GLAS TAMNAVE 245-246, 1.avgust 2019.

Због годишњих одмора наредни број излази: 28.августа 2019.

цена: 60 динара

Година XXVIII / БРОЈ 245-246 / 1.август 2019. / Излази сваког другог четвртка ГРАДСКИ БАЗЕНИ УБ

У СУСРЕТ ИЗГРАДЊИ АКВА-ПАРКА

ЗАВРШЕТАК ЗАБАВНОГ ВОДЕНОГ ПАРКА НА УБУ ПЛАНИРА СЕ ЗА ЛЕТЊУ СЕЗОНУ 2021.ГОДИНЕ

Идејни пројекат аква-парка на Убу

TADING

1.maja br.27, Ub 014/411-628 ODLOŽENO PLAĆANJE !!!

GVOŽĐARA BOJE I LAKOVI IZOLACIJA I FASADE VODOVOD I KANALIZACIJA KERAMIKA I SANITARIJE

CRNA I OBOJENA METALURGIJA

Уб TAMNAVSKA BB, UB (NA SKRETANJU ZA FAZANERIJU)

069/55-45-465

014/414-390

BELA TEHNIKA

UGRADNA TEHNIKA

PRODAJA STANOVA

ОДЛОЖЕНО ПЛАЋАЊЕ !

2

АКТУЕЛНО

1.август 2019.г.

У ТОКУ ЈЕ РУШЕЊЕ СТАРЕ ЗЕЛЕНЕ ПИЈАЦЕ

КРЕЋЕ ИЗГРАДЊА НОВОГ ОБЈЕКТА - Уб добија модерну и функционалну Зелену пијацу. - Изградња ће се вршити у две фазе, а први део, са тезгама, требало би да буде завршен до краја године Радови на једној од најмодернијих Зелених пијаца у Србији, чија ће изградња коштати невероватних 191 милион динара (без ПДВ-а), током августа, требало би да почну на месту некадашњег објекта, који је током прошле недеље дефинитивно „отишао у историју”. Прва фаза радова, односно део објекта који се наслања на Првмајску улицу, према речима председника општине Уб Дарка Глишића, биће завршена до краја године. У питању је хала са тезгама која ће бити наткривена и урађена по најсавременијим стандардима. Друга фаза ће се радити у наредној години, а подразумеваће изградњу мултифункционалног објекта са кулом, који ће имати вишеструку намену (углавном за већа излагања и скупове).

- Нисмо жалили новац јер је сврха права, а пољопривредници који ће ту излагати своју робу добиће одличне услове за рад. Имаће сасвим нормалну температуру у било које годишње доба, самим тим ће, на најбољи могући начин, моћи да презентују своје производе. Са друге стране и купцима, који долазе да пазаре те производе, биће много лакше и комфорније. Поред тога, модеран изглед тог објекта, улепшаће наш град. Биће то још једно здање у низу које ће обојити Уб новим бојама, савременијим и пријатнијим за око свима који ту шетају или свакодневно иду на посао- истиче први човек општине Уб, уз захвалност Електропривреди Србије која финансира овај пројекат.

Рушење старе Зелене пијаце на Убу

ДОГРАДЊА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ И ИЗГРАДЊА ЗАТВОРЕНОГ БАЗЕНА У августу ће кренути и радови на доградњи ОШ „Милан Муњас”, која ће добити шест нових учионица. У оквиру овог посла планирана је и изградња затвореног базена за школске потребе, а цео пројекат биће финансиран од стране Канцеларије за јавна улагања у вредности око три милиона евра.

- Са тим објектом добијамо сасвим довољно простора и учионица да школа може несметано да ради. Прилив деце у нашу централну школу је нешто већи, па је проширење било преко потребно. Базен ће користити ђаци током извођења наставе физичког васпитања, као и у слободно време када су распусти, поготово зимски, а тада ће бити отворен и за грађанство- наглашава Глишић. Према његовим речима, радови на овим објектима трајаће од десет до 14 месеци, а изводиће их убско предузеће ‘’Грађевинар’’. Милован Миловановић

ВИШЕ БЕБА, АЛИ...

С

удећи по мноштву деце, која трчкарају, или их родитељи возају у колицима на Школарцу или на Градскком тргу, Уб ће, већ ускоро, моћи да се похвали позитивним наталитетом. Млади се све више одлучују за двоје, троје или више деце. Е, сад! Да ли је то због напора које улажу разне државне институције, апела које упућују највиши црквени великодостојници или млађе генерације све више схватају да суштина живота лежи, заправо, у продужењу сопственог трајања кроз потомство. С обзиром на жалбе које се чују на политику државе кад су у питању породиље и стимулације о којима се много говорило, а мало урадило, остају подстицаји цркве, која није без утицаја, али, чини се да и по неким другим потезима младих парова, као што је све масовнији повратак селу и производњи здраве хране, генерације које долазе, боље разумеју своју одговорност за будућност нације. Одавно је неко записао да ће нас Шиптари победити преко ‘’оне ствари’’, јер њихове жене су рађале по петоро-шесторо (и више) деце, док су наше остајале на једном, евентуално два детета. Овог лета, на Школарцу, сретали смо младе мајке са једним у колицима, другим у наручју и трећим, очигледно, у стомаку. То је лепа слика коју, на све могуће начине треба подржавати. Да ли се, овде, ради о финансијској рачуници? Свакако - не! Држава мора да олакша положај, не само трудница, него и младих мајки, које, порођајем, добар део свог будућег живота, посвећују деци (које су родиле или ће их родити - уколико се овакав тренд настави). И, шта сада? Зна држава како да то уради на најефикаснији начин. Сигурна породилишта, добро организована педијатријска службе по домовима здравља и болницама, изградња дечих вртића, новчана стимулација сваке мајке - појединачно. Политичари, ако не схвате да им је то најпреча обавеза, једноставно, треба да се склоне. Јер, ако се, у најскоријем року не посвете овом проблему нације, остаће у историји запамћени по тој индолентости која је у посредној (директној?) вези са непријатељима српства. У Народној скупштини се доносе разни закони, а на онај којим би требало да реши проблем несталих беба чека се готово две године. Кажу, сада је постављен нови рок - октобар ове године. Овим законом не би се подигао прираштај новорођенчади директно, али би се младе мајке осећале сигурније, а Србија би показала - и себи и свету, да је, коначно, кренула у разбијање коруптивног ланца од којег се и данас многи плаше кад крену у породилиште - како породиље, тако и очеви нерођених беба, јер стрепи се од свега што се чуло у разним аферама које су избиле на светло дана. Скупштина ће закон усвојити у октобру, бебе ће бити заштићеније, а многи ће бити разоткривени за недела из прошлости. Има случајева и на Убу, али, Србија мора да се ‘’обожи и умножи’’. Млади треба да се угледају на суграђанина Професора Милана Недељковића, петоро деце - за сада... На понос отаџбине!

АКТУЕЛНО

1.август 2019.г.

3

ЗАВРШЕНО АСФАЛТИРАЊЕ ОД БЕОГРАДСКЕ РАСКРСНИЦЕ ДО СТОВАРИШТА „ВУЧИЈАК”, СЛЕДЕ РАДОВИ НА ЂУНИСУ И У СТУБЛЕНИЦИ

УБСКА ОБИЛАЗНИЦА У НОВОМ РУХУ - Ова деоница, дужине 3,2 километра, урађена је по стандардима неопходним за тешки теретни саобраћај, са цементном стабилизацијом и два слоја асфалта. - У сусрет отварању ауто-пута који пролази кроз убску општину, до 20.августа, биће реконстуисана и деоница која иде од петље у Стубленици, преко Ђуниса, до раскрснице на Убу, у дужини од четири километра Општина Уб, у сарадњи са Путевима Србије, током јула, реализовала је комплетну реконструкцију обилазнице од београдске раскрснице, преко Мајерове улице и улице ЈНА, до стоваришта „Вучијак”. Ова деоница, дужине 3,2 километра, урађена је по стандардима неопходним за тешки теретни саобраћај, са цементном стабилизацијом и два слоја асфалта.

- Јако сам задовољан динамиком којом су се радови одвијали и захвалан сам људима који су тај посао изводили, јер је све трајало само пар недеља. Некада су и мање сложени послови трајали много дуже, док смо ове радове решили у рекордно кратком времену. Сада имамо модерну, потпуно безбедну саобраћајницу и зато Путевима Србије велико хвала за не тако мали новац који су издвојили за овај врло деликатан посао. Сада нам чак и тешки камиони неће правити проблеме, јер је пут урађен по највишим стандардима- истиче Дарко Глишић, председник општине Уб, у изјави за „Глас Тамнаве”.

Радови на Вучијаку (улица ЈНА)

Вучијак након асфалтирања

Убска обилазница у Мајеровој улици

САНАЦИЈА ПУТА У ГУЊЕВЦУ Након завршетка убске обилазнице, машине ПЗП Ваљево преусмерене су у Гуњевац, где ће се радити на санацији деонице која је служила као алтернативни правац током извођења радова на Убу. Наиме, овај пут је у великој мери оштећен приликом пролазака многобројних тешких камиона у протеклих неколико недеља али ће, по речима Дарка Глишића, све бити санирано, укључујући и улицу 8.марта.

- Тај путни правац захтева темељну реконструкцију. Мештанима Гуњевца санираћемо све што је оштећено, а ја им се извињавам што су пролазили кроз тежак период током јула. Ипак, људи који тамо живе треба да имају разумевања за нешто што је опште добро, јер, ако су у Радљеву, Каленићу, Шарбанама, Стубленици и Паљувима пет година трпели сличну ситуацију, у Врхови-нама чак и десет година, мислим да су ово само кратке муке које ћемо брзо решити и пут вратити у првобитно стањенагласио је Глишић.

Оштећени делови пута у Гуњевцу брзо ће бити санирани

Наредни, ништа мање захтеван подухват, представљаће реконструкција деонице која иде од петље у Стубленици, преко Ђуниса, до раскрснице на Убу, у дужини од четири километра. Како истиче први човек општине Уб, цео овај потез биће комплетно прекривен новим асфалтом, а завршетак овог посла планиран је до 20.августа, када ће у саобраћај бити пуштен и ауто-пут који пролази кроз убску општину (од Обреновца до Чачка).

- Желимо да читаву саобраћајну мрежу кроз Уб, па све до петље у Стубленици, модернизујемо и учинимо безбеднијом, како би сви људи који пролазе кроз наше место схватили да улазе у један лепо уређен град. Отварање ауто-пута обавиће се до 20.авуста, а до тада ће и ова деоница бити готова. Путеви Србије су нам, и овога пута, изашли у сусрет, што значи да ова вредна инвестиција неће оптеретити општински буџетнаглашава Глишић. - Поред тог великог посла, наредних дана крећу радови на преосталих 30 путева по селима, које ћемо реализовати до краја године. Ако сте мислили да не може више градилишта да се отвори у општини Уб, преварили сте се и убрзо ћете видети да може. Имаћемо их овог лета и јесени у толиком обиму, да ће то представљати невероватан замајац за нашу целокупну привреду. Велики број људи ће радити на тим пројектима и самим тим огроман новац ће се слити у нашу општину. Слика Уба ће, крајем ове и почетком наредне године, бити драстично промењена на боље.

M.M.M.

4

1.август 2019.г.

АКТУЕЛНО

ГРАДСКИ БАЗЕНИ УБ

У СУСРЕТ ИЗГРАДЊИ АКВА-ПАРКА - До наредне сезоне извршиће се тотална реконструкција постојећих базена, док је завршетак аквапарка планиран за сезону 2021.године. - Одличне посете на Градским базенима послењих дана. Градски базени Уб бележили су у појединим данима, током јула, значајан број посетилаца. Ипак, променљиве времеске прилике, средином месеца, смањиле су број посета овој воденој оази која важи за једну од најлепших и најчистијих у окружењу. Са сунчаним данима у последњих недељу дана растао је и број купача, како из убске, тако и из суседних општина. Ипак, највеће посете очекују се током августа када су најављене тропске температуре. Према речима Небојше Живановића, руководиоца Градских базена Уб, у току су припреме неопходне документације за расписивање тендра за реконструкцију базена и изградњу аква-парка који ће у потпуности променити садашњи изглед овог простора.

- Према плановима које смо поставили, реконструкција постојећег базена требала би да буде завршена до наредне купалишне сезоне. У питању је комплетно и темељно уређење корита базена и машинског постројења, који нису одолели зубу времена. Убски базен је отворен још давне 1978.године и од тада нису вршене озбиљне реконструкције, тако да је дошло време за његову обнову која ће нам у значајној мери олакшати посао, а купачима донети квалитетнији и лепши боравак у самом објекту базенанагласио је Живановић.

Будући изглед аква-парка на Убу

Догодине у новом руху: Градски базени Уб Са друге стране, поред већ постојећег комплекса, до краја године требало би да започне и изградња аква-парка у који ће се, према најавама из локалне самоуправе, финансирати средствима ЕПС-а у износу од преко пет милиона евра. У питању је грандиозан пројекат који подразумева изградњу водених тобогана и додатних базена, који ће у значајној мери повећати тренутне капацитете Градских базена, али и привући велики број нових купача из околине.

- Очекујемо да до краја године уђемо у посао изградње аква-парка на Убу, који би требао да буде завршен до купалишне сезоне 2021.године. Жеља нам је да на простору поред постојећих базена направимо најмодернији водени забавни парк у овом делу Србије. Морам да нагласим да нећемо штедети средства да то и урадимо. Вредност ове инвестиције сазнаћемо тек пошто усвојимо пројекат и распишемо тендер- каже за „Глас Тамнаве” Дарко Глишић, председник убске општине. Према његовим речима, Уб ће у наредним годинама постати значајно место на туристичкој мапи Србије, а у складу са тим покренуто је и питање проналаска инвенститора који ће на месту некадашњег хотела „Тамнава” изградити модеран и луксузан угоститељски објекат.

- Капацитети новог хотела „Уб” на некадашњем вашаришту су, овог лета, готово попуњени. Све више људи долази у наше место, што пословно, што туристички и због тога морамо порадити на нашим смештајним капацитетима. То ће се посебно осетити када будемо отворили ауто-пут, али и аква-парк и када у једном дану добијемо хиљаду нових посетилаца. Са радошћу очекујемо све пројекте који су пред нама, а који ће Убљанима донети неку нову димензију животапоручује први човек општине Уб. Милован Миловановић

ОКО НАС

1.август 2019.г.

5

РИБОЛОВ НА ЈЕЗЕРУ ПАЉУВИ

УПЕЦАН СОМ ОД 34 КИЛОГРАМА „Грдосију” дугу 1,80 метара из Паљувског језера извукла екипа пецароша из Уба на челу са Добривојем Доцом Милићевићем Страствени пецарош Добривоје Доца Милићевић, са пријатељима Александром Драгићевићем и Александром Вучићевићем, упецао је сома тешког 34 килограма, на Паљувском језеру, што је за њега као врсног шаранџију, највећи улов сома до сада.

- Имам екипу са којом пецам, камп кућицу и место које одржавамо на Паљувском језеру, хранимо и пецамо шарана. Приметили смо, како ми то зовемо, да се сом 'купа', појави се, плива по површини и нестане. Пошто нам је плашио шарана, пробали смо два пута да га ухватимо на бабушку, али нам је измицао. Тек из петог пута смо га упецали. Борба је трајала пуних 45 минута. Кад сам га довукао до чамца, Аца је ставио рукавице, ухватио га за уста, јер тако мора, клизав је, а ми немамо куку са којом се сом вади, и онда смо успели да га извучемо – почиње причу Доца Милићевић. Сом из Паљувског језера, био је тежак 34 килограма, а дугачак метар и осамдесет центиметара. Иначе, због изузетно чисте воде на Паљувском језеру, сом се пренамножио, па је нарушена природна селекција међу рибама. Виђени су примерци и до 60 килограма по комаду, који се хране другим рибама, шараном и бабушкама, редовно се мресте, те је нужно с времена на време, вратити равнотежу међу рибама у језеру. Како Доца наводи, сом нема природног непријатеља осим човека, нити се плаши, а напада све што је у води, од других риба, до птица. Паљувско језеро је идеална средина за сома и шарана, као и за Доца Милићевић шкољке, које достижу дужину и Александар Вучићевић и преко 30 центиметара, бабуса сомом дугим 1,80 метара шке, деверике... Виђене су и штуке од око 15 килограма, најтежи сом званично ухваћен тежио је 56 килограма, а има их и преко шездесет. Амур, после поплаве 2014. године, није виђен. Активни пецароши, какав је Доца Милићевић, улажу у спортски и рекреативни риболов, који је за њих страст, љубав, живот. Највећи улов до сад, управо је био сом са Паљувског језера, иако је Доца шаранџија.

- Много већи трофеј је ухватити шарана од 25 килограма, него сома од 35, који може да достигне тежину и од сто. Хватао сам и амура од 22 килограма, скоро сам рекреативно ухватио једног, на језеру Пелагићево у Босни. Са другом из Холандије, на Касапској Ади, имао сам улов шарана од 21 килограма. Први комшија Стојан Леонтијевић, одвео га је у његовој седмој години први пут на пецање. До данас, са мањим прекидима, страст и љубав према спортском и рекреативном риболову, траје и развија се. Од реке Уб, преко језера у Богдановици, па до великих међународних такмичења, званично, пуне 22 године. На првом такмичењу, у септембру 1997. године, освојио је треће место, већ на следећем прво. До 2002. године, са екипом у којој је био Веран Ђукић, освојио је много награда. Следеће године, на Тресетишту, победио је на највећем (новчано), до тада, организованом такмичењу, на ком је награда била 10.500 евра. Тада су, у конкуренцији 23 јаке интернационалне екипе, као првопласирани, имали за 200 килограма већи улов од екипе која је била друга. Доца истиче да му је то био највећи успех. У то време био је селектор наше репрезентације, али се повукао 2005. године, после одлуке да им се не изда виза за светско такмичење у Италији. Доцина екипа, коју чине Пеђа Павловић, Јован Роглић, Иван Марковић и Лука Мојићевић, добила је позив за учешће на такмичењу од 150 сати. Сада, све своје знање и искуство, које су годинама стицали сами, покушавају да пренесу на млађе генерације пецароша. Д.Капларевић

Доца Милићевић и Александар Драгићевић: Улов тежак 34 килограма

ЗАВРШЕНА ЖЕТВА ПШЕНИЦЕ

СЛАБ РОД Због неповољних временских услова, приноси су значајно мањи у односу на вишегодишњи просек. - Ни квалитет зрна није задовољавајући У Тамнави је завршена жетва пшенице, а приноси су значајно мањи од уобичајених услед неповољних временских прилика, које су пратиле усеве у кључним фазама развоја. Практично, читава година за производњу хлебног жита није била наклоњена пољопривредницима. Засејали су жито у потпуно суво земљиште, па су лоша предсетвена припрема и недостатак влаге условили лоше клијање и неуједначено ницање, као и слабије бокорење, због чега су биљке ушле неспремне у зиму. Неповољне временске прилике наставиле су се и током пролећа због суше, те прихрана на многим парцелама није обављена, док због обилних мајксих киша није било могуће обавити ни заштиту од корова и болести. Неравномеран распоред падавина и неколико типлотних удара на почетку лета резултирали су слабијим родом у односу на вишегодишњи просек. Према нашим сазнањима, приноси су на већини парцела преполовљени и махом износе од 2,5 до три тоне по хектару. Директор Земљорадничке задруге „Уб“ Славиша Ивановић потврђује да је ове године пшеница лошије родила, што није изненађење, јер су неповољне временске прилике пратиле производњу од самог почетка. Каснило се са сетвом, а и теже је поднела сушни период, који је трајао од новембра до маја.

