Grafika II (SKC Kragujevac, 2021)

B o j a n @ i v i

l a d i m i r M i l a n o v i }

G r a f i k a I I

r e n a K n e ` e v i }

N i k o l a V e l i c k i

o

G r a f i k a I

r e n a K n e ` e v i

N i k o l a

i

Grafika – zona slobode

Ni{ta manje od slike ili skulputre, ni grafika objektivno ne trpi zatvorenost i izolovanost

Dragan Momirov

[ta je grafika? I, {ta je grafika danas?

Grafika je, zapisao je pre gotovo pola veka pro fesor Branislav Make{: „sve ono {to je umno`eno, od{tampano u vi{e istovetnih primeraka”, ali je i „samostalna likovna disciplina”, odnosno, ve} utka no u tradiciju „um(j)etnost multioriginala”, kako je svoju veliku studiju o umetnosti grafike, nastalu pribli`no u isto vreme, nazvao D`evad Hozo, umet nik i, tako|e, nastavnik.

^ini se da je sve veoma jednostavno, me|utim, pre ne{to vi{e od deset godina Je{a Denegri, jo{ je dan predava~, izrekao je veoma upe~atljivu misao: „Danas […] nije kao {to je to mo`da donedavno bilo sasvim izvesno mogu}e utvrditi {ta sve gra fika kao umetni~ka disciplina neosporno jeste, do kle se`u njene specifi~ne medijske granice, nije po sve jednoglasno mogu}e postaviti i zastupati jednu ~vrstu definiciju savremenog poimanja ove umet ni~ke kategorije”. Za{to nije sasvim izvesno mogu }e utvrditi {ta grafika jeste? Mogu}i odgovor je da je grafika u zna~ajnoj meri izgubila ulogu koju je tokom ve}eg dela svog postojanja imala da omo gu}i da odre|eni sadr`aj bude umno`en u vi{e isto vetnih primeraka, da je tu funkciju prepustila nekoj drugoj vrsti slika, koja ne podrazumeva {tampu kao posrednika, odnosno da se, na talasu tehnolo{kog progresa, oslobodila balasta funkcije i tehni~kih uslo vljenosti u vezi sa time, na{av{i novu svrhu postoja nja u onom delu sopstvene prirode kojim se uspo stavlja veza sa umetno{}u Drugim re~ima, grafika

disciplina koja je pozicionirana izme|u umetnosti i tehnike, zanatske i industrijske proizvodnje, krea tivnog duha i specijalizovanog znanja postala je grafika umetni~ka disciplina ili umetni~ka praksa. Odlika grafike, istina, jeste postojanje ili potencijal no postojanje vi{e istovetnih primeraka, ali njihova utilitarna svrha stvar je pro{losti. Ono {to „ostaje konstantno”, vra}amo se Denegriju, „jeste da je gra fika bez izuzetka umetnost umno`avanja, multipli kacije, drugim re~ima umetnost multioriginala, sve ostalo u njenoj prirodi mo`e da bude podlo`no i podvrgnuto preispitivanju pojavnih formi i produ kcijskih postupaka ove umetni~ke discipline”. Gra fika je, dakle, i dalje, sve ono {to je umno`eno, od {tampano u vi{e istovetnih primeraka, ali grafika, kao samostalna likovna disciplina, um(j)etnost multiori ginala, te`i autenti~nosti i za cilj ima stvaranje umet ni~kog dela ili umetni~kog rada

Pored toga, grafika danas vi{e ne mora da bude siroma{na slika, onako kako ju je odredila Hito [te jerl, ne mora da bude racionalna („pakete racio nalnosti”, koji nam na taj na~in obezbe|uju umno `avanje, nude telekomunikacione kompanije), ne zavisi od postojanja tira`a Ona je prostor stvara la~kog delovanja koji nema jasno odre|ene granice, koji nije zatvoren niti izolovan. Grafika danas koristi vi{evekovna znanja podjednako kao i najnovija te hni~ka dostignu}a, gradi simbioti~ke i sinergijske veze sa drugim granama umetnosti, ali i vanumet ni~kim disciplinama Kompleksna je i sadr`ajna verovatno vi{e nego ikada pre, prisutna je, postoja na, raznovrsna i raznolika, druga~ija, u neprekidnom procesu promena, savremena Grafika danas mo `e da bude zona slobode, ako su umetnici ti koji ne trpe zatvorenost i izolovanost.

