Zdravlje i osiguranje

BE RISK PROTECTED.

ZDRAVI. SVOJI. OSIGURANI.

SADRŽAJ

NAZDRAVLJE!

Lagano izlazimo iz rolerkostera u koji nas je ubacio Covid-19. Još pomalo ošamućeni, ali za nijansu pametniji bar kad je odnos prema zdravlju u pitanju. Umesto da se i dalje ponašamo kao da nam se život podrazumeva, lagano menjamo i odnos prema zdravstvenom sistemu.

A sistem ne samo da prihvata naše nove zahteve, već ubrzava razvoj i nudi ono što smo do nedavno mislili da će biti daleka budućnost. Reklo bi se da odnos pacijenta i zdravstvenog sistema uspostavlja novi balans, gde je na jednoj strani cilj da pacijenti budu zbrinuti, a na drugoj - da i sami uzmu volan u svoje ruke kad je zdravlje u pitanju.

Ruku pod ruku ide i privatno zdravstveno osiguranje koje globalno beleži dvostruki godišnji rast od početka pandemije. Istovremeno sa rastom interesovanja, širi se i spektar pokrića koje nude osiguravajuće kompanije.

Nove tehnologije svesrdno pomažu, pa se ponovo pokazuje da je “nužnost majka pronalazaka”. Izgleda da je ta ista nužnost – koliko god nam je otvorila nove vidike – ipak vratila čitavo čovečanstvo na ono što su naši preci znali nekoliko vekova pre nove ere: na holistički, sveobuhvatan pristup zdravlju, ili kako bi se to sada popularno nazvalo, na stvaranje “zdravstvenog ekosistema”.

A šta se to promenilo u odnosu na period pre pandemije?

Građani sada više troše na zdravstvenu zaštitu, ali i očekuju nove „alate“ za upoređivanje proizvoda i usluga zdravstvene zaštite. Istovremeno, imaju veća očekivanja i od usluga u drugim industrijama koje im pomažu u kupovini i odabiru – primera radi od mobilnog bankarstva, usluga prevoza, dostave lekova,

Umesto dosadašnjeg modela da se plaća za obavljenu uslugu po unapred utvrđenom cenovniku, traže se modeli po kojima se i cena zdravstvene usluge formira na osnovu ocena korisnika, što podstiče pružaoce da podižu kvalitet i pronalaze inovativne načine da zadrže klijente.

Održavanjem dobrog zdravlja građana štedi se novac za skupu negu na nivou čitave države, pa osiguravajuće kuće sve više u polise uključuju i pokriće brige o zdravoj ishrani, troškova za vežbanje, pa čak i za edukaciju u vezi sa uvođenjem zdravih navika.

Veliki pritisak na zdravstvene radnike tokom pandemije doveo je do preopterećenosti sistema, pa je telemedicina postala sve popularnija a posebno za pacijente koji ne žive u blizini zdravstvenih ustanova. Tako je ubrzan i trend uključivanja novog načina komunikacije pacijenata sa zdravstvenim radnicima u polise zdravstvenog osiguranja.

Tokom pandemije uzdrmano je mentalno zdravlje stanovništva pa je pojačano i korišćenje lekova za smirenje, ali i opijata što u budućnosti može

dodatno da optereti zdravstveni sistem. Zdravstveni radnici zajedno sa osiguravačima i neprofitnim organizacijama rade na analizama pomoću kojih bi pronašli dugoročno rešenje, ali i preventivu za potencijalne slične opasnosti u budućnosti.

Pandemija je ubrzala razvoja startapova koji su fokusirani na zdravlje, prvenstveno „healtech“ – onih koji koriste nove tehnologije u funkciji zdravlja. Startapovi u ovoj oblasti uspevaju za svega nekoliko godina da dostignu pojedinačnu vrednost i veću od 50 miliona dolara, uz godišnji rast čak i do devet hiljada procenata!

Eksplozija vrednosti „healthech“ startapova

ZDRAVLJE NACIJE, NACIONALNA BEZBEDNOST

I ULOGA OSIGURANJA

Možda kao nikada ranije, u epicentar dešavanja čovečanstva postavljeno je zdravlje kao premisa održivosti, postojanja i budućeg bivstvovanja ljudskog roda na planeti Zemlji. I mada deluje grubo i zastrašujuće, izazovi sa kojima smo suočeni poslednjih nekoliko godina stavili su ljude u situaciju da se ujedine oko bitne stvari, jednostavne definicije a složene sadržine – zdravlja. Svet pre pandemije COVID-19 možda nije bio najidealnije mesto za život, ali je svakako pružao veći osećaj sigurnosti i održivosti za čoveka kao pojedinica i svaku državu.

Naime, kriza je pokazala da u EU ne postoji zadovoljavajuća saradnja između zdravstvenih sistema i osiguranja članica EU, da građani nisu dovoljno informisani o pravima i mogućnostima prekogranične zdravstvene zaštite, kao i da je pravna forma korišćenja medicinskih usluga van teritorije domicilne države nejasna. Članice EU kao i one van nje u Evropi postale su svaka za sebe „dobro utvrđeni bastioni” gde zajedničke evropske vrednosti gotovo da i ne postoje.

Ništa bolja situacija nije bila ni u SAD-u, gde su potpuno urušene vrednosti čuvenog “Obamakera”. Najveći pritisak su trpela mala i srednja preduzeća, koja su usled nelikvidnosti kasnila sa plaćanjem zdravstvenog osiguranja za svoje zaposlene, a polovinom 2021. godine čak 64 odsto poslodavaca u SAD je redukovalo pokrića u zdravstvenom osiguranju.

Što se tiče situacije u Srbiji, pandemija je pokazala da naš zdrastveni sistem i nije tako loš kako smo mi spremni da ga ocenimo. Zasluga je najvećim delom na medicinskom kadru, koji je pokazao neverovatnu požrtvovanost kako bi zdravstveni sistem funkcionisao.

Odsustvo globalne strategije odbrane od izazova može ugroziti zdravlje i ljudsku populaciju. Upravo zbog ovoga, pitanje zdravlja nacije i pojedinca mora postati jedno od ključnih za nacionalnu bezbednost svake zemlje.

Autor: Željko Jović, doktor menadžmenta u zdravstvu

Šta mora obuhvatiti buduća strategija nacionalne bezbednosti po pitanju zdravlja?

Pre svega - adekvatnu mrežu zdravstvenih ustanova od primarnog do tercijarnog nivoa.

Po ovom pitanju u Srbiji se mnogo radilo poslednjih godina: izgrađene su nove bolnice, klinički centri, ustanove primarne zdravstvene zaštite. Ono što je izgledalo najteže, prvenstveno zbog finansijskih razloga, rešeno je brzo i najlakše. Međutim, pitanje kadrovskih kapaciteta (lekari i medicinski tehničari) pokazalo se kao izuzetno kompleksan i na duge staze teško rešiv izazov. Po ovom pitanju mora se uraditi mnogo. Dobar model je strategija koja je svojevremeno primenjena u IT sektoru, gde se krenulo od posebnih programa u školama i na fakultetima, pa do stvaranja optimalne sredine za rad zaposlenih u ovoj industriji. Slično treba postupiti i kada je u pitanju školovanje budućeg medicinskog kadra u našoj zemlji. Takođe, moramo planski i kontinuirano stvarati pre svega bolju finansijsku potporu, kako bi mladi stručnjaci ostajali u zemlji. Mora se razmišljati i o širem uključivanju privatnog zdravstvenog sektora i intenzivnijem povezivanju sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje (RFZO). Mi danas u Srbiji imamo najrazvijeniji privatni zdravstveni sektor u regionu u kojem radi više desetina hiljada medicinskih radnika, a za to je zaslužan entuzijazam pojedinaca i privrednika.

Ništa manje nisu značajne grane industrije osiguranja poput Dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koje se ugovara kao benefit zaposlenih u kompanijama ili individualno kao dopuna obaveznom zdravstvenom

osiguranju za pojedince i porodice. Uloga DZO je već sada ogromna, ali tek treba da dobije na značaju.

Preventivni pregledi koje sadrže proizvodi DZO samo su jedan od elemenata koji treba da dovedu do ranijeg otkrivanja određenih zdravstvenih problema, čime se vreme izlečenja i vraćanje u normalne životne i radne tokove značajno smanjuje. I troškovi lečenja su u ovom slučaju značajno manji. Naravno i u slučaju težih oboljenja, DZO omogućava adekvatno lečenje kako u zemlji, tako i u inostranstvu.