- У овако специфичној години, о приносима је незахвално говорити, јер варирају од парцеле до парцеле и прилично су неуједначени. Све зависи од локалитета и примене агротехничких мера. Углавном, креће се од 2,5 тона до скоро шест тона по хектару, што дају наше сорте Симонида, Ренесанса и Победа. Брезовчанин Зоран Илић, који је сејао Симониду, имао је принос од 5.800 кг по хектару“, истиче Ивановић, додајући да су се домаће сорте „доскочиле времену“ и још једном се доказале приносом. „Нема ништа без сорти произведених у Србији. Нашу земљу су преплавиле стране компаније, али те пшенице се сеју 200 килограма по хектару. Услед неповољне јесени и зиме, остале су ретке, па је род доста мањи него код наших сорти“, трвди наш саговорник. Осим лошијег рода, слабији је и квалитет пшенице, будући да је хектолитарска маса знатно пала испод домаћег стандарда, што је последица тропских температура, које су скратиле периода наливања зрна. За разлику од хлебног жита, јечам ошљар је одлично родио, па су приноси на нивоу просечних и крећу се од 4,5 до шест тона по хектару. У лошим условима који су пратили производњу стрних жита, род је изнад очекиваног.

6

ИНФРАСТРУКТУРА

1.август 2019.г.

ПРОЈЕКАТ ВРЕДАН 180 МИЛИОНА ДИНАРА

ПОЧЕЛА РЕКОНСТРУКЦИЈА УБСКОГ ДОМА ЗДРАВЉА Обновом ће се значајно унапредити пружање здравствених услуга пацијентима, створити савремени услови за рад медицинског особља и проширити делатност Крајем прошле недеље отпочела су радови на комплетној реконструкцији и доградњи убског Дома здравља, који би требало да буду завршени у року од 200 дана. Највећа инвестиција у ту установу у последњих неколико деценија, вредна 180 милиона динара, подразумева свеобухватну адаптацију ентеријера постојећих објеката, чија је површина 3.500 метара квадратних, изградњу нових 4.500 квадрата, уградњу лифта, санацију крова, сређивање фасаде, увођење грејања на пелет, набавку нове опреме и намештаја. Извођач радова је ваљевско предузеће „Кеј“, а обновом ће се значајно унапредити пружање здравствених услуга пацијентима, створити савремени услови за рад медицинског особља и проширити делатност. Изражавајући задовољство због реализације овог пројекта, директорка Дома здравља др Биљана Николић, као његов посебно значајан део, издвојила је изградњу зграде за хемодијализу на месту постојеће гараже, спајање хитне службе са главном зградом, реконструкцију и проширење дечје службе и физикалне медицине, реновирање опште праксе, пресељење лабораторије на спрат и њено опремање. Како је истакла, доградњом и адаптацијом простора, стећи ће се бољи и функционалнији услови за рад свих служби, а вертикална и хоризонтална комуникација на релацији пацијент-сестра-лекар унапредити, чиме ће се побољшати и услови за лечење. „Ово је велики подухват и ја сам презадовољна, јер представља резултат добре сарадње са локалном самоуправом и круну мог труда током протеклих пет година, колико сам на челу установе“, истакла је др Николић.

Још један спрат и додатни објекти

Отварање радова: Др Биљана Николић и Дарко Глишић са представницима надзора Обележавању почетка радова присуствовао је и председник општине Уб Дарко Глишић, који је нагласио да је здравство на врху листе приоритета локалне власти. „После две године припрема, сагледавања потреба наших грађана и обезбеђивања финансија, успели смо да кренемо у пројекат реконструкције Дома здравља, у који није улагано деценијама. По окончању радова, биће то репектабилан, модеран и савремено опремљен објекат, каквог неће бити у окружењу, са већом спратношћу, новим зградама и службама, који ће омогућити да запослени на најбољи могући начин пруже здравствену услугу нашим грађанима“, изјавио је први почек општине. Све време извођења радова, Дом здравља функционисаће несметано, с тим што су поједине службе измештене на друга одељења. Руководство установе моли пацијенте да буду толератни и стрпљиви, јер, како истичу, за комфор који ће за седам месеци добити, вреди и претрпети. Д.Н.

МОНТИРАНА ОПРЕМА НА ТРАФОСТАНИЦИ „УБ 2”

У ФУНКЦИЈИ ОД ПРОЛЕЋА Пројекат се финализује по фазама, па су у току припреме за почетак градње 110 киловолтног далековода до новог постројења Завршена је изградња трафостанице „Уб 2”, напонског нивоа 110/35/10 киловолти, чије је стављање у погон планирано током пролећа 2020, до када би требало да буде изграђен и далековод до новог постројења. Камен темељац за овај капитални електроенергетски објекат постављен је 9. јануара прошле године, и према речима Саше Стефановића, координатора за Дистрибутивно подручје Краљево, радови су окончани пет месеца пре рока.

- Што се тиче монтаже опреме у пољу, сви 110 киловолтни портали, прекидачи, растављачи и трансформатори су постављени и повезани. Остало је још да се уреди земљиште око самог постројења, где ће бити посут шљунак и у једном делу посејана трава, тако да ће изгледати много уредније и пристојније. Тиме ће бити финиширани сви радови на постројењу, каже Стефановић. Како истиче, пројекат се финализује по фазама, па су у току припреме за почетак градње 110 киловолтног далековода до нове трафостанице (ТС), како би објекат био у функцији у предвиђеном року. „Следећа фаза обухвата израду и усвајање урбанистичких планова, проглашење јавног интереса, добијање грађевинске дозволе и почетак радова на далеководу из правца Лазаревца, дужине око 2,5 километара, што ће радити предузеће Електромрежа Србије. Уколико нас временски услови послуже, очекујемо да он буде завршен крајем ове или најкасније почетком наредне године.” Председник убске општине Дарко Глишић, који је, са сарадницима, обишао нову ТС, оценио је да ово постројење представља кључ енергетске стабилности и развоја локалне самоуправе, која последњих година убрзано просперира.

Представници ЕПС-а и општине Уб у обиласку завршних радова на новој ТС Нова ТС има три пута већи капацитет од старе, а њеним стављењем у функцију омогућиће се поуздано снабдевање домаћинстава и привреде на подручју општине у наредне две деценије, као и прикључење нових корисника. Велика улагања у важне електроенергетске објекте, ЕПС наставља изградњом трафостанице „Чучуге”, напона 35/10 киловолти и приступног далековода исте јачине. Радови за сада напредују предвиђеном динамиком, а према плану и ова ТС би до пролећа требало да буде стављена у функцију. Вредност обе инвестиције је преко 4,5 милиона евра, од чега радови на самој ТС „Уб 2”, без приступног далековода, коштају више од два милиона евра, док су улагања у ТС у Чучугама око 2,5 милиона евра. Д.Н.

ЗДРАВСТВО

1.август 2019.г.

7

АКТУЕЛНА ЗДРАВСТВЕНА СИТУАЦИЈА ТОКОМ ЛЕТА

ЦРЕВНЕ ИНФЕКЦИЈЕ И УЈЕДИ СТРШЉЕНА Пити што више воде и пазити на исхрану у летњем периоду. Не излагати се сунцу од десет до 17 часова. Обавезно носити заштитне наочаре и користити креме које штите кожу. Током летњег периода, здравствена ситуација наших суграђана била је уобичајена. Најчешће обраћање лекарима било је због цревних инфекција и уједа стршљена, који могу да изазову јаке алергијске ракције.

- Повећан је број пацијената који се жале на гастроинтестиналне тегобе. Присутни су симптоми у виду мучнина, повраћање, дијареја и то су, углавном, акутне вирусне инфекције, као и уједи стршљенова. Због врућине долази и до алергијских реакција, све је више пацијената са појавом алергијске астме, хроничне опструктивне болести плућа, долази и до повреда, најчешће убодом ексера или повредом моторним машинама – навео је др Александар Николић, лекар опште медицине Дома здравља Уб. Нису ретки ни случајеви са кардиоваскуларним тегобама, чешће су се јављали, ових дана, пацијенти са нижим притиском, мада има и старијих пацијената са инфарктним стањем - због тешких временских услова. Због велике влажности ваздуха, без обзира на узимање терапије, долазило је до погоршања стања пацијента са астмом, који су помоћ потражили у Хитној служби убског Дома здравља. Код дечијег узраста најчешће инфекције у летњем периоду су упале ушију и синуса, инфекције коже, углавном, после одласка на купалишта. Препоруке су, без обзира да ли особа мисли да је доброг здравља, да се у летњим периодима пази на исхрану, која не сме бити преобилна и масна, јер се и код здравих особа дешава да осете срчане тегобе или доживе прединфарктна или инфарктна стања. Потребно је пазити се и бактеријских цревних инфекција, нарочито због контаминације млечних производа, меса и јаја, не остављати дуго намирнице ван фрижидера. Ако се утврди да је код пацијената присутна салмонела или стафилококна инфекција, пацијенти се упућују на Инфектвну клинику. Столицу би требало дати на анализу, уколико су учестале (преко десет столица). Због јаког индекса зрачења, потребно је не излагати се сунцу од 10 до 17 часова, а ако је то неизбежно, онда је обавезно ношење заштитних наочара и мазање кремама које штите кожу. Препорука је да се, уз себе, носи флашица воде, као и конзумирање што више течности. Д.Капларевић

ОД 1. АВГУСТА

Др Александар Николић

ПОНОВО ОТВОРЕНА ЗА ПАЦИЈЕНТЕ

НОВИ СЈАЈ АМБУЛАНТЕ У БАЊАНИМА Радови у вредности од 15 милиона динара обухватали су унутрашње и спољашње уређење једне од најлепших зграда у убској општини Обновљена Здравствена амбуланта у Бањанима од средине јула поново је отворена за пацијенте, након свеобухватне реконструкције и адаптације, која је трајала од фебруара ове године. Све просторије у приземљу и подруму комплетно су реновиране, укључујући и апотеку, завршено је и спољашње уређење овог важног објекта примарне здравствене заштите, у коме се лечи преко хиљаду мештана Бањана и околних села: Кожуара, Вуконе, Тулара, Калиновца, Врела и Брезовице. Овим радовима није мењан спољашњи изглед једне од најлепших зграда у убској општини, саграђене 1930. године, јер се налази под заштитом државе.

БЕСПЛАТНА СТЕРИЛИЗАЦИЈА ПАСА Према Закону о заштити животиња, власник је дужан да спречи рађање нежељених штенаца стерилизацијом женки и кастрацијом мужјака Захваљујући дугогодишњем донатору из Ирске, организацији „Animal Support Trust“, од 1. августа на територији убске општине поново се спроводи акција бесплатне стерилизације власничких куја, као и напуштених животиња. Кампању координира убско Прихватилиште за псе, у сарадњи са Удружењем за заштиту животиња „Пријатељ“, уз чије посредовање је обезбеђена ова услуга, која треба да спречи увећање броја паса луталица. Сви заинтересовани власници љубимаца треба да се јаве на број телефона 064/2777-149, како би се посаветовали са ветеринаром о овој хируршкој процедури, благовремено пријавили и договорили за термин. Ирски донатори већ годинама обезбеђују велика средства за бесплатну стерилизацију власничких паса, пошто је постојећа популација напуштених животиња на улицама последица, пре свега, неодговорног власништва, указује Марина Ђурђевић, председница Удружења „Пријатељ“. Животиње се континуирано избацују што, осим њиховог неконтролисаног парења, а самим тим и сталног увећања бескућних паса, за последицу има и већи број инцидената. Према Закону о добробити животиња, власник је дужан да спречи рађање нежељених штенаца стерилизацијом женки и кастрацијом мужјака.

Здравствена амбуланта у Бањанима Пројекат реконструкције, вредан 15 милиона динара, финансирала је Канцеларија за јавна улагања Владе Републике Србије, а инвестиција је обухватала замену кровног покривача, подова, столарије, канализационих, електро и водоводних инсталација, санацију санитарних чворова, малтерисање и кречење. Уведено је грејање на пелет, урађена нова хидрантска мрежа, изграђене су стазе и рампа за инвалиде, док је енергетска ефикасност унапређена кроз обнову фасаде. Поред тога што је стара грађевина засијала у пуном сјају, урађен је и прилазни пут до ње, сређен паркинг, а двориште оплемењено цвећем. Обновљену амбуланту заједно су обишли председник општине Дарко Глишић и директорка убског Дома здравља, др Биљана Николић и том приликом изразили задовољство што ће запослени радити у неупоредиво бољим условима у односу на ранији период, а самим тим, грађани овог краја ће имати далеко квалитетнију здравствену услугу. Д.Недељковић

8

ИНФРАСТРУКТУРА

1.август 2019.г.

У НОВОЈ ЗГРАДИ НА САНДИЋА ИМАЊУ

ДОМ ЗА ДВАДЕСЕТ ИЗБЕГЛИЧКИХ ПОРОДИЦА Свечаној церемонији уручења кључева присуствовали представници државе, међународних донаторских организација, Комесаријата за избеглице и убске општине На Убу је своје стамбено питање решило 20 избегличких породица из БиХ и Хрватске, које су се уселиле у нову зграду у градском насељу Сандића имање. Радови на овом објекту вишепородичног становања, са 415.690 евра, финансирани су из донаторског фонда Регионалног стамбеног програма, док је општина Уб издвојила 14 милиона динара. Локална самоуправа обезбедила је плац, прибавила и финансирала све потребне сагласности, осигурала неопходну инфраструктуру и прикључење зграде на електричну мрежу, водовод и канализацију. Станови су просечне површине 40 метара квадратних и у њима је трајно збринуто 20 избегличких породица са пребивалиштем на територији убске општине, односно 60 корисника.

ЗАВРШНИ РАДОВИ НА РАСТЕРЕТНОМ КАНАЛУ УБ-ГРАЧИЦА

ЗАШТИТА ОД ВЕЛИКИХ ВОДА Попречни канал између две реке биће дуг 800 метара и у њега ће се уливати сав вишак воде из Грачице, која ће даље отицати реком Уб до Тамнаве Изградња растеретног канала Уб-Грачица, као један од стратешких пројеката у заштити од поплавних вода, ушао је у завршну фазу радова. Попречни канал између две реке је дуг 800 метара, финансиран је средствима ЈП „Србијаводе” у износу од 22 милиона динара, док је локална самоуправа сносила трошкове експропријације земљишта за потребе канала. Радове, који су започети још у септембру прошле године, изводило је ваљевско предузеће „Ерозија”, које је, због нерешених имовинскоправних односа на овом потезу, овог пролећа морало да прекида радове.

- Успели смо, уз помоћ „Србијавода” и „Ерозије”, да тај проблем решимо и сада не постоји ни један имовинскоправни проблем на овој деоници, тако да ћемо до августа завршити овај посао. Овде ће бити уливни део реке Грачице, која овуда протиче и иде према граду Убу, и од сада свака већа количина воде биће “хватана” у овај канал и спроведена у реку Уб. То значи да ћемо, приликом већих киша и водостаја, моћи сву воду да преусмеримо ка реци Уб која има јако брз проток и регулисана је до уливног дела у Тамнаву. Тиме ћемо заштитити читав део града који се налази низводно и бићемо спокојнији у данима који долазе- истакао је током обиласка радова на овом каналу председник општине Уб Дарко Глишић.

Нова стамбена зграда на Сандића имању Свечаној церемонији уручења кључева, одржаној почетком јула, присуствовали су министар спољних послова Србије Ивица Дачић, амбасадор и шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици, заменик шефа Мисије ОЕБС-а у Србији, Џозеф Мелот и комесар за избеглице и миграције Владимир Цуцић. Порд поменутих, у додели кључева избегличким породицама учествовали су и народна послница Ивана Николић и председник убске општине Дарко Глишић.

Канал Уб-Грачица

Обраћање народне посланице Иване Николић У име породица које су добиле станове, окупљенима су се обратили Милана Николић, која као избеглице из Републике Српске Крајине живи на Убу од 1995. године, као и најстарији од њено троје деце, Андреј, захваливши се што са добијањем крова над главом за њих почиње нови живот.

Према његовим речима, на овај пројекат се чекало деценијама и он је престављао једино могуће решење за одводњавање вишка воде.

- Грачицу не можемо да проширимо јер то би значило да некоме треба да уђемо у дневну собу, пошто су већ неки изашли са кућом уз саму реку. Овим каналом смо тај проблем, умногоме, решили и људе који се налазе низводно од овог места, учинили потпуно безбедним. Наравно да увек могу бити ектремне падавине од чега ништа не може да вас одбрани, али за неко уобичајено стање кроз које пролазимо сваке године, ово је апсолутна заштита- нагласио је Глишић, уз захвалност „Србијаводама” које су издвојиле значајна финансијска средства за изградњу овог канала. Милован Миловановић

Заједничка фотографија за успомену Од средине деведесетих година, у општини Уб уточиште је нашло 300 породица или 1.332 особе у избегличком статусу, а кроз разне видове трајног збрињавања кров над главом до сада је обезбеђен за око 220 породица. Д.Н.

TMD Install

065/65-11-533

ОКО НАС

1.август 2019.г.

