Moć održivog poslovanja

BE RISK PROTECTED.

MOĆ ODRŽIVOG POSLOVANJA

ESG standardi Održivo finansiranje Biznisi u budućnosti

2024.

A KAKO?! NAVIKNEŠ SE…

K

akva divota! Da bismo došli do nečega što želimo, ne moramo više ni da pretražujemo po Guglu – dovoljno je da samo razgovaramo sa ukućanima o svojim željama, i sprave oko nas će nas “čuti” te će nam se ponude pojaviti pred očima čim otvorimo telefon. Ne moramo da razvlačimo mape u autu da bismo pronašli put (“kao gusari”, rekla bi današnja deca), a uskoro ni navigaciju nećemo morati da uključujemo – budući samohodni automobili će nas voziti na odredište pomoću glasovne komande, a možda će nam i misli čitati. Više nije neophodno ni da imamo talenat za pisanje ili komponovanje da bismo stvorili roman ili kompoziciju – uz par prostih komandi veštačka inteligencija to može da uradi umesto nas.

Ruku na srce, ljudski vek će se produžiti, jer nove tehnologije značajno pomažu medicini, ali i opštoj bezbednosti stanovništva zbog mogućnosti predikcije rizika.

Ali, ovako lagodan život, bez potrebe da se u njega sami uključimo, istovremeno nam pomaže i da zapostavimo

sopstvene sive ćelije – setite se samo da ste nekad pamtili sedmocifrene brojeve telefona, a da li danas znate brojeve mobilnog sopstvene dece ili partnera? I da smo nekad znali kako se osećamo i kako smo spavali, a danas nam to saopštavaju satovi?

I sad, da li smo i da li ćemo uskoro biti sposobni da razmišljamo, kao pojedinci, o tome šta se dešava sa planetom? Ili ćemo prepustiti tehnologiji da je spašava umesto nas? Pa i ako nam se život produži u beskraj, da li ćemo imati gde da ga živimo?

Jesmo li spremni sada da o tome mislimo – nas oko osam milijardi pojedinaca koji malo možemo sami, ali mnogo zajedno?

Ili ćemo, kao nekada žene kada ih udaju bez pristanka, pa ih unuci pitaju “bako, kako si živela sa nekim koga nisi volela?”, da odgovorimo: „ A, kako?! Navikneš se. Zavoliš.”

A mi, imamo li izbora?

Platforma “BeRiskProtected” bavi se rizicima novog doba – rizicima koje prema globalnim istraživanjima privrednici u svetu prepoznaju kao “rizike budućnosti” – one za koje se procenjuje da mogu doneti najveće štete poslovanju u narednoj deceniji.

Pokrenuli su je portali Sve o osiguranju i Sve o novcu, sa namerom da kroz razne aktivnosti skrenu pažnju javnosti na rizike novog doba, i da informišu što širu publiku o veličini tih rizika, o raspoloživoj preventivi, i o mogućnostima nadoknade štete ukoliko se dogodi.

Mart 2024. | Izdavač: Udruženje “Naše Pravo” Braće Jugovića 14, 11000 Beograd Odgovorno lice: Lela Saković Uređuju: Lela Saković i Vesna Lapčić Saradnici: Daniela Ilić, Mateja Agatonović, Snježana Davidović, Milena Ilić Mirković, Jovana Smolić, Ivana

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 658:502.131.1(497.11)(0.034.2) 502.131.1(497.11)(0.034.2) 005.35(0.034.2) MOĆ održivog poslovanja [Elektronski izvor] / [uređuju Lela Saković i Vesna Lapčić]. - Beograd : Udruženje “Naše Pravo”, 2024 (Beograd : Caligraph). - 1 USB fleš memorija : tekst, slika ; 6 x 2 cm

Ristić, Olivera Bojić, Jovana Šesterikov

Na nasl. str.: ESG standardi, Održivo finansiranje, Biznisi u budućnosti. Tiraž 1.000.

Fotografije: Pixabay, Unsplash, Pexels,

ISBN 978-86-904204-2-1

Shutterstock, lične arhive Grafička priprema: Studio TriD Štampa: Caligraph d.o.o, Beograd Tiraž: 1.000 „MOĆ ODRŽIVOG POSLOVANJA“, POSLOVANJA“, MART 2024

1. Саковић, Лела, 1969- [уредник] а) Одрживи развој -- Србија б) Предузећа -- Пословање -- Одрживи развој в) Корпоративна друштвена одговорност COBISS.SR-ID 139208457

3

SADRŽAJ 10 Da li je moguće ostvariti Ciljeve održivog razvoja POTREBNO JE UBRZANJE 12 Klimatske promene: da li ćemo stići do cilja 2030?

PUNE RUKE POSLA, ISHOD NEIZVESTAN 16 Izveštaj „Stanje klimatske akcije“ NAPORI DRŽAVA KAO BLEDA SENKA 18 Srbija i Ciljevi održivog razvoja JESMO LI ANTILOPA, ILI KORNJAČA? 20 Izveštaj državnih revizora DOBRO ZAKORAČILI, ALI SPORO KORAČAMO 22 Doprinos lokalnih samouprava GRADOVI MENJAJU NAVIKE LJUDI 24 Šta je ESG PLANETA NEĆE DA NAS ČEKA 25 Tijana Koprivica, direktorka održivog poslovanja Delta holdinga POZITIVAN UTICAJ I NA PRIRODU, I NA DRUŠTVO 26 Jelena Parojčić, izvršni direktor za ljudske resurse, Galenika ODRŽIVO POSLOVANJE – OBAVEZAN DEO KULTURE KOMPANIJE 28 Uticaj ESG upravljanja na kompanije U SVAKOM SLUČAJU – DOBIT! 4

30 ESG menadžeri POSAO BUDUĆNOSTI 31 Hemofarm INOVACIJE ZA ODGOVORNU BUDUĆNOST: STADA EXPO 32 Očekivani ESG trendovi za 2024. godinu ZADACI SVE TEŽI, REŠENJA POSTOJE 33 NIS ODRŽIVO POSLOVANJE ZA ZDRAVIJU BUDUĆNOST 34 Rizici ignorisanja ESG modela PUKOVNICI ILI POKOJNICI 36 Neven Marinović, izvršni direktor SMART kolektiva i direktor Foruma za odgovorno poslovanje NEFINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE SVE POPULARNIJE 39 Udruženje banaka i edukacija u bankarskom sistemu UBRZANE PROMENE TRAŽE NOVA ZNANJA

40 Uloga osiguranja u Ciljevima održivog razvoja ČAROBNA PILULA ZA PLANETARNE BOLJKE 42 Zoran Blagojević, predsednik Izvršnog odbora Wiener Städtische osiguranja JAČI OD “SLAMKE” SPASA 44 Gorana Rašić, članica IO Generali Osiguranja Srbija DIGITALIZACIJA OSIGURANJA – PUT KA ODRŽIVOJ BUDUĆNOSTI 46 Nikola Đukić, predsednik IO UNIQA neživotnog osiguranja INVESTIRAMO ODGOVORNO U INTERESU SVIH 48 Ko će platiti ekološke incidente?

NAKNADE SIMBOLIČNE A NE REALNE 50 Banke i upravljanje ESG rizicima ODRŽIVOST GLAVU (I FINANSIJSKU STABILNOST) ČUVA! „MOĆ ODRŽIVOG POSLOVANJA“, POSLOVANJA“, MART 2024

53 OTP banka ODRŽIVOST JE IMPERATIV ODGOVORNOG POSLOVANJA

62 Marera Investment Group OD OŽIVLJAVANJA MIKRO LOKACIJA DO ENERGETSKE TRANZICIJE

84 Zašto i poljoprivrednici moraju biti održivi DA NE OSTANEMO BEZ HRANE

64 Sandra Vučurović, direktor Marsh Srbija, rukovodilac MMB Adria POSVEĆENI SMO RODNOJ RAZNOLIKOSTI I INKLUZIJI

86 Dr Miloš Petrović, direktor Centra za električna i hibridna vozila SRBIJA VEĆ ŽIVI ELEKTRIČNU BUDUĆNOST

66 Žene u biznisu BALANSIRANJE PRIVATNOG I POSLOVNOG

88 Uloga sajber-bezbednosti u ESG principima održivog poslovanja OTPORNI PRE SVEGA

68 Snežana Mrvić, klinički psiholog, Institut za mentalno zdravlje u Beogradu STRES U DOBA TEHNOLOGIJE

54 Zelene investicije DA LI MOŽE BRŽE?

71 Tokata i Moxy UPRAVLJANJE HOTELIMA ZAHTEVA VRHUNSKE PROFESIONALCE

57 Erste Banka POMERATI GRANICE U OKOLNOSTIMA KOMPLEKSNIH IZAZOVA I GLOBALNIH PARADOKSA

72 Portret jednog klimatskog alata CBAM ČEKA I SRPSKE PRIVREDNIKE

58 Globalni supermeni održivog poslovanja AUSTRALIJA DALA NAJBOLJEG

74 ESG kao uslov za poslovanje sa stranim kompanijama NEMAČKA ZASAD VODI GLAVNU REČ

59 UniCredit Bank MOĆ ODRŽIVOG POSLOVANJA JE U POVEZIVANJU PRIVREDNOG I OBRAZOVNOG SISTEMA

76 Evropska regulativa i prava radnika ZAPOSLENI NE SMEJU DA TRPE

60 Allianz Barometar rizika 2024.

SAJBER NAPADI I DALJE NA PRVOM MESTU 61 MOBI Banka KAKO OSTATI BEZBEDAN U ONLAJN SVETU?

90 Veštačka inteligencija kao podrška UZ AI – OPERATIVNIJI U OČUVANJU PLANETE 92 Vazduh u Srbiji PRVO OTVORI APLIKACIJU, PA PROZOR! 94 Greenwashing UMIVANJE ODGOVORNOSTI 96 Održivi turizam PUTUJTE DOMAĆINSKI KROZ SRBIJU! 98 Coldplay – prva muzička grupa koja ima izveštaj o održivosti EKOLOŠKI SVESNE TURNEJE

78 Održivi lanci snabdevanja NIJE ŠTO SE MORA, NEGO JE I ISPLATIVO 80 Transformacija srpske energetike SPORIM KORAKOM I ZATVORENIH OČIJU 5

VESTI

KO SU DOMAĆI SUPERMENI ODRŽIVOG POSLOVANJA? Priznanja “Šampioni održivosti” dodeljena su krajem 2023. godine kompanijama koje su u svoje poslovanje i strategije održivosti ugradile ciljeve održivog razvoja. Dobitnici priznanja su projekti „Hrana za sve“ - Delhaize Serbia, „Generator Lab“ - OTP banka, „Dobro se reciklažom vraća“ - Lidl, „#VerujUsebe: Osnaživanje žena“ - Erste banka, „Izrada mape puta dekarbonizacije“ - Elixir Group i „Jedinstvena kreditna linija – Prilika za inkluzivno zapošljavanje“ - Unicredit banka Srbija.

Ovo je već treća uzastopna godina kako Forum za odgovorno poslovanje ističe uspešne biznis projekte koji doprinose ispunjavanju Agende za održivi razvoj do 2030. godine.

Kompanija Nestlé Srbija je treći put zaredom dobila priznanje za doniranje hrane najugroženijima i za doprinos borbi protiv siromaštva u 2023. godini.

Glavna nagrada za strateški pristup, implementirane prakse, partnerstvo i liderstvo pripala je kompaniji Delhaize Serbia. IKEA Srbija je dobila specijalno priznanje za strateški pristup razvoju raznolikosti, ravnopravnosti i inkluzije u radnom okruženju, dok je specijalno priznanje za liderstvo i partnerstvo pripalo kompaniji Delta holding.

ESG lideri Prvi put u Srbiji mikro, mala i srednja preduzeća, velike kompanije, organizacije i pojedinci imaće priliku da budu i

6

deo konkursa ESG Lideri, zahvaljujući kojem će biti nagrađivani oni koji kroz unapređenje strateških vizija za održivi razvoj, primenu inovativnih i ekološki prihvatljivih rešenja ili kreiranje obrazovnih programa doprinose društvenoj i ekonomskoj zelenoj transformaciji.

Konkurs „ESG Lideri“ pokrenula je kompanija PwC Srbija, a prijave traju do kraja prvog kvartala 2024. godine.

Sva preduzeća i organizacije registrovane u Srbiji mogu da konkurišu u nekoj od kategorija, ili istovremeno u sve tri kategorije: Strategija, Inovacije i Obrazovni program.

Udruženja, fondacije i organizacije od opšteg interesa, čiji je cilj rad u pravcu održivog razvoja, mogu da konkurišu samo u kategoriji „Obrazovni program“, dok fizička lica mogu da u konkurišu u kategoriji „Lider u održivom razvoju“.

DIREKTIVA O ZELENIM ZAHTEVIMA Evropski parlament i Savet Evrope su 19. septembra 2023. postigli privremeni sporazum o novim pravilima koja regulišu nove „ekološke“ zahteve. Da bi se ovaj dogovor sproveo potrebna su odobrenja Parlamenta i Saveta (očekuju se tokom marta 2024.). Sporazum se odnosi na Direktivu o zelenim zahtevima koja je objavljena u martu 2023. u cilju sprečavanja kompanija da iznose nejasne ili neutemeljene ekološke tvrdnje (tzv. „greenvashing“) i da koriste etikete „MOĆ ODRŽIVOG POSLOVANJA“, POSLOVANJA“, MART 2024

koje nisu verodostojne. Krajnji cilj je da se potrošačima omogući da donesu održive izbore.

Direktiva o zelenim zahtevima je dizajnirana da poboljša pouzdanost informacija koje se pružaju potrošačima i da olakša izbor proizvoda koji nude bolje ekološke performanse. Ekološke tvrdnje mogu se reklamirati ili postavljati na proizvod samo ako ispunjavaju određene minimalne kriterijume i ako su ih verifikovala nezavisna tela za procenu. Trgovci mogu koristiti ekološke oznake koje su transparentne, pouzdane, nezavisno verifikovane i redovno kontrolisane. Kompanije treba da imaju na umu da „zeleno pranje“ može dovesti do tužbi za odštetu pred građanskim sudovima.

Pravila Direktive o zelenim tvrdnjama neće se primenjivati na tvrdnje i oznake koje su regulisane drugim zakonima, kao što su ekološke tvrdnje za organski sertifikovane proizvode.

Pored toga, mikropreduzeća (tj. kompanije sa manje od 10 zaposlenih i godišnjim prometom manjim od dva miliona evra) neće biti predmet obaveza, osim ako ne žele da koriste sertifikat priznat širom EU. Trgovci koji nisu iz EU moraće da se pridržavaju zahteva Direktive o zelenim potraživanjima u meri u kojoj iznose ekološke tvrdnje potrošačima u EU.

Prethodno, obaveza odvajanja odnosila se samo na subjekte koji su u toku godine proizvodili preko pet tona bio-otpada. Sada to mora radi i prosečan stanovnik koji godišnje baci 82 kilograma kompostabilnog otpada.

U nadležnosti lokalnih vlasti jeste da obezbede domaćinstvima mogućnost i infrastrukturu za lako kompostiranje ili razdvajanje organskog otpada pomoću sredstava iz nacionalnog Zelenog fonda. Dok se ovaj poduhvat ne privede kraju, oni koji se ne povinuju novim obavezama, neće biti kažnjavani. Ostaje da se vidi da li će u budućnosti pravila biti pooštrena.

Ali namera Francuske nije samo da se bacaju manje količine đubreta, već i da organski otpad dobije novi život: u slučaju da se kompostira u organizaciji nadležnih organa, bio-otpad će se koristiti za proizvodnju biogasa ili kao zamena za hemijska đubriva.

Kompost je inače izvor hranljivih materija za zemljište, pa građani – ako kompostiraju u svom aranžmanu – ovim svojevrsnim prirodnim đubrivom mogu da nahrane biljke.

NAMEŠTAJ OD PEČURAKA Pečurkasti organizmi ispod zemlje kriju jedan poseban adut koji bi mogao da učini proizvodnju brojnih dobara, neophodnih za modernog čoveka – zelenijom. U pitanju je micelijum.

