Hi-Files 130

audio video magazin

Glavni i odgovorni urednik Ljubiša MIODRAGOVIĆ

Zamenik urednika Bojan JOVIĆ

Lektura i korektura Ivana VUJNOVIĆ

Saradnici Ana ERAKOVIĆ, Milan M. MILOŠEVIĆ, Nikola MARKOVIĆ

Adresa osnivača Hi-Files Group d.o.o.

Subotička 23

11050 Beograd, PAK 144411

Tel: 063/8866-486

Adresa izdavača Hi-Files Group d.o.o.

Subotička 23

11050 Beograd, PAK 144411

Tel: 063/8866-486

Web adresa www.hi-files.com

e-mail redakcija@hi-files.com

ISSN broj 1820-2950

Štamparija Altanova, Zemun

Distribucija Global Press, Beograd

Radno vreme

Redakcija magazina je zatvorena za posetioce.

CIP - Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd, 681.848

Hi-Files : audio video magazin : Best audio & Video experience / glavni i odgovorni urednik Ljubiša Miodragović. - 2004, br. 1-. - Beograd (Miloša Zečevića 10) : Hi-Files Group, 2004 - (Beograd : Alta nova). - 29 cm, Dvomesečno ISSN 1820-2950 = Hi-Files COBISS. SR-ID 116467980

Časopis Hi-Files, kao ni njegovi urednici, saradnici i članovi uređivačkog kolegijuma nisu odgovorni za sadržaj, istinitost i verodostojnost oglasa. Ako ste kupili proizvod reklamiran u našem časopisu i niste zadovoljni njime, pišite nam na adresu redakcije. Slanjem bilo kakvog materijala na adresu ili e-mail redakcije časopisa pošiljalac je saglasan sa objavljivanjem poslatog sadržaja na stranicama časopisa i isti vam neće biti vraćen. Strogo je zabranjeno bilo kakvo reprodukovanje materijala objavljenog u časopisu bez pismene saglasnosti urednika časopisa Hi-Files.

Magazin Hi-Files je član prestižne asocijacije EISA od maja 2008.

Hi-Files pripada grupama za Hi-Fi, Home Theatre & Vision i Mobile Devices. www.eisa.eu

Poštovani ljubitelji dobrog zvuka i slike, Početkom ove godine evropska hi-fi scena se uzburkala zbog najave selidbe minhenskog High End sajma u Beč. Kao predsednik EISA bio sam pozvan da posetim novi sajamski prostor i uverim se u prednosti koje ova promena donosi. Sigurni smo da će Austria Center Vienna biti daleko prikladniji prostor, a ujedno dosta bliži izlagačima iz Srbije i istočne Evrope.

U ovom broju časopisa pripremili smo veoma veliki broj testova, koji su, po našim kriterijumima, dosta zanimljivi. Dva pojačala Jadis DA88S i NAD M33 V2, pa zatim digitalni plejer McIntosh DS200 samo su neki od high-end uređaja koje smo slušali s velikim zadovoljstvom. Poslušali smo i dva fantastična zvučnika – glomazni Ophidian Voodoo, koji ste imali prilike da čujete na poslednjem Hi-Files sajmu, kao i ELAC Vela BS 403.2 s renomiranim JET visokotoncem. Novi mrežni plejer iz Matrix Audija TS-1 donosi doteran dizajnerski izraz i svestranost, dok blutut risiver FiiO BR15 R2R zapravo radi kao odličan eksterni DAC. Ako želite odličan kućni bioskop, preporučujemo da poslušate novi saundbar kompanije Bluesound, jer Pulse Cinema je nešto zaista posebno.

U martu nas očekuje sajam u Barseloni (MWC), a zatim dva hi-fi sajma, jedan u Oslu, drugi u Helsinkiju. Nadam se da će vam ti izveštaji u narednom broju časopisa biti dobar tizer za High End u Beču. A dotad...

Vidimo se!

Ljubiša Miodragović gl. i odg. urednik

ljuba@hi-files.com

Misija magazina

Časopis Hi-Files za svoj osnovni cilj ima popularisanje kvalitetne reprodukcije zvuka i slike. Naša misija je konstantna edukacija čitalaca o novim tehnologijama, ali i starim principima za postizanje optimalnih uslova za uživanje u muzici i filmovima. Nezaobilazni segment magazina predstavljaju detaljni i verodostojni testovi, koji su ujedno razumljivi široj publici. Uz masovnu proizvodnju potrošačke elektronike, Hi-Files pažljivim odabirom svojoj publici predstavlja ono što je najkvalitetnije na tržištu, svakako uzimajući u obzir i cenovnu kategoriju proizvoda. Dugogodišnje poverenje koje nam je ukazano pruža garanciju za budućnost.

Hi-Files pretplata

Ukoliko želite da se pretplatite za narednih šest izdanja časopisa Hi-Files, uplatite iznos od 2.000 dinara na tekući račun 265-1740310000309-93. Na uplatnici obavezno navedite svoje ime i prezime, adresu, poštanski broj i mesto stanovanja, a kao primaoca adresu našeg izdavača – Hi-Files Group, Subotička 23, Beograd. U cenu su uračunati troškovi poštarine. Kao svrhu uplate navesti "Pretplata na časopis Hi-Files". S obzirom na to da često dobijamo nepotpune podatke o vašoj adresi u izveštajima banke, preporučujemo da se javite na e-mail redakcije sa vašom punom adresom. Vašu uplatnicu možete poslati i na fax redakcije, ali možete i ostaviti svoje podatke telefonskoj sekretarici na broj 063/8866-486.

Prestiž u malom pakovanju

Kompanija Bowers & Wilkins predstavila je unapređenu verziju regalskih zvučnika 707 S3, koji nose sufiks Prestige Edition. Kompaktni bukšelfovi dostupni su samo u luksuznom finišu Santos Gloss, koji sadrži 12 slojeva laka, dok je zadnja strana obogaćena velikom hromiranom pločom, koja ističe poseban status ovog modela. Britanski proizvođač nije se zadržao samo na estetici već je unapredio i kvalitet reprodukcije - serija 700 S3 već sadrži rešenja kao što su Carbon Dome visokotonac, Continuum membrana mid-bas jedinice i zakrivljena prednja ploča, a sad su mu dodati kvalitetniji terminali, poreklom s nagrađivanog modela 705 S3 Signature, kao i akustički optimizovana mrežica na visokotoncu. U pogledu specifikacija, u pitanju je dvosistemac s bas-refleks portom na zadnjoj strani, opremljen 25-milimetarskim visokotoncem i mid-basom prečnika 130 milimetara. Frekvencijski odziv iznosi od 50 herca do 26 kiloherca (+/-3 dB), uz nominalnu impedansu od osam oma i osetljivost od 84 decibela. Preporučena cena iznosi 1.750 evra za par. i www.bowerswilkins.com M 1.750 €

Austrijski aranžer

Nakon moćnog modela The Composer, koji trenutno predstavlja perjanicu ponude, kompanija Austrian

Audio lansirala je pristupačnije slušalice premijum kategorije, za koje navodi da su "ulaznica u referentnu klasu". Nove slušalice otvorenog tipa nose naziv The Arranger i odlikuju se prilično luksuznim izgledom, a dizajnirane su za kućnu i profesionalnu upotrebu. Za stvaranje zvuka zadužene su membrane prečnika 44 milimetra, izrađene u tehnologiji DLC (Diamond-Like Carbon), uz pokretanje pomoću patentiranog prste nastog magneta. Povezivanje podržava balansiranu vezu i obavlja se preko četvoropinskog konektora na strani slušalica, dok se u pakovanju standardno ispo ručuje TRS kabl, a opciono se može dobiti balansirani kabl, uz izbor između Pentaconn i XLR priključka. Nove slušalice nešto su manje od skupljeg srodnika i mogu se sklopiti kako bi se olakšao transport, dok robustna izrada podrazumeva metalnu konstrukciju. Austrijska kompanija navodi da The Arranger imaju frekvencijski opseg od pet herca do 30 kiloherca, uz nominalnu im pedansu od 25 oma i osetljivost od 110 decibela, dok je masa zadržana na prihvatljivih 320 grama. Nove sluša lice prodaju se po preporučenoj ceni od oko 1.000 evra. i www.austrian.audio M 1.000 €

Kondicioner iz serije X

Nakon lansiranja cevnog bafera X-Tube, kompanija Musical Fidelity proširila je ponudu novim modelom X-Power. U pitanju je strujni kondicioner koji funkcioniše kao zaštita od prenapona i skokova u strujnoj mreži, filter za elektromagnetske i radio-smetnje i DC blokator. Uređaj je smešten u prepoznatljivo cilindrično kućište dužine nepunih 28 centimetara, koje je izrađeno iz jednog komada glodanog aluminijuma, dok je prednji poklopac izveden od brušenog aluminijuma. Ku ćište je orebreno za bolje hlađenje, a na zadnjoj strani nalaze se IEC utičnica za povezivanje na strujnu mrežu i šuko utičnica za priključi vanje audio-video uređaja. Fabrika navodi da najveća jačina iznosi 10 ampera, pa se X-Power može koristiti za amplifikaciju snage od 200 do 700 vati po kanalu, u zavisnosti od vrste pojačala. Uređaj se takođe može koristiti za jedan ili više izvora, tako što se postavi između strujne mreže i strujnog razdelnika, uz napomenu da ne treba mešati analogne i digitalne izvore. Strujni kondicioner Musical Fidelity X-Power dostupan je po preporučenoj ceni od oko 500 evra. i www.musicalfidelity.com M 500 €

Surround iz Arcama

Britanski Arcam lansirao je novu generaciju modela za kućni bioskop, koja pripada seriji Radia i obuhvata zvučnike i AV risivere. Ponuda zvučnika sadrži šest modela - podnostojeće R45 i R35, regalske R25 i R15, centralni zvučnik R35C i aktivni sabvufer R25B. Zvučnici dele 25-milimetarski DCC (Deep Ceramic Composite) visokotonac, koji je smešten u optimizovani usmerivač, nazvan Acoustic Lens. Za srednjetonski opseg takođe se koriste DCC membrane, dok su niskotonci izvedeni u tehnologiji MCC (Micro Ceramic Composite). Florstenderi se odlikuju trosistemskom topologijom, sa 165-milimetarskom srednjetonskom jedinicom i po tri basa - kod R45 su oni prečnika 165 milimetara, a kod R35 od 130 milimetara. Bukšelfovi koriste iste jedinice, ali u dvosistemskoj postavci, dok centralni zvučnik sadrži tri drajvera. Aktivni sabvufer opremljen je membranom prečnika 250 milimetara i vešanjem dugog

hoda, a za pokretanje je predviđeno pojačalo od 750 vati u klasi D. Nova surround elektronika takođe sadrži šest modela - AV risivere AVA15, AVA25 i AVA35, 16-kanalni procesor AVP45 i izlazna pojačala PA4 i PA9. Dizajn je moderan i prepoznatljiv, a ispod poklopca se nalazi amplifikacija u klasi D, dok skuplji modeli koriste patentiranu tehnologiju, koju Arcam naziva "klasa G". Svi modeli podržavaju imerzivne formate i Dirac Live korekciju zvuka, dok mrežno povezivanje prihvata sve popularne servise. Snaga risivera kreće se od 75 do 100 vati po kanalu na osam oma (kad je pokrenuto svih devet kanala), a za kontrolu su predviđeni blutut daljinac i aplikacija. Cene zvučnika kreću se od 2.000 do 7.000 evra za par, dok je za elektroniku potrebno izdvojiti od 1.000 do 7.000 evra. i www.arcam.co.uk M 1.000-7.000 €

Pro-Ject za slušalice

Kompanija Pro-Ject Audio predstavila je novitete iz sredine ponude, u vidu pojačala za slušalice Head Box S3 B i Head Box DS3 B. Funkcionalni dizajn već je uobičajen za ovog austrijskog proizvođača, a novi modeli spolja se razlikuju najpre po visini kućišta - koje je izrađeno u potpunosti od metala. Head Box S3 B ima niži profil, dok je postavka na prednjem panelu praktično ista i obuhvata centralno smeštenu kontrolu glasnoće, tastere za uključivanje i odabir ulaza, kao i raznovrsne izlaze za slušalice. Na raspolaganju su balansirani XLR i 4,4-milimetarski izlazi, kao i single-ended priključci prečnika 3,5 i 6,35 milimetara. Na zadnjoj strani nalaze se po jedan XLR i RCA ulaz, kao i RCA izlaz za prosleđivanje analognog signala, dok je napajanje eksterno - postavka na zadnjem panelu ista je i kod većeg modela. Unutrašnjost oba uređaja

izvedena je u balansiranom dizajnu, koji kod S3 B koristi dva kola TPA6120A2 u izlazu, dok je DS3 B napravljen u diskretnoj tehnologiji, pa deklarisana snaga na 32 oma iznosi 820 i 1.500 milivati. Nova pojačala za slušalice izrađuju se u EU i dostupna su u srebrnoj i crnoj boji, po cenama od 400 i 700 evra. i www.project-audio.com M 400-700 €

Bežični zvučnici iz Cambridge Audija

Kompanija Cambridge Audio predstavila je novu seriju bežičnih zvučnika, koja nosi oznaku L/R. Serija trenutno sadrži modele L/R X, L/R M i L/R S, a u pitanju su stereo-parovi regalskih kutija, koji dele slične mogućnosti i vizuelni stil. Veći i srednji model integrišu mrežnu platformu StreamMagic 4, koja podržava sve popularne servise, kao i UPnP, Chromecast i AirPlay, a povezivanje je pomoću kabla ili preko wi-fija. Najveći L/R X donosi naprednu dvoiposistemsku topologiju, koja obuhvata patentirani 28-milimetarski visokotonac Torus, dve mid-bas jedinice prečnika 127 milimetara (na prednjoj i donjoj strani) i dva bočna pasivna radijatora od 152 milimetra, a za pokretanje je zadužena klasa D od 400 vati - po zvučnoj kutiji. Pored mrežnog povezivanja, na raspolaganju je blutut, kao i različiti digitalni i analogni ulazi, uključujući USB,

HDMI eARC i gramofonski MM. Srednji po veličini, L/R M pruža jednake mogućnosti u nešto manjem pakovanju i sadrži isti visokotonac, uz mid-basove od 102 milimetra i pasivne membrane prečnika 120 milimetara, uz amplifikaciju od 150 vati po kanalu. Najmanji L/R S ne omogućuje reprodukciju preko mreže i povezivanje gramofona, ali su tu svi ostali digitalni i analogni priključci, kao i blutut aptX HD. Dvosistemska topologija sadrži 21-milimetarski aluminijumski visokotonac i mid-bas drajver prečnika 76 milimetara, uz snagu od 50 vati po kanalu. Noviteti su dostupni u šest finiša, uključujući prirodni furnir od orahovine, a u prodaji se očekuju tokom leta, po preporučenim cenama od 2.000, 1.400 i 500 evra za par. i www.cambridgeaudio.com M 500-2.000 €

Meze u srednjoj klasi

Kako bi premostio veliku cenovnu razliku između zatvorenih slušalica 99 Classic i Liric, Meze Audio predstavio je novi zatvo reni model Strada. Over-ear slušalice postavljene su na elabori ranu šasiju, koju odlikuju prvoklasni materijali i ručna izrada. Poklopci rezonatora napravljeni su od egzotičnog Maka sar abonosa, a u unutrašnjosti se nalazi dinamička jedi nica, prvi put predstavljena na modelu 109 PRO. Jedinica je unapređena i sada sadrži 50-milimetarsku membranu od celuloznog kompozita ojačanog karbonskim vlaknima, u okviru od polimera, presvučenog berilijumom. Tu je i prsten za stabilizaciju od legure bakra i cinka, koji upija mikrovibracije i umanjuje izobličenja. Mekano postav ljeni jastučići izvedeni su simetrično kako bi pružili ujednačen pritisak na površinu glave i povećali udob nost tokom produžene upotrebe. Specifikacije navode frekvencijski opseg od pet herca do 30 kiloherca, uz impedansu od 40 oma i osetljivost od 111 decibela, a rumunska kompanija ističe da se slušalice mogu u potpunosti servisirati, što garantuje višedecenijski radni vek. Nove zatvorene over-ear slušalice Meze Strada dostupne su po ceni od oko 800 evra. i www.mezeaudio.com M 800 €

M33, a nije NAD

Mnogim audiofilima oznaka iz naslova poznata je po moćnim pojačalima iz NAD-ove prestižne serije Masters, ali ovoga puta reč je o nečemu sasvim drugačijem - iz kompanije FiiO stiže nam novi prenosivi audio-plejer. Iza pune oznake M33 R2R nalazi se DAP (Digital Audio Player) srednje klase, koji je zanimljiv po tome što sadrži FiiO-ovo patentirano rešenje za D/A konverziju pomoću mreže otpornika. Ovaj 24-bitski sklop uparen je sa sistemom DAPS (Digital Audio Purification System) za umanjenje džitera i smetnji, koji je takođe razvijen u kompaniji. Sledi amplifikacija s komponentama proizvođača Texas Instruments, koja pruža 1.100 milivati po kanalu, dok je za pokretanje sistema zadužen SoC Qualcomm Snapdragon 680 sa osam gigabajta radne memorije i 128 gigabajta prostora za skladište. Kontrola se obavlja preko ekrana dijagonale 5,5 inča (139 milimetara) u HD rezoluciji, dok interna baterija pruža do 14 sati autonomije. Od dodatnih opcija ističu se desetopojasni parametarski ekvilajzer i Desktop Mode za upotrebu u sastavu kućnog audio-sistema, a interna memorija može se proširiti dodavanjem memorijske kartice. Novi prenosivi plejer FiiO M33 R2R naći će se na tržištu u prvom kvartalu tekuće godine, po preporučenoj ceni od 600 dolara. i www.fiio.com M 600 $

Minijaturni Snowsky

FiiO ne usporava ni tokom novogodišnjih praznika, pa je pored prenosivog plejera M33 R2R lansirao još jedan, daleko jeftiniji i manji, pod nazivom Disc. Novitet nastupa pod FiiO-ovim podbrendom Snowsky, koji je zadužen za uređaje niže kategorije i pristupačne cene, a odlikuje se izuzetno kompaktnim dimenzijama. Tanko kvadratno kućište na prednjoj strani sadrži okrugli ekran osetljiv na dodir, ali se uređaj može kontrolisati i preko FiiO-ove aplikacije za smartfon. Ovo podrazumeva wi-fi, kao i blutut s podrškom za LDAC, dok se lokalno skladište oslanja na memorijsku karticu i podržava kapacitet do dva terabajta. Pored single-ended 3,5-milimetarskog i balansiranog 4,4-milimetarskog izlaza za slušalice, na raspolaganju su USB, SPDIF i analogni izlaz, pa se Disc može koristiti kao mrežni plejer ili transport u kućnom audio-sistemu. Interna baterija dopušta do 12 sati upotrebe, a fabrika ističe prisustvo tonskih kontrola, kao i mogućnost ažuriranja firmvera preko mreže. Minijaturni i svestrani digitalni plejer Snowsky Disc dostupan je u tri boje, po ceni od oko 80 dolara. www.fiio.com M 80 $

Blutut zvučnik iz ELAC-a

Kompanija ELAC predstavila je prvi prenosivi blutut zvučnik, pod nazivom NAVA100. Dizajn je jednostavan i funkcionalan, a gabarit prilagođen za prenošenje u rancu ili torbi. Nemački proizvođač ističe da je kućište izrađeno od presovanog aluminijuma, dok je za povezivanje predviđen blutut 5.3, s opcijom Dual Play za formiranje stereo-sistema. Na frontu je postavljena širokopojasna jedinica prečnika 76 milimetara, dok su na bokovima pasivni radijatori, s ravnim membranama kvadratnog oblika. Amplifikacija pruža 10 vati, uz frekvencijski opseg od 55 herca do 20 kiloherca i najveći zvučni pritisak od 85 decibela. Interna baterija ima kapacitet od 2.500 miliamper-sati, a zanimljivo je da su upotrebljene ćelije tipa 18650, koje su lako dobavljive i potencijalno se mogu zameniti. Garnitura komandi postavljena je na gornjoj strani, a ponuđene boje su crna i bela. Blutut zvučnik ELAC NAVA100 dostupan je po ceni od oko 200 funti. i www.elac.com M 200 £

Polarotor

TV emisija o novim tehnologijama

Popularizacija nauke, inovacija i digitalne budućnosti

TV Kopernikus - KCN1

Prof. dr inž. Dragan Ćosić

polarotor@gmail.com www.polarotor.rs

Hi-Fi sajmovi

MWC 2-5. mart 2025. Fira Barcelona, Gran Vía Barselona, Španija

Oslo HiFi Show 21-22. mart 2026. Thon Hotel Oslofjord Norveška

High End Vienna

Austria Center Vienna 4-7. jun 2026. Beč, Austrija

Audio Video Show

Radisson Blu Sobieski i nacionalni stadion 23-25. oktobar 2026. Varšava, Poljska

Hi-Files Show

Radisson Collection

Old Mill, Bulevar vojvode Mišića 15 14-15. novembar 2026. Beograd, Srbija

Noviteti u seriji Caspian

Kompanija Roksan pre dve godine je lansirala četvrtu generaciju serije Caspian, koju su sačinjavali integrisano pojačalo, striming pojačalo i dvokanalni snagaš. Ova serija sada je dopunjena novim pretpojačalom i izlaznim pojačalom, koji pružaju velike mogućnosti. Dizajn je preuzet od postojećih modela i podrazumeva moćnu futurističku pojavu, uz inovativni sistem za indikaciju i potpuno aluminijumsko kućište. Caspian Streaming Pre-Amplifier integriše mrežnu platformu BluOS, uz podršku za Roon i dodatno blutut povezivanje.

Za D/A konverziju koristi se Roksanova poznata tehnologija Rapture DAC, dok je za ljubitelje vinila predviđena gramofonska sekcija, koja podržava MM i MC zvučnice. Sekcija pretpojačala je analogna i potpuno balansirana, a hibridna analo-

gno-digitalna kontrola glasnoće preuzeta je od integrisanog pojačala. Brojna podešavanja zvuka i opcija obavljaju se preko aplikacije MaestroUnite, koja takođe omogućuje konfigurisanje izlaznog pojačala u dvokanalnom ili monoblok režimu. Caspian Power Amplifier izveden je u Roksanovoj naprednoj arhitekturi Euphoria, koja je izvedena u klasi AB, ali uz nezavisna napajanja za struju i napon. U promotivnom materijalu nije navedena izlazna snaga, ali ako znamo da integralac pruža 2 x 105 vati na osam oma, snagaš može samo imati više. Kompanija ističe da se novi modeli izrađuju ručno u Velikoj Britaniji, a preporučene cene iznose 4.000 evra za pretpojačalo i 3.500 evra za izlazno pojačalo. i www.roksan.com M 3.500-4.000 €

Onkyo striming pojačala

Onkyo je nakon dužeg vremena predstavio novitete u kategoriji stereo-uređaja, kojima se ujedno obeležava 80 godina kompanije. Serija Muse lansirana je sa dva striming integralca, pod oznakama Y-40 i Y-50, koji dele praktično isti i prilično svež dizajn. Prednjim panelom dominiraju dve velike kružne komande, između kojih je smešten kolor LCD ekran od 5,46 inča, koji može imati različit prikaz, uključujući uvek rado viđene VU-metre. Na zadnjoj strani nalaze se četiri analogna RCA ulaza i jedan izlaz, dok su za digitalne audio-izvore predviđeni koaksijalni i optički ulaz. Mrežno povezivanje obavlja se pomoću kabla ili preko wi-fija, a dodatne opcije obuhvataju blutut, HDMI ARC, gramofonsko pretpojačalo, izlaz za slušalice i USB-A za eksterna skladišta muzike. Ispod haube nalazi se amplifikacija u klasi D, deklarisana na 75 vati po kanalu na osam oma. Snažniji Y-50 spreda je potpuno isti, ali na zadnjoj strani ima dodatni izlaz za aktivni sabvufer i HDMI ulaz. Amplifikacija kod ovog modela pruža 125 vati po kanalu, dok poboljšano gramofonsko pretpojačalo podržava i

MM zvučnice. Mrežna platforma podržava Chromecast, Spotify Connect, Tidal Connect, Qobuz Connect, AirPlay 2 i druge platforme, uz kontrolu preko aplikacije Onkyo Controller. Novi modeli iz Onkyja dostupni su u crnom i srebrnom finišu, a očekivane cene iznose oko 1.000 i 1.500 dolara. i www.onkyo.com M 1.000-1.500 $

Pasivni stereo-saundbar

Kompanija Lyngdorf Audio predstavila je pasivni dvokanalni saundbar s oznakom SB-75. Novi zvučnik predviđen je prvenstveno za postavljanje na zid i odlikuje se srazmerno tankim profilom, uz integraciju zidnog nosača na zadnjoj strani. Linije su jednostavne i elegantne, a matirano crno kućište i front od tamnosive tkanine čine ga neupadljivim u prostoriji - a uz doplatu se mogu dobiti druge boje, kao i širina kućišta

po želji. Za kvalitet zvuka zadužene su četiri niskotonske jedinice prečnika 180 milimetara, s vešanjem dugog hoda i livenim korpama. One su dopunjene parom 28-milimetarskih visokotonaca, koji su preuzeti od zvučnika FR-2, a kabinet je kompresioni. Početak prodaje najavljen je za april, a preporučena cena još uvek nije poznata. i www.steinwaylyngdorf.com

Retro hi-fi po nižoj ceni

Nakon što je, pre više od tri godine, proslavila pola veka postojanja uz model C 3050, kompanija NAD proširuje ponudu novim integrisanim pojačalom C 3030. Prepoznatljivi retro dizajn preuzet je od slavljeničkog modela, što podrazumeva prednji panel s brojnim komandama, VU-metre i natpis u kurzivu, ali je širina kućišta svedena na oko 36 centimetara. C 3030 pruža 50 vati po kanalu u NAD-ovoj tehnologiji HybridDigital, a posebna pažnja posvećena je raznovrsnim mogućnostima povezivanja. Na zadnjoj strani nalaze se linijski i gramofonski ulaz, uz izlaz za aktivni sabvufer i prekidač za hi-pass filter na 80 herca. Za digitalne izvore predviđeni su optički ulaz i HDMI eARC, dok dodatne opcije obuhvataju blutut aptX HD i izlaz za slušalice na prednjem panelu. U isto vreme takođe je predstavljen C 3030S, koji u postavku dodaje BluOS strimer. Mrežno povezivanje obavlja se preko

Svestrani preamp

Pored novih pojačala za slušalice, kompanija Pro-Ject Audio predstavila je novo pretpojačalo iz serije S. Kao pripadnik donjeg dela ponude, novitet sa oznakom Pre Box S3 smešten je u kompaktno aluminijumsko kućište, širine malo preko 20 centimetara. Prednji panel ne odaje velike mogućnosti i sadrži komande za uključivanje, kontrolu glasnoće i odabir ulaza, kao i izlaz za slušalice. Zadnja strana daleko je bogatija i donosi tri analogna ulaza i dva izlaza, kao i izlaz za aktivni sabvufer, dok digitalni ulazi obuhvataju koaksijalne, optičke, HDMI eARC i USB-C priključke. Austrijski proizvođač navodi da je unutrašnjost izvedena u dual-mono postavci, uz kontrolu glasnoće u analognom domenu i motorizovani potenciometar. Jedan od analognih ulaza predviđen je za povezivanje gramofona s MM zvučnicom, dok je headamp kompatibilan sa slušalicama impedanse od 16 do 600 oma i pruža 70 vati po kanalu na 32 oma. Za konverziju digitalnog signala

Perjanica iz iFi

Audija

Kompanija iFi Audio lansirala je novi flegšip model, koji objedinjuje funkcije mrežnog plejera, D/A konvertera i pojačala za slušalice. IFi iDSD Phantom smešten je u neobično kućište manje širine, koje izgleda kao da su u pitanju dva uređaja. Gornji deo je srebrne boje i sadrži dve kružne komande i okrugli ekran u središtu (koji asocira na nekadašnju perjanicu Pro iDSD), dok je donji deo izveden u crnoj boji, nešto je veći i gotovo potpuno orebren vodoravnim hladnjacima. Na donjem segmentu nalaze se raznovrsni izlazi za slušalice, kao i USB-C port, dok zadnja strana sadrži raznovrsne digitalne ulaze, analogne izlaze i mrežno povezivanje. Mrežna platforma podržava UPnP, DLNA i sve popularne servise, a za upravljanje se koristi obnovljena aplikacija Nexis. Digitalna sekcija sadrži četiri čipa Burr-Brown PCM1793, ali je jednako važno kolo Crysopeia FPGA, koje, prvi put u jednom hi-fi uređaju, omogućuje upsampling na DSD2048. Phantom u izlazu nudi izbor između tri modaliteta: solid-state, s diskretnim

kabla ili wi-fija, a sveobuhvatna mrežna platforma podržava sve popularne servise, uz rezoluciju do 192 kiloherca i 24 bita. Preporučene cene iznose oko 900 dolara za C 3030 i 1.200 dolara za C 3030S. i www.nadelectronics.com M 900-1.200 $

zaduženo je kolo Cirrus Logic CS4344, koje prihvata rezoluciju do 192 kiloherca i 24 bita, a tu je i blutut 5.0, s podrškom za aptX HD. Novi Pro-Ject Pre Box S3 isporučuje se sa eksternim napajanjem od 18 volti i kompletnom daljinskom kontrolom, a dostupan je u srebrnoj i crnoj boji, po preporučenoj ceni od 600 evra. i www.project-audio.com M 600 €

J-FET tranzistorima, Tube, s cevima GE5670, i Tube+, koji zvuku daje dodatnu toplinu. Izlazna snaga deklarisana je na preko 4,6 vati pri otporu od 64 oma, uz kompatibilnost sa slušalicama impedanse do 600 oma. Uprkos skromnom gabaritu, masa uređaja iznosi 3,6 kilograma, a iFi iDSD Phantom prodaje se za oko 4.700 evra. i www.ifi-audio.com M 4.700 €

Prvi strimer iz Missiona

Iako je poznata pre svega po izradi zvučnika, kompanija Mission neguje skromnu, ali dobro odmerenu ponudu hi-fi elektronike, a nedavno je predstavila svoj prvi mrežni plejer. Novi strimer/DAC 778S dizajniran je po ugledu na integrisano pojačalo 778X, što podrazumeva kućište širine oko 24 centimetra i proporcije kutije za cipele. Na frontu su smeštene dve velike kružne komande i omanji displej, dok je zadnji panel znatno zanimljiviji i sadrži mrežni priključak, antenu za wi-fi, raznovrsne digitalne ulaze i izlaze, kao i analogni

RCA i balansirani XLR izlaz. Ispod haube, mrežna platforma podržava sve što bi se moglo poželeti, uz DSD format i opciju muzičkog servera, a konverterska sekcija bazirana je na 32-bitskom kolu ES9038Q2M. Osnovne komande prisutne su na frontu, ali je kao glavni vid kontrole predviđena aplikacija, a tu je i daljinski upravljač. Novi mrežni plejer i DAC Mission 778S dostupan je u crnoj i srebrnoj boji, po ceni od oko 950 evra. i www.mission.co.uk M 950 €

Novi početak

Veliki međunarodni sajam audio-tehnologije High End, jedan od najznačajnijih događaja u svetu vrhunskog hi-fi zvuka, od ove godine seli se iz Minhena u Beč. Preseljenje posle malo više od dve decenije izazvalo je veliko interesovanje čitave audio-industrije, pa smo odlučili da posetimo novu lokaciju i sami se uverimo da li je ova promena dobra i opravdana.

