A sad dosta o tom, jer me jur počela moja glenda napastovat da se nasmijete, a to ne bi želi u ovom članku, jer ovo je bokun ozbiljnije pričanje, ven ča su posebne moje šale. Dakle, kad sam opisa poja i vinograde, opisat ću koliko uspijem i kuće stanovanja. Za kuće i konfort reka sam jur, težaci nisu puno bacilali. Stanovali su takoreći s blagom zajedno. Više kuća bile su potleušice pokrivene pločama, a manji dil na ... i dame su veslale
jedan oli dva poda pokrivene sa kupama. Te boje kuće
većinom su jemale baratule, a na prvi pod dolazilo se sa vanjske strane priko balature. U kućama više se pridavalo važnosti konobama, ven komorama, jer konobe su bile prilišno visoke, a to najviše zato da može komodno u jematvu badanj stat na noge i da može se uspet čovik na nj i nogama mast potrepat da se vino ne bi izostilo. Prizemje je kod većine kuća bila konoba i kužina. Tlo nije bilo pobitunano i popločano, ven utaracano sa gnjilom, koju bi zemju često škropili vodom oli bi za vrime lita stavjali mokre vriće i kuladure da zemja gnjila stoji tvrda i da ne bi popucala. U kužini je otvoreni komin, nad kominom mapa oli napa u kojoj visu komadi praščevine, koja se za vrime zime na dimi sušila. Na kominu su trinoge na kojima stoji bronzin oli stanjada za kuvanje kupusa oli pulente. Okolo komina su banci na kojima se sidi zimi uz oganj i grije. Nad mapom okolo naokolo stoju važići i cukarjere za kuhinjsku potribu. Po kominu jema još teća i lopića koje stoju izvrnute da po njima ne upada lug i prašina. A nike obiteji koje su malo „napridniji“ jemaju i komoštra koja vise iz sridine mape do ognja za koje se obišaju bronzini i to po reguli. 36
Stari Split