Ova razgranata mreža međusobno isprepletanih vlakana nalik paučinastom korenju, koju pod našim nogama formiraju gljive, pomaže nam u borbi protiv klimatskih promena skladišteći ugljen-dioksid. Povrh toga, takođe bi mogla da bude ključni gradivni element bioplastike, pa čak i vaše lampe, stolice ili patika.

FRANCUZI U ZAKONSKOJ OBAVEZI DA KOMPOSTIRAJU OTPAD U Francuskoj su 1. januara 2024. stupila na snagu pravila koja obavezuju sve građane da organski otpad iz svojih domova kompostiraju. To znači da ostaci od hrane, kore od povrća, namirnice kojima je istekao rok trajanja i otpaci iz bašte treba da se nađu u posebnim kantama za kompostiranje, piše Klima101.

Domaćinstva i biznisi mogu da biraju između dve opcije: da organski otpad kompostiraju samostalno u sopstvenim komposterima, ili da ga proslede na mesta za njegovo prikupljanje u svojoj opštini.

Čvrste bele stolice i prelepi stolovi sa belom površinom deluju kao svaki drugi komad nameštaja, napravljen od drveta ili čak mermera. Ipak, oni su daleko od običnih, izrađeni su u potpunosti od znatno prostijih i potencijalno mekših sastojaka nego što biste pomislili: micelijuma, poljoprivrednog otpada i mikroorganizama.

Povratak na sadržaj

7

VESTI

SRBIJA U RAZVOJ VEŠTAČKE INTELIGENCIJE ULAŽE 100 MILIONA EVRA DO 2026.

Srbija će u naredne dve godine u razvoj veštačke inteligencije uložiti 100 miliona evra. Strateški okvir za takav poduhvat trebalo bi da pruži nova Stretegija razvoja veštačke inteligencije do 2030. koja će biti jedan od prioriteta nove Vlade, zajedno sa pratećim Akcionim planom. Cilj je da se Srbija svrsta u lidere regiona u ovoj oblasti, poručeno je na sednici NALED-ovog Saveza za eUpravu.

Dubravko Ćulibrk, direktor Instituta za veštačku inteligenciju, predstavio je aktivnosti i aktuelne projekte na kojima radi ova ustanova. Prema njegovim rečima, vizija Instituta jeste da postane centar izvrsnosti koji razvija stručnjake na polju primene veštačke inteligencije i doprinosi stvaranju ekonomije zasnovane na znanju. „Jedan od projekata na kojem trenutno radimo jeste prevođenje svih audio zapisa RTS u tekstualnu formu, što će nam dati korpus podataka koji će biti osnov za neki naš ChatGPT. Razvili smo i softver za prevod za 53 jezika, koji i dalje unapređujemo. U saradnji sa Ministarstvom zdravlja radimo na modelu za obradu mamograma, koji funkcioniše po principu alarmiranja kada neki nalaz zahteva dodatnu pažnju lekara. Kako su kod nas poplave učestala pojava, trenutno se bavimo razvijanjem rešenja za njihovu predikciju i prevenciju. Naš tim za sada broji oko 50 istraživača”, izjavio je Ćulibrk.

Podsetimo, Srbija je 2022. godine postala deo Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju i jedna je od malobrojnih članica iz grupe zemalja u razvoju, a 2023. i članica Alijanse za upravljanje veštačkom inteligencijom

8

Svetskog ekonomskog foruma. Prema Indeksu spremnosti za veštačku inteligenciju za 2023. godinu Srbija zauzima 57. mesto od 193 rangirane države, kao lider u regionu ispred Hrvatske (70), Crne Gore (78), Severne Makedonije (83), Albanije (89), i Bosne i Hercegovine (117).

PRVA 3D ZGRADA Krajem januara, u nemačkom gradu Hajdelberg završena je izgradnja najveće 3D odštampane zgrade u Evropi u kojoj će se smestiti lokalni data centar Heidelberg iT Management.

Ova jednospratnica, koja se proteže na oko 600 kvadratnih metara, ujedno je dvostruki pionir na globalnom nivou: u pitanju je prvi industrijski objekat i prvi data centar na svetu izgrađen korišćenjem napredne građevinske metode, 3D štampanja.

Proces izgradnje, pomoću štampača pod nazivom BOD2 3D, trajao je samo 140 sati, odnosno nešto manje od šest dana. To znači da je u roku od sat vremena štampana površina od oko četiri kvadratna metra.

Ali u ovom slučaju, nisu samo tehnologija i kratak rok izgradnje impresivni.

U podizanju strukture je iskorišćeno oko 450 tona betona za štampanje koji proizvodi kompanija Heidelberg Materials, a koji je 100 odsto reciklabilan. Sadrži vezivo koje, kako se navodi, može smanjiti emisije ugljen-dioksida za 55 odsto u odnosu na najkorišćeniju vrstu cementa, Portland.

Zbog specifične talasaste strukture, projekat se simbolično zove Wavehouse. Iako je spoljašnjost završena (odnosno odštampana), kraj radova očekuje se na leto 2024. „MOĆ ODRŽIVOG POSLOVANJA“, POSLOVANJA“, MART 2024

BEXEXPRESS

TEHNOLOŠKI NAPREDAK I EKO ODGOVORNOST MOGU RUKU POD RUKU Bexexpress, kao prva kurirska služba u Srbiji koja je uvela električna vozila u svoj vozni park, postavlja nove standarde u ekološkoj odgovornosti i efikasnosti Kao pionir u integraciji električnih vozila u logistiku, sa više od 700 dostavnih vozila, od kojih je gotovo trećina sada električna, Bexexpress značajno smanjuje svoj udeo u globalnom zagađenju i predan je očuvanju životne sredine.

Ova strategija ne samo da smanjuje emisiju štetnih gasova, već i optimizuje operativne troškove, garantujući uštedu od 20 odsto u potrošnji goriva u poređenju sa tradicionalnim dizel vozilima. Od ukupnog broja pređenih kilometara čak 41 odsto se pređe bez zagađenja vazduha i stvaranja buke.

Uz ove uštede u potrošnji u odnosu na dizel vozila i planove za dalje povećanje eko flote, kompanija podstiče i korišćenje obnovljivih izvora energije. U skladu sa zelenim misijama, Bexexpress koristi solarne elektrane pozicionirane na čak pet objekata, sa ukupnim kapacitetom od 300 kW, raspoređenih na tri lokacije: u Šapcu, Smederevu i glavnom

DIGITALNI INDEKS ZDRAVLJA Kada je u pitanju ESG, organizacije moraju da budu proaktivnije ako žele da prežive, zaključak je konsultantske kompanije za menadžment Kearney koja je objavila Digitalni ESG indeks zdravlja (Digital ESG Health Index) kako bi pomogla organizacijama da procene napredak u pogledu održivosti.

Kompanije su suočene sa dvostrukim izazovima: digitalnom transformacijom i održivim poslovanjem. U izveštaju se navodi da podaci i veštačka inteligencija mogu da se koriste za sprovođenje ESG poslovanja. AI je vredno oružje u ESG bici zahvaljujući svojoj sposobnosti da analizira ogromne količine podataka, što omogućava preduzećima da se pridržavaju propisa i transformišu sopstveno poslovanje, navodi se u izveštaju.

logističkom centru u Beogradu. Ove elektrane, smeštene na oko 1.400 m2, omogućavaju punjenje vozila i snabdevanje objekata čistom energijom, demonstrirajući tako praktičnu primenu obnovljivih izvora u poslovanju.

Ovim aktivnostima doprinosimo smanjenju našeg udela u zagađenju, ali i podstičemo korporativnu i društvenu svest o važnosti obnovljivih izvora energije. Naše ambicije ne staju ovde. Planiramo dalje proširenje eko flote i solarne infrastrukture, čime bismo postali primer da tehnološki napredak i ekološka odgovornost mogu ići ruku pod ruku.

Kroz ovakve inicijative, Bexexpress se ne samo izdvaja kao lider u kurirskim službama, već i kao kompanija koja je predana kreiranju održive budućnosti za sve nas. Cilj kompanije je da do kraja 2027. godine Bex flotu čini više od 500 električnih dostavnih vozila i 50 CNG teških teretnih vozila.

Digital ESG Health Index je alatka koja procenjuje zrelost kompanija u tri oblasti: strateško razmišljanje, tehnološke inovacije, operativnu adaptaciju.

Kearney je objavio nalaze Digitalnog ESG indeksa zdravlja 100 organizacija koje su preduzele samoprocenu. Nalazi pokazuju da se 2023. godine samo tri odsto organizacija klasifikovalo za lidere u digitalnom ESG-u. Većina je tek krenula na svoje ESG putovanje, do 13 odsto zaostaje na tom putu.

Kada je u pitanju strateško razmišljanje, 92 odsto je reklo da ima definisanu ESG viziju, a 86 odsto ima specifične ciljeve i metrike. Oko 85 odsto kompanija kaže da je poštovanje propisa i ispunjavanje standarda izveštavanja prioritet, dok samo 36 odsto vidi poslovnu transformaciju zasnovanu na održivosti kao konkurentsku prednost. Da bi ostvarilo svoje ESG ambicije, u digitalna rešenja ulaže 61 odsto ispitanih kompanija.

Povratak na sadržaj

9

DA LI JE MOGUĆE OSTVARITI CILJEVE ODRŽIVOG RAZVOJA

POTREBNO JE UBRZANJE Postizanje velikog broja COR ne ide kako je planirano i samo 15 odsto može da bude ostvareno do 2030. godine. Ipak, 63 odsto je još dostižno

Piše: Milena Altmeyer GIZ, vođa projekta „Reforma javnih finansija – Agenda 2030“

D

ok procenjujemo nivo ostvarenosti COR i razmatramo da li je izvodljivo da budu ostvareni do 2030. godine, postaje očigledno da su ovi globalni ciljevi relevantniji nego ikada. Samit o COR održan u Njujorku u septembru 2023. godine označio je ključni trenutak za ostvarivanje ovih ciljeva na globalnom nivou. Svetski lideri, podstaknuti osećajem hitnosti, usvojili su političku deklaraciju za ubrzano delovanje ka ostvarivanju svih 17 COR. Međutim, samit je takođe otkrio činjenicu da postizanje velikog broja COR ne ide kako je planirano i da samo 15 odsto COR može da bude ostvareno do 2030. godine. Ključne oblasti u fokusu obuhvatale su rešavanje problema gladi na svetskom nivou, prelazak na obnovljive izvore energije, unapređenje digitalizacije, poboljšanje

10

obrazovanja, obezbeđivanje dostojanstvenog rada i socijalne zaštite i rešavanje suštinskih pitanja kao što su klimatske promene, zagađenje i gubitak biodiverziteta. Rodna ravnopravnost i osnaživanje žena su prepoznati kao hitan prioritet koji predstavlja sastavni deo svih inicijativa.

Međunarodna zajednica je takođe naglasila imperativnu potrebu za robustnom globalnom finansijskom arhitekturom sposobnom da se suoči sa savremenim i budućim izazovima, pri čemu se najviše pažnje poklanja akcijama u oblasti klimatskih promena. Imajući u vidu neizvesnosti i krize koje su obeležile 2022. i 2023. godinu, međunarodna saradnja ostaje osnov za suočavanje sa ovim hitnim globalnim pitanjima.

Geopolitički sukobi, kao što su rat u Evropi i sukobi na Bliskom istoku, istakli su značaj bezbednosti ljudi kao preduslov kako bi svi pojedinci mogli da žive svoje živote onako kako to sami žele, bez gladi i siromaštva.

U multipolarnom svetu, zemlje preispituju svoje strategije međunarodne saradnje, što zahteva nijansirano razumevanje lokalnih uslova da bi se upotrebom ograničenih resursa ostvario najveći mogući uticaj. Izazovi našeg vremena, koji obuhvataju bezbednost hrane i energetsku sigurnost, sajber pretnje i krhke kontekste, nastavljaju da oblikuju globalnu političku agendu. Istovremeno, naglasak je i dalje na socijalno pravednoj i ekološki prihvatljivoj

promeni i feminističkim razvojnim politikama, uz isticanje važnosti zaštite klime, digitalne transformacije i jačanja sistema zdravstvene zaštite u celom svetu.

Od čega zavisi uspeh?

Dok razmišljamo da li se COR realno mogu ostvariti do 2030. godine, postaje očigledno da se ovaj ambiciozni poduhvat suočava sa mnogostrukim izazovima. Uspeh zavisi od delikatne ravnoteže između saradnje na globalnom planu, političke volje, dovoljnih finansijskih resursa, tehnološkog napretka sa jedne strane i delotvornog sprovođenja međunarodnih, nacionalnih i lokalnih politika sa druge.

Uprkos preprekama, imamo i razloga za optimizam.

Naime, na polovini perioda sprovođenja Agende 2030, uprkos neuspesima, 63% Globalnih ciljeva je još dostižno zahvaljujući otpornosti i prilagodljivosti zajednica, a svet svedoči podizanju svesti na globalnom planu kao i posvećenosti održivim praksama, podstaknutim inovacijama u tehnologiji koje omogućavaju efikasniju upotrebu resursa i jačanje međunarodne saradnje izvan domena humanitarne pomoći.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija nedavno je usvojila rezoluciju o Međunarodnoj dekadi nauka za održivi razvoj (2024-2033), čiji je predlagač i Republika Srbija, koja ističe posvećenost primeni nauke, tehnologije i inovacija za rešavanje globalnih izazova i ostvarivanje COR. Tehnološke inova„MOĆ ODRŽIVOG POSLOVANJA“, POSLOVANJA“, MART 2024

cije, uključujući rešenja za obnovljivu energiju, preciznu poljoprivredu i napredak u zdravstvu, dodatno podržavaju agendu COR. Međutim, put do 2030. godine nije bez prepreka. Kontinuirane zdravstvene krize na globalnom nivou, intenzivirane pandemijom COVID-19, predstavljaju izazove u pristupu zdravstvenoj zaštiti, ekonomskoj stabilnosti i socijalnom blagostanju. Ekonomske razlike, pogoršane pandemijom i padom privredne aktivnosti u svetskim razmerama, osujećuju dodelu resursa za ostvarivanje COR. Ubrzani uticaji klimatskih promena, politička nestabilnost i tehnološki dispariteti dodatno komplikuju složenosti povezane sa postizanjem COR. Niko ne sme biti izostavljen Da bi se prevazišli ovi izazovi i ostvarili Ciljevi održivog razvoja, pored globalne saradnje, neophodno je i da se uveća iznos finansiranja i sprovedu inkluzivne politike i inovativna rešenja prilagođena specifičnim potrebama različitih regiona i zajednica u skladu sa načelom da „niko ne sme biti izostavljen“. Naravno, izvori finansiranja za implementaciju na nacionalnom i lokalnom nivou se mogu razlikovati i uključuju državno finansiranje (porezi), međunarodnu pomoć, investicije privatnog sektora, javno-privatna partnerstva, inovativne mehanizme finansiranja i filantropska davanja.

U Srbiji, platforma „Održivi razvoj za sve“, koja predstavlja konzorcijum organizacija civilnog društva i takođe uključuje predstavnike akademske zajednice, privrede i javnog sektora na lokalnom i nacionalnom nivou igra ključnu ulogu u sprovođenju ovih ciljeva.

Ministarstvo finansija Republike Srbije dodatno igra važnu ulogu u usklađivanju ekonomskih politika i raspodele finansijskih sredstava sa Agendom 2030. kroz povezivanje Programa ekonomskih reformi i Programa reforme upravljanja javnim finansijama sa COR.

Prilagoditi se rastućim izazovima Iskustva Projekta Agenda 2030 koji se sufinansira iz sredstava nemačke i švajcarske razvojne saradnje, a koji sprovodi GIZ, donose određene ključne uvide koji nam sugerišu koje to promene i prilagođavanja možemo očekivati nakon 2030. godine: pre svega, prisutna je sve veća potreba za naučno zasnovanim pristupom oblikovanju agende za period nakon 2030. kako bi se dosadašnje iskustvo ukrstillo sa najnovijim naučnim saznanjima.