Ljubiša MIodragović

Sajam se tradicionalno održavao u kompleksu MOC, koji je godinama bio prepoznat kao centralno mesto susreta proizvođača, distributera, novinara i ljubitelja vrhunskog zvuka iz celog sveta. High End u Minhenu zapravo je prvi sajam koji smo posetili davne 2006. godine kao novoosnovana redakcija, pa su i kod nas, kao i kod drugih, u celu priču umešane i emocije. Ova odluka o selidbi označava važnu prekretnicu za industriju visokokvalitetne audio-opreme, ali i za grad domaćina, koji će ubuduće ugostiti hiljade izlagača, distributera, novinara i audiofila iz celog sveta. Nagoveštaji da će se sajam seliti počeli su pre nekoliko godina, jer je navodno BMW kupovao sve parcele na severu Minhena, uključujući i onu kojoj pripada MOC. Organizatori su znali šta ih čeka...

Prvi izazovi

Iako je prvobitni plan bio da se prvi High End sajam u Beču održi krajem maja 2026. godine, organizatori su se odmah

susreli s prvim izazovima. Austrija, kao zemlja pobednica na takmičenju Eurosong, ove godine ugostiće posetioce iz čitavog sveta. Direktor Stefan Drajšarf objašnjava da su ubrzo nakon objave termina morali da pomere datum održavanja sajma jer je Austrija 2025. godine pobedila na Eurovision Song Contestu, što je značilo da će Beč biti domaćin ovogodišnje Evrovizije. Samim tim ovaj događaj će privući stotine hiljada posetilaca i intenzivno opteretiti kapacitete grada - od saobraćaja i hotela do opšte logistike. Procenjen broj posetilaca Eurovisiona je oko pola miliona gostiju. To bi moglo otežati pristup i boravak učesnika i posetilaca High Enda ako se termini ne razdvoje. Cene hotela u planiranoj nedelji naglo su porasle - i do 700 evra po noćenju u jeftinijim hotelima, pa organizatori nisu želeli da dodatno opterete izlagače, jer je učešće na sajmu već velika investicija za brendove. Reklo bi se da zapravo i nisu imali puno izbora.

Organizatori su zatim zvanično saopštili da je događaj odložen za nedelju dana -

sa 28-31. maja na 4-7. jun 2026. i da će se manifestacija održati u sajamskom kompleksu Austria Center Vienna. Istakli su da je takva odluka doneta nakon detaljne analize logističkih, prostornih i strateških faktora, kao i da nova lokacija nudi veće prostorne kapacitete i dodatne mogućnosti za dalji rast i razvoj sajma. U ovom centru već se održavao bečki audio-sajam pod imenom Finest Audio Show, kakav se održava i u Kelnu i u Cirihu. To je bila ujedno velika prednost organizatora, jer su dobro poznavali Austria Center Vienna, njegove kapacitete i mogućnosti.

Lokacija

Beč, kao grad bogate muzičke tradicije i snažne kulturne baštine, predstavlja simbolično snažan okvir za događaj posvećen vrhunskom zvuku. Grad nudi izuzetnu infrastrukturu, dobru međunarodnu povezanost i razvijenu turističku ponudu, što će dodatno doprineti atraktivnosti sajma. Organizatori očekuju da će nova lokacija omogućiti dodatno širenje sajma, bolju akustičku

Prilaz Austria Center Vienna od stanice U1 metroa. ACV ima veliki broj displeja prigodnih za oglašavanje.

prilagodljivost prostora i unapređene tehničke uslove za prezentaciju vrhunske audio-opreme.

Austria Center Vienna (ACV) moderna je, renovirana zgrada u poslovnoj četvrti Beča koja je prvobitno bila namenjena posetiocima i osoblju Ujedinjenih nacija, a sada predstavlja prostor i sale za organizovanje događaja s dobrom saobraćajnom infrastrukturom u blizini. To je velika trouglasta zgrada s pet spratova, koja nudi fleksibilan prostor i raspored. Pažljivo dizajnirani paneli s pokretnim zidovima koji su zvučno izolovani omogućiće izlagačima neometanu demonstraciju svojih uređaja, što je ključno za hi-fi prezentacije. Puno je postavljenih LCD ekrana po hodnicima i zgrada nudi veliki broj izdvojenih prostorija. Organizatori ističu i dobru pristupačnost - metro, glavna železnička stanica i aerodrom su lako dostupni. Ako pričamo o uslovima za izlagače, tj. o kapacitetima Austria Centra, cifre su potpuno neverovatne. ACV ima preko 130 soba od dvadesetak kvadrata do četiristo kvadrata, a skoro sve prostorije su različite. Tako bukvalno možete naći sobe od 19, 21, 22, 29, 33, 34... kvadrata. Sve prostorije su raspoređene na pet spratova, a veliki broj izlagača biće i u prostranim hodnicima centra. Pored toga, na raspolaganju je i dvadeset prostorija od po 11 kvadrata, za koje su nam organizatori rekli da će biti namenjene sastancima, pa ih ne računaju u izložbeni audiofilski prostor. Dodatno, ACV ima i pet velikih hala, od kojih će samo jedna biti rezervisana za logističke potrebe organizatora, dok će ostale četiri biti namenjene izlagačima. Jedna hala je

toliko velika da će u njoj biti postavljeno na desetine „zvučnih kabina“ od 20 do 40 kvadrata, koje smo već imali prilike da vidimo u MOC.

Kao kreativan fokus ovogodišnjeg sajma izabran je moto „The Power of Music“, a organizatori su kao ambasadora događaja najavili kanadsku umetnicu Dominique Fils-Aimé, čija muzika i pristup zvuku simbolizuju spoj tehnike i umetničkog izraza. Njena uloga biće više od ceremonijalne – najavljuju se muzičke sesije, paneli i događaji koji povezuju tehnologiju s kulturnim iskustvom, što i sam Beč, grad koji je ukorenjen u muzičkoj tradiciji, predstavlja.

Praktični saveti

Sasvim smo sigurni da će za audiofile iz Srbije i regiona ovo biti sjajna vest, jer se putovanje do sajma smanjilo sa 940 na 610 kilometara (mereno od Beograda). Treba imati na umu da su cene parkinga

u Beču veoma visoke i da idu i do 40 evra na dan. Zbog toga savetujemo da dobro istražite na internetu da li možete dobiti jeftiniji parking u svom hotelu ili negde na obodu grada. Kad birate smeštaj, naš savet je da uzmete prenoćište u blizini metroa U1. Ovo je brza linija do samog ACV-a i verovatno najlakši način da se krećete po Beču. Oko ACV-a nalazi se veliki broj hotela, ali su cene u njima već znatno porasle.

Preseljenje u Beč predstavlja značajnu promenu za industriju, ali i priliku za novi razvojni ciklus sajma. Očekuje se da će manifestacija zadržati svoju međunarodnu reputaciju i dodatno ojačati poziciju vodećeg svetskog događaja u oblasti high-end audio-tehnologije. Ipak, i ovako veliki ACV nije bio dovoljan za sve zainteresovane, pa će se i ovde dogoditi da su pojedini izlagači smešteni u hotelu prekoputa Austria Centra, na paralelnom sajmu.

Na glavnom ulazu nalazi se velika pokretna grupa LED displeja.

Predstavnica ACV, zatim Manuel Pinke (menadžer High End Society) i Claudia Kazner (PR menadžer).

Lampaš iz priče

Osim što pruža fantastičan zvuk u klasi A, integrisano pojačalo iz Jadisa ruši mnoge predrasude vezane za cevnu amplifikaciju.

Na našu veliku sreću, ovo nije prvi put da smo se sreli s Jadisovim uređajima: u prethodne dve godine testirali smo integralce I-70 i Orchestra Reference, i svaki put smo imali samo pohvale. Za poznavaoce hi-fi scene to ne predstavlja posebno iznenađenje, jer francuska kompanija u audiofilskim krugovima uživa gotovo kultni status, koji je zasnovan na kombinaciji proverenih tehničkih rešenja, vrhunske izrade i iste takve reprodukcije. Iza svega stoji mukotrpna ručna izrada, od pointto-point spojeva unutar kućišta pa do ručno motanih transformatora, kojima Jadis tradicionalno posvećuje ogromnu pažnju i smatra ih najzaslužnijim za krajnji kvalitet zvuka.

Chrome & gold

Iako u ponudi ima srazmerno veliki broj modela, Jadis ni sa jednim ne pokušava da izmeni prepoznatljivu pojavu cevnog pojačala. DA88S ne predstavlja izuzetak:

kućište niskog profila služi kao postolje na koje su smeštene vakuumske cevi, elektrolitski kondenzatori, hladnjak i, u pozadini, tri masivna transformatora. Osnova kućišta je hromirana, a primerak koji smo testirali imao je dodatne zlatne panele na prednjoj i gornjoj strani, pa deluje luksuzno i pomalo avangardno - poput sprave iz retro naučnofantastičnog miljea. Prednja strana sadrži kružne komande za glasnoću i odabir ulaza, kao i za podešavanje balansa između kanala, koji je gotovo zaboravljen u eri digitalnog audija, ali i dalje ima svoju ulogu. Jadis spaja luksuz i snažnu, pomalo sirovu pojavu upravo preko prednjeg panela, koji sadrži naglašene glave šrafova i arhaične, u potpunosti metalne prekidače na levoj strani. Ovi prekidači služe za uključivanje (off/on) i stendbaj (standby/operate), a signalizacija radnog statusa obavlja se preko LE diode. Ukratko, DA88S izgleda upečatljivo na jedan klasičan način, a naročito imponuje činjenica da nijedan

detalj nije suvišan, već njegova lepota proističe iz svrsishodnosti.

Najzanimljiviji deo Jadisa nalazi se na gornjoj strani i ovde pronalazimo osam velikih cevi KT120 - četiri po kanalukoje rade u čistoj klasi A i pružaju 2 x 60 vati. Fabrika navodi da je DA88S razvijen po ugledu na DA50S, ali sa udvostručenim brojem cevi u izlaznom stepenu, pa je i snaga duplo veća. Pored toga, na izlazu se mogu koristiti cevi KT88, KT90 i 6550, a bias se podešava automatski, što garantuje dobru zabavu za posvećene audiofile. Ulazna sekcija opremljena je s tri cevi ECC82 i dve cevi ECC83, a uz zadnju ivicu kućišta postavljena su dva izlazna transformatora, svaki u svom oklopu. Leva strana rezervisana je za napajanje, kod kojeg se ističe još veći transformator, a ispred njega je postavljena banka od šest elektrolitskih kondenzatora, kao i hladnjak. Svi transformatori na gornjoj strani oklopa imaju zlatni panel, s naznakom ručne izrade u Francuskoj

Bojan Jović

“Jadis DA88S spada u onu najređu

kategoriju audio-uređaja koji će iz svakog zapisa uspeti da izvuče najbolje.”

i logotipom kompanije u prelepom kurzivu. Zadnja strana po kvalitetu ne zaostaje za ostatkom uređaja i ovde je smešteno pet linijskih RCA ulaza i jedan izlaz, svi s pozlaćenim šasijskim konektorima. Središnji deo zauzela su četiri para zvučničkih terminala, koji omogućuju bi-wire povezivanje, dok se u desnom delu nalazi IEC utičnica za odvojivi napojni kabl.

Na putu presretača Pomalo neuobičajeno za pojačalo ovog tipa, kritičko slušanje započeli smo tvrdokornom elektronikom u numerama kao što su "Make Us Stronger" i "Mekrev Bass". Prva nam je pokazala da su, uprkos uvreženom mišljenju, lampe još kako sposobne za precizno upravljanje niskotonskim membranama i da, zapravo, sve zavisi od kvaliteta topologije i izrade. DA88S je bez ikakvih teškoća kontrolisao dva para niskotonskih drajvera, prečnika 265 milimetara, vodeći ih čvrsto i sigurno do same granice čujnosti. Najdublji bas bio je sasvim jasan i na trenutke sočan, ali bez varijacija u preciznosti i uvek prisutnoj definiciji. Masa tonova zavisi pre svega od zvučnika, ali Jadis je isporučivao više nego dovoljno struje, pa se ni tokom najzahtevnijih deonica nije moglo primetiti da bilo gde u lancu postoji usko grlo - muzika je tekla ujednačeno i u jasnom ritmu. Jednako je

Slušali smo Rogera Watersa i album "Lockdown Sessions", koji je nastao za vreme pandemije kovida.

Ključne karakteristike

Snaga po kanalu

• 60 W u klasi A Izlazni stepen

• 8 x KT120

Ulazi

• 5 x RCA

značajno da su čak i sintetički najniži tonovi imali teksturu i svojevrstan prirodni, gotovo humani prizvuk, pa je ovakav bas verovatno najverodostojniji koji smo dosad čuli. Brza i haotična numera "Mekrev Bass" ukazala je na gotovo nestvarno dobre dinamičke osobine pojačala i sposobnost za munjevitu promenu fokusa, bez umanjenja pozornice ili drugih neželjenih efekata. Sintetičke note smenjivale su se brzinom koju je povremeno bilo teško ispratiti - možda za nas, ali Jadis nije imao takve probleme i naterao nas je da se zapitamo ne da li je on dovoljno dobar za nas, već da li smo mi u stanju da dovoljno brzo obradimo sve što DA88S može da isporuči.

Prelazak na Rogera Watersa i album "Lockdown Sessions", koji je nastao za vreme pandemije kovida, prikazao je Jadisa u drugačijem, ali jednako impresivnom svetlu. Pored sasvim verodostojnog zvuka akustične gitare, uvodnom numerom "Mother" dominirao je neverovatno prisutan Watersov vokal, koji je izražajan, pomalo hrapav i prepun finesa. Prilično široka pozornica postavila je njegov glas tačno u sredinu, dok su prateći vokali dolazili iz pozadine. Oni su zvučali

doslovno anđeoski, a mi se ne sećamo da smo ikada ranije čuli toliku količinu detalja u pratećim vokalima - to im je dalo poseban značaj i doprinelo ukupnoj atmosferi, koja je, kako je pesma odmicala, sadržala sve veću tenziju. DA88S zvuči neverovatno analitično i donosi teško sagledivu količinu informacija, ali se to odvija na potpuno nenapadan način - fluidnost reprodukcije je tolika da vam se baš nikada neće učiniti da radite bilo šta drugo osim što uživate u muzici. S druge strane, cena poprilične snage u klasi A ogleda se u velikom rasipanju toplote, pa budite sigurni da Jadisu obezbedite odgovarajuću poziciju u prostoriji, kao i dovoljnu udaljenost od drugih uređaja u sistemu.

Testirani DA88S spada u onu najređu kategoriju audio-uređaja koji će iz svakog, pa i najlošijeg zapisa uspeti da izvuče najbolje i da ga prikaže u više nego prihvatljivom, slušljivom i muzikalnom svetlu. Servirajte mu neki ispotprosečni Hendrixov snimak ili, kao što smo mi uradili, pustite Jeffa Healeyja na albumu "Road House: The Lost Soundtrack" i uživaćete u neobuzdanom energetskom naboju i zaista vatrenoj svirci, koja će biti dočarana u potpunosti, ali uz dovoljno jasan i artikulisan prikaz, koji će biti po volji i zahtevnim audiofi-

lima - ovo je možda najveći kompliment koji se može dati jednom hi-fi uređaju. Za ovakav ugođaj korpulentni florstenderi Ophidian Voodoo zahtevali su nešto više gasa, ali još ranije smo se uverili da za Jadisov lampaški osmocilindraš to ne predstavlja problem, pa je sve proteklo uz neizmerno uživanje u žestokom bluzu. Takođe, treba imati u vidu da, u skladu s konceptom, DA88S po svakom uključivanju zahteva određeno vreme za zagrevanje: procedura podrazumeva da se uređaj prvo uključi preko levog prekidača, kad dioda zasvetli crveno, a nakon nekoliko minuta se desni prekidač prebaci u gornji položaj, čime je Jadis preveden iz stendbaja u radni režim, a dioda zasvetli zeleno.

Kad porastem, biću Jadis

Uprkos tradicionalnom dizajnu, DA88S donosi autentičnu pojavu - čak i u najvišoj kategoriji pojačala, u kojoj egzotike ne manjka. Od hromiranog i sjajno ispoliranog kućišta pa do ručno motanih trafoa i lemljenih spojeva ispod haube, ovaj lampaš predstavlja sam vrh po kvalitetu izrade, pa ćemo fabrici oprostiti što daljinac isporučuje samo uz doplatu. A kad je reprodukcija u pitanju, ubeđeni smo da svako cevno pojačalo mašta da bude kao Jadis kad poraste.

Plus

M Nenapadna analitičnost.

M Čvrsta kontrola basa.

M Nenadmašna muzikalnost.

M Ručna izrada najvišeg nivoa.

Minus

K Daljinska komanda se doplaćuje.

Oprema

 Ophidian Voodoo

 Hegel D50

 Matrix Audio NT-1

 Matrix Audio SS-1 Pro

 Atlas Mavros

Jadis DA88S

J Kontinualna snaga: 2 x 60 W na 8 oma

J Frekvencijski opseg (-3 dB): 10 Hz - 29 kHz

J Osetljivost: 120 mV

J Analognih ulaza: 5

J Analognih izlaza: 1

J Broj izlaza za zvučnike: 2

J Dimenzije (ŠxVxD):

500 x 260 x 440 mm

J Masa: 46 kg

J Cena: 16.500 €

ã Impulse Hi-Fi Audio, 063/482-262

Rokenrol u duši

Kao najsvestraniji digitalni plejer američkog proizvođača, DS200 nudi raznovrsne opcije povezivanja i, naravno, sjajan zvuk.

Bojan Jović

Tokom prethodnih godina započeli smo upoznavanje s kompanijom McIntosh, nesumnjivo jednim od najvećih i najuglednijih imena u hifi svetu, a na repertoaru smo uglavnom imali pojačala - što ne iznenađuje, jer ona čine većinu ponude. Ovog puta, ipak, pred nama je višenamenski DS200, koji zapravo predstavlja najsvestraniji digitalni plejer u ponudi. On funkcioniše kao strimer i digitalno-analogni konverter, uz nekoliko praktičnih dodatnih opcija i cenu koja je, prema merilima ovog proizvođača, prilično pristupačna.

Dizajn i izrada

Zahvaljujući decenijama izgrađivanom i brižljivo negovanom vizuelnom imidžu, za uređaje iz McIntosha moglo bi se reći da kad vidite jedan, videli ste ih sve. Prepoznatljiva pojava izražena je i na modelu DS200, koji se odlikuje punim hi-fi gabaritom i, za uređaj ovog tipa, prilično visokim profilom. Kutijasti oblik ublažen je većim prednjim panelom, koji je izrađen od crnog stakla, uz kontrast u vidu srebrnih uspravnih ivica. Prednja površina je uredna i dobro organizovana, a u središtu se nalazi matrični displej s prikazom u dva reda - iako po atraktivnosti

zaostaje za modernim LCD ekranima u boji, ovaj displej je prilično prostran i dobro se očitava s veće udaljenosti, a vizuelno se savršeno uklapa u McIntoshev stil. Levo i desno od njega postavljene su dve kružne komande s hromiranim obrubom, koje pružaju odličan osećaj pod prstima. U pitanju su enkoderi, koji služe za odabir izvora i kontrolu glasnoće, ali i za kretanje kroz menije i podešavanje opcija. Ispod leve komande smešteni su tasteri - opet u retro stilu - za upravljanje reprodukcijom, dok se ispod desne komande nalaze tasteri za uključivanje, mutiranje, kontrolu prikaza na ekranu i blutut uparivanje. Crni front i srebrni detalji obogaćeni su oznakama sa zelenim pozadinskim osvetljenjem, uključujući tradicionalno predimenzionirani logotip kompanije, dok je prikaz na ekranu izveden u svetloplavoj nijansi, a taster za uključivanje je crvene boje - nije nam jasno kako, ali uživo sve ovo potpuno ima smisla i DS200 izgleda moćno i upečatljivo, a u isto vreme dovoljno elegantno da se uklopi u okruženje.

Kako je u pitanju digitalni plejer, na kućištu izostaju bilo kakvi bočni hladnjaci, kao i prorezi za provetravanje, što je dobro u pogledu zaštite komponenata od

prašine. Gornja i bočne strane izvedene su kao zasebni metalni paneli i postavljene na čvrstu šasiju, pa ukupna masa uređaja iznosi preko devet kilograma. Prelazak na zadnju stranu potvrđuje navode o svestranosti ovog uređaja i ovde pronalazimo garnituru digitalnih ulaza, koja obuhvata po dva koaksijalna i optička priključka, kao i AES/EBU, USB-B, HDMI ARC i patentirani MCT, koji služi za vezu s McIntoshevim SACD plejerima. Mrežno povezivanje obavlja se preko eternet porta ili pomoću wi-fija, za koji su predviđene dve antene, dok je treća zadužena za blutut u verziji 5.0. Na analognom izlazu nalaze se RCA i balansirani XLR konektori, dok digitalni izlazi izostaju, pa se DS200 ne može koristiti samo kao mrežni transport. Dodatno su prisutni brojni priključci za napredne instalacije i automatizaciju sistema, kao i servisni USB, a postavku kompletira IEC utičnica za odvojivi napojni kabl.

Tehnologija i mogućnosti

U srcu testirane sprave nalazi se najnovija verzija McIntoshevog poznatog konverterskog sklopa Quad Balaced DAC. Ovo rešenje podrazumeva osmokanalno konvertersko kolo, kod kojeg su po četiri

“Ne dešava se previše često da čujemo verodostojno prikazanu distorziju električne gitare u spoju s wah-pedalom.”

kanala spregnuta da rade zajedno kako bi se obezbedila moćna diferencijalna postavka za korekciju grešaka. Podržan je PCM u rezoluciji do 384 kiloherca i 32 bita, kao i DSD512 (22,4 MHz) i DXD (384 kHz). Mrežna platforma takođe podržava sve što bi se moglo poželeti, i to na najjednostavniji način - bez sopstvene aplikacije, već kroz podršku za Google Cast, AirPlay, Spotify Connect, Tidal Connect, Qobuz Connect i druge servise. Ozbiljnost uređaja ogleda se kroz zvanične sertifikate Roon Ready i Roon Tested, a DS200 je kompatibilan s glasovnim komandama preko Google asistenta. Kao prijemnik blutut signala, DS200 podržava Qualcommove kvalitetnije kodeke aptX HD i aptX Low Latency, a sve opcije podešavaju se na samom uređaju ili preko pripadajućeg daljinskog upravljača. Već smo naveli da DS200 omogućuje kontrolu glasnoće u digitalnom domenu, uz izlaz od 0-8 volti kod nebalansirane veze i 0-16 volti kod balansirane veze, dok naponi u fiksnom modalitetu iznose standardna dva i četiri volta. Iako McIntosh ne nudi digitalne filtere i druge vidove korekcije zvuka, sporedne opcije zapravo su prilično bogate i obuhvataju razne praktične funkcije. Network Standby podrazumeva registrovanje signala na mrežnom ulazu i automatsko uključivanje, što znači da je dovoljno da pustite pesmu na telefonu i DS200 će se sam uključiti i započeti reprodukciju. Zatim su tu automatski odlazak u stendbaj, podešavanje nivoa signala, preimenovanje ulaza, korekcija balansa i jačine osvetljenja i dr. Ipak, kako se pokazalo u praktičnom delu testa, DS200 je fabrički podešen na način koji će odgovarati većini korisnika i veoma je jednostavan za korišćenje, pa će od otpakivanja do uživanja u muzici proteći

Slušali smo

Johna Hammonda na albumu "Rough & Tough" iz 2009.

