Page 1

OPÅ TINSKA NARODNA BIBLIOTEKA OPOVO

DECEMBAR 2016


Opš nska narodna biblioteka Opovo, Borisa Kidriča 8, Opovo e - mail:kulturnicentar16@gmail.com, facebook: Kulturni Centar Opovo autor publikacije: Čeda Vučković priprema: Zoran Lazić štamparija: Dedraplast, Beograd raž: 200 primeraka godina: 2016


VIS APOLONI 1966

SVE JE POČELO SA APOLONIMA Zvanično rođenje rock'n'rolla u našoj opš ni vezuje se za opovačke Apolone i njihov prvi nastup na takmičenju pevača i vokalno instrumentalnih sastava u biskopskoj sali Doma kulture u Opovu na Dan mlados 25. maja 1966. godine. Tom događaju su prethodila neka dešavanja koja su uslovila da se nova muzika „zaljulja“ u Opovu. Početkom šezdese h (prošlog veka) na domaćim top listama vladaju šlageri i tada veoma popularne meksičke pesme. Među m, oko grupe tadašnjih nejdžera stvara se krug ljubitelja novog muzičkog pravca, a kao i u većini manjih mesta, studen i srednjoškolci su vesnici novih ideja i promena. Odlazak u Beograd na školovanje presudno je u cao na ove mlade ljude. Pored čuvenog Radio Luksemburga, gde su se mogli ču aktuelni svetski hitovi, Beograd je pružao niz drugih mogućnos , pre svega nabavku ploča i odlaske na koncerte rok sastava. Opčinjeni novim zvukom prvu opovačku rok grupu osnivaju Mita Đukić – Grga (solo gitara), Slavko Mihajlov – Sakala (bubnjevi), Steva Verle (ritam gitara) i Ivan Sič (ritam gitara i vokal), a sastav nazivaju VIS Apoloni. Ubrzo im se pridružuje Mile Božilović (bas), tako da je prva postava kompletna. - Beograd je bio za nas muzičko hodočašće, priseća se Mita Đukić. Steva (Verle) je imao svoj stan u Beogradu, mada sam i ja na početku školovanja stanovao u

Beogradu ali kada sam naređao slabe ocene roditelji su me ekspresno vra li u Opovo. Išli smo na sve koncerte – Džentlmeni, Siluete, Elipse, Dinami , velika gitarijada na Sajmištu, a posebna poslas ca su bile ma ne igranke u Domu omladine. Kad zadocnimo spavali smo kod Steve u stanu ili se peške vraćali kući. Prvu električnu gitaru kupio je Steva Verle, nedugo za m i Mita Grga. Najveći problem sa instrumentom je imao Sakala jer tada ni jedan roditelj nije želeo da mu dete bude „dobošar“, posebno ako je još i student. Rešenje se ipak našlo jer je mladim rokerima u susret izašao tadašnji direktor Doma kulture „Olga Petrov“ Velibor Stefanović. Apoloni su na korišćenje dobili komplet bubnjeva, prostoriju za vežbanje i svaku drugu pomoć od strane direktora ove ustanove, koji je očigledno imao sluha za nove tendencije. Na njihovom, već pomenutom prvom nastupu, neiskustvo i trema naterali su Grgu da obeleži note na vratu gitare, među m, bez obzira na neiskustvo, Apoloni su sa pesmom Paint it black (The Rolling Stones) osvojili drugo mesto. Prema sećanju aktera ove manifestacije, atmosfera je bila vrela kao i na velikim koncer ma, gde su mladi svoje favorite ispra li na nogama plešući i pevajući, a bilo je i čuvenog vrtenja sakoa iznad glava.

ROCK&ROLL U OPOVU


SENKE I DRAGAN BRATIĆ Pored Apolona tog dana su nastupale i Senke, takođe grupa iz Opova. Idejni osnivač je bio nastavnik muzičkog Branislav Simić, a grupu su sačinjavali Duško Ločki (solo gitara), Vlada Josimov (bas), Jovica Đorđević – Rovac (gitara), Stevica Šijak (gitara), Mirko Ločki (gitara) i Steva Mažing (bubnjevi). Njihov repertoar se uglavnom sastojao od kompozicija popularnih engleskih grupa Shadows i The Beatles, ali nažalost nisu dugo potrajali tako da nisu ostavili dubljeg traga na lokalnoj rok sceni. Pored Apolona i Senki treba spomenu i Dragana Bra ća, koji je bio vrlo nadaren pevač i nastupao sam uz pratnju gitare. Njegov repertoar su činile meksičke pesme i rok balade, a njegov baršunas glas je posebno dolazio do izražaja kada je izvodio pesme Elvis Prislija (Elvis Presley). Mada su mu Apoloni ponudili mesto pevača, Dragan je tu ponudu odbio jer mu žestok ritam koji su Apoloni negovali nije odgovarao.

PRVE IGRANKE Prva rok igranka u Opovu takođe je održana na jedan državni praznik i to se desilo na Dan boraca, 7. jula 1967. godine. Igranke su se organizovale svake nedelje (tokom leta i četvrtkom) posle bioskopske projekcije u omladinskoj sali Doma kulture gde se danas nalaze kafe barovi Pigal i Faraon. Atmosfera je bila odlična i po pravilu je sala bila krcata, gde je ponekad bilo i po 300 ljudi. Apoloni su nastup započinjali instrumentalom čekajući da se publika okupi, a onda bi krenuo urnebes. Ni nepoznavanje engleskog jezika, zbog čega su reči često komično zvučale (što je bila nepremos va prepreka pevača i mnogih kasnijih generacija) nisu kvarile dobar ugođaj. Ipak, kako bi prevazišli ovaj problem, opovački rokeri su radili tekstove na srpskom koje su ubacivali na muziku pozna h svetskih hitova. Tokom 1967. godine Božilović napušta grupu, a zbog ženidbe i preseljenja u Pančevo isto čini i Sič. Upražnjeno mesto popunjava Bane Ivanov koji će u početku ima dvojaku ulogu pevača i basiste, sve do pojave Neše iz Beograda (kome se uzgred niko ne seća punog imena i prezimena), a koji će u jednom kratkom periodu tokom 1968. godine svira bas. Nakon beogradskog koncerta koparskih Kameleona 1969. godine gde su prvi put slušali višeminutne gitarske solo deonice, Grga i Sakala impresionirani novim s lom menjaju ime grupe u Krim, a u repertoar ubacuju kompozicije tadašnjih gitarskih heroja Hendriksa (Jimmy Hendrix), Kleptona (Eric Clapton) i Grina (Peter Green).

NASTANAK OPŠTINSKE ROK SCENE Ovo je period kada se u skoro svim mes ma opš ne osnivaju rok sastavi, pa ga možemo definisa i kao vreme formiranja lokalne rok scene. U Sakulama to su Jutarnje zvezde, kvartet osamnaestogodišnjaka u kojem su svirali Sava Vodeničar (gitara), Mile Prvulj (bubnjevi), Draško Gligorić (bas) i Steva Marjanski (gitara). Njihov repertoar je bio standardan za to vreme - Bitlsi i Rolingstounsi. Jutarnje zvezde su bile kratkog daha, trajali su tek nešto oko godinu dana, a njihovi nastupi su se ograničili na Sakule. S druge strane, u Se erinu se takođe sviralo, ali je to više bilo u neobaveznoj formi tako da nije došlo do formiranja stalnih sastava. Krajem šezdese h i početkom sedamdese h opovačka grupa Krim nastupom na državnoj televiziji doživljava svoj vrhunac. Da budemo precizniji, Dom kulture „Olga Petrov“ iz Opova na čelu sa direktorom Veliborom Stefanovićem za svoj rad i doprinos u radu sa omladinom dobija pres žnu nagradu „Vuk Karadžić“, a dodelu nagrade snima tadašnja Radio – televizija Beograd. Mita i društvo na generalnoj probi sviraju ROCK&ROLL U OPOVU

jednu kompoziciju Bitlsa, među m, režiser prenosa insis ra na domaćoj pesmi, tako da će Krim na kraju odsvira popularni hit „Osmeh“ koji su u originalu izvodili Drago Mlinarec i Grupa 220. Branislav Bane Mitrović nije muzicirao ni u jednom od tada ak vnih rok sastava ali je bio nezamenljiv u rokerskim krugovima. Veliki zaljubljenik u novi zvuk Bane je kupovao ploče, posećivao koncerte i družio se sa muzičarima. Kako je jedini imao magnetofon – trakaš, on je neumorno snimao aktuelne hitove koje su njegovi drugari – muzičari, kasnije „skidali“. Pokušao je Bane da bude i gitarista ali mu nije baš najbolje išlo. Još uvek se prepričava anegdota kada je sa parama u džepu krenuo u Beograd po električnu gitaru ali je imao tu nesreću da je ispred Skale (prodavnica instrumenata u Bulevaru revolucije) naleteo na grupu šibicara. Naivno misleći da će udvostruči svotu, ostao je i bez para i bez gitare. KRIM 1969

