Ivo Tijardovic „Mala Floramye" by Gradska knjiznica Marka Marulica

IVO TIJARD0VIĆ

MALA FLORAMYE OPERETA U 3 ČINA

MALA FLORAMIYE OPERETA U 3 ČINA LIBRETO NAPISAO I UGLAZBIO

IVO TIJARDOVIĆ

Svomen

Splitu, gradu IVO TIJARDOVIĆ Listopad 1925.

HRVATSKA ŠTAMPARIJA - 1925 -

SPLIT

smija

Sva prava prevoda, preinaÄ?avanja i upotrebe libreta na pozornici pripadaju iskljuÄ?ivo autoru. Tons les droits reserves Tutti i diritti Alle Rechte

riscrvati vorbehalten

L I C A : FLORAMYE SJORA P E T R O N I L A , njena majka TONKICA} M A R I C A \ kolegice F L O R A M Y E MIRKO, student ZVONE * M A R I N K O | n j e S 0 V 1 kolege ŠJOR BEPO-PEGULA ŠJOR DANE^ 5JOR F I L E } s t a n > > » a n c i < < R E D A R S T V E N I ORGAN FILICIJO » P I C A F E R A J « MISS E V E L I N E B E A U T Y F L O W E R , sestra direkt. Pukovnik M A R Q U I S A R M A N D M O N F O R T de QUIMPERVILLE Poručnik kraljeve garde P E T A R PETROVIĆ SUZETTE, sestrica A L M E T T E , sestrica General KEKORAGJOPULOS Poručnik T E S T A L T I D E S , njegov adjutant P r v i saveznički oficir Drugi saveznički oficir SENEGALAC Amerikanski mornar Glas » P U J I Z A « Glas mornara »Maškare«, sestrice bolničarke, saveznički oficiri, balet itd I. Čfim u Splitu na obali, II. u Quuimjperv:illu, malom mjestancu kod Marseille a III. u Splitu u stanu male Tonkice. Odigrava se prije, svršetkom i poslije svjetskog rata.

(Predigra.) 1.

Č I N

(Prije rata.) I. P R I Z O R : (Splitska obala u sumraku. U pozadini »Diga«, koja već titra svjetlom. Desno naše, a lijevo »Pujiške« barke. Uzduž su cijele obale lampioni. Karneval. Zastor se naglo digne, te se vidi kako redarstveni organ šeće gore-dole. Pazi na mir i red.) (Glazba Br. 1.) ZBOR MAŠKARA: (Za pozornicom) £ cili grad sn ka uzmiša danasI cili grad je ka nervožast danas- An?I (Nastupajući) I cili grad se ka uzmiša danasI cili grad je ka nervožast danas, Jer' našen krnji učinit feštu vajSJer' jedanput na godinu je fraja! Jd, ća je vesel danas Split, U maškare je cili svitSu kus garbuna, Dvi kore limuna U Maškaradu more svaki REDARSTVENI ORGAN: Molim mir, molim redi JEDNA MAŠKARA: Ope' je poćel REDARSTVENI ORGAN: Ja ću postupati strogo po zakonu: Buka se kažnjava globom il' zatvorom!

JEDNA MAŠKARA: Ća je dobro nabifla pismicu! REDARSTVENI ORGAN: Buka se kažnjava globom il' zatvorom! DRUGA MAŠKARA: To u Austriji, ma ne u Splitu! TREĆA MAŠKARA: A molim Vas, ća ste Vi? REDARSTVENI ORGAN: Ja?! ZBOR

MAŠKARA:

E!? REDARSTVENI ORGAN: Redar, redar, redarstveni oryan! ZBOR MAŠKARA: Oho, oho A mi smo mislili, da ste i Vi maškara A mi smo mislili, da ste i Vi maškara! (Izrugivajući mu se) Redarstveni organ Redarstveni organ! I ciili grad se ka uzmiša danas - itd. REDARSTVENI ORGAN: (Poleti prama maškarama prijeteći sabljom, ali mu one umaknu.) Hoću mir, hoću red! JEDNA MAŠKARA: Nii mu miša, ća mi je energičan! ZBOR MAŠKARA: Aj', dajmo mu mir! JEDNA MAŠKARA: Boni, dajte ćoviku bokun mira! ZBOR MAŠKARA: Aj', dajmo mu mir! REDARSTVENI ORGAN: Hoću najveći mir!!

DRUGA MAŠKARA: Znate ća, šjor organi?! Alte Vi lipo spavat n Vaš kažot, a pustite Vi näs, da činimo ća je nas voja! REDARSTVENI ORGAN: (Za se) Ovi dsboto jema prav! Split jema ća Vlajov, ća Braćani, ća Pojičani, Žudiji a ća furešti, dvajstidvi i jade stanovnikov, a tribalo bi mu baranko četrdeset ijäd pulicjoti za stavit samo bokün reda! Gren ja ća. Vrag bi ovo' stavi redi! SVI: Zbogon jin, šjor organj! Hahaha!! (Prasnu u smijeh i rugaju mu se »duga nosa«) Jer spliske lüde maškare smo mi, Bi dojdemo, poiüdidu van svi! MIRKO: (Stupi napred) Spliskl ikarneval je lipa i puno smišna stvar, Sama mladost, život, srića i j ubavi ćar! ZBOR M A Š K A R A : Jer siplisike lüde maškare smio mi, Di dojdemo, poiüdidu van svi — (Odlazeći) Di dojdemo, poiüdidu van svi! MARINKO: Još i nima! ZVONE: Ee, još i nima! MIRKO: Ni Tonkice, ni Marice, n i . . . ni Floramye! Ma nima tega — v a j a da je naj d e n . . . Vaja da uteče o n o j mami! ZVONE: A more bit da ćedu i uteć! MIRKO: More bit — more bit!? Koliko će svita jemat danas Riva,

Ma mi nje još inima — Pusti konfužjun i rokete i bakini, Ona mora doma stat! Di m'e mala Floramye, Moja sla'ka Floramye, Danas vaja da je vidin svu u svili, Usri' cvića lip moj cvit! Oh, Floramye, moja Rica mala, Prez tebe nima mi karnevala — MIRKO, ZVONE I MARINKO: Koliko vrsti cvića jema naš dardin, Ma ti ubereš nalipjega meu svin! MIRKO: Ća će bit večeras ka' nan šifor Filicijo Užge sve babine Lipe, snaišne barke! — U njiman će Male Svojin đragin u škuro bit! Di m' e mala Floramye, — itd. MIRKO: Izabran si cvit moj ti — Dojdi, dojdi Floramye!! (Okrene se i naglo ode) Zbogon, gren je nać! Zbogon! II. P R I Z O R : (Gleđajuć za njim) Aha, ća mu je dala po cukarjeri! ZVONE: Infiša je da mu neće doć! MARINKO: A more bit da i neće ZVONE: Aj 1 u smokve! Ka' se cure inamoraju, onda su šezdeseti jad puti gore o' muški! MARINKO: J6, ća m'e inšenpjala ova mandrija! Ošušiio mi se grlo o' vikanja! Gr6n kupit dvi-tri naranče. ZVONE: Aj, aj, pa ćemo jist!

MARINKO: (Naglo se okrene i rukom mu pravi «smokvu«) Evo ti — n â ! ! ZVONE: Biž, biž, ć a ! . . . Ko bi ti jii i takâ ! MARINKO: (prama Pu j izu) Ćo, Pu ježe, daj dvi sla'kê! GLAS PUJIZA IZ BRODA: Ćete aranči o zmišni manderini? MARINKO: A koliko gustaju manderini? GLAS PUJIZA: Đetiri

šoldi!

MARINKO: A j d e , daj dvi o' »đetiri šoldi«! Jô ća ovi Pujizi jemaju talenta za naućit k o j i jezik. Ovi jema da je u Splitu dvaez godin, a sve ća zna reć ka' vidi kojoga ćovika s brkon, to je : »Ždravo, berikâne!« I onda se smije pô ure, kako je dobro rekâ. (Sjedne na zidić Obale i jede) I jošiće govoru »iredenta« a ne zmadiu ni dvi rioi ervais'ki ! A j d e , evo tii fétu! (Daje je Zvoni.) ZVONE: A oni — ća san ti reć ? Aha, bravo ! — Znaš li, kako smo se dogovorili za većeras, za izrugat se šjor Bepu-Peguli? MARINKO: Znan. ma ne znan sve!

ZVONE: E ! Mi grémo na sedan uri poslin maškarade u kajić ea svin malican, i, razumi se i Floramye, — a šjor Bepo-Pegula jema apuntamenat — ma za fmtu — pô ure poslin, sa F l o r a m y e — ćini mi se da će •sèst na falšo kâ tić ! MARINKO: Hahaha!

ZVONE: Pa ćemo mu se rugat iz kajića, a bi će t6t i šjor Dane i šjor File. — Oni su to i organizali! MARINKO: Ondar ov&ko! (Kušaju žvižduk za izrugivanje.) ZVONE: Vaja ga vazćst u đir! (Viče i skače po pozornici.) Vaja ga vazest u đir! Vazćst ćemo ga za đardine tt III.

PRIZOR:

FILICIJO: (Ulazi sa motkom za užižanje lampa. P j e v a : Zgoraj, zvjeraj, zgroznaj mje Zemaljski je naš pogled!) Koga ćete to Vi vazćst u đir, &n?! MARINKO: Nismo rekli Van, šjor Filicijo — haha! FILICIJO: I boje van se n'untrigavat u Filicija! ZVONE: A oli ćete jur užgat ove balune? FILICIJO: E more ji' odnilo! Ma, vidi, ća su mi dali už'ižat! Ne mogu vidit ove rotondaste balune! Ni jin dosta ća goridu feiralii, i na gais i na petroje, vengo su izventali i ovo nesriće! — A dojde li još, letrika, »la lučeletrika« (pjevuckajući.) MARINKO: Ma ća ste Vi tako kontra baluniman, šjor Filicijo? FILICIJO: A zaludu ka' ji ne mogu vidit! Vi se njanci ne spominjete koju je konfužjun bi učini balun » M e r i g i « ka1 je doša. Na svaki si kantun moga vidit muško i 'žensko di se jubu — a sve akonto baluna Merigi. » A ća ćete!? Eno^ je doša balun Merigi, pa v a j a malo ovako«, rekla bi ona. ZVONE: A ća ga ovod balun Merigi uliza?

FILICIJO: Ee, da ga uliza, tiču m o j ! Neka dozna naš K r & j . . . M A R I N K O I ZVONE: Doli A u s t r i j a ! . . . FILICIJO: (Ljutito) Neka dozna naš K r a j . . . M A R I N K O I ZVONE: Doli A u s t r i j a ! . . . FILICIJO: ajte u Šoltu! Ća ste se uzvikali?! Ćuje li vas koji đendar!? (Uhvati ih za ruku i povuče na/pred) M A R I N K O I ZVONE: (Složno i tiho) Doli!!! FILICIJO: Ma ¡pustite me reć sve! Neka dozna naš Kraj, da u Splitu nikor ne radi ništa i da se cili dan igra na oni balun — kako mu se ono ime — na fujzban!! MARINKO: . . . . e, pa onda? FILICIJO: Čekaj, gorski moj! Pa ka' dozna, da m l a j a r i j a cili dan dere posto le i slomi je noge i ruke, pa da nimaju u rukan ni pojma ni o b r t a . . . (Rukom pra'vi znak ukočenosti.) ZVONE: e, pa onda? FILICIJO: E, grdelinu moj . . . pa ka' sve to vidi, onda će reć: » K a ' n i k o r ne radi ništa i ka' svi rišćaju živote za ništa, za fujzban — ondar Smo u rat!!! MARINKO: Nije to tako, šjor Filicijo! FILICIJO: Eh, frzelinu moj! N i j e tako? Neka nije! Pa će se sve uctfnišat, do'će rat, konfužjun, glad, svaka, vrst kankari i crni patul. Pa ćedu ti surgat i ankorat se

pusti furešti u Split, Svudan ćedu bit sami furešti, stavit ćedu se svud&n za gospodare; jemat ćedu i svoje foje i vodiće nan i pulitiku za na misto n&s... a mi ćemo iskat kanoćalen ZVONE: Ća ćemo iskat kanoćalen?! FILICIJO: Ća ćemo iskat? Bokun Splićanina, ma ga ne'š nać, jerbo ćemo svi u kantun!... ZVONE: Nije, boni, sve tako, šjor Filicijo! FILICIJO: Nije? Bog ti da zdrav je i v eseje, pa'š vidit do nikoliko godin, ća je stari Filicijo pronošitikava: — Kraguc i Ivanišević i Kapulica i Kal'iterna? MARINKO: Haha, a zašto oni? FILICIJO: Oni su izumislili oti fujzban, ruvinu cilega Splita! Boje in se ne panćat u balun! J6, ća ji' ne mogu! (Gleda krivo lampione) Ne mogu ji' vidit! (Kroz čitavo vrijeme dok pali, nešto mrmlje. Odjedanput ga udari jedna nogometna lopta u glavu i čuje se glas mularije: » G o a l — g o a l ! « ) Nu — nu! (Poleti sa štapom prema lopti, ali mu »mulci« nogama oduzmu loptu i iščeznu na drugoj strani.) Je san li mogfi, izgubit nos? MARINKO: Ngš, ti lipi nos! Hahaha! ZVONE: E, moj šjor Filicijo, bi je goal ća ćete ! FILICIJO: Ajte u S l a t i n e . . . i vi ste ka i oni! Vraga izil'i, da-blli-ga-ne-izili ! (Odlazi, pošto je dovršio i užgao sve lampione.) M A R I N K O I ZVONE: Ote zbogon! Šjor Filicijo! Doviđenđa!

—

^ S

—

i s \

IV.

PRIZOR:

MAR INKO: A sad amo i mi ća! A m o put Ervaskoga Doma, za vidit ća ćinidu za maškaradu! ZVONE: Amo ! Da vidiš koliko su k a n cvića, bilomrtve, ¡bršćana, javora, šćileti i lažine d o v e l i . . . Biće lipo! (Odlaze). (Glazba Br. 2) V.

PRIZOR:

(Ulaze šjor Repo, šjor File i šjor Dane. Svi sa a »velađi«; samo je šjor Repo malo moderniji) ŠJOR REPO: Prvi je večeras, prvi Randevu ovod! ŠJOR F I L E I ŠJOR D A N E : Lipi bokej cvića ne bi, Repo, bilo zlo! SKUPA: Novi kolet i petarin, Bagulinu i očalin! ŠJOR FILE I ŠJOR D A N E : Lipu kamotjeru, svitluisvitlu redingote — ŠJOE BEPO: Pa namušćat vlase, špolverizat bradn još! SKUPA: Svakoj curi drago je to, Svakoj, svakoj, ma najviše »njoj«! ŠJOR FILE I ŠJOR D A N E : Ma, šjor Repo, čuvajte moral! ŠJOR BEPO: Šjor Bepo čuva moral! Koja dištracjun, Koja šeužacjun, Biće večeras ti Randevu — Još ako me Izjubi sve,

Jô, Sveti Duje, ne bi ti — ne! Šjor File moj, Šjor Dana moj, Otâko sritan ni ni Kraj! Koja dištracjun, Koja šenžacjun, Biće večeras ti Rendevu! ŠJOR FILE I ŠJOR D A N E : Šjor Bepo moj, Otàko sritan ni ni Kraj! Koja dištracjun, Koja šenžacjun, Biće večeras ti Rendevu! (Kratki ples) ŠJOR FILE I ŠJOR D A N E : Nemojte nan samo précipitât omar stvar! ŠJOR BEPO: Moj šjor File, Dane, jemain dosta tata ja! SKUPA: Činit vajâ po koji dir, Kcrteđavat kâ kavalir! ŠJOR REPO: Ka' namigne ona, ondar se namigne njoj — ŠJOR FILE I ŠJOR D A N E : Lipo šotobraco vaijâ onda šetat poć ! SKUPA : Dini svltlio ni konfužjiun, Di se vidi da si sam ucz' n jiu ! — itd. (Parlando) Koja dištracjun, Koja šenžacjun Biće večeras 'ti Randevû!! ŠJOR BEPO: Ma vidi, ća su mi lipi moji »ganci«! ŠJOR D A N E : Mi nismo galantasti i đentilasti kâ šjor Bepo, ân! ŠJOR BEPO: Ee! -

—

ŠJOR F I L E : Samo ga je kolet bokun stiska. Malo inu je kfi, tjeiskoban. Tab&r mu istoji lipo, ma eu mu gaće malo ka širokogrudne! VI.