9

У ТВРДОЈЕВЦУ

ОДРЖАНА ТРЕЋА „ПАСУЉИЈАДА” Поред такмичења у кувању традиционалног српског јела, одржан и меморијални турнир у фудбалу Такмичење у кувању пасуља у котлићу, трећи пут по реду, окупило је 21. јула у Тврдојевцу праве кулинаре и гурмане, као и љубитеље овог традиционалног јела. На овогодишњој „Пасуљијади“ кутлаче је укрстило седам екипа, па иако је од пласмана било важније дружење, добро расположење и уживање у припремању овог специјалитета српске кухиње, свако је прижељкивао да победи. Такмичари су дали све од себе, а после неколико сати испробавања и кувања, проглашени су најбољи и додељене три награде у виду котлића различите литраже. Према оцени стручног жирија, својим кулинарским умећем и вештином издвојили су се Тврдојевчани Драган Ранковић и Дејан Ракић, који су великодушно, као добри домаћини, своје прво место уступили екипи Фудбалског клуба Слатина. Победници нису крили задовољство што је њихов чорбаст пасуљ препознат као најукуснији, док је Ранковић открио да нема велике тајне у припреми овог јела, већ је то спој искуства и бројних рецепата које је испробао. „Учествовао сам у разним такмичењима, тако да сам скупљао најбоље од свих и сјединио. Овде је битно дружење,

Победничка екипа Драгана Ранковића и Дејана Ракића

Важно је дружење: Награда за фудбалски клуб из Слатине није битно ко ће победити. Ми смо стицајем околности освојили прво место и стварно смо се трудили. Улажемо и све напоре да село живи, да се нешто дешава што ће окупити велики број људи, због чега смо и покренули ову манифестацију“, рекао је Драган Ранковић из победничког тима. У оквиру „Пасуљијаде“ одржан је и меморијални турнир у фудбалу, где је у конкуренцији клубова из Памбуковице, Звиздара, Слатине и Тврдојевца, домаћин и овде славио победу. Фудбалски клуб Тврдојевац је, иначе, организатор и „Пасуљијаде“ и турнира, који се одржава у знак сећања на прерано страдале мештане и велике присталице сеоског клуба - Радишу Мирковића, Милана Ковачевића и Мишка Ранковића. Иако је учесника у кувању пасуља било мање него лани, председник ФК Тврдојевац Љубомир Милошевић каже да је задовољан одзивом такмичара, а нарочито посетилаца и за следећу годину најављује измештање манифестације на некадашње вашариште „Стара порта“, које се налази поред реке Уб, у самом центру села. Милошевић сматра да је ова локација погоднија за „Пасуљијаду“, која се организује са циљем да се народ окупи у њиховом Тврдојевцу и да се дружи, како би село заживело. Д.Недељковић

ВЕЛИКО ИНТЕРЕСОВАЊЕ ЗА БЕСПЛАТНУ ОБУКУ НЕПЛИВАЧА НА ГРАДСКИМ БАЗЕНИМА

ВРЕМЕНСКЕ ПРИЛИКЕ ОДРЕЂУЈУ ТЕРМИНЕ ЧАСОВА На убским Градским базенима је, 1. јула, почела са радом бесплатна Школа пливања за децу школског узраста, која се организује радним данима у термину од 19 до 20 часова. Након неколико часова почетком јула, уследиле су нестабилне временске прилике које су проузроковале краћу паузу у раду ове школе, али је, са стабилизацијом времена, обука настављена од 24.јула. Интересовање за беслтану Школу пливања је велико, само на првом часу забележено стотинак полазника, па су деца подељена у две групе у зависности од планичког предзања. Обуку врше лиценцирани спасиоци, а Школа пливања трајаће све до краја купалишне сезоне. Циљ обуке је да код непливача развије општу моторику у базену, као припремну активност за бављење воденим спортом, као и да непливачи и полупливачи савладају основне пливачке технике - краул, прсни и леђни стил.

Бесплатна школа пливања на Градским базенима

Млађа група на првом часу - Трудићемо се да и током августа, у зависности од временских прилика, свакодневно одржавамо часове пливања који ће трајати 45 минута. Међутим, као што видите, све зависи од спољне температуре и температуре воде- каже за „Глас Тамнаве” Милан Марковић, један од инструктора у Школи пливања, иначе спасилац на Градским базенима. - Уб је мало место, које још од 1978. године има базен и традицију купалишта коју много већи градови у окружењу немају и била би права штета да имамо велики број деце која су непливачи. Већ дуго времена радим као спасилац на овом базену и приметио сам да има доста старије деце која стоје уз водену површину базена, а не смеју да се пусте јер не знају да пливају. Зато смо покренули ову акцију, уз велику подршку ЈКП „Ђунис” и општине Уб, купили реквизите који су потребни за обуку и радимо са децом како би број будућих непливача свели на минимум. Уз нас су и лиценциране колеге из Београда, који воде ову школу и специјализовани су за обуку напливача. Према његовим речима, ова обука би у наредним годинама могла да прерасте у прави курс пливања, када би се часови подигли на виши ниво и усавршавале остале технике М.М.М. пливања.

10

ИНФРАСТРУКТУРА

1.август 2019.г.

НОВИ АСФАЛТНИ ПУТЕВИ У ЧЕТИРИ УБСКА СЕЛА

ИСПУЊЕНА ОБЕЋАЊА Локални путеви у убској општини се, углавном, раде по етапама од по 500 метара, како би свака месна заједница током године добила бар једну асфалтну деоницу. Таква пракса, која траје већ годинама, полако доноси резултате, јер се поједини путни правци, који повезују више села, на тај начин спајају. Пример за то су и недавно асфалтиране деонице у Црвеној Јабуци и Милорцима. Сезона асфалтирања локалних сеоских путева у убској општини настављена је и током јула. Од почетка године „под асфалт” је стављено 28 путних праваца, а према плановима општине Уб, ЈП „Путеви Србије” и извођача радова ПЗП Ваљево, изградња нових деоница ће се наставити након санирања оштећених деоница кроз Гуњевац и у улици 8.марта, које су служиле као алтернативни правци током реконструкције убске обилазнице, од београдске раскрснице до „Ракиног стоваришта”.

МУРГАШ У Мургашу је, средином јула, асфалтирано 500 метара деонице која је од изузетног значаја за становнике овог дела убске општине, јер повезује доњи и горњи крај и представља кружни пут кроз село. Иако је урађен само један део ове деонице, током разговора са председником општине Уб Дарком Глишићем, који је са сарадницима обишао радове, дошло се до закључка да овај путни правац заслужује да, у наредном периоду, комплетно буде асфалтиран.

- Овај пут у Мургашу дуго је чекао на реализацију и данас смо асфалтирали један део, а жеља нам је да га у целокупној дужини ставимо под асфалт. Доста смо урадили са једне и са друге стране, али су преостала три километра и ја ћу дати све од себе да се то заврши. Колико наредних дана разговараћу са Путевима Србије да нам дају средства да спојимо читав овај круг како се више не би враћали поново и ломили већ урађено. Овај пут пуно значи за село, јер у њему живи доста људи који су веома задовољни урађеним и радују се што ћемо радове наставити- најавио је Глишић.

ЦРВЕНА ЈАБУКА Путни правац који повезује Црвену Јабуку и Таково, који је асфалтиран у неколико наврата по етапама са једне и друге стране, ускоро ће бити повезан у комплетној дужини од преко пет километара. Током јула урађена је деоница у Кузмановића крају у Црвеној Јабуци, а преостало је да се уради још око 900 метара са таковачке стране чиме ће се спојити два регионална пута- београдски и шабачки.

- Мештанима овог краја смо обећали да ћемо савладавати деоницу по деоницу, па, сходно томе, дошли смо и до границе Црвене Јабуке и Такова. Очекујем да на јесен, или у рано пролеће наредне године, урадимо и преосталих 900 метара са стране Такова. На тај начин ћемо становницима ова два села, као и онима на бањанаском путу, омогућити ближи и лакши приступ регионалним путевима ка Шапцу и Београду, без потребе да пролазе кроз Уб- истакао је Дарко Глишић током обиласка радова у Црвеној Јабуци.

Црвена Јабука

Разговор са мештанима Мургаша: Радови се настављају на јесен Владимир Јаковљевић, председник Савета МЗ Мургаш, истиче да у овом селу живи преко 350 становника, међу којима је доста младих који се баве пољопривредом.

- Надам се да ћемо, уз помоћ општине Уб, убрзо асфалтирати и преостала три километра и коначно повезати та два краја села. Ово је кружни пут од Ђидине кафане до Вучијака, с тим што један крак пута излази према кућама Ђорђевића у Паљувима. И то ћемо, када се укаже прилика, уврстити у наше планове чиме бисмо отворили могућност изласка на језеро у Паљувима- нагласио је Јаковљевић.

Заменица председника Савета МЗ Црвена Јабука Сања Петровић похвалила је руководство општине Уб, које је имало слуха да препозна потребе мештана овог краја.

- До пре неколико година овако нешто смо могли само да сањамо. Верујем председнику у дато обећање да ће овај пут саставити са Таковом, где ћемо имати пречицу до Врела и даље према Шапцу, па више нећемо морати да обилазимо преко Уба. Велики број мештана Црвене Јабуке и Такова, као и осталих села у окружењу, користе овај путни правац. Деце имамо доста, а надамо се да ће их бити и више, јер када имате добру путну инфраструктуру живот у селу је много лепши и лакши- нагласила је Сања Петровић.

МИЛОРЦИ

Милорци

Асфалтирање у Мургашу

И Милорци су добили 450 метара новог пута који их спаја са Црвеном Јабуком. Асфалт је стигао до саме границе суседног села, чиме се из центра Милораца далеко лакше стиже до школе и цркве у Црвеној Јабуци, као и даље ка Такову и Врелу. Према речима Борисава Максимовића, председника Савета МЗ Милорци, како би се цео овај потез ставио под асфалт, односно Милорци повезали са бањанским путем, потребно је урадити још две краће деонице у Црвеној Јабуци и Такову. Милован Миловановић

ИНФРАСТРУКТУРА

1.август 2019.г.

11

РЕКОНСТРУИСАН ПУТ У ВРХОВИНАМА

ЈОШЕВА У Јошеви су, одлуком тамошње месне заједнице, асфалтирана два крака укупне дужине 550 метара. Најпре је нов пут добио засеок у којем живе Бркићи, а затим су машине прешле у други крај који насаљевају Митровићи.

- Овај део Јошеве је густо насељен, такорећи, кућа до куће, што довољно говори колико је овом крају асфалт био потребан. Фреквенција саобраћаја је велика, јер се много људи креће овим путем, почев од оних који одлазе на посао на Уб, затим деца која иду у школу, па до пољопривредника који раде свакодневно на својим

Јошева њивама. Овај пут у Бркићима је завршен, а преостало је да се уради још један, дужине око 200 метара, како би се спојили са Тешићима. Искрено се надам да ће и то у догледно време бити под асфалтом и зато желим да се захвалим председнику Глишићу што је имао разумевања за наше проблеме и помогао нам да их решимо- нагласила је Снежана Бркић, која живи у овом крају Јошеве.

КОНАЧНО РЕШЕЊЕ ЗА ТЕШКИ САОБРАЋАЈ Урађена је квалитатнија подлога са тампоном и два слоја асфалта у дужини од 1,5 километара Пут у Врховинама, који од оног ваљевског води ка каменолому, коначно је реконстуисан и уређен по стандардима за одвијање тешког саобраћаја. Ова деоница важила је за једну од најоштећенијих у убској општини, саобраћај се отежано одвијао, док је велики број камиона под тешким теретом свакодневно продубљивао већ постојеће рупе и ситуацију чинио све тежом. Општина Уб је коначно дошла до решења и у сарадњи са Путевима Србије изградила потпуно нову деоницу у дужини од 1,5 километара са тампоном и два слоја асфалта.

- С разлогом су мештани Врховина били љути, јер је овим путем било готово немогуће проћи. Ми смо, још прошле године, пробали да затворимо ту финансијску конструкцију и обезбедили смо одређена средства, али смо читав посао одложили јер смо сматрали да један слој асфалта није довољан и да би брзо дошли у ситуацију да, због тешких камиона, овај пут поново радимо. У договору са Путевима Србије нашли смо начин да се та средства удвоструче и да асфалт урадимо у два слоја, по свим стандардима који захтевају да тешки саобраћај може овуда да функционише, а да не прави штету- казао је Дарко Глишић, председник општине Уб, током обиласка радова на овој деоници. - Мислим да смо за дуже време овде решили проблем, стабилизовали прилике, а ја дугујем извињење мештанима овог села и јако ми је жао што су се мучили свих ових година. На јесен се враћамо поново овде и настављамо пут према центру села, коначно ћемо комплетно да га завршимо.

РАДОВИ НА НИСКОНАПОНСКОЈ МРЕЖИ

БОЉА СТРУЈА У МУРГАШУ Педесетак домаћинстава у близини ваљевског пута имаће стабилније и квалитетније снабдевање електричком енергијом Обнова и модернизација нисконапонске мреже у убској општини, током јула месеца, настављена је у Мургашу, где је поставаљем 60 бандера и кабловских снобова у дужини од 2,7 километара решено питање снабедвања електричном енергијом око 50 домаћинстава која се налазе у непосредној близини ваљевског пута. Пројекат вредан 5.620.000 динара реализован је у заједничкој акцији Електродистрибује Ваљево и пословнице у Убу. Изградњом нове мреже, житељи Мургаша имаће поузданије напајање струјом са одговарајућим напоном, што је само наставак већ започетког посла који се у континуитету одвија од почетка ове године широм наше општине, истакао је током обиласка радова председник општине Уб Дарко Глишић.

- Договорили смо се да, наредних дана, уложимо додатне напоре како би обезбедили још бандера, кабла и материјала који нам је неопходан да наставимо овом динамиком читаве године. Бројке које говоре о резултатима које смо постигли од 2012. до 2018.године, јер смо за тај период дуплирали број бетонских бандера, чиме смо се значајно приближили нашем коначном циљу да у Акција постављања општини Уб заменимо све снопастог кабла у Мургашу дрвене бандере- нагласио је Глишић. М.М.М.

Општинско руководство у обиласку радова у Врховинама Радивоје Васовић, председник Савета МЗ Врховине, истиче да се овим путем веома тешко одвијао саобраћај, али да је сада проблем трајно решен.

- Покушавао је газда каменолома, у више наврата, да санира рупе, пресипано је и поправљано. Ипак, сада је све урађено онако како то захтева путарска струка, што је и једино адакватно решење. Захвални смо општинском руководству, на челу са председником Глишићем, на разумевању за наше проблеме и уложеном труду да добијемо пут какав заслужујемо. Током јесени, како је најављено, радиће се реконструкција преосталог дела пута који води до центра села у дужини од једног километра. Милован Миловановић

Квалитетније електроснабдевање у Мургашу

12

1.август 2019.г. Пише: Радован Пулетић

ЛОВАЧКА ПРИЧА Био једном један ловац, што значи да га сада нема. У ствари има га, али није више ловац. Или, није к`о што је био. Не сећам се да ли је његова прича ишла овако у појединостима, ал` у начелу јесте. Направили, каже, тога јутра такав зулум, да од целог брлога јазаваца, који ни упола нису криви кол`ко их убијају, преживи само најситнији младунац. Завук`о се у рупину рупу, па избег`о и псе и патроне. У`ватили га руком из самилости што је, иначе, ретка појава у људском царству. Онда се ловац сетио да има легло брак јазавичара исписника овог малог, чудом преживелог. Док га је носио кући тај му се мали упиш`о под ревер. Нема ништа од крвног непријатељства ако од малена делиш храну и преноћиште са крвним непријатељима. Временом се ловац питао ко ће кога у „веру“ превести: јазавац псе да побегну и живе под земљом, или пси јазавца да недељом прогони дивљу родбину. Навијао човек за ово друго, па и јазавцу ставио црвену кожну огрлицу, к`о да је пас. Спавали су склупчани размењујући топлоту и мирисе, јели не гурајући се око металне порције као да их је иста мајка родила. Пуштали их по дворишту да се деца са њима играју. Има слика кол`ко `оћеш... Тако месецима. Једног јутра – јазавца нема. Стасао, да простите, за „оне ствари“, па мало прокопао испод ограде, мало прогриз`о ограду... Углавном, никад више. Зов дивљине, рек`о би Џек Лондон. Међутим, стасали и јазавичари. Већ их увели у лов. Прошло време. Тим су путем брзо налетели на рупу. Рупа новија, значи мало попречних канала за бекство. Лак посао. Било је неколико уиграних екипа за „уземљење“ али је предност дата млађој постави. Браћа, ловци, залајани на близину ловине... Нису ушли, него улетели! Унутра ври! Онда тишина. На крају пси изађу и седну поред рупе, к`о у штрајку... Врате их. Опет исто! Доле прво кува, онда се све смири и на крају – јазавичари поред рупе, јазавац у рупи. Ловци замене екипу. И, после краће неравноправне борбе, два мртва улова, мужјак и женка, лежали су као да спавају на постељи од сопствене крви. На мужјаку – црвена кожна огрлица, прича ловац. Ту је, каже, запалио цигару, гледао оне своје исплажене керове и њихове разапете душе. Да се могло – сваког би позлатио! За чојство! Псе, за чојство? Псе, него кога! Каже још, скоро му навраћ`о комшија. Старији човек. Не пије ал` тад дош`о и тражио ракију. Попио три. Пош`о на суд, на рочиште са рођеним братом. Запело нешто око очевине. А с` ким да се судиш око очевине ако нећеш са рођеним братом (!?). Суде се, мислио ловац, а много је и то што имају. Хоће, значи, и што им не треба. Децу збринули, животе заједно проживели, имају да не знају шта ће ни са тим што имају, а опет им мало. Бога ми, понео комшија и пиштољ. Шта ће ти пиштољ, комшија? Како шта ће ми? Да шенлучим ако добијем, а ако изгубим да убијем. Кога, брата? Брата, него кога! На крају, бивши ловац рек`о и ово: „ Знаш ли ти, пријатељу, на шта би личио овај живот да није животиња... А ја, будала, годинама пуцао у њих...“.

НАШЕ ТЕМЕ БАЛЕТСКИ СТУДИО „АТЕНА“

СЛЕЖУ СЕ УТИСЦИ ИЗ ШПАНИЈЕ Од седам наступа, чланови БС „Атена“ освојили три прва места, два друга и по једно треће и четврто место На недавном Интернационалном фестивалу игре у Шпанији „Spain Dance Open 2019”, који се одржавао од 24. до 29. јуна у каталонском туристичком градићу Љорет де Мар, Балетски студио „Атена“ успешно је представио својих седам кореографија. У великој конкуренцији, у чак 20 дисциплина, у оквиру неколико категорија, убски играчи били су веома успешни.

- Ове године је била мало већа конкуренција него прошле, али наша деца су била спремна, изборила су се са јаком конкуренцијом. Од седам наступа, заузели смо три прва, два друга, једно треће и једно четврто место. Две девојке, које су у соло наступу, заузеле треће и четврто место, Анђела Ракић и Јована Митровић, имале су јаку конкуренцију. Ове године, било је много више солиста, у свим категоријама.

Корисно и забавно путовање у Шпанију Такмичење се сваке године одржава у шпанском каталонском градићу Љорет де Мару који се налази недалеко од Барселоне, па такмичари посете и овај леп град. На путу ка Шпанији, убски играчи имали су прилику да обиђу и један део Италијe и све то уз помоћ одличних водича новосадске Туристичке агенције „Ivоntravel”. Ове године пут Шпаније ишло је осморо деце, седморо такмичара и једна девојка, а новчану подршку пружиле су општина Уб, „Колубара“, а највећи део трошкова сносили су сами родитељи и Балетски студио „Атена“ (од продатих улазница са одржаних концерата). Јелена Благојевић, увек један део новца издвоји за џепарац убских младих играча како би купили сладолед, сок или неку ситницу.

МАЛИ ОГЛАСИ

РЕСТОРАН У ХОТЕЛА „УБ” потребни кувар, шанкер и конобар. Радно време седам сати, шест дана недељно. Почетна плата 35.000 динара уз пријаву. Информације на телефон: 065/3888-978, или у ресторану Хотела „Уб”

Одлични резултати и ове године Лука Мијатовић, у соло наступу, у категорији сениора, заузео је прво место, троје такмичара - Лука Мијатовић, Јована Митровић и Анђела Ракић такође су освојили прво место, као и у категорији јуниора, у оквиру дуо наступа Андреа Илић и Анђелка Продановић. У другом наступу овај дуо, заузео је друго место. Друго место освојила је и група у којој су осим триа играле и Маријана и Александра Јосиповић. Анђела Ракић, у „Аrt dance“ категорији, заузела је треће место, док је Јована Митровић, у „Contemporary dance” (модеран плес), заузела четврто место. Д.К.