U BARANDI SE STVARA HAOS Istovremeno se i u Barandi pokreće rok scena, koja će vremenom preuze dominantnu ulogu u našoj opš ni ali i traja iznenađujuće dugi niz godina. Svakako, da je za to najzaslužniji „guru“ baranđanskih rokera Sava Vasić, čiji će u caj bi ogroman tokom čitave decenije na teritoriji cele opš ne i okoline. Savina priča se bitno ne razlikuje od mnogih drugih iz tog vremena. Rok muzika ga je osvojila polovinom šezdese h dok se kao srednjoškolac nalazio u Subo ci. Među m, kako sam kaže, presudan momenat se zbio tokom letnjeg raspusta 1967. godine kada je gledao čenćanske Oluje i tada čvrsto odlučio da zajedri nemirnim vodama rokenrola. Prva baranđanska rok grupa, vrlo buntovnog imena – Haos, osnovana je 1969. godine. Pored Save Vasića na ritam gitari, grupu su činili njegov stariji brat Steva Vasić (bas), Milan Banovac (solo gitara), Mirko Paunov (bubnjevi) i što je bio svojevrstan kuriozitet, grupa je imala dva vokala, tako da su pevali Bata Vasić – Loki i Živica Radojev. Prvi nastup su imali 29. novembra i zaista je bio u s lu njihovog imena, pravi haos. Preciznije – katastrofa. Krcata sala Vatrogasnog doma u Barandi bio je prevelik zalogaj za neiskusne muzičare, ali još veći za skrpljenu opremu koju su posedovali. Koris li su uglavnom „budžena“ pojačala koja se nisu čula jače od radio prijemnika, žice na gitarama su vrlo brzo pokidale, dok su se kože na bubnjevima ekspresno pocepale. Ipak, i pored svega, igranka je uspela jer su se do kraja večeri puštale ploče. Naredni nastup (za Novu godinu) već je bio mnogo bolji.


Nažalost, ova za to vreme prva super grupa u našem ataru nije potrajala. Imali su samo jedan nastup u Glogonjskom ritu i zbog muzičkih neslaganja ekspresno su se razišli. Sakala ubrzo napušta ak vno bavljenje muzikom, Grga nastavlja svoje putešestvije klizavim stazama rokenrola, dok su se baranđanski rokeri na neko vreme razišli – ko na studije, ko u vojsku, tako da je narednih nekoliko godina zavladalo za šje sa tek po nekim skromnim i kratkotrajnim izletom u svet rok muzike.

HAOS 1970

OPOVAČKI JAZZ ROCK I NOVEMBAR U međuvremenu, grupa se uvežbala, nabavljena je i nešto bolja oprema, a Savez omladine kupuje AKG mikrofon i veoma kvalitetno pojačalo S lfon, u koje će se uključiva više od pola sastava. Među m, u grupi ubrzo izbijaju nesuglasice. Razlog je pozicija solo gitariste koju je i Steva Vasić hteo, pa tokom 1970. godine kada sukob kulminira, Banovac i Loki napuštaju grupu i osnivaju sopstveni sastav Kamena srca. Pored njih dvojce u grupi su svirali još i Miša Gajić (klavijature) i Joca Smuđin – Gilađanski (bubnjevi). S druge strane, u Haosu, Steva konačno prelazi na solo gitaru a na mesto basiste dolazi iskusni muzičar Bora (prezimena mu se niko ne seća) iz Beograda, od koga će, kako su kasnije rekli, Sava i Živica dobro „ispeći“ zanat. Narednih godinu dana Haos i Kamena srca su naizmenično nastupali jer su i jedni i drugi koris li omladinsko pojačalo, što je značilo da kad Haos ima svirku Kamena srca pauziraju, i obratno. Nastupali su po lokalu i bližoj okolini – Baranda, Opovo, Sakule, Se erin, Farkaždin, Kovilovo, Padinska skela. Repertoar se sastojao od aktuelnih domaćih i stranih hitova, a za Haos je karakteris čno da je svoje nastupe započinjao sapesmom„Hej momci mladi šta da se radi, kad malo selo nema džez orkestar“. Zarada se uglavnom trošila na popravku pojačala za šta je bio zadužen majstor Bandi iz Opova koji je uglavnom naplaćivao u naturi – namotavanje tranzistora – tri kile mesa. Jedna od zgoda iz tog vremena je kada se grupi Haos u Se erinu u sred nastupa zapalilo pojačalo. U panici koja je usledila, Steva i Živica su u pojačalo duvali ne bi li vatru ugasili, dok je Sava jedini sačuvao prisebnost i izvukao kabl iz struje. Naravno, pojačalo je pre toga izašlo iz radionice majstor Bandija.

Nakon neuspelog pokušaja sa Baranđanima, Mita Đukić okuplja potpuno novu grupu. Miki Damjanović na bubnjevima, Zoran iz Pančeva svira gitaru (još jedan iz plejade kome se niko ne seća punog imena) a Mita prelazi na bas. Sastav nije imao neko zvanično ime ali se najčešće koris o Mi n nadimak, tako da su bili uglavnom pozna kao Grgeči. Svirajuju u više mesta po Srbiji, među kojima su Ljig i Mladenovc. MITA ĐUKIĆ-GRGA

HAOS 1971

Baranđanska idila je trajala sve do 1971. godine kada je nezamenljivi S lofon na volšeban način nestao iz prostorije za vežbanje, a ko ga je ukrao nikad se nije saznalo. To je ujedno bio i kraj za obe baranđanske grupe. Kako se nešto ranije raspao i opovački Krim, Baranđani i Opovčani se ujedinjuju i osnivaju novu grupu u sastavu Živica Radojev (vokal), Mita Đukić - Grga (gitara), Sava Vasić (bas) i Slavko Mihajlov – Sakala (bubnjevi).

Džez - rok sastav koji su 1972. godine činili Branislav Simić (klavir), Mita Grga (gitara), Bane Ivanov (bas) i Saša Stamatović (bubnjevi), jedna je od onih grupa koje su imale dobre perspek ve ali malo rezultata. Nažalost i pored velikih planova i konkretnih pregovara sa tonskim studijom PGP - RTB, ovaj progresiv sastav nije zaživeo. To je ujedno bio i jedan od poslednjih ozbiljnijih projekata Mite Đukuća koji će 1975. godine kada konačno uplovi u bračnu luku presta sa ak vnim muziciranjem. Jedan od pionira lokalnog rokenrola Grga je dao ogroman doprinos u osvajanju nove muzike. Njegov san da postane profesionalni rok muzičar nije se ostvario ali je zauvek ostao u rokenrolu. I danas, u 66. godini života, Mita svira gitaru, posećuje koncerte i poseduje impozantnu kolekciju rok i bluz snimaka. ROCK&ROLL U OPOVU


NOVEMBAR 1973

Sava podiže kredit i odlazi u Crepaju kod poznatog dilera muzičkih instrumenata i pojačala Ma ća i uzima kompletnu opremu. Kasnije će Sava produbi ovu saradnju i proširi je sa londonskom firmom Toma & Co, postajući njihov promoter, dok će Baranda posta mesto gde će muzičari iz šire okoline dolazi samo da vide instrumente na kojima sviraju momci iz Savinog benda.

IVO LOLA U SAKULAMA

Povlačenjem Baranđana, koje će potraja dobrih 3 – 4 godine, nastaje za šje na lokalnoj rok sceni. Jedini svetli trenutak je osnivanje grupe Novembar čiji je idejni tvorac bio Saša Stamatović. Muzički zanat je započeo kao gitarista u školskom orkestru za čije potrebe je tadašnji direktor osnovne škole Dragan Manojlović obezbedio instrumente. U srednjoj školi opredeljuje se za bubnjeve i vežba sa varjačama udarajući po hoklicama. Vatreno krštenje ima kao gost na jednom od nastupa Apolona kada mu Sakala ustupa bubnjarsku stolicu, a zanat kasnije peče uz baranđanske Haose. Zbog poslovnih obaveza u Beogradu na određeno vreme napušta Opovo ali ubrzo ima kratku avantura u već pomenutom džez - rok sastavu, da bi konačno, 1973. godine, oformio grupu pod imenom Novembar, koja će radi oko godinu dana. Pored Stamatovića grupu su činili Dušan (solo gitara), Dragan iz Beograda, opet bez prezimena (vokal), Dragan Bra ć (vokal i ritam gitara) i Nenad Bra ć (bas). Repertoar je bio dosta širok. S jedne strane svirali su kompozicije grupa kao što su Santana, Pink Floyd, Deep Purple i Smak, ali se nisu libili ni domaćih pop hitova i mediteranskih sen ša. Stamatović komponuje i dve autorske pesme: „Sada, kada dođeš “ i „Nekad u nekom gradu“.