Zdravstvene sisteme i sisteme zdravstvenog osigura nja treba jednako dobro i strukturalno razvijati kao i bilo koje druge, recimo odbrambene sisteme, u prevenciji i otklanjanju uticaja bezbednosnih izazova.

Zdravstveni sistemi već jesu nešto što svaka država mora imati na “prvoj liniji odbrane”, kako bi obezbedila normalno funkcionisanje ekonomije i kako bi bili obezbeđeni bazični usovi za prosperitet i dalji razvoj.

Kada se DZO koristi i kada se aktivira?

Dobrovoljno zdravstveno osiguranje se koristi uvek kada je zdravlje na neki način narušeno, i jedino pod tim uslovima osiguranje može da pokrije trošak lečenja.

Dakle, koristi se kada osoba ima tegobe, bol, neprijatnost i potrebna joj je medicinska usluga ili kada ima zakazanu kontrolu na osnovu ranijeg odlaska kod lekara, što mnogi korisnici ne znaju, odnosno misle da se može koristiti i preventivno. Preventivno se može otići na sistematski pregled ako je ugovoren kroz polisu osiguranja.

Kako se koristi DZO?

Kada dođe do tegobe, zove se Medicinski kontakt centar kako bi se zakazao pregled u ustanovi po izboru osiguranika. Samo neke kuće daju opciju da osiguranik sam zakaže pregled direktno u ustanovi koja je u Mreži zdravstvenih ustanova izabrane osiguravajuće kuće.

Kada se obavi pregled, potpisuje se obrazac koji je i potvrda o izvršenoj usluzi. Ukoliko postoji učešće (participacija) osiguranika u trošku, ono se plaća na licu mesta.

Da li DZO pokriva

i hronične bolesti zaposlenih?

Visok krvni pritisak (hipertenzija), problemi sa štitnom žlezdom, ginekološki problemi i slično zdravstveni su problemi sa kojima se danas suočavaju i sve mlađi ljudi. Većina osiguravača u Srbiji pokriva (u potpunosti ili delimično) kontrolne preglede i analize u vezi sa hroničnim bolestima, kao i njihovo dalje lečenje. Velike su razlike u načinu na koji ih osiguravači tretiraju u smislu limita, a pokazalo se da to itekako utiče na zadovoljstvo krajnjeg korisnika – osiguranika.

Koja je razlika između vanbolničkog i bolničkog lečenja?

Najčešće se ugovaraju paketi sa pokrićem vanbolničkog lečenja, što podrazumeva sve što možete obaviti u jednom domu zdravlja: pregled kod lekara specijalista, kontrole, laboratorijska ispitivanja i analize, dijagnostika, primarne ambulantne intervencije…

Ako se ugovori pokriće bolničkog lečenja, to podrazumeva mogućnost zauzimanja bolničkog kreveta duže od 24 sata. Tu nije reč samo o operacijama, već se na bolničkom lečenju može ostati i zbog nekih dodatnih ispitivanja (testova, analiza, dijagnostike).

Da li se zdravstvena zaštita za trudnice posebno ugovara?

Većina osnovnih paketa sadrži preglede i dijagnostiku u trudnoći, dok viši paketi najčešće pokrivaju i trošak porođaja. Ovo pokriće se pokazalo kao korisno zaposlenima koji odluče da uključe članove porodice u osiguranje.

Koja su još dodatna pokrića koja se mogu ugovoriti?

Vanbolničko lečenje je osnovno pokriće koje se mora ugovoriti. Nekada se u sklopu osnovnog pokrića nalaze i bolničko lečenje i zdravstvena zaštita trudnica.

Dodatno se još mogu ugovoriti i: sistematski

pregled, fizikalna terapija, lekovi na recept, oftamologija, stomatologija.

Koliko osiguravača u Srbiji nudi DZO?

DZO je osiguranje koje ima rast veći od 25% poslednje četiri godine, pa je sve više osiguravajućih kuća koje ga plasiraju na tržište: Generali, Uniqa, WSO, Triglav, Dunav, DDOR, Milenijum, Sava i Globos.

Kolika je Mreža zdravstvenih ustanova i kakva je pokrivenost u manjim mestima?

U zavisnosti od osiguravača, mreža može imati i do 700 klinika rasprostranjenih po celoj RS. I manja mesta su pokrivena ukoliko postoje ustanove koje odgovaraju standardima i koje imaju interes da pristanu na dogovorene niže cene u odnosu na svoj zvanični cenovnik usluga.

Šta ne pokriva DZO polisa?

Isključenja u osiguranju se prevashodno odnose na lečenje težih prethodnih zdravstvenih stanja, npr: Alchajmer, tumori mozga, multiple skleroza, itd. DZO ne pokriva estetske intervencije koje ne utiču na zdravlje samog osiguranika. Takođe, ukoliko dođe do povrede usled bavljenja ekstremnim sportovima, lečenje takvih povreda je isključeno.

Da li DZO podrazumeva lečenje usled zaraze Korona virusom?

Samo jedna osiguravajuća kuća pokriva lečenje usled Corona virusa. Svakako, kod ostalih je pokriven prvi pregled, tj. sve do dijagnostikovanja Covid-19 kod osiguranika.

Na sajtu Osiguranik.com možete u dva klika dobiti informacije o ceni i detaljima za osnovni, srednji i premijum paket.

INOVACIJE U POLISAMA

ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA

Dobrovoljno zdravstveno osiguranje se sve vise inovira kako na globalnom nivou tako i u Srbiji. Evo nekih od glavnih trendova.

*Veštačka inteligencijapomaže osiguravačima da poboljšaju upravljanje štetama uz obradu zahteva u realnom vremenu. Smanjuje greške i rizik od prevare, a takođe povećava poverenje i lojalnost kupaca. Čet-botovi zasnovani na veštačkoj inteligenciji poboljšavaju uslugu podrške korisnicima osiguranja.

*Mašinsko učenje - igra veoma važnu ulogu u automatizaciji procesa, rukovanju ogromnim količinama podataka, prediktivnoj analizi i korisničkoj podršci. Može se u velikoj meri koristiti u osiguranju, obradi polisa, analizi potraživanja i prevenciji prevara, kao i u pomenutoj podršci korisnicima.

ali su u Srbiji ograničene na telekonsultacije. To znači da pacijent može da konsultuje lekara telefonom ili preko neke platforme bez odlaska u ordinaciju. U svetu su razvijeni i telemonitoring, teledigajnostika, telebriga.

Briga o mentalnom zdravlju i mišljenje drugog lekara

*Blockchain tehnologija – može da bude korisna za čuvanje personalizovanih zdravstvenih kartona i planova plaćanja. Pruža brži pristup podacima, smanjuje administrativne troškove, a i omogućava veću privatnost i bezbednost podataka što je sve važnija tema i korisnicima zdravstvenih usluga i osiguranja.

Pandemija je mnoge naterala u izolaciju što je dovelo do osećaja usamljenosti i bespomoćnosti. Mnogi ljudi su izgubili svoje najmilije, neki su ostali bez posla, mnogima je pogoršano zdravstveno stanje. Prepoznajući sve veću potrebu za uslugama zaštite mentalnog zdravlja, osiguravači obezbeđuju pokriće za usluge zaštite mentalnog zdravlja kao što su profesionalne konsultacije sa psihologom, pristup različitim aplikacijama (za meditaciju, fitness) i korišćenje različitih drugih resursa za suočavanje sa traumom.

Polise dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja u svetu su već proširene uslugom telemedicine,

Polise DZO u Srbiji su već uključile brigu o mentalnom zdravlju, kao i mišljenje drugog lekara koje je često neophodno.

Digitalizacija

Telemedicina

Nove tehnologije utiču na sve segmente života i menjaju ga tako da nam obavljanje aktivnosti postaje brže i jednostavnije. Jedna od oblasti je i zdravstveni sistem, gde je proces digitalizacije u Srbiji počeo usvajanjem Programa digitalizacije zdravstva 2022-2026. godine i pratećim Akcionim planom od 2022 do 2023. godine. Naš sagovornik,

Dejan Kovačević, stručnjak za digitalizaciju zdravstva govorio je za BeRiskProtected o tome šta podrazumeva digitalizacija zdravstva za građane i za medicinske radnike u Srbiji, dokle se već stiglo u ovom procesu, u kom smeru će se razvijati dostupnost zdravstvenih usluga i da li će sa istekom pomenutog Programa 2026. digitalizacija zdravstva biti završena, ili završetka na ovom putu zapravo i nema.