Vladimir Rankovi}

2021, digitalna grafika, 48 × 68 cm

Bojan @ivi}, ro|en 1962 godine u Ni{u, diplomi rao je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beo gradu 1988 godine, u klasama profesora Bogdana Kr{i}a i Du{ka Petri~i}a na Grafici knjige, i u klasi profesora Branislava Make{a na Grafici, kod koga je odbranio magistarsku tezu 1998 godine Izla ga~ku aktivnost zapo~eo je serijom kolektivnih izlo`bi u zemlji i inostranstvu 1988. godine. Jedan je od osniva~a Ni{kog Grafi~kog Kruga Od 1998 radi kao profesor struke Umetni~ke {kole u Ni{u Na Fakultetu umetnosti 2005. godine po~inje sa radom kao docent za predmet Grafika (osnove)

2010 godine postaje vanredni profesor, a od 2015. godine je u zvanju redovnog profesora na istom predmetu Dobitnik je nekoliko zna~ajnih nagrada i priznanja za grafiku Samostalno izlagao trideset puta u zemlji i inostranstvu, dok se kolek tivno predstavio {iroj javnosti vi{e od dve stotine pedeset puta: Kanada, Makedonija, Gr~ka, Bugar ska, [vajcarska, Crna Gora, Poljska, [panija, Hrvat ska, ^e{ka, Danska, Kina…

bojan graficar@gmail com

Grafi~ki listovi, na~injeni digitalnim jezikom, uz pa`ljivo kori{}enje metafora, predstavljaju likovnu igru odmerenog grafizma, ra|enog, najpre u tehnici akvatinte, a kasnije odabirom tradicionalno izvedenih segmenata, digitalno ukomponovanih u novi znakovni simbolizam, nastoje da daju odgovor na pitanja li kovnosti i estetike, dok se sva pa`nja usmerava ka onom {to se de{ava unutar zatvorenog prostora, sa te`njom da prodre u „dubinu” i „beskraj”

U tom kontekstu ovi otisci potvr|uju neiscrpne mo gu}nosti jednog klasi~nog medija, koji svojom otvo reno{}u prema novim tehnologijama, nastoji da od govori zahtevima na{eg vremena

Dinami~ni potezi u tehnici akvatinte, kao i samih tragova prstiju koji ostaju na podlozi, brisanjem ma trice prilikom same pripreme za {tampu, kao i odsu stvo kolorita, za ishodi{te imaju jasno definisane ahromatske celine koje su suprotstavljene dubokim crnim „bezdanima”, kao osnovne karakteristike pri lo`enih radova Kori{}enje efekata sa cinkanih ma trica, ili poteza ~etke sa litografskih podloga, po~etna su faza u realizaciji ovih digitalnih printova U tom smislu, grafi~ka matrica se u potpunosti razra|uje uz pomo} digitalnih medija, pri ~emu je te`nja da se zadr`i sva neophodna neposrednost.

@

Gabrijela Bulatovi}

bez naziva

2018/19, komb teh / linoleum, 6 × (17 × 18) cm

Gabrijela Bulatovi} ro|ena je 15 decembra 1974 u Pan~evu. Diplomirala na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu, 1998 godine, a postdiplomske studije zavr{ila 2000 godine Od 1999. do 2010. godine radi na Fakultetu primenje nih umetnosti i dizajna u Beogradu kao asistent pripravnik na predmetu Grafika Od 2010 do 2013 radi na Filolo{ko umetni~kom fakultetu u Kragu jevcu kao asistent na predmetu Grafika Radi na Fakultetu primenjenih umetnosti od 2013 godine kao docent. Izabrana u zvanje vanrednog profeso ra 2021 Samostalno je izlagala ~etrnaest puta i u~estvovala je na preko dvesta kolektivnih izlo`bi Dobitnica je vi{e nagrada i priznanja (I nagrada za ex libris, Nisville, Ni{, 2019; Grand Prix, Tre}e me|unarodno bijenale, ^a~ak, 2018; Nagrada „Mali pe~at”, Galerija Grafi~ki kolektiv, Beograd, 2017; I nagrada za cr te` na 11. Me|unarodnom bijenalu umetnosti minijature, Gornji Milanovac, 2012 )