Istovremeno kada Orion započinje sa radom, i u Sakulama se ponovo pokreće ideja rokenrola. Inicijatori nove rok grupe su sin tadašnjeg sveštenika u Sakulama Miroslav Ranković – Teks i braća Fuad i Samir Baba-Alić. Sva trojica sviraju gitare i vežbaju u sakulskom Svetosavskom domu a ubrzo im se pridružuju Milan Vojnov (vokal), Mirko Žuržin (bubnjevi) i Duško An ć (bas), dok će Dušan Arsenov (klavijature) bi samo povremeni član. U duhu ondašnje poli ke, omladinska organizacija iz Sakula finansira kupovinu opreme (pojačala i bubnjeve) i obezbeđuje im prostor za vežbanje u Domu kulture. Među m, uslovljeni su da se zovu Ivo Lola mada je njihov izbor bio dijemetralno različit – Paljevine. Zbog zauzetos u školi i na poslu, tokom narednih 4 – 5 godina koliko je grupa radila, došlo je do nekoliko personalnih promena. Na mesto vokalnog soliste dolazi Milorad Prvulj – Mida dok će novi bubnjar bi Anđelko Budimac – Cvika. Osim Sakula, Ivo Lola je nastupao i po okolini: Farkaždin, Opovo, Belo Blato i Vrbovsko. Repertoar je uglavnom bio tada popularni hard rok i standardi iz šezdese h.

OSMEH NA BARANĐANSKI NAČIN

ORION - NOVI POČETAK U BARANDI OSMEH 1978

ORION 1976

Na osnovu poli čke inicija ve koja kreće sa viših državnih nivoa, polovinom sedamdese h u svim lokalnim sredinama se pokreće akcija za razvoj kulturnog amaterizma, tako da Socijalis čki savez omladine Barande odlučuje da obnovi rok sastav. Pozivaju se bivši muzičari i 1975. godine osniva se nova grupa, imena u s lu tada popularnog glam roka i spejs opera – Orion. Vođa grupe je nezaobilazni Sava Vasić (bas), a u postavi su još i Milan Banovac (gitara), Živica Radojev (vokal) i Joca Smuđin – Gilađanski (bubnjevi). ROCK&ROLL U OPOVU

I u Orionu dolazi do personalnih izmena. Umesto Joce za bubnjeve seda bivši član čenćanskih Oluja – Pera Milojkov, što će bi početak Savine dosta plodne saradnje sa muzičarima iz Čente, ali će istovremeno do kraja vodi ljutu borbu za pres ž sa čenćanskom Hirošimom Ekspres. Pera je ubrzo u grupu doveo mladog i super talentovanog klavijaturistu Dušana Kovača – Duku, koji će 15 godina kasnije komponova u ovim krajevima popularan folk hit „Ja volim zemlju banatsku“. Početkom 1978. godine Orion menja ime u Osmeh, što je trebalo da simboliše dobro raspoloženje na njihovim svirkama. „Novi ljudi u grupi, novo ime za grupu“, kako je objasnio ovaj potez Sava Vasić. U ovom periodu Orion, a kasnije Osmeh, znatno su proširili geografsku mapu svojih nastupa. Pored mesta iz bliže okoline, sviraju i u Crepaji, Melencima, Banatskom Karađorđevu, Knićaninu, itd. U repertoaru su numere grupa Animals, Creedens, Rolling Stones, Free, Uriah Heep, Deep Purple, Black Sabbath, dok od domaćih izvođača sviraju pesme Dade Topića, Septembra, Smaka, Korni grupe, Zdravka Čolića i Yu grupe.


MODA I IGRANKE

ORION 1978

ORION 1978

Za period s kraja sedamdese h i početkom osamdese h godina prošlog veka, možemo reći, da je bio vrhunac popularnos rok muzike i to ne samo u našoj opš ni, već i u čitavoj tadašnjoj državi. Nova muzika i njeni kulturni modeli potpuno su se inkorporirali u sistem vrednos , tako da se na bavljenje rokenrolom nije više gledalo kao na samo prolaznu ekcentričnost mladih ljudi. Tokom vremena rokenrol je evoluirao, pojavili su se novi pravci (soul, disco, punk, heavy metal, new wawe) koji su sa sobom nosili i nove modne s love. S druge strane, sviranje gitare među nejdžerima postaje stvar pres ža, a izlazak na igranku sa živom muzikom subotom uveče, vrhunac dobrog provoda. U takvoj atmosferi pojavljuje se novi, mladi muzičari koji pokreću svoje sastave. Mada je Baranda tokom sredine sedamdese h čvrsto držala primat opš nske rok prestonice, Opovo je uvek imalo „najaču“ igranku. Bukvalno ins tucija, „igranka sa živom svirkom subotom ili nedeljom uveče“ (uz obaveznu „socijalis čku slavu) bila je rasprostranjena i duboko ukorenjena širom Vojvodine. Igranke su se održavale u salama domova kulture, koji su postojali u gotovo svakom selu, gde su pored neafirmisanih sastava redovno svirale (čitaj: tezgarile) i veoma poznate grupe. U periodu 1979 – 1983 godine, predsednik omladinske organizacije u Opovu je bio Đura Kanački i kako sam kaže, preduslov za nastup u Opovu za grupe sa strane je bio da imaju bar jednu izdatu singl ploču. Tako su Yu Grupa, Divlje Jagode, Gordi, Generacija 5 i Bulevar u nastupali u Opovu, Riblja Čorba u Opovu i Sakulama, Pekinška Patka u Se erinu. Od svojih nastupa mladi muzičari su mogli i dobro da zarade. Za razliku od pozna h grupa koje su imale fiksnu cenu, neafirmisani sastavi su svirali na procenat od proda h karata. U zavisnos od svog umeća i popularnos taj procenat se kretao u odnosu 60:40 do 80:20 u korist muzičara. Jedan od učesnika iz tog vremena, Jovica Maksa (Eks) kaže da je od svoje prve gaže kupio firmirane pa ke i farmerke.

OSMEH 1978

OSMEH 1978 ROCK&ROLL U OPOVU


MAGIČNA RUKA I ZLATNI ZMAJ

EKS

Pored sastava koji su bili ak vni na klupskoj sceni u ovom periodu se pojavljaju i nejdž rok grupe čiji će članovi nešto kasnije obeleži lokalnu rok scenu. Magična Ruka je grupa koju su 1977. godine činili osnovci i srdnjoškolci iz Opova: Goran Savulov – Pigus (gitara), Predrag Josipović – Bata Skaf (bas), Milorad Soldatović – Midola (klavijature) i Goran Vlajković (bubnjevi). Magični su te godine nastupili na dvodnevnoj manifestaciji Znanje – imanje gde su svirali džez - rok obrade Baha i Rej Čarlsa (Ray Charls) u aranžmanima nastavnika muzičkog Branislava Simića.

Eks je drugi sastav iz Opova koji je obeležio ovaj period. Grupu su 1979. godine osnovali Jovica Maksa (ritam gitara), Zoran Rajn (bas) i Pera Repek (vokal). U početku je Pera bio bubnjar ali je vrlo brzo prekomandovan na mesto pevača dok na bubnjarsku stolicu seda Žika Banjac iz Čente, da bi postava konačno bila komple rana sa dolaskom Gorana Gašovića (solo gitara). Jedinu personalnu promenu su imali u već poznom periodu rada kada je umesto Gaše solo gitaru zasvirao Mita Kačarević.

MAGIČNA RUKA 1977

Istovremeno, iz muzičke radionice Brane Simića izlazi još jedna školska rok grupa pod nazivom Zlatni Zmaj koju čine Saša Mojsa - Moljac (gitara), Aleksandar Novaković – Fric (bas), Goran Lončarski (klavijature) i Goran Latovljev – Cum (bubnjevi). Njihova fotografija sa prigodnim tekstom objavljena je u Poli kinom zabavniku u rubrici „Mlade nade“.

KAKO KOME

Početkom osamdese h u Barandi se osniva Barande mladi sastav pod imenom Lord (nastao 1980. godine) gde su svirali Mirko Dobrić - Mici (gitara i vokal), Miodrag Radinović - Loki (bubnjevi) i Dragan Radin - Šulir (bas i vokal) i povremeno Ratko Novović (vokal). Ova grupa će tokom prve polovine osamdese h izmeni više naziva i postava, a svoje nastupe će uglavnom bazira svirkama na baranđanskom Jabuka balu (29. novembar) i revijalnim gitarijadama. Grupi su se 1981. godine pridružili Čeda Vučković (ritam gitara) iz Opova i Vladimir Miladinović (bas) iz Beograda. Godinu dana kasnije mikrofon preuzima sjajni pevač iz Debeljače Dragan Vukosavljev Gedža i sa njim grupa, koja sada nosi naziv Ponoćni Exspress, ima odličan nastup na rok fes valu održanom u beogradskoj Vojnoj gimnaziji. Među m i ova postava nije dugog veka. Sastav napuštaju Miladinović i Vukosavljev a na njihova mesta dolaze dva izvanredna muzičara iz Beograda; Vlada Vlašić (vokal) i Miloš Stranjina (bas) kada grupa po treći put menja ime, ovoga puta u Brown Sugar. Ako ništa drugo, za ovaj sastav ostaće upamćena Vlašićeva maestralna izvedba veoma zahtevne pesme Burn grupe Deep Purple.