Agenda 2030 mora biti u stanju da odgovori na nove globalne izazove koji mogu uključivati nove zdravstvene krize, rastuće uticaje klimatskih promena i geopolitičke promene Očekuje se da će buduća agenda biti u većoj meri kvantifikovana i specifična, čime se odgovara na kritike iznesene u prošlosti da su Ciljevi održivog razvoja bili više motivacione nego merljive prirode. Ipak, u Srbiji je Republički zavod za statistiku odigrao ključnu ulogu u sprovođenju ove agende tako što je u značajnoj meri proširio obim prikupljanja podataka i dodatno disagregirao podatke kako bi obuhvatio širi spektar indikatora COR. Srbija će pokrenuti izradu Plana razvoja Republike Srbije, krovnog nacionalnog okvira za izradu razvojnih politika, u skladu sa Zakonom o planskom sistemu. Ovo je prilika da se postigne usklađenost javnih politika kroz kombinovanje međunarodnih obaveza koje proizilaze iz Agende 2030 i procesa pristupanja EU sa lokalnim prioritetima i potrebama. Ključni akteri poput Republičkog sekretarijata za javne politike i

Ministarstva za evropske integracije Republike Srbije odigraće ključne uloge u ovom nastojanju. GIZ, u ime nemačke i švajcarske razvojne saradnje, sa zadovoljstvom podržava ključne aktere i druge zainteresovane strane u njihovim naporima. Verujemo da će kreatori politika koristiti postojeće podatke i istraživanja u procesu odlučivanja i utvrđivanju prioritetnih aktivnosti u skladu sa Agendom 2030, njenim ciljevima i principima, za narednu deceniju.

Agenda 2030 mora biti u stanju da odgovori na nove globalne izazove koji mogu uključivati nove zdravstvene krize, rastuće uticaje klimatskih promena i geopolitičke promene. Politike i strategije moraju da budu fleksibilne i otporne, sposobne da se prilagode promenljivim globalnim dinamikama.

Ako ove projekcije sagledamo s praktične strane, Visoki politički forum UN o održivom razvoju 2024. koji će se održati u Njujorku predstavljaće značajnu prekretnicu. Fokus ovog skupa zakazanog za jul 2024. će biti stavljen na jačanje Agende 2030 za održivi razvoj i iskorenjivanje siromaštva u uslovima višestrukih kriza. Na forumu će se razmatrati načini za delotvornu realizaciju održivih, otpornih i inovativnih rešenja, zasnovanim na detaljnim analizama konkretnih COR, uključujući iskorenjivanje siromaštva, svet bez gladi, klimatske akcije, mir i pravdu, i partnerstvom do ciljeva.

Ukratko, očekuje se da će se globalna agenda nakon 2030. godine nadovezati na osnove uspostavljene Agendom 2030, uz integrisanje naučenih lekcija i istovremeno prilagođavanje novim i rastućim globalnim izazovima i okolnostima. Nova agenda će zahtevati pristup koji je utemeljen na nauci, međusobnoj povezanosti i prilagodljivosti, podržan tehnologijom, globalnom saradnjom i posvećenošću kontinuiranim održivim naporima. Budućnost nosi i izazove i šanse, a naš kolektivni odgovor će oblikovati putanju globalnog razvoja posle 2030. godine. Verujem da je Srbija dobro pozicionirana da nastavi svoj put ka održivoj budućnosti u srcu Evrope.

Povratak na sadržaj

11

KLIMATSKE PROMENE: DA LI ĆEMO STIĆI DO CILJA 2030?

PUNE RUKE POSLA, ISHOD NEIZVESTAN Negativni uticaji promena klime mogu da uspore ekonomski razvoj, smanje dostupnost zdravstvene i socijalne zaštite i utiču na povećanje siromaštva

Piše: Miroslav Tadić, vođa tima za životnu sredinu i klimatske promene, UNDP

J

edna od direktnih posledica klimatskih promena koju najpre osećamo jeste porast temperature. Prosečna temperatura u Srbiji već se povećala za 1,8°C u odnosu na predindustirjski period, dok je globalni prosek 1,4°C. S tim u vezi, klimatske promene nam donose sve češće ekstremne vremenske prilike – toplotne talase, ekstremne padavine i olujno nevreme, koje bivaju sve intenzivnije. Na primer, klizišta i odroni koji su posledica poplava direktno ugrožavaju ljudske živote i imovinu, kao i sigurnost snabdevanja hranom, vodom i energijom. Ekstremne vremenske prilike indirektno utiču i na privredu, jer smanjuju produktivnost i ugrožavaju zdravlje radno sposobnog stanovništva.

12

Ugroženi svi sektori privrede Svi sektori naše privrede podležu negativnim uticajima izmenjenih klimatskih uslova, a najveće gubitke trpe poljoprivreda i vodoprivreda. Ukupno procenjena šteta od ekstremnih vremenskih prilika u proteklih dvadesetak godina prelazi šest milijardi evra, a više od 70 odsto gubitaka povezano je sa sušom i visokim temperaturama.

U sektoru poljoprivrede su tokom najsušnijih godina zabeleženi gubici od

Suše su u poslednjih 20 godina bile i do pet puta veće nego u drugoj polovini prošlog veka skoro dve milijarde evra, 2012, i milijardu evra, 2017). Suše tokom perioda vegetacije u poslednjih 20 godina bile su četiri do pet puta češće nego tokom druge polovine 20. veka. Ovo je važan podatak imajući u vidu da poljoprivreda čini više od šest odsto BDP-a, dok više od 40 odsto populacije živi u ruralnim područjima. S druge strane, ekstremne padavine u kratkom periodu uzrokuju sve češće i intenzivnije poplave. Samo tokom 2014. godine poplave su prouzrokovale ogromne štete sa procenama oporavka u iznosu od 1,35 milijardi evra, a značajno su pogodile i druge sektore privrede poput proizvodnje električne energije.

Pad u proizvodnji električne energije povlači pak niz problema za sve sektore privrede.

Ugrožena je i dostupnost vode, od koje nam zavisi svakodnevni život, ali i najveći deo privrednih delatnosti.

Vodni resursi su pod višestrukim negativnim pritiscima, počev od ispuštanja komunalnih i industrijskih otpadnih voda bez prethodnog tretmana, do uticaja promena klime koje značajno smanjuju količinu i protok voda u našim rekama. Srbija ima oko 90 odsto tranzitnih voda, što znači da umnogome zavisimo od količina voda koje nam dolaze iz drugih zemalja. Podaci ukazuju da nam je na raspolaganju manje od 1,500 m3 dostupne količine vode po glavi stanovnika godišnje, dok je procenjeni minimum za održivi i dugoročni razvoj oko 2,500 m3. To govori da se osmotrene ali i projektovane promene klime moraju uzeti u obzir prilikom planiranja investicija u bilo kom sektoru privrede, uključujući i izgradnju prateće infrastrukture koja će pomoći u prilagođavanju i privrede i društva na izmenjene klimatske uslove. Na primer, to znači da razvijamo infrastrukturu koja nas može zaštititi od ekstremnih padavina, a sa druge strane može da pomogne u sakupljanju i čuvanju vode u periodima godine sa ekstremnom sušom.

Promenama klime je veoma pogođen i sektor energetike, usled faktora kao što su dostupnost vode za proizvodnju energije i za hlađenje po„MOĆ ODRŽIVOG POSLOVANJA“, POSLOVANJA“, MART 2024

strojenja za proizvodnju energije, te promena broja dana kada je potrebno grejanje i hlađenje, ali i štete i gubici na energetskim sistemima usled elementarnih nepogoda. Šta treba uraditi?

Sve navedeno ukazuje na potrebu da se metodološki sagledaju svi sektori privrede, posebno po pitanju razvoja i primene novih standarda u energetici, građevini i saobraćaju, koji će uzeti u obzir osmotrene i očekivane promene klime. Vlada Srbije je u decembru 2023. godine usvojila prvi Nacionalni

program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove sa akcionim planom. Ovaj dokument upravo predviđa definisanje niza sektorskih smernica za unapređenje standarda kako bi se ključne grane privrede učinile otpornijim na promene klime, a planiran je i niz konkretnih investicionih mera.

Uticaj promena klime na srpsku privredu i društvo mora da se sagleda i sa aspekta ublažavanja klimatskih promena. Međunarodna zajednica, pod okriljem Okvirne konvencije UN o promeni klime, utvrdila je Pariski sporazum o klimi koji poziva države, ali i sve

„Niskougljenična tranzicija“ i CoP28 Kada su u pitanju rezultati 28. globalne konferencije o klimi, koja je održana krajem 2023. godine u Dubaiju, značajan napredak je ostvaren u postizanju konsenzusa država o neophodnosti preduzimanja tranzicije u korišćenju fosilnih energenata. Ta tranzicija, globalno, trebalo bi da nas vodi u pravcu smanjenja emisija GHG za 43 odsto do 2030. godine i čak 60 odsto do 2035. godine, sa ciljem dostizanja karbonske neutralnosti do sredine veka.

To podrazumeva trostruko više OIE i duplo veće stope energetske efikasnosti do 2030. godine. Ono što je još važnije jeste namera razvijenih država da odvoje značajnija finansijska sredstva za podršku dekarbonizaciji privreda manje razvijenih i nerazvijenih zemalja i za prilagođavanje njihovih ekonomija izmenjenim klimatskim uslovima. Na primer, razvijene države su tokom CoP28 opredelile 700 miliona dolara za nadoknadu šteta i gubitaka u državama posebno pogođenim promenama klime.

Naglašen je značaj ozelenjavanja industrije, prelazak na cirkularne modele poslovanja, kao i veće učešće privatnog sektora i međunarodnih finansijskih institucija u podršci zelenoj tranziciji i dekarbonizaciji privrede. Zanimljivo je da je posebna pažnja usmerena na inovacije i nove tehnologije u cilju dostizanja ciljeva Pariskog sporazuma. Svakako, učesnici su se saglasili da, koliko god da je važna i hitna, zelena tranzicija mora da bude pravedna, tako da ne ugrozi radna mesta i smanji rizike od energetskog i bilo kog drugog vida siromaštva.

privredne subjekte i ostale društvene aktere, da ograniče i smanje emisije GHG kako bi se porast prosečne globalne temperature zadržao ispod 1,5°C do kraja veka (odnosno, značajno ispod 2°C). Taj cilj utvrđen je na osnovu naučnih činjenica i saznanja, a detalji su predstavljeni u najnovijem, Šestom izveštaju Međunarodnog panela o klimatskim promenama.

Politika klimatske neutralnosti zastupljena je i u strateškim i regulatornim instrumentima Evropske unije, posebno u Zelenom dogovoru, kao i u za nas značajnoj Zelenoj agendi za Zapadni Balkan. Kao sastavni deo mera za postizanje klimatske neutralnosti, Evropska unija je 2023. godine uvela Pograničnu taksu na ugljenik (Carbon Border Adjustment Mechanism – CBAM), koja će u probnom periodu do 2026. godine obuhvatiti šest ključnih privrednih sektora, a to su: cement, gvožđe i čelik, aluminijum, đubriva, električna energija i vodonik. Ova taksa podrazumeva obavezu i za kompanije iz Srbije koje žele da posluju u EU, koja je naše najveće izvozno tržište, da pripremaju izveštaje o emisijama GHG i da ulažu u smanjenje svog ugljeničnog otiska ukoliko žele da zadrže konkurentnost. Srbija je zasad uspostavila sistem izdavanja GHG dozvola za postrojenja i kompanije koji će u budućnosti potpadati pod sistem trgovine emisionim jedinicama GHG, a to je oko 130 javnih i privatnih preduzeća koji čine okosnicu naše privrede.

Kako smanjiti štetne emisije?

Srbija se Nacionalno utvrđenim doprinosom prema Pariskom sporazumu o klimi (NDC) obavezala na smanjenje emisija GHG do 2030. godine za 33,3 odsto u odnosu na 1990. godinu. U toku je i izrada Integrisanog energetskog i klimatskog plana Srbije pod okriljem obaveza prema Energetskoj zajednici, sa indicijom daljeg povećanja ove ambicije. Smanjenje emisija GHG moguće je najpre kroz povećanje energetske efikasnosti i udela obnovljivih izvora u proizvodnji energije. Tu je i niz drugih mera,

Povratak na sadržaj

13

KLIMATSKE PROMENE: DA LI ĆEMO STIĆI DO CILJA 2030? poput ozelenjavanja industrije, povećanja reciklaže i ponovne upotrebe otpada i uopšte prelaska na cirkularne ekonomske modele, zatim održivog saobraćaja, klimatski pametne poljoprivredne proizvodnje i boljeg upravljanja zemljištem, pošumljavanja, primene rešenja zasnovanih na prirodi. Podaci Eurostata pokazuju da je udeo obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji energije u Srbiji u 2021. godini iznosio 29 odsto, dok je energetska efikasnost i dalje veoma niska. Međutim, Srbija je kreirala značajan podsticajni regulatorni okvir za zelenu transformaciju privrede, počev od usvajanja Zakona o klimatskim promenama, Strategije niskougljeničnog razvoja, kao i seta energetskih zakona koji stvaraju uslove za razvoj tržišta obnovljivih izvora energije, pre svega za gradnju vetroparkova i solarnih elektrana, ali i uvođenje statusa kupca-proizvođača električne energije. Naravno, tu

spada i proces izdavanja integrisanih dozvola za kontrolu i sprečavanje zagađivanja životne sredine za najveće industrije i postrojenja – koji zahteva dodatnu podršku kako bi se privreda što pre uskladila sa evropskim zele-

Projektovane promene klime moraju se uzeti u obzir prilikom planiranja investicija u bilo kom sektoru privrede nim standardima. Dodatno, uspešno su sprovedene i prve aukcije u okviru Plana sistema podsticaja korišćenja obnovljivih izvora energije, kojim je predviđena ukupna dodela tržišnih premija za 1.300 MW proizvođačima

obnovljive energije i to su ujedno i najveće aukcijske sheme realizovane na Zapadnom Balkanu. Takođe, Srbija je uspešno emitovala prvu zelenu obveznicu vrednu milijardu evra na međunarodnom finansijskom tržištu. Uz finansijska sredstva EU, vlada Švajcarske, Švedske i Srbije, Program Ujedinjenih nacija za razvoj i Evropska investiciona banka pomažu Srbiji da sprovede Zelenu agendu. Ova inicijativa je do sada rezultirala više od 55 miliona evra vrednim investicijama u inovativne zelene i niskougljenične tehnologije i rešenja koja doprinose zelenoj transformaciji širom Srbije.

Za dalje ubrzanje zelene tranzicije potreban je razvoj održivih mehanizama za finansiranje zelene tranzicije Srbije, koji će neminovno biti baziran na udruživanju sredstava privrede, javnog sektora, ali i komercijalnih zajmova i inovativnih mehanizama finansiranja, poput šema korporativnih obveznica, garancijskih shema i crowdfunding-a.

„MOĆ ODRŽIVOG POSLOVANJA“, POSLOVANJA“, MART 2024

Budimo Supermeni održivog poslovanja

BE RISK PROTECTED.

IZVEŠTAJ „STANJE KLIMATSKE AKCIJE“

NAPORI DRŽAVA KAO BLEDA SENKA Od 42 posmatrana indikatora, važna da bi se globalno zagrevanje ograničilo na 1,5°C do 2030, samo jedan – udeo električnih vozila u prodaji putničkih automobila – na putu je da postigne cilj

G

lobalni napori da se zagrevanje ograniči na 1,5°C doživljavaju neuspeh u gotovo svim sektorima, te se cilj sve više čini nedostižnim, navodi se u Izveštaju „Klimatska akcija 2023“ nezavisnog naučnog projekta Climate Action Tracker koji od 2009. godine prati klimatske akcije vlada i meri ih u odnosu na globalno dogovoreni cilj Pariskog sporazuma.

16

Povratak na sadržaj

„Globalni napori da se zagrevanje ograniči na 1,5°C su bledi. Uprkos decenijama strašnih upozorenja i poziva na buđenje, svetski lideri uglavnom nisu uspeli da mobilišu klimatske akcije ni blizu potrebnog tempa i obima. Nema više vremena za lagano ’čeprkanje’, potrebne su nam promene u svakom pojedinačnom sektoru“, rekla je Sofi Boem, glavni autor Izveštaja.