ХРОНИКА УБА И ТАМНАВЕ СЕЛУ У ПОХОДЕ

1.август 2019.г.

13

ШАРБАНЕ ИМАЈУ БУДУЋНОСТ

Адамовићи у Шарбанама су оптимисти, кажу, има младих који се одлучују да живе у селу упркос чињеници да је у граду - лакше.

- Ипак, видећемо колико ће бити исплативо, како ће се држава поставити, да ли ће, коначно, подржати производњу под отвореним небом, која је ризична - сама по себи. Све пољопривредне културе које произведемо, Милован Адамовић из Шарбана определио се за углавном, користимо за исхрану стоке. Имамо сопствену производњу млека средином седамдесетих година мешаону, правимо премикс, силажу... прошлог века. Ових дана његов син Иван држи 20 крава музара (тренутно се музе 13, а остале су пред тељењем). Одлижио је превоз сламе и сачекао ‘’екипу’’ Гласа Тамнаве.

- Опремљени смо, за производњу млека, солиднорекао је Иван Адамовић, приликом недавног сусрета са нашим репортером на имању Адамовића у Шарбанама.

- Сваки дан предајемо по 220 до 230 литара откупљивачу који ради за погон ‘’Млекарне’’ у Земун Пољу. Све краве су нам уматичене, а задовољни смо и ценом која је, са премијом, око 34 динара за литар. У Шарбанама нас има пет-шест који радимо овако, на веће количине и што се, оно, каже, да је добро - није, али, може да се преживи уз велики рад. На селу је радне снаге све мање. Старији више нису за тежек рад, а млади траже лакши посао у граду. Иван је преузео улогу домаћина. Милован је болешљив, нисмо га затекли код куће. Ту му је била супруга Роксанда са сином Иваном, снахом Сањом и малом унуком Ањом - најесен полази у предшколску. Служимо се маковњачом и хладном киселом водом у хладовини старе У хладовини старе јабуке, јабуке, крај уређеног бунара, у пространом дворишту, које Иван, Сања, Ања и Роксанда се наставља на економски део са сенаром, шталама, настрешницама за машине... Краве су на пашњаку.

- Имамо, на срећу, воде у бунару, па допуњавамо Пуста села у Србији и својеврсно раслојавање је резервоар на пашњаку -додаје Иван. - Троше се огромне узело маха. Нагрнуле су и избегличке колоне које још нису стигле до питоме Тамнаве, али, како сада стоје ствари - све је могуће, па, и оно Тарабићево о Србима и једној шљиви.

- Има, само у овом нашем крају, најмање петоро деце која ће ускоро кренути у школу -оптимиста је Сања Адамовић (удала се, са Уба, у Шарбане).- Ми верујемо да ће овај део Шарбана опстати до нових генерација... Причамо о једној новој животној филозофији која узима маха а, практично, своди се на појаву да све већи број младих брачних парова одлучује да се врати селу или да покуша, на неком напуштеном старачком домаћинству, које и у овом крају може да се купи готово будзашто. Помињемо примере у Мургашу, Памбуковици, Бајевцу, Чучугама... О некима је било речи и на страницама „Гласа Тамнаве”. Одлазећи, упутили смо апел Ивану и Сањи:’’Добро би било да размисле и о проширењу породице, млади су...’’ М.М.

Милован Адамовић у амбијенту који највише воли колиличине воде. Крава попије и око 50 литара дневно, а ту је и шест-седам оваца, понеко свинче, а посебни ‘’’станари’’ су магарци које смо случајно набавили и, сада, уз два одрасла, имамо и једно пуле (магаренце) које је љубимац. Ова породица обрађује и око 30 хекатара земље коју узима под закуп, уз својих 12, дакле, преко 40 хектара на којима се гаји пшеница, кукуруз, соја, јечам, сунцокрет...

- Ради се, стварно, пуно- додаје Иван. - После овог предаха са вама (ту је и ‘’помоћник’’ репортера Љуба Јолачић, добар познавалац великог броја пољопривредних газдинстава у Тамнави - прим.ред.) чека ме посао око сена, затим све остало - до касних вечерњих сати. У плану је, како рече, ако се, са супругом Сањом, одлучи за останак на селу, градња нових објеката који би омогућили још напреднију производњу.

Услужно бушење и чишћење бунара Иван Адамовић на простору будућих објеката потребних за напредну производњу у сточарству

014/463-213 064/160-71-60

Мија Ранковић, Брезовица

14

ОКО НАС

1.август 2019.г.

НАШИ ЉУДИ - МИЛЕТА КОВАЧ

СЕЋАЊЕ НА ЗВИЗДАРСКИ РУДНИК Легенда убских мајстора из Рудника, Зимпе и Колубаре проводи мирне пензинерске дане У пензији је од 1991.године, а догодине ће загазити у десету деценију живота. Милета Илић памти Уб и из ратних времена (имао је 11 година кад је рат почео), али његова сећања на некадашњу Тракторску станицу, из које је изникла ‘’Зимпа’’, а још више на рудник лигнита у Звиздару, прилично су свежа: - Из Тракторске станице сам прешао у радионицу звиздарског рудника 1958. године. Радио сам на одржавању алата, крампова, амповача (секирица са крампом) и других рударских алатки, пумпи, вагонића... Производња је доста побољшана када је набављена засекачица, машина која је секла велике комаде угља.

- Срба Томић је био управник, Манојло Јаковљевић надзорник смене, Тома Марковић палиоц мина, Милисав Срећковић технички директор, Зоран Влајковић био је директор рудника - сећа се Милета, док седимо у хладовини трема породичне куће у којој живи као удовац, али у дворишту је и велика кућа у којој су син Драган и снаха Весна.

Милета са ковачким чекићем - некад... Рудник у Звиздару је затворен, као и онај у Радљеву, због површинских копова ‘’Колубаре’’. Разлог је појава метана - несреће у јамама и нерентабилност, што би, са данашњег гледишта, било дискутабилно, јер је квалитет тог лигнита био на граници мрког угља.

- Сећам се кад је страдао Михаило Хајџов, а Драган Радовановић је остао инвалид после удара ваонанавиру сећања.- А нисам заборавио ни превознике Раду Шофера, Драгана Недића, Мићу Бабића, Мила Продановића, као ни рударе Страина Петровића, Јовишу Јанковића, Љубишу Марковића, Миодрага Илића, Божу Ранковића, Тому Гавриловића... Благајник је био Мића Радовић, кантарџија на руднику Славко Михаиловић... Звиздарски рудник је имао своју производњу цигле, ринглов, затим, задругу за снабдевање радника, фудбалски клуб...

- То је привлачило нову радну снагу и стручне кадрове јер, било је то време набавке робе на такозване тачкице- наставио је пребирање по успоменама Милета ковач, свакако, најстарији активни металац на Убу... Договорили смо, ускоро, још један сусрет. Ово сећање, М.М. ипак, није доречено. Нашом грешком.

Раднички савет Звиздарског рудника

ДАЛМАТИНАЦ У ТАМНАВИ

ЗДРАВКО И РУЖИЦА Грожђе, смокве, непрскано воће... На 18 ари је парче Далмације са погледом на панораму Уба Здравко и Ружица Комазец, са ћеркама Ђурђицом и Гораном и сином Срђаном, избегли су из Обровца у Далмацији и обрели се у Тамнави, у Совљаку, сада већ, давне 1995. године. Помогао им је Др Драган Двојаковић, најпознатији Убљанин у свету манекена протеклих деценија. Купио им је парче земље на врху улице Браће Ненадовића и дао посао на свом оближњем имању.

Ружица и Здравко - данас на свом невеликом имању - Наша сарадња траје и трајаће до краја, надам се, на обострано задовољство- каже Здравко.- Драган нам је помогао и око градње куће и увек кад је било потребно. Децу су подигли, ћерке су у Швајцарској (Женева и Лозана, а удата је, за сада, она млађа- Горана).

- Радили смо, у Обровцу, у фабрици глинице за производњу алуминијума до 1981.године, али су нас Хрвати, зато што су ту радили Срби, гурнули у ликвидацију, па смо ми основали фирму ‘’Камен’’ и радили камене плоче. Али, кад је кренула ‘’Олуја’’ морали смо да избегнемо, а наше село је, као и многа друга, порушено и попаљено. Нисам никад желео да се вратим у село Жегар, где смо имали кућу. Немам, чак, ни пасош, а Ружица тамо има фамилију. Ових дана одлази да обиђе болесну мајку. У том селу, од некадашњих 45 кућа, остало је сами три. Како, онда да пожелим да одем тамо?

Успомена са једне свадбе, давних година, у Обровцу

Комазеци су дошли на Уб, после кратког боравка у Србобрану, захваљујући Ђурђи, супрузи Продана Обрадовића- Чвала из Врела, са којом је Ружица ишла у средњу школу у Новом Саду и била у контакту...

- Први смештај нам је био у кући Реке касапина који нас је широкогрудо примио. Али, морали смо, поново, кућу да кућимо и ту нам је много помогао, као што рекох, Драган Двојак - како га Убљани зову... На тераси невелике, али веома лепо уређене куће, уз кафу, води се разговор о разним темама са посебним акцентом на винову лозу. Са сетом Здравко рече: - Ту, иза нас, је виноград, са Франковком, Прокупцем, Вранцем, Мерлотом... Вукла ме крв да, бар део времена, посветим ономе што је карактеристика Далмације. Очигледно, остала је у срцу. М.М.

КУЛТУРА

1.август 2019.г.

15

МЛАДИ УБСКИ МУЗИЧАР - ЛУКА ПУЛЕТИЋ

ЗАЉУБЉЕН У ЗВУК ГИТАРЕ Иза Лукиног музичког успеха стоји, како каже, жестоко вежбање, по седам, осам сати дневно Гитаристи често кажу да је свирање гитаре стање духа. Посебан осећај који прожима сва чула, у који морате бити заљубљени, јер вишесатно вежбање неће уродити плодом. Све те жице, прагови, рифови, гитарска сола, дисторзија, појачала... Класичног, акустичног или електричног звука, гитара је незамењив инструмент у сваком бенду. Кроз тражење сопственог индентитета, младом гитаристи Луки Пулетићу, гитара је прирасла за срце у седмом разреду, кроз музику чувених рок група „AC DC”, „Metallica“, „Guns 'n' Roses“... Гитара га је очарала толико да су родитељи Соња и Радован морали да се сложе са одлуком да Лука, ипак, не студира Правни факултет у Београду, већ Нову академију уметности, на одсеку Савремена популарна музика, код младог професора гитаре Бранка Тријића. Првим акордима научио га је Слободан Матовић Мате, код кога је већина убских гитариста почела да учи. Прва научена песма била је „Knocking on heavens door“, верзија групе „Guns 'n' Roses“. Сада Лука свира све, осим класичне музике и то веома добро и запажено међу музичарима. Најкомплекснији соло који је успео да одсвира, био је соло Ричија Коцена на песму „Burn“, групе „Deep purple“, који можете да послушате и погледате на његовом „YouTube“ каналу. Лука је веома срдачан младић, пун позитивне енергије, поштован од стране

старијих колега музичара са којима наступа: Тања Јовићевић („Октобар 1864“), Јелена Томашевић, Ивана Петерс („Негатив“), Ђорђе Миљеновић (Скај Виклер), Лена Ковачевић, Ана Штајдохар, Тијана Богићевић, Ана Станић...

- Било ми је задовољство да сарађујем са свим поменутим музичарима и да учим од њих. Тренутно свирам са Аном Станић, Тијаном Богићевић и са клупским бендом 'Electric Funx'. Иако сам доста наступао по дискотекама и клубовима, па чак и у иностранству по Немачкој, Словенији и Француској, издвојио бих наступ на недавном концерту Тијане Богићевић у 'Комбанк дворани'. Амбијент је био нестваран. За мене је било невероватно искуство и привилегија је бити на тој бини – рекао је Лука Пулетић. Труд се свакако исплати, а иза Лукиног музичког успеха стоји, како каже, жестоко вежбање, по седам, осам сати дневно. И ,наравно, максимална подршка родитеља и сестре Вање. Фудбалску лопту заменио је гитаром, а дриблање импровизацијама и солирањем. Узори су му били, од домаћих гитариста: Предраг Козомара, Сале Седлар и Ненад Гајин, а од страних Мајкл Ландау, Џо Бонамаса, Ерик Гејлс и Стив Лукатер. Почетком ове године Лука је учествовао на несвакидашњем двадесетоминутном прогресив - фанк перфор-

ОДЛОЖЕНО ПЛАЋАЊЕ КАРТИЦАМА „БАНКА ИНТЕСЕ” ДО 12 РАТА БЕЗ КАМАТЕ

МОГУЋНОСТ БАЛАНСИРАЊА СВИХ ТЕРЕТНИХ ПНЕУМАТИКА

Лука Пулетић мансу, свирању стрипа. Његово име нашло се у јунско-јулском броју „Алан Форда“, као најава концерта Слобе Драговића (Alan Ford – „Spy Story“), компонованог као омаж популарном стрипу. Ово искуство захтевало је огромну концентрацију у којој је праћена радња стрипа са великог бима, а уз музичко извођење познатих музичара међу којима је био и Лука. Д.Капларевић

16

1.август 2019.г.

ЗАТВОРЕНЕ 21. УБСКЕ ВЕЧЕРИ

БОГАТ И КВАЛИТЕТАН ПРОГРАМ Посетиоци уживали у атрактивним концертима афирмисаних група и извођача и позоришним представама мањих форми Под покровитељством локалне самоуправе и у организацији Установе за културу и спорт, од 12. до 31. јула одржане су „Убске вечери”, најмасовнија и најдуговечнија културно-забавна манифестација у граду, намењена свим генерацијама. У односу на претходних десетак, програм оволетошњег културног лета био је значајно богатији, квалитетнији и испуњенији, и, пре свега, у знаку атрактивних концерата афирмисаних група и извођача различитих жанрова, као и позоришних представа мањих форми. Част да отвори 21. летњи фестивал припала је Даници Крстић, која је на задовољство бројне публике одржала концерт духовне и изворне музике у порти убског храма. Један од најупечатљивијих балканских етно вокала и са свега 23 године, један од најбољих чувара наше традиције, својим раскошним и моћним гласом освојила је симпатије и срца присутних. Друго фестивалско вече (13. јула) било је у знаку групе Легенди који су, због кише, уместо на Летњој сцени Дома културе, наступили у пуној позоришној сали. Било је ово треће гостовање популарног састава на Убу, а од последњег је прошло пуних 18 година, тако да су поклоници њихове музике још једном имали прилику да два сата уживају у квалитетној музици и вечери испуњеној лепим емоцијама.

„Легенде” Још један изванредан концерт сали Дома културе, Убљанима је 14. јула приредио новосадски тамбурашки састав „Ла банда”, чије чланице маестрално изводе композиције забавне, популарне, филмске и ауторске музике. Својим несвакидашњим репертоаром, аутентичним и модерним звуком, уз високо квалитетно музицирање, даме са тамбурицама пружиле су велико уживање расположеној публици.

Оркестар Марка Трнавца Своје свакидашње и несвакидашње доживљаје, на бини под ведрим небом 17. јула испричале су јунакиње лепршаве и шармантне кабаретске представе „Цимет и ванила“. Поред забавних и духовитих прича, које су изазивале салве смеха, многобројна публика чула је и најпознатије шлагере педесетих и шездесетих година прошлог века, у извођењу надахнутих глумица Весне Станковић, Вање Милачић и Милице Јанкетић.

„Цимет и ванила” Више од три хиљаде фанова окупио је један од најбољих вокала и великан народне музике Харис Џиновић, који је на Летњој сцени наступао 20. јула, приредивши спектакуларан концерт. Публика је пуна два сата певала и уживала у Џиновићевим, али и хитовима његових колега, а наступ за памћење једне од највећих музичких звезда региона био је поклон Општине Уб. Последњи овогодишњи програм на убском фестивалу био је намењен најмлађима, за које су 22. јула концерт одржали дечији хор „Чаролија“ и њихова менторка Леонтина Вукомановић. Наступ је обухватао извођење песама за децу које су обележиле детињство многих генерација, али и неких од најпознатијих забавних песама, тако да су се поред разиграних и распеваних клинаца, добро забавили и њихови родитељи.

„Ла банда” Након три концерта, 15. јула на сцени Дома културе изведена је потресна, али и духовита представа „Писма из Авганистана” Народног позоришта из Шапца. У комаду рађеном по књизи Бранка Голубовића Голуба, фронтмена панк састава „Гоблини”, сусрећу се Србија и Авганистан, а театар комбинује са панк роком. Осим добре глуме Николе Брековића, представу краси жестока музика Гоблина, у извођењу чланова групе „Моон“. Праву трубачку атмосферу на Летњу сцену, 16. јула донео је оркестар Марка Трнавца, који је својим шареноликим репертоаром (традиционална и модерна српска и балканска музика, обраде популарних поп и рок ЈУ песама, инострани хитови) добро загрејао и разгалио публику.

Леонтина и дечији хор „Чаролија” У оквиру овогодишњих „Убских вечери“, приређено је и Културно лето у Бањанима, где је у црквеној порти 30. јула првак Народног позоришта из Београда Зоран Ћосић извео монодраму „Приповетке једног каплара“, а сутрадан наступио тамбурашки оркестар „За нашу душу“ из бачког Равног села. Д.Н.

1.август 2019.г.

17

ПРВИ ПУТ НА УБУ БИЋЕ ОДРЖАН

ИЗБОР ЗА МИС КОЛУБАРСКОГ ОКРУГА Најлепша девојка биће изабрана на полуфиналној вечери испред хотела „Уб”, која ће се одржати 9. августа, са почетком у 20 часова Концерт Хариса Џиновића

Избор за Мис Колубарског округа, у организицији компаније „Мис Србија“, Општине Уб и Установе за културу и спорт, одржаће се, у петак 9. августа, са почетком у 20 часова, испред новог убског хотела. Најлепша девојка Колубарског округа, после полуфиналне вечери на Убу, пласираће се у финале Избора за Мис Србије, који се одржава у октобру, у „Комбанк дворани“.

МАЛИ ФЕСТИВАЛ ПИВА И КОНЦЕРТ „КЕЛТА” Убско културно лето обогаћено је малим пивским фестивалом, одржаним 19. јула на Градском тргу. У сарадњи са Установом за културу и спорт, део организације преузела је „Убска пивара“, која је први пут на ову манифестацију довела неколико занатских пивара, које су се представиле са својим јединственим укусима крафт пива, а у понуди је било и „Ваљевско пиво“. На фестивалу је одржано и такмичење у бир понгу, где је победила екипа у саставу Богдан Лончаревић и Марко Поповић, најбржи у испијању пива био је Дарко Милошевић из Врела, док је целокупни програм пивског фестивала водио убски писац Радован Пулетић. Оно што је свакако обележило ову манифестацију јесте концет популарне београдске групе „Ортодокс Келтс“, која изводи традиционалну ирску музику са рок елементима. Готово је невероватно колико енергије бенд и даље има, па је верна и одушевљена публика њихов двочасовни фуриозни и у сваком погледу изванредан наступ испратила овацијама.