bulatovic333@hotmail com

Tokom izrade grafike, nakon zavr{etka {tampanja tira`a, radni vek matrice ne mora se zavr{iti. Utrljava njem boje, pranjem matrice, neravnine na njoj dobi jaju potpuno nov izgled Matrica dobija nov identitet, nije samo deo procesa nastanka grafi~kog lista, ve} celina za sebe

B.

Maja Simi}

Let ili tu|e perje

2014, digitalna grafika, 100 × 70 cm

Maja Simi} (1975, Kikinda) je diplomirala 2002 i magistrirala 2005. godine na Odseku za grafiku Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu Od 2001 godine izla`e na trinaest samostalnih i vi{e od sto ~etrdeset kolektivnih izlo`bi u zemlji i inostran stvu Predaje u zvanju docenta na Akademiji umet nosti u Novom Sadu od 2018 godine ^lanica je ULUS a i Grafi~kog kolektiva. Dobitnica je Nagra de Kontrast na Prvom internacionalnom trijenalu digitalne grafike (Fribur, [vajcarska, 2014), na grade Veliki pe~at Grafi~kog kolektiva (Beograd, 2015), Tre}e nagrade na Desetom Ex Yu konkursu za grafiku (Beograd, 2016), Druge nagrade na Tre}em internacionalnom Salonu grafike (Kraljevo, 2015), Nagrade za grafiku \or|e Andrejevi} Kun (Beograd, 2001 2002), Nagrade Fakulteta liko vnih umetnosti za grafiku (Beograd, 2000 2001), Tre}e nagrade za eks libris Francuskog kulturnog centra (Beograd, 2001) itd Njeni radovi su uvr {teni u Otkup umetni~kih dela Sekretarijata za kulturu grada Beograda 2003. godine i u Otkupe umetni~kih dela Ministarstva kulture Republike Srbije 2014, 2015, 2016, 2018 i 2021 godine maja simic maja simic@gmail com

Na po~etku svog stvarala{tva sam te`ila da kroz prizmu li~nog iskustva, protuma~im su{tinu pona{a nja, razmi{ljanja i ose}anja ~oveka i zatim u svojim radovima vizuelno predstavim jednostavnu, demistifi kovanu sr` `ivljenja. Kada su krajem devedesetih go dina pro{log veka programi za digitalnu obradu vizu elnog materijala postali dostupni, otkrila sam da nova tehnologija pogoduje mojoj sklonosti da stvaram gra fike koje su pre plod ideje nego matrice Po{to svaka inovacija nailazi na otpor, usledio je ciklus radova od brane pozicije umetnika grafi~ara koji polazi od tra dicionalnog pristupa grafici, ali svoj izraz nalazi u, uslovno re~eno, novoj, digitalnoj grafi~koj tehnici Vremenom sam izgubila snagu da se bavim „velikim temama”, da bih potom i sasvim prestala da se ba vim grafikom Nakon vi{egodi{nje pauze u radu, ose tila sam da se moram vratiti svom pozivu, ali mi je bilo te{ko da ponovo pokrenem kreativni proces Ra dila sam no}u, kada nisam imala drugih obaveza, ~esto u stanju su`ene svesti, izme}u jave i sna. Moj „tajni” rad se pretvorio u neku vrstu li~nog uto~i{ta; kontakt sa potisnutim identitetom, zaboravljenim `e ljama i ose}anjima. U tom kontekstu sam po~ela da stvaram autoportrete. Ideja da su stvaraoci privilego vni, jer njihov posao otvara mogu}nost li~nog razvoja kroz rad, zvu~i utopisti~ki, me|utim moje iskustvo je pokazalo da je ova tvrdnja opravdana. U svom doktor skom radu sam istra`ivala autopor tret sa naglaskom na njegovu ulogu u opusu stvaraoca kao alatke za, sa jedne strane, samospoznaju, tj. dosezanje uvida u sopstvenu li~nost kroz stvarala~ki proces i, sa dru ge strane, samootkrivanje, tj na~in i stepen sprem nosti da se ti uvidi saop{te drugome, tj. publici. Pri izradi autopor treta umetnik u „dvosmernom putova nju” kreativnog procesa ~as posmatra, ~as je posma tran, ~as ose}a, ~as odlu~uje i na ravni izme|u ta dva stanja, dok se razla`e na subjekat i objekat, telesno i psihi~ko, on stvara autoportret, tj uspeva da pove`e svoju unutra{njost i spolja{njost, da reflektuje samog sebe istovremno menjaju}i svoju bit, da se transfor mi{e u sve potpuniji izraz sebe samog i tako se pri bli`i smislu sopstvenog postojanja.

