођеЈеремијиодГосподаговорећи:

2ЧујтеречиовогзаветаикажитеихљудимаЈудеи становницимаЈерусалима;

3Ирециим:ОвакоговориГоспод,БогИзраиљев: Проклетбиочовеккојинепослушаречиовогазавета, 4Којесамзаповедиовашимоцимаоногданакадсам ихизвеоизземљемисирске,изгвозденепећи, говорећи:Слушајтегласмојичинитесвештовам заповедам;такоћетебитимојнарод,ајаћубитиваш Бог

5Дабихиспуниозаклетвукојомсамсезаклеовашим оцимадаћуимдатиземљуукојојтечемедимлеко, каоштоједанасТадаодговорихирекох:Некабуде тако,Господе.

6ТадамиречеГоспод:„Објависвеоверечиу градовимаЈудинимипоулицамаЈерусалимаговорећи: Слушајтеречиовогзаветаиизвршујтеих.“

7Јерсамусрднозаступаопредвашимоцимаоногдана кадасамихизвеоизземљеегипатске,чакидоданас, устајућираноизаступајућиговорећи:Слушајтеглас мој

8Алионинепослушашенитиприклонишеухосвоје, негосвакиходипоумишљањусвогзлогсрца;затоћу нањихдовестисверечиовогзавета,којесамим заповедиодачине;алиихнисуизвршили.

9ИречемиГоспод:„Нађенајезаверамеђуљудима ЈудеимеђустановницимаЈерусалима“

10Вратилисусебезакоњимасвојихпраочева,који

13Јерколикојеградоватвојих,Јудо,толикојеи боговатвојих,иколикојеулицајерусалимских, подиглистежртвеникетојсрамотнојствари, жртвеникедапалитетамјанВаалу.

14Затосенемолизаовајнарод,нитиуздиживапајни молитвузањих;јерихнећууслишитикадвапијук мениусвојојневољи

15Штаћерадитиљубљенамојаукућимојој,кадје чиниларазвратсмногима,асветотелојепрошлоод тебе?Кадчинишзло,тадасерадујеш

16Господтијеназваоиме:Зеленамаслина,лепаи родадобра;узбукувеликебукезапалиојеватрунањој, игранејојсеполомиле.

17ЈерГосподнадвојскама,којитејепосадио,изрекао језлопротивтебе,збогзладомаИзраиљевогидома Јудиног,којесусамисебиучинилидамеразгневе приносећитамјанВаалу

18ИГосподмијетодаодазнам,ијатознам;тадаси мипоказаоњиховадела.

19Алијасамбиокаојагњеиливокојесеводина клање;инисамзнаодасусмишљализаблудепротив мене,говорећи:Хајдедауништимодрвосањеговим плодом,ихајдедагаодсечемоизземљеживих,дасе имењегововишенепомиње

20Али,Господенадвојскама,којисудишправедно, којииспитујешбубрегеисрце,дајмидавидимтвоју осветунадњима,јертебиоткрихпарницусвоју 21ЗатоовакоговориГосподљудимаизАнатота,који тражетвојудушуговорећи:Непророкујуиме Господње,данепогинешоднашеруке!

22ЗатоовакоговориГосподнадвојскама:Ево,јаћуих казнити:младићићепогинутиодмача,синовињихови икћерињиховепогинућеодглади

23Инећеимостатинико,јерћудовестизлонаљуде Анатота,годинењиховогпохода

ПОГЛАВЉЕ12

1Праведанси,Господе,кадтемолим;ипакдопустими даговоримстобомотвојимсудовима:Заштопут безбожникауспева?Заштосусрећнисвикојичине великуневерност?

2Тисиихпосадио,да,укоренилесусе;расту,да, доносеплод;близусиимуустима,адалекоодбубрега

њихових

3Алити,Господе,познајешме;видеосимеиискушао симојесрцепремасеби;одвојихкаоовцезаклањеи припремиихзаданклања.

4Доклећеземљатуговатиибиљенасвакомпољу венетизбогзлобеонихкојиживеуњој?Звериће изгинутииптице,јеррекоше:„Нећевидетинашкрај“

5Акоситрчаоспешацима,ионисутеуморили,како ћешсеондатакмичитискоњима?Иакосутеуморили уземљимира,укојусисеуздао,какоћешондабитиу надирањуЈордана?

6Јерчакитвојабраћаидомтвогоца,чакионисусе понашалиневернопрематеби;чаксуипозвали мноштвозатобом;неверујим,акотиговорелеперечи 7Напустиосамкућусвоју,оставиосамнаслеђесвоје; предаосамвољенудушесвојеурукењених непријатеља

8Мојенаслеђемијекаолавушуми;виченамене;зато

9Мојенаслеђемијекаошаренаптица,птицеунаоколо

дођитедајепрождерете.

10Многипастирисууништилимојвиноград,згазили сумојдеоногама,мојпријатнидеосупретворилиу пустош.

11Опустошилисује,ипустошјетуговалапредамном; целаземљајеопустошена,јерникотонеузимаксрцу 12Долазерушитељинасваузвишењакрозпустињу, јерћемачГосподњипрождријетиодједногкраја земљедодругогкрајаземље;ниједнотелонећеимати мира

13Посејалисупшеницу,алићетрњепожњети;мучили сусе,алинећеиматикористи;истидећесеваших приходазбогжестокоггневаГосподњег

14ОвакоговориГосподпротивсвихмојихзлихсуседа, којиседотичунаслеђакојесамдаосвомнароду Израиљуунаслеђе:Ево,ишчупаћуихизњиховеземље иишчупаћудомЈудинизњиховесредине

15Идогодићесе,поштоихишчупам,вратићусеи сажалићуимсе,ивратићуих,свакогауњеговонаслеђе, исвакогауњеговуземљу

16Идогодићесе,акобудумарљивоучилипутевемог народа,дасекунумојимименом:ЖивјеГоспод,као штосунаучилимојнароддасекунеВаалом,тадаћесе саградитиусредмогнарода.

17Алиаконепослушају,сасвимћуишчупатии уништититајнарод,говориГоспод

ПОГЛАВЉЕ13

1ОвакомиговориГоспод:Идиикуписебиланени појасиставигаокобедарасвојих,алиганестављају воду

2ТакосамнабавиопојаспоречиГосподњојиставио ганабедрасвоја

3ИречГосподњадођемидругипутговорећи:

4Узмипојаскојиимаш,којијенатвојимбедрима,па устани,идинаЕуфратисакријгатамоурупуустени 5ТакосамотишаоисакриогакодЕуфрата,каошто мијеГосподзаповедио.

6ИдогодисепослемногоданадамиГосподрече: Устани,идинаЕуфратиузмиодандепојаскојисамти заповедиодатамосакријеш.

7ТадаодохнаЕуфрат,ископахиузехпојассаместа гдегабяхсакрио;игле,појасјебиопокварен,нијебио низаштакористан

8ТадамидођеречГосподњаговорећи:

9ОвакоговориГоспод:„Овакоћууништитипонос ЈудинивеликипоносЈерусалима.“

10Овајзлинарод,којиодбијадаслушамојеречи,који

Јеремија

тирећи:Зарнезнамодаћесесвакимехнапунити вином?

13Тадаћешимрећи:ОвакоговориГоспод:Ево, напунићусвестановникеовеземље,чакицаревекоји седенапрестолуДавидовом,исвештеникеипророке, исвестановникеЈерусалима,пијанством

14Иразбићуихједнеодруге,чакиочевеисинове заједно,говориГоспод;нећусесажалити,нитићу поштедети,нитићусесмиловати,негоћуихистребити 15Слушајтеиприслушајтесе;небудитегорди,јер Господговори

16ДајтеславуГосподу,Богусвоме,пренегошто донесетаму,ипренегоштосевашеногеспотакнуо мрачнепланине,ипренегошто,докочекујетесветлост, онјепретвориусенкусмртииучинијегустомтаму

17Алиакојенепослушате,душаћемојаплакатина скривенимместимазбогвашегпоноса;иокоћемоје горкосузатиисузећетећи,јерјестадоГосподње одведеноуропство.

18Рецитецаруицарици:Понизитесе,седите,јерће пастивашекнежевство,чакикрунавашеславе 19Градовијугабићезатворени,иникоихнеће отворити;Јудаћебитиодведенуропство,бићесав одведенуропство

20Подигнитеочисвојеипогледајтеонекојидолазеса севера:гдејестадокојетиједато,твојелепостадо?

21Штаћешрећикадтеказни?Јерсиихнаучиода будувођеипоглаваринадтобом:зартенећемуке хвататикаоженуупорођају?

22Аакокажешусрцусвом:Заштомејеовоснашло?

Збогвеличинетвогбезакоњаоткрилисутисескутови ипетесутисеоголиле

23МожелиЕтиопљанинпроменитикожусвојуили леопардсвојешаре?Тадаможетеивичинитидобро, којистенавикличинитизло

24Затоћуихрасејатикаострњикукојуветарразноси упустињи.

25Овојетвојажреб,деотвојихмераодмене,говори Господ;јерсимезаборавиоиуздаосеулаж

26Затоћутиоткритискутеодевеналице,дасепокаже твојасрамота

27Видеосамтвојепрељубеитвојерзање,развраттвог блудаитвојегнусобенабрдимаупољима.Тешкотеби, Јерусалиме!Зарсенећешочистити?Кадаћетоједном бити?

ПОГЛАВЉЕ14

1РечГосподњакојадођеЈеремијиувезисаглади

2Јудатугује,ивратањеговавене,црнесудоземље,и вапајЈерусалимаседиже

3Ањиховивеликашипослашесвојудецууводу; дођошедојама,алиненађошеводе;вратишесеса празнимпосудама;посрамишесеипостидесе,и покришеглавесвоје

4Јерјеземљаиспуцала,јернијебилокишеназемљи, орачисусепостидели,покрилисуглаве. 5Да,икошутасеотелиланапољуиоставилага,јер нијебилотраве

6Идивљимагарцистајахунаузвишењима,њушкаху ветаркаозмајеви;очиимизбледе,јернијебилотраве

7Господе,аконашабезакоњасведочепротивнас,

скрећедапреноћи?

9Заштодабудешкаочовекзапрепашћен,каојунакиња којанеможедаспасе?Алити,Господе,симеђунама, иименомтвојимзовешсе;неоставинас

10ОвакоговориГосподовомнароду:Такосуволели далутају,нисуобуздавалиногесвоје,затоихГоспод неприма;садаћесесетитињиховогбезакоњаи походићењиховегрехе.

11ТадамиречеГоспод:„Немолисезаовајнарод, билобимудобро“

12Кадпосте,нећучутињиховвапај;икадпринесу жртвупаљеницуипринос,нећуихпримити;негоћуих истребитимачем,глађуипомором

13Тадарекох:„Ах,ГосподеБоже!Ево,пророциим говоре:Нећетевидетимача,нитићетеиматиглади; негоћувамдатипоузданмирнаовомместу“

14ТадамиречеГоспод:„Пророципророкујулажу мојеиме;јаихнисампослао,нитисамимзаповедио, нитисамимговорио;онивампророкујулажнувизију ипрорицање,иништавило,ипреварусрцасвога.“

15ЗатоовакоговориГосподзапророкекојипророкују

гладинећебитиуовојземљи;мачемиглађућети пророцибитипогубљени

16Анародкомепророкујубићеизбаченпоулицама Јерусалимазбоггладиимача;инећеиматикодаих сахрани,њих,њиховежене,нињиховесинове,ни њиховекћери;јерћуизлитињиховузлоћунањих 17Затоћешимрећиовуреч:Некамиочилијусузе ноћуидању,инеканепрестају;јерједевица,кћи народамог,сломљенавеликимударцем,веоматешким ударцем.

18Акоизађемупоље,евопобијенихмачем!Аако уђемуград,евоонихкојисуболесниодглади!Да,и пророкисвештеникидупоземљикојунепознају.

19ЈесилисасвимодбациоЈуду?Јелитиседуша мрзелаСиона?Заштосинасударио,инеманам исцељења?Чекалисмомир,инемадобра;ивреме исцељења,игленевоље!

20Признајемо,Господе,својузлобуибезакоњеотаца наших,јерсмосагрешилипротивтебе.

21Непрезринас,именасвогради,несрамотипресто славесвоје;сетисе,нераскидајзаветасвогснама. 22Ималимеђуташтинаманезнабожацакојимогу изазватикишу?Илимогулинебесадаватипљускове? Зарнисити,ГосподеБоженаш?Затоћемосеутебе

Јеремија

замач,подмач;икосузаглад,углад;икосуза ропство,уропство.

3Ипоставићунањихчетириврсте,говориГоспод: мачдаубија,ипседарастргну,иптиценебескеи звериземаљскедапрождируиуниште.

4Иучинићудабудупресељенипосвимкраљевствима земљезбогМанасије,синаЈезекијиног,цараЈуде,за оноштојеучиниоуЈерусалиму.

5Јеркоћесесмиловатинатебе,Јерусалиме?Илико ћетеоплакати?Иликоћеотићидатепитакакоси?

6Оставиосиме,говориГоспод,вратиосисеуназад; затоћуиспружитирукусвојунатебеиуништитите; уморансамодпокајања.

7Иразвејаћуихветромнавратимаземље;лишићуих деце,истребићународсвој,јерсеневраћајусасвојих путева.

8Удовицењиховесумибројнијенегопесакморски; пустиосамнањих,намајкумладића,запустникау подне;учиниосамдагаизненаданападне,истрахоте наград

9Онакојајеродиласедамдецевене,издахнулаје; сунцејојјезашлодокјејошбиодан;постиђенајеи збуњена;аостатакњиховпредаћумачупред непријатељимањиховим,говориГоспод

10Тешкомени,мајкомоја,штосимеродилачовека свађеичовекапрепиркесацеломземљом!Нисамја позајмљиваоналихву,нитисумениљуди позајмљивалиналихву,аипакмесвипроклињу.

11Господрече:Заистаћебитидобротвомостатку; заистаћуучинитидатенепријатељмолизадоброу времезлаиувременевоље.

12Хоћелигвожђеразбитисеверногвожђеичелик?

13Твојеблагоитвојеблагодаћуупленебезцене,за светвојегрехе,чакиусвимтвојимграницама.

14Иодвешћутесатвојимнепријатељимауземљукоју непознајеш,јерсеумомгневураспламсаоогањкоји ћевасопећи.

15Господе,тизнаш;сетимесеипосетиме,иосвети мепрогонитељимамојим;неузмимеудуготрпљењу своме;знајдасамзбогтебепретрпеоукор.

16Твојеречисупронађене,ијасамихпојео;итвоја речмијебиларадостивесељесрцумоме;јерсе именомтвојимзовемја,ГосподеБоженадвојскама.

17Нисамседеоускупуругачанитисамсерадовао; седеосамсамзбогтвојеруке;јерсимеиспуниогневом 18Заштојемојболстална,амојарананеизлечива,која нећедасезацели?Зармисечинишкаолажовикао водакојапресахне?

19ЗатоовакоговориГоспод:Акосевратиш,вратићу те,истајаћешпредамном;иакоодвојишдрагоценоод безвредног,бићешкаомојауста;некасеониврате теби;алитисеневраћајњима.

20Иучинићутеовомнародутврђавиммесинганим зидом;иборићесепротивтебе,алитенећенадвладати; јерсамјастобомдатеспасемиизбавим,говори Господ

21Иизбавићутеизрукебезбожника,иоткупићутеиз рукенасилника ПОГЛАВЉЕ16

1ИдођемиречГосподњаговорећи:

2Неузимајсебижену,нитићуиматисиноваиликћери наовомместу.

3ЈеровакоговориГосподзасиновеизакћерикојесе

њиховибитихранаптицаманебескимизверима земаљским

5ЈеровакоговориГоспод:Неулазиудомжалости, нитиидидатугујешнитидаоплакујешњих;јерсам одузеомирсвојодовогнарода,говориГоспод,чаки милостисажаљење

6Ивеликиималипогинућеуовојземљи;нећебити сахрањени,нитићељудиоплакатињих,нитићесе сећи,нитићесезбогњихћелавити

7Нитићељудиплакатизањима,даихутешеза мртвима;нитићеимљудидаватичашуутехедапијуза оцањиховогилизамајкуњихову

8Неулазиукућугдесегозби,даседишсњимада једешипијеш.

9ЈеровакоговориГосподнадвојскама,БогИзраиљев:

гласмладожењеигласневесте

10Икадовомнародупокажешсвеоверечи,онити кажу:ЗаштојеГосподизрекаосвеововеликозло

нашгрехкојисмопочинилипротивГосподаБога нашег?

11Тадаћешимрећи:Затоштосумеоставилиоци ваши,говориГоспод,иходилизадругимбоговима,и служилиимиклањалиимсе,аменесуоставили,и нисудржализаконмој;

12Авистеучинилигоренеговашиочеви;јер,гле, свакиодвасходизанамеромсвогзлогсрца,дамене послушају

13Затоћувасизбацитиизовеземљеуземљукојуне познајете,нивинивашиоци;иондећетеслужити другимбоговимадањуиноћу;гдевамнећупоказати милост

14Зато,ево,долазедани,говориГоспод,кадасевише нећеговорити:ЖивјеГосподкојијеизвеосинове Израиљевеизземљемисирске; 15Али,живјеГосподкојијеизвеосиновеИзраиљеве изземљесевернеиизсвихземаљаукојеихјерасејао;

16Ево,послаћупомногерибаре,говориГоспод,иони ћеихловити;апослећупослатипомногеловце,иони

Јеремија

ирећиће:Заистасунашиоцинаследилилаж,таштину иствариодкојихнемакористи.

20Хоћеличовексебинаправитибогове,аонинису богови?

21Зато,ево,овајпутћуимпоказати,показатићуим рукумојуисилумоју;ипознаћедајеимемојеГоспод ПОГЛАВЉЕ17

1Јудингрехјенаписангвозденимперомиврхом дијаманта;уклесанјенаплочињиховогсрцаина роговиматвојихжртвеника;

2Доксењиховадецасећајусвојихолтараисвојих гајевапоредзеленогдрвећанависокимбрдима 3Горомојаупољу,твојеимањеисватвојаблагадаћу упленање,итвојеузвишењазагрех,посвимтвојим границама

4Ити,чакисам,одвојићешсеодсвогнаслеђакоје самтидао;иучинићудаслужишнепријатељима твојимуземљикојунепознајеш;јерстезапалилиогањ умомгневу,којићегоретидовека

5ОвакоговориГоспод:Проклетбиочовеккојисеузда учовекаителочинисвојоммишицом,асрцему одступаодГоспода

6Јерћебитикаовресупустињиинећевидетикада долазидобро;негоћенасељаватисуваместаупустињи, усланојиненасељенојземљи

7БлаженјечовеккојисеуздауГоспода,ичијајенада Господ

8Јерћебитикаодрвозасађенопоредводе,којепушта корењепоредреке,инећевидетикададолазиврућина, негоћемулистбитизелен;инећесебринутиугодини суше,нитићепрестатидадоносиплод

9Срцејепреварљивоизнадсвегаиужаснозло:кога можезнати?

