Bog u nama

Bog u nama

Dragi čitaoče, tema “Bog u nama” je

upravo u današnje vreme za mnoge ljude provokacija. Kada čovek u medijima čita i sluša o tome šta se dešava u ovome svetu, tada reč “Bog” sve više dospeva u pozadinu, a kamoli “Bog u nama”. Slušamo o katastrofama u ovome svetu i o tome kako se ljudi ponašaju, kako se ophode prema sebi ravnima, kako žive u neprijateljstvu sa onima koji ne dele njihovo mišljenje. Zemlja, sa svojim životinjama i biljkama trpi zbog zloupotrebe reči “hrišćansko”, i zbog egoizma onih koji je zloupotrebljavaju. Svako ima svoj argument za pljačkanje Zemlje, za mučenje i ubijanje životinja i uništavanje prirode. Sa Bogom i Isusom sve to sasvim sigurno nema nikakve veze.

A sada dolazi neko ko tvrdi: Bog u nama.

U najnovije vreme mnogo, jako mnogo ljudi istupa iz institucija crkve.

Sve više slušamo o raspusnosti i razvratu svešteničke kaste, o njihovom licemerju, o lažima, i ništa manje o nebrojenim pervezijama i ekscesima koje ljudi uopšte ne žele da nazovu pravim imenom, osim kada govore o odvratnosti i o onima koji su se izmetnuli od ljudskog roda.

Istupanja iz crkve ima sve više. Mnogi su razočarani svojom crkvom u koju su verovali i u kojoj su se osećali kao kod kuće, da bi pronašli Boga. Drugi, opet, odmahuju glavom i kažu: „Nema Boga! A ako Ga ima – gde je On onda?“

Crkveni vlastodršci su postali neverodostojni, a partije trabunjaju o opštem dobru i socijalnim davanjima. Ako pogledamo dublje, onda je uglavnom reč o dividendi, o sopstvenoj do-

brobiti. Takozvana hrišćanska vlada upravlja zemljom koja je treći po veličini izvoznik oružja u svetu, ali ljudi sebe nazivaju „hrišćanima“.

Dokle god vlada bude držač uzengija svešteničke kaste, i dokle god ova u Nemačkoj bude subvencionisana sa oko 14 milijardi evra godišnje, neće se mnogo toga promeniti, jer ovaj konfesionalni držač uzengija i istovremeno konfesionalni jahač i podbadač konja uopšte ne smatra neophodnim da promeni svoje ponašanje prema Bogu i prema svojim bližnjima. Osim toga, crkve i katedrale se restauriraju milionima i milionima evra, što, konačno, mora da obezbedi država – dakle mi, građani. I to, iako u svešteničkoj Bibliji na koju se poziva sveštenička kasta i koju ona svojim vernicima bukvalno prodaje kao apsolutnu istinu, stoji: „Bog, koji je stvorio svet i sve u njemu, 3

On, gospodar Neba i Zemlje, ne živi u hramovima koje je napravila ljudska ruka.“

Mi građani moramo da plaćamo poreze i nas sve više opelješuju, slično kao petla koga muče gojeći ga i koji onda u vidu božićnog pečenja završi na tanjiru Pape Benedikta, kao što je pre nekoliko godina za Božić prikazano u medijima.

A šta je rekao Isus Hrist? „Svi koji se mača late, od mača će i poginuti.“

Ovaj svet pokazuje ko mi ljudi jesmo: ratovi, ubistva, prebijanje na smrt, glad, patnja, bolesti, zarazne bolesti, mučenje životinja bez kraja – a onda se ljudi pitaju: gde je Bog?

I opet neko kaže: “U tu bajku o Bogu sam dugo verovao/verovala – neću više da verujem u nju. Nema Boga.” 4

Šta Bog da radi sa tom gomilom ostataka odveć ljudskog? Treba li da je sasvim razbije? To Bog ne mora da učini, to će već ljudi sami da urade, jer mi smo od ovoga sveta i od Zemlje napravili ono što ona sada jeste, a ne Bog.