Od 42 posmatrana indikatora, samo jedan – udeo električnih vozila u prodaji putničkih automobila – na putu je da postigne svoj cilj do 2030. Evo i rezultata za ostale indikatore. Šest indikatora kreće se u obećavajućem smeru, ali nedovoljnom brzinom. S druge strane, 24 indikatora su skrenula s puta – idu u pravom smeru, ali znatno ispod zahtevanog

„MOĆ ODRŽIVOG POSLOVANJA“, POSLOVANJA“, MART 2024

tempa. Šest ide u potpuno pogrešnom smeru, tako da je potreban zaokret, a za pet nema dovoljno podataka kako bi se ispratio napredak.

Postizanje brzih transformacija u svim sektorima da bi se ostvarili

Globalni napredak se ne odvija u svim sektorima onim tempom i u onom obimu koji su potrebni da bi se zagrevanje ograničilo na 1,5°C ciljevi zahtevaće ogromno ubrzanje klimatskih akcija ove decenije. Analiza otkriva da svet treba da: • poveća rast solarne energije i energije vetra

Udeo ove dve tehnologije u proizvodnji električne energije rastao je poslednjih godina u proseku 14 odsto na godišnjem nivou, ali treba da dostigne 24 odsto do 2030. godine.

• sedam puta brže isključuje ugalj iz proizvodnje električne energije To bi značilo godišnje „penzionisanje“ oko 240 termoelektrana prosečne veličine do 2030. godine.

Nastavak izgradnje postrojenja za proizvodnju električne energije na ugalj zapravo će povećati broj elektrana koje bi trebalo da budu zatvorene u narednim godinama.

• šest puta brže gradi infrastrukturu za brzi transport Ovaj cilj bi podrazumevao da se svake godine gradi sistem javnog prevoza koji je oko tri puta veći od mreže metroa, autobuskih linija i lakih pruga u Njujorku.

60 miliona eura rast premije za 4 godine

1,9 milijarda dinara rast premije vs. 2023.

6% učešća u premiji u neživotnom osiguranju vs. 0,3% pre 4 godine

34% rast premije vs. 19% rasta tržišta neživotnog osiguranja u 2023.

#1 u rešavanju AO odštetnih zahteva preko 160 nedelja

+16000 rešenih šteta vs. 2022.

4,8 milijardi tehničkih rezervi vs. 0,2 pre samo 4 godine

Preko 550 zaposlenih vs. 39 pre 4 godine

• četiri puta brže smanjuje krčenje šuma tokom ove decenije Krčenje šuma se, na primer, povećalo sa 5,4 miliona hektara u 2021. na 5,8 miliona hektara u 2022. godini. Planeta je svake minute gubila

Svet treba sedam puta brže da isključuje ugalj iz proizvodnje električne energije šume u veličini 15 fudbalskih terena.

• osam puta brže prelazi na održiviju i zdraviju ishranu Potrebno je smanjiti potrošnju mesa krava, koza, ovaca po glavi stanovnika na otprilike dve porcije nedeljno ili manje u regionima sa velikom potrošnjom (Amerika, Evropa i Okeanija).

Lara Vučetić

SRBIJA I CILJEVI ODRŽIVOG RAZVOJA

JESMO LI ANTILOPA, ILI KORNJAČA? U kojem je od 17 postavljenih Ciljeva održivog razvoja Srbija ostvarila napredak, a gde blago zaostaje prema nalazima izveštaja Republičkog zavoda za statistiku?

U

jedinjene nacije i njeni partneri u Srbiji zajednički rade na dostizanju Ciljeva održivog razvoja: čak 20 agencija, fondova i programa rade na primeni Okvira saradnje UN za održivi razvoj 2021-2025 kako bi podržali napredak zemlje u unapređenju nacionalnih razvojnih prioriteta, koje treba uskladiti sa Agendom 2030 i reformskim procesima Evropske unije.

Koliko se u tome uspeva, i u kojem od 17 postavljenih ciljeva je Srbija najviše postigla? Prema poslednjem izveštaju Državne revizorske institucije Srbije najveći napredak u pogledu stepena pokrivenosti ostvaren je u okviru sledećih Ciljeva održivog razvoja: kvalitetno obrazovanje (COR 4), rodna ravnopravnost (COR 5), dostupna i obnovljiva energija (COR 7), dostojanstven rad i ekonomski rast (COR 8), i održivi gradovi i zajednice (COR 11) gde je prepoznat i značaj obrazovanja, ljudskih prava, energetike i održivog korišćenja resursa. „Jačanje planskog okvira je potrebno pre svega u oblasti smanjivanja gladi (COR 2), zaštite zdravlja (COR 3), razvoja održive i dostupne infrastrukture (COR 9), smanjenja nejednakosti (COR 10), odgovorne potrošnje i proizvodnje (COR 12) i klimatskih promena (COR 13). Tim povodom, u narednom periodu bi napretku u ovim oblastima značajno doprineli sledeći planski dokumenti: strategija za smanjenje siromaštva, strategija socijalne zaštite, strategija bezbednosti saobraćaja na pute-

18

vima, strategija razvoja saobraćaja, strategija razvoja kulture, prostorni plan i program zaštite vazduha”, ukazuju državni revizori.

Udeo obnovljive energije u ukupnoj potrošnji je povećan Opsežan pregled pojedinačno po ciljevima (17) i potciljevima (169) radi Republički zavod za statistiku, kao jedina institucija u Srbiji koja prati napredak Srbije u ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja. Trenutno se prati 128 indikatora, a za preostalih 120 se još istražuju izvori. Poslednji Izveštaj o napretku u ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja do 2030. godine u Srbiji ova institucija je objavila u aprilu prošle godine, na osnovu podataka dostupnih u oktobru 2022. godine. Šta pokazuje izveštaj Republičkog zavoda za statistiku Cilj 1 predviđa okončanje siromaštva u svim oblicima. Prema ključnim nalazima, Srbija je i dugoročno (20132021) i kratkoročno (2017-2021) ostvarila značajan napredak u smanjenju rizika od siromaštva, i to kod svih starosnih grupa osim kod starijih od 65 godina. Delimično udaljavanje se primećuje u smanjenju korisnika socijalne zaštite, a kad je reč o otpornosti stanovništva na ekstremne klimatske događaje, beleži se smanjenje broja žrtava ali i povećanje ekonom-

skih gubitaka usled katastrofa.

U praćenju Cilja 2 – okončanje gladi i obezbeđivanje bezbednosti hrane, poboljšane ishrane i održive poljoprivrede, udaljavanje je uočeno u pogledu državnih izdvajanja za poljoprivredu, i nesigurnosti hrane, a napredak je ostvaren u pogledu uhranjenosti dece.

Kod Cilja 3 koji predviđa obezbeđivanje zdravog života i promovisanje blagostanja za celokupno stanovništvo, ustanovljeno je smanjenje smrtnosti kod majki na porođaju i kod dece do pet godina. Od cilja se udaljavamo u pogledu gustine i distribucije zdravstvenih radnika (lekara, medinskih sestara, babica, zubara, farmaceuta…).

Prema podacima o Cilju 4 – unapređenje obrazovanja stanovništva – stopa završavanja prvog i drugog ciklusa osnovne škole je dosta visoka, nešto je niža za srednju školu ali nije dovoljna za decu iz romskih naselja.

Udaljavanje od cilja beleži se u pogledu podizanja jezičke i numeričke pismenosti dece u oblasti čitanja, nauka i matematike.

Cilj 5 posvećen je unapređivanju rodne ravnopravnosti i osnaživanju žena i devojčica: u velikoj meri je uspostavljen pravni okvir za okončanje svih oblika diskriminacije, ali se žene i dalje suočavaju sa raznim oblicima partnerskog i nepartnerskog nasilja. Napredak je vidljiv u pogledu većeg učešća žena u odlučivanju i većeg učešća žena na rukovodećim položajima. „MOĆ ODRŽIVOG POSLOVANJA“, POSLOVANJA“, MART 2024

Kad je reč o dostupnosti i održivom upravljanju vodom (Cilj 6), povećan je udeo gradskog stanovništva koje koristi pijaću vodu iz sistema kojim se bezbedno upravlja, ali se u ostalim naseljima ne registruje povećanje. Visoka postignuća zabeležena su kod podrške lokalnim zajednicama u upravljanju vodosnabdevanjem i sanitacijom.

U vezi sa Ciljem 7 – pristup pouzdanoj i održivoj energiji, povećan je udeo stanovništva koji ima pristup

ni napredak ostvaren je u povećanju udela stanovništva obuhvaćenog mobilnom mrežom 4G. Smanjenje nejednakosti unutar i između država tema je Cilja 10: Srbija je ostvarila značajan napredak u pogledu stope rasta raspoloživog prihoda po glavi stanovnika, kako za ukupno stanovništvo tako i za 40 odsto stanovnika sa najnižim prihodom. Takođe, povećan je udeo prihoda radne snage u BDP-u što znači da je ostva-

Iako se Cilj 14 odnosi uglavnom na održivo korišćenje okeana i mora, ono u čemu Srbija može da ga prati jeste stanje i zaštita malih ribnjaka, gde je ocenjena vrlo visokom ocenom.

Na temu zaštite kopnenih ekosistema kojima se bavi Cilj 15, umeren napredak u Srbiji ostvaren je u pogledu povećanja površine pod šumama, i očuvanja slatkovodnih područja unutar zaštićenih teritorija.

Cilj 16 promoviše miroljubivo i in-

električnoj energiji, povećan je udeo obnovljive energije u ukupnoj finalnoj potrošnji, a negativan trend je zabeležen u sektoru saobraćaja.

Po pitanju zaposlenosti i dostojanstvenog rada (Cilj 8), smanjena je stopa nezaposlenosti mladog i ukupnog stanovništva, a smanjen je i udeo mladih koji nisu ni u obrazovanju ni na tržištu rada. Ipak, svako deseto dete je izloženo zloupotrebi dečjeg rada, i to više dečaci nego devojčice, i više deca iz siromašnijih domaćinstava.

Cilj 9 predviđa izgradnju otporne infrastrukture i promovisanje inkluzivne i održive industrijalizacije podsticane inovacijama. Napredak je ostvaren kod teretnog a udaljavanje kod putničkog saobraćaja; značajan napredak se beleži u udelu zaposlenosti u industriji, a značajan dugoroč-

ren napredak u oblasti zarada.

Kad je reč o Cilju 11 – održivi gradovi, napredak je primetan u padu broja žrtava katastrofa kako u kratkoročnom, tako i u dugoročnom periodu.

Cilj 12 predviđa uspostavljanje održivih obrazaca potrošnje i proizvodnje, i u okviru njega značajan napredak je ostvaren u oblasti stvorenog opasnog otpada. Rezultati pokazuju i blagi porast stope recikliranja komunalnog otpada u odnosu na ukupno proizvedene količine.

Cilj 13 nalaže da se preduzme hitna akcija u borbi protiv klimatskih promena: iako je broj žrtava katastrofa smanjen, ipak je broj lokalnih samouprava koje primenjuju politike povećanja otpornosti na katastrofe i dalje izuzetno mali – svega 8 od 175 jedinice lokalne samouprave.

kluzivno društvo, sa pristupom pravdi za sve i sa delotvornim institucijama. Prema pokazatelju broja žrtava namernih ubistava, pokazalo se da ih je manje što se može smatrati napretkom, ali i da ih je manje među muškarcima a više među ženama. Takođe, blago je povećan udeo dece koja su iskusila fizičko kažnjavanje, kao i ukupan broj žrtava trgovine ljudima.

Cilj 17 predviđa jačanje partnerstava za održivi razvoj, gde je napredak ostvaren u domenu jačanja kapaciteta za prikupljanje poreza i ostalih prihoda.

Ovde se ističe unapređenje regionalne i međunarodne saradnje u oblasti nauke, tehnologije i inovacija, pre svega zbog dostupnosti širokopojasnog brzog interneta, kaže se u Izveštaju Republičkog zavoda za statistiku.

Lela Saković

Povratak na sadržaj

19

IZVEŠTAJ DRŽAVNIH REVIZORA

DOBRO ZAKORAČILI, ALI SPORO KORAČAMO Da li je u Srbiji uspostavljena dobra koordinacija javnih politika u pogledu Ciljeva održivog razvoja, da li se put ka njihovom ostvarivanju prati na adekvatan način i šta je (ili nije) koje ministarstvo uradilo

N

a pola puta do isteka roka za sprovođenje Agende 2030, imajući u vidu probleme sa kojima se države suočavaju, ocena i praćenje napretka i spremnosti vlada da sprovedu ciljeve održivog razvoja sve je značajnija, ocenili su državni revizori u sveobuhvatnom izveštaju objavljenom početkom godine. Državna revizorska institucija podsetila je da je, u okviru 78. zasedanja Generalne skupštine UN koje je održano u Njujorku septembra 2023. godine, održan i dvodnevni samit o Ciljevima održivog razvoja. Članice UN, među kojima i Republika Srbija, usvojile su političku Deklaraciju za ubrzanje akcije za delovanje na Agendi 2030 i njenim ciljevima održivog razvoja ka miru, prosperitetu i napretku za sve. „Srbija je pokazala spremnost da u svoj nacionalni kontekst ugradi Ciljeve održivog razvoja, ali je neophodno definisati dugoročne nacionalne razvojne prioritete i uspostaviti kontinuiranu koordinaciju svih nadležnih organa i zainteresovanih strana, ukazali su državni revizori u svom Izveštaju o reviziji svrsishodnosti poslovanja “Ciljevi održivog razvoja: Spremnost Republike Srbije za implementaciju Agende 2030”.

Usvajanjem Rezolucije Ujedinjenih nacija o Agendi za održivi razvoj do 2030. godine, Srbija se obavezala da će kao članica UN, nizom mera i aktiv-

20

nosti, doprinositi postizanju Ciljeva održivog razvoja i biti trajno opredeljena za poboljšanje uslova života stanovništva u ekonomskoj, socijalnoj i sferi zaštite životne sredine.

Od 2015. godine, Srbija je, navode državni revizori - ostvarila napredak u radu na implementaciji Agende 2030.

Koordinacija javnih politika u pogledu Ciljeva održivog razvoja nije efektivno uspostavljena „Međutim, na pola puta u okviru predviđenog perioda za sprovođenje Agende 2030, neki od ključnih procesa još nisu završeni. S obzirom na to da su implementacija i sprovođenje Agende 2030 dugotrajan proces, neophodno je konstantno praćenje i unapređenje”, ukazano je u izveštaju.

Neophodno usvajanje Plana razvoja Srbije…

Nada Tošić, ovlašćeni državni revizor i vođa tima koji je sproveo reviziju, prilikom predstavljanja izveštaja je istakla da je za efektivnu implementaciju Agende 2030 neophodno da nadležni organi završe ključni proces donošenja Plana razvoja Re-

publike Srbije, tako da se u njemu, kao krovnom dokumentu razvojnog planiranja, dokumentima javnih politika i nacionalnom budzetu, dosledno oslikava veza sa Ciljevima održivog razvoja u svim aspektima Agende 2030.

Revizori su pojasnili da koordinacija javnih politika u pogledu Ciljeva održivog razvoja nije efektivno uspostavljena, i upozorili da je u Srbiji uspostavljena budžetska infrastruktura koja daje mogućnost za uspostavljanje prakse obeležavanja rashoda i izdataka koji su u vezi sa Ciljevima održivog razvoja ali da sredstva za njihovu realizaciju - nisu u potpunosti prezentovana na transparentan način.