Овације за „Ортодокс Келтсе” фото: Вељко Николић

Такмичење у „бир-понгу” на Градском тргу фото: Вељко Николић

Победницу очекују бројне награде, а најзначајнија од свих је стипендија Факултета за пројектни менаџмент и иновације у Београду, у вредности од 1.000 евра по години и петнаестодневне припреме у Грчкој, као и кондиционе припреме у Спортском центру Ковилово. Девојке ће оцењивати еминентан жири из света моде, дипломатије, уметности и локалног предузетништва, као и председник компаније „Miss YU” Весна Југовић де Винча. Кандидаткиње ће се публици представљати три пута у току вечери, у гардероби реномираних модних креатора. Конферансу избора за Мис Колубарског округа водиће, поред неког од локалних водитеља, некадашња певачица „Коктел бенда“ Јелена Ристић Штефанец (Jellena), а у ревијалном делу, наступиће као изненађење вечери неко од певача народне музике. Присутним посетиоцима биће организовано бесплатно мерење притиска и шећера у крви, делиће се ваучери за прегледе у једној од медицинских клиника, која је спонзор ове манифестације. Такмичење има за циљ да, поред избора најлепше девојке, промовише и туристичке дестинације Србије, а модном свету, учесницима и сарадницима избора за Мис Србије, Уб ће бити домаћин по први пут. Полуфинална такмичења одржавају се по градовима Србије у периоду од половине јуна, до краја августа.

18

ЛАЈКОВАЦ

1.август 2019.г.

ИНТЕРЕСАНТНА ЖИВОТНА ПРИЧА - ЧУВАО ПОЗНАТЕ ФРАНЦУЗЕ

ЛАЈКОВЧАНИН У ПАРИЗУ „Када сам дошао у Париз нисам знао француски језик и тешко сам налазио посао. Променио сам барем десет радних места, а најузбудљивије је било када сам, као телесна гарда, чувао Еву Херцигову, Ле Пена и Митерана”, прича Драгослав Петронијевић, лајковачки Парижанин. Неретко се у баштама лајковачких кафића и посластичарница може срести корпулентни седамдесетогодишњак са „панама“ шеширом како испија кафу и ћаска са вршњацима. Млађи и не знају да је то Драгослав Петронијевић, који је некада као бодигард обезбеђивао познате личности из јавног и политичког живота Француске. „Почетком седамдесетих напустио сам студије електротехнике и отишао у Париз, сматрајући да ће ми стриц, који је живео тамо, лако наћи посао. Али, није тако било. Нисам знао француски језик и тешко сам се сналазио. Најпре сам почео да радим као електричар са једним Шпанцем. Радио сам и десет година на Аеродрому „Шарл де Гол“, а онда, захваљујући физичким предиспозицијама, постајем обезбеђење у дискотекама“, започиње своју животну причу Драгослав Петронијевић.

Са Драгославом причи никад краја

Маркантан и поуздан, лако добија поверење власника најпознатијих дискотетека и тако постаје обезбеђење у чувеном „Џибусу“, на Тргу републике у Паризу, где су наступали најчувенији музички бендови, између осталих и „Deep Purple”. Сећа се да је пред наступе познатих музичара било и конфликата и да је понекад морао да употреби пајсер како би умирио изгреднике. Уследили су убрзо и позиви јавних личности којима је био неопходан телохратељ. „Еву Херцигову, чувало је нас петорица и био је то чист послован однос. Ишли смо свуда где и она – на наступе, снимања, конференције за новинаре. Већ код Ле Пена и Митерана било нас је много више. Митеранову кампању је и финансијски подржавао мој стриц Томислав. Митерана сам пратио на митинзима и промоцијама на Јелисејским пољима и где год је требало, па и на коктелима и забавама. Био сам у екипи која је из Шпаније вратила унука Жискара д’Естена када је покушано његово киднаповање.“ Радио је Драгослав и са покретном пекаром чувених француских пецива, па је и ту понекад долазио у конфликте са таксистима. Најчешће је волео да одседа у кафани на Монмартру, баш у оној у којој је некада седео Тулуз Лотрек. Понекад је посећивао и ресторане које су држали наши земљаци, где је упознао и оне који нису баш увек радили у складу са Француским законом. Један од таквих био је и Ваљевац познат под надимком Чваки. „Чваки је био у сукобу са неким Албанцима, од којих је у једном тренутку извукао дебљи крај. Ушао сам у кафану у којој су седели жестоки момци Емко и Брада, родом из Босне, иначе Чвакијеви пријатељи. Емко је

Драгослав Петронијевић: Најлепше је у родном крају извадио револвер и прислонио ми на стомак. Нисам знао о чему се ради, а Брада је објаснио да је у питању грешка, те да чекају Албанца који је у сукобу са Чвакијем.“ Град уметности, изазвао је Драгослава Петронијевића да постане и пасионирани колекционар уметнина и антиквитета. Чести сајмови на париским улицама, популарни „броканти“, препуни су употребних предмета, музичких инструмената, слика и скулптура из различитих епоха, а овај заљубљеник у старине их је ретко пропуштао. Драгослав у Француској има и супругу, две ћерке и сина, који су већ одрасли људи и имају свој животни пут. Зато се он и кани да кућу надомак града светлости, која је пример старе Француске архитектуре, прода, јер га срце све чешће вуче ка Лајковцу, Лазаревцу и Колубари. А.Р.

Novo na Ubu !

014/410-403 064/222-43-43 064/8160-740

SALON KERAMIKE

Sve za vaša kupatila, kuhinje, terase, staze...

Ul. Drinskih divizija br.12 (na obilaznici u sklopu Stovarišta „Kovačević”)

ЛАЈКОВАЦ

1.август 2019.г.

ГТ-1

Lajkova~ka panorama Пројекат производње медијских садржаја из области јавног информисања - суфинансијер пројакта општина Лајковац

ОДРЖАНА ТРАДИЦИОНАЛНА МАНИФЕСТАЦИЈА "ДАНИ ЛАЈКОВЦА 2019"

БОГАТ ПРОГРАМ И ОДЛИЧНА ПОСЕТА Најатрактивнији део програма били су концерти Лексингтон бенда и Џенана Лончаревића, а велику пажњу Лајковчана привукао је и Дечији дан КЦ „Хаџи Рувим“ је, и ове године, у оквиру обележавања Дана Лајковца и Градске славе Огњене Марије, осмислио разноврстан и јединствен програм у ком су готово сви посетиоци могли да пронађу садржаје који одговарају њиховим интересовањима. Највеће звезде које су забављале Лајковчане и публику из суседних градова били су Џенан Лончаревић, чији је концерт одржан 30. јула, и популарни „Лексингтон бенд”, који је наступао дан раније пред око 4.000 људи. Као предгрупа Лексингтон бенду наступала је „Незванична верзија“ из Аранђеловца. У питању су стари познаници лајковачке публике, који одлично свирају домаће и стране рок хитове. Пред концерт Џенана Лончаревића многобројну публику је загрејао млади Стефан Бабић из Лазаревца, учесник емисије „Звезде Гранда“. Завршно вече манифестације „Дани Лајковца“ украшено је и велелепним ватрометом.

Наступ „Лексингтон бенда”

Весело на концертима у Лајковцу Велику пажњу Лајковчана привукао је и Дечји дан, који је одржан 28.јула од 17 часова. Позоришна представа, дружење са кловновима, мађионичарима, аниматорима, маскотама, као и наступ деце уз Предшколске установе „Лептирић” и балерина лајковачког клуба „Идеа” окупили су, и поред променљивог времена, велики број деце и њихових родитеља, дека и бака. Програм је затворио фолклорни ансамбл „Хаџи Рувим“ и чланица истоименог хора Анђела Милосављевић. Све време је присутне забављао и акустичарски бенд „LaCoustic“. Изложба слика Лајковчанина Милана Костића, који каријеру гради у Дубаију, отворена је 26. јула од 18 часова у Галерији Културног центра. Градска библиотека организовала је неколико програма у периоду од 22. до 30. јула. Промоција нове збирке песама ''Овде станују песме'' Данице Ђурић одржана је у Градској кући 22. јула, док је 25. јула уприличена промоција издања Градске библиотеке Лајковац ''Државна животиња'' др Слађане Илић, у којој су, осим аутора, учествовали и проф. др Михајло Пантић и др Јана Алексић. Акција „Књига за књигу“ трајала је све време, а радионица калиграфије до 26. јула. Традиционално су увод у манифестацију „Дани Лајковца“ представљали догађаји којима Туристичка организација промовише Колубару, а то су „Дани воденица на Колубари и Топлици“ и „Исток-Запад лајковачком пругом“, одржани почетком ове недеље, док је “Колубарски котлић” организован 28. јула. У оквиру спортског дела манифестације, традиционално је одиграна утакмица „Горњана” и „Доњана”. М.М.М.

Кловн Паја и Лајковчани

Лајковачке балерине

„Лептирићи” су наступили са четири тачке

ГТ-2

1.август 2019.г.

НАКОН ПОЛА ВЕКА

АСФАЛТИРАЊЕ ТРАСЕ СТАРЕ ЋИРИНЕ ПРУГЕ Значајна деоница која повезује општине Лајковац и Љиг требало би да буде завршена до краја лета Први пут након 50 година асфалтира се комплетна траса старе Ћирине пруге (у дужини од 12 километара), која спаја општине Љиг и Лајковац од Латковића, преко Доњег Лајковца, Боговађе и Пепељевца до Лајковца. Пројекат се реализује државним средствима, а ове значајне радове, који ће сасвим извесно бити завршени до краја лета, изводи фирма „Штрабаг“. Представници руководстава две суседне општине, са најближим сарадницима, обишли су радове на овој траси. Реконструкција трасе старе Ћирине пруге почела је на подручју општине Љиг, у Латковићу. Драган Лазаревић, председник општине Љиг, истакао је да су путеви ти који доприносе бољој комуникацији и спајају животе мештана две општине, те подвукао значај заједничког наступа више општина у реализацији важних пројеката. Да спој општина, па и округа, даје резултате илустровао је примером пројекта “Стубо Ровни.

ГРАДСКА СЛАВА ЛАЈКОВЦА

ОБЕЛЕЖЕНА ОГЊЕНА МАРИЈА У Лајковцу је обележена варошка слава Света Великомученица Марина, у народу познатија као Огњена Марија, која се као градска слава Лајковца обележава се од 2001.године. У храму Светог Димитрија, бројно свештенство, служило је свету архијерејску литургију а потом је обављено и освећење чесме, која се налази у дворишту сркве. Чин резања славског колача обављен је у порти храма, где је одржан и пригодан културно уметнички

Ломљење славског колача Ломљење славског колача Ненад Џајевић и Драган Лазаревић током обраћања медијима Ненад Џајевић, заменик председника општине Лајковац, био је видно задовољан што се коначно реконструише комплетна траса старе Ћирине пруге.

- Ово је изузетно битан дан за општине Љиг и Лајковац. ЈП „Путеви Србије“ су издвојили средства у буџету за реконструкцију овог пута у дужини од 12 километара, а од те трасе је негде око 10 километара на подручју лајковачке општине и то је јако добро за села која се налазе на овој траси. У питању су Доњи Лајковац, Боговађа, Пепељевац и варош Лајковац. Асфалт ће доћи до старог железничког моста на Колубари. Ово је све у склопу пакета инвестиција од 360 милиона динара, које су Путеви Србије определили за општину Лајковац у овој години. Као што смо урадили регионални пут кроз центар Јабучја, биће реконструисан и регионални пут од Лајковца до Скобаља- најавио је Џајевић. - Овакви пројекти нас спајају и појачавају комуникацију између две општине, што свакако отвара простор за неку каснију заједничку сарадњу у реализацији других инфраструктурних пројеката, као и пројеката који се тичу привреде и довођења инвеститора. Захваљујући министру Небојши Стефановићу, директору „Путева Србије” Зорану Дробњаку и председнику општине Уб Дарку Глишићу, Лајковац је ове године добио чак 360 милиона динара за побољшање путне инфраструктуре.

ОДРЖАН 5. МОТО СКУП У ЛАЈКОВЦУ

ИДУ БАЈКЕРИ ПРЕКО ЛАЈКОВАЧКЕ ПРУГЕ Чак 360 "љутих машина" из тридесетак мото клубова из Србије, Словачке, Чешке и Републике Српске прешло је у петак, суботу и недељу (25-27. јул) чувену лајковачку пругу да би се састали на петом мото скупу крај Колубаре, код чувене Јолића воденице.

Дефиле кроз град "Задовољни смо одзивом и организацијом. У петак и суботу имали смо традиционалне рок свирке до касно у ноћ, а у суботу и дефиле кроз центар Лајковца. Све је прошло у најбољем реду. Прелазак преко пруге обезбеђивала је полиција, а скуп је и ове године имао интернационални карактер", каже Саша Драгићевић, председник МК А.Р. ТНТ Лајковац.

Асфалтирање старе Ћирине пруге Уз то, већ планираном и најављеном реконструкцијом трасе од Пепељевачке рампе, Железничком улицом, до прве раскрснице на Триангли и узимајући у обзир да је наставак деонице до Железничког моста већ асфалтиран, актуелним радовима на реконструкцији трасе старе Ћирине пруге комплетира се потез од Латковића до Пепељевачке рампе.

Уживање крај Колубаре

1.август 2019.г.

НА ТРАДИЦИОНАЛНОЈ УТАКМИЦИ ЛАЈКОВАЧКИХ ВЕТЕРАНА

ПОБЕДИЛИ „ДОЊАНИ” Још од 1935. године у Лајковцу се игра фудбалски меч између "Доњана" и Горњана", а ове године бољи су били "Доњани" (5:2) У пријатељској утакмици лајковачких ветерана на стадиону ФК Железничар у Лајковацу, у петак пред Огњену Марију, "црни петак", у смислу резултата, задесио је играче из горњег краја варошице, јер се лопта упућена од стране "Доњана" чак пет пута затекла у њихој мрежи, док су они противничку успели да затресу два пута. Ривалитет између варошана који станују од железничке станице према Јабучју и оних који живе од "Штације" узводно према Рубрибрези и Непричави започео је између два светска рата, а да је фудбал најважнија споредна ствар на свету Лајковчани су управо доказали играјући овај меч, чак, и у време окупације. Наиме, тражили су дозволилу од немачке команде, која је Лајковцем управљала као важном железничким чвором, и добили је. Без обзира на коначан резултат стари асови после утакмице заврше на такозваном "трећем полувремену", уз музику, прасе или јагње на ражњу и по коју капљицу жестоког пића и обавезно сећање на бивша времена када су као млади и хитри "царевали" зеленим плацевима. Али, у прошлости није увек тако било. То "треће полувреме" знало је да се заврши на оближњем лајковачком гробљу, где се после меча заказивала туча актера оба тима, а бивши играч и тренер ФК Железничара, сада покојни Милован Матић-Маћа, говорио је да су капитени јавно хвалили своје суиграче који противнику нанесу већу повреду. Матић се, иначе, скоро четири деценије старао дa се овај рекреативни и спортски догађај одржи у континуитету, а посебно да уђе у програм прославе "Дана Лајковца", уочи градске славе и преславе варошице. Интересантно је да су у време жестоких обрачуна обе екипе предводили угледни Лајковчани и интелектуалци. у једном периоду "Горњане" је предводио чувени доктор Миле Банковић, а "Доњане" Станко Миловановић, поп. Што се последње утакмице тиче, иако успорени и са мало кондиције, актери су показали пожртвовање и страст, а било је и потеза који би могли да конкуришу и за "Евро гол", чуло се са трибина од невеликог броја посматрача, али свакако изузетних познавалаца овог спорта, јер ипак су на терен истрчали они који су у својој каријери небројано пута знали да публици зауставе дах и распламсају навијачке страсти својих суграђана. М.Ранковић

ГТ-3

ЈУБИЛАРНО ДЕСЕТО ОДМЕРАВАЊЕ КУЛИНАРСКИХ ВЕШТИНА КРАЈ КОЛУБАРЕ

ШАМПИОНСКИ КОТЛИЋ УБЉАНИМА Десерти по реду и никада већи "Колубарски котлић", ревија кулинарства крај реке Колубаре, окупио је 30 екипа из разних градова Србије. Било је гостију и из Француске и Израела, а међу такмичарима је била и једна Аргентинка. Организатори су били Друштво ловаца "Драган Радовић" из Лајковца и Туристичка организација општине Лајковац, која је организовала уметнички програм у ком је наступио ансамбл "Свилен Конац", на челу са професором Петром Гојковићем, појачан басистом Славишом Павловићем - Стенлијем, који је, осим у овом ансамблу, свирао и у групама "Кербер" и "Галија". Такмичаре је забављао и мизичар Милан Марковић - Буца, као и два акустична оркестра популарних "Наномираца".

Најбоље екипе „Колубарског котлића 2019” Туристичка организација обезбедила је и мајице са логом манифестације за капитене такмичарских тимова, као и захвалнице и котлиће за прва три места. Одлуком жирија шампионска титула ове године отишла је у Уб екипи Дарка Перића, а у стопу су га пратили Горан Цветановић и Александар Виторовић. А.Р.

СРЕДСТВА ЗА МЛАДЕ ПОЉОПРИВРЕДНИКЕ Начелник општинске управе Живорад Бојичић потписао је Одлуке о расподели средстава за подршку младима у руралним подручјима на територији општине Лајковац у овој години. Укупно 2,2 милиона динара додељено је од стране општинске комисије младим пољопривредницима из Степања, Пепељевца, Непричаве и Јабучја, а уговори ће бити потписани следеће седмице, каже Бојичић. Средства су додељена Александру Станисављевићу из Јабучја, Ивану Лазаревићу из Степања, Јелени Ранковић из Непричаве и Марији Бојичић из Пепељевца. Њих четворо ће у септембру бити и учесници студијског путовања планираног за пољопривреднике и стручњаке из области пољопривреде из Лајковца. Ово је још једна у низу програмских мера општине Лајковац, финансираних из аграрног буџета, у циљу развоја пољопривреде и останка младих на селу.

Лајковачки „Горњани” и „Доњани”

ГТ-4

1.август 2019.г.