S

Nikos Ar vanitidis

2021, algrafija, 50 × 50 cm

Nikos Arvanitidis, ro|en je 12 decembra 1976 godine u Novom Sadu. Maturirao je 1995. godine u Srednjoj {koli Bogdan [uput u Novom Sadu, na smeru za dizajn enterijera Diplomirao je 2000 na Akademiji umetnosti u Novom Sadu na odseku Grafika u klasi profesora Zorana Todovi}a Magi strirao na istom fakultetu 2009 godine sa temom „Krug”, kod mentora profesor Slobodana Kne`e vi}a Apsolvent je na doktorskim studijama na Akademiji umetnosti u Novom Sadu Od 2001 ~lan ULUV a (Udru`enja likovnih umetnika Vojvo dine), a od 2012 i ULKiM a (Udru`enja likovnih umetnika Kosova i Metohije) Od 2011 radi kao vanredni profesor na odseku Grafike Fakulteta umetnosti u Zve~anu

nikoscic@gmail.com

Grafike koje radim zasnivaju se na ikonografskoj tradiciji apstraktnog ekspresionizma i ideji o izra`a vanju unutra{njih stanja i/ili ose}anja u jednom sin gularnom i neponovljivom kreativnom ~inu Kroz pro ces stvaranja, poku{avam da koriste}i razli~itie grafi ~ke tehnike za multiplikaciju zadr`im svoj ekspresivni umetni~ki izraz trude}i se da u procesu ne izgubim po~etnu stvarala~ku emociju. U radovima preferiram kru`nu i kvadratnu formu kao polje intervencije i igre sa kombinacijama amorfnih i geometrijskih oblika Tragovi „energije stvaranja”, postignuti tehnikama duboke i ravne {tampe, postavljeni su u harmoni~ne odnose sa krugom, kvadratom i pravougaonikom, koji svojom pravilno{}u „sti{avaju” neobuzdani gest. Krug, ve~ni simbol mikro i makro kosmosa, konstan ta u celom opusu Radovi komuniciraju sa posmatra ~em na bazi~no ~ulnom estetskom i perceptivnom nivou, ostavljaju}i dovoljno prostora za li~ne asoci jacije i reminiscencije u procesu interpretacije