PRIZOR:

ZVONE I M A R I N K O : (Vraćaju se, ostanu u pozadini, i promatraju). ŠJOR BEPO: Ee! ŠJOR F I L E : A ća je od onega? ŠJOR BEPO: Jo, ća se je Floramye zajubila! ŠJOB D A N E : U koga? ŠJOR BEPO: U me! ZVONE I M A R I N K O : (Prasnu u smijeh) ŠJOR BEPO: (Bez obzira na smijeh) I rekla m'£, da san k& Narćižo! ŠJOR D A N E : Ne more evak bit lip ka V i ! ŠJOR BEPO: Eee! ŠJOR F I L E : Inšoma, slušajte, šjor Bepo. Floramye m'e poručila de Van rećen, da će za nju danas bit najlipji dan u životu, ako dojdete, ma da nikako ne okasnite, k&, ća uvik okasnijete! ŠJOB BEPO: (Smije se i vrti se oko sebe) H a h a h a . . . N a ovi apuntamenat, pa okasinit! A-e! Falit ću ti ga, falit!

ŠJOR F I L E : Na se dan i po sa bokejon cvića! ŠJOR BEPO: Ee, na sedan i po!! Ne bojte se, neću zakasnit!! ZVONE: Ne ćete okasnit, ma ste jučćr okasnili! ŠJOR BEPO: Ća? . . . . Ko? . . . . Di? . . . . ZVONE: (prama »gane i ma«) Ee, jučer je skaka priko zida o' đardina o' male Floramye, za da je vidi! ŠJOR F I L E : E, pa?! ZVONE: Pa ka' je priskoči, ondar je okasni, jerbo je unutra bila mala Floramye s jenin drugin! SVI osim ŠJOR B E P A : (Prasnu u smijeh) ŠJOB BEPO: Ko? . . . Di? . . . To ja? . . . Je li? L u p e ž i . . . mandrili!! ŠJOR D A N E : (Oštro) Oho, šjor Bepo, konien ste to rekli »mandril i « ! Mandrilo t'e otac! ŠJOR F I L E : (Ljutito) Ma ća, mandrili! An?! Limunadu, panibr6d ću učinit od Vas! ŠJOR BEPO: N i š a n . . . šjor File Van! Onima »onćd«! SVI: (Isprse se) K o j i m a n ? ! ! ŠJOR BEPO: (Izbjegava njihovu blizinu, a oni mu se sve više približavaju) S .. .s . . . sviman! (Pobjegne) ŠJOR D A N E : Jćp! Jćp! Učinili ste škanbjo.t, šjor Bepo!!

SVI: I juććr ste okasnili!! Jep!! ŠJOR D A N E : Dva tri impaka, pa u poste ju, šjor Bepo! Šjor BepoPegula!!! ŠJOR BEPO: (Naglo se vrati i brzo) Inšoma, ja jemam ve5eras apuntamenat, a Vi pivajte! (Pobjegne) SVI: Jep!!! Jep!!! (Prasnu u smijeh) VII.

PRIZOR:

ŠJOR F I L E : Ajme, večeras vaja da bude lipo sa šjor BeponPegulon! (Prama Zvoni i Marinku) Mi ćemo se ovod sakrit, a vi, ka' ćujete naš fišćot (kuša žvižduk), onda zviždjite i vi iz kajića! ZVONE: Dobro je, šjor File ! Lipo ćemo mu se izrugat! MARINKO : Ne bojte se, šjor File ! ZVONE I M A R I N K O : (Odlaze) Zbogon im ! ZVONE: Amo iskat Tn&lice! (Odu) ŠJOR D A N E : A mi ? Ostanimo mi stari ov6d ! Može ćakdd trevit o' škurinbande ! ŠJOR F I L E : A vidi, ko ono gre odonamo ? (Gleda) J6, rusulice, murtilice, tubice moja ! Ko ono gre ? ! ŠJOR D A N E : Olii se vidi dikod traveršu ! ŠJOR F I L E : A vidi one trii, ća. dolaizu simo! Vidi, vidi ća se okrifcu . . . ono išćedu n i k o g a . . .

ŠJOR D A N E : More bit, nas ! ŠJOR F I L E : E nćš ! A j ća ! ! Tebe ćedu i s k a t ! ŠJOR F I L E : Č e k a j . . . Sakrijmo se mi ovćd, pa može bdt čakćd ! (Skriju se za stablima.) (Glazba br. 3) VIII. P R I Z O R : (Ulazi Floramye, obučena kao kraljica, a Tonkioa 1 "Marica kao njezini paževi.) FLORAMYE : Sve ću vam kazat kako je to bilo: — »Pusti me, mamice, danas je krasno, Pusti me poć u grad — Tonkica, Marica, sve što je mladio, Gledat će karneval ! 'Mamice, moli te kćerkica to, — Je li, da će kćerkica poć ?« Molila sam je lijepo 'Molila sam je slatko, Ali ona kruta ostala piri svom: »Ne!« »Vidi ti nje ! Nesiiknja ćer, upropastit će me svu! Di k a r n e v a l ! ! ća karneval! Doma 'š lipo stat I — Ma ne 'š, ma ne 'š i ne 'š poć — Doma 'š lipo, doma stat!« TONKICA I M A R I C A : I onda ? ! FLORAMVE: Pak sam joj utekla s a m a ! Cv'jeće tek miri dok svježe, »Amor« tek mladost vaim veže, Zašto da ja Ne upoznam slast Kad oko nas sve se smije ? !

SKUPA: Izabranog hoću ljubit, On ljubav zrnat će uzvratit! FLORABOTE : To svježe cv'jeće, T a ljubav mlada Mora nam krasiti život drag ! Kad me on nadje, Kad me ovakvu vidi, P a kad mi u susret d o d j e . . . Svojoj će kazat Floramye : »Ja i ti, Još samo naša ljubav, Floramye I To je sve, I drugo ja ne želim, n e ! Ja ne znam što je Fizika, Još manje Matematika — Ja znam za samu ljubav i tebe Ftaramye I Ja i ti, Floramye, ja i t i ! « (PLES) Zašto da ja Ne upoznam slast, — Kad oko nas sve se smije ! SKUPA: Cv'jeće tek miri, dok svježe »Amor« tek mladost vam veže. FLORAMYE : To svježe cvijeće, Ta ljubav mlada Mora nam krasiti život drag ! ŠJOR F I L E I ŠJOR D A N E : (Izidju) Ma bravo, Floramye ! Bravo ! ! ! FLORAMYE : A to ste Vi, šjor Fale i šjor Dane ! ŠJOR F I L E : A vidi, ća nan je smišna i lipa krajica !

ŠJOR D A N E : A o v « dvi friške rus ulice! (Pokazuje na Tonikicu i Maricu). FLOBAMYE : (Pokazuje na Šjor Filu i šjor Danu) A ova dva garifula ! ŠJOR F I L E : (Tužno rukom) Ee, ma od o n i . . . FLORAMYE : Od oni uveli ! ŠJOR D A N E : (Tužno) Nemojte se tako rugat, doće vrime, b6ne, pa ćete i V i . . . FLORAMYE: (Živahno) Ko? J a . . . mi oetarit?! K r a j ove naše lipe Rive, kraj ove lipe i žive spliske mladosti (miluje šjor Filu d šjor Danu) kraj o v i lipi oci, strici, i ća ti ja znan kako se sve ne z o v e d u . . . ! K r a j o v i mali emišni harkic, k r a j ovega friškega, prozirnega ŠJOR F I L E : (Uzbudijeno) Muko iisikii su se! ReMa je krozirneg a . . . (Gleda joj noge podignuvši joj malo suknju.) FLORAMYE : . . . mirisavog i modrega mora, pa o s t a r i t . . . (Propleše malko) A h ! Nikad, šjor File, nikad, šjor Dane!! ŠJOR F I L E : (tJzbudjeno): J6, smiluj mi se, Gospe o' Pojišana! Dane, Dane moj l i p i . . . Evo san se nikako ka pomladi . . . ŠJOR D A N E : Ća si se, ka, pomladi? I meni se nikako, ka, uzmutilo! ŠJOR F I L E : Jo meni, po'ludiću! Dosta t'g ćut dvi slake rići iz ovi mali j u s t i ć i . . pa da se, Bože mi prosti,... da se, o n i , . . . pa da se izlićidu svi inimatižmi!

FLORAMYE : A ća Van je, šjor File! Ućas ste se praminili ?! ŠJOR D A N E : Ništa, ništa! Zabalajmo, piplice moja, zabalajmo, Floramye! Jo, lipo li su Van nadime stav'ili! »Floramye«!! FLORAMYE: 0 ' kad me jedanput ulovi profešur kako se iprofumajen u skuli s tim. profumon, odonda me svi zovćdu »Floramye«, a oka' Vi trćete za kotulon, zovedu Vas »stara ganac«, a oka šjor Bepo okasinije na apuntamente, zovćdu ga » P e g u l a « . . . svak u Splitu jerna je'oio nadime! ŠJOR F I L E : Ma nikome ne pristaje ka Van, Floramye! Ma zabalajmo višije tu Monfriinu! SVI: (Ples) Zabalajmo, zabalajmo! (Glazba Br. i.) FLORAMYE, TONKICA I MARICA: Gariful je jedan lipi cvit — I ŠJOR FILE I ŠJOR D A N E : Murtilicu jubi čili svit — l FLORAMYE, TONKICA I MARICA: Ma i si a'ka jnbav jerna čar — ! ŠJOR FILE I ŠJOR D A N E : Kontraštavat ne ćemo tu Stvar! FLORAMYE, TONKICA I MARICA: Ka' lipo o' poipone U more sunce utone ŠJOR FILE I ŠJOR D A N E : N a Rivu vaja šetat I dokien dojde čekat SKUPA: Tvoj jedini sla'ki ideal!

FLORAMYE, TONKICA I MARICA N a Marjan ajde gori, N a travu sedi doli - I ŠJOR FILE I ŠJOR D A N E : I neka priipovida Prez ikakega stida, SKUPA: Neka kaže, ća ti radi doma cili dan: ŠJOR FILE I ŠJOR D A N E : »Oli šumprešaješ, Oli mkolaješ, Oli svomera drag osi gete patinaješ?« FLORAMYE, TONKICA I MARICA »Niti šunprešajen, Niti inkolajen, Vengo svome dragon gete patinajen!« (Ples) FLORAMYE, TONKICA I MARICA O' svi graddv najdraži m'e Split ŠJOR FILE I ŠJOR D A N E : Teške spize i znamo živit svi! FLORAMYE, TONKICA I MARICA Jubav u Splitu nije nikad luš - ! ŠJOR FILE I ŠJOR D A N E : Ko to plaća, neka gre po' tuš! »Oli šumiprešajsš, — Ud. ŠJOBA P E T R O N I L A : (Za pozornicom) Da' ću jon ja sa', Neka je samo najden ja! FLORAMYE: A ća je to? ŠJOR FILE I ŠJOR D A N E : A ća je to? — Amo naprid! FLORAMYE, TONKICA I MARICA Niti šunpreša....

IX. Prizor. ŠJORA P E T R O N I L A : (Nahrupi a FLORAMYE, TONKICA I MARICA kriku u i pobjegnu na protivnu stranu.) Aha nesriknja nesriknjice ! I još si mi se o' kraj i »e obukla! ŠJOR FILE : A ća ste opet zaplancali, šjora Petronila ? ŠJORA P E T R O N I L A : Mušte Vi, stari tovari I Ovo ste vi sve krivi 11 Vraga izili, da-bi-ga-ne-izili! Da' ću jon ja, Ufatiću j' lipo i odvest doma I (Dodje potpuno napred, a Šjor File i Šjor Dane dolaze bliže njoj, pa je lagano miluju.) ŠJOR FILE : Šjora Petronila, ća se triba jidit ? ŠJOR D A N E : Šjora Petronila, ća se triba jidit ? ŠJOR FILE I ŠJOR D A N E : Ća se triba jidit, Ća se triba, ća se triba jidit ? ŠJORA P E T R O N I L A : Aha, takli ste me u šuštu! ŠJOR FILE I ŠJOR D A N E : »Oli sunpresájes, Oli inkolájes, Oli svomen dragón gete patinajes ?« ŠJORA P E T R O N I L A : (Ruga se) Govori, grén, govori, u Tonkice, govori, pa ćemo... ŠJOR F I L E : ... govori... ŠJORA P E T R O N I L A : . . . pa ćemo, govori, gledat kajko, govori, maškare...

prolazu

SJOR D A N E : (Prstom) govoru . . . ŠJORA P E T R O N I L A : (Ljuto) Ma ća govori, ko goivori... /

ŠJOR D A N E : Ona g o v o r i . . . ŠJORA P E T R O N I L A : . . . ee, ona g o v o r i . . . pa . . . pa ćemo lipo, govori, gledat kako, govori, prolazu maškare, a ona, govori, ona prva meiu prviman . . . ŠJOR F I L E : . . . govori . . . ŠJORA P E T R O N I L A : (Ljuto) Ah, ne ! Šjor File — ovo ja govori© ! Ubiću j e . . . A i Vas ću polit vril6n lušijon ka'mi projdete ispo' kuće ! (Prama Floramye) Ubiću te ! Ubiću te ! ( P r a m a šjor Fild i šjor Dani) Ovo ste sve vi krivi, muzgavci stari ! ŠJOR F I L E : Prasnuli ste ka, roketa, bžššš ! ! Pustite m l a j a r i j u ne'k se idiventdje, N j i o v o je vrime ! ! ŠJORA P E T R O N I L A : Pustite j:i, pustite j i ! A zašto Vi vašu dicu ne pustite ? An ? ! ŠJOR D A N E : N e tniba ji pustit, utekli su oni sami ! Ajte, bćni, pustite je o' poučne, samo da Van ne bi ona i večeras . . . ŠJORA P E T R O N I L A : Aha, još hi jon se i to tilo ! ŠJOR F I L E : A zaipan san ću . . . ŠJORA P E T R O N I L A : Ća ste ćuli ? Brzo ! Brzo ! Arjde, ća ste ćuli ? ŠJOR F I L E : Ma ćii san, oni, da v e č e r a s . . . oni ću Van ka.zat!

ajme, ma ne

ŠJORA P E T R O N I L A : Ća ste ćuli ? (vičući) ć a ste ćuli ? ŠJOR F I L E : Ona jema večeras da s niikin... ajme, ne ću Van kazat, jerbo ćete opet zaplancat. ŠJORA P E T R O N I L A : S kiin — s »¡niklln« ? ? Kažite — neću zaplancat! ! Ajde ! ŠJOR F I L E : Ću san, da, jema ona večeras i niki ká pimtamenat... ŠJORA P E T R O N I L A : S kiin ? Vrat slomili — s kđn ? ! ŠJOR F I L E : (Povlači se) Na sedan uni i pó da će doć o v o d na Rivu jedán mladić, ća će tišćat jedán bokéj cvića . . . i s tiin će mladićem jemat puntamenat! ŠJORA P E T R O N I L A : (Razviiče se) Ma vidi ti njega, nakaze ! ŠJOR D A N E : (Krijući se za Šjor FiLorn, prema Šjor F l l i ) Dobro je, biravo ! Viidićeš ismija ! ŠJOR F I L E : Nemojte se grist i jidit zaludu, šjora Petronila ! A spoimámjete li se naši krnjevali, án ? (Miluje ju.) ŠJORA P E T R O N I L A : Ohlo, maza' prste ! Ono je bilo drugo ! ŠJOR F I L E : E, ono je bilo drugo, jerbo smo onda mi bili mladi. A ko Ije onda bi obu čen o' k r a j ice, &n ? (Opet j u t akne.) (Popusta) cili S p l i t !