ЛАЈКОВАЦ

ВЕСЕЛО КОД ЈОЛИЋА ВОДЕНИЦЕ

ДАНИ ВОДЕНИЦА НА КОЛУБАРИ И ТОПЛИЦИ Овогодишња манифестација започела је песмом женске вокалне групе "Шапчанке", а придружили су се сликари, публицисти, гуслари и музичари из разних крајева наше земље, који нису крили одушевљење што се воденично коло и даље окреће. Туристичка организација општине Лајковац и ове године је код чувене Јолића воденице у Лајковцу, на "Данима воденица на Колубари и Ттоплици", од 15 до 20 јула, окупила заљубљенике у ове древне индустријске објекте, једине које је човек направио а да екологију није нарушио. Изложба Колубарске школе наиве и уља на платнима руских академаца, са мотивима Лајковца и воденице, на Ади између реке и јаза, била је постављена још првог дана манифестације. Музички програм почео је другог дана, када cу се гласови из десет женских грла вокалне групе „Шапчанке”, помешали с шумом Колубаре, а затим су се низали, песникиња Смиљка Јовановић-Драгојевић, публицисти Рајко Кривокапић и Зоран Антонијевић, песник и гуслар из Херцеговине Милорад Шаровић. Све то, па и поставка фотографија у воденици ПСД "Ћира", није омела воденичара да непрестано меље брашно. Госте и учеснике програма поздравио је управник воденице Милован Бајић речима: "Хвала вам што сте дошли из Београда, Шапца, Лазаревца и других градова. Као што видите, воденицу смо

У ЛАЈКОВЦУ ОДРЖАНО ТАКМИЧЕЊЕ У ПЕЦАЊУ НА ПЛОВАК И КУВАЊУ РИБЉЕ ЧОРБЕ

МИЛОВАНОВИЋ „УПЕЦАО” ПРВО МЕСТО Златко и Марина Цветковић шампиони у кувању рибље чорбе Општинска организација спортских риболоваца Лајковца уочи Ивањдана организовала је такмичење у спортском пецању на пловак и у кувању рибље чорбе. На реци Колубари своју срећу у пецању опробало је 23 сениора и 15 пионира. Најбољи међу сениорима је Драган Миловановић, а за њим следе Драган Недељковић и Момчило Јевтић, док је међу најмлађима прво место освојио Никола Пантелић, друго Сара Петровић, а треће Филип Милосављевић. Од четрнаест котлића и исто толико екипа овогодишњу титулу шампиона у кувању рибље чорбе понели су Златко и Марина Цветковић, вицешампион је екипа Владимира Миленковића, док је „бронзу“ зарадио тим Миленка Даничића.

Победници у кувању рибље чорбе

Милутин Ранковић са уваженим гостима успели дa спасемо од пропадања и код ње се сада одржавају бројни скупови. Позивам вас да, у идућој години, дођете у још већем броју и да још више омасовимо ову манифестацију.” Осим њега, обратили су се и лајковачки ловци, бајкери, чувари железничких традиција Лајковца и нико не крије задовољство што се воденично коло и даље окреће. Директор ТООЛ Милутин Ранковић, говорио је о историји и значају свих воденица на Колубари и Топлици и додао да је село Маркова црква са комплексом око Кумове и обновом Сретеновића воденице- ваљарце, пионир сеоског туризма у Лајковачкој општини. Другог дана манифестације пред воденцом се зачуо и западни звук у обради лајковачког "Лакустик бенда", а Милан Марковић Буца и доајен Радио Београда Бора Бојић, посетили су на најлепше мелодије наше народне музике.

КАКО СЕ ДЕЛИ ВОДЕНИЧКИ КАМЕН "Бројни туристи свраћају у воденицу, да се увере шта је то литра, а шта драм? Управо то су поредовничке мере, јер Јолића воденица већ деценијама има око 30 поредовника. Воденица има седам каменова, а сваки камен по четири литре, а свака литра, опет, сто драма. Поредовник који има једну литру, седам дана и седам ноћи може да узима ујам од самлевеног брашна и јарме. То и да је у воденици сваки месец фебруар, јер има 27 .дана, посетиоцима звучи као енигма", каже директор ТОЛ Милутин Ранковић. А.Р.

ОПШТИНСКА УПРАВА ЛАЈКОВАЦ

ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА СТУДЕНТЕ

Туристичка организација општине Лајковац, тим поводом, приредила је уметнички програм са солистима Бором Бојићем и Миром Карановић, а Зоран Антонијевић прочитао је песму Лајковчанина Драгана Марковића Рамбе, који је стихове саставио инспирисан овим такмичењем. А.Р.

Студенти високошколских установа чији је оснивач Република Србија, за студије I и II степена који су већ корисници студентске стипендије које додељује општина Лајковац и постигну просечну оцену најмање 9,50 у текућој школској години, остварују право на увећан износ студентске стипендије која ће се испалтити за месец јун текуће школске године у висини до 70% просечне месечне нето зараде у Републици Србији по задњем објављеном податку Републичког завода за статистику. Право на увећану стипендију студент ће остварити достављањем потврде о свим положеним испитима у текућој школској години са просечном оценом закључно са јунским испитним роком. Пријаве на увећану стипендију могу се поднети и узети на писарници Општинске управе Лајковац у периоду од 22.07.2019. године до 31.08.2019. године.

ВЛАДИМИРЦИ

1.август 2019.г.

19

РЕПУБЛИКА СРБИЈА ЋЕ У ОВОЈ ГОДИНИ УЛОЖИТИ БЛИЗУ ТРИ МИЛИОНА ЕВРА У ПОБОЉШАЊЕ ПУТНЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ У ОПШТИНИ ВЛАДИМИРЦИ

НОВЕ АСФАЛТНЕ ДЕОНИЦЕ - За асфалтирање пута у Крнулама, који су мештани овог села чекали 30 година, у дужини од 5,8 километара, држава је уложила 42 милиона динара. Око 80 милиона динара коштаће асфалтирање деонице од Дебрца до Сувог Села, а до краја године планирани су радови и у Риђакама и Прову- истиче председник општине Владимирци Милорад Милинковић. Посетивши Владимирце почетком године, председник Србије Александар Вучић рекао је да ова општина у овој години треба да добије неколико километара нових путева. Почетком лета започети су радови на путној инфраструктури на неколико локација, а средства су обезбеђена из републичке касе. Председник општине Владимирци Милорад Милинковић истиче да ће вредност ових радова до краја године достићи рекордних три милиона евра.

ОКОМ КАМЕРЕ * ОКОМ ОКАМЕРЕ * ОКОМ КАМЕРЕ

У ХРАМУ СВЕТОГ САВЕ Још један пут Убљани су били драги гости код Проф. Др Милана Недељковића. Овог пута, на крштењу његове треће ћерке Миле У уском кругу блиских пријатеља, међу којима је десетак Убљана било у центру домаћинове пажње, обављено је крштење Миле, треће ћерке професора Доктора Милана Недељковића, председника централне београдске општине Врачар. Благоугодан чин крштења обављен је у Храму Свети Сава, а свечана закуска уз музику, песму и весеље свих присутних, обављено је у Хотелу ‘’М’’ у Београду.

Обилазак радова у Крнулама - Ово је врло значајна помоћ за општину Владимирци од стране Владе Републике Србије и само за овај пут у Крнулама, у дужини од 5800 метара, издвојено је негде око 42 милиона динара, док је за пут од Дебрца према Сувом Селу опредељено око 80 милиона. До краја године радиће се још два пута, један од Риђака према Меховинама у дужини око 3600 метара и други у Прову од чак 5,5 километара- истиче Милинковић. - Општина Владимирци је, углавном, пољопривредно подручје и како би наши пољопривредници могли своју робу да продају, а углавном излажу на београдској и на шабачкој пијаци, потребни су им добри путеви, што је до сада било јако тешко. Одборници у СО Владимирци ослушкују потребе у својим месним заједницама, па са предлозима и идејама долазе у локалну самоуправу, што потврђује и одборница Лепосава Ђинић, која са житељима Крнула чини све како би се спречио одлив младих из овог села.

- Тридесет година смо чекали овај асфалт и од када сам одборник, заједно са мештанима села Крнуле, много труда смо уложили да се овај пут уради, јер је јако битан за наше село, како нам деца из овог краја не би одлазила. Нисмо имали ни струју, али захваљујући републичким властима и нашој локалној самоуправи, дошло је до реализације плана и изградње овог пута. Остварен је наш дугогодишњи сан и пресрећни смо због тога- наглашава Лепосава Ђинић.

За породични албум - успомена са Убљанима Убљанин Недељковић је недавно обележио три године на челу врачарске општине, где је постигао, заједно са својим сарадницима, завидне резултате у санирању затеченог стања и реализацији нових важних пројеката.

Свечано у Крнулама: Председник Милинковић симболично је пресекао врпцу

Недељковић са америчким амбасадором На слици горе забележен је сусрет Професора Недељковића са америчким амбасадором Кајлом Скотом, а том приликом Убљанин је имао чиме да се похвали јер он је председник Огранка Америчког колеџа за кардиологију у Србији и често је у Сједињеним Америчким Државама предавач на овој високостручној институцији светског угледа...

У четвртак, 25.јула, свечено је отворен за саобраћај асфалтирани пут у Крнулама. Мештани су приредили прославу, а на њихов позив су се одазвали, поред председника општине Владимирци са сарадницима, још и народни посла-ници Верољуб Матић и Бобан Бирманчевић, као и начелник Мачванског округа Влада Красавац. Била је то велика прослава за коју су домаћини из Крнула и околине припремили богат ручак (девет печених јагањаца, а за време извођења радова још 11). Иначе, у току је асфалтирање пута од Дебрца до Сувог села (према убској општини), ради се хабајући слој. а у припреми је асфалтирање пута у Меховинама, поред Гашића засеока (фамилије) - до цркве.

20

МИОНИЦА

1.август 2019.г.

НОВА ОПРЕМА ЗА СЛУЖБУ ФИЗИКАЛНЕ МЕДИЦИНЕ У ВРУЈЦИМА

СИСТЕМ ЗА ТЕРАПИЈУ КИЧМЕНОГ СТУБА Општина Мионица је Служби физикалне медицине и рехабилитације у Бањи Врујци, која функционише под управом Дома здравља Мионица, недавно донирала најсавременији систем за терапију тракцијом. Ради се о компјутеризованом апарату за тракцију кичме са специјалним столом за екстензију. Укупна вредност стола за екстензију кичменог стуба са додатном опремом је 927 хиљада динара, а нову опрему особљу амбуланте у Врујцима је уручио председник општине Мионица Бобан Јанковић.

- Амбуланта у Бањи Врујци је овим апаратом у великој мери обогатила и осавременила палету својих услуга. Сада, поред различитих терапијских процедура за које је ова Служба специјализовала током дугог низа година, придодавањем тракционе терапије идемо у корак са савременим потребама и радимо на развоју медицинског туризма. – рекао је Јанковић. Декомпресијска или тракциона терапија се сматра веома учинковитом код лечења цервикалне и лумбалне дископатије Испред општине Мионица (укљештења дискуса), компресивне радиколопатије, ишијаса, донацију је уручио председник Бобан Јанковић редуктибилне сколиозе,болова у доњем делу кичменог стуба и смањена покретљивости доњег дела леђа. Служба физикалне медицине и рехабилитације у Бањи тракциона терапија, спада у ванстандардне услуге и Врујци у својој понуди има балнеопроцедуре, електротерапију, препоручује се у комбинацији са осталим терапијским магнетотерапију,као и хоризонталну и кинезитерапију. Нова процедурама које ова амбуланта нуди. А.Ковачевић

ДОНАЦИЈА МИОНИЧКОМ КОМУНАЛНОМ ПРЕДУЗЕЋУ

СТИГЛА ВРЕДНА ОПРЕМА Јавно комунално предузеће "Градска чистоћа" из Београда је кумуналном предузећу ЈКП „Водовод Мионица“ донирало вредну опрему, стационарну цистерну за техничку воду капацитета 7 кубних метара, трактор са прикључном опремом (раоник, посипач соли, спремник и четке за чишћење коловоза) и 50 подних металних посуда за одлагање ситног комуналног отпада. Примопредаја је обављена у присуству директора ЈКП "Градска чистоћа" Марка Попадића и првог човека мионичке општине Бобана Јанковића.

- Захваљујући овој донацији ниво обављања редовних комуналних услуга на територији наше општине биће значајно унапређен. То се посебно односи на Бању Врујце где је туристичка сезона у пуном јеку. Цистерну за техничку воду ћемо одмах ставити у функцију и биће постављена у непосредној близини Трга војводе Живојина Мишића где се одвија највећи део програма манифестације „Мишићеви дани“ - истакао је Јанковић. А.К.

Опрему је донирало ЈКП „Градска чистоћа” Београд

ВУКОВЦИ НА ПРИЈЕМУ КОД ПРЕДСЕДНИКА ОПШТИНЕ

НАГРАЂЕНИ ПУТОВАЊЕМ У ИТАЛИЈУ Председник општине Мионица Бобан Јанковић је 23. јула у свом кабинету организовао пријем за добитнике Вукове дипломе из Основних школа „Милан Ракић“ Миониц а и ''Војвода Живојин Мишић'' Рајковић. Ј а н ко в и ћ ј е ч ес т и т а о н а ј б о љ и м мионичким основцима на постигнутим резултатима, уз жељу да им и наставак школовања буде подједнако успешан.

- До сада смо најбоље ученике награђивали летовањем, али смо се одлучили да започнемо нешто другачију праксу те ће вас наша општина послати на бесплатно путовање у Северну Италију. Ово је несумњиво одлична прилика да се упознате са историјом, друштвеним животом и културним тековинама Италије и са собом понесете успомене које ће вам остати у лепом сећању до краја живота – поручио је Јанковић награђеним основцима и додао да општина Мионица улаже у образовање кроз бројне активности, обезбеђујући бесплатан превоз за све ђаке, бесплатне уџбенике

Вуковци на пријему код председника општине за првачиће и бројне програме које организује Центар за образовање и развој. Бесплатним путовањем награђено је осморо вуковаца и они ће почетком августа, током седмодневног боравка у

Италији, посетити Венецију, Лидо ди Језоло, Падову, Верону, Римини, Лаго д и Га рд а , Б оло њ у, М о н т е к а т и н и , Фиренцу и Сан Марино. А.Ковачевић

МИОНИЦА

1.август 2019.г.

21

МИОНИЦА ЧУВА УСПОМЕНУ НА СВОГ ВОЈВОДУ

ОДРЖАНИ „МИШИЋЕВИ ДАНИ“ Традиционалну манифестацију отворио министар Недимовић Мионица је, од 13. до 20. јула, била у знаку традиционалне културно-историјске и туристичке манифестације „Мишићеви дани“, која је по 23. пут одржана под покровитељством општине Мионица. Манифестацију посвећену великом српском војводи је на свечаности одржаној у великој сали Културног центра отворио министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић.

- Војвода Живојин Мишић је један од највећих синова које је ова држава имала. Да славимо његово име 777 дана мислим да би било мало, пре свега због његове храбрости, а са друге стране и његове одговорности. Мени је велика част што сам вечерас овде са вама и сигурно да овакву част нећу имати у животу. Нека наредни дани буду на понос Мионичанима, јер имају нешто што мало ко у Србији има. – поручио је министар Недимовић. Током церемоније свечаног отварања „Мишићевих дана“ председник општине Мионица Бобан Јанковић је уручио највећа признања општине Мионица „Велике златне плакете са ликом војводе Живојина Мишића“ припадницима Војске Србије и Министарства одбране. Овогодишњи добитници „Велике златне плакете“ су генерал потпуковник доц. др Горан Радовановић, ректор Универзитета одбране Минитарства одбране и потпуковник Владимир Ушљебрка, први у рангу 62. класе Генералштабног усавршавања Школе националне одбране Војне академије.

ВЕЛИКИ ДЕЧЈИ МАСКЕНБАЛ ‘’Клавир“ Теодоре Трифуновић је победник Великог дечијег маскенбала, који је у суботу 20. јула обележио програм последње вечери овогодишњих „Мишићевих дана“. „Лутка на навијање“ Елене Томић била је другопласирана, а трећепласирани „Кукуруз“ Ђорђа Аћимовића. Најшармантнија маска је „Круела“ Маше Цветковић, најоригиналнија „Шерпа са млеком“ Јане Јовановић, најбоље маскирани васпитачи су „Симпсонови“. По традицији, победници је припао бицикл, остале награде су подељене у виду робних ваучера, док је мионички дечији бутик ''Макса'' вредносним ваучерима наградио „Лудог шеширџију“ Нине Петровић, „Пинк пантера“ Лоле Станковић и „Резанце“ Теодоре Мишић.

Бицикл за победника Пре представљања и избора најлепших маски на великој сцени на Тргу војводе Мишића, малишани су продефиловали мионичким улицама у друштву мажореткиња, УВ-денсера и маскираних аниматора.

Добитници плакета Плакете са грбом општине Мионица додељене су министру пољопривреде, шумарства и водопривреде Браниславу Недимовићу за свеобухватан допринос напретку Србије, контраадмиралу у пензији Бошку Антићу поводом 46 година научног, стручног и публицистичког рада, за постигнуте резултате и достигнућа у обављању командних, оперативних и образовних дужности, „Блиц фондацији“, односно Јелени Дракулић Петровић, генералној директорки компаније „Ringier Axel Springer Serbia”, као и Добротворној фондацији српске православне цркве „Човекољубље“ за хуманитарне и донаторске активности на територији општине Мионица.

- Лик и дело нашег најпознатијег мионичанина војводе Живојина Мишића су надалеко познати. Двадесет три године ова манифестација нас чини поноснима, а последњих неколико година смо још поноснијима. Рад, преданост и посвећеност су три главна принципа која следимо. Преданим и посвећеним радом развијамо нашу варош, чинимо је још бољим местом за живот, али и туристичком дестинацијом вредном пажње. Наш војвода се прославио за време Првог светског рата у Колубарској бици, када је изненада, неочекивано, преузимањем одговорности и мудрим потезима пораз претворио у једну од највећих победа. Данас се, исто тако, води једна од највећих битака у историји Србије. Преузимањем одговорности председника Александра Вучића и мудрим политичким одлукама наша земља је пораз претворила у победу. Победа се данас у нашој земљи слави новим путевима, новим мостовима, спортским дворанама, новим школама и вртићима, победа се данас слави новим инвестицијама и новим радним местима. На крају, ред је да се још једном подсетимо речи нашег славног војводе: „Увек је јачи један који хоће од двојице који морају“. Ја верујем да ми хоћемо и желимо да наша Мионица храбро корача напред, у развијену варош, у место које нуди прилике за нови раст и развој – рекао је први човек мионичке општине Бобан Јанковић. Манифестација је започела полагањем венаца на споменик војводи Живојину Мишићу на централном тргу у Мионици, а програм 23. „Мишићевих дана“ обележили су бројни музички концери и занимљива културна и спортска А.Ковачевић дешавања.

22

ОБРАЗОВАЊЕ

1.август 2019.г.

У ПИЛОТ ПРОЈЕКАТ „ОБОГАЋЕН ЈЕДНОСМЕНСКИ РАД”

УКЉУЧЕНЕ ДВЕ ТАМНАВСКЕ ШКОЛЕ Памбуковачки и бањански основци од септембра ће имати могућност да и у поподневним сатима остану у својим школама, где ће добијати додатну образовну подршку Од наредне школске године, ученици ОШ „Свети Сава” у Памбуковици и ОШ „Рајко Михаиловић” у Бањанима моћи ће и после часова да остану у школи, како би под назором наставника радили домаћи, бавили се спортом, музиком, заштитом животне средине, учествовали у ликовним и креативним радионицама,… Активности ће бити реализоване у склопу пилот пројекта Министарства просвете, науке и технолошког развоја, под називом „Обогаћен једносменски рад”, у који је укључено 14 образовних установа са подручја Школске управе Ваљево, од којих су поменуте две у убској општини. Оно што је посебно битно јесте да ће све секције бити бесплатне, а памбуковачки и бањански основци имаће и ручак у школи, што ће финансирати локална самоуправа. Поводом покретања овог пилот пројекта, у ОШ „Свети Сава” уприличен је састанак представника ресорног министарства са директорима 14 изабраних школа из Колубарског и Мачванског округа, које ће од септембра примењивати нови концепт једносменске наставе. Како је истакла начелница Школске управе Ваљево, Зорица Јоцић идеја је да се ученицима понуде добро осмишљене активности након редовне наставе, и то да време користе у функцији развоја.