10Ја,Господ,испитујемсрце,искушавамбубреге,да бихсвакомедаопремапутевимањеговимипрема плодовимаделањегових

11Каоштојаребицасединајајимаинеизлежеих, такоћеонајкојистичебогатство,алинепоправу, оставитигаусредсвојихдана,инакрајућебити безуман

12Славнивисокипрестоодпочеткајеместонашег светилишта

13Господе,надоИзраиљева,свикојитеостављају посрамићесе,ионикојиодступајуодменебиће записаниназемљи,јерсуоставилиГоспода,извор живеводе.

14Исцелиме,Господе,ибићуисцељен;спасиме,и бићуспасен,јерситихваламоја

15Ево,говореми:ГдејеречГосподња?Некадођесада

16Штосеменетиче,нисамжуриоданебудемпастир дабихтеследио,нитисамжелеоданнесреће;тизнаш: оноштојеизашлоизмојихусанабилојеправопред тобом

17Небудимистрах;тисимојанадауданзла

18Некасепостидеоникојимегоне,алијанекасене постидим;некасеонизастраше,алијанекасене пострашим;доведитенањихданзлаиуништитеих двострукимуништењем.

19ОвакомиречеГоспод:Идиистанинавратасинова народа,крозкојаулазеикрозкојаизлазецареви

ЈудаисвистановнициЈерусалимакојиулазитенаова врата:

21ОвакоговориГоспод:Пазитенасебеиненосите

Јерусалима;

22Неизноситетеретаизсвојихкућанаданодмора, нитирадитеникакавпосао,негосветитеданодмора, каоштосамзаповедиовашимоцима

23Алионинепослушаше,нитиприклонишеухосвоје, негоукочишевратсвој,данечујунитипримепоуку 24Идогодићесе,акомепажљивопослушате,говори Господ,данеуноситеникакавтереткрозвратаовог граданаданодмора,негодасветитеданодмораидау њемунерадитеникакавпосао;

25Тадаћенавратаовогградаулазитицаревии кнезовикојиседенапрестолуДавидовом,возећисе колимаинакоњима,ониињиховикнезови,људи ЈудиниистановнициЈерусалима;иовајградћеостати заувек

26ИдоћићеизградоваЈудинихиизместаоко ЈерусалимаиизземљеВенијаминове,иизравницеиса планинаисајуга,доносећижртвепаљеницеижртве, приносеодхлебаитамјан,идоносећижртвехвалеу домГосподњи.

27Алиакоменепослушатедасветкујетеданодмораи даненоситетеретаулазећинавратаЈерусалиманадан одмора,ондаћузапалитиогањнавратимањеговим,и онћепрогутатипалатеЈерусалимаинећесеугасити

ПОГЛАВЉЕ18

1РечкојадођеЈеремијиодГосподаговорећи: 2Устаниисиђиукућугрнчареву,итамоћутидатида чујешсвојеречи

3Ондасиђохукућугрнчара,игле,онјенаправиодело наточковима.

4Ипосудакојујенаправиоодглинепокварисеуруци грнчаревој,пајеонпоновонаправи,другупосуду,како сегрнчаруучинилодобримдајенаправи.

5ТадамидођеречГосподњаговорећи:

6ДомеИзраиљев,немогулијасвамакаоовајгрнчар? говориГоспод.Гле,каоштојеглинауруцигрнчаревој, такостевиумојојруци,домеИзраиљев

7Укомћучасурећионародуиоцарствудага ишчупам,срушимиуништим;

8Акосетајнарод,противкогасамизрекао,одвратиод свогзла,покајаћусезбогзлакојесамнамислиодаим учиним.

9Иукомтренуткућуговоритионародуиоцарству, дагасазидамизасадим;

10Акочинизлоумојимочима,непослушајућиглас

12Аонирекоше:„Неманаде,негоћемоићизасвојим намерамаисвакићемочинитионоштомујезлобно срце

13ЗатоовакоговориГоспод:Питајтесадамеђу народимакојечуотаквествари:девојкаИзраиљева учинилајевеомастрашнуствар

14ХоћеличовекоставитиснегЛиванакојидолазиса стенапоља?Илићесенапуститихладневодекојетеку садругогместа?

15Јермејемојнародзаборавио,паликадзаништа,и натераоихједасеспотакнунасвојимпутевимаса древнихстаза,даходестазама,путемкојимнису утабани;

16Дабиземљуњиховуучинилипустошљу,исталним подсмехом;свакокопрођекрозњузапрепастићесеи махнућеглавом.

17Расејаћуихкаоисточниветарпреднепријатељем; показаћуимлеђа,анелице,уданњиховеневоље 18Тадарекоше:„Хајдедасмислимозаверепротив Јеремије,јерзаконнећенестатиодсвештеника,ни саветодмудрих,ниречодпророкаХајдедага ударимојезикомиданеобраћамопажњунинаједну његовуреч“

19Послушајме,Господе,иуслишигласонихкојисе самномпрепиру.

20Хоћелисезловратитизадобро?Јерсуископали јамузамојудушуСетиседасамстајаопредТобомда говоримдоброзањихидаодвратимТвојгневодњих.

21Затопредајтедецуњиховугладиипролијтекрв њиховусиломмача;иженењиховенекабудулишене децеиудовице;имушкарцињиховинекабуду побијени;младићињиховинекабудупобијенимачему боју

22Некасечујевапајизњиховихкућакадизненада доведешчетенањих;јерсуископалијамудамеухвате исакрилизамкезамојеноге 23Али,Господе,тизнашсвењиховенамерепротив менедамеубију;неопростиимбезакоње,нити избришињиховгрехиспредсебе,негонекабуду оборенипредтобом;такопоступисњимаувремесвог гнева

ПОГЛАВЉЕ19

1ОвакоговориГоспод:Идииузмилончаревуземљану посуду,иузмиодстарешинанароднихиодстарешина свештеничких;

2ИизиђиудолинусинаЕномовог,којајекодулазана источнаврата,итамопрогласиречикојећутирећи, 3Иреци:ЧујтеречГосподњу,царевиЈудинии становнициЈерусалима!ОвакоговориГосподнад војскама,БогИзраиљев:Ево,јаћудовестизлонаово место,одкојегћесвакомекочујезвецкатиуши 4Јерсумеоставилииотуђилиовоместо,ипалилису уњемутамјандругимбоговима,којенисупознавали нионинињиховиоци,ницаревиЈудини,ииспунили суовоместокрвљуневиних; 5СаградилисуиузвишицеВаалу,даспаљујусинове својеватромкаожртвепаљеницеВаалу,штонисам заповедио,нитисамтоговорио,нитимијетопалона памет

6Зато,ево,долазедани,говориГоспод,кадасеово

7ИпоништићусаветЈудиниЈерусалимнаовомместу;

8Иучинићуовајградпустошјуиругањем;свакоко прођекрозњегазапрепастићесеизвиждаћезбогсвих његовихпошасти

9Иучинићудаједумесосвојихсиноваимесосвојих кћери,ијешћесвакимесосвогпријатељауопсадии тескоби,којомћеихнепријатељињиховиионикоји тражењиховживоттеретити

10Ондаћешразбитибоцупредљудимакојиидус тобом,

11Ирециим:ОвакоговориГосподнадвојскама:Тако

12Такоћуучинитиовомместу,говориГоспод,и

13ИкућејерусалимскеикућецареваЈудинихбиће оскврњенекаоместоТофет,збогсвихкућаначијимсу крововимапалилитамјансвојвојсцинебескоји изливалижртвеливаницедругимбоговима.

14ТададођеЈеремијаизТофета,кудагајеГоспод послаодапророкује;истадеудвориштудома Господњег,иречесвемународу:

15ОвакоговориГосподнадвојскама,БогИзраиљев: Ево,јаћудовестинаовајградинасвањеговаместа свезлокојесамизрекаопротивњега,јерсуотврднули вратовесвоједанебислушалиречимоје

ПОГЛАВЉЕ20

1АПасхор,синИмеров,свештеник,којијетакођебио главниуправникудомуГосподњем,чудајеЈеремија пророковаоовествари

2ТадаПасхорударипророкаЈеремијуибацигау кладекојесубиленагорњимвратимаВенијаминовим, којасубилакоддомаГосподњег

3СутраданПасхоризведеЈеремијуизкладеТадаму Јеремијарече:„ГосподтиниједаоимеПасхор,него Магор-Мисавив“

4ЈеровакоговориГоспод:Ево,учинићутестрахом, тебисамомисвимпријатељиматвојим;пашћеодмача непријатељасвојих,итвојећеочитовидети;ипредаћу

5Даљећупредатисвуснагуовогградаисавњегов

7Господе,превариосиме,ијасампреварен;јачиси одменеипобедиоси;подсмехсамсвакидан,свимисе ругају

8Јероткадсампроговорио,виках,викахонасиљуи грабежу;јермијеречГосподњапосталапоругаи подсмехсвакидан

9Тадарекох:Нећугапомињатинитићувише говоритиуњеговоиме.Алиречњеговабешеумом срцукаоогањкојигоризатворенумојимкостима,и уморихсеодподношењаинисаммогаодаиздржим 10Јерчухклеветањемногих,страхсасвихстрана Јавите,кажу,имићемојавитиСвимојирођацису гледалидалићусезауставитиговорећи:Мождаћесе датипреварити,паћемогасавладатииосветитимусе 11АлијеГосподсамномкаосиланистрашан;затоће сегониоцимојиспотакнутиинећенадвладати;веома ћесепостидети;јернећеуспети;њиховавечнасрамота никадасенећезаборавити 12Али,Господенадвојскама,којиискушаваш праведникеивидишбубрегеисрце,дајмидавидим твојуосветунадњима,јертебиотворихпарницусвоју

13ПевајтеГосподу,хвалитеГоспода,јерјеизбавио душусиромахаизрукезлочинаца

14Проклетбиоданукојисамсеродио;неканебуде благословенданукојимејемајкамојародила.

15Проклетбиочовеккојиједонеовестмомоцу говорећи:„Родиотисемушкодете“,ивеомага обрадовао.

16ИнекатајчовекбудекаоградовикојејеГоспод разорио,анијесепокајао;инекачујевапајујутруи викууподне;

17Јерменијеубиоодутробе,нитидабимимајкамоја билагроб,идабиутробањенаувекбилавеликаса мном.

18Заштосамизашаоизутробедавидимтрудитугу, дабимојиданипрошлиусрамоти?

ПОГЛАВЉЕ21

1РечкојадођеЈеремијиодГоспода,кадцарСедекија послакњемуПасхора,синаМелхијиног,иСофонију, синаМаасијиног,свештеника,говорећи:

2Молимте,упитајГосподазанас;јерНавуходоносор, царвавилонски,ратујепротивнас;мождаћеГоспод поступитиснамапосвимсвојимчудеснимделима,да биотишаооднас.

3ТадаимречеЈеремија:„ОвакоћетерећиСедекији:

4ОвакоговориГосподБогИзраиљев:Ево,вратићувам оружјекојејеурукамавашим,којимсеборитепротив царававилонскогипротивХалдејаца,којивасопсеђују изванзидина,исабраћуихусредовогграда

5Ијаћусеборитипротиввасиспруженомрукоми снажноммишицом,чакиугневу,ујаростииувеликој јарости

6Иударићустановникеовогграда,иљудеиживотиње; погинућеодвеликепошасти

7Апосле,говориГоспод,предаћуСедекију,цара Јудиног,ислугењегове,инарод,ионекојисуосталиу овомградуодпомора,одмачаиодглади,уруке Навуходоносора,царававилонског,иуруке непријатељањихових,иурукеонихкојитраже њиховудушу;ионћеихударитиоштрицоммача;неће

ихпоштедети,нитићеимсесмиловатинитићеимсе

8Аовомнародуреци:ОвакоговориГоспод:Ево, стављампредваспутживотаипутсмрти.

9Коостанеуовомграду,погинућеодмача,гладии помора;аликоизађеипредасеХалдејцимакојивас опседају,живеће,иживотћемубитикаоплен

10Јерсамокренуолицесвојепротивовогграданазло, аненадобро,говориГоспод;бићедатурукецару вавилонском,ионћегаспалитиогњем

11АодомуцараЈудиногреци:ЧујтеречГосподњу! 12ДомеДавидов,овакоговориГоспод:Извршитесуд ујутруиизбавитеограбленогизрукеугњетача,дасе гневмојнераспламсакаоогањинеразгоритакодага никонећемоћиугаситизбогзлавашихдела

13Ево,јасампротивтебе,становничедолинеистено равнице,говориГоспод,којаговориш:Коћесићина нас?Иликоћеућиунашепребивалишта?

14Аликазнићуваспремаплодовимавашихдела, говориГоспод;изапалићуогањушумињеној,и прогутаћесвеокоње

ПОГЛАВЉЕ22

1ОвакоговориГоспод:СиђиудомцараЈудиноги рецитамоовуреч,

2Иреци:ЧујречГосподњу,цареЈудин,којиседишна престолуДавидовом,тиислугетвојеинародтвојкоји улазитенаоваврата:

3ОвакоговориГоспод:Чинитесудиправду,и избављајтеопљачканеизрукеугњетача;инечините неправду,нечинитенасиљестранцу,сиротииудовици, нитипроливајтекрвневинунаовомместу

4Јеракозаистаовочините,ондаћенавратаовогдома улазитицаревикојиседенапрестолуДавидовом, возећисеколимаинакоњима,онислугењеговеи народњегов.

5Алиаконепослушатеоверечи,кунемсесобом, говориГоспод,даћеовајдомпостатипустош

6ЈеровакоговориГосподдомуцараЈудином:Тиси миГиладиврхЛивана;алићутезаистапретворитиу пустињуиуградовекојинисунасељени

7Испремићупротивтебеуништитеље,свакогаса његовиморужјем;ипосећићетвојеодабранекедреи бацитиихуогањ

8Имногићенародипроћипоредовогграда,ирећиће свакисвомближњему:ЗаштојеГосподтакоучинио овомвеликомграду?

9Тадаћеодговорити:Затоштосуоставилизавет ГосподаБогасвогаиклањалиседругимбоговимаи служилиим

10Неплачитезамртвим,нитигаоплакујте;негогорко

12Алићеумретинаместугдесугаодвелиуропствои

13Тешкоономекоградикућусвојунеправдомисобе својенеправдом;кокористислужбусвогближњег бесплатноинедајемузараде; 14Којикаже:„Сазидаћусебипространукућуивелике собе,иисклесаћесебипрозоре;ионаћебитиобложена кедромиобојенацинобером“

15Зарћештицароватизатоштосисезатвориоукедар? Зартвојотацнијејеоипио,ичиниосудиправду,и тадамујебилодобро?

16Судиојеуправусиромашнимаиубогима;тадамује билодобро;зарнијетопознавањемене,говориГоспод 17Алитвојеочиитвојесрценисуништадругодо твојепохлепеипроливањакрвиневине,ивршења угњетавањаинасиља

18ЗатоовакоговориГосподзаЈоакима,синаЈосијиног, цараЈудиног:Нећегаоплакатиговорећи:„Јао,брате мој!“или:„Јао,сестро!“,нећегаоплакатиговорећи: „Јао,господару!“или:„Јао,славоњегова!“

19Бићесахрањенкаомагарац,извученибаченнапоље изванвратаЈерусалима

20ИдинаЛиванивапи,иподигниглассвојуВасану, ивапиизпролаза,јерсусвикојитвојиљубитељи уништени

21Говориосамтиутвојојдобробити,алисирекао: Нећутепослушати.Такавјебиотвојобичајод младоститвоје,нисислушаогласмој

22Ветарћеоднетисветвојепастире,атвоји љубавницићеотићиуропство;тадаћешсезаиста постидетиизастидетизбогсвесвојезлобе

23СтановничеЛивана,којисвијашгнездоукедрима, какоћешбитимилостивкадтеснађуболови,болкао кодженекојапорођа!

24Такоживја,говориГоспод,кадбиКонија,син Јоакимов,царЈудин,биопечатнамојојдеснојруци, ипакбихтеотераоодатле;

25Ипредаћутеурукеонихкојитражетвојудушу,иу рукеонихчијегселицабојиш,чакиуруке Навуходоносора,царававилонског,иурукеХалдејаца

26Иизбацићутебеитвојумајкукојатејеродилау другуземљу,гдесенистеродили;иондећетеумрети.

27Алиуземљуукојужеледасеврате,тамосенеће вратити

28Јелиовајчовек,Конија,презрениидол,разбијени?

Јелионпосудаукојојнемазадовољства?Заштосу одбачени,онињеговопотомство,ибаченисууземљу којунепознају?

29Земљо,земљо,земљо,чујречГосподњу

30ОвакоговориГоспод:Запишитеовогчовекакао бездетног,човекакојинећеуспетиусвојимданима;јер ниједанчовекодњеговогпотомстванећеуспети седећинапрестолуДавидовомивладајућивишеуЈуди ПОГЛАВЉЕ23

1Тешкопастиримакојиуништавајуирасејавајуовце пашемоје,говориГоспод

2ЗатоовакоговориГоспод,БогИзраиљев,против пастиракојипасународмој:Растералистестадомојеи отералиих,инистеихпосетили;ево,јаћувас походитизазлоћувашихдела,говориГоспод.

3Исакупићуостатаксвојиховацаизсвихземаљакуда самихрасејаоивратићуихуњиховеторове;ибиће

недостајати,говориГоспод

5Ево,долазедани,говориГоспод,кадаћуподићи Давидуправеднуизданак,ицарћевладатиибити срећан,ичинићесудиправдуназемљи

6УњеговимданимаЈудаћебитиспасена,иИзраиљће живетибезбедно;иовојењеговоимекојимћегазвати: Господ,нашаправда

7Зато,ево,долазедани,говориГоспод,кадасевише нећеговорити:ЖивјеГоспод,којијеизвеосинове Израиљевеизземљемисирске;

8Али:ЖивјеГоспод,којијеизвеоиводиопотомство домаИзраиљевогизземљесевернеиизсвихземаљау којесамихрасејао;ионићеживетиусвојојземљи 9Срцемијесломљеноуменизбогпророка,свемисе коститресу;каопијанчовексам,каочовеккогајевино савладало,збогГосподаизбогречисветостињегове 10Јерјеземљапунапрељубника;јерзбогклетве земљатугује;пријатнаместапустињесуосушена,и њиховпутјезао,ињиховасиланијеправа

11Јерипророкисвештениксубезбожници;да,удому свомнађохњиховузлобу,говориГоспод

12Затоћеимпутњиховбитикаоклизавпутутами: бићетераниипашћенањему;јерћуимдонетизло, годинуњиховогпохода,говориГоспод

13ИвидеосамлудосткодпророкаСамарије; пророковалисууимеВаалаинавелисумојнарод Израиљаназаблуду

14Видехикодјерусалимскихпророкаједнустрашну ствар:чинепрељубуиходеулажима;јачајуруке злочинаца,дасениконевратиодсвојебезакоња;сви сумикаоСодома,астановницињеникаоГомора 15ЗатоовакоговориГосподнадвојскамазапророке: Ево,хранићуихпелиномипићуихводомжучи,јерод јерусалимскихпророкаизиђебезбожностпоцелој земљи.

