Splicani na didovini

SPLIĆANI NA DIDOVINI Ante Duplančić

Naslovnica: Palača Grisogono izgrađena 1404.

Poleđina: Pradidovina Duplančića izgrađena prije 400 godina

1

Izdavač: Škuna, Split Fotografija i skeniranje: Zlatko Sunko Za nakladnika: Zlatko Pisac Oblikovanje: Marino Jurić Grafička priprema i tisak: Dalmacija papir, Split

CIP-Katalogizacija u publikaciji Sveučilišna knjižnica u Splitu UDK

929.52(497.5 Split) 821.163.42’282-9

DUPLANČIĆ, Ante Splićani na didovini / Ante Duplančić ; [fotografija Zlatko Sunko] – Split : Škuna, 2003. – 444 str. : ilustr. ; 24 cm ISBN 953-97861-4-2 ISBN 953-97861-4-2 ISBN za elektroničko izdanje 978-953-55655-8-1

Ante Duplančić

SPLIĆANI NA DIDOVINI

Škuna – Knjižara Morpurgo, Split 2003.

4

UVOD

Približavala se 1995. godina. Uskomešali su se strukovnjaci tvrdeć da se jušto prije ijadu i sedansto godin meklo prvi bovan i počelo gradit Dioklecijanovu palaču. Spli’sko se poglavarstvo, kako je gradnja durala cili deset godin, zareklo da će rođendan svojega grada obilježavat cilu jednu deceniju.

Puno mi je drago bilo sve to čut, ma mi duša ni bila baš spokojna. Tija san i ja svome gradu ništo lipa darovat za rođendan, pa san se uvatija posla od kojega se bižalo, a to je ulizat u portune stari kuća, stari didovina u kojima su nastavili živit unučići, praunučići i pagarešto.

To pitanje tradicije življenja jednoga te istoga prezimena na jedan te isti indiric postavljalo se u meni od ditinstva moga, od vrimena velikoga bombardiranja rodnoga mi Lušca, ka’ je razoreno puno kuća u mojim Duplančića dvorima i uokolo.

Rastuć ka deveto dite rođeno na didovinu 1939. godine (mater nas je svi devet rodila u bôtu), uvik san pita stariju braću, a najskoli oca Blaža: “ Di su sad Đinđerice? Di su partili Draganje? A di su naši Duplančići Grkovi?”

Onda je došla stanogradnja, vratili su se gastarbajteri. Zadnji su kari s konjima selili staru mobilju iz grada daleko, tamo di smo vatali tiće oli odili u pic. Počeja san slušat nike druge glase, počelo se zakjučavat portune.

Odlučija san se, rišča san se. Počeja san mećat nos u tuđe pjate dok su na me lajali i pasi i maške, a dikod i judi.

Tija san svome gradu ništo darovat, a da ni sam nisan zna čega san se uvatija.

U vižite san se uputija oko Svetoga Petra 1994., usporedo s pučkon fešton DANI RADUNICE, kojon evo već cili deset godin dajen o’ srca i dušu i tilo. Kako san ka žuntu fešti učinija i novinu su 16 stranic pod istin nazivon i kako je ona imala jaku rebatajicu, tako se za moje pisanje i kasnije istraživanje zainteresirala i Slobodna Dalmacija, njezina Gradska rubrika, čiji san i radnik i suradnik bija od 1965. pa san još i danas.

Svaki je ponediljak izlazila druga didovina sa svojon štorijon, od 22. srpnja 1996. pa sve do 29. prosinca dojduće godine.

Prekidon u Slobodnu sta san i ja, mada san zna da ima još nevižitani indirici. Judi su me počeli “napadat” zašto san sta i da ka’ću štanpat libar, šta san kroz pisanje zna obećat.

Ka’ bi in reka koliko štamparija traži, ostali bi zavrteć. Kako se kroz život nisan bavija skupjanjen pinez, kako ne poznan današnje mlade kapitaliste i kako s mojon mižerjaston mirovinon o’ dvi ijade kun ne moš njanke žmarcat, tako su mi rukopisi vatali mufu, čime nisu bili zadovoljni moji prijatelji i poznanici. Uspili su me nagovorit pa san se uputija 5

iznova vižitat sve stare didovine i dožuntat nove. Izmučile su me slike. Kroz ruke mi je prošlo priko ijadu!