D/A konverter

• McIntosh Quad

Balanced DAC Podržana rezolucija

• 384/32, DSD512, DXD Striming

• AirPlay, Google Cast, Spotify, Tidal, Qobuz, Roon...

svega nekoliko minuta - severnoamerički proizvođač ističe da je lakoća upotrebe bila jedan od glavnih ciljeva tokom dizajniranja.

Slušni

test

S McIntoshevim Quad Balanced konverterskim sklopom već smo se sretali ranije, ali sada prvi put u digitalnom plejeru, pa verujemo da će njegovi kvaliteti još više doći do izražaja. DS200 od samog početka briljira u pogledu prostorne prezentacije i rekreacije pozornice, što i jeste jedan od najtežih ispita za svaki digitalni reproduktor. Scena je široka onoliko koliko zvučnici i prostorija dozvoljavaju, a McIntosh koristi čitav prostor kao svoje igralište. Posebno je fascinantna reprodukcija živih snimaka s manjim brojem instrumenata, kad su oni grupisani u prostoru između zvučnika, ali nam odjeci i ambijentalne finese govore da se pozornica ne završava s njima, već se pruža mnogo dalje na obe strane. Na suprotnom kraju spektra stoje veliki simfonijski orkestri i stadionski rok spektakli, koji su zaista impresivni u svojoj veličini, a DS200 ne gubi konce ni pri velikoj glasnoći, zadržavajući jasnu i organizovanu prezentaciju. I ne samo to, već je sve vreme jasno prisutna dubina, koja stvara utisak trodimenzionalnog prostora i doslovce uvlači slušaoca u doživljaj muzike. Pojedini izvori na internetu navode da se u srcu McIntoshevog konverterskog

Ključne karakteristike

sklopa nalazi kolo ESS ES9028PRO, ali mi to nismo uspeli da potvrdimo. Ipak, njegovi kvaliteti su neosporni, a DS200 nas je u pogledu kolorita podsetio na Metronome Le DAC. Pored pripadnosti sličnom cenovnom razredu, ova dva uređaja dele prirodan, organski zvuk i prezentaciju koja je tehnički besprekorna, a u isto vreme zabavna za slušanje. Muzika iz ovog McIntosha ne može proći nezapaženo, čak ni kad je u pitanju internet radio koji svirucka u pozadini, a njegova narav je relativno dobroćudna, pa će se truditi da izvuče najbolje iz ostatka sistema. Prema našim ušima kolorit je besprekorno odmeren, a odnos između opsega dobro uravnotežen, pa DS200 pruža ujednačenu prezentaciju, bez isticanja ili povlačenja bilo kog dela spektra. Pored toga, na naše prijatno iznenađenje, severnoamerička sprava jednako je vična pri reprodukciji smooth džeza, klasične muzike i najtvrđih pravaca, što nam se veoma svidelo. Ne dešava se previše često da čujemo verodostojno prikazanu distorziju električne gitare, u spoju s wah-pedalom, na uređaju više klase - McIntosh može biti ponosan na svoju istorijsku povezanost s rokenrol kulturom, koja traje do danas.

U narednom delu testa DS200 smo uposlili u punom kapacitetu, što podrazumeva reprodukciju preko mreže, uz kontrolu glasnoće. Fabrika navodi da se atenuacija u digitalnom domenu obavlja veoma precizno, u koracima od 0,5 decibela, a u praksi se potvrdilo da ovaj

sistem zaista minimalno degradira zvuk - možda i najmanje od svih ovakvih uređaja koje smo dosad testirali. Reprodukcija kroz mrežu nije se nimalo razlikovala od zvuka s dobro optimizovanog PC transporta, a bila je za nekoliko stepenika iznad pristupačnijih strimera. Ovo se najbolje čuje kroz prisustvo najfinijih detalja, koji su prilično tihi, a opet sasvim jasni i baš nikada se ne ispreče ispred glavnog toka muzike. Mikrodinamički kvaliteti potcrtani su slojevitom teksturom pojedinačnih tonova, kod kojih su ivice čiste i precizne, ali ne oštre, uz prisustvo svih sitnih kolebanja i alikvotnih zvukova. Elaboriranost svake note prevodi se, opet, u izuzetno preglednu, lako razlučivu prezentaciju i odlično razvijenu pozornicu - ovo je jedan od najboljih strimera koji smo dosad čuli i sigurni smo da se ne bi obrukao ni pored višestruko skupljih uređaja.

Zaključak

Kao spoj izuzetnog D/A konvertera i jednako dobre mrežne platforme, DS200 se predstavlja kao digitalni plejer bez posebnih slabosti. Njegov zvuk je sjajan, bilo da ga koristite samo kao DAC ili u punom kapacitetu, a pripadnost višoj klasi ne smeta mu da verno prikaže i žustrije, neumivene muzičke pravce. Dodatne opcije takođe su solidne, pa se za potpuni komfor staraju blutut i HDMI, a vizuelni utisak je priča za sebe - morate ga videti uživo da biste umeli da cenite njegovu jedinstvenu pojavu.

DS200 Streaming DAC iz McIntosha je redak primer uređaja koji jednako dobro reprodukuje sve žanrove i ne traži previše ugađanja u pogledu ostatka sistema, ostavljajući vam više vremena za čisto uživanje u muzici.

Plus

M Izuzetan zvuk u svim režimima.

M Detaljna i prirodna reprodukcija.

M Prostrana i precizna scena.

M Jednostavna upotreba.

Minus

K Digitalni izlazi povećali bi upotrebljivost.

Oprema

 NAD Masters M33 V2

 Relco Audio Vertis One MK2

 Harmonic Tech, Oehlbach kablovi

McIntosh DS200

J D/A konverter: Quad Balanced DAC

J Podržana rezolucija: do 384/32, DSD512, DXD

J Izobličenja THD: 0,005%

J Odnos signal-šum: 100 dB

J Digitalni ulazi: 2 x koaksijalni i optički, 1 x AES/EBU, USB-B, HDMI i MCT

J Analogni izlazi: 1 x RCA i XLR

J Mrežno povezivanje: eternet, wi-fi

J Dodatno: blutut

J Dimenzije (ŠxVxD):

445 x 152 x 432 mm

J Masa: 9,3 kg

J Cena: 6.000 €

ã 4Audio, 011/770-4320

Velike kutije suptilnog zvuka

Novitet na našem tržištu stiže na test s najvećim modelom zvučnika, koji pružaju svestranost i istinski all-round kvalitet.

Iako je kompanija Ophidian osnovana pre samo 15 godina, to se ne bi reklo pri pogledu na njihove zvučnike - gotovo svi modeli izvedeni su u klasičnom i pomalo konzervativnom dizajnu, a jednostavna estetika oslanja se najpre na pravilne proporcije i kvalitet završne obrade, kao najveće adute. Osnivač i glavni dizajner Gareth James postavio je kao svoj prvi cilj da konstruiše kompaktne kutije koje će zvukom premašiti skroman gabarit, i tako je 2011. nastao prvi model Minimo. Nakon prvobitnog uspeha, asortiman je proširen i danas obuhvata tri regalska i četiri podnostojeća zvučnika, što i dalje nije mnogo i uliva nadu da ostrvski proizvođač još uvek stavlja sveukupni kvalitet ispred trke za profitom. Za prvi susret sa Ophidianom stigli su nam njihovi najveći i najskuplji zvučnici, pod nazivom Voodoo.

Vrhunska izrada

Iako ne spada među najveće zvučne kutije u apsolutnom smislu, s visinom od 130 centimetara i pozamašnim gabaritom, Voodoo od samog početka ostavlja utisak ozbiljnog i sposobnog zvučnika. Proporcije su potpuno pravilne i bez ikakvih dizajnerskih ukrasa, dok su korpulentni kabineti obloženi prvoklasnim prirodnim furnirom od orahovine, a u izboru je još i hrastov furnir. Na prednjoj strani smeštena je trosistemska topologija, koja započinje srednjetonsko-niskotonskom jedinicom prečnika 180 milimetara. Nije nam poznato gde su postavljene rezne frekvencije, jer je u pratećem materijalu navedeno samo da je skretnica opremljena prvoklasnim komponentama iz Mundorfa, ali proizvođač insistira da ova jedinica ima ulogu mid-bas drajvera. Ovaj drajver opremljen je aluminijumskom membranom i smešten u sopstvenu unutrašnju komoru, koja

ga potpuno izoluje od ostatka kabineta. Kalotni visokotonac postavljen je ispod mid-basa kako bi bio više u ravni sa ušima slušalaca. Tekstilna visokotonska membrana prečnika je 22 milimetra i tretirana je posebnim slojem zvanim Sonolex, što je patentirana tehnologija ugledne norveške kompanije SEAS. Sledi par niskotonskih jedinica koje imaju aluminijumske membrane prečnika 265 milimetara, dok je u dnu fronta postavljen logotip kompanije.

Iako je, kao kod svih velikih zvučnika, zadnja strana prilično pusta, pažnju privlači velika metalna rešetka u donjem delu - u pitanju je Ophidianov patent, nazvan AEROFLEX. Rešetka je izvedena s brojnim prorezima pod uglom od 45 stepeni, a u pitanju je svojevrsni basport, koji pomoću precizno proračunate dužine cevi i veličine otvora smanjuje brzinu protoka i vrtloženje vazduha. Fabrika tvrdi da AEROFLEX znatno poboljšava dinamičke osobine i obezbeđuje jednak tonski balans bez obzira na glasnoću, kao i da pruža čist i precizan bas iz svakih, pa i najkompaktnijih kabineta. Metalni panel takođe integriše jedan par veoma kvalitetnih zvučničkih terminala, dok su u gornjem delu ugravirane osnovne tehničke karakteristike i napomena da su zvučnici ručno izrađeni u Velikoj Britaniji. Postolje zvučnika izvedeno je u ravni s kabinetom i izdvojeno crnom bojom, a uz doplatu se može dobiti postolje od punog aluminijuma, sa isturenim nožicama za bolju stabilnost i moderniju pojavu.

Slušni test

Uprkos velikom gabaritu, Voodoo zvučnici sposobni su da kreiraju intimnu atmosferu, u šta smo se uverili uz Badija Gaja na albumu "Blues Singer". U uvodnom delu numere "Crawlin' Kingsnake" mogle su se jasno čuti najsitnije vibracije akustične gitare, ali još je impresivnije

Bojan Jović

“Retko se sreće ovako suptilna i bliska reprodukcija iz velikih zvučnika.”

bilo zvečanje metalnih žica, uz dovoljno precizan i distanciran odjek. Ulazak Gajevog vokala postavio ga je u središte pozornice, a glas je bio izražajan, povremeno emotivan i baršunast, a katkad energičan i snažan. Bluzerski tim snova, sačinjen od Gaja, B. B. Kinga i Kleptona, bio je postavljen na sjajno odmerenu pozornicu, koja nije bila prevelika, a osećaj prostora i bliskosti postignut je preciznim pozicioniranjem po dubini - sve vreme je bilo sasvim jasno da Voodoo može mnogo više u pogledu širine scene, ali da je ovo tačno odgovarajuća veličina. Sve se ponovilo u numeri "Anna Lee", ali su manje dominantne gitare dopustile još jasniji izraz Gajevog glasa, a Ophidiani su nas još jednom opčinili fantastičnim odjecima - retko se sreće ovako suptilna i bliska reprodukcija iz velikih zvučnika. Nakon izražajne reprodukcije Badija Gaja, album "Sol Salutis" pružio nam je još bolji uvid u tehničke sposobnosti zvučnika, a Voodoo se nisu stideli da pokažu mišiće. Pozornica se znatno povećala i sada je obuhvatala prostor van bočnih ivica kabineta, a po potrebi je dobacivala i do zidova. Generalno, testirani Ophidiani traže dosta prostora za pun zamah - možda i više od rivala približnog gabarita, ali ako im udovoljite, uzvratiće vam zaista izuzetnom trodimenzionalnom scenom i obiljem vazduha oko tonova, što će sveukupnu artikulaciju podići na

Slušali smo Britanski dvojac Clark-Hutchinson na albumu "Retribution" iz 1970.

Ključne karakteristike

Topologija

• 3-sistemski, AEROFLEX port

Visokotonska jedinica

• Sonolex tekstilna mambrana

Frekvencijski opseg

• 26 Hz - 25 kHz

viši nivo. Ovakav prikaz nastavio se uz Daft Punk, koji su bili postavljeni na ogromnu scenu, na kojoj je svaki ton bio prikazan potpuno jasno i definisano. Basovi su uvek odlično odmereni i, prema našim ušima, ima ih tačno koliko treba - u zavisnosti od snimka i vrste muzike. Iako poseduju četiri velika bas-drajvera, ovi zvučnici nikada neće zvučati prenaglašeno u niskotonskom opsegu, već će on biti uklopljen u širu muzičku sliku, a velike sposobnosti biće primenjivane s merom i onda kad je potrebno. Stoga su basovi u numeri "Giorgio by Moroder" bili isprva diskretni, a zatim su se postepeno pojačavali i prelazili u prvi plan, da bi se Ophidiani u završnici pretvorili u prave ritam-mašine, koje tuku iz sve snage i ispunjavaju sobu masivnim, precizno ocrtanim i brzim udarima najnižih tonova. U pogledu kolorita rekli bismo da su Voodoo prilično neutralni zvučnici, koji reprodukuju zvuk bez veštačkih dodataka i dobro će se složiti s različitim sistemima. S druge strane, njihovi dinamički kvaliteti, kao i spoj velike pozornice i intimnog prikaza, nekako stavljaju kolorit u drugi plan - sve što smo im servirali

zvučalo je verodostojno i upravo onako kako pamtimo, pa smo vrlo brzo utvrdili da Ophidiani u ovoj disciplini zavređuju najviše ocene. Bilo da su u pitanju sintetički tonovi Kraftwerka, blago prigušene note Klarkovog klavira u numeri "After Hours" ili prašteće činele tokom Kleptonove solo deonice na "Cocaine", ove kutije imale su savršeno pogođenu boju tona - pomalo kameleonski i prilično impresivno, naročito ako se uzme u obzir njihova veličina. Iako proizvođač ne daje previše tehničkih detalja, poznato je da nominalna impedansa iznosi četiri oma, pa sigurno pada i niže, što znači da Ophidiani mogu predstavljati popriličan izazov za amplifikaciju.

Zaključak

Uprkos kratkom prisustvu na tržištu, jasno je da kompanija Ophidian ima već utemeljen sistem vrednosti, koji želi da usadi u sve svoje zvučnike. Kad su u pitanju testirani Voodoo, oni se nameću kao zvučnici koji su sposobni da zadovolje različite i često oprečne audiofilske zahteve. Udovoljite im u pogledu veličine prostorije i jednako kvalitetnog ostatka sistema, i dobićete zvučne kutije za ceo život.

Plus

M Neutralan kolorit.

M Snažan, ali odmeren bas.

M Veran i intiman prikaz.

M Vrhunski primer klasičnog dizajna.

Minus

K Zahtevnost u pogledu prostora.

Oprema

 Jadis DA88S

 Hegel D50

 Matrix Audio NT-1

 Matrix Audio SS-1 Pro

 Atlas Mavros

Ophidian Voodoo

J Preporučena snaga pojačala: 100-400 W

J Frekvencijski opseg (-3 dB): 26 Hz - 25 kHz

J Osetljivost (1 W / 1 m): 87 dB

J Impedansa: 4 oma

J Topologija: 2 x 265 mm bas, 1 x 180 mm mid-bas, 1 x 22 mm visokotonac

J Dimenzije (ŠxVxD): 304 x 1.296 x 365 mm

J Masa: 59,5 kg

J Cena: 12.500 €

ã Impulse Hi-Fi Audio, 063/482-262

Zahtevni slatkiš

Za razliku od neupadljvog izgleda pristupačnih modela, ELAC u višim serijama neguje daleko luksuzniji, ali sa ukusom odmeren dizajn, koji se i dalje vodi osnovnim načelima akustike.

Bojan Jović

Tokom prethodnih godina dobro smo se upoznali s ponudom uglednog nemačkog proizvođača, koji u asortimanu ima više od deset serija zvučnika, sve veći broj aktivnih kutija, sabvufere i hi-fi elektroniku, a nedavno je predstavio i prvi prenosivi blutut zvučnik. U internoj hijerarhiji serija Vela svrstava se u premijum segment, a iznad nje se nalazi samo prestižna linija Concentro, poznata po egzotičnom izgledu i jednako impresivnom zvuku. Zvučnici ove klase kod nas su neminovno pobudili interesovanje, iako je u pitanju najmanji model u seriji, pod oznakom BS 403.2.

Dizajn i tehnička rešenja

Pre više godina testirali smo podnostojeći model iz prve iteracije linije Vela, sa oznakom FS 408, ali nam se čini da je atraktivan dizajn ove serije još uočljiviji na regalskim kutijama. Kabinet je nagnut unazad kako bi se postigla bolja vremenska usaglašenost talasa iz dva drajvera, a paralelni presek je trapezoidan, s bokovima koji se međusobno približavaju ka zadnjoj strani - ovo je poznato rešenje za umanjenje stojećih talasa u unutrašnjosti. Gornja strana postavljena je pod uglom u odnosu na podlogu, a fabrika ističe da je prednja ploča zaobljena kako bi se umanjile refleksije koje negativno utiču na zvučne talase. Sledeća zanimljivost nalazi se na donjem delu, jer BS 403.2 ima integrisano postolje od livenog metala, čija je zadnja strana potpuno otvorena i predstavlja izlaz bas-refleks porta. Naime, otvor kabineta usmeren je nadole, a vazduh zatim putuje kroz dvostruko savijen prolaz, pa se ovim rešenjem umanjuje zavisnost zvučnika od okruženja. Drugim rečima, malene Vele jednostavne su i zahvalne za pozicioniranje. Ipak, ELAC nas je najviše fascinirao načinom na koji je sva ova elaborirana rešenja objedinio u jednom prelepom malom zvučniku - dizajn je zaista sjajan i BS 403.2 deluju moderno i luksuzno, a u isto vreme prilično ozbiljno, pa će izgledom zadovoljiti iskusne audiofile, jednako kao i one koji se ne razumeju u hi-fi. Primerci na našem testu bili su izvedeni u prirodnom orahovom furniru visokog sjaja, a u ponudi su još crna i bela boja, takođe u highgloss finišu.

BS 403.2 izvedeni su u dvosistemskoj topologiji, a na vrhu prednje strane postavljen je jedan od najpoželjnijih visokotonaca današnjice - JET 6, koji predstavlja ELAC-ovu varijaciju na temu zvučničke jedinice AMT (Air Motion Transformer). Membrana ovog drajvera presavijena je poput harmonike, s površinom znatno većom nego što se može videti, a zvučni talas nastaje širenjem i skupljanjem nabora. Jedinice ovog tipa poznate su po izuzetno brzom i linearnom odzivu, koji, u ovom slučaju, premašuje 50 kiloherca - gornji prag membrane daleko je iznad granice ljudskog sluha, pa izobličenja u graničnom području ne mogu imati negativan uticaj na reprodukciju. Membrana je smeštena ispod čvrste metalne rešetke i većeg usmerivača, dok tanki hromirani okvir dodaje dozu luksuza. Isti dekorativni element pronalazimo kod srednjetonsko-niskotonske jedinice, koja nosi oznaku AS-XR (Aluminium Sandwich - Xtended Range). Kao što oznaka govori, njena membrana izrađena je od aluminijumskog sendviča, a prečnik je 150 milimetara. Krutost je dodatno povećana tehnologijom Crystal Membrane, pa je površina membrane izlomljena poput kristala, što povećava čvrstinu, ali i izgleda prilično atraktivno.

Na zadnjoj strani, iznad velikog i neobično usečenog bas-refleks otvora, smešten je metalni panel s dva para zvučničkih terminala. Oni su klasičnog tipa i kvalitetne izrade, s telom od

“Ovi zvučnici ne mogu se zbuniti podmetanjem izuzetno zahtevnog materijala.”

pozlaćenog metala i oplatom od providne plastike, uz dovoljno prostora za povezivanje krupnijih kablova. Podržana su sva tri najčešća vida povezivanja (viljuške, bananice i gole žice), kao i bi-wire i bi-amp konfiguracije, a kratkospojnici su takođe napravljeni od pozlaćenog metala i dodatno izolovani silikonskim omotačem. Iznad njih se nalazi etiketa sa osnovnim podacima o zvučniku i jednim od najpoželjnijih natpisa koji neki uređaj može imati - "Made in Germany". Specifikacije navode da BS 403.2 imaju frekvencijski opseg od 41 herca do 50 kilohercadonji prag prilično je nisko postavljen za kutije ovog gabarita, što ćemo proveriti u praktičnom delu testa. Osetljivost od 86 decibela spada među niže, kao i nominalna impedansa od četiri oma, koja pada najniže do 3,2 oma (na 260 herca). Malene Vele se, bar na papiru, predstavljaju kao zahtevnije za pokretanje, pa ne iznenađuje preporuka da se uparuju s pojačalima od 40 pa sve do 200 vati po kanalu. Na kraju, proizvođač ne daje posebne detalje o skretnici, pa znamo samo da je rezna frekvencija postavljena na 2,4 kiloherca.

Slušali smo

Agnes Obel na albumu "Citizen of Glass" iz 2016.

Topologija

• dvosistemski, bas-refleks

Visokotonska jedinica

• JET 6

Frekvencijski opseg

• 41 Hz - 50 kHz

Slušni test

Iz ranijih testova znali smo šta možemo da očekujemo od renomiranog JET visokotonca, ali najnovija, šesta generacija pokazala je da ovde nije u pitanju samo marketinška promena oznake već da je prisutan mali, ali čujan napredak u zvuku. Poznate kvalitete, kao što su munjevita brzina i sjajna dinamika, ovaj drajver prikazuje na svakom koraku, čak i pri nižim nivoima glasnoće. Ipak, magija se događa kad se komanda za glasnoću okrene malo više udesno i ELAC tad na najbolji način spaja beskompromisnu analitičnost i prelepu muzikalnost - ili bolje reći raspevanost. Tehnički aspekti reprodukcije zadovoljeni su u potpunosti, pa se od zvučnika ovog gabarita i cene zaista ne može tražiti više. Pozornica je prilično široka i odlično rekreirana, a posebno je upečatljivo da ove malene kutije pružaju izvanredan osećaj dubine, koji se ne gubi čak ni kad ih usmerite gotovo

Ključne karakteristike

pravo unapred. Zaokretanje ka poziciji za slušanje doneće minimalna poboljšanja u pogledu fokusa, ali nama se više svidelo da ih usmerimo unapred, jer na taj način i veća publika može da uživa u odličnom zvuku. Detalji su odlično pozicionirani i još bolje ocrtani, uz prisustvo određene mase tonova u gornjem delu spektra, pa su nas BS 403.2 podsetili na nedavno testirane i više nego dvostruko skuplje kutije iz Relco Audija, što im može služiti samo na čast.

Veliki deo visokotonskih kvaliteta prenosi se u srednji deo spektra, koji zadržava brzinu i precizan, sasvim čist prikaz. Ovi zvučnici ne mogu se zbuniti podmetanjem izuzetno zahtevnog materijala, jer će i najsloženije deonice orkestarskih snimaka izneti jasno, razlučivo i bez gu-

bitka definicije ili uz nepoželjnu kompresiju u prostornoj prezentaciji. Kolorit je prilično neutralan, ali ne i laboratorijski sterilan, pa BS 403.2 imaju dovoljno šarma kako bi osvojili pažnju auditorijuma i učinili da poželite da poslušate "samo još jednu pesmu". Ispod 2,4 kiloherca, kad u sliku uđe mid-bas drajver, pojedinačni tonovi postanu malo sočniji, a celokupna reprodukcija dobije živopisniji prizvuk. Ipak, ova promena ne dolazi nauštrb preciznosti, jer je izlomljena membrana veoma kruta, a njeno vođenje precizno, pa nismo primetili izobličenja ni u naznakama. S druge strane, njen tonski karakter zapravo je veoma dobro odmeren, jer za nijansu topliji bas stvara utisak većeg volumena i prisutnosti najnižih tonova u prostoru, pa BS 403.2 zvuče bogato i

puno u najnižem delu spektra. Već smo naveli da je za najbolji ugođaj potrebno nešto više vatre iz pojačala, a specifikacije navode da je osetljivost JET jedinice 92 decibela, što znači da ovaj vid zahtevnosti ide na dušu mid-basu. Bez obzira na to, smatramo da je ovo odličan spoj, koji pruža celovitu prezentaciju i uzorno dubok bas, naročito u manjim i srednjim prostorijama.

Prvih sto godina je najteže Pri pogledu na celokupnu ponudu, rekli bismo da nemačka kompanija, koja je osnovana 1926. kao Electroacustic GmbH, dočekuje stoti rođendan u izuzetnoj formi. BS 403.2 stoga su samo još jedna potvrda dobro odabranog pravca: njihov zvuk je sveobuhvatan, bez obzira na skroman gabarit, i s lakoćom će zadovoljiti tehničke, kao i emotivne aspekte reprodukcije. Jedini kompromis ogleda se u nešto većoj zahtevnosti od amplifikacije, ali zvučnici ovog kvaliteta ne zaslužuju ništa manje - ispunite im tu želju i uzvratiće vam prelepo analitičnom, verodostojnom i fluidnom prezentacijom muzike.

Plus

M Izuzetan spoj dizajna i tehničke elaboriranosti.

M Precizni i vrlo detaljni visoki tonovi.

M Uzorno snažan bas.

M Sjajna celokupna prezentacija.

Minus

K Traže snažnu i stabilnu amplifikaciju.

Oprema

 Musical Fidelity M6x DAC  Exposure 3010S2

 Harmonic Tech, Oehlbach kablovi

ELAC Vela BS 403.2

J Preporučena snaga pojačala: 40-200 W

J Frekvencijski opseg: 41 Hz - 50 kHz

J Osetljivost (1 W / 1 m): 86 dB

J Impedansa: 4 oma

J Topologija: 1 x 150 mm mid-bas, 1 x AMT visokotonac

J Rezna frekvencija: 2,4 kHz

J Dimenzije (ŠxVxD): 191 x 362 x 240 mm

J Masa: 7,1 kg

J Cena: oko 1.840 €

ã Audio Pro Artist Sistems, 011/3442-874

Nova generacija

Novi mrežni plejer iz Matrix Audija donosi doteran dizajnerski izraz i svestranost, kojima je teško naći slabu tačku.

Zahvaljujući agilnosti domaćeg distributera, tokom prethodnih godina testirali smo veći broj uređaja iz Matrix Audija i uverili se u njihovu dobru promišljenost i tehničku ekspertizu, bez obzira na cenovni razred. Dalekoistočna kompanija specijalizovana je za digitalni audio, a pre dve godine lansirala je referentnu seriju M, kroz koju je predstavila novi dizajnerski jezik i tehnička rešenja visokog nivoa. Deo tih rešenja sada se spušta u niže kategorije, pa se na našem testu našao novi mrežni plejer srednje klase TS-1, koji nudi brojne opcije i izuzetno visok stepen upotrebljivosti.

Spolja i iznutra

Novi izgled podrazumeva robustan dizajn, koji podseća na profesionalne sprave, kao i potpunu oslobođenost od fizičkih komandi. Celu površinu prednje strane zauzeo je veliki ekran u boji, koji je osetljiv na dodir i preko kojeg se može pristupiti svim funkcijama. Na desnoj strani fronta postavljeni su 6,35-milimetarski i balansirani 4,4-milimetarski izlazi za slušalice, a čak je i taster za stendbaj izveden kao komanda osetljiva na dodir.