16ОвакоговориГосподнадвојскама:Неслушајте речипророкакојивампророкују;онивасчине сујетним;говоревиђењасвогсрца,анеизуста Господњих

17Јошговореонимакојимепрезиру:Господјерекао: Имаћетемир;иговоресвакомекоходипожељисвог срца:Нећевасзадеситизло

18ЈеркојестајаоусаветуГосподњемиразумеоичуо речњегову?Којечуваоречњеговуичуоје?

19Гле,вихорГосподњиизлазиујарости,чаки страшанвихор;тешкоћепастинаглавубезбожника 20ГневГосподњинећесевратитидокнеизвршиидок

21Нисампослаоовепророке,аонисуистрчали;нисам имговорио,аонисуипакпророковали

24Можелисекосакритинатајнаместадагајане видим?говориГоспод.Зарјанеиспуњавамнебои земљу?говориГоспод

25Чуосамштаговорепророци,којипророкујулажу мојеиме,говорећи:Сањаосам,сањаосам.

26Доклећеовобитиусрцупророкакојипророкују лажи?Да,онисупророципреваресвогасопственог срца;

27Којимиследаћеучинитидамојнародзаборави мојеимесвојимсновимакојесвакичовекпричасвом ближњем,каоштосуњиховиочевизаборавилимоје имезбогВала

28Пророккојисања,некапричасан;ионајкоимареч моју,некаговориречмојуверноШтајеплеваса пшеницом?говориГоспод

29Нијелиречмојакаоватра,говориГоспод,икао чекићкојиразбијастену?

30Зато,ево,јасампротивпророка,говориГоспод, којикрадуречимојесвакиодсвогближњег.

31Ево,јасампротивпророка,говориГоспод,који говоресвојимјезицимаиговоре:Онговори

32Ево,јасампротивонихкојипророкујулажнеснове, говориГоспод,иказујуих,изаводенародмојсвојим лажимаисвојомлакомисленошћу;ајаихнисампослао нитиимзаповедио;затонећеништакориститиовом народу,говориГоспод

33Акадтезапитаовајнарод,илипророк,или свештеникговорећи:„КаквојебремеГосподње?“,тада ћешимрећи:„Каквобреме?Јаћувасоставити“, говориГоспод

34Аштосетичепророка,исвештеника,инародакоји кажу:„БремеГосподње“,јаћуказнититогчовекаи његовдом

35Овакоћетеговоритисвакисвомеближњемуисваки свомебрату:ШтајеГоспододговорио?и:Штаје Господрекао?

36ИбремеГосподњевишенепомињите,јерће свакомеречбитињеговобреме;јерстеизврнулиречи живогБога,Господанадвојскама,Боганашег

37Овакоћешрећипророку:ШтатијеГоспод одговорио?и:ШтајеГосподрекао?

38Алипоштокажете:„БремеГосподње“,затоовако говориГоспод:„Затоштокажетеовуреч:Бреме Господње,ајасамвампослаоговорећи:Некажите: БремеГосподње;“

39Зато,ево,ја,чакија,сасвимћутезаборавити,и оставићутебеиградкојисамдаотебиитвојимоцима, иодбацићутеиспредсебе.

40Идонећунавасвечнуругањеивечнусрамотукоја сенећезаборавити

ПОГЛАВЉЕ24

1Господмипоказа,игле,двекорпесасмоквамастоје предхрамомГосподњим,наконштојеНавуходоносор, царвавилонски,одвеоизЈерусалимазаробљенике Јеконију,синаЈоакимовог,цараЈудиног,икнезове Јудине,дрводељеиковаче,иодвеоихуВавилон 2Једнакорпајеималавеомадобресмокве,башкаооне којепрвозру;адругакорпајеималавеомалоше смокве,којесенисумоглејести,јерсубилетолико

3ТадамиречеГоспод:„Штавидиш,Јеремија?“Аја рекох:„Смокве,добресмокве,веомадобре,алоше смокве,веомалоше,којесенемогујести,толикосу лоше.“

4ОпетмидођеречГосподњаговорећи:

5ОвакоговориГоспод,БогИзраиљев:Каооведобре смокве,такоћупризнатионекојисуодведениу ропствоизЈуде,којесампослаоизовогместауземљу Халдејскурадињиховогдобра

6Јерћуихпогледатинадоброивратићуихуову земљу;исазидаћуих,анећуихсрушити;изасадићуих, анећуихишчупати

7Идаћуимсрцедамепознају,дасамјаГоспод;и бићемојнарод,ајаћубитињиховБог;јерћесе вратитикменисвимсрцемсвојим

8Икаоштосулошесмокве,којесенемогујести, толикосулоше;заистаовакоговориГоспод:Такоћу датиСедекију,цараЈудиног,ињеговекнезове,и остатакЈерусалимакојисуосталиуовојземљи,ионе којиживеуземљимисирској:

9Ипредаћуихдабудурасејанипосвимкраљевствима земљенањиховунесрећу,дабудуруглоипословица,

отерам

10Ипослаћумеђуњихмач,гладипомор,докихне истребимсаземљекојусамдаоњимаињиховим оцима

ПОГЛАВЉЕ25

1РечкојадођеЈеремијизасавнародЈудинчетврте годинеЈоакима,синаЈосијиног,цараЈудиног,тоје билапрвагодинаНавуходоносора,цараВавилона; 2КојујепророкЈеремијарекаоцеломнародуЈудином исвимстановницимаЈерусалимаговорећи:

3ОдтринаестегодинеЈосије,синаАмоновог,цара Јудиног,падоданас,тојестдвадесеттрећегодине,реч Господњадођекмени,ијавамговорихраноустајући иговорећи;аливинеслушасте

4ИГосподвамјеслаосвесвојеслугепророке, устајућираноишаљућиих;аливинистеслушалинити степригнулиухосвоједачујете

5Ирекоше:„Вратитесесадасвакисасвогзлогпутаи одзлихделасвојих,иживитеуземљикојујеГоспод даовамаивашимоцимазаувекидовека“

6Инеидитезадругимбоговимадаимслужитеида имсеклањате,инераздражујтемеделимасвојихруку; ијавамнећуучинитиништалоше.

7Алименистепослушали,говориГоспод,дабистеме разгњевилиделимарукусвојих,насвојуштету 8ЗатоовакоговориГосподнадвојскама:Затошто нистепослушалиречимоје,

Јеремија

12Идогодићесе,кадсенавршиседамдесетгодина,да ћуказнитицарававилонскогитајнарод,говори Господ,зањиховобезакоње,иземљухалдејску,и учинићујевечномпустоши.

13Идонећунатуземљусвесвојеречикојесам изрекаопротивње,свештојенаписаноуовојкњизи, штојеЈеремијапрорекаопротивсвихнарода

14Јерћеимсеслужитимногинародиивелики краљеви;ијаћуимузвратитипоњиховимделимаипо делимањиховихруку

15ЈеровакомиговориГоспод,БогИзраиљев:Узмииз мојерукечашувинаовоггневаидајдајепијусви народикојиматешаљем.

16Ипиће,ипотресесе,иполудећезбогмачакојићу послатимеђуњих

17ТадаузехчашуизрукеГосподњеинапојихсве народекојимамеГосподпосла

18Наиме,ЈерусалимиградовеЈудине,ицаревењегове икнезовењегове,даихучинипустошћу, страхопоштовањем,подсмехомипроклетством,као штоједанас;

19Фараон,царегипатски,ињеговеслуге,ињегови кнезови,исавњеговнарод;

20Исавпомешанинарод,исвицаревиземљеУз,исви царевиземљеФилистејаца,иАскалон,иАза,иЕкрон, иостатакАзота,

21Едом,иМоав,исиновиАмонови,

22ИсвицаревиТира,исвицаревиСидона,ицареви острвакојасусонестранемора,

23Дедан,иТема,иБуз,исвикојисуукрајњим угловима,

24ИсвикраљевиАрабијеисвикраљевимешаних народакојиживеупустињи,

25ИсвицаревиЗимрија,исвицаревиЕлама,исви царевиМиђана,

26Исвицаревисеверни,далекииблиски,једанс другим,исвацарствасветакојасуналицуземље;и царСесахапићезањима

27Затоимреци:ОвакоговориГосподнадвојскама, БогИзраиљев:Пијтеиопијајтесе,иповраћајтеи падајте,инеустајтевишезбогмачакојићупослати међувас

28Аакоодбијудаузмучашуизтвојерукедапију, ондаћешимрећи:ОвакоговориГосподнадвојскама: Пићете

29Јер,ево,почињемдапуштамзлонаградкојисезове мојимименом,изардаостанетесасвимнекажњени? Нећетеостатинекажњени;јерћумачпозватинасве становникеземље,говориГосподнадвојскама

30Затопророкујпротивњихсвеоверечиирециим: Господћерикатисвисинеиизсветогпребивалишта свогапустићеглассвој;снажноћерикатина пребивалиштесвоје;викаћекаооникојигазегрожђе противсвихстановниказемље

31Букаћестићичакдокрајеваземље;јерГосподима парницусанародима,судићесесасвакимтелом; предаћебезбожникемачу,говориГоспод.

32ОвакоговориГосподнадвојскама:Гле,злоћеићи однародадонарода,ивеликивихорћесеподићиса крајеваземље.

33ИпобијениодГосподабићетогданаодједногкраја земљедодругогкрајаземље;нећебитиоплакани,нити

34Јаукајте,пастири,ивапите,иваљајтесеупепелу,ви првацистада;јерсуседанивашегклањаивашег расејавањаиспунили;ипашћетекаопријатнапосуда

35Ипастиринећеиматикудадапобегну,нитићепрви одстадаиматиспасење.

36Чућесегласвапајапастираијаукпрвакастада,јер јеГосподопустошиоњиховупашу

37Имирнанасељасууништеназбогжестокоггнева Господњег

38Напустиојесвојесклоништекаолав;јерјењихова земљаопустошеназбогсвирепостиугњетачаизбог његовогжестокоггнева ПОГЛАВЉЕ26

1УпочеткувладавинеЈоакима,синаЈосијиног,цара Јудиног,дођеоваречодГосподаговорећи: 2ОвакоговориГоспод:Станиудвориштедома ГосподњегаиговорисвимградовимаЈудиним,који долазедасепоклонеудомуГосподњем,сверечикоје тизаповедамдаимкажеш;неумањиниједнеречи 3Акобудетако,послушаћеиодвратићесесвакичовек одсвогзлогпута,дасепокајемзбогзлакојенамеравам даимучинимзбогзлањиховихдела

4Ирециим:ОвакоговориГоспод:Акомене послушатеходећипозаконумом,којисамвам поставио,

5даслушатеречислугумојих,пророка,којесамвам слао,иустајућираноишаљућиих,аливинисте слушали;

6ТадаћуучинитидаовајдомбудекаоШило,идаовај градбудепроклетствосвимнародиманаземљи

7СвештенициипророциисавнародчушеЈеремију гдеговоритеречиудомуГосподњем.

8КадЈеремијаизговорисвештомујеГоспод заповедиодакажецеломнароду,ухватишега свештенициипророциисавнародговорећи:„Сигурно ћешумрети“

9ЗаштосипророковаоуимеГосподњеговорећи:‘Овај домћебитикаоСилом,иовајградћебитипустбез становника?’ИсавнародсеокупиопротивЈеремијеу домуГосподњем

10КадсукнезовиЈудиничулито,дошлисуизцаревог

11Тадарекошесвештенициипророцикнезовимаи свемународуговорећи:Овајчовекјезаслужансмрти, јерјепророковаопротивовогграда,каоштостечули

12ТадаречеЈеремијасвимкнезовимаисвемународу

Јеремија

становнике;јермејезаистапослаоГосподквамада вамговоримсвеоверечи.

16Тадарекошекнезовиисавнародсвештеницимаи пророцима:Овајчовекниједостојансмрти,јернамје говориоуимеГосподаБоганашега.

17Тадаустадошенекиодстарешиназемљеирекоше целомнародномзборуговорећи:

18МихајМораштанинпророковаувремеЈезекије, цараЈудиног,иречецеломнародуЈудиномговорећи: ОвакоговориГосподнадвојскама:Сионћебити преоранкаоњива,аЈерусалимћепостатигомиле рушевина,агорадомакаошумскевисине 19ЈелигаЈезекија,царЈудин,исавЈудапогубили? ЗарсенијебојаоГосподаимолиоГоспода,иГосподсе покајаозбогзлакојеимјеизрекао?Такобисмомогли нанетивеликозлодушамасвојим.

20АбешеичовеккојипророковашеуимеГосподње, Урија,синСемајинизКиријат-Јарима,који пророковашепротивовогградаипротивовеземљепо свимЈеремијинимречима:

21АкадцарЈоаким,сасвимсвојимјунацимаисвим кнезовима,чуњеговеречи,цартражидагапогуби;али кадУријачу,уплашисеипобегне,иодеуЕгипат;

22АцарЈоакимпослаљудеуЕгипат,наимеЕлнатана, синаАхборовог,инекељудесњимуЕгипат.

23ИизведошеУријуизЕгиптаидоведошегацару Јоакиму;којигаубимачемибацињеговомртвотелоу гробовеобичногнарода.

24АлирукаАхикама,синаСафановог,билајес Јеремијом,даганепредадуурукенародудагапогуби ПОГЛАВЉЕ27

1УпочеткувладавинеЈоакима,синаЈосијиног,цара Јудиног,дођеоваречЈеремијиодГосподаговорећи: 2ОвакомиговориГоспод:Направисебиоковеи јармовеиставиихнавратсвој,

3Ипошаљитеихцаруедомскомицарумоавскоми царуамонскомицарутирскомицарусидонском, прекогласникакојидолазеуЈерусалимкСедекији, царуЈудином;

4Изаповедиимдакажусвојимгосподарима:Овако говориГосподнадвојскама,БогИзраиљев:Овакоћете рећисвојимгосподарима:

5Јасамствориоземљу,човекаиживотињекојесуна њој,својомвеликомсиломисвојомиспруженомруком, идаосамјекомегодмисеучинилоприкладним 6АсадасамдаосвеовеземљеурукеНавуходоносора, царававилонског,слугесвог;изверипољскесамму даодамуслуже 7Исвићенародислужитињемуисинуњеговоми синуњеговогсина,докнедођевремезањеговуземљу; итадаћемуслужитимногинародиивеликикраљеви 8Идогодићеседанародицарствокојенебуде служилотомНавуходоносору,царувавилонском,и којенебудеставиловратасвогаподјарамцара вавилонског,тајћународказнити,говориГоспод, мачемиглађуипомором,докихнеистребимњеговом руком

9Затонеслушајтесвојепророке,нисвојеврачаре,ни

10Јервампророкујулаж,давасудаљеодвашеземље,

11Алинародекојиподвлачевратсвојподјарамцара

уњој

12ИСедекији,царуЈудином,говориосамсвеоверечи: „ПоднеситевратовесвојеподјарамцараВавилонаи служитењемуинародуњеговомиживите“

13Заштодапогинете,тиитвојнарод,одмача,од гладииодпомора,каоштојеГосподрекаопротив народакојинећеслужитицарувавилонском?

14Затонеслушајтеречипророкакојивамговоре: ‘Нећетеслужитицарувавилонском’;јервампророкују лаж

15Јерихнисампослао,говориГоспод,негопророкују лажуимемоје,дабихвасотераоидабистепогинули, виипророцикојивампророкују

16Иговорихсвештеницимаисвемуовомнароду говорећи:ОвакоговориГоспод:Неслушајтеречи својихпророкакојивампророкујуговорећи:Ево, сасудидомаГосподњегускороћесевратитииз Вавилона;јервампророкујулаж

17Неслушајтеих;служитецаруВавилонаиживите; заштобиовајградбиоразорен?

18АлиакосупророцииакојеречГосподњасњима, некасесадазаузмукодГосподанадвојскамадасасуди којисуосталиудомуГосподњемиудомуцара ЈудиногиуЈерусалимунеодууВавилон

19ЈеровакоговориГосподнадвојскамазастубовеи замореизаподножјаизаостатаксудовакојису осталиуовомграду,

20КојеНавуходоносор,царвавилонски,нијеузеокада јеодвеоуропствоЈеконију,синаЈоакимовог,цара Јудиног,изЈерусалимауВавилон,исвевеликаше ЈудинеиЈерусалима;

21Да,овакоговориГосподнадвојскама,Бог Израиљев,осасудимакојиостајуудомуГосподњеми удомуцараЈудеиЈерусалима;

22ОдвешћеихуВавилониондећебитидоданакада ихпоходим,говориГоспод;тадаћуихдовестигореи вратитиихнаовоместо

ПОГЛАВЉЕ28

1Идогодисеистегодине,напочеткувладавине Седекије,цараЈудиног,четвртегодине,петогмесеца, дамиречеАнанија,синАзуров,пророкизГаваона,у домуГосподњем,предсвештеницимаисвимнародом, говорећи:

2ОвакоговориГосподнадвојскама,БогИзраиљев:

3Задвепунегодиневратићунаовоместосвесудове

6ЧакипророкЈеремијарече:Амин!Господнека учинитако!Господнекаиспунитвојеречикојеси прорекао,давратисудоведомаГосподњегисвештоје одведеноуропствоизВавилонанаовоместо.

7Ипак,послушајсадаовуречкојуговоримутвоје ушииуушисвеганарода;

8Пророцикојисубилипременеипретебеоддавнина пророковалисупротивмногихземаљаипротив великихкраљевстава,орату,злуипошасти

9Пророккојипророкујемир,кадсеречпророкова испуни,тадаћесепознатидагајеГосподзаиста послао

10ТадапророкАнанијаскидејарамсавратапророка Јеремијеисломига

11ИречеАнанијапредсвимнародомговорећи:Овако говориГоспод:ТакоћусломитијарамНавуходоносора, царававилонскога,савратасвихнародазадвепуне годинеИпророкЈеремијаодесвојимпутем

12ТададођеречГосподњапророкуЈеремији,поштоје пророкАнанијасломиојарамсавратапророка Јеремије,говорећи:

13ИдиирециАнанијиговорећи:ОвакоговориГоспод: Сломиосидрвенејармове,алићешимнаправити гвозденејармове

14ЈеровакоговориГосподнадвојскама,БогИзраиљев: „Метаосамгвозденијарамнавратсвимовим народима,даслужеНавуходоносору,цару вавилонском;ислужићему;изверипољскедаосамму.

15ТадаречепророкЈеремијапророкуАнанији: „Слушајсада,Ананија;Господтенијепослао,неготи чинишдасеовајнародуздаулаж.“

16ЗатоовакоговориГоспод:Ево,одбацујемтесалица земље;овегодинећешумрети,јерсинаучаваопобуну противГоспода.