-Пилот пројекат се односи на пружање додатне образовне подршке ученицима у школама које имају простор и могућност да у поподневним сатима ђаци остану. Дакле, редовна настава ће се реализовати пре подне, а у поподневним сатима, до 16,30 сати, деца ће моћи да се баве спортским, културним и образовним активностима, пружаће

Састанак са директорима 14 изабраних школа из Колубарског и Мачванског округа им се помоћ у учењу, затим ће се организовати излети, посете и све оно што је свакој школи специфично, јер неће све имати исти програм, појаснила је Јоцић, уз напомену да једносменска настава није обавезна за ученике. Основна школа „Свети Сава” у Памбуковици, у којој ће од јесени заживети продужени једносмени рад, има око 130 ученика, а настава се и досад организовала само у преподневној смени. Директорка школе Славица Марјановић предочава да су се готово сви ученици и њихови родитељи у анкети изјаснили за учешће у пројекту, те се радује што ће деца имати могућност да се после наставе укључују у њима интересантне активности. Д.Недељковић

УПИС У СРЕДЊЕ ШКОЛЕ

ПОПУЊЕНА СКОРО СВА МЕСТА У Техничку школу „Уб“ уписано је 170 ученика, док ће Гимназија бројати 50 ђака у првом разреду. После званичних резултата расподеле по средњим школама и образовним профилима, који су објављени 7. јула, обављен је упис у средње школе - за први уписни круг 8. и 9. јула, док је други уписни круг, за кандидате који нису уписани у првом кругу, одржан 11. јула. У Техничкој школи „Уб“, уписано је укупно 170 ученика, у оквиру шест одељења. Ове године је отворено ново одељење образовног профила Електротехничар информационих технологија (30 ученика), у оквиру подручја рада електротехнике. Веома тражен смер из истог подручја рада био је и Техничар мехатронике (30 ученика), док је из области економије, права и администрације одмах попуњено и одељење смера Финансијски техничар (30 ученика), као и образовни профили Аутомеханичар и Машинбравар, који припадају подручју рада машинства и обраде метала (по 15 ученика). У оквиру трговине и угоститељства, попуњена су места образовног профила Кувар/конобар, 26 ученика, уместо 30, због ученика који уче по ИОП-у, а једино је остало шест слободних места на смеру трговац (трогодишње образовање), које је после првог круга имало десет слободних места, па је у другом уписном кругу примљено још четворо.

- Имамо уписане ђаке из Стублина и Обреновца и то за образовне профиле кувар/конобар, пошто у Обреновцу ових образовних профила нема. Они који су из Грабовца, иако на први поглед изгледа нелогично су, у ствари, деца из Милораца, која су у основну школу ишла у Грабовац. На смеру

МАЛИ ОГЛАСИ ПРОДАЈЕ СЕ ПЛАЦ у Мургашу (3 км од Уба, код „Убског замка”), 38 ари, уз регионални пут, струја, вода, телефон, недовршен објекат од 120 метара квадратих и 200 садница лешника. Тел. 064/862-70-88

Зграда Техничке школе „Уб” и Гимназије „Бранислав Петронијевић” Информационих технологија, уписано је 22 дечака и осам девојчица, а такође је и за трговце уписано више дечака, него девојака. Међутим, у Гимназији је обрнуто - каже Зоран Бабић, директор Техничке школе „Уб“. Гимназија „Бранислав Петронијевић“, која је општег типа, после првог рока, уписала је 45 ученика, а још пет ученика уписано је после другог круга. Ове године, само десетак дечака се определило за Гимназију. Има уписаних дечака из Ваљева, који су по трећој или петој жељи, са нешто нижим бодовима, изабрали убску Гимназију. Техничку школу „Уб“ већином су уписали дечаци, јер су девојчице, због недостака смерова који би њима били актуелни, одлазиле на страну, у Београд или Ваљево, уписавши медицинске или пољопривредне школе, а неколико ученика уписало је и одељења за таленте или музичку школу.

- У Гимназији су сви предмети заступљени као и до сада, не мења се готово ништа. Постоји један час више, везан за изборне предмете. Оно што деци представља проблем је латински језик, који до сада нису учили али, он се учи из почетка, тако да деца која хоће и која желе, могу врло лако да га савладају. Организујемо и допунску наставу – рекао је Мирослав Ђунисијевић, директор убске Гимназије. Д.К.

КУЛТУРА

1.август 2019.г.

23

ГРАДСКА БИБЛИОТЕКА И МУЗИЧКА ШКОЛА ОРГАНИЗОВАЛЕ

ПОЕТСКО ВЕЧЕ „ГЛУМЦИ ПЕСНИЦИ” Глумац Небојша Илић рецитовао стихове познатих глумаца – Павла Вуисића, Зорана Радмиловића, Љубише Бачића, Шекспира и Молијера Познати глумац Небојша Илић Циле, којег смо радо гле д а л и у уло г а ма М а н ул а ћ а , А г е А г а н л и ј е , Б о ш к а Симоновића „Дунстера“ и Ивана Здравковића, гостовао је 9. јула на Убу, у сали Музичке школе „Петар Стојановић“, казивавши поезију својих старијих колега Павла Вуисића, Зорана Радмиловића, Љубише Бачића, као и Шекспира и Молијера. У оквиру поетске вечери под називом „Глумци песници“, Небојша је рецитовао мало познате стихове које су писали глумци, од којих многи никада нису објављени.

- Пре много времена, дошавши у Атеље 212, упознао сам све те велике глумце, који су тада играли, између осталог и Љубишу Бају Бачића. Тада сам сазнао да он пише песме, да постоји његова награђена књига песама „Стена гологлава“. Био сам фасциниран њом, нисам могао да верујем да човек толико генијално пише. Онда сам наишао на песме Павла Вуисића и Зорана Радмиловића. Када сам се сетио да су Молијер и Шекспир били глумци, то ми је било врло занимљиво, као феномен. Дуго се то кувало у мени и сада идем и говорим поезију коју су писали глумци. Ми стално говоримо туђе мисли и речи, прихватамо их као своје, а ово је нека интима. Најчешће нису писане да их неко чита. Заиста, овако

Небојша Илић говори стихове познатих глумаца квалитетних песама које су писали глумци нема баш много – објаснио је Небојша Илић. У писању песама се није опробао, а каже да је чуо како је један духовник рекао да сви треба да пишемо поезију до двадесете године, а онда све да бацимо. Небојшу Илића, осим на Убу, гледала је публика у 20 градова. Д.К.

СЛАВА УБСКОГ ЦРКВЕНОГ ХОРА И ЦРКВЕ КРСТИОНИЦЕ

У СЛАВУ ПРЕСВЕТЕ БОГОРДИЦЕ ТРОЈЕРУЧИЦЕ Верници у Тамнави поштују и воле Пресвету Богородицу Тројеручицу. Убски црквени хор, ближи се јубилеју 130 година од настанка. Слава цркве Крстионице и убског црквеног хора „Пресвета Богородица Тројеручица“ прослављена је у четвртак, 25.јула. Уочи празника веома поштованог међу верницима у Тамнави, а и шире, служено је празнично бденије. Светом Божанственом Литургијом и освештавањем жита и славског колача, у порти Храма Христа Спаситеља, уз певање црквеног хора, прослављен је спомен на чудотворну икону која се чува на Хиландару, а чија верна копија се, од деведесете године XX века, налази у Храму Светог Саве. Свету Литургију служио је Архијерејски намесник тамнавски протојереј Станиша Ђокић, уз саслужење протонамесника Владимира Терзића и осталих свештених лица тамнавског намесништва.

- Пресвета Богородица Тројеручица и њена икона, веома је поштована овде код нас у Убу и Тамнави. Од 13. до 16. марта 1999. године, када је у Србији било веома тешко, страдално време, верна копија Пресвете Богородице Тројеручице нас је посетила. Од тог четвородневног боравка у убском Храму Освећење жита и резање славског колача Вазнесења Господњег, оставила је заиста дубок печат, радост и потребу у душама верујућег народа Тамнаве и Уба. Сваког четвртка, од 2011. године, служи се и Акатист пред иконом Пресвете Богородице Тројеручице у нашем Храму. Црква, миру, прослављамо – објаснио је јереј Александар Мандарић, хагијазма, посвећена је управо спомену Пресвете Богородице духовник убског црквеног хора. Црква Крстионица веома је специфична и несвакиТројеручице, чији празник, ево данас, у радости, љубављу и дашња. Осликана је 2000. године, пре почетка осликавања великог Саборног Храма, од стране руског уметника Николаја Мухина. У овој црквици, пројектанта др Предрага Ристића, NA NOVOJ LOKACIJI налази се камена крстионица из старе цркве, која је намењена - STADION FK JEDINSTVO за свечане прилике крштења деце и одраслих. Благословом Његовог Преосвештенства г. Милутина, хор при убском Jela po poruxbini: Храму, понео је име „Пресвета Богородица Тројеручица“. Од - RIBQA I JUNE]A ^ORBA 1. јануара ове године, улогу духовника хора, преузео је јереј, отац Александар Мандарић.

- PREBRANAC - У јулу 2021. године, навршава се 130 година од првог - POSNA I MRSNASARMA помињања убског црквеног хора.То је велики јубилеј. У току и JELA SA RO[TIQA после Првог светског рата, имамо записе да је црквени хор био заиста активан. После Другог светског рата хорско појаDOSTAVA TOPLIH Ub ње у потпуности престаје, а ту улогу преузимају богомољци.

OBROKA ZA FIRME Након 65 година паузе, 2005. године, хор убске цркве се обнаKOLA^I I TORTE вља. Протојереј, отац Станиша Ђокић, био је први духовник 064/47-44-865 хора и његова заслуга је немерљива. Од ове године, духовник PO PORUXBINI хора сам ја, а хором руководи Тамара Ристић Тешић, профеUvek sve`a riba ({aran - pastrmka) сор музичке културе – рекао је јереј Александар Мандарић. Хор броји око 25 чланова, а сваке године нови полаRestoran Ribarnica (Zeleni pijac) зници су добродошли. Учешће хора је приметно, првенствено на литургијама и богослужењима, као и на осталим духовним 014/411-989 014/414-210 академијама и свечаностима. Д.Капларевић

24

МАРКЕТИНГ

1.август 2019.г.

СРЕДЊА ЕКОНОМСКО-ПОСЛОВНА ШКОЛА ул. Карађорђева 14 ШАБАЦ Адреса: (код главне поште)

ДРУГА ТЕХНИЧКА ШКОЛА ШАБАЦ III степен 1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

тел. школе: 015/348-829 моб: 065/69-57-196

Грађевина

зидар – фасадер армирач – бетонирац тесар керамичар – терацер – пећар декоратер зидних површина сртаклорезац хидрограђевинар руковалац грађевинском механизацијом монтер суве градње

Будите испред осталих! Завршите средњу школу по програму Министарства просвете Србије на европски начин Упис кандидата обавља се: радним даном суботом од 11 до 18 h од 10 до 14 h

IV степен 1.

2.

3.

4.

www.sepsab.edu.rs

- Редовно школовање - Ванредно школовање за лица старија од 17 година стицање знања услов уписа: - завршена основна школа или - започета било која средња школа - Преквалификација - Доквалификација услов уписа: завршена било која средња школа 3. и 4. степена - Специјалистичко образовање у једногодишњем трајању услов уписа: завршена средња школа и 2 године радног искуства

грађевински техничар за високоградњу грађевински техничар за нискоградњу грађевински техничар за хидроградњу образовни профил извођач инсталатерских и завршних грађевинских радова СА ДИПЛОМОМ ОВЕ ШКОЛЕ ЛАКШЕ ДО РАДНЕ ДОЗВОЛЕ У РУСИЈИ, НЕМАЧКОЈ И ОСТАЛИМ ЗЕМЉАМА ЕУ

СПЕЦИЈАЛИСТИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ (V СТЕПЕН) ГРАЂЕВИНА услов уписа одговарајућа средња школа и 2 године пословног искуства ГРУПА МАЈСТОРИ ЗА ОБРАЗОВНЕ ПРОФИЛЕ 1. зидар мајстор 2. тесар мајстор 3. армирач мајстор 4. бетонирац мајстор 5. изолатер мајстор 6. грађевински керамичар мајстор 7. молер – фарбар мајстор 8. грађевински гипсар мајстор 9. мајстор за кућне водоводне и канализационе инсталације 10. мајстор за грађевинску механизацију

ПРОФИЛ ЗА ГРАЂЕВИНСКЕ ПОСЛОВОЂЕ 1.

2.

3.

4.

пословођа за високоградњу пословођа за нискоградњу и хидроградњу пословођа за грађевинску механизацију пословођа за грађевинска постројења

ПРОФИЛ ЗА ГРАЂЕВИНСКЕ ТЕХНИЧАРЕ 1. грађевински техничар специјалиста за префабриковано грађење 2. грађевински техничар калкулант 3. грађ. техничар специјалиста за водовод и канализацију 4. грађевински техничар специјалиста за архитектонске и просторне планове

Општинска управа општине Владимирци – Одељење за урбанизам, грађевинарство и инспекцијске послове, на основу члана 10став 1. Закона о процени утицаја на животну средину („Сл. гласник РС“, бр.

135/04, 36/09), објављује:

ОБАВЕШТЕЊЕ Обавештавамо јавност да је Митровић Филип из Јазовника овом Одељењу поднео захтев за одлучивање о потреби процени утицаја на животну средину за пројекат Економски објекат – стаја за стоку (тов говеда 25 ком.), на к.п. 887 КО Јазовник, Општина Владимирци. Заинтересовани органи, организације и јавност ближи увид у податке могу извршити у Одељењу за урбанизам, грађевинарство и инспекцијске послове Општинске управе општине Владимирци, ул. Светог Саве бр. 34, сваким радним даном почев од 1.08.2019. до 11.08.2019. године у времену од 8,00 до 9,30 часова. Заинтересовани органи, организације и јавност, своје мишљење о обавештењу поводом поднетог захтева, достављају овом Одељењу, у року од 10 дана од дана објављивања у писаној форми, преко „писарнице“ органа Општинске управе општине Владимирци. ОДЕЉЕЊЕ ЗА УРБАНИЗАМ, ГРАЂЕВИНАРСТВО И ИНСПЕКЦИЈСКЕ ПОСЛОВЕ

ЧИТУЉЕ - СЕЋАЊА

1.август 2019.г.

29.07.2019.г. навршавају се две године од смрти моје драге маме

25

26.јула 2019. г. навршава се пет година од смрти нашег драгог

ТОМИСЛАВА ПАРИПОВИЋА (1936 – 2019) Твоја племенита душа, велико срце и частан живот, заслужују да те доживотно памтимо и волимо...

СПОМЕНКЕ ЛЕОНТИЈЕВИЋ (1936 - 2017)

Изгубила сам дивну мајку, првог и правог пријатеља

Супруга Олга и син Василије са породицом

Ћерка Весна 29.07.2019.г. навршавају се две године од смрти моје маме и супруге

9.08.2019. г. навршава се 11 година од смрти нашег драгог

ИН МЕМОРИАМ

СПОМЕНКЕ ЛЕОНТИЈЕВИЋ

СЛОБОДАНА БОБЕ МИЛОШЕВИЋА

СТАНА КРСМАНОВИЋ (2017 – 2019)

(1936 - 2017) Чувамо успомену на тебе, твој лик, доброту у љубав коју си нам даровала. Знала си колико смо те волели, али нећеш сазнати колико нам недостајеш

Ћерка Весна и супруг Дамњан

СЕЋАЊЕ

ДУШАН МАТИЋ КАРЕЛИ (1978-1999) У срцу туга, на гробу тишина, а у дому нашем велика празнина. Не видимо ти очи и не чујемо глас, али осећамо да си ту између нас. Заувек у нашим срцима... Мајка Стоја, сестра Данијела, зет Славиша и сестрићи Душан и Катарина

(1989 – 2008) Чувамо те у мислима и нашим Време пролази, али си срцима јер вољени не умиру са нама и даље док живе они који их воле. у мислима и сећањима, Твоји:мајка Десанка и сестре Биљана и Ивана по племенитости и љубави... Породица са породицама 1. 08.2019.г. навршило се 20 година откако нас је напустио наш школски друг

ДУШАН МАТИЋ КАРЕЛИ (1978-1999) И даље живимо у неверици да нам те је судбина отела... и даље се сећамо твоје доброте, енергије и увек веселог лика... и даље чувамо успомену на тебе и не дамо те забораву... Твоји школски другови

26

ЧИТУЉЕ - СЕЋАЊА

1.август 2019.г.

Последњи поздрав

ИН МЕМОРИАМ

МИЛАДИН ДРАГИЋЕВИЋ МИКАЋ (1957 – 2019)

Чича МИЛАДИНУ Чуваћемо, заувек, сећање на тебе и бити поносни што смо те имали... Ирена, Милош, Милан и Аца

За нас који те волимо, биће тешко живети без тебе. Поносни смо што смо те имали. Сећање на тебе остаће заувек. С љубављу: Супруга Весна, син Марко, ћерка Александра и унук Сава

Последњи поздрав драгом пријатељу

МИКАЋУ Част и привилегија је било, имати те за пријатеља... Зоран, Биљана и Данило Шипчић 22.07.2019.г. навршиле су се 22 године од смрти

ПОГРЕБНА ОПРЕМА ВЕЛИМИРА ВЕЉЕ ЂУРИЋА (1948 – 1997) Заувек у нашим срцима Син Пеђа, ћерка Слађана и супруга Рада

КОНТАКТ ТЕЛЕФОНИ: 064/81-98-563 и 014/411-022

С поштовањем КЈП „Ђунис”

ЧИТУЉЕ - СЕЋАЊА

СЕЋАЊЕ

1.август 2019.г.