U ovoj publikaciji prenosimo deo, a čitav intervju pročitajte ovde.

▶ Digitalizacija zdravstva nije samo korišćenje informacionih tehnologija za elektronsko čuvanje zdravstvenih podataka, već i koordinisani dogovor državnog i privatnog sektora i nevladinih organizacija o ciljevima i aktivnostima, i zajednički rad na realizaciji tih aktivnosti. Upravo takvim zajedničkim radom je uspostavljen Program digitalizacije u zdravstvenom sistemu Republike Srbije od 2022. do 2026. godine kao i prateći Akcioni plan od 2022 do 2023. godine. Programom digitalizacije zdravstva uspostavili smo zajednički cilj omogućavanja bezbednog korišćenja usluga i elektronskih servisa radi pružanja kvalitetnije, efikasnije i dostupnije zdravstvene zaštite. To zahteva stručni i tehnički doprinos i koordinaciju u više domena, uključujući informacioni, tehničko-tehnološki, medicinski, pravni, etički, finansijski, zaštitu privatnosti podataka.

Srbija je do sada uspešno implementirala informacione sisteme u organizacijama primarne, sekundarne i tercijarne zdravstvene zaštite. Oni se koriste za podršku svakodnevnom radu zdravstvenih radnika, i za čuvanje podataka o pacijentima unutar svake zdravstvene ustanove. Da

bi zdravstveni radnici bili u mogućnosti da donose najbolje odluke o svojim pacijentima, izuzetno je važno da imaju pristup kompletnoj slici zdravstvenog stanja pacijenata. Ta slika najčešće proizilazi iz više državnih i privatnih zdravstvenih ustanova. Digitalizacijom zdravstva želimo da omogućimo kompletnu digitalnu sliku zdravstvenog stanja pacijenata, sa podacima i iz državnog i iz privatnog zdravstva, i da omogućimo digitalni pristup tim podacima i pacijentima i zdravstvenim radnicima - uz saglasnost i kontrolu od strane pacijenata.

primera su korišćenje veštačke inteligencije u radiologiji kao pomoć radiolozima ili kao alat za skrining, korišćenje elektronskih konsultacija između zdravstvenih radnika, automatska provera laboratorijskih rezultata kao i automatska provera interakcija lekova pri prepisivanju lekova. Digitalizacija zdravstva će omogućiti donošenja odluka na osnovu podataka za potrebe javnog zdravlja, odluka koje doprinose efikasnijem upravljanju celog zdravstvenog sistema, kao i za istraživanje i razvoj.

Generalni trendovi u svetu su u domenima telemedicine, upotrebe veštačke inteligencije kao i personalizovane medicine.

▶ Jedan primer iz Kanade jako lepo ilustruje kako na pravi način primenjena telemedicina može da utiče na to da se bolesni stariji ljudi bolje i sigurnije osećaju. Selektovanoj grupi ljudi koji pate od hroničnih bolesti su u njihovim kućama i stanovima postavljeni aparati za video konferenciju sa zdravstvenim radnicima koji o njima vode računa, kao i aparati za praćenje zdravstvenog stanja koji su bežično povezani sa centralnim sistemom. Svakom pacijentu su dostavili više aparata, uključujući aparat za merenje pritiska, uređaj za praćenje pulsa i kretanja kao i par drugih uređaja. Pacijenti bi svakodnevno merili pritisak i koristili druge uređaje koji preko interneta bezbedno dele podatke sa zdravstvenim radnicima. Ukoliko se desi da određeni zdravstveni parametri nenadano izađu van očekivanih opsega, zdravstveni radnici to mogu da primete, i da kroz kraći video poziv

obave razgovor sa pacijentom kako bi pokušali da ustanove razloge za takve rezultate. Pored toga, video konferencije sa pacijentima se obavljaju periodično kako bi se porazgovaralo sa ljudima i kako bi se proverilo kako se osećaju. Analiza rezultata tog projekta je ukazala na smanjenje odlaska u hitnu pomoć za više od 90% jer su se ljudi osećali sigurno u svojim kućama i stanovima, znajući da neko o njima brine i vodi računa. Jedna žena je čak rekla da se osećala toliko sigurnije i bolje da je dozvolila sebi da vrati nameštaj na svoje mesto jer je do tada bio uvek gurnut sa strane, kako bi omogućila nesmetan ulazak ekipe hitne pomoći sa nosilima u kuću.

▶ U Kini su to digli na viši nivo: jedan od centara prati zdravstvene parametre u realnom vremenu za više od 100.000 ljudi, a odatle mogu vrlo brzo da kontaktiraju osobe ukoliko se primeti da im se stanje naglo pogoršava. Više od toga, analizom podataka sistemom veštačke inteligencije može se predvideti negativan trend i buduće pogoršanje stanja, pa zdravstveni radnici mogu pravovremeno

Osim toga, želimo da se uspostave i digitalni alati koji će olakšati komunikaciju između zdravstvenih radnika kao i da se primenom najnovijih tehnologija olakša njihov rad. Primeri za to su elektronski recept i elektronski uput koji su već u primeni, a neki od budućih

Telemedicina je jedan od zanimljivijih segmenata u procesu digitalizacije zdravstvenog sistema –kako to funkcioniše u praksi danas, i u kom pravcu može da ide razvoj telemedicine?

▶ Telemedicina u Srbiji je faktički na početku svog razvoja. Neke od privatnih zdravstvenih ustanova

imaju ili planiraju uspostavljanje telemonitoringa – nadzor nad pacijentima na daljinu u domenu kardiologije. Osim toga, neki od privatnih pružalaca zdravstvenih usluga u nekim domenima primenjuju video konferencije sa pacijentima. U državnim zdravstvenim ustanovama primena telemedicine je vrlo limitirana, ali je potreba za uspostavljanjem plana za razvoj telemedicine prepoznata

da kontaktiraju te osobe i da preduprede dalje pogoršanje zdravstvenog stanja.

▶ Najrazvijenije zemlje u svetu imaju uspostavljene informacione sisteme unutar svojih zdravstvenih ustanova koji u velikoj meri doprinose maksimizaciji efikasnosti rada unutar samih ustanova. Međutim, kada se postavi pitanje koordinisanja rada i deljenja podataka između ustanova, postoji velika varijabilnost jer neke od najrazvijenijih zemalja sveta ne mogu da se pohvale potpuno integrisanim informacionim sistemima između više zdravstvenih ustanova. Neke Evropske zemlje kao na primer Estonija apsolutni su lideri u digitalizaciji zdravstva i integraciji svojih sistema, dok su recimo u SAD informacioni sistemi jako fragmentisani i ne postoji jedinstveni pristup integrisanju informacionih sistema više zdravstvenih ustanova, kao ni elektronskom deljenju podataka sa pacijentima. Elektronsko prepisivanje lekova nije uspostavljeno u svim

najrazvijenijim zemljama sveta. Gruba procena je da jedna trećina najrazvijenijih zemalja ima elektronsko prepisivanje lekova, dok elektronsko upućivanje u nekim razvijenim zemljama ne postoji i obavlja se - faksom.

▶ Zato Srbija može da bude ponosna na to što ima jedinstveni sistem za elektronske recepte i za elektronske upute, kao i što je omogućila građanima da imaju digitalni pristup svim svojim zdravstvenim izveštajima. Srbija je u toku pandemije korona virusa krenula putem ubrzane digitalizacije zdravstva, stavljajući građane Srbije u centralni fokus. Meseci i godine koje dolaze će pokazati rezultate velikog zajedničkog planiranja i rada državnog i privatnog sektora i smatram da Srbija ima potencijal da bude u mnogim domenima najbolji primer i najrazvijenijim zemljama sveta.