ŠJORA P E T R O N I L A : Jó, morina te pritisla, pokvarićete

ŠJOR D A N E : Mi Split, a Vi i Solin i Vranjiic, i vas okoliš !

nan

ŠJORA P E T R O N I L A : Inšoma nećete me nagovorit"... Izmlatiću je ja . . . dli je ufatin da ufatin ! ŠJOR F I L E : Ma vidi, kaka ste ! — V i ste ,se znali obuć u kurtiin, a ćer ne biste pustili u maškare ! ŠJORA P E T R O N I L A : E - to je drugo ! Ja se mogu obuć, jerbo se meni ne će ništa d o g o d i t . . . ŠJOR F I L E : (Smije se za se) Tebi se je j-ur dogodilo ! ŠJORA P E T R O N I L A : A onda ja san se obukla po našu starinsku, i to samo za p6 ure, a ona . . . o n a . . .

ŠJOR F I L E : (Upadne) A ja Van govorin, šjor a Petronila, da mi Vas je puno draže vidit ovako po težašku vengo u kapelin ka navrnutu gospoju ! ŠJORA P E T R O N I L A : (Ljutato) Ko je navirnut ? Ko je navrnuta gospoja ? An ? ŠJOR D A N E : .. . m a to je boni, on reka samo on ako . . . ŠJOR F I L E : ..onako, ka ća se n a v r n i j e loza na amerikansku... ŠJORA P E T R O N I L A : To san j a navrnuta ? A Vaši su stari sigurno banula fa r e to iz Londre u Split, ii sigurno su bili mi lord i ! (Promijenili) A j t e ć a ! Ja Van, govorin, da ako su mene navrnuii, ni ni Van laka, šjor F i l e . . . Ako niste Braćanin iz Visa olii iz Fara, onda ste iz Jesenice, a ako niste iz Dugoipoja, onda ste iz M u ć a . . . ŠJOR F I L E : . . . to' biste tili ka reć, d a nas je malo pravi Splićani . . .

ŠJORA P E T R O N I L A : (Vrti rukom) M a , l o . . . imalo ! Pače 1 ono mrvu tolomaši ća tišćidiu nos kfi, malo užar ju, i oni su bili vlajd onamo, jeribo da nisu bili vlaja onamo, ne bidu došli iskat kus kruva simo na našu stranu. ŠJOR F I L E : Ma ositavimto te posle, šrjora Petironila ! (Promatra joj odijelo) Vidi — vidi, i korpet ¡na zlatne botune, i kurtin s ¡butan, ii brniica o' po vi san u 12 p61 i su 6 soči, i traveršin o' raža i šud4r o ' b a v e l e . . . ŠJOR D A N E : . . . i ventula s pj urnom... ŠJOR F I L E : i rečini o' tri botuna, i vera konnjola, i puntapet, i šapuneta, i tremanat u glavu su t r i . . . ŠJORA P E T R O N I L A : Jeimala san ja je ne ga su šest o' pokojne matere, m a san ga nidir izgubila, ŠJOR F I L E : (Za se) J6, uvdk ©u iste o v e ž e n s k e . . . Nišan dobro ni izusti »tiremanat su t r i « a ona jur da je imala jemega »su šest«. (Glasimo) U jednu riič, v i ste mi, draga šjora Petrondla . . . ŠJORA P E T R O N I L A : (Odaleči se od njih) A čekajte malo, ineka vid'in Vas kako ste mi se Vii obuklii ! Hahaha, obulkli ste se jednako, u isti tabar i istu kanjetu jedan ka i drugi ka ća sol se je'nako obući vale i one dvi pokojne sestre Kažimo to viče usidiliice, ća su stale nazš, je'mu 20 godiin kraj Turjuma, a zvale su se »Četiri staduna«, a po n j i m a bi zna cili grad ka je zima, a ka' je proiliće.,. ŠJOR F I L E : (Opet ju dirmu) Jo, lipo moje proliće ! Draga ste i šesna ka ća Van je draga i šesna i1 «putna ć e r . . .

ŠJORA P E T R O N I L A : J6, goiri ¡ste to' B e r t o l d a ! I u ¡mater i u ćer bi ste se otili untrigavat ! Mirš ća, šimja Katano'va ! Oće mu se ! ŠJOR F I L E : A ća ćete ? Evo ovako ¡po siromašku — ka' se ćagod namiri, golubice naša bila ! ŠJOR D A N E : (Prama šjor F i l i ) K a ' su nan one rusu lice utekle, dobra je i ova stara k a r u b e r a ! ŠJOR F I L E : Dobro bi je bilo akoštat uz Digu lk& »Medeu« ! ŠJORA P E T R O N I L A : A j m e , da nas vidi s v i t ! Jo, ako me m u ž . . . ne bilo Vas ! (Glazba Br. i %) ŠJOR FILE I ŠJOR D A N E : Kas

lipo o' popone U more sunce utone — ŠJORA P E T R O N I L A : N a Rivu vaja šetat I dckleu dojde čakat! SKUPA: Tvoj jedini sla'ki i d e a l !

ŠJOR F I L E I ŠJOR D A N E ^ N a Marjan ajde gori, Na travu sedi doli! ŠJORA I neka pripovida Prez ikakega stida!

PETRONILA:

SKUPA: ta ti radi doma cili dan : ŠJOR FILE I ŠJOR D A N E : »Oli šunprešaješ, Oli inkolaješ, Oli svomen dragon gete patinaješ ?

ŠJORA P E T R O N I L A : Niti šunprešajen, Niti inkolajen Vengo svomen dragon gete patinajen!« (Ples i odlazak.) (Glazba Br. 5) X. Prizor. MIRKO : (Ulazi i sjedne na zidić obala.) Nidir je n i m a ! Ah oma njezina mater! B a ni nje i da ni skule, i da je svaki dan fešta, i da nas svaki dan ćeka mali kajić s kitaron, ondar bi bilo lipo ! . . Ma ovako, kako je sada ! . . (vrti glavom). N a j i i p j i dao, najživji dan, Pa ostat sam — sam I I Marinko i Zvone ćedu nać svoju, Svi ćedu nać svoju, a ja ? Najiipji dan, najživji dan, P a ostat sam — sam I Di m'e mala Floramye Moja sla'ka Floramye, Vaja da je danas vidin svu u svili, UsrM cvića lip moj cvit I Ja se još uvik nadan — Vala, vaja je n a ć ! Ako je mater ne pusti, Ona strašna mater ne pusti, A di ću omda ja ? XI. Prizor. ŠJOR FILE I ŠJOR D A N E : (Vođe malu Floramye, pa se tiho šuljaiju porama Mirku.) A vidi, vidi, ko je to ? MIRKO : (Okrene se naglo i veselo.) Floramye, Floramye 1 Di si ti, di si ti ? Ja te nadir ne mogu nać I

Jubavi mala, nidir te nima — Dl »i mi čili dan ? FLORAMYE : Mirko moj, Mirko moj, Da ti znaš, da ti znaš, Kako teško je billo t o ! Da ne zna mama, Utekla sama za tebe samo n a ć ! ŠJOR F I L E I ŠJOR D A N E : (Učine znak za odlazak i odu.) MIRKO: Oh, Floramye, moja Rica mala, Prez tebe nima mi karnevala. S K U P A ( M I R K O I FLORAMYE) : Koliko vrsti cvića jerna naš đardin, ma ti ubereš najlipjega meu svin! MIRKO : Ka' smo sami ja i ti, Moja mala Floramye, Onda j' s nami srića i smij — Onda j' s nami i cdli svit! FLORAMYE : Ka' smo sami ja i ti, Onda j' s nami srića i smij, Onda j' s nami i cili svit! SKUPA: Onda j' s nami i cili svit I FLORAMYE : Ja imam samo jedan cilj života, A to si ti — i samo ti —, Tvoju slikiu vidim i kad bdijem I kad snivam san, kad snivam san 1 — Vjernost ti zaklinjem j a ! MIRKO: — Vjernost ti zaklinjem ja I

SKUPA: Ljubim, ljubim te j a ! Sve što na tom svijetu ima 6ara To je ljubav t a ! (Mirko je zagrli i ljubi.) FLORAMYE : Ah, Mirko, da mi dozna ovo m a m a ! MIRKO : Ma pusti više tu tvoju marnu! FLORAMYE : Sa' mi lipo kaži, Ća mi uvik kažeš — Kaži t v o j o j maloj sla'kioj Floramye! MIRKO : Ja i ti, Još samo naša ljubav Floramye, To je s v e ! I drugo ja ne želim — ne ! Ja ne znam što je Fizika, Još manje Matematika! — Ja znam za samu ljubav i tebe Floramye I FLORAMYE : Ja i ti, Mirko moj, ja i t i ! I (Brzo odlete.) ŠJOR FILE I ŠJOR D A N E : (Prolaze sa odijelima za Maškaradu, jer sa oni stici u Maškaradi.) ŠJOR FILE : Amo ća, okasni' ćemo! (Nestanu za njima.) (Glazba Br. 6) XII. Prizor. (Nekbliko ¡maškara preleti pozornicom i to svi s lijeva na desmo — na Maškaradu. Pozornica je (prazna. Čuje se iz daljine žamor maškara.) ZBOR (Iz daljine) Marinko ka i Viško,

(muški):

Filicijo ka i Dujko — Svi smo danas u krnjeval I ZBOR (ženski): Lrucija, Marija, Palmina Mandina, Sve smo danas n krnjeval! SKUPA: Svi smo danas n krnjeval 1 ( P r v e maškare ulaze, pjevuckajući uz glazbu » Z u m b a j — z u m b a j « i skaču i kriješte po pozornici vodeći magarčića u ženskim hlaćicama. Zatim manja kola sa djecom u n j i m a — svi najraznovrsnije okrabuiljeni. Napokon velika kola sa Kraljicom Floramye. Floramye je sva u cvijeću.) 8) ZBOR: Krajica ja mala Floramye, v Jer je lipa i najlipja o' svi 1 Krunu zlatnu, bili ermelin, Usri' cvića najdraži je cvit I Još vaja Kraja izabrat sa' I onda j* sivršena stvar! (Kroz čitavo ise vrijeme bacaj'u »konfeti« i cvijeće po » m a š k a r a m a « — najviše na Floramye.) JEDNA M A Š K A R A : Neka Krajica izabere K r & j a ! D R U G A MAŠKARA : Di su suci ? ! SVI: Di su suci, di su suci ? ! SUCI: (Stupe napred.) Pst, pst, mir I Pst I Mir ! Veličanstvo izabire Kraja I — SVI: Veličanstvo izabire K r a j a ! — SUCI: Neka vidimo Kraja I

SVI: Neka vidimo K r a j a ! FLORAMYE : (Pokazuje na Mlir'ka, koji je dole med ju »maškarama«.) Ja sam već izabirala Kraja ! SVI: Obuo, Mirko je K r a j ! Oho I ! Mirko Je KrAj I JEDNA MAŠKARA : Ka da nismo znali ko će bit! SUCI: (Predaju krunu, plašt i žezlo Kralju i obuku ga u hermelin.) ZBOR : Živila Krajioa, Živi ja Kraj, Živila Krajica — Živija K r A j ! I ! FLORAMYE : (Silazi &a kola, obasipana cvijećem.) Cvijeće tek miri dok svježe Amor tek mladost Vam veže, Zašto da ja Ne upoznam slast, Kad oko nas sve se smije ? ! FLORAMYE I ZBOR Ž E N S K I : Izabranog hoću ljubit, — On ljubav znat će uzvratit! To svježe cvijeće, Ta ljubav mlada Mora nam krasiti život drag ! — MIRKO: (Držeć je za ruku) Krajica je mala Floramye, Jer' je lipa najllpja o' s v i ! ZBOR (muški): Krajioa je mala Floramye, Jer' je lipa najlipja ©' s v i !

FLORAMYE : Sretna j' danas mala Floramye I zato hvala lijepa, hvala lijepa svim! (Ples otvori Floramye i Mirko, a onda i ostali.) ZBOR MAŠKARA

MUŠKI:

A'mo sa' naprid, A'mo sa' naprid svi, — Split jema druge, Druge kontratle j o š ! Vidimo sve, vidimo sve, Jer danas je lip, Jer damas je naijlipijii d a n ! (Ženski zbor »idem«.) (Kola se .polako spremaju za odlazak, pošto su K r a l j i Kraljica uzašli na kola.) ZBOR M A Š K A R A

(MUŠKI):

(Za

pozornicom): Marinko ka i Viško, Filioijo ka i Dujko, Svi smo danas u krnjeval! ZBOR M A Š K A R A (ŽENSKI): Lucija, Marija, Palmina, Mandina, Sve smo danas u krnjeval! (iNa pozornioi nastaje laigana tama.) XIII.

PRIZOR:

FILIGIJO: (Dolazi i gasi lampione) Uf, ća ji' ne mogu ovako tondaste, ove balune! Igrajte vi samo fuzbajn! REDAR: (Za n j i m kontrolira, da li gasi u redu. Pokazuje mu što nije ugasio. Obojica lagano odlaze.) XIV.

PRIZOR:

(Mjesečina na moru. Mala se barkica (približava. Sva je u lampionima i cvijeća. Ulaze.)

TONKICA, MARICA, ZVONE I

MARINKO:

(Svi još uvijek okrabuljeni, svi ula.ze u barkieu, koja je pristala osim Marinka.) MARINKO: (Prama mornaru u barkici.) Jesu li m i đonili i « doma 'k i taru i mandolin? GLAS M O R N A R A : Jesu, šjor! MARINKO: (žviždi iprama Mirku i Floramye). SKUPA: (Žvižđe) XV. P R I Z 0 R: MIRKO I F L O R A M Y E : (Uđu naglo) MIRKO: Evo i nas, evo i nas - ! Gremo i mi, grćirno i mi - I Đojdi, dojdi mi FLoramye, Jubavi mala, U maloj barki Sa* ćemo sami biti FLORAMYE: Evo i nas, evo i nas • ! Gremo i mi, grćmo i mi - I Ja i Mirko, moj dragi cvit! Jubavi sla'ka, U maloj barki Sa' ćemo sami bit! (Ulaze u barkieu) MARINKO: Ajde, mićite se! Ulovi'će nas, pa smo onda frigani! (Mumiju pjesmu. Barkica otplovi — izgubi se u daljini, a m u m l j a n j e postaje sve tiše i tiše.)

XVI.

PRIZOR:

ŠJOR FILE I ŠJOR D A N E : (Dotrču, pa se sakriju desno i l i j e v o očekivajući šjor Beipa.) ŠJOR S E P O : (U ruci drži »hokej« cvijeća) Šjor File moj, Šjor Dane moj, Otako sritan ni ni Kraj I Koja dištracjun, Koja šenžacjun, Bit će večeras ti Randevu!! ŠJOR FILE I ŠJOR D A N E : (Skriveni) Šjor Bepo, čuvajte moral — moral! ŠJOR BEPO: (Okreće se oko sebe) Ko to piva? ŠJOR FILE I ŠJOR D A N E : I činit nemojte kraval — k r a v a l ! ŠJOR BEPO: Ma ko je to ? ŠJOR FILE I ŠJOR D A N E : Adijo B e p o ! ! (Zviždlju, a odgovaraju oni iz barkice) ŠJOR FILE : Šjor Bepo Pegula ! Jopet ste okasnili! ŠJOR BEPO: A ne, ne •.. nišan ! ŠJOR D A N E : (Tankim glasom) A di Van je Floramye, šjor Pegula ? ŠJOR BEPO: (Opazi iz daljine sjenu, k o j a ide prama njemu.) A ona gre, i eno gr§, A vi mi rugajte se s v e ! — Moj sla'ki anđel eno gre, A vi mi rugajte se s v e !

XVII. Prizor. ŠJORA P E T R O N I L A : (Nahrupi.) Aha, to ste Vi, šjor Bepo Pegula. Grom u t© puka I (Oduzme mu buket i tuče ga š njim). Nesrićo nssriknja, na - na 11 I još mi nosi cviće I Ja ću ti dat, Muziviru, farabute ! (Viče) Redaru I Redaru ! I ŠJOR BEPO: N . . . n i s . . . nišan j a ! ŠJORA Redaru ! I Redaru ! !

PETRONILA:

ŠJOR BEPO: N . . . nis... nišan... REDAR: (Uleti) ća je to ? ća je ta, ka, galama ? I ŠJOR BEPO: N . . . nis...