Prednji okvir ima zasečene ivice i izrađen je od masivnog aluminijuma, kao i ostatak kućišta, koji je napravljen od aluminijumskih panela debljine nekoliko milimetara. Bokovi su celom površinom perforirani za bolje hlađenje, dok otvori na gornjoj strani integrišu veliki i odlično uklopljeni logotip kompanije. Uprkos manjem gabaritu i širini od 28 centimetara, kućište novog modela deluje izuzetno čvrsto i pomalo sirovo, što predstavlja odlično odmerenu protivtežu modernom frontalnom ekranu i ostavlja utisak izdržljivosti i trajnosti.

Zadnji panel prilično je popunjen, ali su priključci logično grupisani i jasno obeleženi, što će omogućiti lako povezivanje i kod složenijih sistema. TS-1 objedinjuje funkcije mrežnog transporta, D/A konvertera i pojačala za slušalice, pa na zadnjoj strani pronalazimo po jedan koaksijalni, optički i USB-B ulaz, kao i HDMI ARC port za jednostavnu integraciju televizora u audio-sistem. Pored toga, na raspolaganju je analogni RCA ulaz - pretpostavljamo da iza njega stoji A/D konverter, pa ga ne preporučujemo za analogne izvore visokog kvaliteta, ali

dobro je da postoji, makar za povremenu upotrebu. Za vezu ka amplifikaciji predviđeni su RCA i balansirani XLR izlazi, a tu je i zasebni činč za povezivanje aktivnog sabvufera, koji funkcioniše ispod 150 herca. Mrežno povezivanje obavlja se preko gigabitnog eternet porta ili dvopojasnog wi-fija, dok dva USB-A porta u verziji 3.0 omogućuju povezivanje eksternih skladišta muzike, kao i priključivanje spoljašnjeg CD čitača. On se može koristiti za reprodukciju i za prebacivanje muzike na interno skladište. Naime, TS-1 na donjoj strani ima ležište za M.2 SSD, koji se može koristiti za skladištenje i direktnu reprodukciju, ali i kao muzički server, koji se vidi na lokalnoj mreži. IEC utičnica služi za napajanje internog prekidačkog sklopa, a pored nje je smešten priključak za jednosmernu struju, pa se TS-1 može unaprediti eksternim linearnim napajanjem.

Iako je godinama koristio ESS čipove, Matrix Audio je kod ovog modela za D/A konverziju upotrebio kolo proizvođača AKM. Tačnije, dva kola, jer TS-1 za konverziju primenjuje par čipova AK4493SEQ, koji se nalaze u potpuno

Bojan Jović

“Matrix Audio TS-1 kreira trodimenzionalnu pozornicu i odlično kontroliše prostor.”

balansiranoj postavci, s nezavisnim granama napajanja - što važi i za sve druge značajne sekcije, koje su opremljene sopstvenim granama za napajanje. Uz konverter su smeštena dva nezavisna kristalna oscilatora, koji su zaduženi za 44,1 i 48 kiloherca i njihove derivate, a kontrolišu se preko FPGA kola. Pojačalo za slušalice takođe ima veoma dobre karakteristike, uz potpuno balansiranu topologiju i diskretne komponente. Deklarisana snaga iznosi 1.400 milivati na 33 oma preko singleended veze, dok balansirana veza pruža 1.000 milivati na 300 oma, a podržane su slušalice impedanse do 600 oma. Najzad, celokupna elektronika smeštena je na višeslojnu štampanu ploču, sa odvojenim slojevima za digitalnu i analognu sekciju, uz simetričan put signala u analognom delu - proizvođač navodi da ovakva postavka umanjuje smetnje, poboljšava disipaciju toplote i pozitivno utiče na krajnji kvalitet zvuka.

Upotreba i zvuk

Kritičko slušanje započeli smo tvrđom elektronikom, uz izvođače kao što su Juno Reactor i Neelix, a TS-1 nam je prikazao izuzetnu prostornost i odlično razvijenu scenu. Pored velikog prostora i obilja vazduha, još je impresivniji način na koji je ovaj strimer koristio svoje sposobnosti – stereo-efekat bio je jasno izražen, a kontrola besprekorna, pa su se s lakoćom mogli ra-

Slušali smo Peta Metinija na albumu "Imaginary Day" iz 1997.

Ključne karakteristike

Povezivanje

• LAN, wi-fi, koaksijalni, optički, HDMI, USB-B

D/A konverter

• 2 x AKM AK4493SEQ

Rezolucija

• PCM 768/24, DSD512

zaznati tonovi koji se kreću kroz prostor i prelaze s jednog na drugi zvučnik. Sledeći utisak ostavio je kolorit: odranije poznajemo Matrixove uređaje kao precizne i detaljne, ali prelazak na prvoklasne AKM-ove konvertere, izvedene u tehnologiji Velvet Sound, svakom tonu je dodao malo života i srdačnog, gotovo organskog prizvuka. Ovo je bilo primetno u celom spektru, a najviše u naizgled sočnijem prikazu donjeg opsega. Niski tonovi bili su krupni, uz opipljivu masu i jasno, a opet, ne previše oštro ocrtavanje - sasvim blago zamućenje ivica donelo je poželjni utisak prezentacije koja se ne odvija u laboratorijskim uslovima, već u prirodnim okolnostima.

Prelazak na Peta Metinija i džez fuziju na albumu "Imaginary Day" pokazao je da nešto drugačiji kolorit nije uticao na količinu detalja, već je u pitanju izmenjen tonski balans - finese su sada malo manje naglašene i nastupaju više iz drugog plana. Ali detaljnost se vidi upravo u njihovoj odličnoj artikulaciji i potpuno jasnom prikazu, uprkos povučenosti u pozadinske redove reprodukcije, što takođe pokazuje da TS-1 kreira trodimenzionalnu pozornicu i odlično kontroliše prostor. Nema ovde ni traga od suženja scene, karakterističnog za nižu klasu i starije konvertere, već je sve prikazano u uverljivoj veličini, a Matrix ostaje stabilan i tokom zahtevnih deonica. U završnom delu poslušali smo Bonnie Raitt na albumu "Give It Up", a pozornicom je zavladao organizovani haos. Ovaj album odlikuje se tek pristojnom produkcijom, ali je TS-1 istrajavao u nameri da nam prikaže sve informacije iz tonskog zapisa, i to na što uređeniji način. Uprkos svim nesavršenostima, scena je i dalje bila veoma ši-

roka, iako uz smanjenu dubinu, a prikaz pojedinačnih tonova zadržao je jasnoću i definiciju, uz zarazan ritam i snažan energetski naboj muzike. TS-1 se isporučuje sa sistemskim daljinskim upravljačem, pa se, zahvaljujući velikom i preglednom ekranu, može kontrolisati tim putem, ali kao primarni vid upravljanja preporučuje se aplikacija MA Remote. Ovu aplikaciju, kao i sopstvenu digitalnu platformu MA Player, Matrix Audio razvija već nekoliko generacija, a mi smo tokom godina bili u prilici da pratimo njeno usavršavanje. Matrixov operativni sistem ne zaostaje za najboljim predstavnicima vrste, kao što su BluOS ili Yamahin MusicCast, a pokriva praktično sve oblasti kontrole - od povezivanja i detaljnih podešavanja svih opcija, preko objedinjavanja svih dostupnih izvora muzike, pa do reprodukcije. Sistem podržava sve popularne protokole i servise, uključujući UPnP, DLNA, AirPlay 2, Roon, Audirvanu i Connect opcije za Spotify, Tidal i Qobuz. Stabilnost je uzorna, a odziv brz, pa je iskustvo u radu zaista odlično, a od novih opcija posebno su nam se svideli predefinisani modaliteti zvuka, koji nisu nazvani po žanrovima muzike, već prema tonskim osobinama - Mellow, Analytical, Natural itd. Ukratko, Matrixov operativni sistem spada među najbolje promišljene i izvedene mrežne platforme koje smo dosad koristili.

Zaključak

Uz zadržavanje detaljnosti i analitičnosti i dodavanje malo živih boja u reprodukciju, TS-1 neznatno je izmenio prepoznatljiv tonski pečat Matrix Audija - ali na dobar način. Novi strimer lakše će se uklopiti s većim brojem uređaja, a takođe

verujemo da će zvuk biti više po volji širim krugovima audiofila. U pogledu mogućnosti slabe tačke ne postoje: ovo je strimer, DAC i headamp koji omogućuje kontrolu glasnoće i priključivanje analognih izvora, kao i televizora, pa je opseg njegove primene zaista ogroman - i biće jednako dobar u svakoj ulozi.

Plus

M Robustno kućište.

M Sveobuhvatne mogućnosti.

M Spoj analitičnog i živopisnog zvuka.

M Prostrana i precizna scena.

Minus

K Ništa.

Oprema

 Exposure 3510

 Spendor A7.2

 Matrix Audio SS-1 Pro

 Atlas kablovi

Matrix Audio TS-1

J D/A konverzija: 2 x AKM AK4493SEQ

J Podržana rezolucija: PCM 768/24, DSD512

J Izobličenja THD+N: <0,0002%

J Odnos signal-šum (RCA/XLR): 120/123 dBA

J Analogni ulazi: 1 x RCA

J Digitalni ulazi: 1 x koaksijalni, optički, HDMI i USB-B

J Analogni izlazi: 1 x RCA i XLR

J Mrežno povezivanje: LAN, wi-fi

J Izlaz za slušalice: 6,35 i 4,4 mm

J Dodatno: USB-A, sub out

J Dimenzije (ŠxVxD): 280 x 82 x 210 mm

J Masa: 2,9 kg

J Cena: 2.700 €

ã Impulse Hi-Fi Audio, 063/482-262

Analogni zvuk preko mreže

U duhu sopstvene krilatice "No Boundaries", kompanija APL Hi-Fi predstavlja nam mrežni svič koji treba da pruži realističan analogni zvuk.

Bojan Jović

Iako je tek odskora prisutna na našem tržištu, bugarska kompanija APL HiFi osnovana je još 1988. u gradu Ruse, na desnoj obali Dunava. Osnivač i konstruktor, audio-inženjer Aleks Pejčev, u međuvremenu je stekao međunarodno iskustvo, koje uključuje rad u severnoameričkom ogranku Sonyja, a nakon toga i na evropskom tržištu. Zajedno s njim razvijao se i APL Hi-Fi, koji je od proizvođača nagrađivanih modifikacija prerastao u brend koji nudi isključivo sopstvene kreacije, koje izrađuje po najvišim standardima i u skladu s navedenom krilaticom "bez granica". Trenutna ponuda obuhvata dva D/A konvertera, mrežni plejer i audiofilski svič, a u najavi su cevno pretpojačalo, hibridni monoblokovi i gramofonska sekcija, kao i referentni podnostojeći zvučnici. Za prvi test stigao nam je mrežni svič s oznakom ANS-MR, koji je predviđen da unapredi zvuk svakog mrežnog izvora u sistemu.

Vrhunska izrada

Kompanija APL Hi-Fi možda još nije do kraja izbrusila sopstveni vizuelni identitet, ali jedno je sigurno: testirani uređaj, kao i svi ostali modeli u ponudi izrađeni su bez premca. ANS-MR spakovan je u kućište od besprekorno obrađenih i uklopljenih aluminijumskih panela u četkanom finišu, a dostupan je u srebrnom ili u eloksiranom crnom finišu. Masivna prednja strana zaobljena je na ivicama, što vizuelno ulepšava jednostavne linije kućišta, a u središtu se nalazi traka od crnog akrila, iza koje su skrivene LE diode za indikaciju radnog statusa uređaja i aktivnih mrežnih priključaka. Komande izostaju, pa su na frontu još samo oznake proizvođača i modela. Jednostavna postavka nastavlja se na zadnjoj strani, na kojoj pronalazimo osam eternet portova sa standardnim priključcima RJ45, kao i krupni zavrtanj za uzemljenje. U desnom delu

smeštena je IEC utičnica za napojni kabl, s pripadajućim prekidačem i osiguračem, što se teško može sresti kod uobičajenih svičeva za široku upotrebu. ANS-MR se razlikuje od konfekcijskih srodnika čak i na donjoj strani, na kojoj se nalaze tri masivne nožice, koje su preuzete od hi-fi uređaja - izvedene su od metala i opremljene silikonskim umecima, koji umanjuju prenos vibracija i ujedno štite podlogu od oštećenja. ANS-MR deluje veoma robustno - zapravo, skoro pa neuništivo - i sadrži određenu crtu beskompromisnog heavy-duty dizajna, kod kojeg je sve podređeno funkciji. Proizvođač navodi da aluminijumsko kućište takođe štiti unutrašnje komponente od negativnog uticaja okolnih elektromagnetnih polja. Ipak, još je zanimljivije ono ispod poklopca, jer testirani APL sadrži interno linearno napajanje, s namenski izrađenim torusnim transformatorom

“Ukoliko je vaš sistem formiran oko striminga kao primarnog izvora muzike, ANS-MR će dodati ono što mu nedostaje.”

renomirane švedske fabrike Lundahl. Pripadajuća banka kondenzatora ima kapacitet od gotovo 14.000 mikrofarada, što je više od nekih pristupačnih pojačala, dok LAN kontroler pripada referentnoj kategoriji i sadrži sopstveni memorijski

Slušali smo Zagrebački bend Chui na albumu "Do zvijezda" iz 2024.

bafer. Za vremensku usklađenost mrežnog protoka zadužen je posebno prilagođeni femtoklok ultraniskog faznog šuma, koji vodi poreklo od američke kompanije Crystek.

Temeljni uticaj na zvuk

Iako je poznato da se oko hi-fi mrežnih svičeva - slično kao oko kablova i drugih "sporednih" komponenti sistema - vode rasprave širom audiofilske zajednice i

da mnogi ne veruju u poboljšanja koja ti uređaji mogu da donesu, prema našem iskustvu, možemo samo da kažemo da to nije religijsko, već empirijsko pitanje. Drugim rečima, ako vam se ukaže prilika da poslušate spravu ovog tipa u svom sistemu, prilično smo sigurni da ćete biti oduševljeni. Audiofilski svičevi po pravilu nisu jeftini, što važi i za testirani ANS-MR, ali njegov pozitivan uticaj na zvuk sistema čujan je od prvih taktova. Pojedinačni tonovi jasnije su izraženi i preciznije ocrtani, a ujedno kompletnije predstavljenireprodukcija kao da je dobila dodatnu dubinu, uz nove slojeve najsitnijih finesa, koje, objedinjene, donose još bolju rezoluciju i uvid u informacije sadržane u tonskom zapisu. Bez obzira na to da li su u pitanju gornji ekstremi ili niskotonski ambisi, ovaj efekat prisutan je u celom opsegu i zahvata svaku notu, pa je uticaj na reprodukciju zaista sveobuhvatan i prilično temeljan. Ove dodatne finese, iako na papiru mogu delovati gotovo sporedno, upravo su ona karika koja će mrežnom audio-lancu dodati prirodnost, čije se odsustvo najčešće zamera strimerima i digitalnim izvorima uopšte. Muzika teče potpuno ujednačeno i naizgled bez ograničenja koja nameće digitalni audio, a iza svega, bar koliko smo mi uspeli da razumemo, stoje umanjenje

smetnji i precizniji transport kroz mrežu, sa smanjenim brojem neizbežnih korekcija. Ovaj efekat se u analognom delu prevodi u čistiji signal i manji stepen izobličenja, a kao krajnji rezultat dobija se znatno tiša i tamnija pozadina, na kojoj se svaki detalj jasnije čuje. Ipak, važno je naglasiti da viši stepen detaljnosti ne znači da će slušaoci biti zatrpani ogromnom količinom informacija, od kojih će izgubiti iz vida muziku. Naprotiv, reprodukcija će postati prirodna na jedan apsolutno neagresivan način - zapravo, postaće onakva kakva je od početka trebalo da bude. Tokom testiranja koristili smo strimer McIntosh DS200, koji sam za sebe predstavlja prilično ozbiljnu i dobrozvučeću spravu, ali je dodavanje APL-ovog sviča podiglo reprodukciju nekoliko stepenica više, u tolikoj meri da nam je bilo teško da ih razdvojimo - trebalo bi da se prodaju u kompletu. Na kraju, ne možemo da budemo sigurni da će efekat koji ANS-MR ima na reprodukciju preko mreže biti isti u svakoj postavci, niti koliko će biti izražen uz pristupačne strimere i sisteme niže klase, ali smo uvereni da će određeni pozitivni pomaci uvek biti čujni.

Karika koja nedostaje

Evidentno je da audiofilski svičevi ubrzanim koracima prelaze put od ezoterije

do nezaobilaznih komponenti u lancu mrežne reprodukcije. Kompanija APL Hi-Fi jedan je od predvodnika na ovom putu, a mi smo sigurni da će samo jedna slušna sesija preobratiti i najveće skeptike među audiofilima. Ukoliko je vaš sistem formiran oko striminga kao primarnog izvora muzike, ANS-MR će dodati ono što mu nedostaje, i to bez obzira na cenovni razred.

Plus

M Monolitno čvrsto kućište.

M Spoj proverene i napredne tehnologije.

M Sveobuhvatan uticaj na zvuk.

M Viši nivo detalja i tamnija pozadina.

Minus

K Kvalitet uvek košta.

Oprema

 McIntosh DS200

 Exposure 3010S2

 ELAC Vela BS 403.2

 Harmonic Tech, Oehlbach, Transparent kablovi

APL ANS-MR

J Eternet portova: 8 x RJ45

J Dimenzije (ŠxVxD):

315 x 82 x 135 mm

J Masa: 2,9 kg

J Cena: 2.300 €

ã Vox Trade, 011/3016-230

Potvrda uspeha

Zahvaljujući spoju najnaprednije tehnologije, velikih mogućnosti i vrhunske završne obrade, NAD-ovi integralci iz serije M3 polako počinju da prerastaju u klasu za sebe.

Nakon što je u prošloj deceniji započeo novo poglavlje sa inovativnim integrisanim pojačalom M32, a zatim podigao stvari na još viši nivo modelom M33, kanadski proizvođač nedavno je predstavio ne potpuno novu, već poboljšanu verziju, s oznakom M33 V2. Osim što potvrđuje uspeh čitavog koncepta, sama činjenica da je NAD-u bilo potrebno punih pet godina da samo unapredi prvobitni M33 predstavlja svojevrstan pokazatelj da linija integralaca iz serije Masters ide znatno ispred svog vremena.

Izrada i dizajn

Dizajn ove linije praktično je neizmenjen još od modela M32, a to znači da je M33 V2 upakovan u atraktivno oblikovano i besprekorno izrađeno kućište od četkanog aluminijuma. Na prednjoj strani postavljen je dodatni, istureni i sasvim blago zakrivljeni panel od crnog eloksiranog aluminijuma, koji je iskorišćen za smeštaj komandi. Već tradicionalno, srednji segment zauzeo je LCD ekran u boji, koji je osetljiv na dodir i ima dijagonalu od sedam inča (177 mm). Preko njega se kontroliše reprodukcija i obavljaju sva podešavanja, a jedina fizička komanda postavljena je desno od ekrana u vidu kružne kontrole za glasnoću. Levo od

ekrana nalazi se veliki logotip kompanije s pozadinskim osvetljenjem, koji služi i kao indikator radnog statusa, a ispod njega, pomalo zaklonjen isturenim panelom, smešten je 6,35-milimetarski izlaz za slušalice. Taster za stendbaj takođe je pozicioniran vrlo diskretno, na samoj ivici gornje strane, pa ga nije lako pronaći ako ne znate gde da tražite. Iako promena u dizajnu nije bilo, naš utisak je da za tim nije ni bilo potrebe, jer M33 V2 deluje jednako moćno i moderno kao pre šest godina i teško ćete ga pomešati s nekim od rivalskih uređaja.

Srebrno-crna kolorna šema nastavlja se na gornjem poklopcu, koji je udomio osam velikih otvora za hlađenje, sa zaštitom u vidu metalne mrežice, a na bokovima takođe pronalazimo dugačke vodoravne proreze za protok vazduha. Još jedna zanimljivost nalazi se na donjoj strani - u pitanju su dvodelne magnetske nožice, koje umanjuju negativan uticaj vibracija. Kako je M33 V2 integrisano pojačalo s mrežnim plejerom i D/A konverterom, na zadnjoj strani prisutan je veliki broj priključaka. Za analogne izvore predviđeni su linijski i gramofonski RCA, kao i balansirani XLR ulazi, dok digitalni ulazi obuhvataju koaksijalne, optičke i AES/EBU konektore, kao i HDMI eARC za povezivanje televizora. USB port za digi-

talne izvore izostaje, ali zato je tu USB-A za priključivanje eksternih skladišta, pa M33 V2 može preuzeti ulogu lokalnog muzičkog servera. Mrežno povezivanje obavlja se pomoću gigabitnog eternet porta ili preko dvopojasnog wi-fija, dok je druga antena predviđena za dvosmerni blutut u verziji 5.0, koji podržava aptX HD. Za povezivanje eksternih pojačala snage predviđeni su RCA i XLR izlazi, a tu su i dva izlaza za aktivne sabvufere. M33 V2 izveden je u modularnoj konstrukciji, pa se na levoj strani nalaze dva ležišta za dodatne MDC module, pomoću kojih se pojačalo može obogatiti funkcijama po želji korisnika (USB DSD, HDMI čvorište itd.). Na suprotnom kraju nalaze se masivni i kvalitetni terminali za jedan par zvučnika, sitni taster za resetovanje i prekidač s oznakom "Bridge Mode", koji ćemo opisati naknadno. Postavku kompletiraju priključci za napredne instalacije i IEC utičnica za odvojivi napojni kabl, s pripadajućim prekidačem i osiguračem.

Tehnologija i mogućnosti

Uprkos odsustvu izmena na spoljašnjosti, fabrika ističe da M33 V2 sadrži znatna poboljšanja ispod haube. Iako je snaga zadržana na istom nivou, što podrazumeva 200 vati po kanalu pri otporu od osam oma i 2 x 380 vati na četiri

Bojan Jović

“Moć nove generacije pojačala Purifi ne može se osporiti.”

oma, za amplifikaciju je zadužena nova, druga generacija renomirane tehnologije Purifi Eigentakt. Pojačalo klase D podržano je unapređenim konverterskim sklopom, u čijem se srcu nalazi savremeno kolo ESS ES9039PRO, a poboljšana je i A/D konverzija, jer M33 V2 prevodi analogni signal u digitalnu formu pre nego što ga amplifikuje. Promotivni materijal navodi da su poboljšanja prisutna i na polju obrade signala i upravljanja donjim opsegom, kao i u optimizaciji zvuka, za koju je zadužen poznati Dirac Live. U pogledu dodatnih opcija, gramofonska sekcija podržava MM i MC zvučnice, dok je pojačalo za slušalice izvedeno u diskretnoj tehnologiji i pruža više od 300 milivati na 32 oma. Mogućnosti testirane sprave zaista su ogromne i rekli bismo da NAD ništa nije izostavio ili zaboravio, a za neke buduće nadogradnje prisutni su MDC slotovi. Mrežnu platformu BluOS već poznajemo napamet i ostaje nam samo da još jednom pohvalimo njenu stabilnost i intuitivni upravljački interfejs, a proizvođač se potrudio da odsustvo UPnP i DLNA protokola nadomesti podrškom za sve popularne servise, pa smo sigurni da će najveći broj audiofila u njoj pronaći sve što im treba. Digitalna sekcija podržava rezoluciju do 192 kiloherca i 24 bita, a mi ne propuštamo priliku da naglasimo kako konkurencija nudi više, mada je istina da vrlo mali broj tonskih zapisa postoji u izvornoj rezoluciji višoj od 192/24. Slično je i sa odsustvom USB-B porta za računar - zašto bi ga bilo ko povezivao kad M33 V2 već ima sjajan strimer. Dakle, NAD-ovi nedostaci samo su formalnosti, a ne stvarne manjkavosti.

Upotreba i zvuk

Sve veći broj NAD-ovih uređaja iz gornjeg dela ponude dolazi s podrškom za Dirac Live sistem za korekciju odziva, koji u osnovnoj (besplatnoj) verziji deluje u opsegu od 20 do 500 herca, dok je za korekciju u celom spektru potrebno platiti za Dirac Live Full i, ukoliko u sistemu imate sabvufere, za Dirac Live Bass Control. M33 V2 se isporučuje s kalibracionim mikrofonom, koji je potrebno priključiti na telefon ili računar na koji ste instalirali Dirac softver. Aplikacija nas vodi kroz postupak merenja signala u više tačaka, uz ispuštanje odgovarajućih tonova preko

zvučnika, a procedura traje desetak minuta. Rezultati se nakon toga učitavaju u uređaj, koji primenjuje odgovarajuće filtere i tonska podešavanja, a rezultat je, prema našim iskustvima, čujno bolji zvuk - čak i uz besplatnu verziju softvera. Takođe je zanimljivo da Dirac može da sačuva više merenja, pa možete isprobati drugačija pozicioniranja zvučnika i različite pozicije za slušanje. Ukoliko ipak više volite da štelujete zvuk prema sopstvenim ušima, M33 V2 nudi korekciju visokih (15 kHz) i niskih (40 Hz) tonova, u opsegu od -6 do +6 decibela.

Ključne karakteristike

Izlazna snaga

• 2 x 200 W Povezivanje

• analogni i digitalni ulazi, LAN, wi-fi, blutut...

Mrežna platforma

• BluOS

Bez obzira na to da li ste primenili Dirac korekciju ili ne, moć nove generacije Purifi pojačala ne može se osporiti - kontrola donjeg opsega zaista je impresivna i M33 V2 se doslovno poigrava s niskotonskim membranama, ne obazirući se na zahtevnost materijala. Tonovi su potpuno definisani sve do donjeg praga čujnosti, uz zadržavanje širine i bez kompresije, pa basovi nikad ne gube preciznost i jasnoću prikaza. NAD takođe sve vreme zadržava izraženu teksturu pojedinačnih tonova i dopušta nam da raspoznamo različite udarce na bateriji bubnjeva. Brzina je uzorna u celom donjem opsegu, pa će, uz zvučnike koji to mogu da podrže, testirano pojačalo pružiti uvid u niskotonsku podlogu kakav se retko sreće. Sjajan je ovaj spoj makro i mikro dinamike, jer M33 V2 uspeva da u isto vreme pruži maksimum na oba fronta, a da sve vreme deluje potpuno stabilno i rasterećeno - čak i pri glasnoćama koje prete da naruše dobre komšijske odnose.

Izuzetna kontrola i preciznost prikaza prenose se na ostatak spektra i, opet, impresivan je način na koji M33 V2

Slušali smo Akiko na albumu "Mood Indigo" iz 2004.

prezentuje i najkompleksnije deonice - sve je odlično artikulisano i sasvim razgovetno, a postavljeno je na veoma široku pozornicu. Ali, pored tehnički izvanredne reprodukcije, NAD uspeva da muzici podari dušu i verno prenese energetski naboj instrumenta i, naročito, vokala. Kolorit nije ni svetao ni previše zasićen, već - verodostojan i tačan. Detalji su prisutni u celom spektru, uz jasno prostorno pozicioniranje. Međutim, bogatstvo srednjetonskog opsega, kao ni obilje vazduha između rafiniranih visokih tonova nikada vam neće odvratiti pažnju s osnovnog toka muzike. U tom pogledu, M33 V2 donosi istinski napredak i tehnički je, kao i po muzikalnosti, verovatno najbolje pojačalo klase D koje smo dosad čuli. Snaga i stabilnost amplifikacije čine samo deo jednačine, jer su za ovako dobre utiske zaslužni konverterski sklop, striming platforma i, naravno, implementacija i spajanje svega toga u jednu izuzetnu celinu. Kad smo

kod snage, ostali smo dužni objašnjenje za prekidač na zadnjoj strani - naime, M33 V2 se može bridžovati (prebaciti u jednokanalni režim), kad pruža 700 vati na osam oma. Zatim mu dodate izlazno pojačalo M23 V2, koje sadrži identičnu amplifikaciju, i dobijete strašno moćan stereo, a M33 V2 zadrži funkciju strimera i pretpojačala.