HERC

KAKO KOME 1979

Pozne sedamdesete su i dalje u znaku Save i njegovog Osmeha. Sakulski Ivo Lola polako posustaje dok se u velikom s lu vraća Opovo. Nova generacija muzičara sa iskustvom iz školskih sastava i odrasla na rokenrolu sada stupa na scenu. Opovačko – se erinska grupa Kako Kome osnovana je 1979. godine. Grupu su činili Srđan Savulov – Smuđ (usna harmonika), Nenad Rajkov – Neđa (bubnjevi), Goran Savulov – Pigus (gitara), Predrag Josipović – Bata Skaf (bas) i Slobodan Maksin – Boba Maks (vokal). Nešto kasnije grupi se pridružuje Goran Gašović – Gaša (gitara) iz Padinske Skele a personalne izmene obeležiće ovu grupu sve do konačnog formiranja postave u opovačko – čenćanskoj fazi 1980. godine. Prvo će Bobu Maksa zameni Gašin brat Zvonko, da bi se nakon povlačenja braće Gašović u grupi ustalio Čenćan Sima Vučenić (vokal). Grupu će za m napus Smuđ i Neđa, a umesto njih će doći Čenćani - Rale Bačujkov (gitara), Boki Mihajlović (bubnjevi) i povremeni član Siniša Vučenić (klavijature), postava koja se neće menja do samog kraja. ROCK&ROLL U OPOVU

LORD (PONOĆNI EXPRESS – BROWN SUGAR)

I u Barandi novo vreme donosi promene. Prekida se dugogodišnja saradnja starih drugara kada se 1978. godine Živica Radojev i Milan Banovac povlače iz muzičkih voda. Sava prelazi na ritam gitaru i sa Perom u grupu dovodi dva izvanredna muzičara iz Čente: Mitu Kačarevića - Kačara (solo gitara) i Dragišu Brusina (vokal i bas). Grupa nastupa kao kvartet i menja naziv u Herc. Nakon godinu dana Kačarević i Brusin prelaze u Hirošimu Ekspres što će Savu primora da se po ko zna koji put preorjen še na bas dok na mesto novog gitariste dolazi Duško Zivgarević iz Opova, koji će zajedno sa bubnjarom Perom preuze i ulogu pevača. Kačarević se već 1980. godine vraća u Herc ali se sada Zivgarević zbog preseljenja u Borču povlači iz grupe. Na njegovo mesto će doći još jedan muzičar iz Čente, Kosta Đurašinov - Kodža (vokal, ritam gitara i saksofon) i ta postava će funkcionisa do konačnog kraja grupe 1982. godine.

BIĆE BOLJE

Raspadom grupe Kako Kome, Goran Savulov i Bata Josipović okupljaju novi bend. Pridružuje im se klavijaturista Milorad Soldatović i bubnjar Mrča Spasojev. Među m, Mrču ubrzo zamenjuje Jovan Jocić – Čoja koji će zbog svojih vokalnih kvaliteta bi ekspresno unapređen u pevača, a za bubnjeve seda svuda prisutni Žika Banjac. Za razliku od ironično – sarkas čnog imena Kako Kome, grupa se naziva vrlo op mis čno Biće Bolje. I pored uspešnog nastupa na gitarijadi u Opovu grupa se nije dugo održala.


KAKO KOME 1979

EKS 1981

HERC 1980

PONOĆNI EXPRESS 1982

KAKO KOME 1982

EKS 1980

HERC 1980

BROWN SUGAR 1985

ROCK&ROLL U OPOVU


AUTORSKA PRODUKCIJA Repertoar ovih grupa je uglavnom bio sličan i zasnivao se na rok standardima iz sedamdese h i delimično šezdese h. Izvodili su se hitovi grupa The Rolling Stones, Creedens, Deep Purple, Black Sabbath, Queen, Status Quo, Bad Company, ZZ Top, ELO, AC/DC. Sa pojavom novog talasa Herc će svira i kompozicije Azre, Prljavog Kazališta i sličnih grupa. Osim opš nskog atara ova tri sastava su svirala širom Banata i Vojvodine. Posebno je prednjačio Kako Kome jer su se redovno prijavljivali i nastupali na tada popularnim gitarijadama (Paliluska olimpijada kulture, Vrbas, Zmajevo, Sanad, Novo Miloševo, Pančevo). Na jednom od h nastupa ova grupa je u tekstu tada najpopularnijeg muzičkog časopisa „Džuboks“ dobila veoma pozi vne kri ke za izvođenje autorske kompozicije (čiji je, inače, autor Kosta Đurašinov - Kodža). KOSTA ĐURAŠINOV - KODŽA

OSAMDESETE, PONOVO NA POČETKU

Sa gitarijadom u Opovu završava se jedno doba koje je bukvalno obeležio rokenrol. Verovatno je to bio najmasovniji i najuzbudljiviji period opš nskog rokenrola i mada će u budućnos bi mnogo uspešnijih grupa, lokalna rok scena nikada više neće bi tako „živa“. Glavni uzrok ovakvog preokreta uslovile su pre svega promene ekonomskih i kulturnih obrazaca tokom osamdese h godina. Pojava i sve veći broj popularnih kafića za samo par godina rezul ralo je potpunim nestankom „igranke“ i živih svirki. Zbog toga će osamdesete bi mračan period za opovačke rokere. Raspadom lokalne rok scene dobar deo tadašnjih muzičara našao se na raskrsnici. Osta u muzici i posta profesionalac, što je podrazumevalo prelazak u drugi tabor i sviranje u folk orkestrima ili osta dosledan i tavori u rok grupi čekajući retke šanse. Na taj način u folkere su prešli mnogi sjajni muzičari kao što su Mita Kačar, Dušan Kovač i Dragiša Brusin, dok su Sima Vučinić i Rale Bačujkov sa turbo – folk bendom Cipiripi napravili zavidnu diskografsku i koncertnu karijeru krajem osamdese h i početkom devedese h godina.

KATMANDU

Zanimljivo je da su grupe u ovom periodu započele ozbiljniju autorsku produkciju i vrlo često izvodile i svoje pesme. Jedan od razloga je sigurno i obaveza izvođenja autorskih kompozicija na gitarijadama na kojima su učestvovali. Svakako da je najplodniji i najoriginalniji autor u to vreme bio Kosta Đurašinov čije su pesme izvodili i Herc i Kako Kome (Ljubav bez vremena).

GITARIJADE U SEFKERINU I OPOVU Dve velike gitarijade su organizovane i u našoj opš ni. U Se erinu 1981. godine kada su kao gos nastupali Pekinška patka i Generacija 5 i 1983. godine u Opovu, gde je predsednik žirija i specijalni gost bio Nenad Milosavljević, frontmen grupe Galija. Na gitarijadi u Opovu pobedila je beogradska grupa Potop, a nastupili su i domaći sastavi Eks, Biće Bolje i Lord izvodeći autorske kompozicije. Za razliku od žirija nagradu publike je ubedljivo dobila opovačka grupa Biće Bolje sa kompozicijom „A tebe nema“, ali je svakako najači u sak ostavio u tom trenutku okupljen sešn bend koji je nastupio van konkurencije i svirao bluz improvizacije: Srđan Savulov (slajd gitara i usna harmonika), Goran Savulov (gitara), Predrag Josipović (bas), Žika Banjac (bubnjevi) i specijalni gost, Srđanov prijatelj iz Grčke – Mandzas Pantelis (usna harmonika).

ROCK&ROLL U OPOVU

Polovinom osamdese h grupa opovačkih školaraca okupila se u sastav nazvan po jednoj vrs cigareta: HB Band. Idejni vođa grupe je bio gitarista Goran Miljković – Boba, a uz njega su u bendu svirali Srđan Stojanović – Smuk (bubnjevi), Saša Barjaktarov - Sompa (bas), Milan Petrović (klavijature) i Marijan Mavrić-Zaki (vokal). Po prirodi perfekcionista i vrlo ambiciozan, Goran Miljković je grupu vodio vojničkom disciplinom što dobar deo njegovih saradnika nije mogao ili nije hteo da prihva . Već 1986. godine dolazi do personalnih izmena i u sastav dolaze mnogo iskusniji i stariji muzičari Saša Novaković (bas) i Sima Vučenić (vokal), a grupa je pojačana i pratećim vokalima koje su činile Ivana Ivanović (Fancanelo) i Zorica Belada (Ugrinov). Muzički pravac kojim su išli, kretao se sa tada aktuelnim s lovima čiji su predvodnici bili Simple Minds i U2. Shodno novoj postavi i s lu, grupa dobija ime po legendarnom nepalskom gradu – Katmandu. Katmandu se odmah na startu opredelio za autorski rad. Na svojim nastupima redovno su izvodili sopstvene kompozicije. Dva najznačajnija nastupa, Katmandu je imao na Palilulskoj olimpijadi kulture u beogradskom Domu omladine i mini rok fes valu u Prvoj beogradskoj gimnaziji.

FANKI GALERIJE FRESAKA Zajedno sa Katmanduom u Prvoj beogradskoj gimnaziji nastupala je i grupa Galerija Fresaka, koju su činili bivši članovi grupe Brown Sugar, Čeda Vučković (gitara) i Miloš Stranjina (bas), zajedno sa gitaristom Dejanom Milenkovićem, i na toj svirci potpomognu na bubnjevima Simom Vučenićem, tada pevačem Katmandua. Galerija je negovala fanki - soul s l sa uglavnom instrumentalnim obradama aktuelnih hitova ali su na okupu bili vrlo kratko. Nažalost, i pored ozbiljnog pristupa muzici, ni Katmandu nije uspeo da pregura svoju premijernu godinu, tako da se grupa već 1987. godine raspala.