Akcionim planom za digitalizaciju zdravstva 2022-23. Ministarstvo zdravlja radi na omogućavanju telefonskih konsultacija izabranih lekara sa svojim pacijentima. Osim toga, uspešno je završen pilot projekat elektronskih konsultacija lekara primarnog i sekundarnog nivoa za dijabetičare, koji ukazuje na mogućnost drastičnog

skraćenja vremena za dobijanje nalaza specijaliste – čak četiri do šest puta. Pilot projekat elektronskih konsultacija lekara specijalista sa pacijentima sa gastrološkim problemima je pokazao odlične rezultate. Planira se implementacija u sedam zdravstvenih ustanova što će pokriti 700 do 1.000 gastroloških pacijenata.

ZNAČAJ KVALITETNE ZDRAVSTVENE ZAŠTITE

Piše: Ognjen Zorčić, direktor Službe za zdravstveno osiguranje Triglav Osiguranja Srbija

Kvalitet zdravstvene zaštite se može posmatrati iz više uglova od strane naučne i stručne javnosti, ali za običnog građanina, korisnika medicinskih usluga, opipljivo merilo kvaliteta zdravstvene zaštite su prevashodno dostupnost, odnos zaposlenih u medicinskoj ustanovi prema pacijentu, pozitivan ishod lečenja, utrošeno vreme i naravno visina troška lečenja.

Iz perspektive poslodavaca, dostupnost zdravstvene zaštite za njihove zaposlene, pravovremeno tj. lečenje što je pre moguće, odnosno dužina odsustva zaposlenog sa rada - svakako su merilo kvaliteta zdravstvene zaštite koje direktno utiče na produktivnost, dakle poslovanje kompanije.

U današnje vreme se susrećemo sa brojnim izazovima u situacijama kada nam je zdravlje narušeno: od višesatnog čekanja u čekaonicama, višemesečnih listi čekanja za dijagnostičke procedure, odnosno višegodišnjih za hirurške intervencije, a u poslednje vreme u uslovima inflacije i značajnim rastom cena u privatnim medicinskim ustanovama.

Nakon što je tema zdravlja - lečenja i zdravstvene zaštite -  postala nezaobilazna društvena tema kao posledica suočavanja sa pandemijom korona virusa, društvo, ali i poslodavci, u potrazi su za odgovarajućim rešenjem za ulaganje u kvalitetnu zdravstvenu zaštitu pojedinca, porodice, kolektiva.

Viši nivo zdravstvene zaštite je moguće obezbediti kroz privatne izvore finansiranja koji mogu biti ili direktno plaćanje po pruženoj zdravstvenoj usluzi od strane korisnika („out of pocket“) ili pokriće troškova putem polise dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja.

Pokriće troškova zdravstvene zaštite direktnim plaćanjem „iz džepa“, naročito u situacijama neočekivano narušenog zdravlja može da bude veliko opterećenje za lične finansije, dok je njihovo pokriće iz polise dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja komforniji izbor, prvenstveno jer je premija osiguranja unapred poznata.

Najzastupljeniji vid dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja je pokriće troškova na nivou primarne zdravstvene zaštite, tj. pokriće troškova vanbolničkog lečenja. Upravo je na nivou primarne zdravstvene zaštite gde se sprovode kurativne, ali i preventivne mere, moguće postići viši nivo kvaliteta zdravstvene zaštite tako što će se na ovom nivou rešiti većina zdravstvenih problema, što i jeste odlika zdravstvenih sistema u razvijenim zemljama Evrope.

Uz svaku polisu dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja moguće je ugovoriti i godišnji sistematski pregled, kao preventivnu meru zdravstvene zaštite.

Dodatna usluga koju pružamo u Triglav osiguranju i koja je besplatne za sve osiguranike dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja je savetodavna usluga lekara medicinskog kontakt centra „Zdravstvena tačka“. Lekari su na raspolaganju 24 časa dnevno, 365 dana u godini.

U slučajevima kada su medicinski izveštaji, dijagnoze, propisane terapije ili laboratorijske analize osiguraniku nejasni, umesto ponovnog odlaska u medicinsku ustanovu lekarski tim Triglav osiguranja će na adekvatan i osiguraniku

razumljiv način u telefonskom razgovoru objasniti nejasnoće i dati tumačenje.

Više od 600 većinom privatnih medicinskih ustanova su na raspolaganju osiguranicima dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, što daje veću mogućnost izbora mesta, vremena, određene specijalnosti, a sve u svrhu dostupnosti bolje zdravstvene zaštite. Vreme čekanja na zahtevanu medicinsku uslugu se značajno skraćuje, a u praksi to znači da se pregled kod lekara zakazuje istog, a najkasnije u roku od 3 dana.

Po pitanju cenovne pristupačnosti, paketi dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koji pružaju pokriće za usluge vanbolničkog lečenja, preglede, dijagnostiku ili laboratorijske analize mogu se zaključiti već od 1.700 dinara na mesečnom nivou. Imajući u vidu navedene karakteristike, može se reći da je dobrovoljno zdravstveno osiguranje prikladno sredstvo za pristup višem kvalitetu zdravstvene zaštite.

POKRIVENA

OSIGURANJA

Zdravstveni stručnjaci ističu da je preventiva jedan od najvažnijih elemenata zdravstvene zaštite. Zato u razgovorima sa klijentima, ali i tokom promocije dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja kompanija Generali Osiguranje Srbija ukazuje klijentima na značaj prevencije zdravlja, te njihovi klijenti po pravilu gotovo uvek ugovaraju sistematske preglede koji im omogućavaju da u izabranim ustanovama izvrše detaljnu kontrolu zdravstvenog stanja, kaže

Marijana Erić, direktor prodaje za korporativne klijente, Generali Osiguranje Srbija

▶ Upravo zato smo pažljivo kreirali više paketa sistematskih pregleda, koji našim osiguranicima omogućavaju da u izabranim ustanovama obave detaljnu kontrolu zdravstvenog stanja. Neretko nas i sami kontaktiraju kako bi nam preneli da im je obavljeni sistematski pregled pomogao da otkriju određeno medicinsko stanje u ranom stadijumu. Pored standardnih paketa sistematskih pregleda naši klijenti mogu da izaberu i obave posebno kreiran „post-Covid sistematski pregled“ - jedna smo od prvih kompanija na tržištu koja je klijentima ponudila i ovu opciju. Statistika pokazuje da pored specijalističkih i dijagnostičkih pregleda koji se najfrekventnije koriste, naši osiguranici u velikom procentu koriste i ugovorene preventivne preglede

Sa

koliko

zdravstvenih

ustanova sarađujete i da li mreža pokriva i manja mesta?

▶ Mreža klinika sa kojima sarađujemo broji više od 900 zdravstvenih ustanova u celoj Srbiji, što našim klijentima daje mogućnost izbora i slobodu korišćenja ugovorenih paketa zdravstvenog osiguranja. Lista naših partnera se stalno širi, a od izuzetnog značaja su nam i preporuke koje dobijamo od klijenata. Naši osiguranici se nalaze širom Srbije, te i naša mreža pokriva sve važnije gradove i mesta. Kako je sve više zastupljen hibridni način rada, osiguranicima posebno znači što naše polise mogu koristiti bilo gde u Srbiji, i ako Ugovarači polisa uglavnom dolaze iz Beograda i okoline.

Koje sve pakete odnosno pokrića imate u ponudi? Da li se razlikuju polise namenjene poslodavcima i fizičkim licima?

▶ Bazični programi kolektivnog zdravstvenog osiguranja obezbeđuju najčešće pokriće sistematskog pregleda i vanbolničko lečenje sa godišnjom osiguranom sumom od 1.000 do 3.000 evra po osiguranom licu. U ponudi postoje i paketi koji nude znatno šire pokriće i višu osiguranu sumu do 100.000 evra po osiguranom licu, gde je pored

vanbolničkog lečenja pokriveno i bolničko lečenje, vođenje trudnoće i porođaj, kao i lekovi na recept, stomatološke i optičke usluge. Premija osiguranja koju plaćaju poslodavci se formira na nivou cele grupe i zavisi od godina svih zaposlenih, kao i broja osiguranika. Postoje i različiti paketi namenjeni fizičkim licima koji su pogodni kako za pojedince, tako i za porodično osiguranje (bračni par i deca). Kod individualnih osiguranja ili osiguranja manjih grupa osiguranika gotovo uvek se radi medicinska procena rizika, pre ulaska u osiguranje. Za razliku od kolektivnog osiguranja gde su moguća „tailor-made“ rešenja, individualne polise su najviše zastupljene u formi fiksnih paketa pokrića, gde je premija formirana shodno pristupnoj starosti osiguranika, kao i na osnovu medicinske procene pojedinca, najčešće u formi popunjavanja tzv. izjava o zdravstvenom stanju.