Jednostavniji

način

Iako se za testirani NAD ne može reći da je jeftin, on zapravo nije ni skup za ono što pruža. Pokušajte da za sličnu svotu nabavite amplifikaciju, DAC i strimer (headamp, fono i kablove da ne spominjemo), koji će zvučati barem približno dobro i videćete da se to izuzetno teško postiže - u hi-fi svetu ima toliko različitih modela u sve tri navedene kategorije da potraga može potrajati i čitav život. Razumemo da mnogim audiofilima upravo ta potraga predstavlja suštinu ovog hobija, ali ako biste radije provodili vreme

uživajući u kvalitetnoj reprodukciji, predlažemo vam da poslušate M33 V2 i uverite se da postoji jednostavniji način.

Plus

M Vrhunska izrada.

M Velike mogućnosti i jednostavna kontrola.

M Snažna i stabilna amplifikacija.

M Precizna i muzikalna prezentacija.

Minus

K Ništa, zaista.

Oprema

 ELAC Vela BS 403.2

 Relco Audio Vertis One MK2

 Harmonic Tech, Oehlbach kablovi

NAD Masters M33 V2

J Kontinualna snaga: 2 x 200 W na 8 oma

J Damping faktor: >800

J Izobličenja THD+N: <0,003%

J D/A konverter: ESS Sabre ES9039PRO

J Analognih ulaza: 3

J Digitalnih ulaza: 6

J Izlaz za slušalice: da

J Daljinski upravljač: da

J Dodatno: LAN, wi-fi, blutut

J Dimenzije (ŠxVxD): 435 x 133 x 396 mm

J Masa: 9,7 kg

J Cena: 6.000 €

ã 4Audio, 011/770-4320

Čist R'2'R

Iako ga proizvođač promoviše kao visokorezolutivni blutut risiver, novi FiiO BR15 R2R pre svega je vrlo dobar D/A konverter.

Unajnovijem proširenju asortimana, dalekoistočna kompanija u ponudu je dodala egzotični CD plejer DM15 R2R, koji će sigurno imati prođu u određenim krugovima ljubitelja dobrog zvuka. U isto vreme lansiran je srodni model BR15 R2R, koji koristi isti konverterski sklop, ali u upotrebljivijoj i popularnijoj formi - u pitanju je eksterni DAC, s dodatkom kontrole glasnoće i ozbiljne blutut sekcije, koji ovom prilikom imamo na testu.

Dizajn

Odavno smo digli ruke od pokušaja da proniknemo u misteriju FiiO-ovog označavanja modela, već umesto toga nastojimo da grupišemo njihove uređaje prema dizajnu i gabaritu kućišta. U ovom pogledu, novi BR15 R2R je brat blizanac modela K13 R2R, što podrazumeva kućište kvadratnog paralelnog preseka i izrazito nizak profil. Upadljivo zaobljene uspravne ivice i uvučeno postolje kućišta stilske su odlike koje FiiO primenjuje i na uređajima manjeg gabarita (K11), a tu je i veliki logotip kompanije na gornjoj površini. Jednostavni i simetrični prednji panel sadrži dve višenamenske kružne komande, dok je središnji deo zauzeo

monohromatski LCD ekran dijagonale 37 milimetara. Okvir ekrana integriše taster za uključivanje i frontalni USB-C port, pa BR15 R2R na svedenom prednjem panelu ne pokazuje da zapravo sadrži priličan broj opcija. Kućište je izvedeno izjedna, a unutrašnjosti se pristupa preko donjeg poklopca, koji sadrži i otvore za hlađenje. Prelazak na zadnju stranu pokazao je postavku koja je relativno uobičajena za savremene D/A konvertere i sadrži veći broj ulaza i izlaza. Za povezivanje digitalnih izvora predviđeni su po jedan optički i USB-C ulaz, dok se koaksijalni priključak može konfigurisati da funkcioniše kao ulaz ili kao izlaz. Tu je i dodatni optički izlaz, dok su za analogni signal prisutni jedan balansirani XLR i dva RCA izlaza - u pratećem materijalu nismo pronašli objašnjenje za prisustvo čak tri analogna izlaza, pa pretpostavljamo da su u pitanju samo povećana fleksibilnost i praktičnost. Kratka blutut antena prilično je diskretna, a pored nje je postavljena IEC utičnica s pripadajućim prekidačem. Interno napajanje je prekidačkog tipa, ali ukoliko poželite da oplemenite uređaj kvalitetnijim linearnim napajanjem, tu je dodatni ulaz za jednosmernu struju u formi standardnog priključka za bananicu (2,1 x 5,5 mm).

Ispod poklopca

Bez obzira na cenovni razred, svaki FiiOov uređaj tehnički je dobro promišljen i koristi srazmerno kvalitetne komponente. BR15 R2R ne predstavlja izuzetak, pa je za kontrolu svih funkcija upotrebljeno kolo ESP32-S3, dok je kao USB risiver primenjen XMOS XU316. Ipak, glavna zvezda nesumnjivo je FiiO-ov patentirani R2R konverterski sklop, s kojim smo se sreli već nekoliko puta. U pitanju je četvorokanalni konverter, kod kojeg svaki kanal sadrži 48 otpornika, a diferencijalna postavka podrazumeva da su po dva kanala spregnuta da rade zajedno kako bi se umanjile greške pri konverziji. Signal sve vreme zadržava 24-bitsku dužinu reči, a konverter može da radi i bez oversemplinga (NOS režim), pa eto dodatne zabave za audiofile. Digitalna sekcija podržava PCM rezolucije do 384 kiloherca i 32 bita, DSD256 i MQA. Drugi značajan činilac je prvoklasno blutut kolo Qualcomm QCC5181, koje podržava blutut u verziji 6.0, dok podržani kodeci obuhvataju najnovija i najbolja rešenja, kao što su aptX Lossless i LDAC.

Upotreba i zvuk

FiiO ne bi bio to što jeste kad korisnicima ne bi ponudio, ne jednu, nego dve aplikacije. Kao što joj naziv govori, FiiO Control omogućuje kontrolu uređaja, što obuhvata odabir ulaza i blutut kodeka, ažuriranje firmvera i korekciju zvuka. Ekvilajzer nudi nekoliko režima radapreko predefinisanih modaliteta (Jazz, Pop, Rock itd) ili preko korisničkih podešavanja na deset zadatih frekvencija, a kod PEQ modaliteta korisnik sam zadaje frekvencije. Tu je i AUTO EQ, kad uređaj sam obavlja korekciju na osnovu prepoznavanja žanra muzike i drugih parametara, a na kraju, matrice za ekvivalizaciju mogu se deliti i preuzimati preko interneta. Druga aplikacija FiiO Music zamišljena je kao sveobuhvatni audio-plejer i nije neophodna za rad uređaja, ali nudi brojne opcije, kao i podršku za UPnP, pa se može koristiti kao univerzalni plejer.

Bojan Jović

“Reprodukcija BR15 R2R je muzikalna i bez tragova digitalne nervoze.”

Pored kontrolne aplikacije, BR15 R2R nudi upravljanje preko vrlo zgodnog daljinca, koji sadrži osnovne komande, što je omogućeno i na uređaju - uz napomenu da je ekran mali i da se za očitavanje mora prići sasvim blizu. U prvom delu slušnog testa rešili smo da proverimo zvuk preko blututa, pa je kao plejer korišćen telefon Honor 200 Pro, a kodek je bio Sonyjev LDAC. S obzirom na to da FiiO-ov R2R sklop poznajemo odranije, tonska podešavanja postavili smo "na nulu", a BR15 R2R zazvučao je onako kako smo očekivali - prirodno i uverljivo. Pojedinačni tonovi ovog konvertera donose izraženu transparentnost, koja je malo umanjena preko blutut veze, ali se i dalje može raspoznati. Pozornica je prosečne širine i bez posebno izražene dubine, ali je sve na njoj prikazano prilično jasno, uz vrlo dobro prostorno pozicioniranje i dovoljno vazduha oko instrumenata. Detalji su prisutni, ali katkad mogu biti previše stidljivi i povučeni, pa je za pravi uvid potrebna dobra koncentracija - napredak u prenosu preko blutut veze definitivno je prisutan, ali još uvek nije dosegao nivo nekompresovanog CD kvaliteta. Iako smo u ovom slučaju koristili LDAC, koji postiže 990 kilobita u sekundi, isto važi za aptX Lossless od 1.200 kilobita, koji smo imali priliku da isprobamo u ranijim testovima. Dakle, BR15 R2R više je nego upotrebljiv preko blututa i pružiće reprodukciju koja u pojedinim aspektima apsolutno jeste audiofilska, ali je za iskorišćenje punog kapaciteta ove sprave neophodno zaobići blutut i upotrebiti digitalni kabl.

Upravo to smo uradili u nastavku testiranja - mada uz gunđanje zbog odsustva USB-B porta i nemogućnosti da povežemo naš omiljeni USB kabl, a BR15 R2R nam je uzvratio izvanredno ujednačenom i elaboriranom reprodukcijom. Već opisana neutralna prezentacija poboljšala se u pogledu dinamičkih svojstava, a rekli bismo i da se ekstenzija tonova povećala na oba kraja. Ova poboljšanja bila su naročito čujna kod zahtevnijih

deonica i vrhunske produkcije, jer je FiiO jednostavno prikazivao više informacija sadržanih u tonskom zapisu. Posledično, pozornica se proširila do nivoa koji očekujemo od valjanog D/A konvertera, a složeni pasaži zadržavali su razgovetnost i dobru artikulaciju, čak i kad je prisutan veliki broj instrumenata. Iako nije

Ključne karakteristike

Povezivanje

• koaksijalni, optički, USB-C, blutut

Blutut kodeci

• aptX Lossless, aptX HD, LDAC... D/A konverter

• FiiO R2R DAC

Slušali smo Bonnie Raitt na drugom studijskom albumu "Give It Up" iz 1972.

sposoban da prikaže najtananije finese sadržane u muzici, BR15 R2R iskupljuje se veoma uspešnim spojem prirodnosti i analitičnosti - ali bez prelaska u suvoparnu prezentaciju, kod koje su detalji sami sebi svrha. Naprotiv, njegova reprodukcija je muzikalna i bez tragova digitalne nervoze, pa će se u ovom pogledu svideti svima, od početnika do iskusnih

najniži cenovni razred i predstavlja se kao uređaj koji može biti po volji i zahtevnijim ljubiteljima dobrog zvuka. Kvalitet reprodukcije može se naknadno unaprediti dodavanjem spoljašnjeg linearnog napajanja, a ko zna, možda i blutut za koju godinu dostigne famoznih 1.411 kilobita u sekundi, što će ovaj uređaj moći da isprati, jer ima mogućnost

Plus

M Odličan R2R DAC.

M Neutralan i prirodan kolorit.

M Muzikalna i fluidna reprodukcija.

M Najnapredniji blutut kodeci.

Minus

K Umesto USB-C voleli bismo da vidimo USB-B port.

Oprema

 Honor 200 Pro

 Exposure 3010S2

 ELAC Uni-Fi UB52

 Harmonic Tech, Oehlbach kablovi

FiiO BR15 R2R

J D/A konverter: FiiO R2R DAC

J Podržana rezolucija: 384/32, DSD256, MQA

J Frekvencijski odziv: 20 Hz - 65 kHz

J Odnos signal-šum: >119 dB

J Izobličenja THD+N: <0,015%

J Digitalni ulazi: koaksijalni, optički, USB-C

J Digitalni izlazi: koaksijalni, optički

J Analogni izlazi: RCA, XLR

J Blutut povezivanje: v6.0

J Blutut kodeci: aptX HD, aptX

Adaptive, aptX Lossless, LDAC...

J Dimenzije (ŠxVxD): 188 x 42 x 210 mm

J Masa: 760 g

J Cena: 220 €

ã 4Audio, 011/770-4320

Bluesurround

Iz Bluesounda nam dolazi moćan i savremen saundbar, predviđen da pruži višekanalni ugođaj na jednostavan način.

Bojan Jović

Iako odluka kompanije da lansira još jedan veliki saundbar nakon modela PULSE SOUNDBAR+ može delovati nelogično, detaljniji pregled pokazuje da su u pitanju dve prilično različite zverke. Naime, dok prvi u suštini predstavlja dvokanalni audio-sistem, spakovan u jedno izduženo kućište, novi PULSE CINEMA je istinski višekanalni uređajkao što mu i naziv govori. Kako bismo stekli potpuniju sliku o mogućnostima novog saundbara u sklopu surround sistema, uz njega nam je stigao i već poznati sabvufer PULSE SUB+.

PULSE CINEMA

Iako se fabrika potrudila da učini novi saundbar što diskretnijim, širina od 1,2 metra privući će pažnju u svakom okruženju. Linije su pravilne, a krajevi snažno zaobljeni, dok je cela gornja polovina kućišta prekrivena crnom tkaninom. Zanimljivo je da je čak i logotip kompanije postavljen na neuobičajenoj i manje upadljivoj poziciji - na suženim bokovima uređaja. U središtu gornje površine nalazi se panel osetljiv na dodir, koji je udomio osnovne komande. Ovde pronalazimo komande za upravljanje reprodukcijom i podešavanje glasnoće, kao i dva tastera čija se funkcija može odrediti po želji korisnika - bilo da je u pitanju pokretanje određenog striming servisa, internet radija ili plejliste s lokal-

što podrazumeva senzor za blizinu, koji osvetli komande kad približite šaku.

Panel s priključcima postavljen je u upuštenom delu na zadnjoj strani, a ovde pronalazimo HDMI eARC port, kao i dodatni digitalni optički ulaz i analogni RCA ulaz. Za povezivanje aktivnog sabvufera može se koristiti namenski RCA izlaz, dok se pripadajući PULSE SUB+ povezuje preko mreže, za koju PULSE CINEMA koristi kabl ili wi-fi. USB-A port služi za povezivanje eksternih skladišta audio-fajlova, čime saundbar preuzima ulogu muzičkog servera, a postavku kompletira utičnica za odvojivi strujni kabl. Saundbar stoji na prilično niskim gumenim nožicama, koje su vrlo elastične i omogućuju da se uređaj blago pomera u toku rada, a u pakovanju se isporučuju zidni nosač i prateća oprema.

Svedeno kućište krije prilično napredna rešenja, pa PULSE CINEMA donosi 3.2.2-kanalnu konfiguraciju, sa ukupno 12 zvučničkih jedinica i četiri dodatna pasivna radijatora. Levi, centralni i desni kanal, kao i gornji levi i desni kanal opremljeni su identičnom dvosistemskom postavkom, koja obuhvata 21-milimetarski visokotonac i racetrack srednjetonac od 44 x 75 milimetara. Najveći deo gornje strane zauzela su dva niskotonca prečnika 102 milimetra i četiri pasivne membrane iste veličine. Za pokretanje sistema zadužen je do-

izvedena u tehnologiji Smart DSP Amp i pruža ukupno 500 vati - po 38 vati za svaki visokotonac i srednjetonac, i dodatnih 65 vati po niskotoncu. Naveli smo da su glavni vidovi povezivanja HDMI i mreža, ali PULSE CINEMA takođe nudi dvosmerni blutut u verziji 5.2, s podrškom za aptX Adaptive.

PULSE SUB+

S Bluesoundovim bežičnim sabvuferom već smo se sreli u broju 103, pa ćemo se sada samo podsetiti njegovih najvažnijih osobina. Ovaj sabvufer stoji vodoravno, na prilično visokim nožicama, a može se montirati i na zid. Diskretno kućište na gornjoj strani opremljeno je niskotonskom membranom prečnika 203 milimetra, koja je izrađena od polipropilena i postavljena u gumeno vešanje. Za pokretanje je i ovde zadužena tehnologija Smart DSP Amp, koja pruža kontinualnih 150 vati u klasi D, dok se na prednjoj strani nalaze tri tastera za osnovne funkcije, koje služe i kao svetlosna indikacija statusa. Već smo naveli da se saundbar i sabvufer povezuju preko mreže, ali tu je i uobičajeni RCA ulaz, pa se PULSE SUB+ može povezati i na svaki drugi uređaj. Za glatko funkcionisanje zadužen je procesor ARM Cortex-A9, a kroz aplikaciju se može obrtati faza i podešavati rezna frekvencija. Ovaj sabvufer svira u opsegu od 22 herca do 150

“Raslojavanje po visini jasno je čujno i sistem zvuči zaista impresivno u ovom pogledu.”

Upotreba i zvuk

Testirani sistem podržava savremene surround kodeke, kao što su Dolby Atmos i Dolby TrueHD, a podržani su i raznovrsni audio-formati, sve do rezolucije od 192 kiloherca i 24 bita. BluOS platforma i kontrolna aplikacija s godinama postaju sve bolje, a danas integrišu više od 23 striming servisa i internet radio-stanica, uz Spotify Connect, Tidal Connect, Roon Ready i AirPlay 2. Funkcija lokalnog servera podržava do 200.000 pesama, a tonska podešavanja nude odlično prilagođene modalitete Music, Movie i Late Night. Pored toga, ukoliko u budućnosti poželite punokrvni surround sistem, s dodatnim surround kanalima, dodavanje kompatibilnih zvučnika krajnje je jednostavno - kao i sve drugo kod ovog kompleta. Od prvog uključivanja pa do povezivanja na lokalnu mrežu i dodavanja omiljenih sadržaja, sve

Gledali smo Povratak Dardevila u seriji "Daredevil: Born Again" iz 2025.

Ključne karakteristike

Ukupna snaga sistema

• 650 W Povezivanje

• LAN, wi-fi, HDMI eARC, optički, linijski, blutut, USB-A Operativni sistem

• BluOS

je osmišljeno tako da ga mogu obaviti i oni koji se ne razumeju u tehniku - ali, u rukama zaljubljenika, podešavanja su prilično opsežna. Na kraju, ako ne želite da za svaku sitnicu uzimate telefon, PULSE CINEMA je opremljen infracrvenim senzorom i može da uči kodove drugih daljinaca (recimo, od televizora), ili možete dokupiti Bluesoundov sistemski upravljač.

Zahvaljujući izdašnoj garnituri zvučničkih jedinica i velikoj širini kućišta, PULSE CINEMA pri reprodukciji kreira vrlo prostranu pozornicu, koja je dobro razvijena po svim osama. Na udaljenosti od oko tri metra, gornji kanali pogađali su tačno u poziciju za slušanje, pa pretpostavljamo da je saundbar podešen da najbolje zvuči u prostorijama srednje veličine. Raslojavanje po visini jasno je čujno i sistem zvuči zaista impresivno u ovom pogledu, naročito uz dinamične scene, prepune akcije. Detalji su lako razlučivi i PULSE CINEMA se pokazuje kao sprava preciznog zvuka, čemu doprinosi velika zona kontrole, koja omogućuje dobru separaciju. Iako će poznavaocima višekanalnog zvuka nedostajati zadnji kanali, ne može se poreći da testirani sistem pruža

odličan trodimenzionalni ugođaj, uz kolorit koji je dovoljno živopisan, ali bez prezasićenja. Uostalom, za uživanje u imerzivnom zvuku nisu vam neophodni akcioni blokbasteri - spori neonoar trileri biće prožeti atmosferičnom tonskom podlogom, koja će vas još više uvući u dešavanja na ekranu.

Kad je u pitanju donji opseg, PULSE CINEMA se predstavlja kao sposobna sprava, koja stvara čvrstu i prisutnu niskotonsku podlogu. Dodavanje sabvufera ipak je primetno i reprodukciji će dodati one niskotonske ponore - bilo kao zaglušujući pucanj eksplozije, ili kao potmulo režanje velikih motora - koji će upotpuniti tonsku sliku, a za koje ranije niste ni znali da vam nedostaju. PULSE SUB+ obavlja

sjajan posao u pogledu niskotonskog spektra, a još bolji u pogledu integracije, jer je reprodukcija ujednačena, a basovi predstavljaju njen integralni deo. Takođe, u zavisnosti od ličnih afiniteta, reznu frekvenciju možete podesiti po svom ukusu - mi smo probali da je spustimo sve do 50 herca, kad su do izražaja više došli gornji basovi, dok je sabvufer preuzimao samo najteže niskotonske zadatke. Na kraju, jedna stvar koju bismo voleli da vidimo kod ovog kompleta jeste korekcija sobe – recimo, Dirac Live, koji krovna kompanija Lenbrook već uveliko koristi kod sestrinskih brendova. Jednostavno, automatska kalibracija pružila bi najbolje moguće rezultate i izvukla maksimalne performanse u svakom okruženju.

Za celu porodicu

Kao sposoban višekanalni sistem, ukupne snage 650 vati, komplet iz Bluesounda ispuniće mnoge zahteve ljubitelja dobrog zvuka - bilo da je u pitanju tonska pratnja za filmove, ili reprodukcija muzike. Njegova podešavanja su jednostavna

i odlično odmerena, a kontrolna aplikacija stabilna i intuitivna, pa PULSE CINEMA i PULSE SUB+ formiraju istinski centar kućne zabave, u kojem će svi ukućani podjednako uživati i koji može biti poboljšan dodavanjem bežičnih zadnjih zvučnika.

Plus

M Stabilna i intuitivna platforma BluOS.

M Odličan višekanalni ugođaj.

M Precizna i uravnotežena prezentacija.

M Mogućnost proširenja.

Minus

K Automatska kalibracija dodatno bi poboljšala zvuk.

Oprema

 Philips 55OLED805

 AudioQuest Forest 48

Bluesound PULSE CINEMA

J Broj kanala: 3.2.2

J Ukupna snaga: 500 W

J Izobličenja THD+N: 0,03%

J Topologija: 2 x 102 mm niskotonski, 5 x 44 x 75 mm srednjetonski, 5 x 21 mm visokotonski

J Formati: AAC, AIFF, ALAC, FLAC, MP3, MQA, OGG, WAV, WMA...

J Višekanalni formati: Dolby Atmos, Dolby TrueHD, Dolby Digital...

J Podržana rezolucija: do 192 kHz/24 bit

J HDMI ulazi: 1 x eARC

J Audio-ulazi: 1 x digitalni optički i analogni RCA

J Izlaz za sabvufer: da

J Dodatno: USB-A, LAN, wi-fi, blutut

J Dimenzije (ŠxVxD): 1.200 x 74 x 140 mm

J Masa: 6,69 kg

J Cena: 1.300 €

Bluesound PULSE SUB+

J Kontinualna snaga: 150 W

J Frekvencijski opseg (+/-2 dB): 22-150 Hz

J Topologija: 1 x 203 mm niskotonac

J Rezna frekvencija: 50-150 Hz podesivo

J Povezivanje: 1 x RCA

J Dodatno: LAN, wi-fi

J Dimenzije (ŠxVxD): 457 x 146 x 300 mm

J Masa: 8,28 kg

J Cena: 850 €

Pristupačna alternativa

Svi znamo da nije teško pronaći dobar uređaj koji košta mnogo, ali na tržištu se povremeno pojavljuju modeli čiji kvaliteti i mogućnosti prevazilaze cenu. Upravo u toj kategoriji nastupaju blutut slušalice Noise Master Buds Max.

Bojan Jović

Kompanija Noise najpopularniji je proizvođač pametnih satova na indijskom tržištu, ali u ponudi ima i blutut slušalice, kojima posvećuje sve više pažnje. U seriji Master Buds lansirane su velike over-ear slušalice sa sufiksom Max, koje obećavaju velike mogućnosti i odlične performanse po srazmerno pristupačnoj ceni. Njihov dizajn je moderan, ali dovoljno diskretan za upotrebu u pokretu, jer su rezonatori relativno tanki i ne deluju glomazno na glavi. Elipsasta spoljna površina oplemenjena je hromiranim poklopcima, dok se na unutrašnjoj strani nalaze vrlo mekani jastučići, obloženi veštačkom kožom. Komande se uklapaju u nepisane standarde, pa se na obodu desnog rezonatora nalaze četiri tastera, koji služe za uključivanje, blutut uparivanje, kontrolu glasnoće i odabir ANC modaliteta, dok je levi rezonator rasterećen i sadrži samo USB-C priključak i signalnu diodu. Rezonatori su spojeni s nosačem preko dvostruke šarke, a slušalice se mogu podešavati po sve tri ose. Nosač je takođe obložen veštačkom kožom, koja je me-

kano tapacirana s donje strane, dok je ostatak izveden od plastike prosečnog kvaliteta - osim klizača za podešavanje obima, koji su ojačani metalom. Proizvođač ne daje previše tehničkih detalja, pa znamo da drajveri imaju prečnik od 40 milimetara, ali ne i koji je frekvencijski opseg ili najveći zvučni pritisak slušalica. Za povezivanje se koristi blutut u verziji 5.4, koji podržava brzo povezivanje i istovremenu povezanost na dva izvora, a tu je i podrška za napredni kodek LHDC 5.0, koji omogućuje impresivnu bit-ratu od 1.000 kilobita u sekundi. U zavisnosti od načina upotrebe, interna baterija omogućuje do 60 sati autonomije, a fabrika navodi da punjenje potpuno ispražnjene baterije traje oko jedan sat. Pored toga, podržano je brzo punjenje u patentiranoj tehnologiji Instacharge, koje pruža do deset sati rada nakon samo deset minuta punjenja. Kao sledeći važan činilac, ANC sistem za suzbijanje buke okruženja koristi pet mikrofona i ima nekoliko modaliteta, uključujući adaptivni i transparentni režim. Najzad, kao potvrda izdržljivosti prisutan je sertifikat IPX4,

koji garantuje da su slušalice otporne na kvašenje.

Upotreba i zvuk

Zahvaljujući odličnoj ergonomiji i umerenoj masi, Master Buds Max su prilično udobne za duže nošenje, a jastučići su dovoljno veliki da obuhvate ušne školjke i ravnomerno rasporede pritisak na površinu glave. Iako su osnovne komande sadržane na slušalicama, za pristup svim mogućnostima potrebno je instalirati aplikaciju Noise Audio, koja se tokom testiranja pokazala kao veoma dobra u svim aspektima. Opcije su prikazane pregledno, a upravljanje je intuitivno, pa ukupni utisak ne zaostaje za aplikacijama renomiranih brendova. Pored podešavanja ANC-a, tu je tropojasni ekvilajzer, kao i podešavanje nazvano "Sound by Bose" - ovaj natpis govori nam da su za dobar zvuk ovih slušalica bili zaduženi stručnjaci iz svetski poznate severnoameričke kompanije. Druge napredne opcije obuhvataju Spatial Sound (za video i gejming), automatsko pauziranje kad se slušalice skinu s glave,

ažuriranje firmvera, pa i veštačku inteligenciju Noise AI - priznajemo da ovo dosad nismo sreli kod aplikacija za slušalice. Iako aplikacija ne obuhvata pravi audio-plejer, prisutan je izduženi prozor, koji prikazuje trenutnu numeru i sadrži komande za pauziranje i prebacivanje na sledeću pesmu.