Dragi ljudi, neki od Vas su dobri analitičari. Dozvolite mi da jednom dobrom analitičaru i svima koji će sada mućnuti glavom, postavim pitanje: da li ste Vi životinja iz stada i čovek koji uvek klima glavom? Da li ste čovek koji veruje u ono čime ljudi obmanjuju ljude, iako poneki od njih govori o Bogu? Da li ste vi životinja iz stada kojoj je potrebna crkva od kamena, tradicija i konfesija, a time i dogmatski sveštenici? Ili ste vi jedan slobodnomisleći čovek, koji je naučio da najpre odvaga i odmeri i da ne veruje sva-

kome koji ga nečim zavarava i obmanjuje, pa bilo to i obećanje da je Bog ovde i tamo, ili čak da je haos ovoga sveta “tajna” Božja.

Ja sam samo čovek, kao što smo svi mi ljudi. Ko nekome nešto obeća, taj bi trebalo da zna to i da dokaže. Nijedan čovek ne može nekom drugom čoveku da obeća da će zahvaljujući njegovim uputstvima i putokazima pronaći Boga. To ne mogu ni ja. Bog se ne može naći ovde i tamo – Bog je život u nama, u svakome od nas.

Odgovarajuće našoj unutarnjoj nastrojenosti, mi smo ljudi zajednice. Niko ne treba da bude sam, jer, kaže se: „Nije dobro da čovek bude sam.“ Ine trčati ni za jednim čovekom znači: pronaći Boga u sebi samome. Jer samo iz toga se razvija pravi, verni smi-

sao za zajedništvo. Pronaći Boga znači, dakle, pronaći najpre samoga sebe u svesti o onome čemu je Isus Hrist učio ljude. On nas je, između ostalog, učio i sledećem: „Ja Hrist, Jesam put, istina i život; niko neće doći Ocu osim kroz Mene“ .

To važi i za mene. Ja se ne vezujem ni za jednog čoveka, ni onda kada mi mnogo obećava i kada želi da me odvede ovde ili onde, da bih pronašla Boga.

Čak i kada neko otkrije Boga u svom najunutarnjijem, on to ne može da dokaže nekom drugom čoveku. Dobar uzor može biti uputstvo, ali ne i dokaz. Zbog toga moje reči ne vezuju; one se odnose na učenje Isusa Hrista, a posebno na Njegovo obećanje koje glasi: “Ja Sam put, istina i život” . Moja je želja bila i jeste da sama pronađem

Boga. Uspelo mi je da Ga pronađem u sebi samoj, jer se nisam vezala ni za jednog čoveka, već sam se orijentisala i orijentišem se prema učenju Isusa.

U velikom Delu otkrivenja „Ovo je Moja Reč“ čitamo da su Isusu iz Nazareta još Njegovi savremenici postavili pitanja o Bogu. Tamo stoji: dođoše neki Isusu koji behu puni sumnje i rekoše: „Ti si nam rekao da je naš život i postojanje od Boga, ali mi nismo nikad videli Boga, niti poznajemo takvog jednog Boga. Možeš li nam pokazati onoga koga nazivaš Ocem i jedinim Bogom? Mi ne znamo da li postoji Bog.“

Isus im odgovori i reče: “Čujte ovu priču o ribama. U jednoj reci razgovarahu ribe međ sobom: Kažu nam da je naš život i postojanje iz vode, ali mi nikad nismo videle vodu, mi ne znamo šta je to. Onda rekoše neke od njih koje

bejahu pametnije od drugih: čule smo da u moru živi jedna pametna i učena riba koja zna sve. Hajdemo do nje i zamolimo je da nam pokaže tu vodu.

I tako, spremiše se neke od njih da traže veliku i mudru ribu i dođoše najzad do mora gde živeše ova riba, i pitahu je:

I saslušavši ih, reče im: O vi, glupe ribe, što ne mislite! Malo je pametnih u vas koje tražite. U vodi živite i krećete se i u njoj imate svoje bivstvovanje; iz vode ste došle, vodi se opet vraćate. Živite u vodi, a ne znate to. Na sličan način živite u Bogu, a Mene molite - pokaži nam Boga. Bog je u svemu i sve je u Bogu.”