U kojoj meri pratite zahteve tržišta u pogledu novih pokrića i novih usluga? ▶ Prva smo kompanija na tržištu koja je u svoju uslugu dobrovoljnog zdravstvenog

osiguranja uvrstila telemedicinu, a korišćenje ove usluge je moguće u skladu sa zakonskim okvirom. Prednost telemedicine je u mogućnosti obavljanja konsultacija sa lekarom bez obaveze fizičkog odlaska u ustanovu, što je našim osiguranicima bilo od posebnog značaja tokom pandemije Covid 19. Verujemo da će u budućnosti ovakav način konsultacija sa lekarom biti sve prisutniji. Pratimo i druge trendove i potrebe naših klijenata te smo, na primer, naše lojalti programe za klijente obogatili „well being“ programima.

Jedan od važnih segmenata DZO usluge je i call centar sa kojim osiguranici ostvaruju kontakt kada treba da odu kod lekara, a ponekad, kako sami kažu, nailaze na probleme. Koliko je za vas važan ovaj segment usluge i kako prevazilazite izazove?

▶ Medic call centar je značajna karika u pružanju usluge dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, zbog čega je nama veoma važno da on bude podrška našim klijentima, a ne prepreka u korišćenju zdravstvenog osiguranja. Medic call centar Generali Osiguranja čini tim mladih lekara i medicinskih tehničara, kao i nemedicinsko osoblje koje je uvek dostupno našim osiguranicima onda kada im je najpotrebnije: da zakažu preglede, objasne pokrića, pomognu u teškim situacijama.

Naš koncept sprovođenja dobrovoljnog zdravstvenog osiguranje podrazumeva da ne postoji obaveznost pozivanja za odobrenje pregleda, a praksa pokazuje da obaveza pozivanja najčešće može biti generator nezadovoljstva osiguranika tokom korišćenja polise.

Pratimo zadovoljstvo naših osiguranika pruženom uslugom u svakoj tački interakcije, odnosno korišćenja polise, a na osnovu datih imputa unapređujemo naše procese i uslugu. Ponosni smo visokim ocenama za kompletnu uslugu zdravstvenog osiguranja, a njihovi komentari potvrđuju da su im usluga, podrška i brzo javaljanje call centra veoma bitni tako da ćemo nastaviti da je i dalje unapređujemo.

KOJA POKRIVA

INOSTRANSTVU

Statistike pokazuju da u Srbiji od kancera godišnje umre i do 20.000 ljudi a ovaj broj poslednjih godina raste. Kompanija Wiener Städtische osiguranje osmislila je polisu osiguranja Wiener Premium Care – Pokriće troškova lečenja malignih bolesti u inostranstvu koja pokriva troškove lečenja malignih bolesti u eminentnim stranim klinikama, ali i više od toga. O tome koje bolesti, ali i kolike troškove ova polisa pokriva i na koji način, govori

Irena Pavićević, direktorka Sektora za osiguranje lica u Wiener Städtische osiguranju

▶ Oboljenja iz grupe malignih tumora, sa preko 26%, drugi su po redu od svih uzroka smrti u Srbiji, odmah iza bolesti srca i krvnih sudova. Po procenama Međunarodne agencije za istraživanje raka, Srbija je zemlja sa srednjim rizikom obolevanja (na 12. mestu od 40 evropskih zemalja), ali sa visokim rizikom umiranja od malignih bolesti u Evropi - na drugom mestu odmah iza Mađarske. To može biti posledica kasne dijagnoze kancera, kao i skupog i nedostupnog lečenja. Uz polisu Wiener Premium Care, lečenje kancera je mnogo lakše, kako za obolelog osiguranika, tako i za njegovu porodicu i okruženje. Osiguranik i njegova porodica neće biti finansijski opterećeni troškovima lečenja u okolnostima kada su njegova novčana primanja smanjena zbog umanjene sposobnosti za rad.

Osim finansijskog momenta, uz ovu polisu lečenje može biti i efikasnije jer su u eminentnim svetskim zdravstvenim ustanovama dostupne najsavremenije metode lečenja, i svetski stručnjaci u ovoj oblasti.

Wiener Premium Care se ugovara kao kolektivno osiguranje i namenjen je poslodavcima koji brinu o svojim zaposlenima. U trenutku kada se zaposleni suočava sa teškom bolešću i kada ima saznanje da je novac koji je neophodan za lečenje nedostižan, ovaj benefit dobija na značaju, baš kao i odnos poslodavca prema zaposlenom. Reč je o lečenju od nekoliko stotina hiljada evra - ne o troškovima pregleda lekara specijaliste od nekoliko hiljada dinara kao kod standardne polise koja pokriva bolničko i vanbolničko lečenje. Sa druge strane, godišnja premija osiguranja za osiguranika starosti 40 godina iznosi oko 110 evra, što je nešto malo više od 9 evra mesečno

Šta sve pokriva ovo osiguranje, i da li postoji mogućnost da se čuje još neko lekarsko mišljenje?

▶ Wiener Premium Care pruža pokriće u slučaju postavljanja dijagnoze invazivnog ili neinvazivnog kancera u toku trajanja ugovora o osiguranju. U slučaju nastanka invazivnog kancera, osiguranik može odlučiti da li će se lečiti u inostranstvu i tada bi mu bili pokriveni troškovi lečenja, ili će se lečiti u Srbiji i odlučiti za isplatu jednokratne naknade. Ukoliko osiguranik oboli od preinvazivnog kancera, tj. kancera u ranoj fazi, polisom je predviđena isplata jednokratne naknade.

Dostupno je i drugo lekarsko mišljenje, a pružaju ga eminentni doktori iz najpoznatijih svetskih medicinskih centara. Ova usluga može se iskoristiti za bilo koju bolest, a ne samo

za kancer. U postupku davanja drugog lekarskog mišljenja, svaki slučaj se pažljivo pregleda na multidisciplinarnom panelu vrhunskih kliničara, što u slučaju kancera uključuje medicinske onkologe, onkologe radijacije, hirurške onkologe, patologe i radiologe. Drugo lekarsko mišljenje se obezbeđuje u saradnji sa asistentskom kompanijom Medi Guide.

Da ne dovedemo nikoga u nedoumicu, šta je isključeno ovom polisom?

▶ Osiguranjem nisu pokrivene eksperimentalne metode lečenja, kupovina organa donora, transplantacija matičnih ćelija, osim u slučaju transplantacije koštane srži. Prvih 90 dana trajanja osiguranja obaveza osiguravača je isključena (period čekanja) i to samo prilikom zaključenja prvog ugovora o osiguranju.

Koji su maksimalni iznosi koje pokriva polisa, koji su troškovi pokriveni i kakva je procedura korišćenja sredstava otkad se ustanovi dijagnoza ili posumnja na tešku bolest?

▶ Maksimalna suma osiguranja za pokriće troškova lečenja invazivnog kancera u inostranstvu je milion evra. Limit za višegodišnje osiguranje je 2 miliona evra. Ukoliko osiguranik odluči da se leči u Srbiji, nakon dobijenog drugog lekarskog mišljenja i potvrde dijagnoze invazivnog kancera, ima pravo na isplatu jednokratne naknade od 10.000 evra. Za slučaj preinvazivnog kancera, jednokratna naknada iznosi 1.000 evra. Po postavljanju dijagnoze kancera, osiguranik kontaktira asistentsku kompaniju Medi Guide koja mu predlaže tri vodeća svetska medicinska centra visoko kvalifikovana za dijagnostikovanje i lečenje određene bolesti, od kojih on bira centar sa timom lekara specijalizovanih za konkretno zdravstveno stanje. Izabrani medicinski centar angažuje se da izvrši nezavisnu analizu dostavljene medicinske dokumentacije i kompletnu reviziju predloženog načina lečenja što uključuje i preporuke u vezi sa mogućnostima lečenja, međunarodnim standardima nege, odnosno novodostupnim i dokazanim pristupima lečenja. Nakon što je osiguraniku dostavljeno drugo lekarsko mišljenje i kada je prihvatio lečenje u inostranstvu, asistentska kompanija Medi Guide dostavlja osiguraniku spisak preporučenih bolnica za lečenje. Kada izabere, ista asistentska kompanija organizuje lečenje u inostranstvu i kompletnu logističku podršku. Na osnovu dostavljene specifikacije, Wiener Städtische osiguranje plaća nastale troškove lečenja, prevoza i smeštaja u inostranstvu do ugovorene sume osiguranja.