Zahvaljujući Boseovom podešavanju, potencijal ovih slušalica iskorišćen je do maksimuma i one zvuče uravnoteženo i prilično zrelo. Kolorit je ujednačen, a povećanje glasnoće odvija se linearno, bez promene u odnosu između opsega. Detalji su prisutni u dovoljnoj meri, ali je Bose bio usmeren prevashodno ka postizanju

fluidne i muzikalne prezentacije, pa Master Buds Pro zvuče pre svega koherentno i artikulisano. Ovakav zvuk zaista nismo očekivali, jer se noviji proizvođači blutut slušalica obično obraćaju mlađoj publici, koja preferira zasićeniji kolorit i naglašen bas. Ipak, ovakav kvalitet ne može se postići samo kroz podešavanja već su neophodne dobre komponente, pa nam je žao što slušalice ne podržavaju daleko rasprostranjeniji kodek aptX - verujemo da bi zvuk bio još bolji. Sveukupno, Master Buds Pro su nas prvo iznenadile komforom i mogućnostima, a zatim poprilično oduševile reprodukcijom, pa ih možemo preporučiti kao odličnu alternativu prestižnim i daleko skupljim brendovima.

Plus

M Uravnotežena i zrela reprodukcija.

M Izražena muzikalnost.

M Brojne opcije.

M Odlična ergonomija.

Minus

K Ne podržavaju aptX.

Noise Master Buds Max

J Sistem: aktivne

J Tip: zatvorene

J Prečnik zvučničke jedinice: 40 mm

J Povezivanje: blutut v5.4

J Interna baterija: do 60 sati

J Masa: 262 g

J Cena: oko 220 €

ã Dudi Co. 069/5567-006

Make some noise!

In-ear slušalice iz serije Master Buds pružaju brojne opcije, visok stepen udobnosti i, što je najvažnije, veoma dobar zvuk.

Bojan Jović

Nakon over-ear slušalica Master Buds Pro, upoznavanje s brendom Noise nastavljamo uz bubice iz iste serije. Iako stižu u kompaktnoj formi, Master Buds pružaju gotovo iste mogućnosti kao veći srodnici, a dele i pojedine stilske detalje. True Wireless bubice izvedene su u već rasprostranjenom dizajnu, koji podrazumeva prisustvo akustičke cevi, dok je oblik rezonatora ergonomski dobro izveden. Kućište je napravljeno od plastike osrednjeg kvaliteta, i to je jedina konkretna zamerka koju možemo dati ovim bubicama - u svemu ostalom, kako se ispostavilo tokom testiranja, one su sasvim dorasle znatno skupljim rivalima. Na spoljašnjoj strani rezonatora vidljivo je obeležena površina osetljiva na dodir, koja pruža sveobuhvatnu kontrolu reprodukcije, poziva i dodatnih opcija. Master Buds takođe raspolažu sa

šest mikrofona, koji se koriste za telefoniranje, ali i za suzbijanje buke preko ANC sistema - proizvođač tvrdi da je sistem prilično moćan i da može umanjiti buku čak do 49 decibela.

Kao najvažniji sastojak, gusto popunjeni rezonatori sadrže velike zvučničke jedinice, prečnika 12,4 milimetra. Ovi napredni drajveri opremljeni su membranama izrađenim od kombinacije prvoklasnog termoplastičnog polimera (PEEK) i titanijuma, dok se za bežičnu vezu koristi blutut u verziji 5.3, s podrškom za brzo povezivanje i istovremenu spojenost na dva izvora. Za kvalitetniji signal zadužen je visokorezolutivni kodek LHDC 5.0, dok interna baterija pruža do šest sati autonomije. Ovde dolazimo do prateće kutije, koja je dizajnirana atraktivno i zanimljivo - naime, okrugla hromirana površina predstavlja omaž gramofonskoj ploči, kao prvom lossle -

ss nosaču zvuka u istoriji. LED traka, koja može simbolizovati gramofonsku ručku, služi za indikaciju statusa, dok se na zadnjoj strani kutije nalazi višenamenski taster. Punjenje kutije obavlja se preko USB-C porta i može trajati do sat i po, a ukupna autonomija bubica, s rezervom u kutiji, iznosi do 44 sata. Pored toga, patentirana tehnologija Instacharge pružiće do šest sati rada nakon punjenja od samo 10 minuta.

Upotreba i zvuk

Već smo naveli da Master Buds imaju veoma dobru ergonomiju, a ovome doprinose silikonski završeci, koji su prisutni u tri veličine. Iz iskustva znamo da je odabir odgovarajućih završetaka ključan za udobnost, ali i za kvalitet reprodukcije i - u ovom slučaju - ANC. Naime, dobro zaptivanje znači da u ušni kanal neće curiti zvuk iz okruženja, pa će bubice postizati zaista sjajne rezultate u borbi protiv spoljašnje buke. Ova, kao i sve druge opcije, podešavaju se iz aplikacije Noise Audio, koja je pregledna, informativna i intuitivna za korišćenje. Od korisnih opcija izdvajamo Spatial Audio za filmove i gejming, kao i senzore koji automatski pauziraju reprodukciju kad se bubice skinu. Najzad, aplikacija dopušta korekciju zvuka preko tropojasnog ekvilajzera, a tu je i nekoliko predefinisanih podešavanja (Jazz, Club, Rock), kao i famozni modalitet "Sound by Bose".

Kao i uvek kad se susrećemo s novim brendom, početak testiranja ispunjen je neizvesnošću, ali Master Buds su vrlo brzo dokazale svoje kvalitete i premašile naša skromna očekivanja - uz dobro odabrane završetke, ove bubice će zvučati zaista ubedljivo u celom spektru. Eksperti iz Bosea majstorski su podesili zvuk i uživali smo uz Kraftwerk na albumu "Die Mensch-Maschine". Bas je bio čvrst i precizan, ali ne i beživotan, a uprkos snažnom prisustvu, nikad nije preglasavao druge opsege. Odličan spoj preciznosti i diskretne topline, koja je tu

tek kako bi zvuk bio prijatniji na duže staze, postavio je Master Buds prilično visoko među konkurencijom - čak toliko da se ne sećamo da smo čuli bolje po ovoj ceni. Zvučničke jedinice pokazale su da imaju istinske all-round kvalitete, jer je pomoću ekvilajzera moguće znatno izmeniti tonski pečat, pa će ove bubice jednako dobro zvučati uz džez ili rok muziku. Njihovu svestranu prirodu potvrđuje sertifikat IPX5, koji garantuje otpornost na kvašenje, pa se Noise Master Buds nameću kao vrlo upotrebljive bubice, koje će naći mnoge primene u svakodnevnom životu.

Plus

M Udobnost i izolacija.

M Odlična aplikacija.

M Precizan zvuk.

M Umerena toplina.

Minus

K Samo prosečna završna obrada.

Noise Master Buds

J Sistem: dinamičke

J Tip: in-ear

J Prečnik drajvera: 12,4 mm

J Povezivanje: blutut 5.3

J Masa: 4,2 g

J Cena: oko 170 €

ã Dudi Co. 069/5567-006

Za sve prilike

Iako je tržište blutut zvučnika prezasićeno, tokom vremena se mogu izdvojiti modeli koji pružaju više od rivala. Jedan od takvih je Storm Lite, koji donosi robustnu izradu, snažan zvuk i dobro odmerene opcije po pristupačnoj ceni.

Bojan Jović

Brend NowGo prisutan je na tržištu preko dve decenije, a nastupa prvenstveno u kategoriji prenosivih zvučnika. Ponuda trenutno obuhvata više od deset modela, koji su podeljeni u serije Portable, Party i Camping, a nama je na test stigao portabilni zvučnik Storm Lite. Kao pripadnik serije Party, ovaj zvučnik je većih dimenzija, ali ga zaobljena forma čini vizuelno manjim i praktičnijim za prenošenje. Kućište je presvučeno gustim platnom, dok je plastika prisutna samo na bokovima, uz zaštitne rubove od silikona - oni omogućuju da se zvučnik postavi uspravno, bez bojazni od oštećenja. Na gornjem delu nalazi se gumirani panel sa šest integrisanih tastera, preko kojih se upravlja uređajem, jer nema prateće aplikacije. Pored osnovnih komandi za uključivanje, blutut uparivanje, kontrolu glasnoće i reprodukcije, ovde se može podesiti RGB osvetljenje, jer je zvučnik opremljen LED trakom u donjem delu i na bokovima. Osvetljenje se može postaviti da prati ritam muzike ili da pruži višebojno ambijentalno svetlo, a može se i potpuno isključiti. Isti taster dopušta odabir između dva tonska podešavanja, a na vama je da odaberete koje vam se više sviđa. Na gornjoj strani takođe pronalazimo masivne metalne alke za pričvršćivanje remena, koji se isporučuje u pakovanju i služi za lakši prenos zvučnika. Ispod debelog gumiranog poklopca na zadnjoj strani smešteni su priključci. Za punjenje i funkciju Power Bank koristi se USB-C, dok USB-A omogućuje reprodukciju sa spoljašnjih skladišta muzike. Tu je i 3,5-milimetarski ulaz, pa se Storm Lite može

povezati analognim kablom, ali je kao glavni vid povezivanja predviđen blutut u verziji 5.3. U zavisnosti od načina upotrebe, interna baterija može pružiti preko 12 sati autonomije, ali njen kapacitet ostaje nejasan - na sajtu je napisano da je 10.000 miliamper-sati, a uputstvo navodi dvostruko manju vrednost. Pohvalno je što uređaj prihvata različite napone, sve do 20 volti, dok se punjenje drugih uređaja obavlja na pet volti i dva ampera. Još jedna praktična opcija jeste Party modalitet, koji omogućuje uvezivanje preko 100 kompatibilnih zvučnika u svojevrstan centralizovani sistem - savršeno za žurke, za kuću ili na otvorenom.

Upotreba i zvuk

U skladu s namenom, Storm Lite pruža zvuk koji je više pun i živopisan nego detaljan, a kolorit je podešen tako da ponudi zabavnu reprodukciju, bez obzira na muzički pravac. Ovaj zvučnik impresionira u pogledu glasnoće, za šta je zadužena dvokanalna postavka sa po dva visokotonca i mid-bas drajvera na frontu, koji su pojačani pasivnim radijatorima na bokovima. Ukupno šest membrana kreira prilično široku pozornicu, koja će bez teškoća ispuniti zvukom prosečnu prostoriju. Storm Lite je takođe postojan pri opterećenju i podnosi veliku glasnoću

bez promena u kvalitetu zvuka i drugih neželjenih efekata, što je zasluga nezavisnih amplifikacionih modula, koji pružaju po 30 vati za mid-basove i po deset vati za visokotonce - ukupno 80 vati više je nego dovoljno za snažnu i stabilnu reprodukciju.

Nakon pregleda dizajna i mogućnosti, ne može se izbeći poređenje s JBL-ovim modelom Xtreme 4, koji smo testirali pre nepune dve godine i koji nastupa u istoj klasi, pa su mnoga rešenja slična. Pored prestižnog imena, američki zvučnik donosi nešto više snage u malo manjem kućištu, ali Storm Lite uzvraća kroz mogućnost priključivanja analognih izvora i eksternih skladišta. Prateće opcije uglavnom su približne, a oba zvučnika nude otpornost na kvašenje i potapanje do jednog metra dubine. Ipak, jedna od najznačajnijih razlika je cena, jer Storm Lite pruža sve navedeno za čak tri puta manje novca. Na kraju, ne možemo vam reći za koji prenosivi zvučnik treba da se odlučite, ali na testiranju možemo da potvrdimo da NowGo Storm Lite nimalo ne zaostaje za poznatijim i daleko skupljim konkurentima.

Plus

M Sjajan odnos cene i kvaliteta.

M Praktičan i jednostavan za upotrebu.

M Stabilan na većoj glasnoći.

M Prijatan i zabavan kolorit.

Minus

K Aplikacija bi upotpunila dobar utisak.

NowGo Storm Lite

J Snaga: 2 x 40 W

J Topologija: 2 x mid-bas, 2 x visokotonski

J Povezivanje: blutut v5.3

J Baterija: 5.000 mAh

J Dimenzije (ŠxVxD): 340 x 154 x 164 mm

J Masa: 3 kg

J Cena: oko 145 €

ã Dudi Co. 069/5567-006

Digitalni fenjer

Zamišljen kao snalažljivi pratilac za boravak u prirodi, NowGo F1 objedinjuje nekoliko korisnih funkcija.

Bojan Jović

Tokom prethodnog testa, prenosivi zvučnik NowGo Storm Lite pokazao se kao prilično praktična i izdržljiva zverka, ali njegov srodnik sa oznakom F1 odlazi još dalje i, poput švajcarskog nožića, nudi istinsku svestranost u lako prenosivom pakovanju. Valjkasta forma već se dokazala kao veoma praktična za portabilne zvučnike, ali je F1 predviđen da stoji uspravno, jer je gornju polovinu kućišta zauzela prilično velika lampa. Fabrika navodi da lampa može da daje mekano svetlo od 2.700 kelvina ili oštro svetlo od 6.500 kelvina, uz jačinu od 300 lumena. Kućište je napravljeno od čvrste plastike, ali su perforirani poklopci u donjem delu izrađeni od aluminijuma kako bi drajveri bili bolje zaštićeni. F1 je opremljen s dve širokopojasne jedinice prečnika 48 milimetara i dva dodatna pasivna radijatora, a ukupna snaga iznosi 20 vati. Cilindrični oblik ovde je iskorišćen na najbolji način, jer su drajveri raspoređeni ukrug, pa se zvuk rasprostire ravnomerno svuda oko zvučnika - a isto važi za svetlost. Gornja strana udomila je komande, koje su atraktivno dizajnirane i dodatno odaju utisak izdržljivosti, a tu je i ručka za nošenje, napravljena od debljeg užeta. Okrugli tasteri služe za uključivanje, blutut uparivanje i prebacivanje numera, dok je središnja kružna komanda predviđena za kontrolu glasnoće, a dodatna, nešto manja, za podešavanje osvetljenja. Ovde pronalazimo i ukupno šest LE dioda, koje se koriste za indikaciju glasnoće, napunjenosti baterije i radnog statusa uređaja. Kako je F1 otporan na vodu po sertifikatu IPX6, priključci su smešteni ispod gumenog poklopca, a na raspolaganju su USB-C za punjenje interne baterije i USB-A za funkciju Power Bank i reprodukciju s prenosivih skladišta. Postavku upotpunjuje analogni 3,5-milimetarski audio-ulaz, koji se sve ređe viđa kod prenosivih zvučnika, jer je kao glavni vid povezivanja predviđen blutut u verziji 5.3. Baterija od 5.200 miliamper-sati pruža do 13 sati autonomije,

a navodi se da su za punjenje potrebna do četiri sata.

Pod svetlom binarne sveće

Iako od uređaja ovog tipa ne treba očekivati audiofilski kvalitet reprodukcije, istina je da F1 odlično obavlja ono za šta je namenjen. Njegov zvuk je čist i pri većoj glasnoći, što je važno tokom upotrebe na otvorenom, a pojedinačni tonovi su jasni i bez izobličenja. Zahvaljujući pametnom rasporedu drajvera, rasprostiranje zvuka prilično je ujednačeno, pa će ceo auditorijum moći da uživa u muzici - bilo da sede u dnevnom boravku ili oko logorske vatre. Pored toga, pasivni radijatori doprinose volumenu najnižih tonova, pa su basovi prisutni u reprodukciji i F1 ne zvuči tanko i anemično, čak ni na otvorenom. Blutut povezivanje ne donosi podršku za kvalitetnije kodeke, kao što su aptX ili LDAC, a mi nismo sigurni ni da bi se razlika čula kod ovakve sprave. Ali testirani uređaj nudi nešto možda još bolje - TWS tehnologiju za uparivanje dva zvučnika u stereo-postavku, koja će doneti još izraženiji volumen zvuka. Ukoliko postavite zvučnike na stalke

- jer F1 integriše navoj na donjoj stranimožete oformiti pravi dvokanalni sistem na otvorenom. Za kakvu god postavku i primenu da se odlučite, ovaj jedinstveni zvučnik će dati sve od sebe da ispuni postavljen zadatak, pa od nas dobija iskrene preporuke.

Plus

M Velika upotrebna vrednost.

M Čvrsta konstrukcija.

M Glasan i pun zvuk.

M Pristupačna cena.

Minus

K Neprecizno podešavanje glasnoće.

NowGo F1

J Snaga: 20 W

J Topologija: 2 x širokopojasni 48 mm

J Povezivanje: blutut, analogno 3,5 mm

J Jačina svetla: do 300 lumena

J Baterija: 5.200 mAh

J Dimenzije (ŠxVxD): 102 x 193 x 102 mm

J Masa: 850 g

J Cena: 100 €

ã Dudi Co. 069/5567-006

Diskoteka u kući

Jednodelni sistem iz Akaija savršen je za ozvučavanje kafića i manjih klubova, ali se može koristiti i u kući.

Bojan Jović

Novi život jednog od legendarnih japanskih brendova stavlja ga u grupu proizvođača raznorodnih elektronskih uređaja, od audio-video opreme, preko malih kućnih aparata, pa do električnih trotineta. Nas, naravno, zanima zvuk, pa nam je na test stigao jednodelni audio-sistem DJ-S5H. Iz oznake je jasno da je sistem zamišljen kao ozvučenje za žurke i pruža određene mogućnosti za di-džejeve, ali se isto tako može koristiti u kući - ukoliko mu pronađete mesto. Naime, zbog visine od preko 130 centimetara i mase od gotovo 30 kilograma, DJ-S5H se mora posmatrati kao komad nameštaja, mada je fleksibilnost povećana integracijom ručki i točkića. Kabinet je u osnovi kvadar i izrađen je od medijapana, uz dodatne plastične elemente, a prednju stranu zauzela su dva zaista velika niskotonska drajvera, prečnika 381 milimetar. U gornjim uglovima, ispod zaštitnih mrežica, postavljeni su

38-milimetarski visokotonci, pa DJ-S5H predstavlja dva dvosistemska zvučnika smeštena u jedan kabinet. Detaljnije tehničke osobine izostaju, a fabrika navodi da ukupna snaga sistema iznosi 400 vati. Prava priroda ovog uređaja vidi se na gornjoj strani, koja sadrži kontrolni panel u stilu di-džej miksete. Leva i desna strana postavljene su kao u ogledalu i sadrže zasebne komande za sistem A i sistem B, a ovde pronalazimo podešavanje glasnoće, odabir izvora i kontrolu reprodukcije. U središnjem delu postavljeni su LCD ekran i tonske kontrole, koje obuhvataju zasebno podešavanje glasnoće za visokotonske i niskotonske jedinice, četvoropojasni ekvilajzer (63 Hz, 1 kHz, 6 kHz i 12 kHz) i fejder kojim se podešava relativni odnos glasnoće između sistema A i B. U skladu s postavkom, DJ-S5H sadrži zasebne priključke za dva sistema, koji podrazumevaju ulaz za mikrofon, analogni 3,5-milimetarski ulaz, USB port i ležište za memorijsku karticu. Pored toga, blutut veza u verziji 5.0 omogućuje istovremenu povezanost na dva izvora, a tu je i već pomalo zaboravljeni FM radio.

Stvoren za dobru zabavu

Uprkos raznovrsnim opcijama, upotreba uređaja sasvim je jednostavna, najpre zahvaljujući preglednom komandnom panelu i informativnom ekranu. Jasno obeležene funkcije sigurno će vas zaintrigirati, a mi smo se vrlo brzo našli u ulozi kućnog di-džeja, pokušavajući da uklopimo dve pesme s različitih izvora. DJ-S5H je podešen da pruži snažan zvuk, bez izobličenja i pri velikim glasnoćama, i to je njegova primarna namena - audiofilske odrednice, poput analitičnosti ili neutralnosti, ovde ne treba ni tražiti. Ne zato što su potpuno odsutne, već zbog toga što je prvenstvena uloga ovog zvučnika da donese zabavu i dobro raspoloženje. Reprodukcija s lokalnih skladišta, bilo da je u pitanju USB stik ili memorijska kartica, podržava samo kompresovane formate, ali ih DJ-S5H koristi na dobar način i iz njih izvlači ono najbolje.

U skladu s velikim membranama, basovi su prilično impresivni u pogledu gabarita i lepo uobličeni, pa je utisak više nego dobar. Srednji tonovi neznatno su povučeni, ali povećani visokotonci pružaju uverljivu protivtežu donjem opsegu, pa reprodukcija sadrži dovoljno informacija i veliku energiju na oba kraja čujnog spektra.

Kad se umorite od didžejisanja i đuskanja, na scenu stupa daljinska komanda, koja dopušta punu kontrolu iz fotelje. Lokalne izvore malo je teže kontrolisati, jer se očitavaju preko ekrana, ali zato je tu blutut - možete puštati omiljene pesme i upravljati reprodukcijom preko telefona. Sigurni smo da će mlađi korisnici uživati u integrisanom LED osvetljenju, koje pomoću raznovrsnih efekata kreira ozbiljan sobni lajtšou, a prisustvo bežičnog mikrofona preti da svako slušanje časkom preraste u pevanje i karaoke zabavu. Ukratko, svojevrsni "feelgood factor" stalni je pratilac ovog uređaja i Akai pri svakom uključenju poziva na žurku, čak i ako to niste planirali.

Plus

M Raznovrsne opcije.

M Zabavan za upotrebu.

M Stabilan na velikoj glasnoći.

M Zvuk bez izobličenja.

Minus

K Veliki gabarit i masa.

Akai DJ-S5H

J Snaga sistema: 400 W

J Frekvencijski opseg: 20 Hz - 20 kHz

J Topologija: 2 x 381 mm bas, 2 x 38 mm visokotonac

J Analognih ulaza: 2

J Ulaza za mikrofon: 2

J Izlaz za slušalice: da

J FM radio: da

J Daljinski upravljač: da

J Dodatno: blutut, USB, mikro SD

J Dimenzije (ŠxVxD): 460 x 1.320 x 350 mm

J Masa: 29,8 kg

J Cena: oko 460 €

ã Dudi Co. 069/5567-006

Spreman za žurku

Predstavnik poznate kompanije u kategoriji prenosivih zvučnika donosi dobro odmeren paket opcija i svestranu upotrebljivost.

Bojan Jović

Odavno je poznato da je oblik cilindra jedan od najzahvalnijih za prenosive zvučnike, a Akai je rešio da igra na sigurno, pa se ABTS-55 odlikuje valjkastom formom. Kućište je presvučeno izdržljivom tkaninom, dok su rubovi obloženi čvrstom plastikom, s integrisanom ručkom na gornjoj strani. Prednja i zadnja strana zvučnika razlikuju se samo po logotipu kompanije, jer su komande i priključci postavljeni u korenu ručke, što predstavlja vrlo praktično rešenje. Garnitura komandi je kompletna i obuhvata uključivanje, odabir izvora, kontrolu glasnoće i reprodukcije, kao i upravljanje svim drugim opcijama, a uz tastere se nalazi niz od četiri sitne LE diode, koji služi za indikaciju napunjenosti interne baterije. Priključci su smešteni ispod gumenog poklopca, jer je ABTS-55 vodootporan po standardu IPX5, a ovde pronalazimo USB-C port za punjenje baterije, USB-A port za priključivanje eksternih skladišta i dodatni analogni 3,5-milimetarski ulaz, koji se sve ređe sreće kod blutut zvučnika. Pregled spoljašnjosti završavamo na bokovima, koji su opremljeni pasivnim ravnim membranama za snažniji basmembrane su uvučene u plastični obrub, pa su donekle zaštićene od udaraca, a providno vešanje ujedno služi za svetlosne efekte.

Ispod tkanine na prednjoj strani nalaze se dve širokopojasne zvučničke jedinice prečnika 76 milimetara, a amplifikacija pruža 25 vati po jedinici, ali specifikacije

ne navode da li je u pitanju dvokanalna postavka. Interna baterija ima kapacitet od 3.600 miliamper-sati, što je dovoljno za oko četiri sata autonomije pri glasnoći od 50 odsto, dok su za punjenje potpuno ispražnjene baterije potrebna tri sata. Kao glavni vid povezivanja predviđen je blutut u verziji 5.0, a ABTS-55, kao ni brojni skuplji rivali, ne podržava kvalitetnije kodeke, ali je zato tu nešto možda još bolje - TWS tehnologija za bežično povezivanje dva zvučnika u punokrvnu stereo-postavku. Konačno, ovo je jedan od retkih blutut zvučnika koji je opremljen FM tjunerom, a odsustvo ekrana nadoknađeno je automatskim memorisanjem stanica.

Upotreba i zvuk

S obzirom na to da smo se sretali s daleko skupljim uređajima, kod kojih rad sporednih opcija nije bio u skladu sa obećanjima proizvođača, moramo da naglasimo da ABTS-55 svaku do poslednje funkcije obavlja baš kako treba, bez pokušaja da se na papiru predstavi boljim nego što jeste. Deklarisani frekvencijski opseg od 80 herca do 16 kiloherca pokazuje ograničenja širokopojasnih drajvera, naročito na gornjem kraju, ali smatramo da za spravu ovog tipa i klase to nije posebno važno. Mnogo je važnija stabilnost pod opterećenjem, a Akai je ovo razumeo u potpunosti i konstruisao uređaj koji ne pokazuje izobličenja i druge slabosti pri velikoj glasnoći. Zvuk je pun i povremeno sočan, pa ABTS-55 igra na kartu bogate, gotovo baršunaste

prezentacije i čvrstog basa, pre nego što će vas fascinirati detaljima. Iako nema tonska podešavanja, ovaj zvučnik prikazaće razliku u kvalitetu zapisa, jer USB ulaz podržava lossless formate, kao što su FLAC i WAV.

Bočno RGB osvetljenje izvedeno je jednostavno, uz menjanje boja i pulsiranje u ritmu muzike, bez mogućnosti promene radnih matrica - može se samo potpuno isključiti. Pored toga, vrlo je praktično što zvučnik sadrži mikrofon, pa može da posluži kao spikerfon tokom telefonskih razgovora. Pomalo je neobično da se USB ne može koristiti kao power bank za punjenje drugih uređaja, a kao jedina slabost izdvaja se neprecizno izvedena kontrola glasnoće. Koraci su previše krupni i ne dopuštaju finu regulaciju, što je posebno izraženo pri tišem slušanju - ali ABTS-55 se obraća prvenstveno mlađoj publici, koja mu ovo sigurno neće zameriti, pa je i ova zamerka uslovna. Sveukupno, Akai je ponudio bežični zvučnik koji će svojim mogućnostima i zvukom zadovoljiti veliki broj korisnika, i to po više nego povoljnoj ceni.

Plus

M Svestrane opcije.

M Jednostavna upotreba.

M Robustno vodootporno kućište.

M Pun i snažan zvuk.

Minus

K Neprecizna kontrola glasnoće.

Akai ABTS-55

J Ukupna snaga: 50 W

J Frekvencijski opseg: 80 Hz - 16 kHz

J Topologija: 2 x 76 mm širokopojasni

J Audio-ulazi: blutut, analogni 3,5 mm

J Baterija: 3.600 mAh

J Dodatno: USB-A, FM radio, mikrofon

J Dimenzije (ŠxVxD):

354 x 187 x 144 mm

J Masa: 2,41 kg

J Cena: oko 85 €

ã Dudi Co. 069/5567-006

Za bolji zvuk TV-a

Ukoliko želite da unapredite zvuk svog televizora, ali i da uživate u muzici na jednostavan i vrlo pristupačan način, Akai nudi rešenje.