Vladimir Milanovi}

2019, digitalna {tampa, promenljive dimenzije

Vladimir Milanovi} (1979, Beograd) diplomirao je 2003. godine, a 2008. godine i magistrirao na Grafi~kom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu Na Interdisciplinarnim magistarskim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu je 2009 godine stekao zvanje magistra umetnosti u oblasti digitalne umetnosti Odbranio je doktor ski umetni~ki projekat na Fakultetu likovnih umet nosti u Beogradu 2014 godine Redovan je ~lan Udru`enja likovnih umetnika Srbije od 2004 godi ne. Izabran je 2011. godine za asistenta, a 2014. godine za docenta na Grafi~kom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu Autor je sedam naest samostalnih izlo`bi odr`anih u zemlji i ino stranstvu (Bosna i Hercegovina, Francuska, Belgi ja, Nema~ka, ) U~estvovao na preko sto grupnih izlo`bi u Srbiji, Austriji, [vedskoj, [paniji, Fran cuskoj, Nema~koj, Belgiji, Gr~koj, Velsu, Kanadi, Sjedinjenim Ameri~kim Dr`avama, Japanu, Taj vanu Nagra|ivan je na me|unarodnim izlo`ba ma savremene grafi~ke umetnosti (pohvala na Bi jenalu grafike u Lo|u, Poljska; nagrada sponzora na VII Me|unarodnom trijenalu grafike, Sofija, Bu garska; druga nagrada na X ExYu konkursu za gra fiku; pohvala na X Me|unarodnom trijenalu grafi ke u Lije`u, Belgija; Veliki pe~at, Galerija Grafi~ki kolektiv, Beograd).

vladam23@yahoo com

Aproprijacija je jedan od fundamentalnih aspe kata istorije umetnosti. Mo`e se shvatiti kao kori{}e nje preuzetih elemenata u stvaranju novog dela, uz primenu postupaka rekontekstualizacije, rimejka, pa sti{a… U mom radu centralna ravan je kontekst isto rije umetnosti, odnosno, uticaj tradicije na kreiranje aktuelnosti Citatnost je u funkciji stvaranja interli kovnih relacija izme|u remek dela istorije umetnosti i znakova kulture asvremnog sveta

Rad Vaza nastao je postupkom aproprijacije dve ikoni~ke slike: barokne Mrtve prirode sa cve}em (Am brozijus Boshart [Ambrosius Bosschaert], 1614) i Di {anove [Marcel Duchamp] Fontane (1917) Samo pre uzimanje izvedeno je crta~kom interpretacijom vizuel nog materijala, odnosno, iscrtavanjem vektorske slike na osnovu preuzetog predlo{ka Dobijeni digitalni za pis (vektor), omogu}ava da se fizi~ke dimenzije slike pove}aju do `eljene mere bez gubitka kvaliteta slike Grafika kreirana na ovaj na~in postaje prilagodljiva prostoru u kome se izla`e. Ideja je da grafika dejstvu je u sferi ambijentalnog, da svojom monumentalno {}u mo`e da postane deo javnog prostora i da preva zi|e vekovni hendikep malog formata i nu`nog inti mizma.

Nikola Velicki Ma~ka

2019, sito{tampa, 100 × 70 cm

Nikola Velicki, ro|en 1983 godine u Ni{u Diplo mirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogra du 2008 godine u klasi profesora Miodraga Mla |ovi}a Doktorirao je na istom fakultetu 2018 godine kod profesora Vladimira Velja{evi}a. Do bitnik je 3 nacionalne nagrade iz oblasti grafike Priredio je {esnaest samostalnih izlo`bi u zemlji i inostranstvu, i u~estvovao na preko pedeset ko lektivnih izlo`bi ^lan je ULUS a od 2009 godi ne Radi na Fakultetu likovnih umetnosti kao asi stent na Grafi~kom odseku.

velickinikola@yahoo com

Estetsku validnost jednog umetni~kog dela odre |uju vi{estruke perspektive, najpre perspektiva nje govog kreatora, a potom multiperspektivnost publi ke, kroz prostor i vreme Ostvareno umetni~ko delo ujedno je i interpretacija i namera i likovni izraz auto ra, jer i u perspektivi drugog, delo dobija nove vre dnosti Umetni~ko delo je u konstantnom kretanju, dozvoljavaju}i sebi vi{estruka zna~enja. Ovako jedno delo uvek je otvoren proces, bez kona~nosti *

Autor predaje svoje delo publici, koja potom, pre uzima rad na njemu, tuma~i i i{~itava ga iz svojih vi {estrukih perspektiva, daju}i mu nova, razli~ita zna~e nja Umetni~ko delo rezulat je komunikacije izme|u umetnika, dela i publike.