Puno san kuntenat šta san učinija ovu svetu zadaću. Stari su, ispovidajuć mi se, guštali pričat o svojin dogodovštinama, dok su njiovi mladi zijali ka repci slušajuć po prvi put kakvi in je otac bija ka dite, šta je činija dida, ko je sve sta u susistvo, ko je iša na inkanat a ko u zadrugu, milon oli silon.

Puno san kuntenat šta san upozna kale svoga lipoga grada kako triba, šta san ćakula s puno šesnoga i juskoga svita koji će imat dragost, samo uz domašaj s kantunala, čitat o sebi i drugima prije nego sklopi oči i zakjuči misal.

E, pače, tija san još dožuntat kako su za me dosta tri kolina za bit Splićanin, oću reć, ako je dida napravija kuću pa u nju i danas žividu njegovi unuci, oli to nije dosta. Zato moj libar i je mala mišana salata jer su u nju i fetivi o’ priko 400 godin ka šta su Grisogoni, Cipci, Alujevići, Jelaske, Bonačići, Petrići, Kuzmanići i drugi, a ima i njunjori ka šta su Wieseri, Prijatelji, Czwikovi i Grenci.

Više je svita bilo ZA nego PROTIV ove moje postavke pa san iša naprid s križon i doša dokle san doša,a da san doša skroz do kraja, znan da nisan jer didi umiru a nove se didovine rađaju.

Sta san na zero devedeset jerbo na tombulu, kad izvučemo broj 90, vičemo o’dragosti: nono, DIIIIIDAAAAA. Znan da nisan doša do kraja, znan da ima još, ali ka’ smo u šesti misec slavili 45 godin vele mature, nabrojili smo 18 umrli, a tek su nan 64. Oma san reka sebi: Ante, prikini tražit dok tebe nije prikinilo. Nek ti za prvi put bude dosta, a poza libra će se i sami judi javjat. Može bit. Ufan se i priporučan.

Dobro mi stojte.

Ante Duplančić - Lučanin

6

RECENZIJA Djelo Ante Duplančića “ Splićani na didovini “ posjeduje višestruku povijesno-sociološku značajnost, a istodobno je i ishod osebujnoga književnog pristupa koji znalački uvažava autohtonu jezičnu strukturu i mentalitet sredine. Autor svojemu složenomu poslu pristupa istraživački, pedantno otkrivajući zanimljive etnografske detalje i pojedinosti, a istodobno je i emotivno vezan uz dotičnu građu kao promatrač, kao sudionik i kao ocjenjivač.

U tomu, zapravo, i jest osnova povlaštenosti njegove vizure: on ne promatra tek objektivno i znalački već i uz stvaralačku nazočnost nasljedne uvedenosti i duhovnoga dodira s predmetima odabira.

Duplančić se ne zadovoljava pukom faktografijom i doslovnošću izvještaja, niti pristaje na uobičajene medijske dosjetke promatrača koji je bitno odvojen od viđenoga i promatranoga. Njegova se misija sastoji u dubokoj emocionalnoj vezanosti uz teme koje otkriva nagonskim traženjem ili ih je temeljito doživio u vlastitom trajanju. Stoga se nekadašnji Split u njegovoj predodžbi postupno sastavlja kao u nekakvoj imaginarnoj križaljci, a pojedinci izlaze na vidjelo ili čak oživljavaju, nudeći svoje izvještaje i svoja iskustva. Duplančićev pogled ulazi u prastare splitske kuće te neprestano zatiče dokaze nekadašnje bujnosti javnoga i intimnoga života.

A to je onaj zaboravljeni Split koji je odavno uronio u sve zametnutije legende, Split čije ulice još uvijek čuvaju dušu grada u svojim mračnim skrivalištima. Ante Duplančić svuda nalazi prividne junake i vjerodostojne svjedoke svojih slikovitih splitskih putopisnih priča, pa njegova knjiga postaje vodičem koji spaja ono što je ostalo kao materijalnost s onim što se nekoć zbivalo kao predstava u najrazličitijim društvenim i individualnim oblicima. To je knjiga koja uporno i učinkovito nastoji oteti mraku zaborava podatke bez kojih je nemoguće shvatiti i zavoljeti dušu Dioklecijanova grada te je spojiti s onim što je ostalo od bivšega Splita.