Kao što je već pomenuto, unutarnja nastrojenost čoveka jeste zajedništvo, jer, kao što je rečeno: nije dobro da čo-

vek bude sam. Ako se čovek, pak, poveže sa onim Jednim, koji nam je u svom učenju stalno osvešćivao i osvešćuje nam da je On put, istina i život, Hrist, i da će ljudi, ako korak po korak slede Njegovo učenje, doći do ljudi koji takođe na sličan način razmišljaju i žive. Ali, niti na njih se čovek ne bi trebao da vezuje.

Ako se pozabavimo iskazom „Bog u nama'', neko će možda prigovoriti: „Kakav iskaz! To je prilično smelo, ako posmatramo današnje društvo.'' Ali u nekim svešteničkim Biblijama ipak stoji iskaz koji odgovara istini: „Bog ne stanuje u hramovima koje je napravila ljudska ruka.'' To nam nameće pitanje: a gde to onda Bog živi ako ne u crkvama od kamena? Mnogi ljudi misle da u njima živi duša. O tome bi se sada moglo filozofirati, da li je to tako

ili nije. Ali, prihvatimo to jednom kao datost, da smo nadahnuti jednim finotvarnijim telom koje nije od ovoga sveta. Prihvatimo jednom: duboko, na dnu duše, u ovoj finijoj tvari jeste Život, Dah, BOG, kojeg mi ljudi doživljavamo u disanju.

Tu činjenicu - „život'' ne bi trebalo da gledamo ograničeno, samo kao zemaljski omotač, čoveka koji će kad tad izdahnuti a neće više povratiti dah udisanjem. Život je večnost, a tu večnost mi nazivamo „Bog” ili „Večni” ili „večna egzistencija” ili „večno postojanje”.

Setimo se samo prirode. Proleće donosi više svetla, više sunca, a deo Zemlje koji se okrenuo ka suncu, oživljava. Priroda počinje da zeleni i da cveta. Kako je to sa nama? Ako se okrenemo svetlosti, Bogu u nama,

onda naša duša postaje svetlija; živimo svesnije, postajemo slobodniji i srećniji; postajemo iskreni, otvoreni i ustrajni i pravedni prema svojim bližnjima jer smo sebe pronašli u Bogu, životu i verni smo samima sebi.

Vratimo se opet našoj temi: Bog u nama, Bog u Vama, Bog u meni – i da svako od nas jeste hram Božji i da Bog stanuje u nama. Dakle besmrtni život, Dah Bog, jeste u praosnovi naše duše. Taj život struji kroz našu dušu. On struji u naše ćelijsko telo, i mi dišemo život. Naše srce kuca, jer ono prima život iz sveobuhvatnog života, Boga.

Isus iz Nazareta nas nije učio nikakvim crkvenim tradicijama. Isus nas nije učio da odlazimo u hramove od kamena. Isus nas je učio, a On je

to tada i govorio sveštenicima: „Ne dajte da vas zovu ravi (učitelj), jer samo je Jedan učitelj vaš, Hrist.”

Tako bi čovek mogao da pita: Gde je učitelj? To je Hrist, uskrsnuće i život u nama. Hrist Božji je dakle Hrist Božji u nama. On je u Bogu zakon ljubavi i slobode. Dakle Vi ste, kao i svi ljudi, slobodni - ili da verujete ili da ne verujete, da se vezujete ili da se oslobodite.

Ja ne želim da Vas vezujem ni za šta ili čak da Vas nečim zavaravam ili obmanjujem; ne želim ni da Vam određujem kako se treba držati. Jednostavno želim da Vam kažem: Isprobajte to što sam i ja isprobala, a i mnogi moji bližnji. Oni su, kao i ja, pronašli Boga u sebi samima i tako postali ljudi sa kojima se može zajedno živeti.

Isus iz Nazareta nas je učio da odemo u neki tihi sobičak i da u tišini potražimo Boga. On nas nije učio da odlazimo u crkve od kamena. Kako bismo se mi mogli odnositi prema tom tihom sobičku?