Potreba da se prenese poruka, misao, ideja, u vi du pe}inskih hronika ili grafita kroz istoriju umetnosti svedo~i o postojanju vizuelnih konvencija, znakova i simbola, koje posmatra~ prima i tuma~i Re~ je o re cipro~nom odnosu, i umetni~ko delo i njegov konzu ment ovakvim procesom nepovratno se menjaju. I{~i tavanje umetni~kog dela ne zavisi samo od izra`ajnih mogu}nosti umetnika i njegovog likovnog izraza, ve} i od primaoca, njegovog stepena obave{tenosti ili usvojenih kulturolo{kih standarda.

Cr te`, istorijski sigurno najrasprostranjeniji vid neverbalne komunikacije, bio je sredstvo preno{enja iskustava, observacija, senzacija, volje i stava. Kako bi komunicirali sa naj{irim auditorijumom, kreatori umetnosti pratili su poznatu umetni~ku praksu, mi mezis simbol, preobra`avaju}i ~itljive konvencije u univezalne poruke Ova praksa, od praumetnosti do savremenih komunikacijskih tabli sledi isti {ablon zidna povr{ina prekrivena porukama namenjenim naj{iroj publici, prevashodno sugeri{e bitnost kon vencija u obra}anju publici Tuma~enje sadr`aja po ruke industrijskog proizvoda ili umetni~kog dela osta vljeno je potro{a~u kao krajnjem konzumentu, a umet ni~ki izraz postaje deo masovne merkantilne kulture

* U Eco, The Open Work, Cambridge, Massachusetts, Harvard University Press 1989

Irena Kne`evi}

Identity is the crisis can’t you see?

2021, digitalna grafika, 20 × (30 × 30 cm)

Irena Kne`evi} (1979, Nik{i}, Crna Gora) diplo mirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, Nastavno odeljenje u Kragujevcu Ma gistrirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na odseku za Grafi~ki dizajn. Student kinja je doktorskih interdisciplinarnih studija Teo rija umetnosti i medija na Univerzitetu umetnosti u Beogradu i umetni~kih doktorskih studija Prime njena umetnost i dizajn na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu Docent je na Filolo{ko umetni~kom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu, na predmetima iz oblasti grafi~kog dizajna Imala je pet samostalnih i preko sedamdeset grupnih izlo`bi. Nagra|ivana je za radove iz oblasti grafike i grafi~kog dizajna Bavi se i teorijskim radom Pored uobi~ajenih formi grafike i grafi~kog dizajna njeni interaktivni i ambijentalni umetni~ki radovi pripadaju grani~nim podru~jima grafi~kog dizajna, a teorijski radovi razmatraju, izme|u ostalog, upo trebu jezika grafi~kog dizajna u savremenim umet ni~kim praksama i poziciju dizajna u kontekstu adver tajzinga i marketinga irena.knezevic@kg.ac.rs

Od prvobitnog otiskivanja ~ovekovog dlana na zid pe}ine pa do dana{njih milionskih tira`a i ekran skih slika, menjali su se tehnolo{ki postupci, ali u osnovi grafike ostala je njena funkcija komunika cija. Bilo da se radi o preno{enju re~i ili slika, umno `ivost je omogu}avala da se informacija prenese do velikog broja ljudi Ponovljiv slikovni iskaz imao je ogroman zna~aj u sferi nauke i umetnosti, doprineo je oblikovanju celokupne kulture ~oveka i po re~ima Vilijama Ivinsa od pojave pisma nije bilo zna~ajnijeg izuma. […] Dominaciju u preno{enju informacija ve} dugo su preuzeli neki drugi mediji, a grafika danas, kao umetni~ki izraz, koristi svoju umno`ivost odno sno multioirginalnost da na specifi~an i jedinstven na ~in stigne do ve}eg broja konzumenata U skladu sa razvojem tehnologije grafika kao stvarala~ka praksa nije ostala imuna na nove mogu}nosti tako da ne pri hvata medijska ograni~enja zarad medijske ~istote

Identity, it’s a crisis, can’t you see? je deo serije radova zami{ljenih kao potraga za identitetom uz po stojanje svesti o tome da je identitet u neprekidnim promenama Kroz introspektivni pogled rad istra`uje sopstvene identitete, od onih ~vrsto utemeljenih i ja sno formulisanih, do onih prolaznih, kratkotrajnih.