U kojim zemljama se mogu koristiti sredstva po ovoj polisi?

▶ Drugo lekarsko mišljenje se pruža iz vodećih svetskih medicinskih centara u celom svetu, dok se lečenje obavlja u Evropi, sa izuzetkom Švajcarske.

Putovanja u nama bude osećaj radosti, uzbuđenja i uvek se planiraju mesecima unapred. Iako očekujemo samo lepe stvari, važno je da pre polaska kupimo i polisu putnog zdravstvenog osiguranja jer je to zapravo naša zdravstvena knjižica u inostranstvu koja nam pruža ozbiljnu finansijsku zaštitu u slučaju nepredviđenih događaja, povreda ili bolesti.

Kada se kupuje?

PUTNO ZDRAVSTVENO

OSIGURANJE

Za koliko osoba može da se kupi?

Ugovor o osiguranju mora biti zaključen pre početka putovanja. Pokriva troškove lečenja nastale u inostranstvu. Polisa može biti individualna, porodična ili grupna.

Koliko košta?

Premija se određuje prema broju dana, godinama starosti osiguranika, paketu pokrića i željenoj destinaciji. Primera radi, pet

Kako da se ponašam ako mi se nešto desi?

▶ Kada nastane osigurani slučaj (kad je potrebna pomoć u vidu zdravstvene nege, ili neka druga usluga obuhvaćena polisom), obavezno pozovite call centar - broj koji je naveden na polisi ili pošaljite poruku na viber broj ukoliko ga osiguravajuća kompanija ima: o tome treba da vas obavesti prodavac polise gde god da je kupujete. U pozivu ili poruci navedite broj polise, broj pasoša, gde se nalazite i kakva je vrsta pomoći potrebna.

▶ Stupili ste u komunikaciju sa asistentskom kućom, i neophodno je da sledite dalja uputstva. Ukoliko je potrebna zdravstvena usluga, uputiće vas u najbližu zdravstvenu ustanovu sa kojom je osiguravajuća kuća već uspostavila saradnju. U tom slučaju doktoru pokazujete samo polisu i ne plaćate pregled.

Piše: Jasmina Putnik, vlasnica zastupničke agencije Putnik tim

dana u nekoj od evropskih zemalja za osobu između 19 i 70 godina polisa košta oko sedam evra. Doplata za Covid-19 obično iznosi 30%.

U zavisnosti od destinacije na koju putujete razlikuje

▶ Određene zdravstvene ustanove traže da se plati račun ili deo računa, a ponekad je potrebno da kupite lekove koje vam je prepisao zvaničan lekar. Tada je neophodno da sačuvate račune i nalaz lekara, i da ih predate u osiguravajuću kuću po povratku kako bi vam novac bio refundiran.

▶ Vrlo je važno da znate da je nemoguće pokriti svaki pedalj zemlje u koju putujete, daleke destinacije, ostrva pa morate biti spremni da u takvim situacijama idete do najbližeg grada ili zdravstvene ustanove. Troškovi prevoza takođe mogu biti pokriveni, a ako idete taksijem uzmite račun.

se i visina pokrića po polisi, pa su evropske zemlje uglavnom pokrivene sa 30.000 evra, Azija i Afrika sa 15.000, a Turska i ceo svet sa 40.000 evra. Klijenti mogu na svoj zahtev da smanje visinu pokrića po polisi, i mogu da biraju različite pakete pokrića.

▶ Na polisi postoji uputstvo za osiguranike i za lekare na srpskom i engleskom jeziku tako da u hitnim slučajevima, kada osiguranik to ne može da učini sam, neko blizak može pozvati asistentsku kuću.

▶ Ako niste u mogućnosti da telefonirate pre odlaska kod lekara, potrebno je po dolasku da pokažete polisu osiguranja, kako bi prijavili osigurani slučaj. Kada je zbog hitnog slučaja neophodno bolničko lečenje, prijava se mora obaviti u roku od 48 sati, a najkasnije do momenta napuštanja bolnice: Centru za pomoć potrebno je dati informacije o nazivu i adresi bolnice, imenu lekara koji ga je lečio, i odgovarajuće brojeve telefona.

Koliku štetu pokriva?

Koliko traje?

Možete kupiti polisu za jedan ili više ulazaka u željenu zemlju u toku godine – Vi određujete koliko dana u toku šest, 12 ili 24 meseca ćete kupiti; putujete osigurani dok ne potrošite „svoje“ dane.

Šta je pokriveno u slučaju bolesti?

Polisa putnog zdravstvenog osiguranja pokriva informacije, savete i upućivanje na lekara, troškove lečenja, lekove prepisane od strane lekara, bolničko lečenje, operacije i troškove u vezi sa operacijama i postoperativni tretman, troškove akutne zubobolje, evakuaciju, transport u zemlju nakon završenog lečenja ili transport posmrtnih ostataka u zemlju prebivališta.

Šta su dopunska pokrića? Šta ako u međuvremenu odlučim da ostanem duže nego što traje polisa?

Postoje i dopunska pokrića za privremeni rad u inostranstvu, rekreativno bavljenje sportom, skijanje, Covid-19…

Pojedine osiguravajuće kuće omogućavaju da produžite polisu ukoliko ostajete duže od planiranog. Potrebno je da se raspitate koliko dana pre isteka važeće polise morate da podnesete zahtev za produženje u pisanoj formi osiguravaču. Uslov je i da osigurani slučaj u inostranstvu nije već nastao. U nekim slučajevima, ukoliko bolest koja je zadesila osiguranika u inostranstvu zahteva lečenje i nakon datuma isteka osiguranja, obaveza osiguravača ostaje i u tom periodu pod uslovom da nije bio moguć prevoz u zemlju prebivališta. O tome se treba detaljno raspitati prilikom kupovine polise.

Da li postoje i šira pokrića?

U većim paketima pokrića postoje i osiguranje za slučaj otkaza aranžmana, usled kašnjenja avio leta, administrativna pomoć u slučaju gubitka ili krađe dokumenata, slanje hitnih poruka, organizovanje prevodilačkih usluga, pravna pomoć…

Putno u brojevima - Srbija

12,4 miliona prodatih polisa putnog osiguranja u 2021.

23 miliona EUR premija putnog zdravstvenog osiguranja u 2021.

20 miliona osiguranika u Srbiji u 2021. godini

Izvor: NBS

Dobro pročitajte uslove osiguranja (ili pitajte svog prodavca). Iz ovog osiguranja neretko su isključene opekotine od sunca za starije od 18 godina, kod nekih osiguravača i alergije na sunce. Obično su isključene posledice hroničnih bolesti ili urođenih mana, trudnoća i porođaj, izuzev ako je potrebna hitna intervencija (da bi se spasao život).

Šta ova polisa ne pokriva?

Da li ja dobijam neki novac?

Troškovi nastali prilikom lečenja nadoknađuju se direktno lekaru ili zdravstvenoj ustanovi. Ako ste platili lekove, ti troškovi vam se refundiraju, uz dostavljen račun.

Ja već plaćam dobrovoljno zdravstveno osiguranje…

Polisa dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja NE važi u inostranstvu!

Piše: Vedran Zrilić, regionalni Deloitte Digital lider

NOVI TRENDOVI U ZDRAVSTVENOJ NEZI

Globalna pandemija istorijskih razmera, eksponencijalni napredak u medicinskoj nauci, eksplozija digitalnih tehnologija, pristup podacima i analitici, dobro informisani i osnaženi korisnici, pomak od pomoći za bolesnika prema prevenciji i dobrobiti - pokazuju se kao katalizator za kliničku, finansijsku i operativnu transformaciju koju zdravstvo već dugo obećava svetu.

Zdravstvenim sektorom i dalje dominira ulaganje u borbu s tekućom pandemijom i novim izazovima kao što je pojačan emocionalni i fizički profesionalni stres zdravstvenih radnika nastao kao posledica rada u COVID-19 okolnostima. U Sjedinjenim Američkim Državama 55% zdravstvenih radnika pati od burnout sindroma, koji je najzastupljeniji među najmlađim kadrom (69%). Kako bi svojim zaposlenima pružile potrebnu podršku, zdravstvene organizacije sve više ulažu u poboljšanje radnih uslova.