Npr. ja sam u svom stanu uredila jedan mali ugao za molitvu, jedan mali sto, jednu stolicu, jednu sveću. Vremenom je to postala moja želja, da se povučem kako bih se molila ili usmerila preko muzike da bih postala tiha i da bih onda nekoliko dubokih i usrdnih molitvi usmerila prema unutra.

Isprobajte to! Uredite sebi neki molitveni kutak! Učinite da ovaj preko muzike i molitve postane mesto koje će za Vas imati privlačnu snagu.

I stalno sebi osvešćujte: Bog, naš nebeski Otac Vas ljubi, ljubi sve nas. On želi da mi dođemo kod Njega, jer svi mi smo u praosnovi svoje duše deca carstva Božjeg. Carstvo Božje jeste naša prava, naša neprolazna domovina, večno.

Svak je slobodan da veruje ili da ne veruje u to da je on kao čovek samo jedan putnik koji u sebi nosi večnost. Naša duša je za svoje bivstvovanje u ovome svetu prihvatila ljudsko telo samo za jedno kratko vreme. Kada to ljudsko telo umre onda duša ide svojim putem, i ide njime sve dok ponovo ne dođe unutra, svom Stvoritelju, Bogu, svome Ocu i dok ne postane jedno s Njim, onako kako je to Isus o Sebi rekao: „Moj Otac i Ja smo jedno.”

Unutarnje jedinstvo u Bogu, našem večnom Ocu povezuje nas kao braću i

sestre koji pripadaju carstvu Božjem. Jedino nas večna domovina u Bogu, našem Ocu, ujedinjuje.

Ponovo natrag, u tihi sobičak. Postali ste svesni da ja ne želim da Vas vodim ni u kakvo ujedinjavaje u spoljašnjem, ni u kakvu spoljašnju zajednicu. Ja jedino želim da Vas podstaknem da nađete same sebe, pitanjem: Ko ste Vi, ko smo mi zaista?

Ako hoćete, dođite do samih sebe i analizirajte šta znači: Bog je uvek prisutan. On je u prirodi. On je život. On je svetlost u svakoj životinji, u svakoj biljci, u svakom kamenu, u svakom moćnom drvetu. Bog je na dnu Vaše duše. Bog je sa Vama i kod Vas.

Podesite se na taj tihi sobičak i to će vas mesto – makar to bio samo jedan tihi kutak u sobi – stalno privlačiti.

Držite to svoje malo područje uređeno za sabiranje u unutarnjem i poniranje u sebe, slobodno od nedobrih, odveć ljudskih misli. Povlačite se u ovaj svoj intimni kutak samo onda kada hoćete da slušate muziku i da pođete u molitvu.

I kada se molite – molite se duboko u dubinu svoje duše, dakle prema unutra, jer vi sami ste hram Božji i Bog stanuje u vama.

Ove izvode ne treba shvatiti kao „čas učenja”. Ono što ja želim jeste sledeće: Izjasniti se za Boga. Ne za mene, ne za neku tradicionalnu zajednicu, već jedino za Boga. Njega ja želim da približim svojim bližnjima.

Ja sam Boga, život, pronašla duboko u svojoj duši i ja znam: On voli sve nas, jer On nas je, kao naš večni Otac, ugledao u srcu i stvorio nas.

O tome mogu da govorim – ali ja to nikome ne mogu da dokažem. Ja znam – a ne mogu to da dokažem. Vi, svi mi živimo večno, jer Bog je večan. On, Bog, naš nebeski Otac, stvorio nas je kao čista, finotvarna bića.

Kad-tad će naše telo umreti, ali

Njegov zov važi, npr. kroz reči Hrista

Božjeg koje glase: „Dođite svi ovamo k Meni, vi koje nešto muči i opterećuje; Ja ću vas okrepiti.”

Kuda, dakle, da odemo, kada Duh

Božji, Hrist Božji živi u praosnovi naše duše? K Njemu, koji stanuje u nama.

Opet ću se nakratko vratiti tihoj sobici. Ukoliko ste sebi uredili jedan takav tihi prostor, jedan takav tihi kutak za molitvu, ako ste zapalili sveću i molite se, i ako se usmeravate uz harmoničnu muziku da biste došli do samih sebe, onda ćete jako brzo osetiti da niste sami. U Vama je nešto što Vam govori, što Vas ohrabruje, što želi da Vas vodi.