Dr. Anatolij Kudrjavcev

7

Štijući male simpatične foje “Dani Radunice”, nikidan prigodno štampane u “Slobodnu”, svit je impica statistički podatak Nepe Kuzmanića “da se udjel starih splitskih obitelji u proteklih 48 godina (1948.–1996.) U SPLITU SMANJIO ZA ŠEST PUTA”. Iliti da u odnosu na popis od 1991. g., čini udjel od 0,95%, čitaj: svega 1836 stari splitski duš na dvista ijad mišance.

Novinarski je i juski poć vižitat kojega prije nego li se i ti mižerjasti broj udune ili toko uđe u se da će ga tribat kandelon i kanočalon tražit.

10

Trumbići, 22. srpnja 1996.

IMADU TRI ULICE

O

nako iz užance libre listajuć skočin u arju iz katrige i ostanen zavrteć: Asti miša u bumbaku, stara spliska luška familja TRUMBIĆ ima danas u Split “svoje” tri ulice!!!

Pa to na cilome svitu nimaju nikakvi kraji ni cari ni prinčipi, u fašizmu nisu jemali fašisti, a ni u komunizmu komuništi, a ne virujen, da ćedu ni današnji vlasnici vlasti uspit šuperat ti rekord kojega omar triba faksirat Ginisovoj redakciji.

Je da malo ko zna da su Zvizdina i Tararina ulica naslovjene po nadimcima stari Trumbića i da su s kolovajaman šaldane s Radunicon di se i nalazi njiova didovina, malo rimodernana, bome. Treća je ulica lipo na drugi kraj svita, lipo kod “AmTisna, mižerjasta ma puna cvića. Radunica 5 basadora”, di je bija škver “Košćina”, čime je počašćen najveći pulitičar dinastije Trumbić – pokojni šjor Ante.

Gren in u vižite. Radunica 5. Skale vodidu na teracu. Tisna, mižerjasta, težačka ma puna cvića i duše, a palac puše.

– Ima li koga?, vičen uspuvan.

– Ima. A ko Van triba, puno lipo rebatije ženski glas.

– Svak po malo. Ima li koja sida glava?

– Pape je umra, a mater ja na Čiovo, a glede sidin ni nama i’ ne fali, veselo će Sonja Trumbić (52) s moton – ajte naprid, Bobo ne grize (Bobo je pas, crn, smišan baštard).

Ako ćete do matere, morete s nama. Mi je poslipodne gremo obać. Tamo nan je druga 11

Ovo digitalno izdanje možete u cijelosti prelistati u:

Gradska knjižnica Marka Marulića Zavičajna zbirka “Spalatina” Slobode 2 21000 Split tel. 021/685-018

Cambi ima sina Krunu, da ime Ljubomir nosi po didi i da se pradida zva Jerko a žena mu Mariana Ambrosini.

- Jeste li bili u Firencu?

- Bila san. Znan šta vas zanima. Nisan se bavila i tražila naše prapočetke ili naše prarođake. Uočila san natpise Cambi na mnogim mjestima pa mogu reć da san sigurna kako u Firenci Cambiji i dalje žive.

Neka nastavidu i u Split. Šteta bi bilo udunit se nakon toliko stolića koja govoridu:

Ljubo, Ksanta i Neno isprid kuće na Bačvice

- da je Antun Cambi ( 1472.) bija prvi pučki tumač - da je Ljubomir Cambi (1866. - 1930.) bija predsjednik Gradske opere i operete - da je Kaštel Kambelovac dobija ime po familji Cambi koja je tamo imala svoj dvorac - da je Cale Cambi zablišćila s plinskon svitlon 1860. pod upravon Jerolima Cambija - da je 1849. rekonstruiran cili pločnik i izgrađeni podvodni konali s odvodon prema moru - da je napokon i klapa Cambi nazvana po njima.