ALCOHOL BLUES BAND DIVIN' DUCK DIVIN’ DUCK 1991

EXCALIBUR I HEAVY METAL

Istovremeno, pored još uvek ak vnog Mirka Dobrića i u Barandi stasava nova generacija rok muzičara. Milenko Bata Jocić (gitara) i Jova Dobrić (gitara), već kao osnovci 1987. godine osnivaju grupu Excalibur, koja će tokom pet godina koliko su postojali promeni više postava ali i pored nejdžerskog uzrasta njihovih članova, ostvari i lepe uspehe. Pored Bate i Jove u grupi su bili i Jova Radin (bas), Milan Babin – Barle (vokal) i Saša Ris ć – Rica (bubnjevi), koji je bio jedini član iz Sakula. Njihovo muzičko opredeljenje je bio hard rok i hevi metal. EXCALIBUR 1990

Kraj osamdese h, tačnije, 1988. godine započinje saradnja između dva muzičara koji će u narednih 15 godina vodi , verovatno, najdugovečniji i najuspešniji rok bend opš ne Opovo. Srđan Savulov – Smuđ (usna harmonika) i Čeda Vučković (bas) pokrenuli su sastav pod radnim nazivom Alcohol Blues Band koji je isključivo izvodio bluz muziku. Njima su se ubrzo pridružili dvojica gitarista, prvo Srđanov brat Goran Savulov – Pigus, a za m i Goran Miljković – Boba (ex – Katmandu) tako da postaju kvartet. Goran Savulov je od raspada grupa Kako Kome i Biće Bolje živeo na relaciji Beograd – Opovo i radio sa više sastava i muzičara u glavnom gradu: kao gitarista u grupi Albert Kana i nakratko basista u legendarnom beogradskom sastavu Bluz Trio. Takođe, imao je niz studijskih sešn nastupa sa pozna m muzičarima kao što su Masimo Savić, Baby Doll, Švaba i Banana iz Električnog Orgazma. Goranova sklonost ka avangardnim muzičkim pravcima rezul rala je jednom smelom simbiozom između džez rok solo improvizacija dvojice gitarista i klasične delta bluz osnove koju su držali Smuđ i Čeda. Među m, ovaj originalan pristup nije imao vremena da se dalje razvije jer je Goran Savulov o šao u Amsterdam, a nešto kasnije u London, gde će nastavi da se bavi muzikom, a za njim ubrzo, zbog odlaska u vojsku, sastav napušta i Boba. Umesto njih, grupi se pridružuju dva mlada muzičara, tada još uvek srednjoškolci: Zoran Lazić (gitara) i Rade Krivokuća (bubnjevi), a bend se s lski više približava čikaškom bluzu i dobija konačno ima Divin' Duck (Blues Band) inspirisano pesmom Divin' Duck Blues (John Eastes) i početnim s hovima: Now, if the river was whiskey, and I was a divin' duck (Ako bi reka bila viski, ja bih bio patka gnjurac).

Za razliku od sedamdese h i početka osamdese h kada su kroz opš nu Opovo prodefilovali mnogi pozna bendovi jugoslovenske rok scene, u ovom periodu beležimo samo par koncerata. Đorđe Balašević je u krcatoj sali Doma kulture Opovo 1986. godine napravio fantas čan koncert, dok su Alisa i Zana u istom prostoru imali solidne nastupe. Svirku za pamćenje je imala i beogradska grupa Bluz trio u nešto skromnijem prostoru tadašnje kafe – picerije „Bauk“ u Opovu.

Krajem osamdese h dolazi do promena u sastavu gde iz stare postave ostaju samo Bata i Barle a grupi se pridružuju Beograđani – Katarina (ritam gitara) i Stanislav (bubnjevi). Ubrzo snimaju dva demo snimka za kompozicije „Dve ruže“ i „Vra će se oni“, čiji je kompletan autor bio Bata Jocić. Početkom devedese h, u Ekskaliburu ponovo dolazi do personalnih izmena kada se Ba pridružuju tri momka iz Čente; Siniša Veljković (klavijature i vokal), Dragomir Tošić – Toša (bas) i Dejan Jakimov (gitara), dok će na bubnjevima pridruženi član bi Rade Krivokuća iz grupe Divin' Duck. U ovoj postavi bend će sa kompozicijom „Vetar u kosi“ nastupa u serijalu tv emisije „Srce moje škole“ na Trećem kanalu gde su se takmičili mladi demo bendovi. Ekskalibur će s ći do finala što će im omogući više nastupa u Beogradu: Humanitarni koncert u Domu omladine Beograd, Akademija, Paket aranžman – TV Poli ka, emisija 501 – Radio 202. Angažovanjem profesionalnog menadžera Ekskalibur je ambiciozno krenuo u potragu za sponzorima kako bi snimio ploču, među m, već krajem 1991. godine grupa se raspala. Bata je svirku nastavio u saradnji sa sjajnim opovačkim muzičarom Vojkanom Trajkovićem, i to kao duet dve akus čne gitare.

GODFATHERS Još jedan sjajni gitarista iz Barande se nije predavao. Mirko Dobrić je povremeno okupljao baranđanske (i opš nske) rok selekcije sa kojima je nastupao uglavnom u Barandi. Iz toga će se izrodi sastav Godfathers u kojem su pored njega svirali Bojan Radusinović (gitara), Jova Dobrić (bas), Milan Babin – Barle (vokal) i Mića Radovanović – Loki (bubnjevi).

ROCK&ROLL U OPOVU


PAB SVIRKA UZ BLUZ I KANTRI S druge strane, u Opovu, Divin' Duck će po ugledu na engleske pabove paten ra novi način nastupa po kafe klubovima i ujedno će otkri i neke stare prostore kao što je opovački Svetosavski dom. Grupi će se ubrzo pridruži Jovica Maksa (gitara) koji će sa njima svira tokom 1991. godine, kada će u se erinskom JM klubu nastupa kao predgrupa Bori Đorđeviću. Ipak vrhunac njihovog rada u ovom periodu je dolazak Spomenke Milić – Spo (vokal i gitara) sa kojom će ima seriju odličnih svirki u opovačkom klubu Luna. Uz bluz grupe Divin' Duck, u Opovu će se iste godine pojavi i sastav kantri usmerenja pod nazivom Cule Country Band, a činiće ga Saša Novaković – Fric (bendžo), Milenko Jocić - Bata (gitara – ex Ekskalibur), Vojkan Trajković (bas) i Mirko Rukavina (ritam gitara). Izuzetno originalni za ove prostore ovi momci su sigurno mogli da urade mnogo više od nekoliko nastupa koje su imali na lokalu. Nakon raspada kauboja, Bata i Vojkan započinju novu karijeru u folk bendovima gde će Jocić tokom vremena posta veoma cenjen i tražen muzičar.

DIVIN’ DUCK 1991

DIVIN’ DUCK&BORA ĐORĐEVIĆ 1991 CULE COUNTRY BAND 1991

ROCK&ROLL U OPOVU

EXCALIBUR&GODFATHERS 1992 ROCK&ROLL U OPOVU

GORAN MILJKOVIĆ, KATMANDU


DIVOID – DŽEK U OKOVIMA DŽEK U OKOVIMA 1999

Pored opovačkih bluzera, devedese h se pojavljuje nova generacija mladih muzičara čiji će predvodnici bi izvrsni instrumentalis Goran Repek, Nikica Rukavina i Nenad Konstan nov. Prethodnica novog talasa je bila opovačka grupa Divoid koja je radila tokom prve polovine devedese h, a sastav su činili Momčilo Šikić (bas), Goran Repek (gitara i vokal), Nikica Rukavina (gitara), Sava Lazić (bubnjevi) i Steva Nikolić (vokal u periodu 1991 - 1992). Grupa se raspada 1994. godine, da bi dve godine kasnije Goran Repek okupio novu postavu pod imenom „Džek u Okovima“. Pored njega u grupi su svirali Ivica Hajduk - Pišta (bubnjevi) i Nenad Konstan nov - Lukac (bas) i prvi nastup su imali 1997. godine u farkaždinskoj kafani „Kod Šule“ za gažu od dve gajbe piva i pet litara soka. Tokom iste godine imali su seriju svirki u kafeu Berza u Opovu, a repertoar koji su izvodili u to vreme sastojao se uglavnom od pesama domaćeg roka. Grupi se ubrzo (zbog čes h Piš nih profesionalnih obaveza) kao pomoćni bubnjar pridružuje Dragan Konstan nov dok na mesto vokalnog soliste dolazi Sava Lazić – Koske. Grupa se i s lski menja tako da će osnovu repertoara ubuduće čini grandž, hevi metal i pank.

OUTSIDERS

Krajem devedese h u Opovu je pokrenut još jedan sastav sarkas čnog imena Outsiders čiju su okosnicu činili Marjan Četnik (gitara i vokal) i Nikica Rukavina (gitara). Ritam sekciju su preuzeli braća Konstan nov koji su u ovoj početnoj fazi imali dvojno članstvo, po čemu je ovaj period i bio karakteris čan jer su mnogi muzičari svirali po potrebi u više sastava. Kao pevačica u bendu se tokom 1999. godine kratko zadržala i Marina Vojić. Outsidersi su od početka negovali nešto mekši zvuk u s lu pop roka da bi nekoliko godina kasnije se potpuno preorjen sali na pop folk.