Revizori su istakli da institucionalnom okviru za sprovođenje Agende 2030 nedostaje jasna dodela odgovornosti za koordinaciju celokupnog procesa nacionalnog ostvarivanja Agende 2030 i dostizanja njenih ciljeva . „Srbija je ostvarila saradnju sa velikim brojem partnera kako bi se mobilisali raspoloživi resursi za izgradnju kapaciteta, a samim tim i za realizaciju ciljeva održivog razvoja, ali je potrebno efektivnije upravljati podacima o međunarodnoj razvojnoj pomoći”, upozorili su revizori. ... i Nacionalne mape puta Za efektivno praćenje implementacije Agende 2030 neophodna je i „MOĆ ODRŽIVOG POSLOVANJA“, POSLOVANJA“, MART 2024

izrada Nacionalne mape puta za statistiku, koja predstavlja strategiju za merenje napretka u ostvarenju COR, ukazali su revizori. „U nedostatku nacionalnih pokazatelja, praćenje napretka u implementaciji Agende 2030 nije u potpunosti zasnovano na specifičnim razvojnim potrebama Srbije. Redovni i inkluzivni dobrovoljni nacionalni izveštaji neophodni su radi procene i prezentacije nacionalnog napretka u implementaciji Agende 2030”, ukazali su revizori. Šta je urađeno do sada Analiza prikupljenih podataka preko upitnika koji su poslati na adrese 25 ministarstava, pokazala je sledeće rezultate koje je DRI uvrstila u izveštaj o reviziji: - Po jednu ključnu ili više strategija i programa, koji su u direktnoj ili posrednoj vezi sa COR, navela su 22 ministarstva; - Ministarstvo sporta je u fazi izrade Strategije razvoja sporta za period 2023– 2033. godine koja će obuhvatiti COR iz njegovog delokruga. Ministarstvo kulture je navelo da je u procesu izrade Strategije kulturnog razvoja Republike Srbije, ali i pored toga kontinuirano sprovodi programe i projekte koji su od značaja za sprovođenje COR iz svog delokruga. Ministarstvo za brigu o selu je navelo da nema sektorske strategije s obzirom na to da je osnovano krajem 2020. godine.

- Sva ministarstva su istakla povezanost svojih strateških priorite-

ta sa COR, što dokazuje da je koncept „održivog razvoja“ moguće integrisati kroz sve oblasti rada ministarstava.

Međutim, to ne mora i nužno da znači da svaka od navedenih sektorskih strategija ima integrisane principe Agende 2030 ili konkretan COR sa pokazateljima za praćenje njegovog sprovođenja.

- Neke od navedenih strategija su donete pre usvajanja Agende 2030: Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014–2024. godine (Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede); Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine (Ministarstvo pravde); Strategija o sprečavanju zloupotrebe droga za period 2014–2021. godine (Ministarstvo zdravlja); Nacionalni program upravljanja rizikom od elementarnih nepogoda (2014).

- Pojedinim strategijama je istekao rok: Strategija za podršku razvoja malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti, za period od 2015. do 2020. godine (Ministarstvo privrede); Strategija unapređenja sistema infrastrukture kvaliteta u RS za period 2015–2020. godine (Ministarstvo privrede); Nacionalna strategija reforme pravosuđa za period 2013– 2018. godine (Ministarstvo pravde); Strategija za prevenciju i zaštitu dece od nasilja za period od 2020. do 2023. godine (Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju).

Šta ko tek mora da uradi Preporuke Državne revizorske institucije Ministarstvu spoljnih poslova su sledeće: da inicira formiranje nove Međuresorne radne grupe za sprovođenje Agende 2030 ili drugog radnog tela kojim bi se podržala međusektorska saradnja i koordinacija. Zatim, da preduzme mere u cilju redovnog nacionalnog dobrovoljnog izveštavanja UN o sprovođenju Agende 2030 za održivi razvoj.

Ministarstvu za evropske integracije preporučeno je da, u okviru svojih nadležnosti u upravljačkom telu preduzme mere na pripremi, izradi i odobravanju Nacrta plana razvoja RS, kao i da u potpunosti stavi u funkciju sistem za koordinaciju razvojne pomoći u RS. Republičkom sekretarijatu za javne politike preporučeno je da u saradnji sa drugim nadležnim organima državne uprave i službama Vlade preduzme mere na pripremi Nacrta plana razvoja RS; da inicira preciznije definisanje nadležnosti po pitanju koordinacije javnih politika u pogledu Ciljeva održivog razvoja, kao i da inicira uspostavljanje prakse obeležavanja rashoda i izdataka, koji su povezani sa Ciljevima održivog razvoja.

Republičkom zavodu za statistiku DRI je izrekla preporuku da izradi Nacionalnu mapu puta za statistiku za Ciljeve održivog razvoja; kao i da u saradnji sa ostalim nadležnim organima preduzme aktivnosti na uspostavljanju nacionalnog seta indikatora za praćenje Ciljeva održivog razvoja.

Daniela Ilić

Povratak na sadržaj

21

DOPRINOS LOKALNIH SAMOUPRAVA

GRADOVI MENJAJU NAVIKE LJUDI Gradovi u Evropi uveliko primenjuju strategije kojima utiču na promene u navikama stanovnika kad je u pitanju način kretanja kroz grad: krajnji cilj je smanjenje upotrebe privatnih automobila, pišu za „Moć održivog poslovanja“ stručnjaci Stalne konferencije gradova i opština

U

loga lokalne samouprave u primeni ESG principa od izuzetne je važnosti za održivi razvoj i kreiranje prosperitetnih lokalnih zajednica u okviru kojih je uspostavljena ravnoteža ekonomskih, ekoloških i društvenih ciljeva. Integracija ESG principa u lokalnu politiku i praksu postaje sve važnija kako se suočavamo sa složenijim izazovima poput klimatskih promena, socijalne nepravde i ekonomske nejednakosti.

Procena je da 64 odsto stanovnika Srbije živi u urbanim područjima, u gradovima se beleži konstantan porast broja stanovnika, kao i trend ubrzane urbanizacije, a to će se prema očekivanjima nastaviti i intenzivirati do sredine veka. Gradovi imaju poseban značaj u pogledu privrednog razvoja jer se 74 odsto radnih mesta nalazi upravo u njima. Oni su generatori razvoja, ali se istovremeno suočavaju sa izazovima koje dele sa svim urbanim centrima globalno. Cena razvoja nosi sa sobom niz negativnih posledica koje se prvenstveno vezuju za emitovanje gasova sa efektom staklene bašte, zagađenje vazduha, nedostatak kvalitetne vode za piće i generalno nastojanje da se stanovništvu pruže adekvatne komunalne i socijalne usluge.

Proizlazeći iz njihove nadležnosti, lokalne samouprave imaju važnu ulogu u promovisanju i sprovođenju ESG principa iz nekoliko perspektiva koje mogu ublažiti ili preduprediti nega-

22

tivne efekte koje očekuju našu zemlju u narednim decenijama.

Lokalne politike Lokalne samouprave mogu usvojiti regulative i politike koje podstiču kompanije i organizacije da se pridržavaju ESG standarda. Ovo može uključivati propise o zaštiti životne sredine, podršku socijalno odgovornim praksama zapošljavanja, kao i promociju transparentnog i odgovornog upravljanja.

Gradovi imaju poseban značaj u pogledu privrednog razvoja jer se 74 odsto radnih mesta nalazi upravo u njima Imajući u vidu da je Srbija usvojila Zakon o klimatskim promenama, kao i Strategiju niskougljeničnog razvoja Republike Srbije za period od 2023. do 2030. godine, a da je u toku izrada Nacionalnog plana adaptacije na izmenjene klimatske uslove, naši gradovi će imati okvir na osnovu kojeg će kasnije usvajati lokalne dokumente u vezi sa mitigacijom i adaptacijom na klimatske promene.

Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) razvila je 2018. i 2019. godine uz podršku UNDP-a Metodologiju

za izradu lokalnih planova adaptacije na izmenjene klimatske uslove i pomogla u izradi planova adaptacije na izmenjene klimatske uslove u opštini Bečej i tri rečna sliva: Kolubare, Zapadne Morave i sliva gornjeg Dunava.

Gradovi Beograd, Kraljevo i Smederevo takođe su usvojili Plan adaptacije na klimatske promene.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, 24 odsto od svih globalnih smrti povezano je sa stanjem životne sredine, što je otprilike 13,7 miliona smrtnih slučajeva godišnje. Zdravije okruženje moglo bi da spreči skoro jednu četvrtinu globalnog tereta bolesti. Gradovi u Evropi već uveliko primenjuju strategije kojima utiču na promene u navikama stanovnika kad je u pitanju način kretanja kroz grad. Krajnji cilj je smanjenje upotrebe privatnih automobila, pa se unapređuje javni prevoz putnika, stvaraju se uslovi za upotrebu bicikala kroz izgradnju adekvatne infrastrukture, a najuže centralne zone se pretvaraju u tzv. zone niskih emisija, u kojima se zabranjuje korišćenje vozila koja koriste fosilna goriva. Ovakve strategije počinju da se razrađuju i u gradovima u Srbiji, pa već imamo primere gradova u kojima biciklistički saobraćaj postaje značajan vid kretanja – u Novom Sadu, na primer, procenjuje se da na biciklistički saobraćaj odlazi čitavih 10 odsto od svih ukupnih kretanja u gradu.

Neophodan uslov za ovakav rezultat „MOĆ ODRŽIVOG POSLOVANJA“, POSLOVANJA“, MART 2024

bila je izgradnja mreže od preko 100 km biciklističkih staza.

Dobar primer je i grad Pirot, koji će zahvaljujući SKGO biti prva lokalna samouprava u Srbiji koja ima izrađenu Strategiju za uspostavljanje pametnog grada. Koncept pametnog grada (engl. Smart City) odnosi se na pametna rešenja u raznim oblastima upravljanja gradom: pomenimo životnu sredinu, saobraćaj, privredu, obrazovanje, turizam. Primenom ovih rešenja obezbeđuje se optimizacija korišćenja resursa pri upravljanju gradom, održiva zaštita životne sredine, unapređuje se dostupnost i kvalitet usluga za građane, što doprinosi napretku čitave zajednice. Proces izrade strateškog dokumenta za uspostavljanje pametnog grada podrazumeva uključivanje većeg broja aktera iz lokalne zajednice koji svojim delovanjem mogu da doprinesu kreiranju i ostvarenju ciljeva pametnog grada.

U oblasti socijalne zaštite, iskustva pružanja usluga u lokalnim zajednicama ukazala su na potrebu za integrisanim pružanjem podrške, naročito u pogledu saradnje sa zdravstvenim sektorom, što predstavlja globalno aktuelan pristup. SKGO je posvetila posebnu pažnju ovoj temi kroz aktivnosti u oblasti planiranja javnog zdravlja i pružanja podrške socijalnoj inkluziji marginalizovanih grupa.

Održive investicije i izazovi u oblasti javnog zdravlja Stvaranje povoljnog poslovnog okruženja za kompanije koje se pridržavaju ESG principa može se postići davanjem olakšica za investicije u obnovljive izvore energije, podsticaja za energetsku efikasnost, kao i podrškom projektima koji unapređuju društvenu inkluziju i smanjuju nejednakost.

Specifičnosti lokalnih samouprava (urbana/ruralna, industrija/poljoprivreda itd.) određuju i pravovremene javnozdravstvene intervencije u oblasti radne okoline i zdravlja stanovništva. Lokalna samouprava treba da usmerava privrednu aktivnost u skladu sa razvojnim prioritetima, odno-

sno da bude informisana o privrednoj infrastrukturi (broj zaposlenih, struktura radnih mesta) na svojoj teritoriji, o rizicima i potencijalima, te je partnerstvo sa inspekcijskim službama i službama za bezbednost i zdravlje na radu i s medicinom rada neophodna.

Izradom studije procene rizika javnog zdravlja lokalne samouprave lakše mogu identifikovati ranjive grupe, organizovati kampanje promocije zdravih stilova života, planirati projekte unapređenja komunalne infrastrukture i generalno lakše definisati dostupne indikatore životne sredine i raditi na njihovom unapređenju.

Partnerstvom, saradnjom i edukacijom do snažne zajednice Pokretanje dijaloga lokalne samouprave sa privatnim sektorom, civilnim društvom i akademskom zajednicom od izuzetne je važnosti u cilju uspostavljanja partnerstava i zajedničkog promovisanja i sprovođenja ESG principa. Ovakvi multisektorski poduhvati mogu doneti inovativna rešenja za prevazilaženje izazova sa kojima se suočavaju lokalne sredine u oblasti životne sredine, smanjivanja siromaštva i nezaposlenosti, kao i unapređe-

nja kvaliteta usluga socijalne zaštite.

Unapređenje saradnje sa civilnim sektorom može rezultirati organizovanjem edukativnih događaja, promocijom ekoloških i društveno odgovornih praksi u školama i javnim institucijama, kao i podrškom lokalnim inicijativama koje promovišu održivost. Lokalne samouprave imaju ulogu u edukaciji i osnaživanju svojih građana da prepoznaju važnost ESG principa i uključe ih u svoje svakodnevne odluke i aktivnosti.

Sve navedeno doprinosi stabilnom razvoju gradova i opština, njihovom efikasnom prilagođavanju izazovima koji nas čekaju u budućnosti, ali i redefinisanju ustaljenih načina rada lokalnih službenika, koji od činovnika treba da postanu nosioci promena, moderatori, ali i fasilitatori najboljih ideja u interesu lokalne zajednice.

Koautorke: Jasmina Tanasić, programska direktorka za društveni razvoj Klara Danilović, šefica Odeljenja za urbanizam, prostorno planiranje i stanovanje Jana Pavlović, šefica Odeljenja za životnu sredinu, komunalne usluge, energetsku efikasnost i vanredne situacije

Povratak na sadržaj

23

ŠTA JE ESG

PLANETA NEĆE DA NAS ČEKA O ESG principima održivog poslovanja već nekoliko godina unazad priča se „na sva zvona“, i gotovo da nema ozbiljnije kompanije koja se neće pohvaliti svojim dostignućima u toj oblasti. Ipak, da li svi znaju o čemu se tu tačno radi?!

B

aš kao što je nekad društvena odgovornost bila „čarobna mantra“ za isticanje sopstvene humanosti, i odličan put da kompanije stave do znanja da prate trendove, tako je i danas ESG kao unapređeni CSR (korporativna društvena odgovornost) prilično dobra skraćenica pomoću koje se, makar deklarativno, u društvu prikazujemo kao uključeni u aktuelne društvene tokove.

To je posebno značajno jer nove generacije zaista brinu o tome da li će robu ili usluge kupiti od kompanije koja brine o svom uticaju na životnu sredinu i na društvo, a od njih zavisi značajan procenat prodaje. U takve kompanije i investitori su spremniji da ulažu, ali za njih nije dovoljno samo se deklarisati.

zaposlenima, dobavljačima, kupcima i, generalno, sa životnom zajednicom u kojoj posluje. Kriterijum načina upravljanja (G) jedne kompanije bavi se time kako ona upravlja svojim procesima, na koji način nagrađuje menadžere, kako sprovodi interne revizije i kontrole i koja su prava akcionara.

ESG se koristi kao okvir za procenu kako neka kompanija upravlja rizicima i prilikama koje promenljivi tržišni i ne-tržišni uslovi kreiraju. Promenljivost se ogleda kroz promene u ekološkim, društvenim i ekonomskim sistemima, koji utiču na celokupan ambijent u kome kompanije posluju.

Zvuči jednostavno? Ili možda ipak nedostižno? Sve zavisi od toga koliko smo zaista posvećeni.

Jer, koliko god se trudili da razumemo, da uspostavimo procedure, da prebrojimo (ili dobro upakujemo) rezultate svog „ESG otiska“ kako bismo se prikazali u što boljem svetlu, najvažnije je da imamo u vidu da planeta neće da nas čeka!

Šta ova skraćenica tačno znači?

Jedno od najjasnijih objašnjenja pronašli smo na „green blogu“ ECOnomia:

Skraćenica ESG potiče od reči Environmental (životna sredina), Social (društvena zajednica) i Governance (upravljanje). Ekološki kriterijumi (E) treba da pokažu koliko se neka kompanija vodi ekološkim principima u svom poslovanju, odnosno koliko kroz svoje aktivnosti štite životnu okolinu. Kriterijum društvene zajednice (S) pokazuje koliko kompanija upravlja odnosima sa

EKOLOŠKI FAKTORI

DRUŠTVENI FAKTORI

UPRAVLJANJE

- Klimatske promene i emisije ugljen-dioksida, - Zagađenje vode i vazduha, - Biodiverzitet - Deforestacija, - Energetska efikasnost, - Upravljanje otpadom, - Raspoloživost vodnih resursa.

- Zadovoljstvo klijenata/kupaca, - Zaštita podataka i privatnosti, - Raznovrsnost, - Angažovanost zaposlenih, - Odnosi za zajednicom, - Poštovanje ljudskih prava, - Poštovanje radnih prava.

- Struktura borda direktora, - Struktura komiteta za reviziju, - Mito i korupcija, - Plate menadžera, - Lobiranje, - Doprinosi politici, - Šeme za uzbunjivače.