438

Split Muški 6

Hrvatska Ženske 6

Muški 8

Ženske 8

BILJEŠKA O PISCU

A

nte je Duplančić rođen u svojim Duplančića dvorima 13. rujna 1939. kao deveto dijete oca Blaža i majke Hildegard, djevojačko Carminatti. Pučku školu i Klasičnu gimnaziju pohađao je u Splitu. Studij romanistike apsolvirao je u Beogradu 1963. godine Sklonost pisanju iskazuje već kao gimnazijalac. Od 1965. do 1970. bio je profesionalno zaposlen u tiskari “Slobodne Dalmacije” iz koje započinje hod po njezinoj redakciji sve do današnjih dana: “Slobodna Dalmacija”, “ Pomet”, “Nedjeljna Dalmacija”, “Pressing”, “Predah”, “Oblutak”.

Odrastanjem i sazrijevanjem sve više se zaljubljuje u svoj grad, stječe veliko iskustvo kao turistički vodič (francuski, talijanski), da bi svome Splitu podario nesvakidašnji rođendanski uradak, dokument koji spaja današnje s minulim.

Njegova je prva knjiga “Splićani na didovini” djelimice kao podlistak ispunjala stranice gradske rubrike tijekom 1996. i 97. godine, tako da je nedavna promocija samo kruna njegovih višegodišnjih napora. Uslijedili su podlistci Solinjani na didovini i Život u carskoj palači pa je razložno nadati se i njihovom ukoričenju.

439

FALA MUP-u !

Znan da ste, došav na kraj bilo koje familje, fermali se pitajuć: Šta je sad ovo, koja je ovo trapula?

E, lipi moj svitu, to van je poseban dar MUP-a da bi ste napokon saznali koliko vas ima ovod u Split, koliko u cilu Hrvatsku, koliko muški a koliko ženski.

U vaše ime, naravski, i u svoje, mogu finalmente izustit - FALA IN!!!

440

KAZALO

Uvod . ........................................................................................................................................... 5 Recenzija .................................................................................................................................... 7 Trumbići: Imadu tri ulice . ...................................................................................................11 Matošići: Dvor brez špoži.....................................................................................................15 Rojini: Šest metri zemje za kil škuši . ...............................................................................20 Bonačići: Pod najam na svome . .......................................................................................25 Ozretići: Judi ubili strojeve . ...............................................................................................31 Krstulovići: Bili su puntari ...................................................................................................36 Jelaske: Dida Marina ubila maška . ..................................................................................41 Tončići: Ne moredu u svoje banje ...................................................................................45 Kaliterne: Skojevci po zadatku spalili Firule . ...............................................................50 Reići: Marangun, pašticer, šaltur, sansir... ......................................................................55 Šakići: Od mašklina do nauke žujave su ruke . ............................................................61 Vukasovići: Laštikon kontra taljanske okupacije . ......................................................67 Čulići: Čulići Žave sagradili dvore ....................................................................................72 Kragići: Rad oplemenjuje čovjeka ...................................................................................77 Czwik: Na Poljičku u polje – Poljaci . ...............................................................................83 Petrići: Deset kuć redon čini Petrića krug . ...................................................................87 Kovačići: Ja van pivan na juvo ..........................................................................................91 Marasovići: S istočnoga fronta u Svetoga Duju . ........................................................96 Kukoči: Trefili se na bal u Deškovića kuću . ................................................................ 101 Ružići: Nima više Ružići u njiovu kalu ......................................................................... 104 Mladinići: Iz Dobrega na Kman, iz Kmana na Solinsku ......................................... 109 Duplančići: Dvori puni života . ....................................................................................... 115 Jurašine: Priko Marjana na misec . ................................................................................ 120 Kuzmići: A di je Bekin? . .................................................................................................... 124 Prijatelji: Jedini Prijatelji ................................................................................................... 129 Jurjevići: Tić u ćibu za dotu – s trojnicon ................................................................... 133 Ninčevići: Od muta do pivača . ...................................................................................... 138 Ligutići: Vratite nan Veli Varoš . ...................................................................................... 143 441