17ТакојепророкАнанијаумроистегодине,уседмом месецу

ПОГЛАВЉЕ29

1АовосуречиписмакојејепророкЈеремијапослао изЈерусалимаостаткустарешинакојисуодведениу ропство,исвештеницимаипророцима,ицеломнароду којијеНавуходоносородвеоуропствоизЈерусалимау Вавилон;

2(ПослетогаотидошеизЈерусалимацарЈехонијаи царицаиевнуси,кнезовиЈудеиЈерусалима,дрводеље иковачи;)

3ПрекоЕласе,синаСафановог,иГемарије,сина Хелкијиног,(којејеСедекија,царЈудин,послаоу ВавилонкНавуходоносору,царувавилонском), говорећи:

4ОвакоговориГосподнадвојскама,БогИзраиљев, свимакојисуодведениуропство,којесамодвеоиз ЈерусалимауВавилон;

5Градитекућеиживитеуњима;садитебаштеиједите њиховеплодове;

6Узмитеженеирађајтесиновеикћери;иузимајте женезасвојесинове,идајтесвојекћеримужевима,да рађајусиновеикћери;дасеондеумножите,ане умањите.

7Итражитемирградаукојисамвасодвеокао заробљенике,имолитесеГосподузањега;јерћетеу његовоммируиматимир 8ЈеровакоговориГосподнадвојскама,БогИзраиљев: Некаваснеобмањујувашипророциивашиврачари којисумеђувама,нитислушајтесвојесновекоје сањате

9Јервамлажнопророкујуумојеиме;јаихнисам послао,говориГоспод

10ЈеровакоговориГоспод:КадсеуВавилонунаврши седамдесетгодина,походићувасиизвршићувамсвоју добруреч,враћајућиваснаовоместо

11Јерјазнамнамерекојемислимзавас,говори Господ,намеремира,анезла,давамдамочекивани крај

12Тадаћетемепризватииотићићетеимолићетеми се,ијаћувасуслишити

13Итражићетемеинаћићетеме,кадамебудете тражилисвимсрцемсвојим.

14Идаћувамсенаћи,говориГоспод;ивратићуваше ропство,исабраћувасизсвихнародаисасвихместа кудасамвасодвео,говориГоспод;ивратићувасна местоодаклесамвасодвеоуропство

15Јеркажете:Господнамјеподигаопророкеу Вавилону;

16ЗнајтедаовакоговориГосподоцарукојиседина престолуДавидовом,иосвемнародукојиживиуовом граду,иовашојбраћикојанисуотишласвамау ропство:

17ОвакоговориГосподнадвојскама:Ево,послаћуна њихмач,гладипомор,иучинићуихкаогнуснесмокве којесенемогујести,толикосузле

18Игонићуихмачем,глађуипомором,ипредаћуих дабудурасељенипосвимцарствимаземље,дабуду проклетствоиужас,подсмехиругањемеђусвим народимакудасамихотерао

19Јернисупослушалиречимоје,говориГоспод,које самимпослаопрекослугусвојих,пророка,устајући раноишаљућиих;аливинехтедохтедапослушате, говориГоспод.

20Слушајте,дакле,речГосподњу,свивиизропства којесампослаоизЈерусалимауВавилон:

21ОвакоговориГосподнадвојскама,БогИзраиљев,о Ахаву,синуКолајином,иоСедекији,синуМасијином, којивампророкујулажумојеиме:Ево,јаћуих предатиурукеНавуходоносору,царувавилонском,и онћеихпобитипредвашимочима;

22ИодњихћесепроклетисвиизгнанициЈудиникоји сууВавилонуговорећи:Господнекатеучиникао

Јеремија

Господњем,засвакогчовекакојијелудиправисе пророком,дагабацишутамницуиукладе.

27Зашто,дакле,нисиукориоЈеремијуАнатоћанина, којисеправипророкомзавас?

28ЈерзатопослакнамауВавилонговорећи:Ово ропствоједуго;градитекућеиживитеуњима;и садитебаштеиједитењиховрод

29ИсвештеникСофонијапрочитаовописмопророку Јеремији

30ТададођеречГосподњаЈеремијиговорећи: 31Пошаљисвимаизропстваговорећи:Овакоговори ГосподзаСемајуНехеламитјана:Затоштовамје Семајапророковао,ајаганисампослао,инавеовасда сеуздатеулаж,

32ЗатоовакоговориГоспод:Ево,казнићуСемају Нехеламитцаињеговопотомство;нећеиматичовека даживимеђуовимнародом,нитићевидетидоброкоје ћуучинитисвомнароду,говориГоспод,јерјеучио побунипротивГоспода.

ПОГЛАВЉЕ30

1РечкојадођеЈеремијиодГосподаговорећи:

2ОвакоговориГоспод,БогИзраиљев:Напишиу књигусверечикојесамтиговорио.

3Јер,ево,долазедани,говориГоспод,кадаћувратити ропствосвогнародаИзраиљаиЈуде,говориГоспод;и вратићуихуземљукојусамдаоњиховимоцима,иони ћејепоседовати

4АовосуречикојејеГосподрекаооИзраелуиоЈуди 5ЈеровакоговориГоспод:Чулисмогласдрхтања, страха,анемира

6Питајтесадаивидитедаличовекпорађадете?Зашто видимсвакогчовекасарукаманабедримасвојим,као женуупорођају,исвалицасупобледела?

7Јао!Јерјетајданвелик,дамунијераван;тојечаки временевољеЈаковљеве;алићесеизњеспасти.

8Јерћеседогодитиуонајдан,говориГосподнад војскама,даћусломитијарамњеговствогвратаи покидаћутвојеокове,истранцимувишенећеслужити.

9НегоћеслужитиГосподуБогусвомеиДавидуцару своме,когаћуимподићи

10Затосенебој,слугомојЈакове,говориГоспод,ине плашисе,Израиљу;јер,ево,јаћутеизбавитииз даљинеипотомствотвојеизземљеропствањиховог;и Јаковћесевратитиибићеупокојуимиру,иникога нећеплашити

11Јерјасамстобом,говориГоспод,датеспасем;ако иистребимсвенародемеђукојимасамтерасејао,ипак нећуистребититебе,негоћутеказнитисмерноинећу теоставитисасвимнекажњеног

12ЈеровакоговориГоспод:„Ранатвојајенеизлечива, аранатвојатешка“

13Неманикогадасезаузмезатвојуствар,дате превијем;немашлековазаисцељење

14Свитвојиљубавницизаборавилисуте;нетражете; јерсамтераниораномнепријатеља,казномокрутног, збогмноштватвојегбезакоња;јерсусетвојигреси умножили

15Заштоплачешзбогсвојеневоље?Твојатугаје неизлечивазбогмноштватвогбезакоња;јерсусетвоји

16Затоћесвикојитепрождирубитипрождирани;и

17Јерћутивратитиздрављеиисцелићутеодтвојих

говорећи:ОвојеСион,коганиконетражи

18ОвакоговориГоспод:Ево,вратићуропствошатора Јаковљевихисмиловаћусенапребивалиштањегова;и градћесесаградитинасвојојгомили,ипалатаће остатипосвомобичају

19Иизњихћеизлазитихвалаигласонихкојисе веселе;иумножићуих,инећеихбитимало;такођећу ихпрославити,инећебитимали

20Идецаћеимбитикаопре,искупштинаћеимбити утврђенапредамном,иказнићусвекојиихугњетавају. 21Ивеликашићењиховибитиодњихсамих,и управникћењиховизаћиизњиховесредине;и учинићудасеонприближи,ионћесеприближитик мени;јеркојетајкојијеодлучиосвојесрцедасе приближикмени?говориГоспод

22Ибићетемојнарод,ајаћубитивашБог.

23Гле,вихорГосподњиидесбесом,вихорнепрестани; сболомћепастинаглавубезбожника

24ЖестокгневГосподњинећесевратитидокнеучини идокнеиспунинамересрцасвога;упоследњедане схватићетето

1Уистовреме,говориГоспод,бићуБогсвим породицамаИзраиљевим,ионићебитимојнарод 2ОвакоговориГоспод:Народкојијеостаоодмача нашаојемилоступустињи,чакиИзраел,кадсам отишаодагауспавам

3Господмисејавиооддавнинаговорећи:Да, љубављувечномљубимте,затотепривлачим милошћу

4Опетћутесазидати,ибићешсазидана,девице Израиљева;опетћешсеукраситисвојимтампонимаи излазићешуиграмаонихкојисевеселе

5ЈошћешсадитивинограднагорамаСамарије;они којигасадећегасадитиијешћегакаообичнухрану. 6ЈерћедоћиданкадаћестражаринагориЈефремовој повикати:Устаните,ихајдемонаСионкГосподуБогу нашем.

7ЈеровакоговориГоспод:Певајтеодрадостиза

8Ево,довешћуихизземљесевернеисакупићуихса

Јеремија

12ЗатоћедоћиипеватинависиниСиона,исливаћесе кадобротиГосподњој,запшеницуизавиноизауље, изамладунцеовацаиговеда;идушаћеимбитикао заливенабашта;ивишесенећетуговати.

13Тадаћеседевојкарадоватиуигри,имладићии старцизаједно;јерћуњиховутугупретворитиурадост, иутешићуих,иобрадоваћуиходњиховетуге 14Инаситићудушусвештеникапретилошћу,инарод ћесемојнасититимоједоброте,говориГоспод

15ОвакоговориГоспод:ГлассечууРами,јауки горкиплач;Рахилаплачезасвојомдецоминехтедеда сеутешизасвојудецу,јерихнема 16ОвакоговориГоспод:Ускратиглассвојодплачаи очисвојеодсуза,јерћеседелотвојенаградити,говори Господ;ивратићесеизземљенепријатељске 17Ииманадеутвојкрај,говориГоспод,даћесетвоја децавратитиусвојуграницу 18ЧуосамЈефремакакосеовакожали:Казниосиме, ијасамбиокажњенкаоволненавикнутнајарам; обратиме,иобратићусе;јерситиГоспод,Богмој 19Заиста,поштосамсеобратио,покајаосамсе;и поштосамбиопоучен,удариосамсепобутини: постидеосамсе,да,чаксамсепостидео,јерсам поднеопоругумладостисвоје

20ЈелиЈефреммојдрагисин?Јелионмилодете?Јер откадсамговориопротивњега,јошувекгасеискрено сећам;затосумиутробиузнемиренизбогњега;заиста ћумусесмиловати,говориГоспод.

21Постависебипутоказе,начинисебивисокегомиле; усмерисрцесвојекадруму,капутукојимсиишла; вратисе,девицеИзраиљева,вратисеуовесвоје градове

22Доклећешселутати,кћериодметница?Јерје Господстворионештоновоназемљи,женаће опколитичовека

23ОвакоговориГосподнадвојскама,БогИзраиљев: ЈошћесеовимречимабавитиземљаЈудинаиградови њени,кадвратимњиховоропство:Господте благословио,стаништеправде,горосветиње

24ИживећеусамојЈудииусвимградовимањеним заједноратариионикојиидусастадима

25Јерсамнаситиоуморнудушуиобновиосваку жалобнудушу.

26Тадасепробудихивидех;исанмибешесладак

27Ево,идудани,говориГоспод,кадаћузасејатидом ИзраиљевидомЈудинсеменомљудскимисеменом зверињим

28Идогодићеседакаоштосамбдионадњима, ишчупавајућиирушијући,обарајући,уништавајућии мучећи,такоћубдетинадњима,зидајућиисадећи, говориГоспод

29Утеданевишенећеговорити:„Очевисујели киселогрожђе,адецитрнузуби“

30Алисвакоћеумретизасвојебезакоње;свакомеко једекиселогрожђе,трнућезуби

31Ево,идудани,говориГоспод,кадаћусклопити новизаветсдомомИзраиљевимисдомомЈудиним: 32Непозаветукојисамсклопиосањиховимоцима оногданакадасамихузеозарукудаихизведемиз земљеегипатске;којисумојзаветпрекршили,иако самимбиомуж,говориГоспод

33Алиовоћебитизаветкојићусклопитисадомом

34Инећевишеучитисвакисвогближњегисваки

сећатигрехањиховог

35ОвакоговориГоспод,којидајесунцезасветлост дању,иуредбемесецаизвездазасветлостноћу,који раздвајаморекадмуталасихуче;Господнадвојскама јеимењегово:

36Акотеуредбепрестануиспредмене,говориГоспод, ондаћеипотомствоИзраиљевопрестатидабуденарод предамномзаувек

37ОвакоговориГоспод:Акосенебогореможе измерити,итемељиземљедолеистражити,ијаћу одбацитисвепотомствоИзраиљевозасвештосу учинили,говориГоспод

38Ево,долазедани,говориГоспод,кадаћесеград

обилазићеГоту.

40Исвадолиналешеваипепела,исвапољадопотока

срушитидовека

ПОГЛАВЉЕ32

1РечкојадођеЈеремијиодГосподадесетегодине Седекије,цараЈуде,којајебилаосамнаестагодина Навуходоносора 2ЈерјетадавојскацараВавилонаопселаЈерусалим,а пророкЈеремијабиојезатворенудвориштузатвора којејебилоукућицараЈудиног

3ЈергајеСедекија,царЈудин,затвориоговорећи: „Заштопророкујешиговориш:ОвакоговориГоспод: Ево,предаћуовајградурукецарувавилонском,ион ћегаосвојити;“

4ИСедекија,царЈудин,нећеизбећиизрукуХалдејаца, негоћесигурнобитипредатурукецаруВавилонском, иговорићесњимустаууста,ињеговеочићегледати његовеочи;

5ИодвешћеСедекијууВавилон,иондећебитидокга непоходим,говориГоспод;акосеиборитеса Халдејцима,нећетеиматиуспеха

6АЈеремијарече:„ДођемиречГосподњаговорећи: 7Ево,Анамеил,синСалума,стрицатвог,доћићек тебиговорећи:КупимојуњивукојајеуАнатоту,јер имашправооткупадајекупиш

10Ипотписахдоказе,запечатихих,позвахсведокеи измерихмуновацнаваги.

11Узех,дакле,купопродајнидоказ,ионајкојијебио запечаћенпозаконуиобичају,ионајкојијебио отворен:

12ИдадохкупопродајнизаписВаруху,синуНерије, синаМаасијиног,предАнамеилом,синоммогстрица, ипредсведоцимакојисупотписаликупопродајну књигу,предсвимЈеврејимакојисуседелиудворишту затвора

13ИзаповедихВарухупредњимаговорећи:

14ОвакоговориГосподнадвојскама,БогИзраиљев: Узмиоведоказе,овајкуповнизапис,изапечаћении овајотворенизапис,иставиихуземљанупосудуда трајумногодана

15ЈеровакоговориГосподнадвојскама,БогИзраиљев: Кућеипољаивиноградићесеопетпоседоватиуовој земљи

16КадсампредаокупопродајнизаписВаруху,сину Ниријином,помолиосамсеГосподуговорећи: 17О,ГосподеБоже!гле,тисистворионебоиземљу својомвеликомсиломииспруженомруком,иништа тинијепретешко:

18Типоказујешмилостхиљадама,ивраћашбезакоње отацаунаручједецењиховепослењих;Велики,Силни Бог,Господнадвојскама,имемује, 19Великусаветуисилануделу;јерсуочитвоје отворененасвепутевесиноваљудских:дасвакоме дашпопутевимањеговимипоплодовимадела његових

20Којисиучиниознакеичудесауземљиегипатској, чакдоданас,иуИзраиљу,имеђудругимљудима;и стекаосисебииме,каоштоједанас;

21ИизвеосинародсвојИзраиљаизземљеегипатске знацимаичудима,иснажномруком,ииспруженом мишицом,ивеликимстрахом;

22Идаосиимовуземљу,закојусисезаклеоњиховим оцимадаћешимједати,земљуукојојтечемеди млеко;

23Иуђошеизаузешеје;алинисупослушалигластвој нитисуходилипозаконутвоме;нисуучинилиништа одсвегаштосиимзаповедиодачине;затосинањих довеосвеовозло.

24Евобрда,долазедоградадагаосвоје;иградје преданурукеХалдејцима,којисеборепротивњега, збогмача,гладиипомора;ионоштосирекао,збилосе; иево,видиш

25Атисимирекао,ГосподеБоже,куписебињивуза новаципозовисведоке,јерјеградпредануруке Халдејаца

26ТададођеречГосподњаЈеремијиговорећи: 27Ево,јасамГоспод,Богсвакогтела:ималиишта претешкозамене?

28ЗатоовакоговориГоспод:Ево,даћуовајградуруке ХалдејцимаиурукеНавуходоносору,цару вавилонском,ионћегаосвојити

29АХалдејци,којисеборепротивовогграда,доћиће изапалићеовајград,испалићегазаједносакућамана чијимсукрововимаприносилитамјанВаалуи изливалижртвепијаницедругимбоговима,дабиме

30ЈерсиновиИзраиљевиисиновиЈудиничинесамо

31Јермијеовајградбиоразјашњењемоггневаимог

гауклонимиспредсебе,

32ЗбогсвегзласиноваИзраиљевихисиноваЈудиних, којесучинилидабимеразгневили,они,њихови цареви,њиховикнезови,њиховисвештенициињихови пророци,иљудиЈудиниистановнициЈерусалима

33Иокренулисумилеђа,анелице;иакосамихучио, устајућираноиучећиих,ипакнисупослушалида примепоуку

34Алисупоставилисвојегнусобеудомукојисезове мојимименом,дагаоскврне.

35ИсаградишеузвишицеБаалове,којесуудолини синаЕномовог,дабипроводилисвојесиновеисвоје кћерикрозогањМолоху;штоимнисамзаповедио, нитимијепалонапаметдачинеовугнусобу,да наведуЈудунагрех

36Асада,зато,овакоговориГоспод,БогИзраиљев,за овајград,закојикажете:Бићепредатурукецару Вавилонскоммачем,глађуипомором;

37Ево,сакупићуихизсвихземаља,кудасамихотерао угневусвом,ујаростисвојојиувеликојјарости;и вратићуихнаовоместо,иучинићудаживебезбедно 38Ионићебитимојнарод,ајаћубитињиховБог: 39Идаћуимједносрцеиједанпут,дабимесебојали довека,задобросвојеизадобродецесвојепослењих: 40Исклопићусњимавечнизаветдасенећуокренути одњихдаимчинимдобро;негоћуимстрахсвој ставитиусрцадасенеудаљеодмене

41Да,радоваћусезбогњихчинећиимдобро,и засадићуихуовојземљисигурносвимсрцемсвојими целомдушомсвојом

42ЈеровакоговориГоспод:Каоштосамдовеонаовај народсвеововеликозло,такоћудовестинањихсве доброкојесамимобећао

43Икуповаћесењивеуовојземљи,закојукажете: Пустаје,безљудииживотиња;датајеуруке Халдејцима

44Људићекуповатињивезановац,ипотписивати сведокеипечатитиих,ипозиваћесведокеуземљи ВенијаминовојиуместимаокоЈерусалима,иу градовимаЈудиним,иуградовимагора,иуградовима долине,иуградовимајуга;јерћувратитињихово ропство,говориГоспод.