IN PIVO VERITAS Istovremeno, kratkotrajnu avanturu su imali i momci ujedinjeni u grupi In Pivo Veritas: Bojan Nikolić (bubnjevi), Mihajlo Momčilov – Miša (gitara), Igor Vujić (gitara), Ivica Rukavina - Bucek (vokal) i Ivan Prem – Rama (vokal), dok su se na mestu basiste kao ispomoć menjali Goran Repek i Nenad Konstan nov. Pivari su kao predgrupa imali dva nastupa u opovačkom kafeu Dionis i jednu zajedničku svirku sa beogradskom grupom Reject u SKC-u, gde se njihova karijera ekspresno i završila.

MODESTY BLASE – NOSTRADAMUS – BITTER DEMON Početkom 2000. godine Sava Koske i Dragan Konstan nov napuštaju Džek u Okovima. Grupa menja ime u Modesty Blase i okreće se novom muzičkom s lu – det spid metalu (death speed metal). Kao trio nastupaju na Demo fe valu u Pančevu gde dobijaju nagradu publike. Među m, zbog muzičkih neslaganja bend napušta i Nenad Konstan nov, tako da knjiga spada na dva slova: Repeka i Pištu. Grupu popunjavaju novi članovi, i to iz Barande - Goran Banovac (gitara) i Milan Babin – Barle (vokal), dok Repek defini vno prelazi na bas. Grupa ponovo menja ime, ovoga puta u Nostradamus, a ubrzo će im se pridruži pančevački gitarista Davor Popović. U tom periodu repertoar čine hevi obrade i standardi domaćeg i stranog roka, a nastupaju na bajk fes valu u Pančevu, gitarijadi u Botošu, za m Crepaji, Barandi, Sakulama, Čen . Ali ni ova postava nije dugo izdržala tako da bend 2002. godine napušta Davor, a naredne godine i Barle. Ipak, nastavljaju kao trio i po četvr put menjaju ime i muzički s l, kada nastupaju pod imenom Bi er Demon i vraćaju se spid treš metalu. Tek odlaskom Banovca 2004. godine bend će se potpuno ugasi .

POGLED NA DEVEDESETE Ako se uzme u obzir hronična ekonomska kriza koja je dominirala u svim aspek ma društva, a posebno kulturi i umetnos , devedesete su iznenađujuće bile plodne godine kada je u pitanju rok muzika na teritoriji opš ne Opovo. Nakon prvog udara i poplave turbo folka i sličnih šund kreacija, opovački rokeri su se vrlo brzo snašli. Kao nikada ranije pojavljivali su se novi prostori za nastupe. Opovo je ubedljivo prednjačilo a sve je počelo kod Gagija u „staroj piceriji“ i kafeu Luna. Za m su kratak period aktuelni bili Bahus, Presing, Berza i Špica, da bi tokom druge polovine devedese h primat preuzeo Dionis gde su se gotovo svakog vikenda održavale rok svirke. Domaći muzičari su često održavali sešn nastupe, bendovi su se mešali, koris la zajednička oprema, a što je najvažnije, publike je uvek bilo u lepom broju. Pored Opova, povremeno se sviralo u Se erinu, Sakulama i Barandi. Od grupa koje su dolazile sa strane, najpre možemo izdvoji fantas čan soul fank sastav iz Pančeva – San Sebas an, koji je svojim nastupima obeležio ovaj period. Pored njih u lepoj uspomeni ostali su i Moonwalkers i Cenzura. Iako se dugo godina borio sa teškom bolešću, baranđanski gitarista Mirko Dobrić – Mici nije odustajao od rokenrola. Povremeno je nastupao sa raznim lokalnim rok muzičarima a više puta je svirao kao gost na koncer ma grupe Divin' Duck. Jedna od njegovih poslednjih celovečernjih svirki je nastup u Berzi sa bendom Wild Guy & Heavy Horses, gde su pored njega svirali Goran Repek (bas) i Milan Babin (bubnjevi). Nažalost, Mici je 1999. godine bitku sa neizlečivom boles izgubio i preminuo u 33 godini života.

ROCK&ROLL U OPOVU


DŽEK U OKOVIMA 1999

DIVIN’ DUCK 2000

NOSTRADAMUS 2000 DIVIN’ DUCK 2001

OUTSIDERS 1999

DIVIN’ DUCK 2002

OUTSIDERS 1999 ROCK&ROLL U OPOVU


OPOVAČKI BLUZ Dolaskom gitariste i pevača, a pre svega sjajnog šoumena, Predraga Durlića – Boba, 1995. godine, Divin' Duck je konačno stekao potreban kvalitet za ozbiljniju afirmaciju na srpskoj bluz sceni. Kada se naredne godine grupi pridružila i mlada saksofonis nja iz Opova Kris na Nikolić, sastav se konačno ustalio i muzički potpuno profilisao. Bend je ubrzo postao hit na pančevačkoj klupskoj sceni, a pozivi su se ređali iz gotovo čitave Vojvodine kao i dobrog dela Srbije. Nastupajući na nekoliko velikih rok fes vala kao što su: Pan rok fes val i Međunarodni dan muzike u Pančevu, Bluz i rok maraton u Kikindi i Moto rok susret u Kuli, Divin' Duck dobija poziv da nastupi u legendarnom Modžo klubu (Mojo Club), najznačajnijem bluz prostoru u jugoistočnoj Evropi. Pored obrada bluz standarda koje su činile mešavinu čikaškog bluza i britanskog urban s la iz sedamdese h, a sve zajedno „začinjeno“ soul pratnjom saksofona, bend će uradi i nekoliko autorskih kompozicija među kojima su se izdvajale Coyote Boogie (Lazić/Durlić) i Race With Devil (Divin' Duck). Vremenom, grupa će svoj s l nazva „dirty rhythm boogie blues“. Kulminaciju karijere opovački bluzeri doživljavaju krajem devedese h i početkom ovog veka. Živim nastupom na Radio Pančevu koji se tonski snimao Divin' Duck izdaje samizdat kasetu pod nazivom „Live at Radio Pancevo“ što će im omogući nove nastupe, kako po klubovima širom zemlje, tako i na pres žnim internacionalnim fes valima. Na taj način su tri godine zaredom svirali na pančevačkom Blues Summit Fes valu i šabačkom Interna onal Blues & Jazz Festu, gde su na istoj bini nastupali sa takvim imenima kao što su: Wayne Krantz Trio, Blues Fools, Cleanhead Phil, Vlatko Stefanovski, Smak i Par brejkersi. Grupa dobija odlične kri ke u reportažama više časopisa i dnevnih novina: Rok ekspresu, Ninu, Blicu, Pančevcu, Glasu, a video zapisi se emituju na RTS-u, Studiju B, TV Pančevo i TV Banat. U produkciji Round Recordsa objavljuju se CD izdanja sa ovih fes vala gde će Opovčani bi zastupljeni sa nekoliko kaver kompozicija: Rollin' and Tumblin' (Hambone Willie Newbern), Caldonia (Louis Jordan) i You Don't Love Me (Willie Cobbs). Za pesmu Caldonia urađen je videospot koji je emitovan na više tv stanica. Zanimljivo je da su u tom periodu bubnjar i usni harmonikaš benda – Rade Krivokuća i Srđan Savulov, istovremeno nastupali sa grupom Family Style sa kojom su izdali živi album 1999. godine. Divin' Duck, sada već defini vno u prvoj ligi srpske bluz scene, jedan za drugim zauzima i beogradske klubove. I u trenutku kada treba da prelome, što je značilo produkciju i snimanje ozbiljnog video singla i ulazak u tonski studio, grupa početkom 2003. godine uzima mali predah, prekidajući na određeno vreme nastupe i više se, nažalost, ne okuplja. Nekoliko godina pre toga, Kris na je odlaskom na studije džez akademije u Gracu (Austrija), fak čki već napus la bend, dok su privatne i profesionalne obaveze ostalih članova u narednom periodu učinili svoje.