Bojan Jović

Koncept saundbara već odavno je etabliran kao univerzalno rešenje za filmove i muziku, a novi modeli pojavljuju se u svim cenovnim razredima. Predstavnik kompanije Akai nosi oznaku ASB-8WSW i nastupa u najpristupačnijoj kategoriji, a donosi dobro odmeren paket mogućnosti. Zahvaljujući snažno zaobljenim površinama, saundbar se čini manjim nego što jeste, dok je cela frontalna površina obložena čvrstom metalnom mrežicom. Njegov vizuelni šarm krije se u detaljima, jer je ostatak kućišta izveden u crnoj boji visokog sjaja, uz atraktivno dizajnirane bokove. Desni bok takođe skriva dovitljivo integrisani panel s komandama, preko kojih se može uključiti uređaj, odabrati izvor, kontrolisati glasnoća i reprodukcija. U upuštenom delu zadnje strane smešteni su priključci koji obuhvataju HDMI ARC, digitalni koaksijalni i optički ulaz, kao i analogni 3,5-milimetarski ulaz. USB-A port služi za reprodukciju sa eksternih skladišta, a tu je i antena za FM radio. Pored toga, prisutan je nezaobilazni blutut u verziji 5.3, a saundbar se može montirati na zid pomoću integrisanih prihvatnika.

Na krajevima leve i desne strane fronta, iza metalne mrežice, nalaze se dva para

širokopojasnih jedinica, s membranama prečnika 57 milimetara. Veliki razmak između drajvera za levi i desni kanal garantuje dobar prostorni efekat, a u sredini su postavljena dva mala bas-refleks otvora, kao i skromni LED displej s četiri alfanumerička mesta. Kao drugi deo kompleta, sabvufer manjeg gabarita predviđen je za uspravno postavljanje i prilično je diskretan, pa ćete posle samo nekoliko dana prestati da ga primećujete. Jednostavna postavka obuhvata bočnu niskotonsku jedinicu prečnika 165 milimetara, dok se na frontu nalazi veći bas-refleks otvor, a na zadnjoj strani smeštena je samo signalna dioda. Fabrika navodi da je za pokretanje bas-drajvera zaduženo pojačalo od 70 vati, dok su za širokopojasne jedinice upotrebljeni nezavisni moduli od 20 vati, pa ukupna snaga sistema iznosi 150 vati. Za povezivanje saundbara i sabvufera predviđena je bežična veza, koja se uspostavlja automatski.

Upotreba i zvuk

Zahvaljujući podršci za ARC, ASB-8WSW će se automatski uključiti zajedno s televizorom, a glasnoća će se takođe kontrolisati preko daljinca od TV-a. Pored toga, Akai u pakovanju isporučuje kompletnu daljinsku komandu, koja sadrži i neke napredne funkcije, kao što su nezavisna korekcija gornjeg i donjeg opsega, odabir predefinisanih modaliteta zvuka ili aktivacija virtuelnog 3D surround efekta. Odranije znamo da 2.1-kanalni sistemi mogu da proizvedu solidan 3D efekat, a aktiviranje ove funkcije kod Akaija donosi pre svega puniji zvuk, s krupnijim tonovima i izraženijim prisustvom u prostoriji. Pozornica je prilično široka i dobro organizovana, a zvučni efekti uverljivo prate dešavanja na ekranu. Usled odsustva kalibracije, idealna pozicija za virtuelni surround relativno je mala, ali je u toj zoni efekat čujan. Razlika između predefinisanih postavki DSP kola takođe je primetna, pa će režim Movies doneti naglašenije efekte i nešto

jasnije dijaloge, dok će News u prvi plan staviti glas spikera. Prelazak na reprodukciju muzike pokazao nam je da Akai donosi izražen stereoefekat i dobru separaciju kanala. Tonski balans naštimovan je tako da pruži prijatan i neopterećujući zvuk, čak i uz slabiju produkciju i kompresovane zapise, koji će zvučati dovoljno artikulisano i celovito. Tonske kontrole omogućuju delimično prilagođavanje reprodukcije afinitetima korisnika, ali sistem iz Akaija ima dobro odmeren kolorit - nisu to najverniji tonovi koje smo čuli, ali su lepo uobličeni i donose dobru ravnotežu između detaljnosti i umerene topline, koja je neophodna za duže slušne sesije. Smatramo da su sve ove osobine sjajne, jer se ASB-8WSW mora posmatrati kroz prizmu više nego pristupačne cene, za koju se dobija komplet višestrane upotrebljivosti i prijatnog zvuka, koji će na jednostavan način unaprediti iskustvo svakodnevnog gledanja televizije i slušanja muzike.

Plus

M Odličan odnos cene i mogućnosti.

M Prijatan kolorit.

M Dobro odmeren bas.

M Raznovrsne opcije povezivanja.

Minus

K Relativno sitan displej.

Akai ASB-8WSW

J Ukupna snaga: 150 W

J Frekvencijski opseg: 50 Hz - 18 kHz

J Topologija: 4 x 57 mm širokopojasni, 1 x 165 mm niskotonski

J Formati: MP3, WAV, WMA...

J Digitalni ulazi: 1 x HDMI, koaksijalni i optički

J Analogni ulazi: 1 x 3,5 mm

J Dodatno: FM radio, USB-A, blutut

J Dimenzije saundbara (ŠxVxD): 850 x 72 x 100 mm

J Dimenzije sabvufera (ŠxVxD): 180 x 365 x 302 mm

J Ukupna masa: 6,46 kg

J Cena sistema: oko 170 €

ã Dudi Co. 069/5567-006

Sa Chuijem do svemira

„Tijekom srednje škole roditelji su mi kupili Yamahin sintisajzer. Bio sam toliko oduševljen time da mogu stvarati nešto svoje da sam nekad po noći znao ustati iz kreveta, upaliti sintisajzer i samo tako ga gledati u mraku, sve te njegove lampice, kao nekakvo božanstvo.“

Nikola Marković

Klavijaturista i kompozitor Toni

Starešinić jedan je od onih muzičara koji se s lakoćom snalaze u različitim muzičkim okruženjima. Šira publika u Srbiji verovatno ga je najbolje upoznala po radu u bendu Josipe Lisac, ali njegov svirački i kompozitorski domet znatno je šireg obima. Krajem 2003. godine osnovao je svoj prvi bend Mangroove, na razmeđi džeza, roka, fanka i popa, koji je i danas veoma aktivan i popularan u Hrvatskoj. Kasnije osniva instrumentalnu grupu Chui, koja će nam ovde biti u središtu pažnje blagodareći originalnom i kompetentnom spoju prog-roka i estetike savremenog džeza; svira i snima primenjenu muziku, sarađivao je sa Edom Maajkom i tako dalje.

Ostrvsko zaleđe

Svoj životni i muzički put započinje na malom ostrvu Istu, koje opisuje kao otok moreplovaca koji zimi ima jedva sto stalnih stanovnika. Članovi njegove porodice su poslom putovali po Evropi i donosili gomilu muzike koja će kasnije činiti okosnicu njegovog muzičkog ukusa. Počinje da svira klavir, ali već na samom početku svog sviračkog staža suočava se s prvim izazovima.

„Na kraju osnovne škole, iako sam puno slušao džez, soul, fank i rok, zamrzio sam svirati klavir. Nikad nisam volio vježbati skladbe koje su mi bile zadane u osnovnoj glazbenoj školi. Nije pomoglo ni to što je profesorica klavira bila dosta stroga, pa se nekad ne bih pojavio na času kla-

vira kad nisam dovoljno vježbao. Tako da sam jedva čekao da završim sa osnovnom glazbenom. Negdje tijekom srednje škole roditelji su prodali kućni pijanino i kupili mi Yamahin sintisajzer, na kojem sam mogao na flopi-diskove snimati svoje skladbe, i to me vratilo sviranju. Na tom sintisajzeru mogao sam odsvirati i bubnjeve, baseve, sve instrumente koje je imao u svojoj memoriji i tada su nastale moje prve skladbe. Bio sam toliko oduševljen time da mogu stvarati nešto svoje da sam nekad po noći znao ustati iz kreveta, upaliti sintisajzer i samo tako ga gledati u mraku, sve te njegove lampice, kao nekakvo božanstvo“, prepričava Toni.

Mangroove

Nakon što dolazi u Zagreb, gde upisuje marikulturu na agronomiji, već na drugoj godini studija brzo se ponovo ubacuje u kreativni ritam s novom opremom („Znao bih do pet ujutru snimati, pa bih sljedeći dan na predavanjima bio kao zombi“). A nekoliko godina kasnije dolazi do niza situacija koje će dovesti do osnivanja benda Mangroove. „Kako sam često dolazio u Yamahin glazbeni dućan na velesajmu isprobavati nove klavijature, zapravo malo svirati za sebe na boljim klavijaturama, tamo me je čuo zagrebačka fjužn i flamenko gitaristička legenda Snoopy, jer je radio tamo kao savjetnik u prodaji, i pozvao me u svoj bend. Nakon par proba sa Snoopyjem, bubnjar, basist i ja odlučimo raditi svoj bend, uskoro nam se priključuju dva Marina, gitarist i saksofonist. Tako je krajem 2003. nastao Mangroove“, kaže Starešinić.

„Tada smo puno slušali fjužn džez, pa smo i sami svirali obrade Leb i sola, Billyja Cobhama, Passporta i Michala Urbaniaka, a i prve skladbe koje sam skladao nastale su pod utjecajem te glazbe. Potom će nam doći i Željka u bend, pa u repertoar ulaze i neke pjesme Nore Jones, a uskoro nastaju i naše prve džez-pop i kasnije asid džez pjesme.“

Foto: Vanja Vučinić

Dok su u instrumentalnom kontekstu već komponovali zanimljive pesme, priznaje da su s vokalnim kompozicijama morali još puno toga da uče – pre svega kao muzičari pod uticajem fjužna. „Tek na albumu Put na mjesec zapravo smo pronašli svoj autentični zvuk, koji ćemo od onda do danas razvijati kroz sve kasnije albume. Na tom albumu, osim pjesama na hrvatskom, pojavljuju se i pjesme na engleskom, koje nagovještaju kasniji Željkin album Glow, a tu su i instrumentali koji nagovještaju i prve zvukove Chuia.“

Već tada je bilo jasno da nema ništa od završetka fakulteta, a Toni se okreće životu profesionalnog muzičara. Sa svojom životnom i muzičkom saputnicom Željkom Veverec još neko vreme balansira između zarađivanja od muzike i porodičnog posla u turizmu, a kako pojašnjava – negde od 2015. došli su do nivoa da oboje mogu da žive isključivo od svog umetničkog rada.

Chui

„Prva ključna točka desila se na probama Mangroovea kad bismo se na bini pojavili samo tadašnji bubnjar Djuro Dobranić i ja, pa nismo imali što raditi nego džemovati. Tako se porodio Chui“, kaže Toni Starešinić.

Kroz čitavu karijeru i estetiku benda provlače se „svemirske reference“, bilo da je reč o nazivima albuma ili kompozicijama, tj. pristupu samom muzičkom sadržaju. Zbog toga će njihova muzika ponekad biti etiketirana i kao spejs-rok ili spejs-džez, što je sasvim zgodna krilatica. Mada je teško i neprecizno baviti se povezivanjem konkretnih muzičkih sadržaja i emocionalnih stanja i asocijacija koje neka muzika izaziva, slušajući Chui, biće vam sasvim prirodno da izmaštate sve te intergalaktičke svetove. Bogati i ekstenzivni aranžmani, teme koje imaju snažan melodijski „hook“, sintovi koji asociraju na saundtrekove naučnofantastičnih filmova iz zlatne ere Holivuda, sve je tu.

Ako posmatramo iz perspektive drugih projekata u kojima Starešinić učestvuje, Chui bismo mogli da pozicioniramo kao bend sa alternativne scene. Pa ipak, takva vizura bi bila previše uprošćena, naročito kad u jednačinu ubacimo i džez muziku. Piscu ovih redova će posebno privući pažnju prisustvo Vojkana Jocića u bendu – jednog od najboljih saksofoni-

sta hrvatskog džeza danas.

„Vojkana sam prvi put upoznao još 2009. godine, kad nam se pridružio kao gost Mangrooveu na nastupu na Špancir festu u Varaždinu, a u Chui je ušao 2013, kad smo snimali The second arrival. On je prije svega dobar i vjeran prijatelj, koji će ostati i kad stvari nisu bajne, a onda je još fantastičan džez glazbenik, otvoren prema mnogim žanrovima i spreman za igru i sa efektima, što danas kod nas jako malo puhača radi. Meni je jako drago što je on našao potpunu slobodu u Chuievoj glazbi.“

Do zvijezda i svemira

Kao još jednu ključnu tačku u karijeri benda Chui, navodi snimanje albuma sa Džez orkestrom HRT-a, koji im je doneo svojevrsnu potvrdu vrednosti i poštovanje kako muzičke scene, tako i publike. „Svi smo imali osjećaj da radimo nešto stvarno super, a onda je to prepoznala i publika - rasprodali smo dva koncerta u MSU, slušalo nas je par tisuća na ljetnoj pozornici Bundek, napunili smo i rok

klub Tvornicu kulture, koja ima kapacitet i preko tisuću ljudi, a i struka nas je nagradila prvim Porinima.“

Mogućnosti bogatije orkestracije Chui istražuje na albumu „Do zvijezda“, pa i na aktuelnom „Prošireni svemir (Live At Peti Kupe)“, koji možemo posmatrati i kao svojevrsni umetnički vrhunac dosadašnje karijere benda. „Na kraju nas je ta proširena postava dovela zbilja do zvijezda, bend je dobio kolosalni zvuk, na pozornici donosi ogromnu količinu energije, to je prepoznala i publika na koncertima koje smo uspijeli održati u takvoj postavi. A pjesma Svemir ima novi pozivni i doslovno je poletjela do zvijezda u memoriji prvog hrvatskog satelita Crocube“, navodi Starešinić.

Za bend sledi odmor do kraja godine, tokom koje će se Starešinić fokusirati na rad s Mangrooveom. Verujem da ćemo ga uskoro ponovo gledati na našim binama, a do tada nam je na raspolaganju više nego bogat diskografski opus ovog vrednog muzičara.

Foto: Vedran Metelko

Foto: Vanja Vučinić

Brigitte Bardot

Odlazak seks-simbola evropskog filma

Za Brigitte Bardot gluma je bila način da pobegne od svojih uštogljenih roditelja i pravila koja su joj nametali, u njoj je videla slobodu od ustaljenih normi ponašanja i dosadnog života, ali kad je stigla popularnost, uvidela je da i slava i te kako ume da nametne svoje okove.

Ana Eraković

Karijera Brigitte Bardot na neki način je i bajka i tragedija, a ona sama žrtva licemerja filmske industrije. Iščupana iz anonimnosti zahvaljujući svom ljupkom izgledu, ubrzo je postala seksualni objekat za gledaoce širom Evrope i Amerike. Dok je ona pokušavala da se dokaže kao glumica, publika je samo želela da je vidi obnaženu. Čim je njena mladost prošla, svesna da je sva popularnost počivala na izgledu, ona se povukla iz javnosti i živela narednih pedeset godina mrzeći sve osim životinja.

Počeci

Brigitte Anne-Marie Bardot rođena je 1934. u Parizu u imućnoj porodici, kao

dete inženjera i vlasnika nekoliko fabrika, dok je za majku poznato samo da je bila ćerka direktora osiguravajuće kuće. Ipak, Brigitte nije volela strogo buržoasko vaspitanje koje su joj roditelji, držeći do svog statusa, nametali. Tokom nacističke okupacije Pariza Brigitte je vreme provodila u kući, gde je slušala ploče i plesala, zbog čega su je upisali na časove baleta. Išla je u privatne škole, da bi 1949. upisala prestižni Pariski konzervatorijum, gde je pohađala balet kod jednog od najpoznatijih koreografa svih vremena, Borisa Kniaseffa.

Iste godina primetila ju je Hélène Gordon-Lazareff, osnivačica kultnog časopisa Elle, i angažovala ju je kao model. Već 1950. Brigitte je bila na naslovnoj strani

Ellea, nakon čega je dobila ponudu da glumi u filmu “Les Lauriers sont coupés”. Njeni roditelji su bili izrazito protiv njene glumačke karijere jer su smatrali da će im to narušiti ugled, ali Brigitte je bila odlučna, kao da je već tada znala da će postati najveća zvezda evropske kinematografije.

Na audiciji za pomenuti film upoznala je režisera Rogera Vadima, s kojim je otpočela ljubavnu vezu. Ni ovo nije bilo po volji njenih roditelja, koji su želeli da okončaju ovu ljubav, ali su na kraju prihvatili njihovu vezu i par se venčao kad je Brigitte napunila osamnaest godina. Bardot je postala ne samo Vadimova supruga već i projekat - on je želeo da od nje napravi novu zvezdu.

Prve uloge

Prvu ulogu dobila je 1952. u filmu “Le trou Normand” i “Manina, la fille sans voiles”, potom su usledile uloge u ostvarenjima “Les dents longues”, “Le portrait de son pere” i u američkom “Act of Love” iz 1953. Iste godine se prvi put pojavila na filmskom festivalu u Kanu, gde je svojom lepotom, gracioznošću i neskrivenim seksepilom privukla veliku pažnju.

Prve glavne uloge ostvarila je 1954. u “Tradita” i “Le fils de Caroline Cherie”. Njeni filmovi iz 1956. “Cette sacrée gamine”, “En effeuillant la marguerite” i “La mariée est trop belle” bili su izuzetno gledani u Francuskoj.

Brigitte je ubrzo dobila status seks-simbola. Takve uloge su joj nudili, a ona ih je igrala i nastojala da održi ovaj imidž dokle god je bilo moguće i dokle god su joj lepota i mladost dozvoljavali.

I Bog stvori ženu

Ipak, film koji ju je stvorio i proslavio i van granica njene domovine bilo je (nezvanično novotalasno) ostvarenje “Et Dieu... créa la femme” iz 1956, režiserski

debi njenog tadašnjeg supruga Rogera Vadima. Bardot je postala simbol nove generacije mladih žena, iako je samo ponovila tipičnu ulogu koju je imala u prethodnim filmovima - zavodnice koja ne haje za ustaljene društvene norme. Ovo je, takođe, bila jedna od prvih uloga francuskog legendarnog glumca JeanLouisa Trintignanta. Film je te godine u Americi bio najgledanije strano ostvarenje svih vremena, iako su ga mnogi smatrali skandaloznim sa obe strane okeana. Ipak, u odbranu filma i Brigitte stala je nova generacija kritičara iz magazina Cahiers de Cinema, koji su u njemu videli signal da konačno počnu da snimaju sopstvene.

Tipizirane uloge su se nastavljale - usledila su ostvarenja “La Parisienne” iz 1957, “Les bijoutiers du clair de lune” i “En cas de malheur” iz 1958. Popularnost ovih filmova učinila je Bardot najplaćenijom glumicom u Francuskoj u to vreme.

Usledili su “La femme et le pantin”, “Babette s'en va-t-en guerre” i “Voulez-vous danser avec moi?” iz 1959, koji su takođe bili među najgledanijim filmovima te godine.

Šezdesete godine je Bardot provela takođe snimajući jedan bioskopski hit za drugim. Drugo, cenjenije ostvarenje “La Vérité” prikazano je 1960. i nominovano za Oskara za najbolji strani film. “La Bride sur le cou” iz 1961. snimila je s tada već bivšim suprugom Rogerom Vadimom. Sledeće godine je delila ekran s još dve zvezde Alainom Delonom i Jean-Paulom Belmondom u “Les Amours célèbres”.

Film “Vie privée” iz 1962. inspirisan je njenim životom i režirao ga je Louis Malle. Iste godine je ponovo sarađivala s Vadimom u “Le Repos du guerrier”. Već 1963. usledio je čuveni “Le Mépris” Jean-Luca Godarda, koji je lukavo pokušao da iskoristi njen seksepil i popularnost ne bi li

privukao više pažnje na svoj rad. Usledili su “Une ravissante idiote” iz 1964, “Dear Brigitte” i “Viva Maria!”, takođe u režiji Louisa Mallea iz 1965. Krajem šezdesetih filmovi u kojima se Brigitte pojavljivala više nisu bili toliko uspešni. Dok je u Godardovom “Masculin Feminin” iz 1966. imala samo kratko pojavljivanje, ostvarenja poput “Two Weeks in September” i “Spirits of the Dead” nisu punila bioskopske sale kao ranije. Šezdesete je obeležila i njena saradnja s muzičarem Seregeom Gainsbourgom, s kojim je snimila i četiri albuma u nadi da će paralelno uspeti da lansira i svoju muzičku karijeru. Nije tajna da je kontroverzna “Je t’aime…moi non plus” snimlje-

na za i sa Brigitte, ali da ona nije želela da ova verzija bude objavljena, pa je kao njena zamena u emotivnom i vokalnom smislu ubrzo došla Jane Birkin. Brigitte je pokušavala da povrati staru slavu nastavljajući da snima svoje tipične uloge, ali nije joj uspevalo, pa je 1974. snimila svoj poslednji film i odlučila da se posveti aktivizmu i brizi o životinjima. Kako je raslo njeno otuđenje od ljudi i javnosti, tako je rasla i njena mržnja prema svemu osim životinjama i nije se trudila to da sakrije čak ni u svojim retkim nastupima u javnosti. Ostatak života provela je u svojoj kući u Sen Tropeu, daleko od svih, gde je i preminula u decembru 2025.

Roberta Flack

Killing Me Softly

Široka javnost pamti Robertu Flack po jednom jedinom hitu “Killing Me Softly (With His Song)”, i to verovatno više zahvaljujući hip-hop sastavu The Fugees, a ona iza sebe ima impozantan opus, koji varira od džeza do gospela i soula.

Ana Eraković

Roberta Flack je, ne računajući nekoliko hitova iz šezdesetih i sedamdesetih, uvek bila u zapećku svetske muzičke scene. Srećom, bila je dovoljno skromna da bude zadovoljna i time. Možda isuviše muzički obrazovana i talentovana za potrebe ondašnje popularne muzike, previše kompleksnog izraza, koji se nije uklapao u potrebe moderne pop muzike, teško se probijala na vrhove top-lista, a i kad joj je uspevalo, nije ostajala dugo.

Ipak, za istinske ljubitelje muzike, a posebno afroameričke muzičare koji su se pojavili na zalasku njene karijere, kao što su D'Angelo, Lauryn Hill, Alicia Keys i mnogi drugi, Roberta je bila nepresušni izvor inspiracije.

Počeci

Roberta Flack rođena je 1937. u Severnoj Karolini u porodici muzičara. Otac joj je bio džez pijanista, a majka je svirala orgulje u crkvi, dirigovala crkvenim horom i predavala muzičko. Kao i većina afroameričkih muzičara, svoje prvo upoznavanje s muzikom i muzički angažman imala je u lokalnoj crkvi, gde je pratila hor na klaviru, a časove klavira je pohađala s devet godina. Volela je klasičnu muziku, odlično ju je interpretirala, pa čak i pobeđivala na takmičenjima. Sa svega petnaest godina dobila je stipendiju za Univerzitet Hauard u Vašingtonu i tako postala jedan od njihovih najmlađih studenata svih vremena. U početku je želela da bude pijanista, ali

se ubrzo preusmerila na vokale, a radila je i kao dirigent za univerzitetski hor. Predstavnici univerziteta su bili posebno oduševljeni njenom režijom Verdijeve opere “Aida”. Na univerzitetu je upoznala i svog budućeg kolegu i bliskog saradnika - soul pevača Donnyja Hathawaya.

Diplomirala je s devetnaest godina i planirala da se usavršava i nastavi studije, ali tada je njen otac preminuo i morala je da počne da zarađuje za život. Tako je postala profesorka muzičkog i engleskog u lokalnoj srednjoj školi u Severnoj Karolini. Preko dana je držala časove klavira, a noću nastupala po klubovima u nadi da će uspeti da lansira svoju muzičku karijeru.

Robertu je konačno 1968. primetio soul i džez pevač Les McCann, kad je pevala na dobrotvornom koncertu u Vašingtonu. On je organizovao njenu audiciju u izdavačkoj kući “Atlantic”, za koju je i sam objavljivao.

U novembru iste godine snimila je 39 demo pesama za manje od deset sati i tri meseca kasnije “Atlantic” je objavio njen debi “First Take”. Sa ovog albuma je ostala upamćena obrada pesme “The First Time Ever I Saw Your Face”, koja je postala popularna tek nekoliko godina kasnije, nakon što ju je Clint Eastwood 1971. iskoristio za svoj film “Play Misty for Me”, zahvaljujući čemu je osvojla Gremi nagradu. Roberta je tad bila u svojim ranim tridesetim godinama, a njena karijera na svetskoj muzičkoj sceni tek je počinjala.

Drugo poglavlje

Svoj sledeći album “Chapter Two” objavila je već 1970. i na njemu je najviše sarađivala s Donnyjem Hathawayem. Već sledeće godine objavila je “Quiet Fire”, na kojem su se našle uglavnom obrade popularnih pesama, kao i njena “Go Up Moses”, napisana u saradnji sa aktivistom Jessejem Jacksonom. Roberta i Donny su 1972. objavili zajedničko izdanje s duetima pod nazivom “Roberta Flack & Donny Hathaway”, s kojeg se izdvojila pesma “Where is the Love”.

Svoj četvrti samostalni studijski album “Killing Me Softly” objavila je 1973. On je bio jedan od njenih najcenjenijih, dostigao je dva platinsta tiraža u Americi i osvojio Gremi nagradu za najbolji album, iako naslovna numera nije bila njena autorska pesma, niti je Roberta bila njen prvi izvođač.

Album “Feel Like Makin’ Love” objavljen je 1975. i s njega se izdvojila istoimena pesma, a ovo izdanje je producirala u potpunosti sama, potpisavši se pod lažnim imenom Rubina Flake.

S Donnyjem je ponovo snimila duet “The Closer I Get to You”, koji se našao na njenom sledećem izdanju “Blue Lights in the Basement” iz 1977. i koji je nominovan za Gremi nagradu. Sledeće godine je objavila album “Roberta Flack”, na kojem se izdvojila “If I Ever See You Again”. Nažalost, Donny je preminuo 1979. i tu je njihova saradnja naglo prekinuta, a Roberta mu je posthumno posvetila album “Roberta Flack Featuring Donny Hathaway”, objavljen 1980, s kojeg je ostala upamćena lagana disko pesma

“Back Together Again”, karakteristična za rane osamdesete.

Roberta je početkom osamdesetih godina prošlog veka aktivno snimala albume, ali s vremenom sve ređe. Među njima se izdvojio “Oasis”, objavljen 1988, koji je producirao nekadašnji saradnik Milesa Davisa, džez basista Marcus Miller. Osamdesete godine prošlog veka uglavnom je provela na turnejama, a nakon toga je sporadično nastupala sve do svoje osme decenije, kad usled skleroze nije više bila u stanju ni da se kreće, ni

da peva. Doba njene muzike je jednostavno prolazilo, afroamerička muzika se menjala pod uticajem hip-hopa i na scenu su stupali mlađi izvođači. Od 1997, kad je snimila svoj prvi i jedini božićni album, nije objavila ništa sve do 2012. i izdanja “Let It Be Roberta”, na kojem su se našle obrade The Beatlesa. Shvatajući značaj obrazovanja za decu iz siromašnijih društvenih slojeva, Roberta Flack je otvorila školu muzike u Bronksu 2007. Preminula je u februaru 2025, u svojoj 88. godini.

Mac DeMarco - “Guitar” (Mac's Record Label)

Na jednom od svojih nastupa 2022. Mac DeMarco je rekao publici da nema inspiraciju i da se možda neće baviti muzikom. U muzici je ostao, ali inspiracija se izgleda nije vratila. To je bilo evidentno na njegovom izdanju “Five Easy Hot Dogs” iz 2023, i to je jasno sad kad slušamo monotoni “Guitar”. Album je napisan i snimljen za svega dvanaest dana i, iskreno, tako i zvuči. Nema više vrckavosti ni vratolomija s gitarskim zvukom s početka karijere, već samo ponavljanje istih, dosadnih akorda ukrug. Macu očigledno nedostaje hrabrosti da se suoči sa istinom da više nema dvadeset dve godine, ni ludost koju mladost nosi sa sobom, te da bi mogao da prestane da ignoriše činjenicu da se od njega očekuje mnogo više. “Guitar” je treći album koji izdaje za svoju izdavačku kuću, koja se zove baš “Mac's Record Label”.