ŠJORA P E T R O N I L A : Lupežu! Sinje te more izilo! šijunada te o'nila, ime ti se pomrsilo! Odvuka mi ćer s nikin farabutiman u kajić, a on jin ovd svitli i ćini lumetu, t tišći mi još rusule i garifule u ruci I U pržun s njin Redaru ! REDARSTVENI

ORGAN:

U ime zakona, Vi ste ujapšeni! Radi nar uživanja mira i radi zavađanja djevojčica ! A j e ! Mavro I ! ŠJOR FILE I ŠJOR D A N E : (Prasnu u smijeh i opet u žvižduk.) ŠJORA

PETRONILA:

Ee, baš je tako! U pržun s njin I (Prama barki ci diže ruku i prijeti :) A ti 'š mi platit ka' dojdeš doma, nesriknjice! (Ode.) X V m . Prizor. ŠJOR FILE I ŠJOR D A N E : (Izidju iz »krovišta — za odlazećima.) Šjor File moj, Šjor Dane moj, Otako sritan ni ni Kr&jl Koja dištracjun, Koja šenžacjun, Bit će večeras ti Randevu!! ('Smiju se i odu. Pozornica je mirna, ćuje se daleka pjesma iz barkice a zastor se vrlo polagano spušta.)

Svršetak I. čina.

II.

ČIN:

( P l i svršetku Tat«.) (Glazba br. 7.) I.

PRIZOR

(Quimper ville, malo mjestance na jugu Francuske. Dvorac, odmaralište ranjenih savezničkih oficira. »Cercle des Officiers Alliés«, sa vratima iz bambusove ttfske. — SesiMce refee dvoranu u maurskom stilu za doček junaka, Kote 212. Floramye (Suzette) je potpuno napred, plete vijence.) ZBOR SESTRICA: Danas je krasan, danas je svečan dan, Kitimo cvijećem, resimo vijencem stan, — N a stranu brige, zbacimo misli te, Radosno samo, smijmo se danas sve I Danas će k nama još jedan junak mlad, Pjevajmo glasno, pjevajmo sve u sklad — Mio je naš to giost, Rijedak je takav gosti Svud nek je lovor, svud nek je ružin cvijet — Nek mu se samo divi naš cijeli svijet! (Odlazeći) Sad na daljini ajmo rad! Danas je krasan, najljepši dan! (Odlaze osim Suzette i Almette.)

n. P R I Z O R ALMETTE: (Približi se Suzetti, pa je lagano uhvati za ramena.) TI za nečim čezneš, To dobro znam ! (Suzette niječe glavom.)

SUZETTE: Za ničim ja ne čeznem! ALMETTE: Al' zadaje ti brigu Jedna stvar!

SUZETTE: Kad si negdje sama daleko u svijetu, Zašto mislit moraš, mislit na svoj rodni kraj? Ima 1' teže boli, ima 1' težeg jada Neg je usipomena na djetinjski prošli raj? »Daleko m'é biser mora, Daleko m'é moj Split, U njen tila bi bit, Prez njeg ja ću umrit! Neka su mu tisne kale, Kroz nje tila bi PTOĆ, Kroz nje na Rivu doć, Za vidit splitsku noć! Sto koluri daje nebo, more i Split A uz more lipa mladost udri u smij. (Pokrije rupčićem oči i eagne glavu.) ALMETTE: (ju tješi) Ta tvoja bol strašna nije — Danas je taklo, sutra već drukčije! SUZETTE: Kažu, da su danas sva iščezla čustva, Ali to je sama, to je sama puka laž, Sretnija bi bila kada ne bih znala Što to znači čuvstvo, što to znači ljubav ta! »Daleko m'é biser mora« itd. ALMETTE: Suzette! Svaka od nas ima neku uspomenu... Svaka od nas ima svoj mali roman i svi su ti romani više ili manje bolni! Tome je jedini lijek zaborav! III. JEDNA

PRIZOR: SESTRICA:

(Ulazi i pregledava vrt i sva vrata, da li je zrak

čist, naime da li je Miss Beautyflower daleko. Kad se uvjeri, onda pr&vi znak Senegalcima da uđu.) v

SENEGALCI: (Uđu sa » B a n j o m « i »Saksofonom«, sjednu nasred pozornice i glupo se smiju, ali tiho.) JEDNA S E S T R I C A : (Poleti natrag, da javi drugaricama da je slobodno.) SUZETTE: (Opazi da se nešto s,prema, što n j o j ne godi i ode.) (Glazba br. 8.) KOR SESTRICA: (Ples. Balet ima sivi cilindar, naočale i mali štapić.) Ni Kabaret, ni Variefš, ni Music Hali Ne zna za ples, gdje j'takav red k6 lineal — A što nas tek Fin i mek Prati Jazz-band — Uz Saksofon, i Banjo-a ton Slatki ritam! Koji bi to bio boinbon, da je Još on — »Giande distinction«, nek je još k tom zlatni galon! A1 doč će i on, Jer bez njeg je tad Besmislen sav Taj pos6 naš! Zašto se piše Blues, Svilen i mekan Blues? LJr.bav znade zašto je komponiran, Znađs zašto je svugdje sviran T a j svileni Blues! Ljubav znade zašto svak to voli, Znade zašto svak to želi — T a ! mekan Blues! Ljuta ka ris bila bi Miss, da vidi bis, Premda i njoj drago je to skakanje u vis!

Da vidi sad Senegal Njegov Jazz-Band, Uz Saksofon, Banjo-a ton Bubnja ritam I kad bi još doznala to: Što je naš san? Jak, zdrav i čil mlad oficir i okretan! Al' doć će i on, Jer bez njeg je tad Besmislen sav Taj pos6 naš! (Ples) IV.

(Slijedi)

PRIZOR:

MISS B E A U T Y F L O W E R : (Pojavi se sa lornjom u rući jedući sandwich i gleda škandal.) Ohoo! Oboo!! OhooooU! SVE: (Tščeznu.) SENEGALCI: (Bedasto bulje — okamenjeni.) MISS: (Ljutito prema Senegalcima) End još ove tva crne mejmune právi mjuzik ! ! A ! ? SENEGALCI: (Ne razume je, i smiju se) Hahaha! MISS: (Ruga se) Haha, što tako klupo smije?! Ovo ne ima ret — ovđe pravi revolušn! Vi právi mjuzik, a ova sva petasti kuske pleše cela dan i celi noć! T o ne V a raieti, to ne Dancing-Room! Ovo crvena ktiš, sa ranjena militeri, rasumi?!! A ne Music-Hall! SENEGALCI: (Kao gore) Hahaha! Mjuzik bon! Bon!! O r a j t ! ! ! MISS: (Ljutito pokazuje im prstom da iščeznu.) Otlazi-MarčI Otlazi, crne mejmune, elefant end krokotil!!!

SENEGALCI: <Odlaze neprestano salutirajući.) * MISS: Hipopotemos!!! (Promjeni - zaljubljeno) A što zlatni rasa Džigoslav ! Mene mnoko trâk Džigoslav ! P r v a put ka vitini u Canebiére u tramvay. Kata ono meni lepo ponuti mesto! Ja njeka kleti, on meni kleti, a truka put ka vitim u Cinéma Gaumont u Rue de la Republique: — Ja njeka kleti, on meni kleti. I tako tošlo naša lepi ljupav! Ono mene usme srce! Ima tako nešto lepi, fini egzotika ! To sikurno jetna balkanski meharadža, a sove lepi ime: »Šjor Pepo ot Split!« Ah, ako ona toće tanas! A h ! ! ! A h ! ! ! Ja ka mora nać! V.

PRIZOR:

COLONEL A R . M O N F O R T : (Pojavi se — ironično) Bonjour! Miss Eveline Beautyflower! MISS: (Ironično) Gooid Morninjg! Colonel Marquis Armand de Quimperville! COLONEL: (Na jednoj strani pozornice — za se) Hvala Bogu! — ipak je ohladnila prama meni! Bilo je već i vrijeme! (Glasno) O molim Vas lijepo, Miss Beautyflower, kako stoji stvar sa dočekom? Jesu li vam poznata sva moja naređenja, da li je sve pripravno za čajanku u vrtu i da li je gospođica Suzette potpuno gotova sa programom i . . . MISS: I?? COLONEL: (Za se) Kad ćeš jednom prestati žderati? MISS: (Na drugoj strani pozornice — neprestano žvačući s visoka) Mon Colonel Marquis i tako tali . i tako tal i . . . Mene ne trepa dva puta reći jedna narečenje ?

A i l right! ! (Za se) Što mene ona postalo oturno! N e morem kletat ova Marquis! COLONEL: (Za se) P r i j e bi m i svaki put došla u susret i poljubila, a sad sam miran! N e trebam se bojati t e . . . te grdobe ! (Gllasno) M o j e očli> ne bi trebale da Vas gledaju s civiliisitttma po kinematogiraflima ! Compris ! Bonjour ! (Pozdravi i ode lijevo). MISS: (Posprdno) A l i right! Good b y ! P a f f ! (Odlazi u vrt u susret šjor Bepu.) Ujej, on me vitio sa šjor Bepo ot Split u Cinéma Gaumont! VL

PRIZOR:

Šjor B E P O : (Ulazi s kišobranom i razgleda dvoranu.) N u mu graju! Ča m'ê smantalo ovo svitlo! Eno i naša bandiral Ma di san o\Q doša? Bože mi prosti, gruba li je o v a šjora gospoja! Sve mi se pari da sam upâ u veliko more! Ća'š? Va ja se sa svakin sviton ufatit u veliken svitu! Da oće svršit višje ovô rata, pa da surgân višje u ti Split! Ma ća su mene išli proganjat u Austriji — JÔ, da nišan pobigâ, ća bi mi bili ućinili feštu! (Znak vješan ja). Jô, da m'ê vidit još jedanput Matejušlfu i Pisturu, pa umrit! A, da m'ê još jedanput proć bicikleton u nediju o'popone, ka' je R i v a puna svita, pa reć po splitsku ono: » č u v a a a j « ! — pa smečit k o joga furešta! Ća ti ja ne mogu podnit ove furešte! Ovo je jur treća godina o'ka'sam dižert4 iz Auštrije i oka'čekan ©krajnost rata! Živen s ovin sviton, i još ji' nikako ne moš razumit ! Niki zanosu na : (imitira Engleze) Gude-gudbaj-člsn-mlsn-edevaj-gudbaj! Sve nikako ibaj, baj! Ma di ti je ti B a j ? A miki drugi opet zanosu na: (imitira Francuze) »Se šarman-šantan-bilet turretur-melanž-oranž-pomad-promenad-orevuar« »Zbog in'. Sluge jin'. A jeste li dobrê voje«. Da in ja o v a k o ne kažen, ne bi oni nika' svršili. Nemoš ji nikako razumit! Ovo jema bit da Francuzi govoru francuski, a

Ingleži — ingleški. Ma dozna san, da je o v o ' niki Splićanin oficijal, pa bi mi višje bilo drago proćakulat e kin dvi tri beside ervaski! — A onda san kurjožast koji je to? A ću san da je i F l o r a m y e nidir u Francuskoj — ala da me tref i, ća bi me izjubila! A ona šjora, ne znan joj ni ime, infišala da ja žara' nje dolazin simo — ee, ne'š ti puste lipotć? Bilo bi boje, da jon nišan da misto u travajn » K u n e r o l « onega puta i tako se s njon upozna! More je ingleško izilo. Ma ća san iša onega puta s njon u ćinematograf. Ne bi višje pošš, u cinematograf, i seja u »Kunerol« za milijun francuski krun MIS B. (Pojavi se na vratima zobljući groždje i raskrili ruke) My d a r l i n g ! ! Šj. B E P O : ^.(Gura je od sebe) Epla ! E e e e . . . Polako, Đilda ! ! Polako ! ! MISS : Ja ne sove Đilda ! Ja sove Miss Evelino flower !

Beauty-

Šj. BEPO : An ? (Zaškilji očima) MISS : Miss Eveline Beautyflower. Šj. B E P O : Kako — kako ? Misili-bisili Juti Flan ? ! (Za se) Ma nu tamašnoga imena ! I tega imena ! Ma ko t' e to ime izumislija ? (Glasno) E pa ća ? MISS : (Zagrli ga) Kako slatka izgovor : » m i s i l i . . . bisili...« Ja mnogo love You ! Šj. BEPO : Ma, ća ste se nadovezali poštenog mladića ? (Za se) Ma vidi ća brzo zobje grozje ! (Glasno) Nišan ja doš& ovo' činit jubav, ženo božja ! ! Doša san nać tega Splićanina ! Možebit da m' e prijatelj, a mi se Spli-

ćani oćemo puno dobra ka' smo vanka u svitu, ma ka' smo d o m a . . . a j m e ! M I SS : (Sluša ga i ništa ne razumije) A vi ot Splićani T Šj. BEPO : E e, Split, S p l i t ! MISS : A kće ima Split ? Šj. B E P O : Kće ima ? An ?To di je, je li ? Znate li ká, recimo, di je »el more adriatico« ? Ono ća bi Deluncijo t i j a ! P a se onda gre nizdol oli u z g o r . . . ne znan Van zapravo reć, jerbo ovo' u Maršilji nima ni Kozjaka ni Merjana, pa se ne znan pronać — — pa se onda gré i gré, pa ka' se dojde, ondar je otot iza Šolte om a r . . . S p l i t ! — A k o se smi pitat, a da se ne uvridite, šjora Misili Bisili, a oklen ste Vi ? MISS : Ja ot London ! Šj. BEPO : Da nije to Londra ? MISS : Yes - yes, Londres ! Šj. BEPO : Pa, ća će ti L o n d r a . . . MISS : London mnoko lepi k r a t . . . velika, velika ! Tamo ima cela s v e t : Indian, Činian, Frenć, Italian, Rusian .. .Samo strašni konfuzion ! Tamo ite mnoko puno automobil, camionts, limousin . . . Šj. BEPO : Limozina ? Ča i tamo kupu limozinu ? MISS : Y e s . . . ot mnoko automobil ne može čovjek ići po ulica !

Sj. BEPO : A ko Van je kriv da niste furbasti ! Ća ne učinite ka mi Splićani ? Mi za rišit di ćemo spavat, izumislili smo sunce i lito, a za utažit glad, izumislili smo ribe i parangale, a za ubit zlu voju, izumislili smo pompjere, stranjke, dimoštracjune, mužiku i furešte za gledat Dioklecijana, a za ne poginut u ratu, izv em tali smo Austriju, a za odit mirno (značajno) »po ulica«, izumislili smo tisne kalete, pa tonobilo ne srni nikako prilko nje, i nikoir te ne more simećit, najviše te kog6d ugazi na kal k r a j sv. Ivana i ne reče ti »pardon«, vengo »opla !«. An ? ća san ti prin reka, ća će ti ta tvoja pusta L o n d r a . . . MISS : A Vi ima mnoko sunce ? Šj. B E P O : Sunca ? ? Ma ća sunca ? ! Jema sunca i na Rivu i u kalafata Ivanka i na Sustipanu ! Samo ga nima u Getu i u Palaču o' Dioklecijana ! MISS : A Vi iz Dioklecijan ? Ot rimski imperator ? Šj. B E P O : E e, neka nišan ! MISS : Tamo ima jetan sfinga ! Ne ? Jetan stari sfinga — ja strašno voli stari stvar ! Šj. B E P O : A ja,bome, ne ! MISS : Moja prat arheolog, ona piše jetan knjiga ot Dioklecijanu i Palatium ! Šj. B E P O : (Za se) Hahaha ! I niste ven za pisat libre ! M a j k o Božja ! Ništa ne zna ovi s v i t ! MISS : (Zanesena) Mene trako sunce, mene trako šarko toplina, mene trako . . . (Zagrli ga) orientalni rasa !