1ИречГосподњадођеЈеремијидругипут,докјејош биозатворенудвориштутамнице,говорећи: 2ОвакоговориГоспод,којијествориоњу,Господкоји јујеобликоваодајеутврди;Господјењеговоиме;

Јеремија

јарости,избогсвењиховезлобесакриосамлицесвоје одовогграда.

6Ево,донећумуздрављеиисцељење,иисцелићуих,и открићуимобиљемираиистине.

7ИвратићуропствоЈудиноиропствоИзраиљевои сазидаћуихкаоштосубилипре

8Иочистићуиходсвегбезакоњањиховог,којимсу згрешилипротивмене;иопростићусвабезакоња њихова,којимасузгрешилиикојимасупреступили противмене

9Ибићемиимерадости,хвалаичастпредсвим народимаземље,којићечутисвадобракојаимчиним; ибојаћесеидрхтаћезбогсведобротеизбогсвег благостањакојемучиним

10ОвакоговориГоспод:Опетћесечутинаовомместу, закојекажетедаћебитипусто,безчовекаибезстоке, уградовимаЈудинимипоулицамаЈерусалима,којесу пусте,безчовека,безстановникаибезстоке, 11Гласрадостиигласвесеља,гласмладожењеиглас невесте,гласонихкојиговоре:ХвалитеГосподанад војскама,јерјеГосподдобар,јерједовекамилост његова;ионихкојидоносежртвухвалеудом ГосподњиЈерћувратитиропствоземљекаоштоје билопре,говориГоспод

12ОвакоговориГосподнадвојскама:Опетћенаовом месту,којејепусто,безљудиибезживотиња,иусвим његовимградовима,битинасељепастиракојиће тератисвојастададапочивају.

13Уградовимагорским,уградовимадолински,иу градовимајужним,иуземљиВенијаминовој,иу местимаокоЈерусалима,иуградовимаЈудиним,стада ћеопетпролазитиподрукамаоногакојиимјавља, говориГоспод

14Ево,долазедани,говориГоспод,кадаћуизвршити онодоброштосамобећаодомуИзраиљевомидому Јудином

15УтеданеиутовремеучинићудаДавидуизрасли изданакправедности;ионћечинитисудиправдуу земљи

16УтеданеЈудаћебитиспасена,иЈерусалимће живетибезбедно;иовојеимекојимћесезвати: Господ,нашаправедност

17ЈеровакоговориГоспод:Давидуникаданеће недостајатичовеккојићеседетинапрестолудома Израиљевог;

18НитићесвештеницимаЛевитиманедостајатичовек предамномдаприносижртвепаљеницеидапали жртвеоджитаиданепрестаноприносижртву.

19ИдођеречГосподњаЈеремијиговорећи:

20ОвакоговориГоспод:Акоможетепрекршитимој заветданаимојзаветноћи,иданебудеданаиноћиу својевреме;

21ТаданекасераскинеимојзаветсаДавидом,слугом мојим,данебиимаосинадавладанањеговом престолу;исаЛевитима,свештеницима,слугама мојим

22Каоштосевојсканебесканеможеизбројати,нити сепесакморскинеможеизмерити,такоћуумножити потомствоДавида,слугесвога,иЛевитекојимислуже 23ИдођеречГосподњаЈеремијиговорећи: 24Зарнеразмишљашштаовајнародговориговорећи:

ИсакаиЈакова;јерћувратитињиховоропствои смиловаћуимсе

ПОГЛАВЉЕ34

1РечкојадођеЈеремијиодГоспода,када Навуходоносор,царвавилонски,исвањеговавојска,и свацарстваземљеподњеговомвлашћу,исвинароди, ратовалисупротивЈерусалимаипротивсвихњегових градова,говорећи:

2ОвакоговориГоспод,БогИзраиљев:Идииговори Седекији,царуЈудином,ирециму:Овакоговори Господ:Ево,даћуовајградурукецаруВавилонском,и онћегаспалитиогњем.

3Инећешизбећиизњеговеруке,негоћешсигурно

тобомустаууста,иотићићешуВавилон

4АличујречГосподњу,Седекија,царуЈудин:Овако говориГосподзатебе:Нећешпогинутиодмача.

5Алићешумретиумиру;икаоштосуспаљивали отцитвоји,пређашњикраљевикојисубилипретебе, такоћеспаљиватикадзатебе;иоплакиваћете говорећи:Јао,господару!јерјаизречихреч,говори Господ

6ТадапророкЈеремијаречесвеоверечиСедекији, царуЈудином,уЈерусалиму, 7КадсевојскацараВавилонаборилапротив ЈерусалимаипротивсвихпреосталихградоваЈуде, противЛахисаипротивАзеке,јерсутиутврђени градовиосталиодградоваЈуде

8ОвојеречкојадођеЈеремијиодГоспода,наконшто јецарСедекијасклопиозаветсасвимнародомкојије биоуЈерусалиму,даимобјавислободу;

9Дасвакичовекпустинаслободусвогслугуисваки човексвојуслушкињу,биоЈеврејинилиЈеврејка;да никонеслужисебиодњих,наимеЈеврејинубрату своме.

10Акадсвикнезовиисавнародкојијесклопиозавет чушедасвакитребадапустинаслободусвогслугуи свакисвојуслушкињу,даимвишениконеслужи,онда послушашеипустишеих

11Алипослесеокренушеивратеслугеислушкиње

Јеремија

аливашиоцименисупослушалинитисупригнулиухо своје.

15Исадастесеобратилииучинилионоштоје исправноумојимочима,објавившислободусваки свомближњем;исклопилистезаветпредамному домукојисезовемојимименом

16Аливистесеокренулииоскрнавилиимемоје,и свакичовекјевратиосвогслугуисвакичовексвоју слушкињу,којестепустилинаслободукадимјевоља била,иучинилистеихпокорнимдавамбудуслугеи слушкиње

17ЗатоовакоговориГоспод:Нистемепослушали објављујућислободу,свакисвомбратуисвакисвом ближњему;ево,јавамобјављујемслободу,говори Господ,мачу,поморуиглади;иучинићудабудете расељенипосвимцарствимаземаљским.

18Идаћуљудимакојисупреступилимојзавет,који нисуизвршилиречизаветакојисусклопилипреда мном,кадасупресеклителенадвојеипрошлиизмеђу његовихделова,

19КнезовиЈудиниикнезовиЈерусалима,евнусии свештенициисавнародземље,којијепролазиоизмеђу делователета;

20Предаћуихурукенепријатељањиховихиуруке онихкојитражењиховудушу;ињиховаћемртватела битихранаптицаманебескимизверимаземаљским

21АСедекију,цараЈудиног,ињеговекнезовепредаћу урукењиховихнепријатеља,иурукеонихкојитраже њиховудушу,иурукевојскецараВавилона,којаје

отишлаодвас

22Ево,јаћузаповедити,говориГоспод,ивратићуиху овајград;ионићесеборитипротивњега,иосвојићега, испалићегаогњем;иградовеЈудинећупретворитиу пустошбезстановника.

ПОГЛАВЉЕ35

1РечкојадођеЈеремијиодГосподауданеЈоакима, синаЈосијиног,цараЈудиног,говорећи:

2ИдиукућуРехавејацаиговорисњима,идоведииху домГосподњи,уједнуодсоба,идајимвинадапију

3ТадаузехЈазанију,синаЈеремије,сина Хавазинијиног,ињеговубраћу,исвењеговесинове,и цеодомРехавоваца;

4ИуведохихудомГосподњи,усобусиноваАнана, синаИгдалијиног,човекаБожјег,којајебилапоред собекнежева,којајебилаизнадсобеМаасије,сина Шалумовог,чувараврата.

5ИпоставихпредсиноведомаРехавитовалонцепуне винаичаше,ирекохим:Пијтевино

6Алионирекоше:Нећемопитивино,јернамје Јонадав,синРихавов,отацнаш,заповедиоговорећи: Непијтевино,нивинисиновивашидовека

7Нећетеградитикуће,нитићетесејатисеме,нитићете садитивиноград,нитићетегаимати;негоћетесве своједанеживетиушаторима,дабистедугоживелиу земљиукојојстестранци.

8ТакосмопослушалигласЈонадава,синаРихавовог оцанашег,усвемуштонамјезаповедио,данепијемо винасвегданасвог,ми,жененаше,синовинашии кћеринаше;

9Нитидаградимокућеукојимаћеможивети;нити имамовиноград,нињиве,нисемена:

11Алидогодисе,кадаНавуходоносор,царвавилонски, дођеуземљу,дарекосмо:Хајдемо,идемоуЈерусалим, дасебојимовојскеХалдејскеивојскеСиријскеЗато остадосмоуЈерусалиму.

12ТададођеречГосподњаЈеремијиговорећи:

13ОвакоговориГосподнадвојскама,БогИзраиљев: ИдиирециљудимаЈудејинимистановницима Јерусалима:Зарнећетепримитипоукудаслушатеречи моје?говориГоспод.

14РечиЈонадава,синаРихавовог,којимјезаповедио синовимасвојимданепијувино,испуњавајусе;јердо данаснепијуништа,негослушајузаповестсвогоца. Алисамвамговорио,устајућираноиговорећи;алиме нистепослушали

15Ипослаосамвамсвесвојеслугепророке,устајући раноишаљућиихговорећи:Вратитесесадасвакиса

мененепослуша

17ЗатоовакоговориГосподБогнадвојскама,Бог Израиљев:Ево,јаћудовестинаЈудуинасве становникеЈерусалимасвезлокојесамизрекаопротив њих;јерсамимговорио,алинисуслушали;изваосам их,алинисуодговарали

18АЈеремијаречедомуРехавитанаца:Овакоговори Господнадвојскама,БогИзраиљев:Затоштосте послушализаповестЈонадава,оцасвога,идржалисве заповестињегове,ичинилисвештовамјезаповедио, 19ЗатоовакоговориГосподнадвојскама,Бог Израиљев:Јонадаву,синуРехавовом,нећенедостајати човеккојистојипредамномдовека

ПОГЛАВЉЕ36

1АдогодисечетвртегодинеЈоакима,синаЈосијиног, цараЈудиног,дадођеоваречЈеремијиодГоспода говорећи:

2Узмисебисвитаккњигеинапишиуњемусверечи којесамтиговориопротивИзраиљаипротивЈудеи противсвихнарода,одданакадсамтиговорио,од данаЈосијиних,пасведоданас

3МождаћедомЈудинчутисвезлокојенамеравамда

4ТадаЈеремијапозваВаруха,синаНиријиног;иВарух

Јеремија

7МождаћепринетисвојумолитвупредГосподаи вратићесесвакисасвогзлогпута;јерјевеликигневи јаросткојујеГосподизрекаопротивовогнарода 8ИВарух,синНиријин,учинисвекакомузаповеди пророкЈеремија,читајућиукњизиречиГосподњеу домуГосподњем

9ИдогодисепетегодинеЈоакима,синаЈосијиног, цараЈудиног,деветогмесеца,даобјавишепостпред ГосподомсвемународууЈерусалимуисвемународу којидођеизградоваЈудинихуЈерусалим

10ТадапрочитаВарухукњизиЈеремијинеречиудому Господњем,уодајиГемарије,синаСафановог,писара, увишемдворишту,наулазууновавратадома Господњег,предсвимнародом

11КадјеМихаја,синГемарије,синаСафановог,чуоиз књигесверечиГосподње, 12Затимсиђеуцаревдом,уписаревусобу;игле,сви кнезовисеђахуонде,иЕлисамаписар,иДелаја,син Семајин,иЕлнатан,синАхборов,иГемарија,син Сафанов,иСедекија,синАнанијин,исвикнезови 13ТадаимМихајаиспричасверечикојејечуо,кад Варухпрочитакњигународу.

14ЗатосвикнезовипослашеЈудију,синаНетанијиног, синаСелемијиног,синаКушијевог,кВаруху,говорећи: „Узмиусвојурукусвитаккојисичитаоуушинароду идођи“ТакоВарух,синНиријин,узесвитакусвоју рукуидођекњима

15Аонимурекоше:„Седисадаипрочитајнамтоу уши“ИВарухимпрочитатоууши

16Кадчушесветеречи,уплашесеиједанидруги,и рекошеВаруху:„Сигурноћемоцарујавитисвеове речи“

17ИупиташеВарухаговорећи:Рецинамсада,какоси написаосвеоверечиизњеговихуста?

18ТадаимВаруходговори:„Онмијеизговориосве оверечисвојимустима,ајасамихмастиломнаписаоу књигу.“

19ТадарекошекнезовиВаруху:„Иди,сакријсе,тии Јеремија,иниконеканезнагдесте“

20Иуђошекцаруудвориште,асвитакоставишеу собиЕлисамеписара,ииспричашесверечицару

21ТадапослацарЈудијудадонесесвитак;ионгаузе изЕлисаме,писаревесобе.ИЈудигапрочитапред царемипредсвимкнезовимакојистајахупоредцара

22Ацарјеседеоузимскојкућидеветогмесеца;ипред њимјегорелаватранаогњишту.

23ИдогодиседакадЈехудипрочитатрииличетири листа,исечегаперорезомибациуватрукојајебилана огњишту,доксесавсвитакнесагореуватрикојаје биланаогњишту

24Алисенисууплашилинитисураздералисвоје хаљине,ницар,нитибилокојиодњеговихслугукоји сучулисвеоверечи

25Ипак,Елнатан,ДелајаиГемаријасусезаузеликод цараданеспалисвитак,алионихнијепослушао 26АлицарзаповедиЈерахмеилу,синуАмелеховом,и Сераји,синуАзријеловом,иСелемији,сину Авдиловом,даухватеВарухаписараиЈеремију пророка;алиихГосподсакри

27ТададођеречГосподњаЈеремији,поштоцарспали свитакиречикојеВарухнаписаизЈеремијинихуста,

написаоуњојговорећи:ДоћићецарВавилонскии уништитиовуземљуиистребитиизњељудеи животиње?

30ЗатоовакоговориГосподЈоакима,цараЈудиног: „НећеиматиникогадасединапрестолуДавидовом,и његовомртвотелобићебаченодањунаврућину,а ноћунамраз“

31Казнићуњегаипотомствоњеговоислугењеговеза њиховобезакоње;идовешћунањих,инастановнике Јерусалима,инаљудеЈуде,свезлокојесамизрекао противњих;алионинисупослушали.

32ТадаЈеремијаузедругисвитакидадегаВаруху, писару,синуНиријином;којинаписауњемуиз ЈеремијинихустасверечикњигекојујеЈоаким,цар Јудин,спалиоуогњу;идодадеимсејошмного сличнихречи ПОГЛАВЉЕ37

1ИцарСедекија,синЈосијин,владаојеуместоКоније, синаЈоакимовог,когајеНавуходоносор,цар вавилонски,поставиозацарауземљиЈудиној 2Алинион,нислугењегове,нинародземљене послушашеречиГосподњекојејеговориопреко пророкаЈеремије

3АцарСедекијапослаЈухала,синаСелемијиног,и Софонију,синаМаасијиног,свештеника,кпророку Јеремијиговорећи:„ПомолисесадаГосподуБогу нашемзанас.“

4Јеремијајеулазиоиизлазиомеђународ,јерганису бацивалиузатвор

5ТадајефараоновавојскаизашлаизЕгипта;икадсу ХалдејцикојисуопседалиЈерусалимчуливестоњима, отишлисуизЈерусалима

6ТададођеречГосподњапророкуЈеремијиговорећи: 7ОвакоговориГоспод,БогИзраиљев:Овакоћетерећи царуЈудином,којивасјепослаокменидамепитате: Ево,фараоновавојска,којаједошладавампомогне, вратићесеуЕгипат,усвојуземљу

8Халдејцићесевратитииборићесепротивовогграда, освојићегаиспалићегаватром.

9ОвакоговориГоспод:Неварајтесамисебеговорећи: Халдејцићесигурноотићиоднас;јернећеотићи.

10ЈерчакидастепоразилисвувојскуХалдејацакоји себорепротиввас,идамеђуњимаостанусамо рањеници,ипакбиусталисвакиизсвогшатораи

Јеремија

14ТадаречеЈеремија:„Лажноје;нисампребегао Халдејцима.“Алиганијепослушао,затоИријаузе Јеремијуиодведегакнезовима

15ЗатосекнезовиразгневишенаЈеремију,ударишега ибацегаутамницуукућуписараЈонатана,јерјебеху претворилиутамницу

16КадЈеремијабиушаоутамницуиуколибе,и Јеремијајетамоостаомногодана;

17ТадапослацарСедекијаидоведеганапоље;ицар гатајноупитаусвојојкућиирече:Ималикакваречод Господа?АЈеремијарече:Има;јерћешбитипредату рукецарававилонског

18ЈеремијаречецаруСедекији:„Штасамсагрешио тебиилитвојимслугамаилиовомнароду,тестеме бацилиутамницу?“

19Гдесусадавашипророцикојисувампророковали говорећи:ЦарВавилонанећедоћинаваснинаову земљу?

20Затосадачуј,молимте,господарумој,цару:некасе мојамолбауслишипредтобом,даменевратишукућу Јонатанаписара,данебихтамопогинуо

21ТадајецарСедекијазаповедиодазатвореЈеремију удвориштезатвораидамудајусвакиданкомадхлеба изулицепекара,доксенепотрошисавхлебуграду ТакојеЈеремијаостаоудвориштузатвора.

ПОГЛАВЉЕ38

1ТадаСефатија,синМатанов,иГодолија,син Пасхуров,иЈукал,синСелемијин,иПасхуров,син Малхијин,чушеречикојеЈеремијаречецеломнароду говорећи:

2ОвакоговориГоспод:Коостанеуовомграду, погинућеодмача,гладиипомора;акоодеХалдејцима, живеће,јерћемуживотбитиплен,иживеће

3ОвакоговориГоспод:Овајградћесигурнобитидат урукевојсцицараВавилона,којаћегаосвојити.

4Затокнезовирекошецару:„Молимоте,некасеовај човекпогуби,јертимеслабирукератникакојису осталиуовомградуирукецелогнарода,говорећиим такверечи;јеровајчовекнетражидобробитовог народа,негозло“

5ТадаречецарСедекија:„Ево,утвојимјерукама,јер царнијетајкојиможебилоштаучинитипротивтебе“

6ТадаухватишеЈеремијуибацишегаутамницу Малхије,синаАмелеховог,којајебилаудворишту тамнице;испустишеЈеремијуконопцимаАутамници небешеводе,негоблато,иЈеремијасеутонуублато.