24

„MOĆ ODRŽIVOG POSLOVANJA“, POSLOVANJA“, MART 2024

TIJANA KOPRIVICA, direktorka održivog poslovanja Delta holdinga

POZITIVAN UTICAJ I NA PRIRODU, I NA DRUŠTVO Od 2021. godine do danas najviše smo napredovali u korišćenju obnovljivih izvora energije, a od 2018. godine veliki doprinos dajemo i razvoju sela i osnaživanju individualnih poljoprivrednih proizvođača

D

ok svetska dešavanja usporavaju dostizanje Ciljeva održivog razvoja, kompanije u ESG strategijama prepoznaju mogućnost da ostvare konkurentsku prednost. To, ipak, nije glavni razlog sprovođenja ovih principa, a dokaz je i kompanija Delta Holding, u kojoj je strategija održivog razvoja deo poslovne strategije svih biznisa. „Definisanim ekološkim, socijalnim i planovima za unapređenje korporativnog upravljanja (ESG) kompanija postiže pozitivan uticaj na prirodu i društvo, kao i na unapređenje privrednog ambijenta, dok istovremeno obezbeđuje svoj održivi razvoj“, kaže Tijana Koprivica, direktorka održivog poslovanja Delta holdinga, i dodaje: „Kreirali smo strategiju za smanjenje potrošnje energije iz konvencionalnih izvora i emisije štetnih gasova za 50 odsto do 2030. godine. Imamo planove za smanjenje količina generisanog i plasiranog otpada i plasirane ambalaže, i potpuno iskorišćenje otpada kao sirovine za dobijanje novih proizvoda.

Posvećeni smo i stvaranju podsticajne i inkluzivne kulture koja doprinosi da se svaki zaposleni odeća poštovano i cenjeno i može da ispolji pun potencijal. Negujemo etiku u biznisu, rodnu ravnopravnost, zapošljavamo osobe sa invaliditetom, a od 2023. godine fokus je i na zapošljavanju neurodivergentnih osoba koje prepoznajemo kao izuzetne talente. Nastavljamo i sa ulaganjem u zajednicu kroz projekte „Naše selo“ i „Digitalno selo“.

U kojim oblastima ste najviše napredovali kada je reč o održivom poslovanju?

poljoprivrednu proizvodnju učinimo lakšom, unosnijom i održivijom. Želimo da zaustavimo trend odumiranja srpskih sela i da selo učinimo privlačnim mladim ljudima. Projekat „Digitalno selo“ realizujemo u saradnji sa partnerima institutom Bio Sens i Mokrin House, a podržan je i od Evropske komisije u okviru Foster programa za unapređenje proizvodnje i kvaliteta hrane.

Od 2021. godine do danas najviše smo napredovali u korišćenju obnovljivih izvora energije. Trenutno koristimo solarnu energiju na 15 lokacija.

Ugovorena je izgradnja solarnih elektrana na još šest lokacija, a razmatraju se projekti širenja postojećih kapaciteta i izgradnja novih elektrana. Osim solarne energije, koristimo i biomasu za procese proizvodnje u fabrikama „Seme Sombor“ i „Dunavka“, kao i na farmi „Napredak“. U pitanju je biomasa koja je otpad iz proizvodnje, pa smo na ovaj način i doprineli cirkularnosti naših procesa rada.

Veliki doprinos dali smo razvoju sela i osnaživanju individualnih poljoprivrednih proizvođača u Srbiji kroz projekte „Naše selo“ i „Digitalno selo“. Ove projekte realizujemo u pet sela u Srbiji, Mala Jasikova i Dubočane, Bačko Novo selo, Ključ i Mokrin.

Naš cilj je da prenošenjem znanja o modernoj poljoprivredi i podrškom u investiranju malim proizvođačima

Na koje segmente održivosti ćete staviti akcenat u 2024. godini i šta vidite kao najveće izazove za kompanije u dostizanju sopstvenih ciljeva?

Kada je zaštita životne sredine u pitanju u 2024. nastavićemo sa realizacijom strateških planova za smanjenje korišćenja energije iz konvencionalnih izvora, pre svega izgradnjom solarnih elektrana... Nastavljamo i sa zelenom gradnjom kroz projekte našeg Delta Real Estate-a.

U fokusu će biti i društveni aspekti održivosti, pre svega razvoj kulture jednakosti i pravičnosti, a nastavljamo i sa doprinosom zajednici kroz tradicionalne projekte Naše selo, Digitalno selo i Treći roditelj.

U realizaciji ESG planova kao izazov kompanije obično vide početne investicije, koje zaista nisu male, posebno kada govorimo o ulaganju u obnovljive izvore energije. Ipak, ove investicije doprinose smanjenju rizika poslovanja, obezbeđuju izvore finasiranja, zadržavaju kvalitetne kadrove i poslovne partnere, lojalne kupce, a u veoma kratkom roku doprinose i smanjenju troškova poslovanja.

Povratak na sadržaj

25

JELENA PAROJČIĆ, izvršni direktor za ljudske resurse, Galenika

ODRŽIVO POSLOVANJE – OBAVEZAN DEO KULTURE KOMPANIJE Održivo poslovanje farmaceutskih kompanija osigurava globalni pristup vitalnim lekovima i istovremeno štiti zdravlje planete

„F

armaceutska industrija može da pruži značajan doprinos zaštiti životne sredine prihvatanjem održivih strategija kao što su zelena hemija, smanjenje otpada, energetska efikasnost, odgovorni dobavljači, ekološki prihvatljivo pakovanje i proširena odgovornost proizvođača, istovremeno osiguravajući globalni pristup vitalnim i kvalitetnim lekovima“, kaže Jelena Parojčić, izvršni direktor za ljudske resurse u kompaniji Galenika, odgovarajući na pitanje kakva je uloga farmaceutske industrije u sprovođenju ESG strategija i u kojim segmentima upravo ona može najviše da doprinese.

Osim toga, sa takozvanom zelenom hemijom, farmaceutske kompanije mogu, prema njenim rečima, dati prioritet ekološkim metodama sinteze, iskoristiti obnovljive resurse i značajno smanjiti proizvodnju štetnih nusproizvoda. „Integracijom ovih principa farmaceutske kompanije imaju priliku da ispišu nova pravila proizvodnje lekova. Zelena hemija takođe otvara mogućnost nove ere farmaceutskih proizvoda koji su bezbedniji za ljudsko zdravlje i biorazgradivi, time dodatno smanjujući zabrinutost zbog stalnog zagađenja životne sredine“, ističe Parojčić.

Održivo poslovanje i zaštita životne sredine visoko su na agendi kompanije Galenika. Šta biste istakli kao najznačajnije rezultate u ovoj oblasti?

26

Za Galeniku, održivo poslovanje je sastavni deo kulture poslovanja.

To se ogleda u svim oblastima – kroz beskompromisnu ​​posvećenost kvalitetu naših proizvoda, kontinuitetu proizvodnje i snabdevanja, zdravlju i bezbednosti zaposlenih, zaštiti životne sredine i energetske efikasnosti, projektima usmerenim na prevenciju zdravlja, podršku kulturnim projektima kao i donacijama medicinskim ustanovama.

Ilustracije radi, kao kompanija orijentisana ka budućnosti, Galenika je uspostavila sisteme kvaliteta kroz primenu GMP i ISO standarda, koje kontinuirano obnavlja primenom novih zahteva međunarodno priznatih standarda. Za nas je primena standarda preduslov za odgovorno poslovanje.

Zaštita životne sredine je visoko na lestvici prioriteta. Poslednjih godina smo postigli značajno smanjenje otpada kao i emisije CO2. Svi zaposleni učestvuju u sakupljanju i razvrstavanju reciklabilnih otpadnih materijala, prema jasno definisanim procedurama za upravljanje otpadom.

Kompanija je nosilac ISO sertifikata 14001:2015, koji potvrđuje usklađenost sa najvišim standardima u oblasti zaštite životne sredine.

Važan segment održivog poslovanja su ljudi odnosno zaposleni. U

eri digitalizacije i novih tehnologija, različitih modela rada (hibridno, remote) – na koji način brinete o zaposlenima i šta su vaši prioriteti u toj oblasti?

Pre svega, posvećeni smo edukaciji zaposlenih u skladu sa potrebama modernog poslovanja i opredeljenosti ka stalnom razvoju. Pratimo razvoj zaposlenih, osnažujemo postavljanje pitanja i aktivno slušamo.

Gajimo kulturu povratne informacije, cenimo i primećujemo benefite saradnje, ukazujemo na prostor za unapređenje i zajedno slavimo uspehe. Pored toga, smatramo da efikasna interna komunikacija pomaže da se izgrade zajednički interesi i ciljevi između kompanije i zaposlenih, čime se stvara održiva osnova za odgovorno poslovanje.

Znamo da se u svetu i dalje „bije bitka“ za rodnu ravnopravnost – i u pogledu zastupljenosti žena na rukovodećim pozicijama, i u pogledu ujednačenosti plata muškaraca i žena na istim pozicijama. Kakva je situacija u Galenici?

Galenika svakim danom raste i u domenu globalnih principa primene različitosti, jednakosti i angažovanja na radnom mestu. S ponosom mogu da kažem da radim u kompaniji koja je posvećena razvoju ženskih liderskih potencijala i koja prepoznaje vrednost različitosti, jer čak 64% rukovodilaca u Galenici su žene. „MOĆ ODRŽIVOG POSLOVANJA“, POSLOVANJA“, MART 2024

Foto: Galenika Od kraja 2017. Galenika je deo brazilske NC Grupe, najvećeg farmaceutskog proizvođača u Brazilu i jednog od najvećih u celoj Latinskoj Americi. U kojoj meri grupa utiče na strategije i trendove poslovanja, posebno u kontekstu održivosti?

Koliko inovativnih poslovnih modela možete da preuzmete, odnosno koliki je značaj što ste deo tako velikog sistema?

Za NC Grupu, koja posluje globalno, odgovoran način poslovanja je jedan od stubova koji pokreću putanju poslovanja i razvoja grupe. Otkad je Galenika deo NC Grupe, preuzela je te dobre prakse. Pored toga, Galenika razvija sopstvene kapacitete i inicijative, jer odgovorno poslovanje uvek mora da odražava potrebe lokalnih zajednica i tržišta. Smatram da lokalna kompanija treba da ima globalno usvojene smernice i principe najbolje prakse, ali i da pažljivo uočava lokalne potrebe na koje može da odgovori. U slučaju Galenike, usvojili smo Kodeks NC Grupe, ali smo naš pristup društveno odgovornog poslovanja prilagodili lokalnim okolnostima zbog drugačijeg kulturnog i tržišnog okruženja Srbije.

U tom smislu, uradili smo zaista mnogo u proteklih šest godina.

Može li gigant poput Galenike da utiče i na svoje dobavljače da se okrenu održivijem i „zelenijem“ poslovanju?

Uveliko utičemo na svoje dobavljače u cilju obezbeđenja održivog kvaliteta naših proizvoda. Ilustrovaću kroz primer logistike i nabavke supstanci koje se koriste za proizvodnju lekova.

Važno je pre svega da polazni materijali tj. farmaceutske supstance koje koristimo za proizvodnju lekova, zbog strogih zahteva GXP smernica koje primenjujemo, budu pod našom kontrolom. Skladištenje polaznih materijala i gotovih lekova u potpunosti je pod nadzorom našeg tima, dok za usluge domaćeg i međunarodnog transporta angažujemo partnere koji zadovoljavaju najviše standarde poslovanja. Dodatno, Galenika kao važnu kvalitativnu prednost kod dobavljača prepoznaje posedovanje GDP sertifikata, odnosno sertifikata dobre prakse u distribuciji lekova. Ovaj sertifikat pruža sigurnost da će naši proizvodi biti distribuirani do krajnjih korisnika na bezbedan i kvalitetan način.

Galenika će ove godine proslaviti 79 godina poslovanja, što je čini jednim od retkih domaćih bren-

dova koji je toliko dugo opstao.

Sa kakvim rezultatima biste želeli da dočekate 2025, kada ćete proslaviti čak osam decenija poslovanja?

U godini kada budemo slavili 80 godina postojanja, Galenika će postati još spremnija da se nosi sa izazovima, da ispuni svoje poslovne planove i da dodatno investira u razvoj. Nastavljamo sa širenjem portfolija, jer stremimo ka relevantnim lekovima najnovije generacije sa konstantom najvišeg kvaliteta, što je preduslov za uspeh u Srbiji, regionalnim i međunarodnim tržištima na kojima poslujemo, ali i novim tržištima na koja planiramo da proširimo poslovanje. Gradimo novu fabriku za proizvodnju peptida i očekujemo da ćemo je pokrenuti tokom ove godine. Verujemo da će ovo otvoriti terapijske oblasti u kojima Galenika još uvek nije zastupljena, što će se odraziti na ukupne rezultate.

Konačno, posvećenost ljudima i vernost zdravlju kroz kvalitet proizvoda, investicije, digitalizaciju i internacionalizaciju poslovanja ostaju u ključnom fokusu za dalji rast Galenike.

Povratak na sadržaj

27

UTICAJ ESG UPRAVLJANJA NA KOMPANIJE

U SVAKOM SLUČAJU – DOBIT! Iako se korporativni svet obično fokusira na kratkoročno planiranje, ESG upravljanje omogućava kompanijama da strategijski planiraju dugoročno, ali i da ostvare direktne kratkoročne koristi

predstavljaju zbir kriterijuma koje firme, investitori i druge institucije koriste za ocenu održivosti i etičnosti njihovih operacija, aktivnosti i investicija. ESG može biti viđen kao sveobuhvatan model koji integriše ključna pitanja u vezi sa sprovođenjem principa održivog razvoja.

Piše: Danko Kalkan, Senior Manager ESG Advisory Team EY Serbia, B&H and Montenegro

I

zazovi koji su rezultat ubrzanog zagrevanja planete, zagađenja okoline, prekomerne eksploatacije prirodnih resursa i negativnih društvenih uticaja nameću sve veći pritisak na donosioce odluka u kompanijama. Mere zaštite životne okoline i društveno odgovorno poslovanje danas prevazilaze samu izgradnju reputacije, jer pomenuti problemi sve više predstavljaju značajan finansijski rizik za organizacije.

Zato ne iznenađuje što faktori životne sredine, socijalne odgovornosti i upravljanja (poznatiji kao ESG faktori) zauzimaju centralno mesto u procesu donošenja odluka u korporativnom svetu. ESG faktori

28

Povratak na sadržaj

Šta nam ESG donosi u kratkom roku?

Jedan od centralnih izazova u procesu primene ESG faktora u poslovanju jeste shvatanje svih konkretnih finansijskih koristi koje se mogu ostvariti kroz upravljanje ESG rizicima i prilikama. Istina je da poslovni svet često naginje planiranju sa fokusom na kratkoročne finansijske ciljeve. Međutim, ESG zahteva razumevanje dugoročnih uticaja eksternih rizika i prilika, ali i analizu načina na koji poslovne aktivnosti mogu doprineti ekspanziji ESG rizika i prilika.

Dok je svest o dugoročnim prednostima i izazovima koje donosi ESG upravljanje rasprostranjena, rukovodstvo kompanija se usredsređuje na bolje razumevanje prednosti koje implementacija ovih principa može doneti na kraće rokove.

Ključni kratkoročni benefiti za poslovanje Iz našeg iskustva u radu sa klijentima na postavljanju ESG strategija iskristalisalo se nekoliko prednosti koje implementacija sistema upra-

vljanja ESG rizicima i prilikama donosi u kratkom roku.

Smanjivanje troškova: U praksi se često dešava da kompanije zanemare svoj nefinansijski performans, koji može da se ogleda i kroz značajnu potrošnju određenih inputa i energenata. Implementacijom sistema koji omogućava praćenje potrošnje svih značajnih resursa kompanije mogu bolje sagledati svoj nefinansijski performans i identifikovati potencijalne uštede (npr. vode, električne energije, energenata i ostalih proizvodnih inputa), te tako mogu značajno smanjiti troškove poslovanja u kratkom roku.