Oklou - “choke enough” (True Panther Sounds)

Drugi album “choke enough” francuske tridesetdvogodišnjakinje

Marylou Mayniel, koja se predstavlja kao Oklou, skoro pa jednoglasno proglašen je za najbolje izdanje u prošloj godini. Kritičari su se takmičili ko će da ga postavi na više mesto godišnje liste albuma. Osim engleskog jezika, dobitna kombinacija za Marylou bila je i preporuka Billie Eilish, kao i nostalgična Y2K estetika, dopadljiva Gen Z publici. Oklou na prvi pogled izgleda i zvuči kao kopija Grimes, koja se uvežbala u semplovanju i imala više sreće nego talenta, ali posle kratkog istraživanja saznaćete da je multinstrumentalistkinja, koja je kao dete svirala violončelo, a njen koncert “Tiny Desk” otkriva da je jednako vešta i na gitari, klaviru, marimbi i fruli. Vladavina mladih talentovanih kantautorki traje već sigurno deceniju i prava je sreća živeti u njihovo vreme.

Dry Cleaning - “Secret Love”

(4AD)

Engleska postpank četvorka Dry Cleaning u svoja tri studijska albuma i ni desetak godina karijere nije imala loše izdanje. Tako je i sad. Već uvodna “Hit My Head All Day” je zarazna i sirova himna na kakve smo navikli od ovog benda, a i do kraja albuma se malo šta menja kad je muzički izraz u pitanju. Kao i ranije, sve pesme manje ili više liče na Sonic Youth, ali to u njihovom slučaju nikako nije zamerka, jer neko mora da zameni bend onda kad ga više nema, zar ne? A Dry Cleaning su više nego dobra zamena. Jedna od retkih prilika kad se čuju i vokali ostatka benda jeste “Cruise Ship Designer”, o besmislu kreativnog rada na savremenom tržištu, koje samo traži da se uklopite u potražnju bez vrednovanja vaših kvaliteta. U izrazito feminističkoj “My Soul/Half Pint” Florence peva koliko mrzi čišćenje, jer je ta radnja jednostavno nametnuta ženama.

Leon Thomas – „MUTT“ (EZMNY, Motown)

Leon Thomas je za svoj drugi album “MUTT” upravo nagrađen Gremijem u kategoriji za najbolje R&B izdanje. Pa ako to nije dovoljno dobra preporuka, uzmite u obzir da izdaje za čuvenu muzičku kuću “Motown”, koja pod svojim okriljem danas ima svega dvadesetak izvođača. Ako vas ni ovo nije ubedilo, imajte na umu da se Leon bavio glumom i muzikom još kao dete na Brodveju, da je pisao pesme za neke od najpopularnijih R&B izvođača (SZA, Drake) i tek 2022. uspeo je da dobije ugovor sa izdavačkom kućom. Nakon debija, koji se nije proslavio, sada slušamo odličan “MUTT” kao dokaz da se ovakav talenat rađa jednom u generaciji. Dok Frank Ocean dangubi, a SZA priprema nove albume, Leon je tu da ponudi neophodnu dozu R&B-ja u vremenu kad njegove najveće legende umiru jedna za drugom. Inspiraciju je pronašao u tadašnjem raskidu, kao i u svom psu, koji nije onaj na omotu. Nesumnjivo, njegovo vreme će tek doći nakon ove nagrade i agresivne medijske promocije, koja će naterati kritičare da obrate pažnju na njega. Činjenica je da pred sobom imamo odličan album, bez ijedne pesme koja bi se mogla proglasiti viškom, što je danas skoro pa nečuveno.

Tridesetšestogodišnja muzičarka Rochelle Jordan rođena je u Londonu, a na muzičkoj sceni je aktivna već petnaest godina. Iako je njeno prethodno izdanje “Play with the Changes” iz 2021. naišlo na pohvale kritičara, ipak, tek s poslednjim “Through the Wall” dobila je davno zasluženo priznanje i od publike i od kritike. Rochelle savršeno oscilira među žanrovima, od alternativnog R&B-ja, preko hausa, dram end bejsa, densa i diska. Ona je sve - i Diana Ross, i FKA Twigs, i Crystal Waters, i Pharrell Williams, i Jessie Ware. Skoro svaka pesma je žanr za sebe, ali opet zajedno zvuče kao celina i omaž alternativnoj afroameričkoj sceni. Ona ne rizikuje previše, ali nema ni potrebe, jer se odlično snalazi na svakom terenu. Ipak, njen omiljeni teren je podijum za igru i klupska scena, koja će sigurno naći način da uvrsti jednu ili više njenih pesama u svoj repertoar.

Fred Again - “USB” (Atlantic)

Britanski producent i DJ Frederick John Philip Gibson, koji nastupa pod pseudonimom Fred Again, poznatiji je po svojim nasumičnim hitovima nego po albumima. Ipak, on od 2021. objavljuje izdanja koja se pre mogu shvatiti kao kompilacije njegovih radova nego kao albumi koji imaju koncept i priču. Tako i posmatramo izdanje nazvano “USB”, koje je Fred odredio kao "beskonačni album”, na koji će stavljati pesme koje ne može da smesti na “prave” albume, pa ih zasad ima čak trideset pet. Zato i mi biramo ono što nam se dopada i što bismo rado slušali u izlasku. To su uvodna “scared”, urađena u saradnji s Young Thugom, “solo”, u kojoj gostuje Blanco, garage duo “ICEY…” i “...FEISTY” s reperkom BIA, “Winny” sa istoimenom nigerijskom muzičarkom i Sammy Virji, kao i “Talk of the Town” sa irskim reperom Reggiem.

Wolf Alice - “The Clearing” (RCA, Columbia)

EMelody Echo Chamber“Unclouded” (Domino)

Melody Prochet je još jedna od (retkih) Francuskinja koja je zahvaljujući engleskom jeziku uspela da izađe iz okvira svoje zemlje i Evrope i probije se na svetsku muzičku scenu. Takođe je još jedna muzičarka koja inspiraciju pronalazi u muzici sedamdesetih godina prošlog veka. Ona je prisutna na sceni petnaest godina kroz najrazličitije projekte, a za to vreme je kao Melody’s Echo Chamber izdala četiri albuma. Njen psihodelični rok i drim pop su od prvog dana našli svoju publiku. U početku joj je produkciju radio Kevin Parker, tj. Tame Impala, ali posle je Melody kao talentovana i školovana muzičarka postala glavni producent na svim svojim albumima. Ukoliko ste ljubitelj ranijih radova benda Tame Impala, “Unclouded” će vam se definitvno dopasti. Posebno se izdvajaju pesme “Childhood Dream” i “Broken Roses”.

ngleska indi-rok četvorka Wolf Alice objavila je svoj četvrti studijski album pod nazivom “The Clearing”. Ovo je prvi put da izdaju za veliku izdavačku kuću, pa uloženo očigledno nije smelo biti prokockano. Oni su zato za ovo izdanje angažovali proverenog Grega Kurstina, člana benda The Bird and the Bee, koji je veoma aktivan kao producent i radio je s brojnim izvođačima najrazličitijih žanrova od The Flaming Lips, preko Britney Spears, pa do Adele (što je prilično prepoznatljivo u pesmi “Play It Out”, na primer). Srećom, Wolf Alice su se odlično snašli ostajući manje-više svoji i u okvirima indi-roka, uz povremeni izlet u pop ili kantri. Uticaj pop-roka iz sedamdesetih je očigledan, pa su ovo izdanje i sami najavljivali kao imitaciju Fleetwood Maca i, zaista, glavni vokal Ellie Rowsell povremeno liči na Stevie Nicks, posebno u pesmama “Leaning Against the Wall” i “Passenger Seat”, ali tu se manje-više svako poređenje završava. “The Clearing” odiše pozitivnom energijom, optimizmom i bezbrižnošću karakterističnom za pomenutu deceniju prošlog veka. Dok su ostali zaokupljeni njenim hororima i neizvesnošću, Wolf Alice pokušavaju da vrate romantiku svakodnevice pomoću svoje muzike i pošalju poruku ljubavi i nade.

Rochelle Jordan –„Through the Wall” (EMPIRE)

Bjorn Meyer – „Convergence“ (ECM Records)

Švedski bas-gitarista Björn Meyer na evropskoj džez sceni godinama figurira kao pouzdan sajdmen. U okviru ECM porodice bio je veoma zapažen u bendu Nik Bärtsch’s Ronin kao dugogodišnja okosnica „ritual groove“ ritam sekcije benda; ali i u nešto drugačijoj, suptilnijoj ulozi u postavama tuniskog udiste Anouara Brahema. Njegov ovogodišnji solo album „Convergence“ predstavlja ga u ogoljenom izdanju, kakva bas-gitaristi obično rešavaju pomoću gomile pedala, elektronskih efekata ili loop sekvencera za postizanje efekta čitavog benda (ili barem dua). Meyer se, ipak, pretežno oslanja na sopstvene snage, bilo da se okreće melodijskim izlaganjima ili repetitivnim frazama, radije se trudeći da izrazi sviračku i kompozitorsku personu nego tehničku snalažljivost. Utoliko njegov album nema ambiciju da bude „revolucionaran“, ali pleni svojom melodičnošću, jednostavnom i humanom lepotom.

Jure Pukl – „Analog AI“ (Unit Records)

Slovenački saksofonista Jure Pukl, rado viđen gost u Srbiji i veoma cenjen kod ovdašnje džez publike i kolega iz branše, godinama uspeva da objavljuje konzistentno kvalitetne albume sa ozbiljnim evro-američkim postavama. Uz Joea Sandersa, koji je svirao na prethodnom Puklovom izdanju „Melt“, kvartet dopunjuju pijanista John Escreet i bubnjar Christian Lillinger – upravo ovaj muzičar zajedno s Puklom čini osovinu benda. Poput ljudske ritam mašine koja se otrgla kontroli i kreira ritmove koje nijedan AI ne može da reprodukuje, Lillinger ne samo što impresionira slušaoca već i predstavlja adekvatan kontrapunkt Puklovom sviranju saksofona u duhu džez tradicije. Druga bitna komponenta albuma je Puklov fundamentalni talenat za toplu, baladersku džez melodiju. U susretu esencijalnih kvaliteta džeza i osećaja za suptilnu modernost leži tajna Puklove pouzdanosti i atraktivnosti na savremenoj džez sceni.

Jasna Jovićević Quinary –„Simple Joy“ (33 Jazz Records)

Saksofonistkinja i kompozitorka Jasna Jovićević na drugom albumu postave Quinary produbljuje i proširuje područje na kome se ukrštaju kamerni džez, klasična muzika i avangarda. Ovoga puta predstavlja tri instrumentalne i tri vokalne kompozicije; dve su na srpskom jeziku (s poezijom Miloša Zupca) i jedna na engleskom jeziku, za koju je tekst napisala Jasna. Uzevši u obzir da je reč o kompozitorki koja se dosad često oslanjala na elemente hinduističke duhovnosti, aktuelni album je možda i iznenađujuće zapadnjački i snažno orijentisan ka gudačkim orkestracijama. Uz Jasnu kao markantnu improvizatorku na duvačkim instrumentima, dobrošao novitet je i prisustvo italijanskog muzičara evropskog renomea – vibrafonista Pasquale Mirra boji muziku izvornog kvinteta toplim tonovima, koji se lepo uklapaju u aranžerski okvir, istovremeno osnažujući improvizatorski potencijal grupe.

WOS Trio – „Live at UK Miloš Crnjanski“ (Horz)

Premda je ovaj album izašao još aprila prošle godine, prošao je ispod radara domaće muzičke kritike. Tek kad smo na sajtu jazzin.rs sproveli prvi godišnji izbor za džez album godine i nakon što sam opsežno istražio koji albumi su mi možda promakli, među njima se pojavio ovaj koncertni biser. Na njemu sviraju tenor saksofonista Predrag Okiljević, kontrabasista Ksawery Wójciński (ranije smo ga slušali u triju Jasne Jovićević) i bubnjar Aleksandar Škorić.

Reč je o relativno „školskom“ fri džez albumu, na kojem se nalaze dva dugačka komada, od kojih prvi traje duže od 30 minuta. S tim što u ovoj školi ne slušamo đake, već profesore! Okiljević je tokom godina izbrusio svoj prepoznatljiv svirački stil: neobičan miks sofisticiranosti i uzdržanosti Charlesa Lloyda i koltrejnovske napetosti. Aleksandar Škorić se već odavno dokazao na evropskoj sceni slobodnog džeza kao strastven i furiozan bubnjar, dok Wójciński daje veteransku sigurnost našem (još uvek) mladom tandemu. Konačno, vredi pomenuti i tonsku obradu Vladimira Raškovića, koji je uspešno izbalansirao i iskristalisao zvuk svih instrumenata u izazovnoj zvučnoj konstelaciji.

Vlatkovih 50 godina

Ovo nije tekst o Vlatku Stefanovskom, niti o njegovih 50 godina karijere. Ovo je tekst o uticaju njegove muzike na urednika ovog časopisa.

Ljubiša Miodragović

Vlatko Stefanovski je rođen 1957. godine, što zvuči potpuno neverovatno. Čovek koji će uskoro proslaviti 70 godina života već uveliko slavi 50 godina karijere. I to slavi na potpuno neverovatan način - velikom turnejom po regionu s gostima čija imena nešto znače u muzičkom svetu i koja se izgovaraju s velikim poštovanjem. Davne 1992. godine autor ovih redova počeo je stidljivo da svira gitaru. To je bila nebrendirana akustična gitara njegovog oca, koja je od neadekvatnog skladištenja i starosti pukla na sredini korpusa sa zadnje strane... Ništa što malo lepka nije moglo da reši. Ubrzo shvativši da nema talenta, vaš omiljeni urednik odlučio je da upiše privatne časove gitare kod starijeg gospodina Vladimira Popovića, poznatog po višedecenijskom radu u sekstetu Skadarlija. Jedna od prvih pesama koju je trebalo naučiti bila je "Jovano, Jovanke", stara narodna pesma iz Makedonije, koju su na našim prostorima proslavili upravo Vlatko Stefanovski i grupa Leb i sol.

Nebrojeno puta je preslušan album "Live in New York", sniman u čuvenom klubu CBGB. Nebrojeno puta su preslušani "Jovano, Jovanke" i Vlatkova neprestana solaža i povik iz publike "Ajde!".

Negde otprilike 1993. godine Vlatko organizuje koncerte u Sava centru s neverovatnim imenima, poput Josipa Bočeka i Radomira Mihailovića Točka. Danas možete naći taj snimak na Jutjubu, na kojem njih trojica sviraju numeru "Dinamit".

Iako sam ovaj koncert propustio, što i danas ne mogu da prežalim, na moju veliku sreću koncert je snimljen i emitovan na BK televiziji. Zahvaljujući VHS videorikorderu, ovaj koncert sam preslušao najmanje stotinu puta. Ne znam da li se sećate, ali mnogi video-rikorderi su imali opciju da dva puta pritisnete određeni taster i da vam se pet puta emituje i premotava odabrani deo. Ova funkcija mi je omogućila da čujem neke delove Vlatkovih virtuoznosti i improvizacija i da pokušam da ih "skinem" slušajući, ali možda i važnije - gledajući kako Vlatko svira.

Ako premotamo tridesetak godina kasnije, naš magazin uspostavlja saradnju s braćom Teoharov iz Skoplja, čiji je Vlatko prijatelj i komšija. Odlučuju da zajedno naprave zvučnik koji će Vlatko potpisati, a za predstavljanje biraju sajam Too Loud u Zagrebu. Vlatko namešta svoj pedalboard i svira samo četiri-pet pesama nasnimavajući svoju gitaru pomoću lupera. Sedim u prvom redu pored Saše Čokića iz Trafomatica i Mikija Trošića iz Auris Audija i sva trojica ne verujemo čemu prisustvujemo. Vlatko je na dva-tri metra od nas i upijamo svaki trenutak. Uveče smo pozvani na večeru u Zagrebu i prekoputa mene sedi Vlatko Stefanovski! Podsećam ga na koncert u Sava centru iz 1993, a on ga ponajviše pamti po saradnji s grupom Hare Krišne po imenu Nithyananda.

"Izvini, Vlatko, da te pitam, u pesmi Kandilce, šta sviraš posle G i F u strofama?" Vlatko mi pokaže rukom i kaže: "Ovako neki akord, ne mogu sad da se setim, treba mi gitara."

Iskreno se ne sećam na koliko Vlatkovih koncerata sam bio - svakako ne na onoliko na koliko bih želeo. Poslednji je bio u Beogradu, ispred Muzeja savremene umetnosti, kad je svirao njegov trio, u kojem bubnjeve svira Vlatkov sin. Ne mogu vam opisati koliko sam bio ozaren kad sam saznao da će Vlatkovih 50 godina karijere biti obeleženo i u Ljubljani, gde živim. Odabran je Cankarev dom, gde mogu očekivati najbolji mogući zvuk. Sedeću u šestom redu i slušati sve one numere koje sam pokušavao da sviram u poslednjih tridesetak godina.

“Crkni, ljubavi” (Die, My Love)

J Režija: Lynne Ramsay

J Glumci: Jennifer Lawrence, Nick Nolte, Robert Pattinson…

J Trajanje: 119 min.

Film “Die, My Love” je ekranizacija istoimene knjige iz 2012, koju je napisala Ariana Harwicz. Jednako kao i knjiga, ova priča bi lako mogla biti i pretočena u pozorišnu predstavu zbog jedinstva mesta i vremena tokom kog se radnja odvija. Naime, mladi par Jackson i Grace, koji sanjaju o svojim muzičkim i spisateljskim karijerama, useljavaju se u kuću u ruralnom delu Montane i nedugo po useljenju Grace rađa dečaka. Skladna ljubavna veza se ubrzo pretvara u haos, podstaknut umorom prvih meseci s novorođenčetom, kao i Graceinim postporođajnim nestabilnim psihičkim stanjem, a njihovi snovi nestaju, dok se san i java, halucinacije i realnost prepliću jedni s drugim. Priča odlično opisuje dinamiku parova u periodu neposredno po rođenju prvog deteta, ali je, nažalost, baš zbog toga verovatno nerazumljiva i zbunjujuća onima koji to iskustvo nisu imali i tu “Die, My Love”, koliko god dobar bio, gubi na svojoj univerzalnosti. To mu pak nije smetalo da bude nominovan za Zlatnu palmu u Kanu. Jennifer Lawrence je već imala iskustva u sličnim ulogama, u “Silver Linings Playbook” iz 2012, za koju je nagrađena Oskarom, dok je Robert Pattinson standardno odličan u ulozi nesnađenog i iscrpljenog mladića (“Mickey 17” iz 2025).

Slika Zvuk Film

“Snovi”

(Drømmer)

J Režija: Dag Johan Haugerud

J Glumci: Ane Dahl Torp, Ingrid Giæver, Selome Emnetu…

J Trajanje: 110 min.

Film “Drømmer” je divna, nežna, iskrena i pomalo tužna priča o prvoj ljubavi, tj. zaljubljenosti. Ispričana je iz perspektive sedamnaestogodišnje Johannae, koja je zaljubljena u svoju imenjakinju, profesorku francuskog. Ona opisuje svaki korak u procesu tog zaljubljivanja, predstavlja nam njene doživljaje zajedničkih susreta od prvog do poslednjeg, i to toliko verno da se svako od nas u tome može lako prepoznati. S njom neizbežno ovu zaljubljenost proživljavaju i njena majka i baka, s kojima je veoma bliska, i svaka je posmatra iz svoje perspektive - majka iz nesrećnog braka i još nesrećnijih sastanaka na kojima pokušava da nađe novu ljubav, a baka iz nedostatka slobode u vremenu u kom je živela, a koje je sad nepovratno izgubljeno. Film je s razlogom na filmskom festivalu u Berlinu osvojio Zlatnog medveda, kao i nagrade FIPRESCI i Nagradu udruženja nemačkih art bioskopa. “Drømmer” je zapravo poslednji deo tzv. Osloške trilogije, koja se sastoji iz još dva ostvarenja, takođe prikazana 2024. godine - “Sex” i “Kjærlighet”. Dag Johan Haugerud se bavi pisanjem i režijom od početka dvehiljaditih, a svoj prvi dugometražni film snimio je tek 2012. Nadamo se da će za njega biti sve više mesta u svetskoj ili bar evropskoj kinematografiji, jer ima mnogo da ponudi.

Slika Zvuk Film

Ana Eraković

“Jedan običan incident” (Yek tasādof-e sāde)

J Režija: Jafar Panahi

J Glumci: Delmaz Najafi, Ebrahim Azizi, Hadis Pakbaten, Majid Punahi, Mariam Afshari, Mohamad Ali Elyasmehr, Vahid Mobasseri…

J Trajanje: 102 min.

Iranski film “Jedan običan incident” pobednik je prošlogodišnjeg filmskog festivala u Kanu i, baš kao i “Seme svete smokve” iz 2024, snimljen potpuno u tajnosti zbog svoje, po tamošnji režim, kontroverzne tematike. Priča počinje kad auto-mehaničar Vahid u radionici u kojoj je zaposlen prepozna čoveka koji ga je mučio u pritvoru. On odlučuje da ga prati i kidnapuje ne bi li mu se osvetio. Sa svojim “plenom” Vahid ide kod poznanika koji su bili s njim u pritvoru da se pohvali i ponudi im parče ove osvete. Međutim, kao i svi normalni ljudi s moralnim skrupulama, oni postaju rastrzani između želje za osvetom i želje za dobrobiti drugog ljudskog bića, s kojim pak oni koji su skloni nasilju, mučenjima, pa i ubistvima često nemaju problem. Uprkos tematici koja nije nimalo pozitivna i činjenici da je i sam žrtva progona od iranskog režima, Panahi kao vrsni režiser i scenarista uspeva ovu avanturu nekoliko prijatelja da pretvori u urnebesnu komediju. On ogoljava sve, od korupcije do najstrašnijih ljudskih zločina, ali i iskrenih emocija onih koji su bili žrtve. Svaki od prijatelja u kombiju može biti osoba za sebe i istovremeno više strana jedne ličnosti, a u filmu će se lako prepoznati svi koji žive pod autoritarnim režimima.

Slika

“Bugonija”

(Bugonia)

J Režija: Yorgos Lanthimos

J Glumci: Aidan Delbis, Emma Stone, Jesse Plemons, Alicia Silverstone, Stavros Halkias…

J Trajanje: 120 min.

Teoretičar zavere Teddy Gatz ubeđen je da je Michelle Fuller, direktorka lokalnog startapa, vanzemaljac s misijom da pobije sve pčele na Zemlji i natera ljude da im služe, pa odlučuje da je kidnapuje. U ovu misiju uvlači i svog autističnog rođaka Aidana, koji veruje u sve što mu Teddy kaže. Snalažljiva, inteligentna i uspešna, Michelle će na sve načine pokušati da se spase iz ove nezavidne situacije. Ignorišući brojne rupe u zapletu, Lanthimos se drži bizarnosti svoje glavne priče i želi da je ispriča do kraja, što mu se ne može zameriti. On se, kao i u skoro svim svojim prethodnim filmovima, oslanja pre svega na humor u pokušaju da teoretičare zavere verno predstavi kao naivne i ne preterano inteligentne, ali duboko usamljene i napuštene primerke ljudske vrste. Međutim, kako ćemo i videti, njihovo delovanje nije nimalo naivno ni neozbiljno, već su spremni da odu prilično daleko za ono što sami smatraju da je istina. Ove posledice beskonačnog dotoka dezinformacija osećamo svakodnevno i na svojoj koži i gledamo u vestima širom sveta. Film je nominovan za nekoliko nagrada Oskar, uključujući i onu za najbolji film, najbolju glumicu i najbolji adaptirani scenario, dok je nominacija za najboljeg glumca nepravedno izostavljena.

Slika Zvuk

Zvuk Film

Film

“Sirat” (Sirât)

J Režija: Oliver Laxe

J Glumci: Sergi López, Bruno

Núñez Arjona, Stefania Gadda…

J Trajanje: 113 min.

Na samom početku filma objašnjeno je da je Ṣirāṭ arapska, tj. turska reč, koja znači put, a koja se često koristi u islamu da označi “pravi put”. Na srpskom poznata kao Siratćuprija, “most tanji od dlake i oštriji od sablje”, koji se proteže iznad pakla, a koji svaki vernik mora proći na Sudnji dan kako bi dospeo u raj. On simbolizuje taj konačni uzani put vere, a vera je, čini se, jedino što je preostalo protagonistima ovog filma. Radnja počinje kad Španac Luis sa svojim sinom Estebanom kreće na put kroz severnu Afriku ne bi li pronašao ćerku, koju nije video mesecima, a koja voli da ide na rejv žurke. Ne znajući odakle da krenu, u marokanskoj pustinji upoznaju grupu ubogih francuskih hipi rejvera, koji dane provode putujući kombijem s jedne žurke na drugu i odlučuju da im se pridruže u nadi da će bar tako dobiti bilo kakav trag. Međutim, njihovu zabavu ubrzo prekida vojni konvoj, koji zahteva da se svi Evropljani evakuišu i najavljuju početak rata. Nevoljni da prekinu svoju misiju, Luis, njegov sin i rejveri ipak odlučuju da nastave drugim putem, gde, prepušteni sami sebi u neprijateljskim vremenima, zapadaju iz jedne nesreće u drugu. “Sirat” je na filmskom festivalu u Kanu dobio nagradu žirija, a na dodeli Oskara će se takmičiti za najbolji strani film i najbolji zvuk.

Slika Zvuk

Film

“Sentimentalna vrednost” (Affeksjonsverdi)

J Režija: Joachim Trier

J Glumci: Elle Fanning, Stellan Skarsgård, Renate Reinsve…

J Trajanje: 133 min.

Filmovi Joachima Triera se željno iščekuju, a nakon što se pojave, neprekidno ih hvale i dugo o njima pričaju. Zašto je to tako, ne bih umela da kažem, ali to je bio slučaj s prethodnim “The Worst Person in the World” iz 2021. i sada sa ostvarenjem “Sentimental Value”. Najveći razlog za pohvale svakako je harizmatična glumica Renate Reinsve, koja ovaj put glumi Noru Borg, anksioznu i depresivnu pozorišnu glumicu. Njen otac, režiser Gustav Borg, koga igra legendarni Stellan Skarsgård, želi da snimi svoj poslednji film i da ona bude u glavnoj ulozi, ali budući da Nora i dalje gaji animozitet prema njemu otkad je napustio nju, sestru i njenu majku, ona odbija. U nadi da će ipak realizovati ovo ostvarenje, Gustav ulogu nudi mladoj popularnoj holivudskoj glumici, koja ubrzo shvata da je višak u celoj ovoj postavci. Film je nominovan za nagradu Oskar u kategoriji za najbolji film, najbolju režiju, najbolju glavnu glumicu, kao i najboljeg sporednog glumca i glumicu. Ipak, po završetku filma ostaje konfuzija, jer reditelj želi da se fokusiramo na detalje i pojedinačne emocije umesto na celu priču, pa ćete pažnju sa onog što se dešava na ekranu često usmeravati na konkretne izdvojene situacije i pitanje šta je autor zapravo hteo da kaže, ali, nažalost, neće biti jasno.

Slika Zvuk

Film

Ana Eraković

Radisson Collection, Old Mill

Bulevar Vojvode Mišica 15

od 12 do 19h

Beograd Srbija