LONDONSKA ODISEJA GORANA SAVULOVA Još jedan opovački muzičar je tokom devedese h redovno nastupao i vrlo često sa pozna m imenima. Goran Savulov je sa odlaskom u London nastavio da se ak vno bavi muzikom. Počeo je sa „basking“ nastupima (na ulici) u duetu sa Dejanom Đorovićem, sadašnjim gitaristom beogradskoe grupe Straight Jackin. Polovinom devedese h započinje višegodišnju saradnju sa Dadom Džihanom iz Sarajeva, ex – klavijaturistom Zabranjenog pušenja, poznatog i po ulozi Minka u Top lis nadrealista. Grupu koju su pored njih činili i nekoliko Engleza i jedan Japanac nazvali su zbog svog pacifis čkog i an nacionalis čkog stava B. Choyek (Budi čovek). Za tri godine postojanja snimili su jedan užn fank džez album. Goran će kasnije po londonskim klubovima i pabovima ima sešn nastupe sa Kojom (Disciplina kičme) i Bojanom Pečarom (Ekatarina Velika), da bi se ubrzo kao basista našao u internacionalnoj postavi Bobby S gmaca, poznatog perkusioniste sa Trinidada. Za m sledi angažman u grupi Shridhar Krishnamur a, indijskog instrumentaliste na sarodu (vrsta sitara), poznatog po saradnji sa Majls Dejvisom (Miles Davis), Donom Čeri (Dona Cherry) i Pako de Lusijom (Paco de Lucia). Muzika koju su izvodili bila je simbioza indijske klasične muzike i džeza. Nakon saradnje sa Indijcem, Goran uporedo sa sviranjem basa započinje i uspešnu karijeru perkusioniste, i vremenom će ovlada raznim tradicionalnim instrumen ma kao što su kajon – peruanske udaraljke, gatam – indijski ćup, itd. Sa grupom Lachodrom snima album u s lu džipsi džeza a za m kao studijski muzičar sarađuje ili nastupa sa grupama Zombies, Voice of nature i Razzle. Polovinom prve decenije ovog veka odlazi na Krit gde će kao perkusionista bi u sastavu najpozna jeg kritskog muzičara Psardonisa. Po povratku u London, osniva sa grupom srpsko – engleskih muzičara novi sastav Fusion Time sa kojima kao basista još uvek nastupa, a u međuvremenu u Beogradu učestvuje na snimanju albuma grupe Straight Jackin.

ROCK&ROLL U OPOVU


PINK PANTER - GALERIJA

PINK PANTER 2004

Polovinom prošle decenije Outsidersi takođe menjaju ime. Novi naziv je Pink Panter, a dolazi i do promene muzičara na instrumen ma. Nenad Konstan nov preuzima ulogu solo gitariste, a Nikica Rukavina prelazi na bas. Izuzetno nadaren, Nikica će u ovom periodu maestralno ovlada ovim instrumentom koristeći razne tehnike sviranja i zaista je šteta što će u budućnos prekinu da se bavi muzikom, mada su mu mnogi predviđali uspešnu karijeru. S druge strane, grupa se sve više udaljava od pop roka i prelazi na tada aktuelni pop folk, a grupi se pridružuju klavijaturista Saša Kikoš, bubnjar Rade Krivokuća i pevačica Milica Milić, kada još jednom menjaju naziv u Galerija, ali njihova dalja karijera više nije u domenu ove teme.

LOCAL STRANGERS – ROCK BRIGADE – POŽARNI PUT Tri školarca Borko Rajn (gitara, vokal), Aleksa Savulov (bubnjevi) i Robert Mažing (bas) 2009. godine osnivaju grupu Local Strangers. Bendu se ubrzo pridružuje Mileta Vuče ć (gitara), a umesto Roberta kao basista dolazi Jovan Nećakov i grupa menja ime u Rock Brigade. Njihovo muzičko opredeljenje je isključivo bilo izvođenje domaćeg roka. Prve nastupe imaju na školskim priredbama, na proslavi Dana Opš ne 2010. godine sviraju kao predgrupa TeaDrinkersima, da bi nakon toga zabeležili i par samostalnih nastupa u baštama lokalnih kafea. Zbog preseljenja u Starčevo, grupu napušta Mileta Vuče ć, ali je sastav ubrzo pojačan sa dva muzičara iz Se erina – Nikola Stajić (gitara) i Vlada Milošević (klavijature) već po ustaljenoj praksi, sa novom postavom grupa ponovo menja naziv ovog puta u Požarni Put. Među m, personalne promene se nastavljaju i bend prvo napušta Jovan Nećakov, a ubrzo posle nastupa na RockOfestu 2011 i Aleksa Savulov. Nakon toga grupa nastavlja jedno vreme sa probama gde su se kao ispomoć našli veterani Nikica Rukavina (bas), Nenad Konstan nov (gitara) i Dragan Konstan nov (bubnjevi), ali grupa neće potraja .

BETTER DEMON II Od 2007. godine Goran Repek je ponovo pokrenuo svoj stari sastav Be er Demon u kojem pored njegovog starog saradnika na bubnjevima Ivice Hajduka, svirao i pančevački gitarista Vladimir Jakšić – Jale.

HANIBAL LEKTOR

HAOS PO DRUGI PUT

Od 2005 do 2006. godine u Opovu radi grupa pod nazivom Hanibal Lektor koju čine bivši članovi In Pivo Veritas; Bojan Nikolić (bubnjevi) i Igor Vujić (gitara), za m Miodrag Dragoj (gitara) i Dragan Cvrkota (bas), koga će kasnije zameni Darko Mojsa.

Da virus rokenrola ne može nikad da vas napus potvrdio je veteran Sava Vasić koji se nakon više od dvadeset godina pauze reak virao. Zajedno sa još dva veterana; Batom Lokijem (bubnjevi) i Perom Vasićem (klavijature) ponovo pokreće prvi baranđanski bend Haos. Naravno, ak vnost grupe je u okvirima njihovih godina i obaveza, tako da više sviraju za svoju dušu i povremeno nastupaju. Pored stalne postave grupi se pridružuju i ostali veterani ili ak vni muzičari.

SQUIER BULLET Squier Bullet, takođe grupa iz Opova sastavljena od školaraca, nastaje krajem 2006. godine. U početku su trio: Dejan Mojsa (gitara), Aleksandar Kocić (bas) i Miodrag Stanisavljević – Šomi (bubnjevi), da bi nešto kasnije postali kvartet kada im se pridružuje gitarista Igor Lazić. Bulletsi imaju nekoliko nastupa na školskim žurkama u Opovu i Sakulama, a svoj vrhunac doživljavaju na velikom novogodišnjem koncertu na opovačkom trgu kao predgrupa bendu Grupa Građana. Sa njima tada nastupaju kao pevači Aleksandar Popov i Zoran Umrlić. Među m, nešto malo iza toga grupa će se raspas . Gitaris Bulletsa Dejan Mojsa i Igor Lazić nastavljaju karijeru u beogradskom thrash death metal sastavu Defyler sa kojima će ima dva nastupa u beogradskom klubu Danguba. I ova grupa neće bi dugog veka i nakon njihovog raspada Igor će sa pevačem Defylersa Ilijom Markovićem osnova speed thrash metal grupu Kri cal, dok će Dejan u Opovu obnovi Squier Bullet. U novoj postavi Squire Bulletsa, pored starih članova Dejana Mojse i Miodraga Stanisavljevića, sviraju Aleksandar Stokić (gitara), Darko Mojsa (bas) i Mileta Vuče ć (vokal). Ali ni ova postava nije dugog veka.

ROCK&ROLL U OPOVU

DEVIL'S BRIDE Đavolova mlada (Devil's Bride) je opovački hevi metal trio koji je nastupio na prvom RockOfestu 2011. godine u Opovu. Goran Repek (bas, vokal), Igor Lazić (gitara) i Aleksa Savulov (bubnjevi) priredili su izuzetan nastup u s lu legendarne britanske grupe Motorhead pobravši simpa je prisutne publike. Nažalost, ni ova grupa nije nastavila sa radom u budućnos .

BARANDA REPUBLIKA Pored Savinog Haosa u Barandi su ak vni Milan Babin Barle (bubnjevi, vokal) i Goran Banovac - Gile (gitara, prateći vokal), koji zajedno sa basistom Bobom čine rok trio Baranda Republika. Ovaj bend neguje čvrst rok zvuk, snimaju video klipove i nastupaju po okolini. U ovom trenutku to je jedini ak vni rok bend na teritoriji Opš ne Opovo.