Ublažavanje rizika poslovanja: Kompanije koje adresiraju ESG faktore u poslovanju po pravilu su svesnije šire slike svih potencijalnih rizika u poslovanju. Kao jedan od najvećih „novih“ rizika danas jesu svakako uticaji preteranog zagrevanja, koji se oslikavaju kroz različite fizičke (poplave, suše, i dr.) i tranzicione rizike (oporezivanje emisija gasova i zagađenja i dr.). Ovi rizici su poznati po tome što svojim delovanjem značajno pojačavaju klasične oblike finansijskih rizika. Kompanije koje adekvatno identifikuju materijalnost ovih rizika i pripreme plan tranzicije, adaptacije ili mitigacije stvoriće otpornost na manje očekivane negativne uticaje na poslovanje u bliskoj budućnosti.

Optimizacija lanca vrednosti: Sistemski pristup ESG faktorima u „MOĆ ODRŽIVOG POSLOVANJA“, POSLOVANJA“, MART 2024

poslovanju takođe podrazumeva da upravljanje lancem vrednosti, posebno dobavljačima, uzme u obzir i faktore održivosti. Održivost lanaca snabdevanja pokazuje se kao jedan od ključnih uslova stabilnog poslovanja, posebno u današnjem ambijentu delovanja više kriza isto-

nagomilanih ekoloških, klimatskih, društvenih i ekonomskih izazova zahteva inovativne pristupe i pronalaženje potpuno novih rešenja u poslovanju. Novi održivi biznis modeli (npr. vezani za cirkularnu ekonomiju), nove tehnologije i usluge prava su prilika za inovacije za kompanije

Rešavanje nagomilanih ekoloških, klimatskih, društvenih i ekonomskih izazova zahteva inovativne pristupe i pronalaženje potpuno novih rešenja u poslovanju vremeno. Analiza održivosti dobavljača u sklopu sveobuhvatnog ESG pristupa kompanijama omogućava da stvore širu sliku o svojim dobavljačima. To posebno omogućava donosiocima odluka dobijanje značajnog seta novih informacija za donošenje kvalitetnijih odluka.

Korpo - Edicija - 210x148mm sa 3mm obreza.pdf Podsticaj za inovacije: Rešavanje

u svim industrijama.

Tržišne prilike: Sa globalnom tendencijom u kojoj se ESG prisvaja kao norma poslovanja, kompanije mogu iskoristiti mogućnost da pronađu nove tržišne prilike za svoje proizvode i usluge. Rastući nivo svesti o potrebi za održivošću kod po1 2/12/2024 4:29:05 PM trošača i klijenata može se iskoristi-

ti kao komparativna prednost nad konkurencijom, koja često može biti manje proaktivna u ovom domenu.

Pristup kapitalu: Sa globalnim porastom investiranja u održiva rešenja, kompanije sa dobrom ESG praksom imaju pristup povoljnijem finansiranju. Dodatno, investitori su sve više zainteresovani za ulaganje u kompanije koje imaju dobar ESG performans. Oni vide ove kompanije i kao manje rizične za ulaganje i kao priliku za generisanje održivih prinosa na duži rok.

Privlačenje i zadržavanje talenata: S obzirom na to da je upravo ovo jedan od glavnih globalnih izazova u korporativnom svetu danas, ESG i ovde daje priliku da se stvari promene nabolje. Mladi su generalno zainteresovani i veoma motivisani za rad u kompanijama koje su ESG temama posvećene sistematski i iskreno. Stoga, tu šansu takođe treba iskoristiti u kratkom roku.

ESG MENADŽERI

POSAO BUDUĆNOSTI Ova pozicija podrazumeva nadgledanje i sprovođenje strategije održivosti, analize, procene i izveštavanja o uticaju kompanije na društvo i životnu sredinu nadgledanje i sprovođenje strategije održivosti, analize, procene i izveštavanja o uticaju kompanije na društvo i životnu sredinu.

Piše: Teodora Pasulj, menadžerka za ESG usluge PwC Srbija

T

ržište rada brzo evoluira, stvarajući nove prilike i potrebu za stručnjacima sa savremenim veštinama. S obzirom na nedostatak obrazovnih programa za mnoge pozicije, postoji potreba za prilagođavanjem kurikuluma ili čak kreiranjem potpuno novih obrazovnih programa.

Ova dinamika je trenutno prisutna i u oblasti održivosti, gde raste potražnja za adekvatnim stručnjacima.

Prema istraživanju LinkedIna „Jobs on the Rise 2024“, menadžeri za održivost su najbrže rastuće zanimanje u Velikoj Britaniji. Ova pozicija obuhvata različite odgovornosti, uključujući sprovođenje strategija održivosti, analize uticaja kompanije na društvo i životnu sredinu, te izveštavanje o tim aspektima. Čime se zapravo bavi menadžer za pitanja održivosti?

U zavisnosti od kompanije i industrije, razlikuju se i konkretna zaduženja osoba koje obavljaju funkciju na ovoj poziciji. Donekle zajedničko za sve da ova pozicija podrazumeva

30

Koja su znanja i veštine potrebni?

S obzirom na multidisciplinarni karakter održivosti, potrebne veštine su raznovrsne. Osoba koja radi u ovoj oblasti treba da ima sposobnost praćenja i analize različitih aspekata i trendova, uz poznavanje ekonomije, međunarodnih odnosa, prava i ekologije. Menadžeri za održivost, u zavisnosti od kompanije, mogu biti odgovorni za proračun emisija gasova sa efektom staklene bašte, izradu izveštaja o održivosti, analizu rizika i druge zadatke.

Prema istraživanju LinkedIna, najtraženije veštine u ovoj oblasti obuhvataju proračun karbonskog otiska, proračun životnog ciklusa proizvoda i korporativnu održivost. Ovi poslovi najčešće se oglašavaju u industrijama poput poslovnog savetovanja, nekretnina, tehnologija i IT. Dodatno, važno je poznavati standarde za izveštavanje o održivosti i imati sposobnost praćenja i razumevanja regulatornih zahteva.

Koje obuke su dostupne za usavršavanje u ovoj oblasti?

Iako u svetu postoje dostupni programi koji osposobljavaju profesionalce da se bave održivošću, u Srbiji je tako nešto tek u povoju. Neki od trenutno dostupnih programa za više obrazovanje jesu master akademske studije Ekoloških politika na Fakultetu političkih nauka, Centar za zelenu ekonomiju na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu. Verujemo da će se ova ponuda dodatno proširi-

ti kako bude jasnija i sama tražnja za ovakvim poslovima na tržištu rada.

Kada je reč o sertifikacijama, situacija je malo drugačija, budući da pojedine međunarodne organizacije – CFA Institute, GARP, ACCA, CISL i GRI – već dugi niz godina nude programe sertifikacije za profesionalce.

Dokvalifikacija (upskilling) i prekvalifikacija (reskilling) za budućnost Održivost predstavlja savršen primer oblasti za gotovo svaku profesiju kada je reč o prekvalifikaciji ili dokvalifikaciji. Primetno je da kompanije sve češće izražavaju svoje ambicije u vezi sa održivim ciljevima, a angažovani stručnjaci na odgovarajućim pozicijama postaće ključni akteri u ostvarivanju tih ciljeva i postizanju uspešne tranzicije.

U svakoj od tradicionalnih funkcija koje se mogu naći u jednoj kompaniji – finansije, marketing, HR, pravno odeljenje, postoji realna prilika i potreba za adekvatnim profilima. Neophodno je prepoznati talente i stručnjake s pravim kapacitetima, i prilagoditi se novim pravcima izveštavanja o održivosti uzimajući u obzir i tradicionalno finansijsko izveštavanje. Ključno je pratiti uticaj karbonskog oporezivanja na cene proizvoda, sprovoditi precizna merenja, praćenje i izveštavanje o emisijama gasova sa efektom staklene bašte i drugim važnim indikatorima u skladu sa standardima poput ESRS, IFRS Sustainability, GRI. Osim toga, potrebno je ostvariti efikasnu komunikaciju sa investitorima i širom javnošću, s posebnim fokusom na pripremu za reviziju podataka koji se obelodanjuju u izveštajima o održivosti. „MOĆ ODRŽIVOG POSLOVANJA“, POSLOVANJA“, MART 2024

HEMOFARM

INOVACIJE ZA ODGOVORNU BUDUĆNOST: STADA EXPO Hemofarm je farmaceutski lider čija je misija briga o zdravlju ljudi, što nam pomaže i u tome da budemo lider u održivom razvoju, kao aktivan član društvene zajednice i partner koji čuva okruženje

Piše: Dušan Stojaković, senior menadžer održivog razvoja STADA grupa

S

ledeći principe inovativnosti, Hemofarm je krajem 2023. godine predstavio STADA EXPO – prvu mobilnu multimedijalnu postavku kreiranu u okviru četiri reciklirana transportna brodska kontejnera, gde pojedinac može lično da doživi način na koji Hemofarm i STADA brinu o održivoj budućnosti. Ova izložba pokazuje da Hemofarm nije samo uspešna kompanija, već i odgovoran građanin koji se brine o budućnosti naše planete. Premijera je bila u Vršcu, odakle Hemofarm i potiče, a zatim smo je predstavili i građanima regiona. Ove godine STADA EXPO nastavlja svoju evropsku turneju.

Koncept je prikazan kroz neočekivanu, inovativnu, interesantnu kompoziciju, urađenu po najsavremenijim svetskim standardima, a posetiocima pruža jedinstveno iskustvo upoznavanja sa održivim razvojem koji kompanija primenjuje i sprovodi već 12 godina u cilju bolje budućno-

sti za sve nas. Takođe, ova postavka ističe da nije važno samo to gde smo sada i ovde, već čitavo naše delovanje od osnivanja pa do danas. Želja nam je bila da idemo korak dalje, da svakom građaninu ponudimo jedinstveno iskustvo o održivom razvoju koje je utkano u zidove STADA EXPO platforme, uz osvrt i na budućnost farmaceutske industrije. Na ovaj način, po prvi put, jedna kompanija u regionu i šire predstavlja održivi razvoj na osnovu onoga kako ona sama „živi“ održivi razvoj, čime dokazujemo zašto se održivi razvoj nalazi u našoj DNK. Time pozivamo svakog posetioca da i sam pronađe svoje mesto u konceptu održivog razvoja, jer je bolja budućnost jedino moguća onda kada joj svi damo svoj lični doprinos.

Putovanje kroz STADA EXPO nudi drugačije čulno i emocionalno iskustvo, koje nas upoznaje sa održivom budućnošću čije premise su održiva proizvodnja, briga o ljudima kao najvrednijem resursu i otisak koji ostavljamo u društvu i okruženju. EXPO nam pokreće emocije i daje razumevanje svih naših zajedničkih potreba, ukazujući na to da je svaki čovek menadžer sopstvenog zdravlja, što i jeste vrhunska dimenzija održivosti.

Samim tim, Hemofarm apeluje na pomeranje fokusa sa lečenja na prevenciju, čime se unapređuje kvalitet života i dugovečnost. STADA EXPO nas uči kako promenom svog odnosa

prema jednostavnim svakodnevnim aktivnostima možemo da utičemo na to da svet bude bolje mesto za buduće generacije. Šetajući kroz STADA EXPO i istražujući ga upoznaćete se sa poslovanjem kompanije Hemofarm i STADA GRUPE, sa brigom za zdravlje svakog pojedinca, brigom za održivu budućnost, brigom o samima sebi i svojim porodicama. Inovativna promocija, tehnologija najmodernije virtualne realnosti, prikaz holograma ljudskog tela, korišćenje tehnologija koje do sada nisu viđene kod nas, u skladu sa najnovijim hi-tech trendovima imanentnim renomiranim svetskim kompanijama, daje snagu ovom iskustvu. Nakon vašeg ličnog STADA EXPO iskustva, sigurni smo da ćete biti motivisani da zasadite drvo, smanjite utrošak energije, povežete se sa pojedincima koji su deo našeg znanja, ili jednostavno naučite zašto je bitno voditi računa o potrošnji vode tokom svakodnevnih aktivnosti.

Svako ko poseti STADA EXPO platformu ima ne samo sliku, već celokupan doživljaj o tome šta je kompanija Hemofarm do sada uradila u cilju očuvanja budućnosti, čime želimo da motivišemo pojedinca da i sam napravi prvi korak ka promeni na bolje.

To i jeste jedna od glavnih ideja STADA EXPO-a – da približi ESG koncept kroz konkretno iskustvo za posetioca. Cilj je da napravimo prvi korak ka održivoj budućnosti na neočekivan način, ali i da je dodirnemo zajedno i postanemo svesni zašto je promena jedina opcija, i to ona koja počinje od nas samih!

Povratak na sadržaj

31

OČEKIVANI ESG TRENDOVI ZA 2024. GODINU

ZADACI SVE TEŽI, REŠENJA POSTOJE Trendovi ESG-a ukazuju na hitnu potrebu kompanija da se prilagode brzo evoluirajućem regulatornom pejzažu, duboko integrišu održivost u svoje strateško planiranje i transparentno komuniciraju svoje napore

Piše: Maša Njegovan, viši rukovodilac i lider za održivost, Deloitte Srbija

U

2023. godini ESG se našao na prekretnici suočavajući se sa serijom globalnih izazova. Balansirajući između hitnih energetskih potreba i težnje ka održivoj budućnosti, svet je bio svedok borbe između povratka fosilnim gorivima usred energetske krize i postizanja istorijskog sporazuma na COP28 konferenciji o smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva. Nigde na svetu otpor protiv ESG-a nije bio toliko jak kao u republikanskim krugovima u SAD-u, pri čemu su određene države sprovele inicijative za „kažnjavanje“ finansijskih institucija koje podržavaju ESG principe, a posledice ovakvih poteza se prelivaju i van Amerike.

Ovu godinu smo počeli zvaničnom potvrdom da je svet u 2023. godini zabeležio najviše globalne temperature od početka merenja što je poslalo oštar podsetnik na eskalirajuću klimatsku krizu, istovremeno nagla-

32

šavajući potrebu za hitnim delovanjem. Evropska posvećenost prelasku na klimatsku neutralnost temeljno transformiše ekonomski pejzaž, predstavljajući nove izazove i prilike za poslovni svet. Sa regulatornim prekretnicama koje se naziru na horizontu i izborima za Evropski parlament koji će odrediti budući pravac održivosti, kompanije se nalaze na ključnoj raskrsnici.

U produžetku dajemo pregled ESG trendova koji će oblikovati 2024. godinu.

ESG izveštavanje: U 2024. godini oko 50.000 kompanija će raditi na pripremi novih, i značajno proširenih ESG izveštaja kako bi se uskladile sa novim zahtevima za izveštavanje definisanim EU Direktivom o korporativnom izveštavanju o održivosti (CSRD) i Evropskim standardima za izveštavanje o održivosti (ESRS). Cilj ovog regulatornog pritiska je da poveća transparentnost o održivom poslovanju kompanija, što je ključni korak ka ugrađivanju ESG principa u poslovnu strategiju.

Cirkularna ekonomija: Novi regulatorni zahtevi usmereni na održivi dizajn proizvoda, upravljanje otpadom od ambalaže i zbrinjavanje otpada na kraju životnog veka podsticaće kompanije da preispitaju svoje modele proizvodnje i usluga ka održivijim praksama. Pritom, upotreba sekundarnih materijala i pružanje usluga popravke postaju sve važniji.

Održivi lanci snabdevanja: Strateški fokus EU na održivost lanaca snabdevanja reflektovaće se kroz

nove zahteve za kompanije da primene dužnu pažnju kako bi identifikovale, sprečile, ublažile i odgovorile na negativne uticaje na životnu sredinu i ljudska prava u njihovim globalnim lancima snabdevanja. Novi zahtevi uključuju i poseban pristup smanjenju rizika od deforestacije i degradacije šuma za uvoznike određenih proizvoda.

Planovi za dekarbonizaciju: Dekarbonizacija će ove godine doći u centar pažnje zahvaljujući novim zahtevima za objavljivanje kredibilnih klimatskih tranzicionih planova. Dodatno, očekuje se da će Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) ubrzati prelazak kompanija na zelene tehnologije kako bi se zaštitile od naplate ugljeničnih taksi od 2026. godine i očuvale konkurentnost na tržištu EU. Borba protiv „zelenog pranja“ (eng. greenwashing): Tvrdnje o održivosti dolaze pod sve veći nadzor kroz nove direktive koje su usmerene na osnaživanje potrošača pri donošenju odluka o odabiru proizvoda i kažnjavanje neosnovanih ekoloških tvrdnji proizvođača.