Šj. B E P O : (Za se) Osib, Isus i M a r i j a ! Uzela me za Grega-Šižniatika ! Nišan ti ja orijentalni rasa ! Ja san iz Velog Varoša, to su Lučani »orientalni rasa« (Poljubi je) Na — ka' oš ! Samo mi kaži, di je ti Splćanin oficijal ? Ka' ću ga višje vidit ? M I SS : Oficir doće poslije. Samo Vi ne moše tako opučeno ići sa oficir ! Vi mora isto imati oficir otelo ! Šj. B E P O : To da i ja budem o f i c i j a l ? P a da me pošaju na frontu — a e ! Mrćiš ! A ćerce moja, di t' é ovo' skula o kadeti. Di ću ti ja u 5 minuti avancat iz civila u oficjale ? ! V

M I SS : Ja ima jetan idea sa m o j traki ! Šj. B E P O : Aha ! (Za se) V a j á mi je još jedanput pojúbit, jerbo ima za me jednu indeju ! (Ljubi je) Ná, Misili Bisili ! (Za se) Jó, judi moji, ća je gorka i juta;! F f f f ! A bez gušta ká turski kukumar ! Da se nisam namirijá justiman na dva zrna grozja, bi bi pá u afan! MISS : Ja ima jetan fini uniforma ot, jedna velika oficir, ot general ! Vi pute general ! Šj. B E P O : To ću onda ja bit ká gjeneral? To ćete me obuć ka o' Varešanina? MISS : Yes!! Šj. B E P O : (Za se) Jó, di me sa' šjor File i šjor Dane i di me sa' šjora Petronila, pa da me vididu o' gjenerala! Pa da vidu sa' jeman li pegulu? Ovako ću baranko moć pripovidat, da san i ja bi u soldate!

MISS : I on ta ja našla još jetna. adjutant za m y darling! T a k o ona doće kako jetna velika k5st! Svi oficiri će salutirati. I onta Vi vititi Vaša prijatelj ot Split. Šj. B E P O : A j d e srce, dušo moja, a j d e smokvice m o j a pucalice! (Za se) A j d e , smrklo ti se priđ očiman! Ne vidija te višje! Čekaj neka naslonin lunibrelu! (Nasloni kišobran) (Glazba br. 9) MISS B: A h ! Ja na prva poklet rekla: »ona piti muojl« Vi će mene tati, tati cela šivot svuoj. Onta mi će poći trašit jetna lepa kraj Onta mi napravit tamo jetna krasna raji Šj. B E P O : Jd, da mi je jemat jedan velik muskadúr I da mi je sada jedan vri dan tornidúr — Muškadur zatvorit, a unutra stavit nju, Za jon skratit jezik, nek se misli tornidúr! MISS: To će piti sve? Rekla, rekla: »yes«! Šj. BEPO: To će piti sve X te kako — »yes«! SKUPA: Vi će meni šaptat: »I love You!« Vi će sa mnom šetat: »I love You!«

•

MISS: Naša sreća je onta tu, Nik at više ja pustit nju! Mi teater išla: »I love You!« Onta kući tošla: »I love You!« Samo kata ja pošla leć » I love You« mi ne smjela reć!

Šj. BEPO: Ne boj se, i neću!! MISS: Kradit ćemo vila, vila samo za tva nas, Kupit ćemo jetna, jetna velka čuvar-pas — Neka čuva oma naša vila preko tan, Neka čuva noću naš ljubavni sanl Šj. BEPO: Bozs mi oprosti, ća bi čuva oti pas, Recite mi lipo, ko bi samo taka Vas? Neka vilu čuva vuk ol" koji žešći vrag, Ne bili Vas izi, ne bil' Vam se zame tragi (Sestrice proviruju sa svih strana i smiju se.) SKUPA: Vi ćete mi šaptat: »I love You«, ltd. (Ples) IX.

PRIZOR

SESTRICE (Osim Suzette): (Udju) Ohooo! Ohooo! Miss Beautyflower!! Ohooo!!! MISS B: (Ostavi šjor Bepa i srdito na sestrice) Što vi polutile! Kuske! Klupe kuske! Ite svi natrak! Vi nema otkoj!! SESTRICE: (Pobjegnu

natrag.)

MISS: (Prama šjor Bepu) Ite, my darling, u vrt, ja otma toće i opuče Vas ot oficir! Samo vi čekaj u vrt! Šj. B E P O : R a z u m i n . . . ma ća, oli ću se i ja on&ko ofotić, šjora Misilli Bislili ? (Jedna sestrica prolaizii, nešto ptenaša) MISS: (Smije se) Hahaha! N o ! No! Šj. B E P O : Svetega ti Kuzme i Damjana! 0n6 nisu oficijali, ono su švore! Ono su žensk£! (Promatra jednu). A vidi — dali su jin i dekoracjtin! I ja san tega opi-

njuna — da bi svakoj lipoj ženskoj triibalo dat — dekoracjun! A j d e — to m'e dragol MI SS: N o ! N o ! Ote vi u vrt! Ja doće! Šj. BEPO: Evo gren! (Odlazeći) Ma ća će ti ov6 sve bit, neka san Bog zna! Neću ti ja kotul na se!! (Vraća se) A j me, di m'e lunbrela? (Uzme kišobran i ode.) MISS: ( P r i j e t i prarna sestricama. Vadi puder da se pudra i onda odlazi). X.

i ogledalo,

PRIZOR

SESTRICE: (Ulaze lagano, vide da je zrak čist. Prasnu u »mijeh) Hahaha!!! ALMETTE: Ali su se i našli! JEDNA S E S T R A : I ono je prefino za Miss Beautyflower! ALMETTE: Napokon smo je ulovili! Hahaha! J. S E S T R I C A : Sad smo i mi na konju! T o ćemo i Marguisu pričati! Smijat će se! ALMETTE: A l i oficiri bi već morali doći! Gdje su tako dugo? J. S E S T R I C A : Zbilja je današnji dan vrijeđan! Scena za scenom:! SESTRICE: (Čuje se muzika oficira — polete u vrt oficirima u susret. Živahno) Oficiri! Oficiri! (Glazba Br. 10.) XI.

PRIZOR

( N a j p r i j e se Senegalci postave l i j e v o i desno do vratiju i salutiraju oficire, koji ulaze sa sestricama.)

ZBOR OFICIRA: Mi smo iz raznog kraja došli amo, Nas je slučaj mogd spojit samo — Iskreno nas veže kameradstvo: »Entente cordiale!« SVI: Mi smo iz raznog kraja došli amo, Nas je slnčaj mogd spojit samo, Saveznik nam fali samo jedan, Taj danas će doći OFICIRI: Neka živi naš novi kamerad, Primamo ga svi rad, Vrijedan jonak svakom jc od nas drag, Kog se boji i vrag. Kod nas odmor nać 6a i lijepi stan, Ima društvo, a može i biti sami SVI: Neka živi naš novi kamerad, Primamo ga svi rad! OFICIRI: Hallo! Vive 1' Entente! SESTRICE: Vive 1'Entente cordiale! SVI: Hip, hip, hurra! (Za vrijeme pjevanja već se neki rukuju, a pri svršetku pjevanja već je svak prigrlio svoju.) XII.

PRIZOR

C.OLONEL: (Ulazi i pozdravi vojnički.) Bonjour Camerades! O F I C I R I I SESTRE: (Otpozdrave složno) Mon comandant!! COLONEL: Mislim, da je poznato svima moje naređenje, što se dočeka tiče. Moramo dočekati junaka Kote 212 sa najvećim slavljem. On je to i zaslužio! Sa svojom

je četicom spasio i otrgao ropstvu cijeli jedan francuski puk i dva engleska mitralješka odjeljenja, a njegova prsa resi, uz ostala saveznička odličja, i francusko »Croix de Guerre avec les palmes«, što je vrlo rijetko!! — Dolazi na tromjesečni odmor! Molim vas, kameradi, pružite najugodniji boravak i počinak našem junaku, a budite mu pravi prijatelji, kao što Vi to već znate biti! Solunski junak to i zaslužuje! SVI: (Složno) Mon comandant! COLONEL: (Prama Almetti) Gospodjica sestrica Almette! Gdje je Suzette? ALMETTE: (Poleti i zove Suzette) Suzette, Suzette!

XII. P R I Z O R SUZETTE: (Udje) Mon comandant! COLONEL: Što je sa programom, je li već sve u redu? SUZETTE: (Tiho) Jest! COLONEL: (Oponaša ju) Jest! — Kako tiho izgovara. Vi imate nešto na srcu! (Oficirima) Ovaj je mali andjeo uvijek sjetan i tužan! ( N j o j ) A da li ćete tu Vašu egzotičnu pjesmu i pjevati? SUZETTE: Hoću! COLONEL: Bravo (Gladi ju) Bravo! Tako v a l j a ! Da čujemo tu Vašu tačku! (Prama ostalima.) Dakle sve je u redu, to me neobično veseli! Volim da svak bude nagradjen! Današnja večer mora biti Comm' il faut! JEDAN O F I C I R : Mon comandant! Spremili smo i malo iznenađenje sa zastavicama!

ALMETTE: (Živo.) I mi također! COLONEL: Bravo, bravo! Jako lijepo! (Odlazi) Mogao bi svakog časa doći! (Čim Colonel ode, odmah oficiri prigrle sestrice.) XIII P R I Z O R JEDAN O F I C I R : Predlažem da napravimo pokus sa zastavicama! A vi, sestrice, pregledajte, da li je sve u vrtu pripravno! SESTRICE: (Odu kroz glavni ulaz.) JEDAN O F I C I R : A l i kakav pokius! Glavno je da svi najedanput razv i j e mo z asta vic e. XIV.

PRIZOR

SENEGALAC: (Pozdravi) Kekoragjopulos! JEDAN O F I C I R : Što?! SENEGALAC: (Smeten) Komandant Kekoragjopulos! (Ode) (Prama

212?

DRUGI O F I C I R : oficirima) Da nije, valjda, to junak

Kote

SVI: Sigurno je to on! JEDAN O F I C I R : Bez sumnje! U red kameradi, u red (Postavljaju se u red. — Naprave dva krila) Samo složno: Živio!! XV.

PRIZOR

( N a vratima se pojavi Kekoragjopulos i Testaltides. Kekoragjopulos drži neprestano kišobran u ruci, a Testaltides se neprestano gleda u malo zrcalce, popravlja ovratnik i pudra se, a jedina mu je dužnost i

da svom Kekoragjopulosu diže sablju, kad mu ona padne). OFICIRI: (Složno) Z ž ž ž . . . (u čudjenju tiho).. .ivio!!!! KEKOR: (Za se) Ajme, umr& san! (Padne mu sablja, a adjutant mu je brzo podigne i salutira ga.) J6, di m'6 sabja? Daj mi sabju! OFICIRI: (Vrte glavom, čude se i vrlo tiho) Živio junak Kote

212! KEKOR: (Za se) Gren ji pozdravit (Pozdravlja) iSluge jin! M o j naklon! Jeste li dobre v o j e ? ! A kako ste? Kako van dičica? A kako ste još? OFICIRI: (Daju mu ruku, ali mu se za leđima smiju i rugaju.) JEDAN O F I C I R : Pardon! Jeste li Vi junak Kote 212?? KEKOR: Ee! Neka nišan! Ubi san ji' dvista ij&d stotim! (Za se) U sve san ubi jenu mašku, ka' san bi dite, i to ka' me ni gledala! (Padne mu sablja). DRUGI O F I C I R : Izvolite sjesti, Mon Comandant! KEKOR: (Sjedne) Fala in lipa! Jeste li i Vi dobre v o j e ! Dakle

ovaj,

JEDAN O F I C I R : milo nam je

KEKOR: (Za se) Ca mu se ustepalo, ma ni ni meni laka! (Tare neprestano znoj sa čela i sa vrata). JEDAN O F I C I R : Mon c o m a n d a n t ! . . . Vi ste junak Kote 212! A čuli..* čuli smo, da ste sa vrlo malim brojem ne baš najbolje ekvipiranih ljudi znali zadržati pozicije te u zgo-

•

dno vrijeme napraviti p r e p a d . . . e da tako spasite svoje saveznike od očitog ropstva i da zaslužite naslov junaka Kote 212? KEKOR: (Za se) Sve m'e nikako ka vruće na o v o j katrigi! (Glasno) Jć! A ko Van je kaza? An? JEDAN OFICIR: P a mi smo dobili službeni komunike! KEKOR: E pa onda? JEDAN O F I C I R : (Značajno prama drugovima) D a . . . pak sam Vas htio z a m o l i t i . . . Znate, kod nas vlada običaj, da se novi kamerad primi u kolo tek pošto je ispričao svoju gestu, pak molimo i Vas i s t o . . . OFICIRI: (Smiju se potajno.) KEKOR: T o da van pripovidan, a ča? JEDAN OFICIR: Vašu junačku gestu na Koti 212! KEKOR: Moju junašku . . . (Padne mu sablja) Ajde, onda ću van pripovidat! Daj mi sabju! (Za se) Ma ća'š, ka' me ov6 prvi put da vidin soldate iz bliza! JEDAN OFICIR: Dakle, Vi ste bili sa malim brojem vojnika? KEKOR: (Za se, skoro plačući) Ma nišan j a . . . ćoviće m o j ! (Glasno) A j d e jesan! I o n d a . . . e v o . . . stojimo mi k& ovod; bi je i on (pokazuje na adjutanta, a o v a j se p o k l o n i ) . . . a onamo stoji ta K o t a . . . Ma ona 212. Ovod 2, a onamo 212! Uzmen notiš, lapiš, kanočal i kartu g j o g r a f i k u i računan i računan i računan. Govorin j a . . . a j m e ! — Neš učinit ništa! M i smo samo u dva, a onamo 2 1 2 . . . . !

DRUGI O F I C I R : Je li to Kota 212, ili je to neki drugi broj? KEKOR: An? Kota? A ća je to Kota? JEDAN O F I C I R : (Smije se) P a pozicija, koja se sistematski otima ili brani, c da se njen dominantni položaj u respektivnoj zoni iskoristi! Ima ih ofanzivnog i defanizivnog karaktera! Jedno malo brdo! KEKOR: Ujmisusovo, — jo, da me izać iz ovega vafenroka!.... A n ? Brdo? E, ma je bila i jena ka r i k a . . . k&, recimo, de banda! J6, ća smo se smočili b i d n i . . . DRUGI O F I C I R : Zar je morala Vaša trupa preko loše konstruiranih pontona! Valjda su opet pioneri zatajili? KEKOR: (Za se) A k o bi ga razumi? (Glasno.) Jg, On je tajia niko vrime, jerbo je jem& moju lunbrelu, ma onda san mu je odnia ća! J6, kiša ka iz kabla!! (Podigne se i pokazuje kišobran, koji je dekoriran.) OFICIRI: (Posmatraju kišobran iz bliza i smiju se.) KEKOR: (Sjedne) Di san ono osta? Aha! I onda, govori o n , . . . on mi g o v o r i . . . , ajde, sve ću van pripovidat! Govori mi on . . . JEDAN O F I C I R : Mon comandant! Tko vam to govori? KEKOR: Ma, d u š m a n i n ! — ćoviće božji! Govori dušmanin — a da ste ga vidili kaki je bia! Štraloćo, noge u protuslovju, i sve me nikako gleda dežbijego! Gleda on mene, a gledan ja njega! Govori mi dušmanin: »Ja ću pucat«! »Asti ga«, govorin ja njemu: 01'ste ludi? 01' ne vidite da ovod jema svita!? 0v6d san jS, i srzente, a jema i drugog svita! Jema nas puno, pu-

no. Ka da su Splićani učinjeni za da se u n j i puca! — govorin ja njemu! JEDAN O F I C I R : Dakle puno Vas je bilo? Zar ste operirali sa masama? U komunikeju stoji da ste skoro sa samim izvidnicama napravili plan za definitivni ispad! KEKOR: Sa masan operirali? Nišan ja! Operacjune je čini m o j militarski likar ka1 bi komen kalun žbuž& ruku oli nogu, pa bi mu je ispila za da ga bidnega ne boli! DRUGI O F I C I R : Onda Vi možete da registrirate i izvjestan broj invalida i ranjenika! KEKOR: A svi su bili deboto » i z v j e s n o « ranjeni. Samo ja i moj srzente nismo, jerbo smo se mi tišćali kžL malo »izvjesno« iznazad! Jerbo da smo mi o f i c i j a l i izgubili ruku oli nogu — ne v a j a ! Ni mi drago vidit betežnoga oficijala — pari siromaj! DRUGI O F I C I R : Da, to je sve jako interesantno! Ali kako je došlo do prepada?! KEKOR: Prepada? I kako se pripš,, ka' san ja svomen srzentu (pokazuje na adjutanta, a o v a j se ponovno klan j a ) bati telegrdn i naredi: »Užgi sve kalune i lunbarde! Prip&li sve maškule i rokete! (Sve jače) Izgulimo sve sabje i pucajmo iz svi kalibri i ubijmo nevirnog dušmanina!« I ka' t'g on užga cili oti vatromet i ka' san ja naredijš,: » A j d e . . . !