Uprkos brojnim razornim efektima, COVID-19 predstavlja i veliku priliku za transformaciju i ubrzanje inovacija u zdravstvenom sektoru.  Mnoge promene koje je Deloitte-ovo istraživanje Future of Health najavilo za 2040. godinu događaju se već danas. COVID-19 je istovremeno i uticao na promenu navika i ponašanja korisnika, uticao na brz razvoj inovacija u digitalnoj zdravstvenoj tehnologiji, na promenu načina „isporuke“ zdravstvene zaštite, i učinio da se zdravstvena zaštita sve više integriše sa tzv. naukom o životu.

Zdravstveni sektor se aktivno transformiše kako bi odgovorio na nove izazove nastale usled rada na

daljinu, problema u vezi sa lancima snabdevanja medicinskih potrepština i potrebe za virtuelnim posetama lekaru.

Uspešna digitalna transformacija ključna je za budućnost zdravstva naročito zbog strategije fokusiranja na korisnika kroz ulaganje u cloud rešenja i tehnologije poput CRM-a radi postizanja personalizovane usluge.

Primer jedne takve transformacije jeste farmaceutska kompanija koja je uspešno ostvarila direktni kontakt sa svojim korisnicima koristeći Salesforce CRM rešenje koje im je omogućilo pružanje personalizovane usluge koja uključuje upravljanje pretplatom na njihove proizvode u svrhu kontrolisanja hroničnih bolesti. Farmaceutska kompanija ostvarila je potpunu automatsku komunikaciju s osiguravajućim društvima i dostavu svojih proizvoda u skladu sa zakonskim regulativama. Zahvaljujući investiciji u personalizovano korisničko iskustvo kompanija beleži značajan rast potražnje i prihoda već drugu godinu zaredom.

Platforma “BeRiskProtected” bavi se rizicima novog doba – rizicima koje prema globalnim istraživanjima privrednici u svetu prepoznaju kao “rizike budućnosti” – one za koje se procenjuje da mogu doneti najveće štete poslovanju u narednoj deceniji. Pokrenuli su je portali Sve o osiguranju i Sve o novcu, sa namerom da kroz razne aktivnosti skrenu pažnju javnosti na rizike novog doba, i da informišu što širu publiku o veličini tih rizika, o raspoloživoj preventivi, i o mogućnostima nadoknade štete ukoliko se dogodi.

KAKO DA SE LEČIMO

AKO RADIMO „REMOTE“

Piše: Dragan Odžaklijević, direktor Društva za posredovanje u osiguranju ACB

Dešavanja u 2020. godini, kada je svet zbog pandemije bio primoran da uspori, ubrzala su poslodavce da počnu da razmišljaju o drugačijoj radnoj sredini za svoje zaposlene. Tamo gde su okolnosti dozvoljavale, rad u kancelariji zamenjen je radom od kuće. Ovaj način rada, koji je već postojao u pojedinim delatnostima, doneo je višestruku korist zaposlenima i poslodavcima. Pravi primer za to je da su određene svetske pa i domaće kompanije, nakon popuštanja mera koje su bile na snazi u toku pandemije, odlučile da delimično ili u potpunosti zadrže mogućnost izbora mesta rada. To su koristili i kao jedan od benefita svoje kompanije. Rad od kuće, tzv. „remote“, omogućava zaposlenom da svoj posao obavlja iz bilo kog kutka na svetu.

PUTNO ZDRAVSTVENO OSIGURANJE

Nove okolnosti su razvile nove potrebe ljudi koji putuju, te su razvijeni i novi proizvodi putnog zdravstvenog osiguranja. Model novog proizvoda posebno je interesantan korporativnim klijentima, čiji zaposleni često putuju van teritorije naše zemlje, bilo da su razlog obuke, poslovni sastanci ili nešto drugo. Svaka kompanija funkcioniše na svoj način, te ovaj proizvod može da se prilagodi svakom klijentu.

Klijenti kupuju broj dana koje će svi zaposleni provesti u inostranstvu tokom cele osiguravajuće godine Dodatna pogodnost koju nude pojedini osiguravači jeste vraćanje premije osiguranja za neiskorišćene unapred kupljene dane. Postoji mogućnost i da se u toku godine dokupe dani, ukoliko se pre isteka osiguravajuće godine potroše oni već ugovoreni.

Osiguravaču se evidencija može dostavljati jednom mesečno za prethodni mesec, pa nema bojazni da se obezbede dodatni dani pokrića ukoliko se zaposleni zadrži duže u inostranstvu.

DUŽI RAD U INOSTRANSTVU

Ukoliko je zaposleni upućen na duži rad u inostranstvo, uz dobrovoljno zdravstveno osiguranje kod određenih osiguravača na tržištu može se ugovoriti doplatak za regionalno pokriće. Na ovaj način jednom polisom obezbeđeno

je pokriće u privatnim zdravstvenim ustanovama u našoj zemlji, kao i u inostranstvu, odnosno u regionu (Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Albaniji, Bugarskoj, Crnoj Gori, Rumuniji, Mađarskoj i Sloveniji). Ovo prošireno pokriće može ugovoriti poslodavac za zaposlenog, kao i za članove njegove porodice. Funkcioniše po principu refundacije troškova: u slučaju nastanka osiguranog slučaja osiguravač će refundirati nastale opravdane troškove u inostranstvu na račun osiguranika u Republici Srbiji. Regionalnim pokrićem ipak nisu pokrivene intervencije koje nisu hitne, tj. koje mogu da se odlože do povratka u Republiku Srbiju. Postoji i mogućnost doplate premije osiguranja za prošireno pokriće korišćenja zdravstvenih usluga u okviru privatnog zdravstvenog osiguranja na teritoriji Evrope (oko 40 zemalja).

KOMBINACIJE OSIGURANJA

Velike internacionalne kompanije za svoje zaposlene ugovaraju globalna

pokrića koja se u našoj zemlji plasiraju sa lokalnim osiguravačima. Postoje pokrića koja su kombinacija nekoliko vrsta osiguranja (putno zdravstveno osiguranje, osiguranje zaposlenih od posledica nesrećnog slučaja – smrt, invaliditet i slično), a koja važe na službenim putovanjima. Osigurane sume mogu biti ugovorene na različite načine. Pokrića po ovim polisama su često nestandardna za naše tržište. Jedno od takvih pokrića je recimo naknada za komu - slučaj gde se korisniku osiguranja isplaćuje određeni procentualni iznos za unapred definisan broj meseci koje zaposleni provede u komi. Postoje nagoveštaji da će domaći osiguravači uskoro razviti proizvode osiguranja koji u sebe uključuju kombinacije više vrsta osiguranja, čime će sa jedne strane na jednostavniji i sveobuhvatniji način biti pokriveni rizici bitni za nove modalitete rada, a s druge strane će ovi proizvodi biti dostupniji širem broju klijenata u našoj zemlji.

bolesti srca su najčešći uzrok smrti u Srbiji

smrtnost od različitih vrsta tumora nalazi se na drugom mestu

NAJVEĆI UZROCI SMRTNOSTI U SRBIJI WELLBEING U SRBIJI 93%

zaposlenih tokom pandemije iskusilo brigu, stres ili pad raspoloženja.

TOKOM 2021. UMRLO JE

STANJE 30% više

ispitanika smatra da će potreba za wellbeingom rasti

NACIJE

građana Srbije je u 2019. imalo bolest ili zdravstveni problem koji traje duže od 6 meseci

KOJE 26% 20,3%

ljudi je zbog zdravstvenih problema u 2019. bilo ograničeno u obavljanju svakodnevnih aktivnosti šest meseci unazad od trenutka istraživanja

Izvor: Istraživanje zdravlja stanovništva 2019. godine, RZS u saradnji sa Institutom za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” i Ministarstvom zdravlja Republike Srbije

wellbeing webinari i radionice fitnes, joga, teretana edukativni sadržaji

WELLBEING PROGRAME KORISTE POSLODAVCI? 43,6%

psihološko savetovanje

Izvor: Istraživanje “Šta to radi zaposlene?”, Rezilient i Osiguranik.com

troškovi državnog zdravstvenog sistema Srbije

Izvor: Siva knjiga zdravstva, NALED, 2020.