SQUIRE BULLET 2007

SQUIRE BULLET 2007

HAOS 2008

ROCK BRIGADE 2010

DEVIL’S BRIDE 2011

GALERIJA 2011

BARANDA REPUBLIKA

BARANDA REPUBLIKA ROCK&ROLL U OPOVU


NEKA ŽIVI ROCK&ROLL Možda tokom prvih 16 godina 21. veka nije bilo puno rok koncerata u Opovu i okolini, ali oni koji su u ovom periodu organizovani ispunili su očekivanja i što je najvažnije, bili kvalitetni i posećeni. Mnogo toga se izmenilo od Apolona do danas. Prvo su u „modi“ bile igranke, kasnije su se svirke prebacile u kafiće i klubove, da bi poslednjih desetak godina koncer isključivo bili na otvorenom, bilo da su u pitanju bašte klubova ili velike bine. Novi trend je krenuo sa par novogodišnjih koncerata tokom polovine prošle decenije, a za m se preneo i na druge velike opš nske manifestacije kao što su Dan opš ne, Ribolovački dani, Moto skup „Fire Wheels“, RockOfest, Nedelja kulture, itd. Sjajne nastupe ostvarile su grupe Prorock, TeaDrinkers, Blue Family, Blues Delivers, Grupa 220+, Tanja Jovičević (ex Oktobar 1864), Bane Gluvakov (aktuelni gitarista grupe Van Gog)... Zanimljiv događaj zbio se 2011. godine kada je u okviru turneje Ba le of the Bands u Opovu na trgu organizovano takmičenje klupskih bendova. Nastupili su Sky Wings (Inđija), Galerija (Opovo), Pogrešila Roda (Požarevac), No Hard Feelengs (Zrenjanin) i Freaky Fight For Freedom (Beograd). U finalu su se našli Galerija i Freaky Fight For Freedom, da bi zajedničkom odlukom žirija i publike za pobednika bila proglašena samo za tu priliku ponovo okupljena opovačka Galerija u sastavu Marjan Četnik (vokal), Nenad Konstan nov (gitara), Saša Kikoš (klavijature), Nikica Rukavina (bas) i Rade Krivokuća (bubnjevi). Ipak, kada je Opovo u pitanju, za tri najveća rok događaja u 21. veku zaslužni su Đorđe Balašević, Dado Topić & Time i Neverne Bebe. U sklopu promocije novog albuma i turneje pod nazivom „Od Opova do Bođana“, Đorđe Balašević je sa svojom pratećom grupom premijerni koncert turneje održao 2005. godine u Domu kulture Opovo. Prepuna sala, sjajni muzičari, fantas čna svirka, Balaševićev šarm i odlična atmosfera učinili su da se o ovom koncertu i danas priča u superla vima. Sigurno jedno od najvećih imena jugoslevenske rok muzike – Dado Topić, održao je 16. maja 2010. godine koncert na opovačkom trgu. Briljantna selekcija pratećih muzičara pod starim nazivom Time, profesionalno ozvučenje i bina bili su dobar preduslov za još jedan koncert za pamćenje. Među m, veliko nevreme, vetar i kiša, sprečili su da se veći broj poklonika rokenrola okupi na opovačkom trgu. I pored vremenske nepogode, Dado i njegovi muzičari odsvirali su koncert kao da nastupaju pred punim stadionom. Koncert koji je na opovačkom trgu okupio rekordan broj ljubitelja dobre muzike dogodio se 1. oktobra 2016. godine. Monumentalna bina, spektakularna rasveta i moćno ozvučenje, a pre svega fenomenalan nastup Nevernih Beba, okupili su par hiljada gledalaca, koji su tokom celog koncerta horski pevali hitove, trenutno, jedne od najznačjnijih srpskih rok grupa. Kao predgrupa, na ovom koncertu nastupio je mladi muzičar iz Opova Borko Rajn sa svojim bendom Vatrena Kiša.

ĐORĐE BALAŠEVIĆ 2005

ĐORĐE BALAŠEVIĆ 2005

TANJA JOVIČEVIĆ&PROROCK 2006 ROCK&ROLL U OPOVU


DADO TOPIĆ&TIME 2010

DADO TOPIĆ&TIME 2010

NEVERNE BEBE 2016

NEVERNE BEBE 2016

GRUPA 220+ 2009

BANE GLUVAKOV (VAN GOGH) 2014

TEADRINKERS 2010

FREAKY FIGHT FOR FREEDOM 2011

ROCK&ROLL U OPOVU


ROCKOFEST Rock Opovo Fes val – RockOfest pokrenuo je i organizovao 2011. godine nekadašnji gitarista grupe Divin' Duck Zoran Lazić uz logis čku podršku dva lokalna udruženja – Glas Opova i Inicija ve mladih Opovo kao i lokalne samouprave. I pored konstantnog nedostatka finansijskih sredstava fes val je uspeo da se održi u periodu od 2011. do 2014. godine i okupi dosta kvalitetnih klupskih bendova različi h muzičkih s lova i usmerenja. Fes val je organizovan na košarkaškom igralištu u centru Opova, korišćena je opš nska bina, dok su ozvučenje i rasveta iznajmljivani. Ove fes vale je obeležila solidna poseta i dobra zabava, mada, organizatori ponekad nisu imali sreće sa vremenskim uslovima.

DEVIL'S BRIDE 2011

ROCKOFEST 2011: Požarni Put (Opovo/Se erin), Devil's Bride (Opovo), Strippin' Factor (Beograd), Aurora (Čenta/Beograd). ROCKOFEST 2012: Metlica (Beograd), TeaDrinkers (Pančevo), GPD (Pančevo). ROCKOFEST 2013: Strippin' Factor (Beograd), Aurora (Čenta/Beograd). ROCKOFEST 2014: Iskra (Opovo/Beograd), GPD (Pančevo). STRIPPIN' FACTOR 2011

POŽARNI PUT 2011

ROCK&ROLL U OPOVU

AURORA 2011


METLICA 2012

STRIPPIN' FACTOR feat SRĐAN SAVULOV 2013

GPD 2014

TEA DRINKERS 2012

AURORA 2013

ISKRA 2014

ROCK&ROLL U OPOVU


2016

Pedeset godina nakon što su Grga i njegovi drugari zaljulali Opovo rokenrolom, mnogo toga se promenilo. Nestalo je gramofona i ploča, tehnika je napredovala, muzički s lovi su se menjali ili evoluirali, a rokenrol je postao sastavni i neraskidivi deo kulture. Nažalost, od nekadašnje bogate opš nske rok scene, danas nema ni traga. Jedini ak vni lokalni bend je Baranda Republika. Ipak, kao nikada pre naša sredina je iznedrila i u ovom trenutku ima grupu izuzetnih muzičara koji svoje karijere grade van naše opš ne.

KRISTINA NIKOLIĆ – TINA

Nekadašnja saksofonistkinja grupe Divin' Duck Tina Nikolić početkom ovog veka upisala je Džez akademiju u Gracu (Austrija) i svoju muzičku ali i životnu karijeru nastavila na zapadu. Tina je završila studije džez saksofona (magistar), bečelor muzičke pedagogije i naredne godine bi trebalo da doktorira. Tokom poslednjih 17 godina, nastupala je u raznim džez sastavima od tria do big benda, vodila sopstvenu grupu Kris na Nikolić kvartet i oktet. Nastupala širom Evrope i Sjedinjenim Američkim Državama. Živi u Beču gde predaje u muzičkoj školi saksofon, flautu, big bend i muzičku teoriju.

SRĐAN SAVULOV – SMUĐ

Nakon raspada grupe Divin' Duck, Srđan Savulov se ubrzo pridružio pančevačkom bluz sastavu Blues Delivers sa kojima uspešno sarađuje do danas. Sa ovom grupom Savulov je nastupao na brojnim rok i bajk fes valima u Srbiji i zemljama u okruženju. Važi za jednog od vodećih bluz usnih harmonikaša u zemlji.

SRĐAN SAVULOV – SMUĐ&BLUES DELIVERS

ROCK&ROLL U OPOVU


GORAN REPEK

Jedna od lokalnih hevi metal legendi i mul instrumentalista Goran Repek i dalje ne posustaje i duboko je u muzičkim vodama. Živi u Pančevu gde svira u speed trash metal bendu Overhaeth i gde ponovo se vra o na ma čni instrument gitaru.

IGOR LAZIĆ

Mada sve ove godine ak van, talentovani Igor Lazić nikako da pronađe sebe. Dugo je svirao u beogradskom bendu Kri cal ali i često menjao s a stave . H ev i m eta l gitarista velikog potencijala ali je dokazivanje još uvek pred njim.

RADE KRIVOKUĆA

Još jedan bivši član grupe Divin' Duck. Rade je dugo godina bio bubnjar uspešnog pančevačkog bluz sastava Blue Family, ali se je često imao nastupe sa raznim mejnstrim bendovima po potrebi. Vrlo brzo je stekao „glas“ izuzetnog bubnjara zbog čega je veoma tražen od strane brojnih bluz grupa kao privremena zamena, pa je tako radio turneje i sa legendarnim beogradskim grupama Raw Hide i Point Blank. Verovatno jedan od najuspešnijih muzičara iz naše sredine, a tokom poslednjih desetak godina na turnejama sa ovim bluz grupama svirao je u Rumuniji, Mađarskoj, Hrvatskoj, BiH, Sloveniji, Poljskoj, Slovačkoj, Češkoj, Luksemburgu i Francuskoj. Danas nastupa za tri (ma čna) benda – Blue Family, Blues Tone Band i Travelin' Cats, dok kao sešn bubnjar sarađuje sa Raw Hide i Inke & The Trailers.

BORKO RAJN

RADE KRIVOKUĆA&BLUE FAMILY

Nakon prvih koraka sa opovačkim grupama Rok Brigada i Požarni Put, Borko Rajn je u međuvremenu imao nekoliko muzičkih poduhvata ali je pre svega puno radio na sebi, upisao i završio muzičku školu i „savladao“ još jedan instrument – saksofon. Trenutno, kao pevač i frontmen uspešno predvodi zrenjaninsku rok grupu Vatrena Kiša, koja neguje ex yu rok, bajk i hevi rok.

ROCK&ROLL U OPOVU


OPÅ TINSKA NARODNA BIBLIOTEKA OPOVO

DECEMBAR 2016

Profile for GLAS OPOVA

Pedeset godina Rock&roll-a u Opovu  

Rekapitulacija i osvrt na najvažnije periode u kojima su nastajali lokalni rock bendovi. Period od 1966 do 2016 godine

Pedeset godina Rock&roll-a u Opovu  

Rekapitulacija i osvrt na najvažnije periode u kojima su nastajali lokalni rock bendovi. Period od 1966 do 2016 godine

Profile for glasopova
Advertisement