7АкадАвдемелехЕтиопљанин,једанодевнухакоји субилиуцаревомдому,чудасуЈеремијубацилиу тамницу;царјетадаседеонаВенијаминовојкапији; 8Авдемелехизађеизцаревогдомаиречецару: 9Господарумојцару,овиљудисуучинилизлоусвему штосуучинилипророкуЈеремији,когасубацилиу тамницу;ионћеумретиодгладинаместугдеје;јер немавишехлебауграду 10ТадацарзаповедиАвдемелехуЕтиопљанину говорећи:Узмиодавдетридесетљудисасобоми изведиЈеремијупророкаизтамницепренегоштоумре 11Авдемелехузељудесасобомиуђеуцаревдомпод ризницу,иузеодатлестаребаченекрпеистаретруле

14ТадапослацарСедекија,иузексебипророка ЈеремијуутрећиулазкојијеудомуГосподњем;ирече царЈеремији:Питаћутенешто;некријништаодмене. 15ТадаЈеремијаречеСедекији:„Акотиоткријем,зар менећешпогубити?Иакотидамсавет,зарменећеш послушати?“

16ТадасецарСедекијатајнозаклеЈеремијиговорећи: ТакоживГоспод,којинамјествориоовудушу,нећу тепогубити,нитићутепредатиурукеовихљудикоји тражетвојудушу

17ТадаречеЈеремијаСедекији:ОвакоговориГоспод, Богнадвојскама,БогИзраиљев:Акозаистаизађешк кнезовимацарававилонског,ондаћетвојадуша живети,иовајграднећебитиспаљеногњем;и живећештиитвојдом

18АлиаконеизађешккнезовимацараВавилона,онда ћеовајградбитидатурукеХалдејаца,ионићега спалитиватром,итинећешизбећиизњиховеруке 19АцарСедекијаречеЈеремији:„БојимсеЈудејакоји супрешлиурукеХалдејаца,даменепредајууњихове руке,идаменеисмеју“

20АлиЈеремијарече:НећетеизбавитиМолимте, послушајгласГосподњикојитиговорим,ибићети добро,идушатвојаћеживети

21Алиакоодбијешдаизађеш,овојеречкојумије Господобјавио:

22Игле,свеженекојесуосталеудомуцараЈудиног бићеодведенекнезовимацараВавилонског,итежене ћерећи:„Пријатељитвојисутенапалиинадвладали суте;ногесутиутонулеублатоивратилесусе назад“

23Такоћеодвестисветвојеженеитвојудецу Халдејцима;инећешизбећиизњиховеруке,негоћете ухватитирукацараВавилона;иучинићешдаовајград будеспаљеногњем.

24ТадаречеСедекијаЈеремији:„Никонемојсазнатиза оверечи,инећешумрети“

25Алиакокнезовичујудасамразговараостобоми дођуктебиикажути:Објавинамсадаштасирекао цару,немојтокритиоднас,инећемотепогубити;ни штатијецаррекао,

26Тадаћешимрећи:„Упутиосамсвојумолбуцаруда меневратиуЈонатановукућудатамоумрем.“

27ТададођошесвикнезовикЈеремијиипиташега;а онимодговорипремасвимовимречимакојејецар

Јеремија

2АједанаестегодинеСедекијине,четвртогмесеца, деветогданаумесецу,градјеразорен.

3ИсвикнезовицараВавилонауђошеиседошена средњаврата,Нергалсарезер,Самгар-Нево,Сарсехим, Рабсарис,Нергалсарезер,Рабмаг,сасвимосталим кнезовимацараВавилона

4АкадихугледаСедекија,царЈудин,исвиратници, побегошеиизађошеизграданоћупутемцаревогврта, крозвратаизмеђудвазида;ионизађепутемравнице

5АлихалдејскавојскапођезањимаистижеСедекију уЈерихонскимравницама;икадагаухватише, одведошегапредНавуходоносора,царававилонског,у РивлууземљиЕматској,гдемуонизречепресуду.

6ТадацарВавилонапокласиновеСедекијинеуРивли предњеговимочима;такођецарВавилонапокласве племићеЈудине.

7Осимтога,Седекијијеископаоочиисвезаога ланцимадабигаодвеоуВавилон

8Халдејциспалишецаревдомикућенародаватроми срушишезидинеЈерусалима

9ТадајеНевузарадан,заповедникстраже,одвеоу ропствоуВавилоностатакнародакојијеостаоуграду ионекојисупребегликњему,заједносаосталим народомкојијепреостао

10АлиНевузарадан,заповедникстраже,оставиоједео сиромашнихљуди,којинисуималиништа,уземљи Јудиној,идаоимјевиноградеипољауистовреме 11ТадаНавуходоносор,царвавилонски,нареди Навузарадану,заповедникустраже,увезисаЈеремијом:

12Узмигаидоброгапази,инечинимуништалоше; негоучинисњимоноштотикаже.

13ТадапослаНевузарадан,заповедникстраже,и Невусасвана,РавсарисаиНергал-Сарезера,Равмага,и свекнезовецараВавилона;

14ИпослашетеузешеЈеремијуиздвориштазатвораи предадошегаГодолији,синуАхикама,синаСафановог, дагаодведекући;ионостадемеђународом.

15АречГосподњадођеЈеремијидокјебиозатворену двориштутамницеговорећи:

16ИдиирециАвдемелехуЕтиопљанину:Овако говориГосподнадвојскама,БогИзраиљев:Ево,јаћу извршитиречисвојенаовајградназло,аненадобро; ионећесеиспунититогданапредтобом.

17Алитеизбавићууонајдан,говориГоспод,инећеш битипредатурукељудимакојихсебојиш 18Јерћутесигурноизбавити,инећешпастиодмача, негоћетиживотбитиплен,јерсисеуменеуздао, говориГоспод.

ПОГЛАВЉЕ40

1РечкојадођеЈеремијиодГоспода,поштогаје Невузарадан,заповедникстраже,отпустиоизРаме,кад гајеухватиовезаногуланцимамеђусвимакојису билиодведениуропствоизЈерусалимаиЈуде,којису билиодведениуропствоуВавилон 2АкапетанстражеузеЈеремијуиречему:Господ,Бог твој,изречеовозлонаовоместо

3Господјетодовеоиучиниокакојерекао;затошто стесагрешилиГосподуинистепослушалигласњегов, затовасјеовоснашло

4Асада,ево,данастеослобађамланацакојисубили

доброипогоднодаидеш,ондеиди 5Адоксејошнијевратио,рече:„Вратисеикод Годолије,синаАхикама,синаСафановог,когајецар вавилонскипоставиоуправникомнадградовима Јудиним,иостанисњиммеђународом;илиидикуда годтисечинизгоднимдаидеш“Тадамузаповедник стражедадехрануинаградуипустигадаиде 6ТадаодеЈеремијакГодолији,синуАхикамовом,у Миспуинастанисесњиммеђународомкојијеостаоу земљи

7Акадсвизаповедницивојскештобехунапољу,они ињиховиљуди,чушедајецарвавилонскипоставио Годолију,синаАхикамовог,зауправникауземљиида

земље,онекојинисуодведениуропствоуВавилон; 8ТададођошекГодолијиуМиспу,Исмаило,син Нетанијин,иЈохананиЈонатан,синовиКаријини,и Сераја,синТанхуметов,исиновиЕфајаНетофаћанина, иЈезанија,синМаахаћанина,ониињиховиљуди

9ИГодолија,синАхикама,синаСафановог,заклесе њимаињиховимљудимаговорећи:Небојтесе служитиХалдејцима;останитеуземљиислужитецару вавилонском,ибићевамдобро.

10Штосеменетиче,ево,јаћуживетиуМиспида служимХалдејцима,којићедолазитикнама;ави скупљајтевино,летњевоћеиуље,истављајтеиху својепосуде,иживитеусвојимградовимакојесте освојили

11Истотако,кадасвиЈеврејикојисубилиуМоаву,и међуАмонцима,иуЕдому,икојисубилиусвим земљама,чушедајецарВавилонаоставиоостатакЈуде идајепоставионадњимаГодолију,синаАхикама, синаСафановог;

12ЧаксусеисвиЈеврејивратилиизсвихместакуда субилипротерани,идошлисууземљуЈудину,код Годолије,уМиспу,исабралисувеомамноговинаи летњегвоћа

13Јоханан,синКаријин,исвизаповедницивојскекоји субилинапољудођошекГодолијиуМиспу, 14Ирекошему:„ЗнашлизаистадајеВалис,цар Амонскихсинова,послаоИсмаила,синаНетанијиног, датеубије?“АлиГодолија,синАхикамов,неповерова им.

15ТадаЈоанан,синКаријин,речеГодолијиуМиспи тајноговорећи:„ПустимедаодемдаубијемИсмаила, синаНетанијиног,аниконећесазнатиЗаштобите убиодасесвиЈудејикојисусесакупилиокотебе

1АседмогмесецадођеИсмаило,синНетаније,сина

Јеремија

десетљудисњим,кГодолији,синуАхикамовом,у Миспу;иондеједошехлебзаједноуМиспи.

2ТадаустаИсмаил,синНетанијин,идесетљудикоји бехусњим,иударишемачемГодолију,сина Ахикамовог,синаСафановог,иубишега,когајецар Вавилонскипоставиозауправниказемље

3ИсмаилјетакођепобиосвеЈеврејекојисубилис њим,чакисаГодолијом,уМиспи,иХалдејцекојису сетамонашли,иратнике

4ИдогодиседругогданапоштојеубиоГодолију,а никонијезнаозато,

5ТададођошенекиизСихема,изСиломаииз Самарије,чакосамдесетљуди,обријанихбрада, раздераниходећа,ипосечених,саприносимаи тамјаномурукама,даихдонесуудомГосподњи 6АИсмаил,синНетанијин,изађеизМиспедаимсе сусретне,плачућисвевремедокјеишаоИкадих срете,речеим:ДођитекГодолији,синуАхикамовом 7Акаддођошеусредграда,Исмаило,синНетанијин, побиихибациихусредјаме,ониљудикојибехус њим

8Алимеђуњимасенађедесетљудикојирекоше Исмаилу:„Неубијајнас,јеримамоблагоупољу, пшеницеијечма,уљаимеда“Онсеуздржиине погубиихмеђуњиховомбраћом.

9АјамаукојујеИсмаилбациосвателаљудикојеје побиозбогГодолије,билајеонакојујенаправиоцар АсаизстрахаодБасе,цараИзраиљевог;иИсмаил,син Нетанијин,напуниојепобијенима

10ТадаИсмаилодведеуропствосавостатакнарода којијебиоуМиспи,чакицаревекћери,исавнарод којијеостаоуМиспи,којијеНевузарадан,заповедник страже,повериоГодолији,синуАхикамовом;иИсмаил, синНетанијин,одведеихуропствоиодедапређе Амонцима

11АликадаЈоханан,синКаријин,исвизаповедници војскекојисубилисњимчушезасвезлокојеучини Исмаил,синНетанијин,

12Тадасуузелисвељудеиотишлидасебореса Исмаилом,синомНетанијиним,инашлисугакод великеводекојајеуГаваону

13КадсавнародкојијебиосаИсмаиломвидео Јоанана,синаКаријиног,исвезаповедникевојскекоји субилисњим,обрадовалисусе

14ТадасесавнародкојијеИсмаилодвеоуропствоиз МиспевратиоиотишаокодЈоанана,синаКаријиног.

15АлиИсмаил,синНетанијин,побегаојеодЈоханана саосамљудииотишаојекАмонцима.

16ТадаузеЈоанана,синаКаријиног,исвезаповеднике војскекојибехусњим,савостатакнародакојибеше повратиоодИсмаила,синаНетанијиног,изМиспе, поштојеубиоГодолију,синаАхикамовог,храбре ратнике,иженеидецуиевнухе,којебешевратиоиз Гаваона, 17ИотишлисуинастанилисеунасељуКимам,којеје близуВитлејема,дабиотишлиуЕгипат, 18ЗбогХалдејаца;јерсуихсебојали,јерјеИсмаил, синНетанијин,убиоГодолију,синаАхикамовог,кога јецарВавилонапоставиозауправникауземљи

1Тадаприступишесвизаповедницивојске,иЈоанан,

2ИречеЈеремијипророку:Некасенашамолбаприми предтобом,имолисезанасГосподуБогусвоме,за савовајостатак;(јернасјеосталосамомалоодмногих, каоштонаствојеочивиде)

3ДанамГоспод,Богтвој,покажепуткојимћемоићи иштаћемочинити

4ТадаимречепророкЈеремија:„Чуосамвас;ево, молићусеГосподу,Богувашем,повашимречима;и свештовамГоспододговори,јаћувамобјавити;нећу вамништазатајити“

5ТадарекошеЈеремији:Господнекабудеистинити верансведокмеђунамааконеучинимосвештонамје Господ,Богтвој,послао

6Билодоброилизло,слушаћемогласГосподаБога нашег,кометешаљемо;данамбудедоброкада слушамогласГосподаБоганашег

7АпоследесетданадођеречГосподњаЈеремији.

8ТадапозваЈоанана,синаКаријиног,исве заповедникевојскекојесубилесњим,исавнародод најмањегдонајвећег,

9Иречеим:ОвакоговориГоспод,БогИзраиљев,коме мепосластедамуизнесемвашумолбу;

10Акоидаљеостанетеуовојземљи,ондаћувас сазидати,анећувассрушити,изасадићувас,анећу васишчупати;јерсекајемзбогзлакојесамвамучинио 11Небојтесецарававилонског,когасебојите;не бојтегасе,говориГоспод;јерсамјасвамадавас спасемидавасизбавимизњеговеруке

12Ипоказаћуваммилост,дабивамсесмиловаоида бивасвратиоувашуземљу

13Алиакокажете:Нећеможиветиуовојземљи,нити ћемослушатигласГоспода,Богасвога,

14Говорећи:Не,негоћемоотићиуземљуЕгипатску, гденећемовидетират,нитичутизвуктрубе,нитићемо битигладнихлеба;иондећеможивети.

15Асада,заточујтеречГосподњу,остатакЈудин: ОвакоговориГосподнадвојскама,БогИзраиљев:Ако сепотпуноусмеритедауђетеуЕгипатиодетедасе тамонастаните,

16Тадаћеседогодитидаћевасмач,когастесебојали, стићитамоуземљиегипатској,иглад,којестесе бојали,пратићевастамоуЕгипту;иондећетепомрети 17Такоћебитисасвимљудимакојисеокренудаиду

Јеремија

21Иево,данасвамтообјавих;аливинистепослушали гласГосподаБогасвога,нитибилоштазбогчегамеје послаоквама

22Затосадазнајтедаћетепогинутиодмача,гладии поморанаместукудажелитедаидетеидасетамо настаните

ПОГЛАВЉЕ43

1ИдогодиседакадЈеремијасвршиговорећисвему народусверечиГосподаБогањиховог,збогкојихгаје ГосподБогњиховпослаокњима,свеоверечи, 2ТадаречеАзарија,синОсајин,иЈоанан,синКаријин, исвиохолиљудиговорећиЈеремији:Лажноговориш; Господ,Богнаш,нијетепослаодакажеш:Неидиу Египатдасеондеборавиш.

3АлиВарух,синНиријин,техушкапротивнасданас предаурукеХалдејаца,данаспогубеиодведукао заробљеникеуВавилон.

4ТакоЈоанан,синКаријин,исвизаповедницивојскеи савнароднисупослушалигласГосподњидаостануу земљиЈудиној.

5АлиЈоханан,синКаријин,исвизаповедницивојске поведошесавостатакЈуде,којисевратишеизсвих народа,кудасубилирастерани,даживеуземљи Јудиној;

6Чакимушкарцеиженеидецуицаревекћериисве људекојејеНевузарадан,заповедникстраже,оставио саГодолијом,синомАхикама,синаСафановог,и ЈеремијомпророкомиВарухом,синомНиријиним

7Такосудошлиуземљуегипатску,јернису послушалигласГосподњи;такосудошличакдо Тафнеса

8ТададођеречГосподњаЈеремијиуТафнесуговорећи: 9Узмивеликокамењеурукесвојеисакријгауглину уцигланикојајенаулазууфараоновукућууТафнесу, наочигледЈудинихљуди;

10Ирециим:ОвакоговориГосподнадвојскама,Бог Израиљев:Ево,послаћуиузећуНавуходоносора,цара вавилонског,слугусвог,ипоставићуњеговпрестона овокамењекојесамсакрио;ионћеразапетисвој царскишаторнадњим

11Акаддође,ударићеземљуегипатску,икојисуза смрт,предаћесмрти,акојисузаропство,уропство,а којисузамач,мачу

12Изапалићуватруудомовимабоговаегипатских,и онћеихспалитииодвестиуропство;иобућићесеу земљуегипатскукаоштопастироблачисвојухаљину; иотићићеодатлесмиром

13ПоломићеикиповеуВет-Шемешу,којијеуземљи египатској,испалићеватромдомовеегипатскихбогова ПОГЛАВЉЕ44

1РечкојадођеЈеремијизасвеЈеврејекојиживеу земљиЕгипатској,којиживеуМигдолуиуТафнесуи уНофуиуземљиПатрос,говорећи: 2ОвакоговориГосподнадвојскама,БогИзраиљев: ВиделистесвезлокојесамдовеонаЈерусалимина свеградовеЈудине;иево,данассупустош,иниконе живиуњима,

3Збогсвојезлобекојусупочинилидабиме

4Алисамвамслаосвесвојеслугепророке,устајући раноишаљућиихговорећи:„Нечинитеовугнусну стваркојумрзим“

5Алионинисупослушали,нитисупригнулиухосвоје дасеодвратеодсвојезлобе,данепалетамјандругим боговима

6Затосеизлибесмојигневмој,ираспламсасеу градовимаЈудинимипоулицамаЈерусалима;ионису опустошениипустошени,каоштосуданас.

7ЗатосадаовакоговориГоспод,Богнадвојскама,Бог Израиљев:Зашточинитеововеликозлодушамасвојим, истребљујућиизЈудејемушкарцеижене,детеи дојенчад,давамникоганеоставите;

8Тимештомегневитеделимарукусвојих,палећи тамјандругимбоговимауземљиегипатској,гдесте отишлидаживите,дабистесесамиистребилиида бистебилипроклетствоипоругамеђусвимнародима наземљи?

9Зарстезаборавилизлобусвојихотацаизлобуцарева

својихжена,којусупочинилиуземљиЈудинојина улицамаЈерусалима?

10Нисусепонизилинидоданас,нитисусебојали, нитисуходилипомомзакону,нипомојимуредбама, којесампоставиопредвасипредвашеоце 11ЗатоовакоговориГосподнадвојскама,Бог Израиљев:Ево,окренућулицесвојепротиввасназло, идаистребимцелогЈудеја

12ИузећуостатакЈудин,којисуокренулисвојалица даидууземљуегипатскудаондеживе,исвићебити истребљениипастиуземљиегипатској;погинућеод мачаиглади;погинуће,однајмањегдонајвећег,од мачаиглади;ибићепроклетство,иужас,иклетва,и поруга

13Јерћуказнитионекојиживеуземљиегипатској, каоштосамказниоЈерусалим,мачем,глађуипомором: 14ТакоданикоодостаткаЈуде,којисуотишлиу земљуегипатскудатаможиве,нећепобећинити остати,дасевратеуземљуЈуду,укојужеледасе вратедатаможиве;јерсениконећевратитиосимоних којисупобегли

15Тадасвиљудикојисузналидасуњиховежене палилетамјандругимбоговима,исвеженекојесу стајалеонде,великомноштво,чакисавнародкојије живеоуземљиегипатској,уПатросу,одговорише Јеремијиговорећи:

16Штосетичеречикојусинамговориоуиме Господње,нећемотепослушати. 17Алимићемосвакакоучинитисвештоизлазииз

19Икадасмопалилитамјанцарицинебескоји изливалијојжртвеналива,јесмолијојправиликолаче дајојсепоклонимоиизливалијојжртвеналивабез нашихљуди?