19

С Е Ћ А Њ Е 17.07.2019.г. навршила се година 19.12.2019.г. навршиће се 15 година од смрти наше драге мајке и баке од смрти нашег драгог оца и деке

МИЛОРАД НИКОЛИЋ (1965 - 2019) Утехе нема, а заборав не постоји за оне који те искрено воле. Док живимо, ти ћеш живети са нама. Твоји: супруга Милена, син Иван и ћерка Ивана 22.07.2019. г. навршило се шест месеци од смрти наше драге

ДАНИЦЕ ЛУКИЋ

(1936-2018) (1932-2004) Пролазе дани, а сећање остаје вечно... Заувек ће вас памтити и волети Ваше ћерке Милена и Милица са породицама

ЗАХВАЛНИЦА Захваљујем се ФК „Јединство“из Уба, ФК„Радник“ из Уба, као и Убским ветеранима на пажњи коју су учинили приликом сахране мога сина

СТАНЕ МИЈУШКОВИЋ У срцу те носе и чувају од заборава Твоји најмилији: супруг Славко и син Радован са породицом 22.07.2019. г. навршило се шест месеци од смрти моје мајке

СТАНЕ МИЈУШКОВИЋ Мајко, нисам могла да те сачувам од смрти али од заборава хоћу. Увек ћеш бити у мојим мислима. Твоја ћерка Гордана са породиицом

ВЕСЕЛИНА ЛУКИЋА

ЗВЕЗДАНА ЗЕКЕ ИВКОВИЋА Много вам хвала за све... Отац Миладин Ивковић

СЕЋАЊЕ

БОРИВОЈЕ ЈОВАНОВИЋ Увек ћемо га се сећати и увек ћемо га волети Свом вољеном оцу од сина Славише, супруге Славице, унука Милоша и снахе Снеже

5.08.2019г. навршава се шест месеци од смрти

МИЛЕНЕ ЈОВАНОВИЋ Време пролази, а бол је све већи Твоји најмилији 23.07.2019.г. преминула је наша драга

ВИНКА СТОЈАНОВИЋ (1972 – 2019) Чуваћемо успомену на твој драги лик и вечно га носити у нашим срцима... Супруг Драган, син Небојша, снаха Милица, унука Ива и ћерка Невена

28

СПОРТ

1.август 2019.г.

1. АВГУСТА ПОЧИЊЕ МЕМОРИЈАЛНИ ТУРНИР У МАЛОМ ФУДБАЛУ "ДУШАН МАТИЋ-КАРЕЛИ”

ДВЕДЕСЕТ ГОДИНА ТРАДИЦИЈЕ Турнир "Душан Матић- Карели" ове године слави вредан јубилеј- сада већ далеке 2000. први пут су Душанови пријатељи организовали турнир у част настрадалог фудбалера Јединства и студента ДИФ-а, а богата традиција наставља се и овог лета- 1. августа на Школарцу почеће 20. смотра мајстора малог фудбала, тога дана биће тачно 20 година откако нас је прерано напустио увек насмејани момак са тек навршеном 21-ом годином... Екипе ће сачекати реновирани рукометни терен на Школарцу, бетон је замењен модерним тартаном, освежене су трибине, па ће опет на стотине Убљана и људи из околине моћи да уживају у лепом амбијенту на Карелију. Трофеј ће бранити обреновачка екипа и двоструки узастопни победникКМФ Палеж, уплата за сениорски део турнира била је 8.000 динара, а организатори су најавили прилично високу награду од 200.000 динара која би требала да привуче и екипе из Лајковца, Ваљева, Обреновца, Лазаревца... Предвиђена је и већ устаљена шема турнира- јуниорска, ветеранска и конкуренција полетараца, а најављено је да ће се мечеви играти сваке вечери, уколико време то дозволи.

ОДРЖАН 41. ИВАЊДАНСКИ ТУРНИР У МАЛОМ ФУДБАЛУ У РАДЉЕВУ

ОБРЕНОВАЧКИ "КУМОВИ" БЕЗ ПРЕМЦА Нови шампиони Ивањданског турнира су Кумови, момци из обреновачког краја, добро познати убским љубитељима малог фудбала. Предвођени најбољим играчем и стрелцем (11 голова) Жељком Грујичићем, Обреновчани су у финалу савладали ваљевске Галактикосе, најпријатније изненађење турнира, са 3:1 и освојили новчану награду од 50.000 динара. Пораженима у финалу остаје утеха од 10.000 динара и награда за најбољег голмана турнира Бојана Арсеновића, уз комплименте за одличан отпор, ипак, најквалитетнијој екипи турнира. У финалу су били очекивани и браниоци трофеја и вишеструки победници- Хепи Стар, предвођени Луком Синђићем, Благојевићем, Симићем..., али су им планове покварили момци из Ливадице који су их савладали са 2:1 у четвртфиналу. Домаћа екипа Галакси такође је заустављена у четвртфиналу, након пенала испали су од Палежа, па финални меч није имао локал-патриотски набој за стотинак гледалаца који су пркосили не баш идеалном времену почетком јула.

Реновирани рукометни терен на Школарцу Условно речено домаћа екипа Карели после два пораза у финалима најавила је драстично подмлађивање, поново ће ту бити добро познате екипе Убске легенде, Галакси, Спартанс Џим, Брат..., а гледаоце ће обрадовати повратак екипе која је обележила рану историју турнира- Гуњевац-продукт. Чека нас две недеље доброг малог фудбала, а и много више од тога, јер је турнир "Карели" увек био омиљено место за Убљане, чак и оне којима лопта није у првом плану... Б.Матић

АКТУЕЛНОСТИ ИЗ КОЊИЧКОГ СПОРТА

КАЛИНА ЛЕЈДИ И КРАСИВА ОСВЕТЛАЛЕ ОБРАЗ И Торино Хил у доброј форми Одличан наступ забележила су домаћа грла 21. јула у Шапцу у трци дана- Меморијал Краља Александра. Трка која има други најјачи наградни фонд у Србији (1.000.000 динара), донела је изузетно узбудљив финиш у којем је славила гошћа из Мађарске- Келн, иначе из босанске штале Интергај која већ пету годину за редом слави у овој престижној трци. Само дужину за њом, у циљ је стигла Калина Лејди породице Вујковић, наравно са легендарним Тиком у седлу, и тако освојила вредних 250.000. За похвалу је и одлично трчање Красиве из штале Маторчић, мађарски џокеј Иштван Козма стигао је дужину иза Тике Вујковића и освојио 150.000 динара за треће место.

Млађa категорија ФК Рудар (Радљево)

Победа Торино Хила у Шапцу

Заправо, време је било и једини фактор који је задао муке организаторима. Киша је спречила да се турнир заврши када је планирано- на Ивањдан 7. јула, па је финале пролонгирано за четвртак 11. јул. Одржано је традиционално такмичење у спремању рибље чорбе где је тријумфовала Тања Мимић-Пеладић, а подмлађена екипа организатора на челу са Милошем Радовићем, Бошком Аћимовићем, Николом Радићем..., показала је да је спремна да преузме у руке традицију која траје већ четири деценије. Да се у Радљеву брине и о млађим нараштајима, потврдила је и ревијална утакмица млађих категорија Рудара и вршњака из Кртинске, па је са Ивањданског турнира послато пуно лепих вибрација и поред превртљивог времена... Б.Матић

Радује и све боља форма Торино Хила- после другог места у Београду 14. јула, грло Александра Ашковића оборило је рекорд на 1000 метара у трци "Церски марш супер спринт". Вујковић је штоперицу зауставио на 57,0 и освојио прву награду од 100.000 динара у ЛИСТЕД трци. Огон није могао боље од 4. места у "Шабачкој миљи", док је ван награда остао Гордон петим местом у "Меморијалу Драган-Кића Поповић". Криптон Драгана Љубомировића може се похвалити 2. местом у Пожаревцу 7. јула у трци "Пехар КД Кнез Михаило", док је Гордон завршио 4. у трци "Петар Урошевић" са Кристијаном Њезијем у седлу.

ТРКЕ У ВРЕЛУ Празник Огњена Марија (30. јул) је по традицији привукао велики број љубитеља коњичких трка у Врело, организатори су организовали 4 галопске трке- Општина Уб, ЗЗ Трлић, ФК Врело спорт и трку дана Куп Тамнаве, а о резултатима и атмосфери са врељанског хиподрома читаћете у наредном броју. Б.Матић

ФУДБАЛ

1.август 2019.г.

29

УБСКИ СРПСКОЛИГАШ У СРЕДИШЊОЈ ФАЗИ ПРИПРЕМА

ПОЗИТИВНЕ ВИБРАЦИЈЕ СА ШЕПКОВЦА - Јединство- Прва искра 4:0, Кабел- Јединство 1:2, ТЕК-Слога- Јединство 1:3. - До почетка сезоне ривали ИМТ, БСК из Борче, Шумадија из Шопића и Раднички из Обреновца.

- Зоран Радојичић имао краћу паузу због болести, Јолачић, Петровић и Јовичић лакше повређени. Не мењају навике црвено-бели ни у припремном периоду- како су окончали прошлу сезону, тако су започели и летње тестове- победнички. Прву проверу Обрадовићеви пулени имали су против Прве искре из Барича, дојучерашњи српсколигаш је пружио јак отпор у првој фази меча, али су врло брзо спремност и квалитет Убљана дошли до изражаја. "Првенац" је уписао Данило Јовичић, појачање из чешке Локомотиве, рутински је погодио мрежу са "петерца" након повратне лопте Зорана Радојичића. Син бившег нападача Јединства Филипа показао је и да добро изводи корнере, Сајић је био доминантан у скоку и главом дуплирао предност. У наставку се у лепом светлу приказао крилни тандем новајлија Петровић- Гавровић, бивши омладинац "романтичара" је искористио пас високог Гавровића за трећи гол Јединства, да би тачку на добру премијеру црвено-белих ставио Милановић главом након корнера Милоша Петровића. Најјачи тест у припремном делу, барем по рејтингу ривала, био је на СЦ "Вујадин Бошков" у Новом Саду где је црвено-беле угостио нови прволигаш Кабел. Није се на терену видела разлика у рангу, а Синиша Јолачић је у раној фази меча крунисао лепу акцију Николе Радојичића и Милановића. У свим сегментима игре, Убљани су парирали Новосађанима, а Кабел је поравнао три минута пред крај мајсторијом Кочовића из "слободњака". Ипак, Данило Јовичић је у последњим секундама меча био сконцентрисан да казни грешку у дефанзиви Кабела,обишао је голмана и искоса са десне стране одмереним ударцем донео победу гостима- 1:2. У Великим Црљенима по први пут се Милош Обрадовић суочио са озбиљнијим кадровским проблемимаЗоран Радојичић је због болести пропустио читаву недељу, а

Данило Јовичић

Петар Гавровић

лакше повреде доживели су "бонуси" Синиша Јолачић и Милош Петровић, као и стрелац на прва два меча Данило Јовичић. Ипак, захваљујући потенцијалном појачању, искусном Ненаду Срећковићу, није било проблема у игри Убљана, а сарадња са искусним интернационалцем највише је пријала Игору Милановићу који је два пута погодио мрежу ТЕКСлоге. Већ на полувремену било је 3:0 захваљујући одличном "слободњаку" Срећковића, а домаћин је у наставку успео само да ублажи пораз преко Николића. У среду су црвено-бели на свом стадиону одмерили снаге са ИМТ-ом, а до краја припрема играће са српсколигашима БСК-ом из Борче и Радничким из Обреновца, као и против зонаша Шумадије из Шопића. Конференција клубова заказана је за 6. август у Краљеву, а већ 17. августа почиње нова српсколигашка сезона на "Западу", повећаном на 18 екипа. Б.Матић

ФУДБАЛСКА ПАУЗА ОКОНЧАВА СЕ 17. АВГУСТА

РАДНИК У ФОКУСУ, АНЂИЋ НА КЛУПИ БРЕЗОВИЦЕ Иако је сезона купања на базенима у пуном јеку, већина фудбалера убске општине се увелико купа у зноју и припрема за ново првенство које ће, изузев у општинској лиги, почети 17. августа. О актуелностима у Јединству редовно се информишете на страницама нашег листа, а лето је било врло интересантно у убским зонашима. Врело спорт се одлучило да "упумпа свежу крв" у екипу, а доласци везиста у најбољим годинама Бранковића, Блажића и Којића гарантују да тим Милоша Гаврића очекује место у горњем делу табеле. Брезовчани су се одлучили за храбар корак- подмлађивање екипе, стигло је доста момака који су прошли школу Јединства, а млади тренер Жарко Анђић се прихватио задатка да уведе у мирну луку екипу коју ће и даље предводити неумољиви голгетер Гошић, проверени везиста Радосављевић, одлични штопер Павић... У Окружној лиги Колубаре, пажња је усмерена на Школарац где је стигао велики број квалитетних играча, предвођених Панићем, Пурешевићем и Брадоњићем. Бивши фудбалер Јединства Александар Ашковић се прихватио задатка да са клупе поведе Радник ка самом врху табеле, а у горњем делу треба поново очекивати и Трлић. За остале окружне лигаше са наше територије не може се рећи да им цветају руже, требаће доста труда да се оформе конкурентни тимови или је прецизније рећи колико буде пара- биће и

толико музике у Туларима, Тврдојевцу, Бањанима и Совљаку. Паљуви су пропустили велику шансу да се у баражу докопају Окружне лиге Колубаре, али су и наредне сезоне озбиљни кандидати за прво место у МОФЛ "Исток". Уз раме њима наћи се сигурно и Чучуге, а биће јако интересантно видети могућности новајлије Звиздара који се озбиљно појачао. Врело и Гуњевац преселили су се у најнижи ранг такмичења, лига ОФС Уб требало би да стартује 24. августа, а дилема је да ли са 14 или 15 Жарко Анђић тимова, с обзиром да је још неизвестан статус Слоге из Лончаника. Стрелац из Кожуара је најавио да се неће такмичити, а уз придошлице из Међуопштинске лиге, фаворите треба тражити у Омладинцу, Докмиру и евентуално Стубленици. Б.Матић

30

СПОРТ

1.август 2019.г.

УБСКИ БАСКЕТАШ ПРОМЕНИО ЕКИПУ У НОВОЈ СЕЗОНИ

ИВАН ПОПОВИЋ У БАСКЕТАШКОЈ ЕЛИТИ Популарни Жућа налази се на 24. месту најбољих играча света у овом све популарнијем спорту Баскет "3x3" је спорт чија популарност константно расте, о томе сведочи и чињеница да је уврштен у олимпијску породицу спортова, а на ранг-листи мајстора баскета високо се котира и име Убљанина Ивана Поповића. Популарни "Жућа" је после три успешне сезоне у екипи Олимпа, овог пролећа приступио екипи Врбаса (екипа је заправо из Новог Сада, али је име већ заузето), а пролазно време на пола сезоне сведочи да је убски снајпериста направио прави потез. У тиму су га сачекали Данило Мијатовић, добро познат љубитељима кошарке из Радничког из Крагујевца, такође бивђи кошаркаш Страхиња Стојачић и Марко Бранковић, а период уигравања није дуго трајао. Врбас је са два освојена турнира у Румунији и три у Србији направио одличну увертиру за "челенџер" у Липику (Хрватска), а тамо су Поповић и другови бриљирали и дошли до првог места победом над словеначким Крањом у финалу (трећи Поповићев освојен "челенџер" у каријери). Донело им је то пут на "мастерс" у Саскатун (Канада) и лепих 15.000 долара, а тамо су савладали земљаке из Лимана у четвртфиналу (4. на свету) и Амстердам у полуфиналу (2. на свету). На жалост, није остало довољно снаге за финале са Пираном (21:15 за Словенце), али је Врбас остварио највећи успех и пробио се у првих осам на светској ранг-листи, уз не баш занемарљиву утеху од 20.000 долара за друго место: - Одлично сам се уклопио са новим саиграчима, доминантан играч под таблом као што је Мијатовић пуно је и мени олакшао игру, а пред нама су тек прави изазови. Очекује нас Куп Србије на Златибору, а потом и "челенџери" у Риги (Летонија), Љубљани, Кини и Јужној Кореји. Тренирамо у Новом Саду два пута дневно, а циљ је да се пласирамо на завршни "мастер" у Лозани. Изузетно је напорно, беспрекорна кондиција се подразумева, тако да смо ангажовали стручњака који брине о нашој спремности. Жао ми је што смо наступ у Београду окончали поразом у четвртфиналу од Риге, али већ сада могу да кажем да играм најбољу сезону у каријери и да сам преласком у Врбас

Иван Поповић (са лоптом) направио прави потез- каже момак који се налази на 24. месту најбољих играча света у овом све популарнијем спорту, а ко је недавно пратио турнире на Арени или Спорт клубу, могао је да се увери да је наш "Жућа" постао један од најатрактивнијих баскеташа планете... Б.Матић

ОДБОЈКА

1.август 2019.г.

31

УБСКЕ ОДБОЈКАШИЦЕ ОД 5. АВГУСТА ПОНОВО У СТРОЈУ

ТИМ СКЛОПЉЕН - АМБИЦИЈЕ РАСТУ !

- Подижемо амбиције барем за степеник више, циљ је да не страхујемо за опстанак и да изборимо пласман међу шест најбољих екипа у Србији. Имамо довољно квалитетан играчки кадар, остаје нам да вредно радимо- истиче Маријана Боричић, тренер ЖОК Уб. За разлику од већине својих колега из суперлигашког друштва, тренер Уба Маријана Боричић већ има јасну слику о играчком кадру који ће ући у нову сезону. Управа клуба одрадила је одличан посао у летњој паузи- дрес ЖОК Уба задужиле су "средњак" Александра Глигорић (Клек МД Зрењанин), коректор Јелена Вулин (Јединство Стара Пазова), техничар Катарина Лукић (ТЕНТ), средњи блокер Аница Кутлешић (Железничар Лајковац) и "либеро" Сања Ђурђевић (Динамо Панчево), а све љубитеље одбојке обрадовала је вест да је проверени примач Милица Безаревић продужила сарадњу са убским суперлигашем: - Увек је добро када од првог дана имате екипу на окупу, од 5. августа почињемо припреме, а базични део обухвата две недеље рада на Убу и 10 дана на Копаонику. После тога, у плану су пријатељске утакмице и учешће на турнирима, а имамо идеју да и ми будемо домаћини једног турнира који ће

Александра Глигорић

Јелена Вулин

окупити четири екипе. Првенство почиње 5. октобра, тако да имамо сасвим довољно времена да се добро спремимо- каже селектор јуниорске репрезентације Србије. Уз најављене одласке, десио се и један непланиран, али најлепшим могућим поводом. Соња Каришик које је бриљирала и ове сезоне, по други пут постаће мајка и неће моћи да се стави на располагање Маријани Боричић, али то не мења амбиције Убљанки у другој суперлигашкој сезони: - Подижемо амбиције барем за степеник више, циљ је да не страхујемо за опстанак и да изборимо пласман међу шест најбољих екипа у Србији. Имамо довољно квалитетан играчки кадар, остаје нам да вредно радимо, мада ћемо и ове сезоне имати 3-4 играчице које могу да тренирају једном дневно. То није никакав алиби, управа се побринула да имамо иделане услове за рад, тако да очекујем пуно радости за убске навијаче у новој сезони- оптимиста је Обреновчанка на клупи ЖОК Уба.

Катарина Лукић

Аница Кутлешић

Сања Ђурђевић

Miloša Selakovića (pored ubskog Obdaništa)

660 eur/m² + PDV Za prvu nekretninu povraćaj PDV-a Ključ u ruke

Lokali od 45 m² i 200 m² Stanovi od 30m², 48m², 53m², 58m², 62m², 64m², 78m² i 86m²

- Toplotna izolacija - Etažno grejanje na pelet (mogućnost el.kotla) - Sigurnosna vrata - PVC stolarija sa spoljnim roletnama - Sobna vrata (masiv štok- čamovina, plot furniran hrast, bajc beli mat) - Podovi: bambus parket u sobama, granitne pločice u kuhinji, hodnicima, kupatilu i na terasama - Kupatila: tuš kada sa kabinom ili kada, monoblok, ogledalo sa komodom i umivaonikom - Priključak za klimu - Parking mesto za svaki stan