TROŠKOVI LEČENJA

DOBROVOLJNO ZDRAVSTVENO OSIGURANJE

godišnje raste globalno interesovanje za privatno zdravstveno osiguranje

godišnji rast privatnog zdravstvenog osiguranja u Srbiji u 2021. godini

Nove tehnologije su otvorile dodatne mogućnosti u razvoju lekova što se može iskoristiti u suzbijanju i lečenju različitih bolesti. Očekuje se da će tehnologija, farmaceutska industija i medicina zajedno dati nova rešenja i usluge, bolje opcije lečenja koje će omogućiti stanovništvu da živi zdravije i duže. Na koji način najnovija naučna dostiguća doprinose razvoju lekova?

3D ŠTAMPANI LEKOVI

U vreme kada 3D štampači imaju široku primenu u različitim oblastima (od štampanja hrane do štampanja celih kuća), ne iznenađuje povećani interes istraživača za implementaciju ove tehnologije u medicini i farmaceutskoj industriji. Već je poznato da se koristi za štampanje organa, ali manje poznata činjenica je da se 3D štampanje može koristi za proizvodnju lekova. Još 2015. godine je u Americi registrovan prvi lek proizveden ovom tehnologijom, Spiritam, koji se koristi u terapiji epilepsije. Prednosti lekova proizvedenih ovom tehnologijom su višestruke. Pre svega daju mogućnost proizvodnje individualne terapije, tableta sa više aktivnih supstanci, tableta sa brzim oslobađanjem, kao i tableta u različitim oblicima koje bi bile interesantnije deci. Prognozira se da će 3D štampači biti deo apoteka i da će se štampati po potrebi za svakog paijenta ponaosob.

“ČITANJE GREŠAKA“ ĆELIJA

Razvoj tehnologije i nauke je dovelo do velikog napretka i u terapiji tumora i karcinoma. Karcinomi nastaju usled različitih “oštećenja” ili “grešaka” DNK ćelija, što čini da svaki karcinom bude “jedinstven” i razlikuje se od drugih po skupu “grešaka” koje su dovele do njegovog nastanka. Savremena medicina koristi kreiranje individulanog plana terapije za svakog pacijenta na osnovu karakteristike tumora. Ovakav pristup je omogućen razvojem NGS tehnologije (engl. Next Generation Sequencing – sekvenciranje nove generacije) i razvojem ciljanih onkoloških lekova. Ovom tehnologijom se “čitaju“ geni koji imaju ulogu u nastajanju kancera Što se više takvih gena “pročita” to je veća mogućnost da se izabere adekvatan lek koji “cilja” izmenjene gene, što dovodi do boljeg ishoda lečenja. Genomsko profilisanje je osnova modernog pristupa u onkologiji koji se naziva precizna medicina i značajno će uticati na unapređenje onkološke nege.

Piše: Violeta Dinić Milisavljević, diplomirani farmaceut

NANOTEHNOLOGIJA I LEKOVI

Ovo je doba začetka nanomedicine. Smatra se da će uskoro početi šira primena nanočestica i nanouređaja koji će imati ulogu sistema za preciznu isporuku lekova, ali i ulogu „mikrohirurga“. Radi se o „mikrorobotima“, dimenzija manjih od milimetar, koji plivaju u telesnim tečnostima do tačno određenog mesta u organizmu koje je cilj, i tu dostavljaju lekovitu supstancu. Takođe već postoje nanouređaji koji imaju dodatno i „svarljiv“ senzor koji nakon gutanja komunicira sa pametnim telefonom

samog pacijenta ili osobe koja brine o pacijentu i daje informaciju da li je i u kojoj količini lek oslobođen u organizmu. Izgleda da dolazi vreme kada će i lekovi komunicirati sa nama.

DIGITALNE TABLETE

Digitalne tablete imaju ugrađen elektronski uređaj koji daje informaciju da je pacijent uzeo tabletu Ova vrsta kontrole redovnog uzimanja terapije je veoma bitna kod određenih specifičnih bolesti gde propuštanje doze leka može imati ozbiljne posledice. Prvi put je lek ovog tipa registrovala 2017. Američka agencija za hranu i lekove - radi se o leku koji se koristi u tretmanu pshihijatriskih pacijenata. Kad pacijent proguta tabletu, kiselo okruženje u želucu aktivira senzor koji šalje bluetooth signal na spoljni flaster koji dalje šalje signal aplikaciji da je tableta uzeta.

NOVE TEHNOLOGIJE DONOSE NOVE BOLESTI?

Ipak tehnologija osim napretka i razvoja donosi i rizik od novih nepoznatih stanja i bolesti. Nove vrste bolesti se mogu pojaviti usled prekomerne upotrebe virtuelne realnosti, video konzola ili pametnih telefona. Već postoje prijavljeni slučajevi virtuelnog posttraumatskog stresnog poremećaja (v-PTSP), koji se javlja kod igrača koji učestvuju u velikim virtuelnim bitkama noseći VR naočare: oni doživljavaju slične simptome kao vojnici koji su se borili u stvarnim ratovima. I pojava epilepsije usled video igrica je dijagnoza koja je već dokumentovana. Dokazano je da je veća verovatnoća da dođe do epileptičnih napada kod osoba koje pate od epilepsije izazvane svetlom prilikom korišćenja igrica nego od standardnih televizijskih programa, čak i ako se u oba slučaja koristi isti ekran. I kao posebno česta pojava treba da se naglasi “sms vrat”: ovaj termin se koristi za opisivanje bolova u vratu i oštećenja nastalih zbog čestog i dugotrajnog gledanja u mobilni telefon, tablet ili slične mobilne uređaje. Može da se očekuje da će uskoro biti dodeljene i šifre po Međunarodnoj klasifikaciji bolesti za ovu vrstu bolesti novog doba.

RAZLOGA ZAŠTO

O

TREBA DA BRINEMO

MENTALNOM ZDRAVLJU

Mentalno zdravlje je definitivno trendy termin, ali je bitno za početak razumeti šta predstavlja.

Mentalno zdravlje se ne bazira na odsustvu mentalnih poremećaja i stanja poput depresije, šizofrenije i drugih.

Kategoričko poimanje je opasno jer deli ljude na „zdrave“ i one koji to nisu, lišava ove prve bilo kakve pomoći i podrške u vezi sa izazovom sa kojim se suočavaju i stavlja stigmu i etiketu na traženje podrške.

Mentalno zdravlje je stanje emocionalnog, socijalnog i psihološkog blagostanja u kome osoba uspešno realizuje sopstvene kapacitete, izlazi na kraj sa uobičajenim životnim stresorima, radi produktivno, oseća se ispunjeno, doprinosi sebi i svojoj zajednici.

Mentalno zdravlje nije konstantna sreća, samopouzdanje i ignorisanje problema. Naprotiv - reč je o življenju i suočavanju, adaptaciji na promene i izlaženju na kraj sa nedaćama.

Naime, mentalno zdravlje utiče na način na koji mislimo, delamo, kako se osećamo i time definiše kvalitet života u potpunosti.

Evo i 5 razloga zašto treba da brinemo o mentalnom zdravlju. Oni su u vezi sa pozitivnim uticajem na:

1

Fizičko zdravlje

Smanjeno lučenje hormona stresa i mogućnost pojave dijabetesa, visokog krvnog pritiska, poremećaja rada srca, spavanja ili ishrane.

2

Sliku o sebi i raspoloženje Optimizam, samopoštovanje, samopouzdanje u novim situacijama, stabilno raspoloženje, kontrola emocija.

3

Odnose sa drugima Olakšano uspostavljanje novih odnosa, negovanje postojećih, adekvatni emocionalni i socijalni odgovori, međusobno uživanje i podrška, konstruktivno rešavanje konflikta.

4

Produktivnost i realizaciju ciljeva Pojačan fokus i koncentracija, izdržljivost i istrajnost, snaga i motivacija za obavljanje svakodnevnih aktivnosti i realizaciju ciljeva.

5

Suočavanje sa izazovima Spremnost, stabilnost, mobilizacija resursa, traženja podrške, pronalaženje rešenja.

Piše: Ivana Mrđen, generalna direktorka, Rezilient