Kuzmanići: Dida Pere je uvik tija bit gala ................................................................... 148 Radovnikovići: Umra bi o’ straja ka’ bi otac zazvižđa ............................................. 153 Ferići: Samo su nešpule falile ......................................................................................... 158 Šorini: Nisan moga učinit zla . ........................................................................................ 162 Wieseri: Brez fita iz Trsta umra bi o’ gladi ................................................................... 166 Koceići: Kantun Bilanove i Radmilovićeve . ............................................................... 171 Ivaniševići Kurini: Umjetnost, arhitektura i šport . .................................................. 177 Šegvići: Kroz ritam molfrine trčedu ramine .............................................................. 182 Vidjaci: Teško zemji i slobodi di nesloga kolo vodi . ............................................... 185 Boljati: Otac spojka, sin bek, unuk arja ....................................................................... 189 Mikačići: Ostala je samo jedna brokva ....................................................................... 193 Dorići: Petnajst ćer i ništo muškići ............................................................................... 198 Dimići: Do’će stol na sredinu, gre Sveti Ante ............................................................ 202 Tomašići: U Livno po vepra ............................................................................................. 206 Alujevići: Oli se prominila država? ............................................................................... 210 Lozići: Otac je u Svetoga Križa piva 70 godin . ......................................................... 214 Aljinovići: Tri brata na tri kata . ....................................................................................... 220 Dobrići: Pošćer, đeometar i noštromo ........................................................................ 225 Dvornici: Sve mi je na dva koraka . ............................................................................... 230 Dumanići: Bogastvo ni u bogastvu vengo u poštenju ......................................... 234 Kezići: Meštar Juraj nadmudrija cara Franju ............................................................. 237 Rosandići: Dvor za male branke brez igrači .............................................................. 242 Jakaše: Spavan u sobu di je kolpalo babu Dominu ............................................... 246 Mladine: Umisto u skulu – u Prater .............................................................................. 250 Mosettigi: Svak je nosija svoju dasku za kondut . ................................................... 255 Krivići: Meka san sinu moršu na zipku neka zna šta ga čeka . ............................ 261 Vrdoljaci: Danas u kruv nima duše . ............................................................................. 266 Ivančići: Robi je učinija puno ......................................................................................... 270 Begini: Izgratali smo deset tona repe ......................................................................... 274 Mitrovići: Otkupili smo svoj stan dva puta . .............................................................. 279 Tudori: Barba Bići san obranija elfer ............................................................................ 283 Puizine: Lenkova salata, Ivini tići i Željkovi pasi . ..................................................... 287 Tomići: Jedni na Pazar, drugi u škver . ......................................................................... 291 Terzini: Mater me rodila nasrid ulice ........................................................................... 295 Barići: Više nas je u Amerike nego ovod . ................................................................... 299 442

Grisogoni: Najstarija na svitu i okolici ......................................................................... 304 Cipci: Ni plava krv nije voda ........................................................................................... 309 Sirotkovići: Iz Poljica u Veli Varoš .................................................................................. 314 Kuzmići: Umra je najstariji Splićanin ........................................................................... 318 Peračići: Dvori ditinstva moga . ..................................................................................... 322 Tafre: Drža san kraj o’ traine ............................................................................................ 326 Fradelići: Države čokale tonobile ................................................................................. 332 Devivi: Naši su mi tili okinit nogu ................................................................................. 337 Senjanovići: Iman svoj dil Marjana . ............................................................................. 342 Karamani: Sonatina u devedeset i petu ..................................................................... 347 Kureti: Ča je Miramare kontra Meja ............................................................................. 352 Tukići: S mansarde se vidi Sabor ................................................................................... 357 Ivići: Dica spavadu u prakočete . ................................................................................... 362 Bečići: I smokve su posadili u Amerike ....................................................................... 366 Jamani: Polivalentni Kolja ............................................................................................... 371 Kliškići: Fala ti, srdelo! ....................................................................................................... 378 Bonačići Leštini: Pesto godin u Split!!! ........................................................................ 382 Draganje: Lučac plače za njima . ................................................................................... 387 Ciciliani: Život nas je razbaca ......................................................................................... 392 Brajevići: Emocije jače od krize ..................................................................................... 397 Grabići: Administrativno polu a životno braća ........................................................ 401 Siriščevići: Ni bombardiranje nas nije omelo ........................................................... 405 Katunarići: Vitar u krmu didovine . ............................................................................... 409 Deškovići: Dan ka’ je pala kiša . ...................................................................................... 413 Bužančići: Buže od kamena ............................................................................................ 419 Ivaniševići Đinđerice: Pila naopako ............................................................................. 424 Grenci: Bog će platit! ......................................................................................................... 428 Cambi: Suglasje Cambijevih . ......................................................................................... 434 O autoru ................................................................................................................................ 441 Fala MUP-u! . ......................................................................................................................... 440

443