20ТадаЈеремијаречецеломнароду,мушкарцимаи женама,ицеломнародукојимујетакоодговорио:

21ЗарсеГосподнијесетиотамјанакојистепалилиу градовимаЈудинимипоулицамаЈерусалима,вии вашиоци,вашицаревиивашикнезовиинародземље, изармунијепалонапамет?

22ТакодаГосподвишенијемогаодатрпизбогзла вашихделаизбоггнусобакојестепочинили;затоје вашаземљапустош,ужасипроклетство,без становника,каоштоједанас

23Затоштостепалилитамјанизатоштосте сагрешилипротивГосподаинистепослушалиглас Господњи,нитистеходилипозаконуњеговом,нипо уредбамањеговим,нипосведочанствимањеговим, затовасјеснашлоовозло,каоштоједанас.

24Јеремијаречесвемународуисвимженама:„Чујте речГосподњу,свиЈудејикојистеуземљиегипатској!“

25ОвакоговориГосподнадвојскама,БогИзраиљев: Вииженеваше,иустимасвојимговоритеирукама својимиспуњаватеговорећи:Испунићемозаветесвоје којесмосезаветовали,даћемопалититамјанцарици небескојиизливатијојжртвеливанице;испунићете заветесвојеиизвршићетезаветесвоје 26ЗаточујтеречГосподњу,свиЈудејцикојиживитеу земљиегипатској:Ево,заклеосамсевеликимименом својим,говориГоспод,дасеимемојевишенеће помињатиуустиманиједногЈудејеуцелојземљи египатскојкојиговори:ЖивјеГосподБог 27Ево,јаћубдетинадњиманазло,аненадобро;и свиљудиЈудиникојисууземљиегипатскојпогинуће одмачаиглади,докихнеистребе

28Ипак,малибројонихкојиизбегнумачвратићесеиз земљеегипатскеуземљуЈудину,исавостатакЈуди, којијеотишаоуземљуегипатскудасетамонастани, знаћечијећеречиостати,мојеилињихове

29Иовоћевамбитизнак,говориГоспод,даћувас казнитинаовомместу,дабистезналидаћесеречи мојесигурноиспунитипротиввасназло:

30ОвакоговориГоспод:Ево,предаћуфараонаВофру, цараегипатског,урукењеговихнепријатељаиуруке онихкојитражењеговудушу,каоштосампредао Седекију,цараЈудиног,урукеНавуходоносора,цара вавилонског,његовогнепријатеља,којијетражио његовудушу.

ПОГЛАВЉЕ45

1РечкојуречепророкЈеремијаВаруху,сину Ниријином,каднаписаоверечиукњигуиз Јеремијинихуста,четвртегодинеЈоакима,сина Јосијиног,цараЈудиног,говорећи: 2ОвакоговориГоспод,БогИзраиљев,теби,Варуху; 3Рекаоси:Тешкомени!ЈерјеГосподдодаотугумојој тузи;изнемогохууздисањусвомеиненађемпокоја 4Овакоћешмурећи:ОвакоговориГоспод:Ево,оно штосамсаградио,срушићу,аоноштосампосадио ишчупаћу,свуовуземљу

5Тражишливеликестваризасебе?Нетражиих;јер,

ПОГЛАВЉЕ46

1РечГосподњакојадођеЈеремијипророкупротив

2ПротивЕгипта,противвојскефараонаНехаона,цара египатског,којајебиланарециЕуфратуКаркемишу, којујеНавуходоносор,царвавилонски,поразио четвртегодинеЈоакима,синаЈосијиног,цараЈуде.

3Наручитештитиоклопиприближитесебоју

4Упрегнитекоње,устанитекоњанициииступитеса шлемовима,наочитекопљаиставитеоклопе.

5Заштоихвидимуплашенеиокренутеназад?И њиховијунацисупоражени,ибежебрзо,инеосврћу се;јерјестрахбиоунаоколо,говориГоспод.

6Некабрзинепобегну,нитинекаснажниумакну; спотакнућесеипашћепремасеверу,кодрекеЕуфрат

7Којеовоштоседижекаопоплава,чијесеводе таласајукаореке?

8Египатседижекаопоплава,иводењеговесе узбуркајукаореке;ионговори:Попећусеипокрићу земљу;уништићуградистановникењегове

9Попнитесе,коњи,иразбеснитесе,кочије;инека изађујунаци,ЕтиопљанииЛибијци,којидржештит,и Лидијци,којидржеизатежулук

10ЈеровоједанГосподаБоганадвојскама,даносвете, дасеосветисвојимнепријатељима;имачће прождријети,инаситићесеиопијекрвљуњиховом;јер ГосподБогнадвојскамаимажртвуусевернојземљи, кодрекеЕуфрат.

11ИдигореуГилеадиузмибалзам,девице,кћери египатска;узалудћешкориститимногелекове,јерсе нећешизлечити.

12Народисучулизатвојусрамоту,итвојвапајје испуниоземљу;јерсесилниспотакаоосилног,и обојицасупализаједно.

13РечкојујеГосподрекаопророкуЈеремијиотоме какоћеНавуходоносор,царвавилонски,доћии ударитиземљуегипатску.

14ОбјавитеуЕгиптуиобјавитеуМигдолуиобјавите уНофуиуТафнесу!Реците:„Станитечврстои спремитесе,јерћемачпрождретиоковас.“

15Заштосутвојихрабриљудизбрисани?Нисусе одржали,јерихјеГосподотерао.

16Учинидамногипадну,једнипадахунадруге;и рекоше:Устаните,дасевратимосвомнародуиу земљунашегпорекла,одмачаугњетавачког 17Викалисутамо:„Фараон,царегипатски,самоје гласгласан,прошлојевреме“

18Такојажив,говориЦар,чијејеимеГосподнад војскама,заистинаћедоћикаоТавормеђугорамаикао

Јеремија

одолели,јерихједошаоданњиховеневољеивреме њиховогпохода.

22Гласћемубитикаозмија;јерћекренутисавојском идоћићенањусасекирама,каодрвосече.

23Посећићејојшуму,говориГоспод,иакосенеможе истражити;јерихјевишенегоскакавацаибезбројни су

24КћиЕгиптабићепосрамљена;бићепредатауруке народасевера

25Господнадвојскама,БогИзраиљев,говори:Ево, казнићумноштвоНоа,ифараона,иЕгипат,сњиховим боговимаињиховимцаревима,чакифараонаисвеоне којисеуњегауздају.

26Ипредаћуихурукеонихкојитражењиховудушу, иурукеНавуходоносора,царававилонског,иуруке његовихслугу;ипослећебитинасељенакаоустара времена,говориГоспод

27Алитисенебој,слугомојЈакове,инеплашисе, Израиљу;јер,ево,јаћутеизбавитииздаљине,и потомствотвојеизземљеропствањиховог;иЈаковће севратитиибићеумируимиру,иникоганеће плашити.

28Небојсе,Јакове,слугомој,говориГоспод,јерсам јастобом;јерћуучинитикрајсвимнародимаукоје самтерасејао;алитебенећуучинитикрај,негоћуте покаратипомери;алитенећуоставитисасвим некажњеног

ПОГЛАВЉЕ47

1РечГосподњакојадођеЈеремијипророкупротив Филистејаца,пренегоштофараонпоразиГазу 2ОвакоговориГоспод:Гле,водеседижусасевераи бићепоплавакојаћесеразлити,ипоплавићеземљуи свештојеуњој,градионекојиживеуњему;тадаће људивикати,исвистановнициземљећекукати

3Набукукопитањеговихснажнихкоња,најуриш његовихколаинатутњавуњеговихточкова,очевисе нећеосвртатинасвојудецузбогслабихруку;

4ЗбогданакојидолазидауништисвеФилистејеида истребиизТираиСидонасвакогпреосталог помоћника;јерћеГосподуништитиФилистеје,остатак земљеКафтора.

5ЋелавостјестигланаГазу;Аскалонјеистребљенса остаткомњиховедолине:доклећешсесећи?

6МачеГосподњи,доклећешјошбитибезмировања?

Стависеукорице,почивајимируј

7Какоможебитимирно,кадмујеГосподдаозадатак противАскалонаипротивморскеобале?Ондегаје одредио

ПОГЛАВЉЕ48

1ПротивМоаваовакоговориГосподнадвојскама,Бог Израиљев:ТешкоНевоу,јерјеразорен;Киријатајимје постиђениосвојен;Мисгавјепостиђениуплашен 2НећевишебитихвалеМоаву;уЕсевонусу смишљализлопротивњега;хајдедагаистребимода небуденародИтићешбитипосечен,Лудиче,мачће тегонити.

3ГласплачадоћићеизХоронаима,пустошењеи

4Моавјеуништен;његовадецасуучиниладасечује

5ЈерћесеприуспонунаЛухитнепрестанодизати

6Бежите,спасавајтесвојеживотеибудитекаовресу пустињи

7Јерзатоштосисеуздаоусвојаделаиусвојеблаго, бићешитиузет;иХемосћеотићиуропствосасвојим свештеницимаисвојимкнезовимазаједно

8Идоћићеуништитељнасвакиград,иниједанград нећеизбећи;долинаћепропасти,иравницаћебити уништена,каоштојеГосподрекао.

9ДајтекрилаМоавудапобегнеиоде,јерћеградови његовибитипусте,безикогадаживиуњима 10ПроклетбиоонајкојинемарночиниделоГосподње, ипроклетбиоонајкојиускраћујемачсвојодкрви 11Моавјебиомиранодмладостисвоје,инаталогу свомесенастањивао,инијесепрелиоизсудаусуд, нитијеотишаоуропство;затојеукусњеговостаоу њему,имирисмусенијепроменио

12Зато,ево,долазедани,говориГоспод,кадаћуму послатискитнице,којећеганатератидалута,и испразнићемусудовеиразбићемубоце

13ИМоавћесепостидетизбогХемоса,каоштоседом ИзраиљевпостидеозбогВетиља,свогауздања

14Какокажете:Мисмоснажниијакиљудизарат?

15Моавјеопљачканиизиђеизсвојихградова,а његовиизабранимладићисиђошенаклање,говори Цар,чијејеимеГосподнадвојскама

16НесрећаМоавајеблизу,иневољањеговабрзожури. 17Свивикојистеокоњега,оплакујетега;исвиви којизнатеимењегово,реците:Какосесломиоснажни штапилепиштап!

18КћерикојаживишуДивону,сиђисасвојеславеи седиужеђи,јерћедоћинатебеуништитељМоаваи разорићетвојеутврђења.

19Становинапуту,становничеАроира,ипогледај; питајоногакојибежиионукојасеспасаваиреци: Штаседогодило?

20Моавјепосрамљен,јерјесломљен;кукајтеивичите, јавитеуАрнонудајеМоавопустошен,

21Исудједошаонаравницу,наХолон,наЈахазуина Мефат,

22ИнаДивон,инаНево,инаБет-Дивлатајим, 23ИнаКиријатајим,инаВет-Гамул,инаВет-Меон, 24ИнаКериот,инаВосору,инасвеградовеземље Моавске,далекеиблиске.

25Моавоврогјеодсечен,ирукамујесломљена, говориГоспод

26Напијетега,јерсеповисиопротивГоспода;иМоав ћесеваљатиусвојојбљувотиниионћебитипредмет подсмеха

27ЈернијелиИзраелбиоруглотвојо?Јесилисе

30Знамгневњегов,говориГоспод;алинећебититако, лажињеговенећетакоучинити.

31ЗатоћукукатизаМоавомивапићузасвимМоавом; срцећемојетуговатизаљудимаизКир-Хереса.

32ВиноградеСивме,плакаћузатобомплачемЈазера; твојебиљкесуотишлепрекомора,досежучакдомора Јазера;уништитељјепаонатвојелетњеплодовеина твојубербу.

33Ирадостивесељесуузетисаплодногпољаииз земљеМоавске;иучиниосамданестаневинаизпреса завино;никонећегазитисавиком;њихововикање нећебитивикање

34ОдвикаЕсевоначакдоЕлелеичакдоЈасе,пуштају својглас,одСигорачакдоОронаима,каојуницаод тригодине;јерћеиводеНимримаопустети

35ИистребићууМоаву,говориГоспод,оногкоји приносижртвенаузвишицамаионогкојипалитамјан боговимањеговим

36ЗатоћемисрцејецатизаМоавакаосвирале,исрце ћемијецатикаосвиралезаљудеизКир-Хереса,јерје богатствокојејестекаопропало

37Јерћесвакаглавабитићелаваисвакабрада ошишана;насвимрукамаћебитиожиљци,ана бедримаврећа

38БићеоплакивањенасвимкрововимаМоаваипо улицамањеговим;јерсамразбиоМоавакаопосуду којанемазадовољства,говориГоспод

39Јаукаћеговорећи:„Какојесломљен!КакосеМоав срамотио!ТакоћеМоавбитируглоизастрашивање свимаокосебе“

40ЈеровакоговориГоспод:Ево,летећекаоораои раширићекриланадМоавом

41Кириотјеосвојен,иутврђењасуосвојена,исрца јунакауМоавубићетогданакаосрцеженеуболовима.

42ИМоавћебитиистребљенданебуденарод,јерсе повисиопротивГоспода

43Страх,јамаизамкабићенатеби,становничеМоава, говориГоспод

44Кобежиодстраха,пашћеујаму,акосеизјаме извуче,ухватићесеузамку;јерћудовестинањега,на Моава,годинуњиховепосете,говориГоспод

45ОникојисупобеглистајалисуподсенкомЕсевона збогсиле;алићеогањизаћиизЕсевона,ипламениз средиштаСиона,ипрогутаћеугаоМоаваитеме бунтовника

46Тешкотеби,Моаве!НародХемосовгине,јерсу твојисиновиодведениуропство,атвојекћериу ропство.

47АлићувратитиМоаваизропстваупоследњедане, говориГосподДотлејесудМоава

ПОГЛАВЉЕ49

1ЗаАмонце,овакоговориГоспод:ЗарИзраиљнема синова?Зарнеманаследника?Заштоондацарњихов наслеђујеГада,анародњеговживиуградовима његовим?

2Зато,ево,долазедани,говориГоспод,кадаћу учинитидасечујератнаузбунауРавиАмонових,и онаћебитипустош,акћерињенебићеспаљенеогњем; тадаћеИзраелнаследитионекојисубилињегови

3Јаукајте,Есевоне,јерјеГајопустошен;вичите,кћери

4Заштосехвалишудолинама,долинотвојатекућа,

говорећи:Коћедоћикмени?

5Ево,јаћупуститистрахнатебе,говориГоспод Господнадвојскама,одсвихкојисуокотебе;ибићете свакиотерани;иниконећепокупитионогакојије залутао

6АпослећувратитиропствосиноваАмонових,говори Господ.

7ЗаЕдом,овакоговориГосподнадвојскама:Зарнема вишемудростиуТеману?Зарјесаветнестаокод разумних?Зарјењиховамудростишчезла?

8Бежите,вратитесе,дубокосесместите,становници Дедана,јерћунањегадовестиИсавовузлобу,време кадаћугапоходити.

9Акодођуктебиберачигрожђа,зарнећеоставити нештогрожђакојесупабирчили?Аколоповиноћу, уништићедокнесакупедовољно.

10АлиоткрихИсава,открихњеговескривенекутке,и онсенећемоћисакрити;његовопотомствоје уништено,ињеговабраћаињеговисуседи,ињега нема

11Остависвојудецубезоца,јаћуихсачуватиу животу;иудовицетвојенекасеуздајуумене.

12ЈеровакоговориГоспод:Гле,оникојиманијесуд биодапијуизчаше,сигурносупили;атисионајкоји ћесасвимостатинекажњен?Нећешостатинекажњен, негоћешсигурнопитиизње

13Јерсесобомзаклех,говориГоспод,даћеВосора постатипустош,ругло,пустошипроклетство;исви градовињенибићевечнепустиње

14ЧуосамгласодГоспода,ипосланикјепослат незнабошцимаговорећи:„Сакупитесеидођитенању иустанитеубој“

15Јер,ево,учинићутемалиммеђународимаи презрениммеђуљудима.

16Страхтвојтејепревариоигордостсрцатвог,ти којиживишупукотинамастена,којидржишвисину брда;акобиинаправиогнездосвојевисококаоорао, оборићутеоданде,говориГоспод

17ИЕдомћебитипустош;свакокопрођепоредњега запрепастићесеизвиждаћезбогсвихњеговихневоља. 18КаоштојебилоприразарањуСодомеиГомореи суседнихградовањихових,говориГоспод,никонеће живетитамо,нитићесинчовечијиживетиуњему 19Ево,онћеизаћикаолавсабујицеЈорданана

22Ево,онћесеподићииполететикаоораои раширићекриласвојанадВосором;итогданасрце јунакаедомскихбићекаосрцеженеумукама

23ШтосетичеДамаска.ЕматјепосрамљениАрпад, јерсучулизлевести;малодушнису;тугајенамору,не можесесмирити

24Дамаскјеизнемогаоиокренуоседабежи,истрах гајеобузео;мукаитугасугаобузеликаоженуу порођају

25Каконијенапуштенградхвале,градрадостимоје!

26Затоћемладићињенипастипоулицамањеним,и свиратницибићеистребљениуонајдан,говори Господнадвојскама.

27ИзапалићуватруузидинамаДамаска,ионаће прогутатипалатеВен-Ададове

28ШтосетичеКидараицарставаАсора,којаће поразитиНавуходоносор,царвавилонски,овако говориГоспод:Устаните,идитенаКидариопљачкајте људесаистока.

29Њиховешатореињиховастадаодузеће;узећесеби њиховезавесеисвењиховепосудеињиховекамиле;и викаћеим:Страхјесасвихстрана.