Grafika, kao umetnost multioirginala jeste odraz ideje o mnogostrukim identitetima jedne osobe Frag mentarnost grafike predstavlja tu mnogostrukost, a multiplikativnost varijacije svakog pojedina~nog (mi kro)identiteta

K

Filip Misita

Sistem }elija uvezanih unutar ]elija uvezanih unutar }elija uvezanih

2021, akvatinta (visoka i duboka {tampa), 18 × 17 cm Filip Misita (1988, Kragujevac), zavr{io je osnovne i master akademske studije na Filolo{ko umetni ~kom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu, studijski program Grafi~ki dizajn Na istom fakultetu radi u zvanju docenta za u`u umetni~ku oblast Grafika i grafi~ke tehnike Student je interdisciplinarnih do ktorskih umetni~kih studija Univerziteta umetnosti u Beogradu, na programu Digitalna umetnost. Izla gao je ~etiri puta samostalno i na vi{e kolektivnih izlo`bi na me|unarodnom i nacionalnom nivou Dobitnik je nekoliko priznanja za grafiku i cr te`.

filipmisita@gmail com

Umetnost multioriginala je menjala svoj status kroz istoriju, priklju~uju}i se tokovima tehnolo{kog razvoja, ali tako|e nalaze}i i sebi svojstvene razloge postojanja U tom slo`enom procesu, grafi~ka disci plina je iznedrila najrazli~itije koncepcije prikaziva nja, u rasponu od svedenog znaka do rasterske slike velikog broja ta~aka Imaju}i matricu kao osnovnu pretpostavku, svaki grafi~ki rad tangira slede}e pita nje: Koji (vizuelni) sadr`aj je vredan umno`avanja?

Izrada matrice za {tampu iziskuje dobro planira nje i odre|eni stepen svedenosti izraza, ~ine}i obli kovanje u grafici specifi~nim po na~inu razmatranja odnosa delova prema celini Tragaju}i za dobrom kompozicijom, grafi~ar te`i da promi{ljenom orga nizacijom svedenog broja elemenata oformi celinu kao umno`ak njenih sastavnih delova U tom smislu, modularnost predstavlja imanentan i posebno zani mljiv aspekt izrade {irih celina (opusa), budu}i da kombinovanje postupaka u jednom medijumu (plo ~a boja) omogu}ava uspostavljanje uniformnosti slikovnih iskaza razli~itih u vrsti i obrazovanje slo`e nih narativa

Heterogena celina nastaje na bazi sistema, koji postavlja odre|eno pravilo uniformnosti i niz mogu }nosti da se pravilo naru{i u procesu izrade pojedi na~nih kompozicija Autorefleksivni aspekti grafi~kog sistema predstavljaju gra|u za uspostavljanje meta narativa, koji koncept sistema uzima kao svoju osno vnu premisu U ovako datom kontekstu, pojedina~na grafika je vredna umno`avanja ako ne kao vrednost po sebi u meri proporcionalnoj kapacitetu grupi sanja delova u te`nji da oforme nove celine

M

Izdava~: Studentski kulturni centar Kragujevac Radoja Domanovi}a 12, Kragujevac www skckg com

Za izdava~a: Ivana Mara{ Jovanovi}, direktor

Urednik likovnog programa: Ivan Arsenijevi}

Umetni~ki savet: Olivera Parli} Karajankovi} Nade`da Kir}anski Ksenija Marinkovi} Miroslav Kari} Ivan Arsenijevi}

Likovno grafi~ko oblikovanje: Vladimir Rankovi}

[tampa: Epoha, Po`ega Tira`: 150 primeraka