XVI. P R I Z O R SENEGALAC: ( N a j a v l j u j e ) Junak Kote 212! (Ode) OFICIRI: (Gledajući Kekoragjopulosa) Hahaha, hahaha! (Rugaju mu se nemilo)

KEKOR: — a j d e , onda ja mogu poć ća! (Prama adjutantu) Jeean li ti reka, da ¿9 bilo boje, da ne ulizamo! (Odlaze) A j svraguc! XVII.

PRIZOR

JUGOSLAVENSKI OFICIRI: (Na vratima se pojave, postave se l i j e v o i desno na ulazu te složno) Junak Kote 212! SESTRICE: (Ulete i postave se u red kao i oficiri sa Colonalom, koji je također ušao). (Glazba Br. 11.) PETAR

PETROVIĆ:

(Pojavi se u uniformi gardijskog oficira konjice sa šubarom i milanovkom, povezane ruke) Poručnik kraljeve garde Petar PetrovJć! ZBOR OFICIRA: (Razviju zastavice i mašu n j i m a ) Neka živi Jugoslavija, Neka živi naš mladi junak, Neka živi — živi vijekl SVI: Neka Neka Neka Živio,

živi Jugoslavija, živi naš mladi junak, živi — živi vijekl živio, živio I

ZBOR OFICIRA: Neka živi naš novi kamerad, Primamo ga svi rad, Vrijedan junak svakom je od nas drag, Kog se boji i vrag! SVI: Kod nas odmor nać ćete i lijepi stan, Tu je društvo, možete i biti sam.

Neka živi naš novi kamerad, Primamo ga svi rad! PETROVIĆ: Ima l'čustva tko za svoje, Za njih mora dati život sav! Ima 1' dobru maju i ljuba, Mora da se bori kao lavi Ja za svoju dobru i zlatnu mi maju I za slatku mi ljubu Spreman sam da dadem cijeli život svoj! A za kuću, u ikojoj je sve moje, U kojoj su mi one, Spreman sam da srnem u najljući boj, U boj, najljući, najžešći boj. SVI: Živio, živio, živio! PETROVIĆ: Bila je tiha u »Mikri« noć A uzbuni se nitko nadao nije, Nitko se nadao nije, Umorni smo svi bili i mirno htjeli spat, Svak se nadao slatkom snu potpuno se dat. Prevarili smo se svi — Prevarili ljuto! Jer napred je trebalo pohrllt, Svoj dom i sve svoje zagrlit, Izljubit svu vjernu ljubu, slatku ljubu — Izljubit, izljubit svili SUZETTE: T a j glas meni je dobro poznat, Za ime mu moram sad doznat! SVI: Izljubit svu vjernu ljubu, slatku ljnbu — Izljubit, izljubit svili

Ima 1' čustva tko za svoje, Za njih mora dati život sav —

Ima 1' dobra maja i ljuba, Mora da se bori kao lav! PETROVIĆ: Ja za svoju dobru i zlatnu mi maja, itđ. SVI: (Opet viju zastavicama) Živio, živio, živio! itd. PETROVIĆ: Bit 6u pravi valjani kamerad, Primite me svi rad! SVI: Neka živi naš novi kamerad, Primamo ga svi rad! PETROVIĆ: (Rukuje ee sa sestricama, onda sa oficirima) Mon Comandant, gospođice sestrice i kameradi, ushićen sam! Najljepša Vam hvala! Kad bude sva moja domovina oslobođena i ujedinjena i kad svoje ratno ime promijenim u pravo . . . COLONEL: A to je Vaše ratno ime? PETROVIĆ: Da, Mon comandant, ja sam dobrovoljac! Borim se za slobodu svega onoga što je naše! Hoću da budemo sami sebi gospodari! I kad to sve bude, dođite mi u goste, revanširat ću se! SVI: Bravo, bravo!

•

SUZETTE: (Za se) Zbilja, o v a j mi je glas tako poznat! PETROVIĆ: I V i . . . (prama Suzetti) naše male požrtvovne sestrice, dođite, pokazat ćemo Vam našu malu krasnu domovinu i naše plavo m o r e . . . I mi imamo naše plavo prozirno more! (Ćudi se i za se)

SUZETTE: plavo prozirno more?

PETROVIĆ: Da, sestrice! (Za se) Tu sam damu negdje vidio I — Sigurno! Sve mi se čini da sam s n j o m putovao jedanput u Ekspresu Nice-Marseille, kad mi je iz bukea dala cvijet! Slučaj! Čitav život i nije nego niz slučajeva! (Glasno) Još jedanput hvala i živila Entanta! SVI: Živio junak Kote 212! MIS S B : Colonel Marquis i tako t a l i . . i Čajanka i m a kotova u vrt!

tako t a l i . . . !

COLONEL: (Opominjući je, što ironično' nastupa) M e r c i ! ! ! i(Prama Petroviću) Dozvolite, moj poručniče, da Vas pozovem u vrt na čajanku, koju priređujemo u Vašu počast! PETROVIĆ: (Lagano se nakloni) COLONEL: I poslije toga ćemo na program, koji je naša marna g.đica sestrica Suzette sama sastavila i naštudirala! A bit 6e i jedno malo iznenađenje za Vas. (Uhvati ga za rame) Izvolite! (Pokazuje mu vrt, g d j e je čajanka). PETROVIĆ: ( T i h o . . . za se) Suzette!.. (Odlazi skupa sa ostalim oficirima u vrt, a sestrice odu na l i j e v o te prenos« čaj u vrt). SUZETTE: (Dodje potpuno napred) Petar Petrović govori o m o ru . . . o prozirnom plavom moru!!! ( P o k r i j e odi 1 padne u naslonjač.) ALMETTE: (Prenašajući nešto) Ali, Suzette! Što ti je opet? Pasi kako smo sve vesele! A j d e Suzette!

SUZETTE: Ništa — ništa! Evo idem! (Odlazi da i ona servira čaj. Iz vrta se čuje glasovir i to broj »8«, ali sad jače, sad tiše. Sestrice, pošto su sve servirale, ostaju u vrtu. Kratka pauza)

XVII. P R I Z O R Šj. BEPO: (Ulazi opet u civilu kao u početku čina, ali uvijek sa kišobranom) Ma jes' ti vidi, ća m'g učinila ona višćica Misili-Bisili. Svuka san se, nije on6 za me! Da mi još kokod osiće glavu! A — je! Ka da m'g otac Idenburk? Ja san ti, brate moj, o1 mirotvorne čovječanske! Nišan ti ja za barufe! (Gleda) Aha, ća ga kusaju! Judi moji, ala militarizma ovod! Isto ka da ujdeš u Gripe! Ma isto su se pripali o ' m o j e lunbarde...! MISS: (Izlazi iz vrta pijući čaj i ugleda šj. Bepa u civilu) Oho? A što Vi lud? Opet civil?!! Šj. B E P O : Ee, neka nišan! Falit ću ga, falit! MISS: Ali Vi ne moše u civilski otelo u Cercle! Šj. BEPO: N e »moše« u civilski? Ma neću, ženo božja, ni u soldaski »otelo«! (Za se) Gilo m'6 vrime bilo vruće. T r i puta san izažea šud&r! MISS: Ali to ne moše! (pije čaj). Šj. B E P O : An? To ne »moše«. Ja san ti najviše za naglednika.... Ma uvik u civilo! (Za se) Eno, sa' pije kalumelu! MISS: (Oko njega. Promjeni) Ne treba pojati! Ja napravi isnimka za my darling ot Split! (Živo) Ali sato Vi otvete mene u Split! No? T a vitim Dioklecijan! (Opet srče čaj).

Šj. B E P O : Bi ja, ornar! (Za se) Tako bi je macakani ufatili! Jó, ružna li je! Ma vidi! Još mi pije iz čikare!? Dd je za onu mutriju čikara! Ja bi jon da pit iz pitar&l (Glasno) Ma, inšoma, di je tii Splićanin? MISS: Ona već tošla! U vrt pije č a j ! Šj. B E P O : Ća, oli je ovód? MISS: Yes, yes! Ja ti već pokaše! Šj. B E P O : Jó, ća si sla'ka, Misili-Bisili! O' simo, simo! Odi! A j de, kaži mi ga! MISS: (Za se) Kako slatka ova dskovor! I love Y o u ! Šj. B E P O : Ajde, i ja u lov ju (Ostavlja po strani kišobran) Čekaj, neka ostavin lunbrelu! (Glazba Br. 12.) SKUPA: * VI će meni š apt at: »I love Y<ra!« Vi će sa mnom šetat: »I love You!« Naša sreća je onta tu, Nikat više ja pustit nju. Mi teatar išla: »I love YouI« Onta kući tošla: »I love You!« Samo kata ja pošla leć »I love You« — mi ne smjela reći Šj. BEPO: Majko moja, evo san nauči ingleški! (Ples) COLONEL: (Udje i ulovi ih kako se ljube. Oštro) Miss Eveline Beautyflower! Ja svojim očima ne v j e r u j e m ; Vi mijenjate ljubavnike svaki drugi dan! (Za se) Sad ću

definitivno prekinuti svaki odnošaj s n j o m j Ova mi je stvar došla kao naručena 1 MISS: To moja privatna stvar, Colonel Marquis! COLONEL: I onda što ne p o j m i m . . . (Prama civilistom, sa buržujom!

šj. Bepu)

sa...

Šj. BEPO: (Uzima kišobran) A j m e ! Znâ san jâ! (Hoće da pobjegne.) COLONEL: Stoj!! (Prama Mis« B.) Vučete mi civiliste u Cercle! Sramota! (Prama šj. Bepu) Civtilist! Embusqué! Plašljivica! ! A mi još ginemo za Vas, sram Vas bilo! Iščeznite sa globusa! Salutirajte me ! Šj. B E P O : (Salutira. Za se.) Ubij me, ma nemoj me činit patit! MISS: Colonel Marquis, to jetna moja kuzen! (Vadi iz džepa kekse i griska). COLONEL: Ni kuzenima civilistima nije tu mjesto! (Glasno) Izdajica!!! Šj. B E P O : (Za se) Nima mi spasa! Prin m'ê bilo vruće, a sa* hladnokrvno! COLONEL: (Šj. Bepu) Izvolite pakovati!! (Prama Miss B.) A od danas unapred drugi su odnošaji između mene i Vas, Miss Eveline Beautyflower! (Prama šj. Bepu) Bagage! Bagage! Espion!!! Šj. B E P O : Jô, lunbrelu!! (Nastoji doći do kišobrana, ali mu Colonel ne da: zatim se zabezeknuto u nešto zagleda prama gore; to isto napravi -i Colonel, a šj. Bepo izrabi priliku, uzme kišobran i tiho pobjegne.) Zbogon in!

COLONEL: (Opazi prevaru) S a p r . . . (Prama Miss B.) A Vii prestanite jednom sa tim mlinom! Adieu! (ode). MISS:. (Posprdno.) P a f f ! ! ! (1 ode) (Glazba br. 13.) *

XVIII.

PRIZOR

SUZETTE: (Dolazi lagano iz vrta, slijedi ju Pctrović, koga ona ne vidi) Nevjercvatna sličnost! A zašto to? Zašto ja moram mislit O njem baš samo mislit? PETROVIĆ: (Na ulazu) Što, zar opet jedna Nesretna ljubav? — SKUPA: (Na jednoj i drugoj strani pozornice) Taj glas meni dobro je poznat Za ime mu (joj) moram sad doznat!

Poznat glas, poznat je glas meni taj Negdje ga (ju) vidjeh jal PETROVIĆ: (Živahno) Sada znam odkud je poznam I Niste li Vi ona Dražesna dama iz ekspresa »Nice-Marseille«? Nismo li u istom Bili kupeu, Iz bukea dali mi cvijet? SUZETTE: Sada se sjećam: Istina j'sve — Iz bukea sam Dala Vam cvijet! PETROVIĆ: Niste htjeli kazat Odakle ste Vi — Molim Vas, kažite s a d ! SUZETTE: Ja sam ona Mala dama Iz Ekspresa »Nice-Marseille« Sestra bolničarka Vrlo revna, A zovu me svi Suzette! PETROVIĆ: Prezime mi kažite — Vrlo sam znatiželjan sad I SUZETTE: Ja drugo ime nemam — Zovu me samo Suzette! PETROVIĆ: Tu krije se neka tajna Ta stvar nije meni baš jasna I

SUZETTE: I jeste t a j n a : Nesretna ljubav Imala dragog, N a Vas je sličan I zato bojim Vam se pravo ime kazat! PETROVIĆ: (Upadne.) Kažite, molim V a s ! I SUZETTE: On je sad tamo, Tamo d a l e k o . . . PETROVIĆ: Gdie tamo ? SUZETTE: Ne zna što j' sa mnom Ni što sam sada — Ni što je dosada sa mnom bilo! PETROVIĆ: (Glasno)Dakle, što je bilo ? Tko ste Vi ? Ja Vas dobro poznam! — Ja sam Vas više nego vidio! (Otikriva joj bolničarsku kapicu sa glave i glasnije) Ova ricasta morasta kosa! SUZETTE: (Prepozna u Petrovdću Mirka. Poleta poisve napred i za se) Mirko .. .Mirko... Pa što je to ? ! . . PETROVIĆ: Što Vam je, Suzette ? . . . SUZETTE: (Tiho . . . za se) Sve ću mu kazati — Sa bolju moram da dokrajčim! (Prama njemu) Moj je roman kratak, ali bolan ! Morala sam sa svojim roditeljima pobjeći iz Austrije čim je buknuo r a t ; otac se je morao spasiti; bio je progonjen. Majka ml je odmah u Švicarskoj umrla, a malo zatim i otac a . . . n Parizu ! Ah, P a r i z . . . taj P a r i z ! ! U njem sam ©s-

tala sama, mlađa, neiskusna, i ni kakovo namještenje osim jednoga : Bila sam balerina 1 prozvala sam se Suzette... Zgadilo mi se je sve to, i . . . i sad sam sestra bolničarka... PETROVIĆ: (Brzo i glasno.) A kako ste se zvali prije toga ? SUZETTE: (Ne odvažujući se) A p r i j e . . . sam se z v a l a . . . slušajte! Ali poštenu riječ, da ne ćete nikome ni slova kazati! (Odleti lijevo u sobu i zaključa se). PETROVIĆ: (Uhvati se za glavu.) što to znači ? ! SUZETTE: (Iza pozornice.) Melodija kratka je i mala, Ona će Vam pričat boli te — Ja da pričam ne bih tako znala, Ko što će Vam ona kazat s v e ! Nje sjećate se i Vi, Nju pjevaste i Vi A i skupa m i ! PETROVIĆ: Dakle? SUZETTE: »Da nije jubavi, Ne bi svita bilo«. PETROVIĆ : (Tiho) Ah, Floramye I To si ti 1 Je 11 mognće ? Floramye ? ! SKUPA: (Bolno ali temperamentno) Ni mene ni tebe, Moja bila vilo!« PETROVIĆ : (Poleti prema vratima i nastoji ih otvoriti) Floramye, Floramye, To si ti, to si ti, Moja mala Floramye I

Je li to moguće, To je prava priča ? (Ne pokušava dalje da otvori, jer čuje kako se približavaju oficiri iz vrta — pa se popravlja). XIX. P R I Z O R . ZBOR O F I C I R A : (Ulaze) Mi smo iz raznog kraja došli amo, Nas je slučaj mogo spojit samo — Iskreno nas veže kameradstvo: »Entente, Entente cordiale« I (Neki sjednu, a neki se postave na okolo. Petroviću ponudi Colonel najljepše mjesto.) XX.