30Бежите,идитедалеко,сместитеседубоко, становнициАсора,говориГоспод;јерје Навуходоносор,царвавилонски,сковаосаветпротив васисмислиојенамерупротиввас

31Устаните,идитекбогатомнароду,којиживи безбрижно,говориГоспод,којинеманивратани превара,којиживисам

32Икамилећењиховебитиплен,имноштвоњихове стокеплен;ирасејаћуихпосвимветровимаонекоји суукрајњимугловима;идонећуимневољусасвих странањихових,говориГоспод

33ААсорћебитистаништезмајева,пустошзаувек; никонећеживетитамо,нитићесинчовечјиживетиу њему

34РечГосподњакојадођеЈеремијипророкупротив ЕламаупочеткувладавинеСедекије,цараЈудиног, говорећи:

35ОвакоговориГосподнадвојскама:Ево,сломићу лукЕламов,првуснагуњихову

36ИдовешћунаЕламчетириветрасачетирикраја небаирасејаћуихпремасвимтимветровима;инеће битинародаукојинећедоћиизгнанициЕлама

37ЈерћуучинитидаЕламбудезастрашенпред непријатељимањиховимипредонимакојитраже њиховудушу;идовешћунањихзло,чакисвој жестокигнев,говориГоспод;ипослаћумачзањима, докихнеистребим

38ИпоставићупрестосвојуЕлам,иистребићуоданде цараикнезове,говориГоспод

39Алидогодићесеупоследњеданедаћувратити Еламцеизропства,говориГоспод

ПОГЛАВЉЕ50

1РечкојујеГосподизговориопротивВавилонаи противземљеХалдејскепрекоЈеремијепророка 2Објавитемеђународимаиобјавитеиподигните заставу;објавитеинескривајте:реците:Вавилонје освојен,Белјепосрамљен,Меродахјеразбијен;

4Утеданеиутовреме,говориГоспод,доћиће синовиИзраиљеви,ониисиновиЈудинизаједно,ићи ћеиплакати;отићићеитражитиГосподаБогасвога. 5ПитаћезапутуСион,окрећућилицакањему, говорећи:„ХајдедасесјединимосаГосподомвечним заветомкојисенећезаборавити“

6Мојнародјеизгубљенаовца;пастирињиховисуих завели,отералисуихпопланинама;ишлисуспланине набрдо,заборавилисусвојепочивалиште

7Свикојисуихнашлипрождиралисуих;ањихови противницирекоше:„Нечинимогрех,јерсу сагрешилипротивГоспода,пребивалиштаправде,чак ипротивГоспода,надеотацањихових“

8ИдитеизВавилонаиизађитеизземљеХалдејске,и будитекаојарципредстадима

9Јер,ево,подићићуидовестипротивВавилоназбор великихнародаизсевернеземље;ипостројићесе

10Халдејаћебитиплен;свикојијепљачкајунаситиће се,говориГоспод

11Јерстесерадовали,јерстесерадовали,овикоји уништаватемојенаслеђе,јерстесеугојиликаојуница утравииричетекаобикови;

12Мајкаћесетвојајакопосрамити;онакојатеје родилабићепостиђена;гле,крајнародабићепустиња, суваземљаипустош

13ЗбоггневаГосподњегнећебитинасељено,негоће битисасвимпусто;свакокопрођепоредВавилона запрепастићесеизвиждаћезбогсвихњеговихпошасти 14ПоставитесеуредпротивВавилонаунаоколо;сви којизатежетелук,пуцајтенањега,нештедитестреле; јерјесагрешиоГосподу

15Вичитепротивњегаунаоколо!Даојерукусвоју, темељисумупали,зидовисумусрушени,јерјето осветаГосподња!Осветитемусе;каоштојеонучинио, учинитему.

16ИстребитесејачаизВавилонаионогакојидржисрп увремежетве;одстрахаодмачаугњетавачкогсваки ћесевратитисвомнародуисвакићепобећиусвоју земљу

17Израелјерасејанаовца;лавовигарастераше;прво гапрождерецарАсирије,апоследњимуовај

22Чујесезвукбиткеуземљиивеликогразарања

23Какојечекићцелеземљеразбијенисломљен!Како јеВавилонпостаопустошмеђународима!

24Поставиосамтизамку,итисиухваћен,Вавилоне,а нисизнао;пронађенсииухваћен,јерсисесукобио противГоспода

25Господјеотвориосвојуоружарницуиизвадио оружјесвоггнева;јерјетоделоГосподаБоганад војскамауземљиХалдејској

26Дођитенањусакрајњегранице,отворитењене ризнице,порецитејекаогомилеруинаисасвимје уништите,немојтедаодњеостаненишта

27Покољитесвењенејунце;некаидунаклање!Тешко њима!Јерједошаоњиховдан,времењиховогпохода

28Гласонихкојибежеиизбегавајуизземље вавилонске,даобјавенаСионуосветуГосподаБога нашег,осветухрамањеговог

29ПозовитестрелцепротивВавилона!Свикоји затежетелук,улогоритесеокоњегаунаоколо;никоне смедамуумакне!Платитемуподелуњеговом;по свемуштојеучинио,учинитему;јерсепогордио противГоспода,противСвецаИзраиљевог.

30Затоћемладићињенипастипоулицама,исви ратницињенибићеистребљениуонајдан,говори Господ.

31Ево,јасампротивтебе,опреохолом,говориГоспод Господнадвојскама;јерједошаотвојдан,времекада ћутепоходити.

32Инајгорђићесеспотакнутиипасти,иникоганеће подићи;изапалићуогањуњеговимградовима,ионће прогутатисвеокоњега.

33ОвакоговориГосподнадвојскама:Синови ИзраиљевиисиновиЈудинизаједносуугњетавани,и свикојисуихзаробиличврстосуихдржали,нехтели судаихпусте

34ЊиховИзбавитељјесилан;Господнадвојскамаје имењегово;онћесеборитизањиховуствар,дабидао мирземљииузнемириостановникеВавилона

35МачјенаХалдејце,говориГоспод,инастановнике Вавилона,инакнезовењегове,инамудрацењегове.

36Мачјеналажљивце,ионићеполудети;мачјена њенејунаке,ионићесезапрепастити

37Мачјенањиховекоњеинањиховаколаинасве народекојисуусредње;ипостаћекаожене;мачјена благоњено;ибићеопљачкано

38Сушајенаводамањеним;ионећесеосушити;јер јетоземљарезбаренихликова,ионисуполуделиза својимидолима.

39Затоћетаможиветидивљезверипустињеса дивљимзверимаострва,исовећеживетиуњему;и нећевишебитинасељенодовека,нитићебити насељеноизгенерацијеугенерацију.

40КаоштојеБогразориоСодомиГоморуисуседне градовењихове,говориГоспод,такониконећеживети онде,нитићесинчовечијиживетиуњему

41Гле,народћедоћисасевера,ивеликинарод,и многићесекраљевиподићисакрајеваземље.

42Држаћелукикопље;свиреписуинећепоказати милост;гласћеимбучатикаоморе,ијахаћенакоњима, свакипостављенубојномреду,каочовекзабој, противтебе,кћеривавилонска

43ЦарВавилоначугласоњима,ирукемуклонуше; мукагаобузе,боловикаоженуупорођају.

44Ево,онћесепопетикаолавсабујицеЈорданана

којићестајатипредамном?

45ЗаточујтесаветГосподњикојиједонеопротив Вавилона,инамерењеговекојејесмислиопротив земљеХалдејске:Заистаћеиходвућиинајмањиод стада,заистаћеимопустошитипребивалиште

46ОдбукеосвајањаВавилоназемљасепотресла,и вапајсечуомеђународима.

ПОГЛАВЉЕ51

1ОвакоговориГоспод:Ево,подићићупротив Вавилонаипротивонихкојиживемеђуонимакоји устајупротивмене,ветарразарајући;

2ИпослаћеуВавилонвејаче,којићегавејатии испразнитиземљуњегову;јерћеуданневољебити противњегасвуда.

3Противоногакозатежелукнекастрелацзатегнесвој,

штедитемладићењене;сасвимуништитесвувојску њену

4ТакоћепобијенипастиуземљиХалдејскојиони којибудупрободенипоњенимулицама.

5ЈерИзраелнијеостављенниЈудаодБогасвога,од Господанадвојскама;премдајењиховаземљабила пунагрехапротивСвецаИзраиљевог.

6БежитеизВавилонаиспаситесвакидушусвоју; немојтебитиистребљениуњеговомбезакоњу;јерје ововремеГосподњеосвете;онћемуузвратитиплату.

7ВавилонјебиозлатначашауруциГосподњој,којаје опијаласвуземљу;народисупилињегововино;зато сународиполудели.

8Вавилонјеизненадапаоиразорен:ридајтенадњим; узмитемелемзањеговубол,акојетако,можесе исцелити.

9ИсцелилисмоВавилон,алинијеисцељен;оставите га,ихајдедаидемосвакиусвојуземљу;јерњеговсуд допиредонебаиуздижеседонебеса.

10Господјеизвеонавиделонашуправедност;дођите, даобјавимонаСионуделоГосподаБоганашег 11Заоштритестреле,скупитештитове!Господје подигаодухцаревамидских,јерјењегованамера противВавилона,дагауништи;јерјетоосвета Господња,осветахрамањеговог

12ПодигнитезаставуназидинеВавилона,појачајте стражу,поставитестражаре,припремитезаседе;јерје

16Кадиспустиглассвој,мноштвојеводананебесима; иончинидасепаредижусакрајеваземље;онствара муњесакишомиизводиветаризсвојихризница 17Свакичовекјебезумљезбогсвогзнања;сваки коваљсепостидирезбареноглика:јерјењеговливени ликлаж,инемадахауњему

18Онисуташтина,делопреступа;увремесвогпохода пропашће.

19ДеоЈаковљевнијекаоњихов;јерјеонствориосве ствари;иИзраелјештапњеговогнаслеђа;Господнад војскамајењеговоиме

20Тисимојабојнасекираиоружјератно,јерћутобом сатртинародеитобомћууништитицарства;

21Итобомћусатртикоњаијахачањеговог;итобом ћусатртикочијуијахачањеног;

22Тобомћусатртичовекаижену,итобомћусатрти старцаимладог,итобомћусатртимладићаидевојку 23Исатрћутобомпастираистадоњегово;итобомћу сатртиратараијарамњеговихволова;итобомћу сатртивојводеиуправнике 24ИвратићуВавилонуисвимстановницимаХалдеје свењиховозлокојесуучинилинаСионупредвама, говориГоспод

25Ево,јасамнатебе,гороразарајућа,говориГоспод, којаразарашсвуземљу;ипружићурукусвојунатебе, искинућутесастена,иучинићутегоромспаљеном

26Инећеузетиодтебекамензаугао,нитикаменза темељ;негоћешбитипустошзаувек,говориГоспод.

27Подигнитезаставууземљи,затрубитеутрубумеђу народима,припремитенародепротивње,позовите противњекраљевстваАрарата,МинијаиАшкеназа; поставитезаповедникапротивње;учинитедакоњи дођукаогрубегусенице

28ПрипремитепротивњенародесацаревимаМиђана, њенимвојводамаисвимњенимвладарима,ицелом земљомњеневласти

29Иземљаћесезатрестиизатужити,јерћесе испунитисваканамерГосподњапротивВавилона,да земљувавилонскеучинипустошјубезстановника

30СилниљудиВавилонапресталисудасеборе, осталисуусвојимутврђењима;њиховајемоћнестала; посталисукаожене;спалилисуњеговепребивалишта; његовесупреградеполомљене.

31Једангласникћетрчатиусусретдругом,иједан гласникусусретдругом,дајавецаруВавилонадаје његовградосвојенсједногкраја,

32Идасупролазизачепљени,атрскаспаљенаватром, идасуратнициуплашени.

33ЈеровакоговориГосподнадвојскама,БогИзраиљев: Ћеркававилонскајекаогумно,времеједасеврши; јошмало,идоћићевремењенежетве

34Навуходоносор,царвавилонски,прождераме, згњечиме,учинимепразномпосудом,прогутамекао змај,напунистомаксвојмојимблагајнама,избациме напоље

35Насиљеучињеномениимометелунекадођена Вавилон,рећићестановникСиона;икрвмојана становникеХалдеје,рећићеЈерусалим

36ЗатоовакоговориГоспод:Ево,јаћусесудитиза твојуствариосветићусезатебе;исушићуморењенои

37ИВавилонћепостатигомилеруина,станиште змајева,чудоизвиждање,безстановника.

38Рикаћезаједнокаолавови,викаћекаолављићи

39Уњиховојврућининаправићуимгозбеиопијаћуих, дасерадујуиспавајувечнимсномидасенепробуде, говориГоспод

40Свешћуихкаојагњаднаклање,каоовновеса јарцима.

41КакојеСесахосвојен!Икакојеславацелеземље изненађена!КакојеВавилонпостаозапрепашћење међународима!

42МоресеподиглонаВавилон,прекрилисуга мноштвоталасањегових.

43Њениградовисупустош,суваземљаидивљач, земљаукојојниконеживи,нитисинчовечјипролази њоме.

44КазнићуВелауВавилонуиизвућићуизњегових устаоноштојепрогутао;инародисевишенеће сливатикњему;да,зидинеВавилонаћепасти.

45Народемој,изиђитеизњенесрединеиизбавите свакисвојудушуоджестокоггневаГосподњег

46Идавамсрценеклонеидасенеуплашитегласине

47Зато,ево,долазеданикадаћуизвршитисуднад

Вавилон,јерћедоћинањегазапуститељисасевера, говориГоспод.

49КаоштојеВавилонучиниодападнупобијени

земље.

50Викојистеизбеглимач,идите,нестојтемирно; сећајтесеГосподаиздаљинеинекавамЈерусалим дођенапамет.

51Постиђенисмојерчујемопоругу;срамотанамје покрилалица;јерстранциуђошеусветињедома Господњег.

52Зато,ево,долазедани,говориГоспод,кадаћу извршитисуднадњенимрезбаренимликовима,ипо целојњенојземљирањенићестењати.

53АкобисеВавилонуздигаодонебаиакобиутврдио висинусвојеснаге,одменећемудоћизапуститељи, говориГоспод.

54ЧујесевапајизВавилонаивеликоразарањеиз земљеХалдејске.

55ЈерјеГосподопустошиоВавилониуништиоиз његавеликиглас;кадњеговиталасихучекаовелике воде,чујесегласњихов

56Јерједошаонању,чакинаВавилон,ухваћенису њенијунаци,свисуимлуковисломљени;јерће

59РечкојујепророкЈеремијазаповедиоСераји,сину Нерије,синаМаасијиног,кадајеотишаосаСедекијом, царемЈудиним,уВавилончетвртегодинењегове владавине.АтајСерајабешетихикнез.

60Јеремијајетакозаписаоукњигусвезлокојећедоћи наВавилон,свеоверечикојесунаписанепротив Вавилона

61АЈеремијаречеСераји:„КаддођешуВавилон, видећешипрочитаћешсвеоверечи;

62Тадаћешрећи:Господе,тисирекаопротивовог местадагаистребиш,даниконећеостатиуњему,ни човекниживотиња,негодаћебитипустошзаувек

63Акадзавршишчитањеовекњиге,привежизању каменибацијеусредЕуфрата

64Ирећићеш:ТакоћеВавилонпотонутиинећесе подићиодзлакојећумудонети;иуморићесе.Дотле суЈеремијинеречи

ПОГЛАВЉЕ52

1Седекијајеимаодвадесетиједнугодинукадјепочео давлада,ивладаојеједанаестгодинауЈерусалиму.А имењеговемајкебешеХамутал,кћиЈеремијеизЛивне

2ИчиниојеоноштојезлоуочимаГосподњим, сасвимкаоштојечиниоЈоаким.

3ЈерсезбоггневаГосподњегдогодилоуЈерусалимуи Јуди,сведокихнијеодбациоиспредсвоглица,дасе Седекијапобуниопротивцарававилонског.

4Деветегодинењеговогвладања,десетогмесеца, десетогданаумесецу,дођеНавуходоносор,цар вавилонски,сасвомсвојомвојскомсвојом,на Јерусалим,иулогоришесеокоњега,исагради утврђењаокоњегаунаоколо

5Такојеградбиоопседнутдоједанаестегодинецара Седекије

6Ачетвртогмесеца,деветогданаумесецу,гладје билавеликауграду,такоданијебилохлебазанарод земље

7Тадајеградбиоразорен,исвиратницисупобегли,и изашлисуизграданоћукрозвратаизмеђудвазида, којасубилакодцаревогврта;(аХалдејцисубилиоко града)Иишлисупутемкрозравницу

8АливојскаХалдејскапотерацараистижеСедекијуу равницамаЈерихонским;исвањеговавојскасерасеја одњега

9Тадаухватишецараиодведошегапредцара ВавилонауРивлууземљиЕматској,гдемуонизрече пресуду.

10ИцарВавилонапокласиновеСедекијинепред његовимочима;поклаисвекнезовеЈудинеуРивли 11ТадајеископаоочиСедекији;ицарВавилонагаје свезаоуланцеиодвеогауВавилон,ибациогау тамницудоданањеговесмрти 12Апетогмесеца,десетогданаумесецу,тојест деветнаестегодиневладавинеНавуходоносора,цара вавилонског,дођеуЈерусалимНавузардан,заповедник страже,којијеслужиоцарувавилонском, 13ИспалидомГосподњиикућуцареву;исвекућеу Јерусалиму,исвекућевеликаша,спалиогњем 14ИсвавојскаХалдејска,којајебиласазаповедником страже,срушилајесвезидинеЈерусалимаунаоколо

15ТадаНевузарадан,заповедникстраже,одведеу

ратари

17Такођестубовеодмесингакојисубилиудому Господњем,иподножја,имореодмесингакојејебило удомуГосподњем,Халдејцисуполомилииоднелисву њиховумесингуВавилон

18Икотлове,илопате,иножевезагас,изделе,и кашике,исвепосудеодмесингакојимасуслужили, однеше

19Изделе,илонце,ичиније,икотлове,исвећњаке,и кашике,ичаше,штојебилоодзлата,злато,иштоје билоодсребра,сребро,одведезаповедникстраже 20Двастуба,једномореидванаестмесинганихјунова којисубилиподпостољима,којајецарСоломон начиниоудомуГосподњем;месингсвихтихсудова нијемогаобититежак

21Аштосетичестубова,висинаједногстубабеше

шупаљ.

22Инањемубешеглавицаодмесинга;ивисинаједне главицебешепетлаката,самрежоминаровимана

наровибехукаоови

23Ибилоједеведесетишестнарасасвакестране;и свихнаранамрежибешестотинуунаоколо.

24АзаповедникстражеузеСерају,првосвештеника,и Софонију,другогсвештеника,итројицучувараврата 25Изградајеизвеоиједногевнуха,којијебио задужензаратнике;иседамљудиодонихкојисубили близуцара,којисусенашлиуграду;иглавногписара војске,којијепописиваонародземље;ишездесет људиоднародаземље,којисусенашлиусредграда 26ТадаихузеНевузарадан,заповедникстраже,и одведеихцаруВавилонауРивлу.

27ИцарВавилонаихпобиипогубиуРивли,уземљи ЕматскојТакојеЈудаодведенуропствоизсвоје земље.

28ОвојенародкојијеНавуходоносородвеоуропство: седмегодинетрихиљадедвадесетитриЈевреја: 29ОсамнаестегодинеНавуходоносораодведеиз Јерусалимазаробљеникеосамстотридесетидвеособе: 30ДвадесеттрећегодинеНавуходоносора,Навузардан,