Kad-tad će se u Vama i u svima nama pojaviti pitanje: šta bih ja mogao /mogla još da učinim, šta bismo mi još mogli da učinimo da bismo se približili Bogu, kako bismo svoje celokupno razmišljanje, ceo svoj život promenili ka pozitivnom? Kad počne da odjekuje ova želja iz srca, setićemo se Božanskih darova koji su nam već dati kao putokaz: mi ljudi smo od Boga, našeg večnog Oca, preko Mojsija, primili

Deset zapovesti, a od Isusa, Hrista, Besedu na Gori. 19

Dobar analitičar shvata smisao Božjih zapovesti i Isusove Besede na Gori i zna: novo doba je najavljeno. Ono dolazi! Poneko želi da postane novi čovek, čovek slobode, čovek u duhu Božjem, čovek koji ceni prirodu, koji je voli, a bližnjeg susreće sa snagom Božjom u miru. To su ljudi Novoga doba, ljudi dolazećih generacija.

Hoćete li i Vi da u tome učestvujete?

Nije Vam potreban nikakav spoljašnji vođa – imate unutarnjeg vođu, Hrista

Božjeg, u sebi. On je u svakome od Vas.

Isprobajte to - da pronađete same sebe kako biste se približili istinskom životu. Niko ne sme da Vas primorava na duhovno delanje. U Duhu istine, u Bogu ste Vi, smo svi mi, slobodni ljudi.

Nešto ipak smem da priznam, i to bih sada da učinim:

Ja ljubim Boga, našeg nebeskog Oca jer sam smela da saznam i doživim da On ljubi Vas i sve nas. Nama ljudima nisu potrebne nikakve crkvene konfesije, nikakve crkvene tradicije. Nisu nam potrebni nikakvi sveštenici, nikakvi posrednici. Mi imamo nešto u sebi, naime jedno blago, jedno nezamislivo vredno blago.

Nas je Isus, Hrist pozvao da otkrijemo i podignemo to blago u nama, jer Isus nas je učio: „Ja Sam put, istina i život”. I On nas je pozvao: „Sledite Me”.

Ja sam preduzela da se približim tom unutarnjem blagu i ne govorim iz teorije. Ja govorim iz sopstvenog iskustva i znam: Vi, svi mi, možemo to blago da uzmemo.

Radovaću se ako počnete da se posvećujete tom jedinstvenom blagu.

Radovaću se ako sa svešću o prisutnosti Božjoj nađete unutarnji mir.

Radovaću se ako primetite da niste sami, da je nešto u Vama, što kuca i kuca i diše i struji – to je Duh, to je istina, to je život u Vama, u svima nama.

Želim Vam tihi sobičak.

Želim Vam dobre i usrdne molitve.

Želim Vam urastanje u slobodu.

Želim Vam život u prirodi i sa njom.

Ovo je Moja Reč, Α i Ω

Jevanđelje Isusovo

Hristova objava

koju u međuvremenu poznaju

istinski hrišćani u čitavom svetu

MnogotogačemunasjeIsus učio ostalo je ljudima skriveno, jer u današnjoj Bibliji stoji samo ono što je Jeronim (383) smeo da preuzme u Jevanđelja. U Božanskomdeluotkrivenja„OvojeMojaReč”,od samog Hrista čitamo istinu o Njegovom životu, mišljenju i delovanju kao Isusa.

Iz sadržaja: Detinjstvo i mladost IsusovaFariseji juče i danas – Isus je voleo životinje i uvek se zalagao za njih – Beseda na Gori –Smisao i svrha života na Zemlji – Preduslovi za isceljenje tela – Isus poučava o braku – O biću Božjem –Bog se ne gnevi i ne kažnjava – Učenje o „večnom prokletstvu” jeste ruganje Bogu – O smrti, ponov-nom rođenju i životu –Izjednačavanje muškarca i žene – Budućnost čovečanstva – Pravo značenje Hristovog Spasiteljskog čina i još mnogo šta drugo.