PRIZOR.

(Nastup baleta : Hrvatice, Srpkinje i Slovenke.) ZBOR O F I C I R A : (Plešću.) Bravo, bravo, bravo I Sada dolazi Suzette, Naša dražesna Suzette. Cijela slava njen je plan, Cijeli program njen je rad, K tome će nam pjevat još Suzette I XXI.

PRIZOR.

MISS: ((Naglo udje, i z a p i j e h a n a ) Suzette nikte nema! Cijelo Cercle trasi a nikte ona nema 11 PETROVIĆ : (Poleti prema n j o j ) Što — nigdje je nema? SVI: Što je to ? MISS: Ne, našla sam ova pismo na stol! Za kospotin Petrović! PETROVIĆ : (Otme joj pismo) Jest, to je za me, ja sam I Šj. BEPO: ( P o j a v i se otraga, da ga nitko ne vidi.)

PETROVIĆ : (Otvori pismo i uzbudjeno ga čita) »Mirko! Nesretna sam i moram iščeznuti. Slučaj je htio, sastali smo se, ali u tvojoj blizini ne smijem da ostanem, nisam te dostojna. Nikad više tvoja Floramye«. Šj. REPO: Ope' san okasni! Ovod je bila i Floramye ! . . . SVI: Dakle, što je ? PETROVIĆ : (Smeteno) Ah, ništa I Ona će se vratiti. (Stavi pismo u njedra.) Ne s m e t a ! . . . Ja ću pjevati mjesto nje I Pjevat ću vam pjesmu, koju sam pjevao pred mnogo, mnogo godina djevojci, koju svi poznate! SVI: Kojoj ? PETROVIĆ : Maloj Suzetti... a tada se je zvala Floramye! Eto, to Je sve I SVI: Aha, dakle tako j e ! JEDAN

OFICIR:

Ljubavna a f e r a . . . (Šj. Bepo je sakriven od Mise B.). PETROVIĆ: »Koliko će svita jemat danas Riva, Ma mi nje još nima — Pusti konfužjun i rekete i baluni, Ona mora doma stat!« Di m' e mala Floramye, Moja sla'ka Floramye, Danas vaja da je vi din svu u svili, U sri' cvića lip moj cvit.

Oh, Floramye, moja Rica mala, Prez tebe nima mi karnevala! — Koliko vrsti cvića jema naš đardin, Ma ti ubereš najlipjega meu s v i n ! Izabran si cvit moj ti — Dojdi, dojđi Floramye! SVI: Neka samo živi naš novi kamerad, Primamo ga svi rad 111 PETROVIĆ: Oh, Floramye 111 Šj. BEPO: (Poleti pirama Petroviću i rukuje se s njim vrlo živahno, a zastor naglo pade.)

SVRŠETAK I L ČINA.

•

III. ČIN Poslije rata. I. PRIZOR. (Stan Tonkice u Splitu. Mala sobica primanja sa dva prozora u venecijanskom stilu. N e d j e l j a je poslije podne, pa se je iskupilo društvo kod nje, da jedan drugome priča doživljaje iz rata. Tu je šjor Dane, šjor File i ostali. — Tonkica i Floramye nisu prisutne, u drugoj su sobi. — Zastor naglo.) (Glazba br. 14.) ŠJ. BEPO: (Ulazi sa šeširom na glavi, štapom, rukavicama i večernjim kaputom, te se, dok pjeva, svlači.) London ! Bruxelles ! ZBOR : Ma bravo ! Šj. BEPO: Pariz, Marseille I ZBOR : Šjor Bepo! .

ŠJOR B E P O : Cili van s v i t . . . ZBOR : Ma bravo ! ŠJOR B E P O : A sad i Split...

ZBOR : Šjor Bepo ! SKUPA: Bala svudir' ti ludi bal, Pari uvik da j' krnjeval! ŠJOR B E P O : Mi znamo s v i . . . ZBOR: Ma bravo I ŠJOR Da ćemo umrit I

BEPO:

ZBOR: Šjor B e p o ! ŠJOR B E P O : P a udri sad —, *

SKUPA: Dok si još ž i v ! ŠJOR B E P O : »I love you« — »Moi, je t' aime !« Ervaski oće reć: »Ma doj di, piplice !« Svudir to se č u j e : Samo to se č u j e : »I love you«, »Moi, je t' aime >« Jedna se M i s s . . . ZBOR : Ma bravo I Mlada ka

ŠJOR B E P O : cvit... ZBOR :

Šjor Bepo! ŠJOR B E P O : Zajvibi s v a . . . ZBOR : Ma bravo !

ŠJOR U mene b a š !

BEPO:

SKUPA: Ka' sam bija i oficir, (ste bili) Ka' sam bija i kavalir I (ste bili) ŠJOR B E P O : Da mi je znat... ZBOR : Ma bravo! ŠJOR B E P O : Di j' ona s a d . . . ZBOR : Šjor Bepo! ŠJOR Za njon bi j a . . .

BEPO:

SKUPA: Trka ka Ind ! »I love you« — itd. (Ples.) MARICA : Ma bravo, šjor Bepo ! Danas niste okasnili k& obišno ! SVI: Bravo, bravo ! MARICA : Vi ste oni pravi čovik o' svita ? Svega ste vidil'i po Francuskoj, a mi ? ŠJOR F I L E : A mi, siromaji, za vidit Vranjic, vajá da čekamo »Čistu Sridu« ! MARICA : Vidi se da ste bili za vrime rata o f i c i j á l ! ŠJOR BEPO.: Jesán niko vrime !

ŠJOR D A N E : A ća ste bili, kapural oli srzente ? ! ŠJOR B E P O : Srzente ! Bi san veliki o f i c i j & l ! J6, da ste vidili kako su me jedanput lipo doškali, u Quimperville, moji drugovi oficij&li ! To t' g sve bilo imbadjerano, iluminacijuni, cilo je vrime zaudarala glazba, a na vratiman je bilo napisano crjenin i zlatnin sloviman : »Dobro nan došš,, šjor Bepo, o f i c i j a l « i cilo su mi vrime vikali »trokatni« Živio ! ŠJOR F I L E I ŠJOR D A N E : (Kašlju.) 20) ŠJOR B E P O : (Gleda ih) P a onda su mi učinili ka feštu. Francuzi rečedu zanamisto fešta : »šal a manžć«. N a j p r i n san jin pripovidi moja jun&ška dila, a onda cili dan od jutra do u večer bi je u je'noj opširnoj šali » F i n f - o klok - ti !« ŠJOR F I L E : Asti ! — A ća je to »Finf-o-klok-ti« ? ŠJOR BEPO : To Van je, šjor File, ka, oćerno reć, ka' se pije kalumela oliti čajanka na 5 uri, a na gvantjeri su uvik šavojardi, biškotini, šaltinpanca !

ŠJOR F I L E : P a cili se dan pije čajanka na 5 uri ? Kako to ? ŠJOR BEPO : E ! P a onda su mi učinili ka u počast slavćnski bal, a ja raskrabi se ! Ot6t je bila i ta principeša Misili Bisili Juti Fan, ća san je prvi put susrija u »Kunerol«. J6, lipa li je bila, šeena, draga ! Jemala je dvi pupule, pjs ! \ Meni su strasno drage popularne noge! P a kako bi te ona znala, on6, ka primamit. Imala je načina, ća 'š ? KS, cura o visokoga društva i velikoga svita ! (Kroz čitavo vrijeme mu kašlju.) A'ltrokd — skužajte mi, moje šinjorine, naše kukviže !

ŠJOR D A N E : To je ona bila o' visokoga — A ća je to »visoko društvo« ? ! ŠJOR BEPO : E, jerbo vaja znat : tamo jema i »visoko« i »nizoko« društvo ! Oni ća jidu dva puta na dan pulastra eliti janca, i ća ka' putuju, vazmu 4 kamare za je' neaga stanovnika, ti su o' visokoga, a oni jed&n put na dan s fažoliman i lcupuson, ti su o' »nizokog«. ŠJOR F I L E : A kako se reće francuski »fažoli s kupuson« ? ŠJOR BEPO : Francuski ? ? Čekaj ! Le fažolet av6k le kipis ! Jerbo se » u « štije francuski » i « . MARICA : A onda, šjor Bepo, Vi ćete bit naučili i ingleški ! ŠJOR BEPO : E ne, nišan ti ga zna !Ne vidin ure s kin progovirit ingleški ! J6, grubo li je ovQ, ka' ne m6š s nikin govorit ingleški ! ŠJOR F I L E : (Prama publici) Naš Fabj&n ne zna višje erv&ski! MARICA : A je li van tila dobra ta principeša, šjor Bepo? ŠJOR BEPO : Ma ća, dobra ? Asti ! A ko mi ni ti dobra ? I principeša i svi oficijali i švore ! ŠJOR D A N E : I švore ? ŠJOR BEPO : E ! i švore ! To van je bilo u Guimperville ka je'na bolnica ! MARICA : A onda ste vi bili ranjen ? A di ? ŠJOR B E P O : Ma ća di ? Čekaj — znan ! Na koti 212 ! (Za se) Onu ća san ja i moj serzente lumbardon osvoji! To Van

je (bilo je'no ka brdo 1 je'na ka rika, i otdt san bi ranjen ! ŠJOR F I L E : T o ste na » k o t i « bili r a n j e n i . . . a ne u » g l a v u ! « (Naljuti se) Ako (Htio bi poći.)

ŠJOR B E P O : ćete t&ko, ondac gr§n omar

ća!

MARICA : (Miri ih) A j d e , ne m o j t e ! Ostavite, to je glenda! A oni — ¡bi ćedu V a m davali i ćikolate? ŠJOR BEiPO : Gren ća! Ne govorim višje, k a ' n e znate st&t. na šerjaste razgovore! MARICA : Ajte, šjor Bepo, baranko ste Vi o1 svita, razumi će te šalu! A jeste li puno činili jubav s ton principešon? ŠJOR B E P O : (Smiri se) A j d e . . . Jes&n! V a j a znat kaki je bi naš romanac, onda biste vidili ća je sve to! Ona van je jemala nikoga g r o f a za mladoga, lipi ćovik, bogat, jema je 17 veli i 13 mali fabrik o' tonobili, lučeletrike i kaluni, ma je bi puno lojalan. A ona ni mogla podnit ni vidit lojalne jude. N j o j su bili dragi mršavi, prez loja, i galanti, ovako k& ja! I zato je utekla s namon! ŠJOR F I L E : (Kašlje). MARICA : A di je ona sad? ŠJOR BEPO : U

Marseille!

MARICA : A je li lipa Maršilja, šjor Bepo! ŠJOR B E P O : Je li lipa? L i p j a je i jema većeg prometa šezdesetijad pfiti višje o'Splita, i puno višje furešti o' Splita. Koliko samo ferati dojde na dan u Maršilju, a

da vidite koliko jopet fera ti pojde iz Maršilje u nutarnje svrhe ! U Maršilji van je » L a Cannebiére«, » L a rue de la Republique«, »Fontaine Cantini«. T o van je je'na funtana kâ u nas onâ na Rivi, blizu Belevue, debotô lipja. Samo se ne grô priko Rive za vidit je, vengo priko »Avenue du Prado«. P a onda van jema jedan šeširi slavoluk »L'arc de Triomphe aux Gloires de la Republique«, ća ne služi za ništa, vengo je za lipo vidit. Onda van jema jedan kâ most » L e pont transbordeur« priko mora. JÔ, da ga vidite, koliki je! Ispo' njega gredu najžešći vapori, a on ni mak! On prinâSa u je'nu veliku ćibu i jûde, i konje, i tovare! ŠJOR F I L E : To je i Vâs dikôd prini! ŠJOR BEPO : A nego ća! Da znate kolika mu je ona ćiba! Ingleži ga cili dan gledaju kanoćalen, i štiju ga iz libra, i zovedu ga »Transporting bridge«! ŠJOR D A N E : Ma vidi, lipo li izgovara ingleški! ŠJOR BEPO : Do jenu 200 godin inoga bi doć i u nâe jedân ovaki most! ŠJOR F I L E : Nemojte se Vi, šjor Bepo, kâ' ste iz velikoga svita, untrigavat u naš Split! Ostavite ga kaki jé da jé! MARICA: A jeste li dikôd vid ili kojega našega tamo? Jeste li vidili malu » F l o r a m y e « ? ŠJOR BEPO : Jesân u Quimperville! Ma m'ê dodijala! Ostavi san je, ni mi bila višje draga! MARICA: A znate li đi je sada Floramye? sobu, u kojoj je Floramye.)

(Hoće da pokaže

ŠJOR F I L E : (Ne da joj da kaže) Pst! Pst! ŠJOR BEPO : Ća m'e stalo di je Floramye! Ne bi đ& prst o ' m o j e Misili-Bisili za 100 onaki ka Floramye! ŠJOR F I L E : A, onda ste sigurno vidili dik6d i Mirka! Čuli amo, da je bija vridan oficjAl! ŠJOR BEPO : Ma ko? On oficj&l?! Nu floćuna! A ko bi ga uz6 u soldate i oficjAle! Skita se naokolo po Maršilji! N i jema njanci š o l d a ! Činilo mi ga je milo, uvik se vrti ja ka Bračanin s nikon lunbrelon! (Sam sebi kašlje.) A jedanput ga je istira jedan francuski Kolonelo sa svon lunbrelon, jerbo je bija u civilo, a tija se družit s oficjaliman! MARICA: A mogli ste ga dikod i pomoć! ŠJOR B E P O : Dikod pomoć?! Svaki dan bi mu d& šest sedan franak za obid. Gusta me višje ven ća je naše Ministre dosad zapala Pojudska L u k a ! MARICA: Ma bravo, šjor Bepo! To ste Vi bili i bogat? ŠJOR F I L E : A ća ćinite sa', šjor Bepo, poslin rata? Prodajete li angri4 oli fažole ka mi »Verižni«, oli ćinite »Činč m o n e j « . (Pokazuje u svom prsluku pasulj i rižu.) An? ŠJOR B E P O : A-e! Ko bi se tega i denj&? ŠJOR F I L E : Ko bi se tega đenja? A kažite nan Vi đilć, ajde! ŠJOR B E P O : (Smeteno.) Ajde, nemojte se glendit, šjor File! (Odalečuje se)

ŠJOR F I L E : M a onda kažite đilć! ŠJOR B E P O : (Pokrivajući prsluk) Ma niman ja ništa! ŠJOR F I L E : Nimate ništa, a sve pokrijete butigu! Neka vidin! ŠJOR B E P O : (Baci rnatrag iz prsluka jedan krumpir i kapulu) Evo, niman ništa! ŠJOR F I L E : <Dignuvši što je bacio) Haha, a i Vi ništo prodajete! Kapulu i kuinplire! A l a mi i tega oficjala i bogataša iz Maršilje sa muštron od kapule i kunpliri u điletu!! SVI: <U smijeh)

IL PRIZOR: AMERIČKI MORNAR: (Ulazi noseći dvije table s natpisom Y . M. C. A. i sa gumenim štapom u drugoj ruci.) Good Evening! (Prama šjor Bepu) Mister »Yugos l a v « You speak englieh? ŠJOR F I L E : Aa, sa' ćemo ga ćut kako govori ingleški! (Kašlje) SVI: (Kašlju) ŠJOR B E P O : (Smeteno) I n g l i š ? . . . ni, ingliš, n o . . . jes! MORNAR: W h a t rio you say? ŠJOR B E P O : Sej? (Sjedne) A j d e , evo san s§ja! (Za se) Ma ća oće o v i ? ! Da me ne uspdva! MORNAR: W h a t do you do? (Za se) Shocking!

ŠJOR B E P O : Ov6d Duju? No! Niks! Nišan vidi Duju! Ovo' Mister File i Mister Dane! (predstavlja ih) Misili Marieta i drugi! MORNAR: Very pleased, very pleased! But I don't understand you at a l l ! ŠJOR B E P O : Di stoji stol? Niks- stol-plis katrig! sjesti)

(Ponudi

MORNAR: (Brzo) Please, I wish some information for Mies Sister, the Directress of Y. M. C. A. For the new organisation Split! ŠJOR B E P O : An? Split? Jes, jes Split of Dalmacija, a prin rata kapital Zadar! A sa' Musolini links švenken! MORNAR: Just an information regarding some ladies! ŠJOR B E P O : (Za se) A j m e , ća o v i zanaša! Njanci je'nu mu ne m6š ulovit (Glasno) Plis, mister mariner? MORNAR: (Pruža mu jedno pismo) Plis! ŠJOR B E P O : (Gleda pismo u čudu) Za me?? MORNAR: Yes!! ŠJOR B E P O : ( N a j p r i j e ustane pa sjedne, pa se okrene oko sebe, traži bolje svjetlo i napravi par nespretnih gesta, te počne loše čitati) The . . . he or . . . organization .. umka, imka . . . u m k a . . . imka! (Za se) A j m e , o v o su i Amerikanci uveli ćirilicu! J6, ća m'e v r u ć e . . (Prama mornaru) Za m e ? ! MORNAR: For the ladies parteipation in the Red Cross!

ŠJOR B E P O : A n ? Red kros? (Za se) ć a me boli g l a v a ! . . . Aha, čekaj, sa' ću ja ovega komanđana smést! (Glasno prama mornaru) Vu parle anke franse? MORNAR: O, très bien! Je comprends aussi la langue française ! ŠJOR B E P O : (Padne na stolicu ili nešto drugo. — Zabezeknuto): Gotôv san! I tô m'ê još tokalo! ( P r a m a ostalima gledajući u sat) A j m e , ća san onô ti reć! Jur je 5 uri, v a j â m i opratit tetu Te režu na blagoslov u svetog Dominika! P a ću se vratit! SVI: (Smiju se i rugaju, a neki kašlju) Hahaha! Ep! Ep! MORNAR: ( P r a m a bježećem šjor Bepu) Come on, Johin! (Izvadi rukavicu i loptu) Come on, John! ŠJOR B E P O : (Na vratima) Niks, niks, ko man Đan! Eno s n j i m a : koman Đan! (Ode) MORNAR: (Udari ga loptom) SVI: Ep! Ep! ŠJOR F I L E : Ep! Ka' ćete mi dat dva tri lecjûna od ingleškoga, Šjor Bepo-Pegulâ?! MORNAR: (Pravi za njim gestu ludjaka. P r a m a ostalima) Please, who speaks english here? MARICA: { K a d se buka stiša) Odvest ću ga ja simo u Floramye, s njon će moć govorit! P a ćemo doznat zašto j e doša! (Otprati mimički mornara u sobu lijevo.)

ŠJOR F I L E : A j m e , jtldi m o j i ! Ma jes vidi smija?! Kojž, katastrof a ! Jadni Bepo-Pegula! ŠJOR D A N E : Ka' nikako nije moga razumit »Komanđana« . . . ŠJOR F I L E : onda jema opratit tetu Terežu na blagoslov u Svetoga Dominika! H a h a ! ŠJOR D A N E : A on sigurno i ne zna da se je vratila Floramye u Split i da je ov6d? ŠJOR F I L E : Ne zna! Vidit ćete, ća ću mu učinit, k a ' s e vrati natrag! MARICA: (Vraća se) ŠJOR F I L E : A zašto je doša oni »Komanđan«? MARICA: Sa1 će doć Floramye, pa će nan kazat! (Izlazi right!

MORNAR: iz sobe, pozdravlja i ode) Thank you!

All

IH. P R I Z O R : (Floramye i Tonkica ulaze.) FLORAMYE: (Drži rastvoreno pismo) A znate li ko će sada doći? SVI: Ko? FLORAMYE: Ni manje ni više nego moja bivša sestra direktorica iz Quimperville! Famozna Miss Beautyflower! K a k o je ona nabasala sa Y . M. C. A. u Split? Čit a m . . . čitam p i s m o . . . i na p o s l j e t k u . . . n j e n potpis: Eveline Beautyflower! To je ona Englezica, što nijedan jezik ne može da nauči! Čini mi se, da sam Vam već pričala o n j o j ! i

TONKICA: Zašto ona dolazi k nama? FLORAMYE : Ona treba par gospođica da joj pomognu u organizaciji za podjelu hrane i odijela siromašnim dječacima, pa nas moli ai tom pismu, da joj budemo pri ruci! Ja ću se p r i j a v i t i ! (Za se) Što će se zabazeknuti kad me vidi! TONKICA I MARICA: I ja ću se prijaviti ! FLORAMYE: (Sjedne i priča) Zamislite, kako je naš svijet malen i tijesan! Eto, ja sam mislila da tu Miss Beautyflover neću više nikad u životu susresti, pa ipak Sjećam se još jednog susretaja u Quimpervillu, koji je bio za mene nepojmljiv, i još danas ga ne p o j m i m ! Svijet je, kažem Vam, pretijesan! ( P r o m i j e n i ) Ma to sam Vam već pripovijedila! MARICA: A s k i m je bio taj susretaj? FLORAMYE: A s kim?! S n j i m ! Mi smo se sestrice p r i p r a v l j a l e za doček junaka kote 212 jednog jugoslavenskog dobrovoljca! Resili smo cvijećem sale, pripravili smo i program za intimnu zabavicu u Cercle-u. A j a . . . ja sam, kad je sve bilo gotovo, morala pobjeći odatle SVI: Zašto? FLORAMYE: Jer taj junak nitko drugi nije bio n e g o . . . on, Mirko! Mislila sam onda: Čovjek zbilja ne zna g d j e da se skloni kad treba mira i z a b o r a v i . . . Rat nas je učinio previše mobilnim! Svugdje smo kod kuće! Ali danas sam našla i tome l i j e k a : Nek me traži i nek me n a đ e . . . Dobro! Evo me, tu sam i zašto da se sklanjam? I ništa nije strašno, i ništa nije tragično!

Sve je to samo ž i v o t . . . A život ne smijemo shvatiti kao tragediju, jer hi onda neprestano morali plakati! N a j b o l j e je kad se u životu samo prate i promatraju scene, koje se s tobom z b i v a j u ! Ono što misliš i osjećaš, stavljaj u zaporke, a ono što radiš, — izvan z a p o r a k a . . k a o što se i faktično pišu kom e d i j e ! Danas kad bih ga negdje susrela, ne bih pobjegla! Zašto da se sramim života? TONKICA: Ee! T a k o je to! MARICA: (Sluša kako se studenti pripravljaju na serenadu, i poleti prema prozoru) Pst! Pst! Mir! Šerenada o' Studenti! SVI: (Polete prema prozoru). (Glazba Br. 15.) ŠTUDENTI: (Za pozornicom) TI tvoji zubići, Svi u je'non redu, Kano mladi vojaci, Ća na frontu greda! Prozor je otvoren, A milene nema, Joj Bože, moj Bože, Jubiti se ne može! TONKICA: (Prepoznavši Zvonu među študentima) Eno Zv6ne! (Zove ga) Zvone-Zvone! A ne biste došli malo gori! GLAS ZVONE: O Tonkice! A ko je gori? TONKICA: Jema nas puno! I šjor File je i šjor Dane!

GLAS ZVONE: Ajde, doćemo! Evo nas! SVI: (Polete prama ulazu u očekivanju). IV.

PRIZOR: ZVONE:

(Ulazi prvi s kitarom, onda Marinko i ostali, a zadnji Mirko.) 0 Tonkice! Oho, gospojica Marica! Zdravi, šjor File i šjor Dane! (Ugleda Floramye) Oho, Floramye! Je li moguće?! A šta ste ee i Vi vratili u Split, kada? < FLORAMYE: Evo me, došla sam! ZVONE: A j m e , okada Vas nišan vidi! Koliko je vrimena prošlo, spominjete li se? (Živahno) A znate li ko je s nama! (Prama ulazu) A j t e brzo — brzo!! OSTALI: (Ulaze i izmjenično se pozdravljaju). MIRKO: (Uđe i ogleda se okolo) Zdravi! T i ? ! ! (Zastane)

(Opazi

Floramye)

SVI: (Čude se) Oho, oho!! FLORAMYE: Mirko?!! (Ćudi se) MIRKO: Oh Floramye! (Poleti i zagrli je) Floramye, m o j a Rica mala! Vratila si mi se! Vratili smo se svi! Evo nas!! Evo nas!! (Ljubi je) ŠJOR F I L E : (Za se) Jes&n li rek&!

FLORAMYE: (Ushićena) Kad si došao? MIRKO: Jučer — a ti? FLORAMYE: Ja sam već dva mjeseca u Splitu! Sve ću ti pričati! MIRKO: ( P r o m i j e n i ) Sjećaš li se?? FLORAMYE: (Značajno) Sjećam, sjećam!! Volila bih kad se ne bih sjećala!! MIRKO: Ono je bilo, a sad je prošlo! Onda smo i ja i ti mislili drukčije; danas je naš horizont širi, mnogo šir i ! Ti si proživila, ja sam proživio. Možda ćemo se baš radi toga i shvaćati! iNovi je duh vremena, Florarnye! Nek je ženska kosa à la Garçonne, nek je muški svileni pyjama, ali ljubav, Floramye, ljubav nada sve!! (Opet je zagrli). FLORAMYE: ( P r i g r l i ga) L j u b a v . . . (zamišljeno) da, l j u b a v ! A l i nikad više one romantike i one ljubavi kao u našem s t a r o m . . . starom Splitu! (Šjor File i šjor Dane taru suze) MIRKO: Ah F l o r a m y e . . . Ono će nam biti uvijek draga uspomena, i ona naivnost, i ona iskrenost, i ona bezbrižnost, ali nemojmo se zato izgubiti, danas u o v o j modernoj nervozi! Nek je nova forma, ali ljubav nada sve! SVI: L j u b a v nada sve!!! TONKICA: Bravo, Mirko, bravo!

SVI: Bravo, b r a v o ! ! ! (Glazba Br. 16.a) MIRKO: Ja i ti — Još samo naša ljubav, Floramye, • To je sve I drugo ja ne želim — ne! MIRKO I FLORAMYE: Ja ne znam što je taktika, Još manje što j' politika — Ja znam za samu ljubav i tebe! \

j Mirko moji

SVI: Ja i ti, Floramye, ja i til Ja i ti, Mirko moj, ja i ti!

On I «i, Floramye, On i ti!!

ŠJOR F I L E : (Brzo) A j m e , evo se vraća šjor Bepo! Isprati je tetu Terezu na blagoslov! Č e k a j t e . . . sakrijte se svi, pa kad van ja zazvižđen, onda neka dojde najprin gospojica Floramye i Mirko, a onda svi! Brzo! Brzo! OSTALI: (Odlete u pokrajne sobe) Ajde, hahaha! ŠJOR F I L E : Ajde, brzo, evo ga! (Ide mu u susret) V.

PRIZOR:

G L A S ŠJOR B E P A : Evo me! Je li otiša ća oni Amerikanac, šjor File! ŠJOR F I L E : 0, šjor Bepo, jur ste se vratili! J6, jć, otiša je! ŠJOR B E P O : (Ulazi) Ajme, ove skale! Evo me! (Ogleda se okolo i za se) Nima ga! v

/ •

— 89 —

ŠJOR P I L E : Ajde, sedite malo! (Sjede) ŠJOR B E P O : Evo, sesću! A di su oni? ŠJOR F I L E : Otišli su, sa'čedu do>ć! A o n i . . . da san ti reć? Jeste •li opratili tetu Terezu? ŠJOR B E P O : Jesan! ŠJOR F I L E : Ma ća vi fino govorite ingleški! ŠJOR B E P O : Ee! (Digne se) Ma je li otiša »Komanđan«? ga svugdje i pod kanapeom)

(Traži

ŠJOR F I L E : Ma je, bćni, otiša je! A j d e sedite! A j d e pripovldajte! Meni Vas je puno drago slušat! O n i . . . Onda ste Vi pomagali i činili karit&d Mirku! Vidite, to m'e puno drago o' Vas! A on laživac, da je bi oficj&l! ŠJOR B E P O : E, ma jeste li ga vidili?! N i j e ni vidi soldate iz bliza! ŠJOR F I L E : Za to ga je sigurno i ostavila Floramye, a otišla s Van, šjor Bepo ! A kad tamo, govoru da je pisala: da je ona V&s ostavila isto ka i oni put prin rata! Spominjelite se, &n ? A spominjelite se šjore Petronile... ŠJOR B E P O : Nemojte mi spominjat pokojnu šjoru Petronilu ! Ćer jon je bila,-Bože mi prosti, ista ona, ma me štufala i ni mi bila višje draga! RekS, san Van, da san jema je'nu principešu . . .

ŠJOR F I L E : Bogatu, lipu, šeenu, sputnu, a zvala s e . . . a zvala se Misili Bisili ! ŠJOR B E P O : Jo, da mi je još jed&nput v i d i t ! ŠJOR F I L E : Ma jes vidi ti Floramye i Mirka, kako lažu ! ŠJOR B E P O : E, i ona, i on ! ŠJOR F I L E : (Zviždi) ŠJOR B E P O : A zašto zvižđete, šjor File ? ŠJOR F I L E : A ništa — t&ko ! Sa ' će Vas doć pozdravit mala Floramye i Mirko ! ŠJOR B E P O : (Izvan sebe.) Aan!? F l . . . 11... 01* ste ludi? Nemojte . . . žv . . .

VI. PRIZOR. FL0RAMYE

MIRKO:

(Pojave se) O, zdravi, šjor Bepo ! ŠJOR B E P O : (Vrti se oko sebe — za se) Ope' m ' g vruće ! (Tare znoj sa čela) A . . . o n i . . . kako ? OST A L I : (Ulaze) 0 šjor Bepo ! ŠJOR DANE : T o ste uranili ovega puta ! ŠJOR B E P O : Ee ! (Za se) Moga san i ovega puta okasnit, bilo bi bčje !

VII. PRIZOR : MORNAR: (Ulazi, pozdravlja) Miss Beautyflower! ŠJOR BEPO : (Okamenjen) Miss . . . bis . . .

MISS E E A U T Y F L O W E R : (Pojavi se) Topar dan ! Parton, ja ot Red Kros i •. • i . . . (gleda u Bepa) a . . . ko . . . ovo ima ? ! ! ŠJOR BEPO : (Za se) Ajmć, sve me gled&a ! ! ! MISS: (Raskrili ruke i zagrli ga) A, m o j orientalni rasa, moj Šjor Bepo ot S p l i t ! My d a r l i n g ! ! ! Evo tošla tvoja Miss Eveline Beautyflower !

ŠJOR BEPO (Prama šjor Fili) Jema li dikod jedan tuš ovfld ? (Za se) Gotćv san ! Ma koji joj je vrag (začepi usta pesnicom) . . . Ma ko jon je da indiric o' Splita ! Pomozi mi Gospe o' Špinuta ! ŠJOR F I L E I ŠJOR D A N E : A to je ta principeša Misili Bisili, hahaha ! A lipa je vaja reć pošteno ! A jemalite još koga opratit na blagoslov, Šjor Bepo ! MIRKO: Ali ljubav nada sve ! SVI: Ljubav, ljubav nada sve ! ! ! (Svale prigrli svoju, šjor Bepo gura svoju, ali ga ona ne pušta). (Glazba br. 16.) MIRKO I FLORAMYE : Da nije jubavl, Ne bi svita bilo 1 SVI: Ni mene ni tebe. Moja bila vilo! (Zastor naglo)

(Svršetak operete.)

ZAVtgAfMA THISH.-.

Gradska knjižnica Marka Marulića Split Digitalizirana zavičajna zbirka Spalatina Mala Floramye : opereta u 3 čina Elektroničko izdanje izvornika koji je objavljen u nakladi Hrvatske štamparije, 1925. © 2 0 1 0 . Gradska knjižnica Marka Marulića Split Odabir grade Elli Pecotić Snježana Buczkowska Nada Dragan ja Uredništvo Elli Pecotić Vesna Mihanović Snježana Buczkowska Tehničko uredništvo Mladen Đikić *

Tomislav Staničić Priprema, snimanje i obrada grade Gradska knjižnica Marka Marulića Split Nakladnik Gradska knjižnica Marka Marulića Split ISBN 978-953-55655-7-4

ISBN 978-953-55655-7-4