Trendovi ESG-a u 2024. godini ukazuju na hitnu potrebu kompanija da se prilagode brzo evoluirajućem regulatornom pejzažu, da duboko integrišu održivost u svoje strateško planiranje i transparentno komuniciraju svoje napore. Proaktivnim pristupom ovim trendovima, kompanije mogu ublažiti rizike, iskoristiti nove prilike i igrati ključnu ulogu u promovisanju globalne agende održivosti. „MOĆ ODRŽIVOG POSLOVANJA“, POSLOVANJA“, MART 2024

NIS

ODRŽIVO POSLOVANJE ZA ZDRAVIJU BUDUĆNOST Kompanija je od 2009. godine u ekološke projekte i modernizaciju u svim biznis segmentima koji doprinose unapređenju zaštite naše okoline uložila više od 900 miliona evra, a u poslednjoj deceniji je smanjila emisije štetnih gasova za 90 odsto

K

ao jedna od najvećih kompanija u Srbiji, NIS nastoji da bude primer održivog poslovanja i delovanja u korist zajednice. U svim segmentima biznisa, kompanija se rukovodi principima Održivog razvoja UN i nastoji da svojim aktivnostima doprinese njihovom ostvarivanju. Imajući u vidu da je deo globalnog naftno-gasnog i energetskog sektora, poseban značaj NIS posvećuje sprovođenju energetske tranzicije, svojoj „zelenoj agendi“, dekarbonizaciji i unapređenju zaštite životne sredine.

O tome svedoči i činjenica da je kompanija od 2009. godine u ekološke projekte i modernizaciju u svim biznis segmentima koji doprinose unapređenju zaštite naše okoline uložila više od 900 miliona evra. Između ostalog, rezultat ovih ulaganja jeste i taj da je kompanija u poslednjoj deceniji smanjila emisije štetnih gasova za čak 90 odsto.

Jedan od značajnih koraka u energetskoj tranziciji kompanija NIS načinila je još 2013. godine kada je započela program kogeneracije, odnosno izgradnje malih elektrana na naftnim i gasnim poljima. U ovim postrojenjima se od gasa koji je ranije spaljivan na baklji sada proizvode struja i toplotna energija za potrebe kompanije i prodaju na tržištu, dok se ujedno smanjuju emisije gasova u vazduh. Takođe, u 2022. godini sa radom je počela TE-TO Pančevo, savremeno postrojenje u kom se električna i toplotna energija proizvode iz ekološki prihvatljivijeg goriva – prirodnog gasa. Važno je istaći i da je u NIS-u 2022. godine uvedena praksa praćenja emisija GHG i izveštavanja o njima na

kvartalnom nivou, u cilju njihove preciznije kvantifikacije i praćenja trendova.

U okviru svoje energetske tranzicije koja se sprovodi na svim nivoima, kompanija NIS realizuje i projekat izgradnje fotonaponskih elektrana na benzinskim stanicama. Do sada je ovaj

Principi održivog razvoja temelj su svih biznis procesa NIS-a projekat realizovan na 25 stanica za snabdevanje gorivom, a biće nastavljen postavljanjem solarnih panela kako na benzinskim stanicama tako i na drugim objektima NIS-a. Kada je reč o elektro-mobilnosti, na najvažnijim putnim pravcima u Srbiji NIS je na benzinskim stanicama obezbedio i punjače za električne automobile. Kompanija NIS doprinosi dekarbonizaciji i kroz realizaciju projekta utiskivanja izdvojenog ugljen-dioksida u ležišta, čime se ostvaruju pozitivni biznis efekti, ali i smanju-

ju emisije gasova. Takođe, kompanija je od 2012. do 2023. godine ostvarila ukupno povećanje energetske efikasnosti za 33 odsto, što takođe doprinosi racionalnijoj upotrebi resursa i zaštiti životne sredine.

NIS je jedan od pionira u oblasti izveštavanja o održivom razvoju u našoj zemlji. Prošle godine kompanija je objavila 13. uzastopni verifikovani izveštaj u kome transparentno obaveštava javnost o svojim ključnim projektima i rezultatima u 2022. godini. Izveštaj je publikovan pod sloganom „Naša održiva zajednica“, a u njemu se između ostalog navodi da kompanija NIS svojim poslovanjem doprinosi ostvarenju 12 od 17 ciljeva održivog razvoja UN. I u narednom periodu NIS će nastaviti da posvećeno radi na daljem razvoju održivog poslovanja, koje se integriše u sve procese, kao i na unapređenju poslovnih aktivnosti koje će dodatno doprineti očuvanju životne sredine, smanjenju emisija CO2 i drugim aktivnostima koje pospešuju napredak čitave zajednice.

Povratak na sadržaj

33

RIZICI IGNORISANJA ESG MODELA

PUKOVNICI ILI POKOJNICI Najvažnija informacija za domaće investitore jeste da Evropska unija, kao najveći ekonomski partner Srbije, ostaje globalni predvodnik u primeni ESG principa. Iako se u SAD lome politička koplja oko toga da li su ESG principi upliv ideologije u ekonomiju, kompanija za finansijske usluge Morningstar navodi da evropski investitori u održivim fondovima trenutno imaju 1,7 hiljada milijardi evra

M

alo koja stavka je u biznis zajednici tako brzo postala presudna i izazvala toliku podeljenost kao što su to učinili ESG principi. Dok se veliki broj privrednika žali da ova metodologija poskupljuje njihovo poslovanje, najveći institucionalni investitori sve češće biraju u koga će uložiti upravo po tom osnovu. I dok su BlackRock, Fidelity Investments, Vanguard i State Street (kao četiri najveća globalna investitora) prethodnih godinu dana utišali glasnu podršku ESG poslovanju, evropski fondovi istrajavaju u njima - između ostalog i zato što im politika Brisela daje „vetar u leđa“ i obećanje da su održivi principi trajna politika EU. Regulatorni rizici Upravo odatle potiče stavka koja bi domaće biznise morala da alarmira, a to su - regulatorni rizici koji nastaju ignorisanjem ESG modela.

Premda Srbija stagnira na putu ka članstvu u EU, odavno se obavezala da će primenjivati njena pravila poslovanja. Primer su takozvani CBAM izveštaji (Carbon Border Adjustment Mechanism), preko kojih firme svoje partnere iz EU moraju da obaveštavaju o uticaju koji njihovi izvozni proizvodi iz sektora aluminijuma, gvožđa/čelika, cementa, veštačkih đubriva i električne energije ostva-

34

ruju na životnu sredinu. Dakle, ne samo proizvođači, već i trgovci. Prema poslednjim podacima Privredne komore Srbije, prošle godine je u ovu grupu spadalo oko 2.400 preduzeća.

Profit, smanjenje rizika i održivost idu “ruku pod ruku” Struja će u Srbiji potencijalno postati ogroman problem, jer je (prirodno) uključena u sva dobra, a zaslužna je za proizvodnju tri četvrtine svih gasova sa efektom staklene bašte. Domaće firme u prelaznom periodu, koji će trajati do 1. januara 2026. godine, imaće obavezu samo da izveštavaju o zagađenju koji je „ugrađeno“ u proizvode, nakon toga će morati i da ga plaćaju. Ukratko, ako želite da izvozite u EU, ili će vaši proizvodi poskupeti (i postati manje konkurentni) ili ćete primeniti ESG principe - treća opcija ne postoji.

Finansijski rizici Finansijski rizici koji nastaju zanemarivanjem ESG principa su zato evidentni, ali ih ne treba posmatrati isključivo kroz prizmu „kazni i penala“, koje ćete možda plaćati ako vaša roba i usluge ne budu u skladu sa ekološkim standardima.

Kompanija za upravljanje imovinom Lazard podseća da su firme koje kreiraju ili trguju održivim finansijskim intrumentima u Evropi već dužne da putem 14 obaveznih ESG metrika prate šta njihovi potencijalni partneri rade za postizanje Ciljeva održivog razvoja - odnosno da odluke o investicijama donose na osnovu održivosti „tuđeg“ poslovanja. Iako tržišta kapitala u Srbiji nisu razvijena, i MMSP vidi da EU kroz grantove finansijski podržava „ozelenjavanje“ poslovanja i uvođenje ESG odgovornosti. Kao što su u analizu rizika poslovanja pre mnogo godina uvrštene provere da li se potencijalna partnerska firma bavi pranjem novca, podmićivanjem ili drugim vrstama korupcije - ESG postepeno dobija i ovde ulogu.

Reputacioni rizici Ne morate pasionirano da pratite medije da biste znali da je, na primer, pitanje daljeg razvoja rudarstva u Srbiji (kroz projekte, na primer, za kopanja litijuma), konstantno pod znakom pitanja i pritiskom javnosti, usled rasprotstranjenog mišljenja da će imati negativne posledice po životnu sredinu. Po pitanju reputacionog rizika mi smo samo deo globalnog trenda - reputacija i vrednost brenda se grade dugo, a mogu biti nepovratno oštećeni samo jednim „MOĆ ODRŽIVOG POSLOVANJA“, POSLOVANJA“, MART 2024

„incidentom“. Štetu u ovakvim slučajevima lakše je meriti u mesecima ili godinama prihoda, nego u milionima ili milijardama.

ESG pitanja kod potrošača dobijaju na važnosti, a oni sve češće zahtevaju proizvode ili usluge koje su etičke, održive i društveno odgovorne. Ni ovde ne mislimo na naftne ili rudarske kompanije (koje bolje od bilo koga drugog razumeju značaj proaktivnog ESG pristupa), već na bilo koji sektor i bilo koju veličinu preduzeća.

A ne biraju i ne pitaju se samo vaše mušterije - već i vaše kolege.

I zaposleni vole odgovorne kompanije U rizike od poslovanja koji nisu u skladu sa ESG principima svakako treba uključiti i employer branding, kapacitet za privlačenje i zadržavanje talenata, pošto mladi koji mogu da biraju, odluke donose i na osnovu imidža kompanije. On se naslanja i na pitanje operativnih rizika opasnosti od zastoja u poslovanju, bilo zbog štrajka zaposlenih usled kršenja njihovih prava, sudskih sporova iz istih razloga, manjka efikasnosti usled

neoptimizovanih javnih nabavki, ili klimatskih promena koje ugrožavaju ili poskupljuju proizvodnju.

Kompanija McKinsey je, analizom više od 2.000 naučnih radova o odnosu između finansijskih rezultata i ulaganja u smanjenje ESG rizika, utvrdila pozitivnu korelaciju u 63% odsto slučajeva, negativnu u svega 8% slučajeva. Slične studije i rezultate potvrđuju i druge konsultantske kuće. Edelman u poslednjem izdanju svog „Barometra poverenja“ ukazuje da ljudi više veruju biznisima nego državnim organima, naučnim institucijama ili medijima - ali i da od njih očekuju veći doprinos rešavanju globalnih problema.

Profit, smanjenje rizika i održivost poslovanja, dakle, idu ruku pod ruku.

Leri Fink, šef najvećeg investicionog fonda na svetu, poručio je još 2020. godine u pismu direktorima da je „klimatski rizik (zapravo) investicioni rizik“. „Naše investiciono ubeđenje je da portfelji koji su integrisali održivost i klimatska pitanja mogu investitorima da obezbede manje rizične prinose. Svaka država, kompanija i deoni-

čar moraju da se suoče sa klimatskim promenama“, naveo je tada Fink. Štete od klimatskih promena samo u Srbiji od od 2000. godine premašuju osam milijardi evra. Naravno, Srbija nije isklučivi „krivac“ za tu situaciju, ali može dati svoj doprinos u ovoj globalnoj borbi.

Podrška ESG poslovanju se neće promeniti ili nestati ni ove, 2024. godine. Za neke kompanije, dobijanje podrške za ESG inicijative je sve lakše, ali mnoge organizacije (naročito u Srbiji) su još u najranijoj fazi ovog puta.

Organizacije koje gledaju u budućnost diktiraju tempo u odsustvu standardne prakse, shvatajući važnost ESG principa, ne čekajući da im državne institucije nametnu „regulatorni“ rizik. Najopasniji rizik ignorisanja ESG principa dolazi od slova „G“ u toj skraćenici. Loše upravljanje (Governance) znači da niko u kompaniji ne upravlja rizikom, ili da to čini nedovoljno dobro. Bez dobrog „G“ nema rešavanja problema ni u „E“ ni u „S“ segmentu principa, pa ni u drugim strateškim pitanjima.

Mateja Agatonović

Povratak na sadržaj

35

NEVEN MARINOVIĆ, izvršni direktor SMART kolektiva i direktor Foruma za odgovorno poslovanje

NEFINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE SVE POPULARNIJE Postaje sve teže da firma bude uspešna, prepoznata i cenjena zbog poslovnih rezultata a da ignoriše temu održivosti, a samim tim i izveštavanje o održivosti

N

efinansijski izveštaji sve su popularniji i u Srbiji, iako zakonska obaveza ne obuhvata sva preduzeća. Ipak, da li su ti izveštaji standardizovani, koliko su kvalitetno napisani ili su pak formalnost ili marketinški potez? I kakve koristi preduzeća od njih zaista imaju, pitali smo Nevena Marinovića, koji je koosnivač i izvršni direktor Smart kolektiva, vodeće domaće organizacije u oblasti CSR-a i socijalnog preduzetništva, a ujedno i direktor Foruma za odgovorno poslovanje – mreže društveno odgovornih kompanija u Srbiji. „Za kompanije je ESG ili izveštavanje o održivosti (sustainability reporting) – nefinansijsko izveštavanje važno najpre zato što su investitori, finansijska tržišta i finansijske institucije sve više fokusirani na traženje informacija o ESG performansama kompanija. Izveštaji postaju jedan od ključnih alata za predstavljanje, analizu i uvid u to kako je neka firma integrisala principe održivosti u svoje poslovanje“, kaže Neven Marinović.

Odgovarajući na pitanje kako ESG izveštavanje utiče na poslovanje, on navodi i ostale razloge: – Kompanije koje su registrovane u EU očekuju od svojih poslovnih partnera usklađenost sa ESG principima poslovanja, te koriste ove izveštaje kao značajan izvor informacija. Nemačka je donela i po-

36

seban zakon o „proceni uticaja u lancu snabdevanja“, koji obavezuje nemačke firme da provere prakse – pre svega u domenu ljudskih i radnih prava – svih kompanija koje su im u lancu nabavke i da garantuju za njih, što će se samim tim odnositi i na naše firme.

Veoma je važna i usklađenost sa domaćom i međunarodnom regulativom. Izveštavanje o nefinansijskim aspektima poslovanja, odnosno o

Izveštaji su idealan alat za optimizaciju poslovanja, kao i za analizu postojećih praksi kako bi se bolje upravljalo svim neophodnim resursima indikatorima u vezi sa oblast ESG, postalo je 2018. godine obavezno za sve velike firme u EU. Evropska unija je donela direktivu o nefinansijskom izveštavanju, prema kojoj velike kompanije koje se smatraju „subjektima od javnog interesa“ (Public Interest Entities – PIEs) imaju obavezu da objave informacije kao što su podaci o životnoj sredini, zaposlenima, lokalnoj zajednici, ljudskim pravima, borbi protiv korupcije i inkluziji.

Izveštaji su deo unapređenja upravljanja kompanijom, jer slu-

že kao dobar pokazatelj i model za upravljanje rizicima unutar kompanije. S obzirom na sveobuhvatnost i analitičnost, oni su idealan alat za optimizaciju poslovanja, kao i za analizu postojećih praksi kako bi se bolje upravljalo svim neophodnim resursima.

Koje kompanije u Srbiji imaju obavezu ESG izveštavanja, kome se dostavljaju izveštaji i šta ako tu obavezu ne ispune?

Prema domaćem Zakonu o reviziji i računovodstvu, od 1. januara 2022. godine, obavezu dostavljanja ovih izveštaja imaju „sva velika pravna lica koja su društva od javnog interesa“, i koja imaju više od 500 zaposlenih.

U praksi, to se odnosi na velike firme sa sedištem u Srbiji. Kompanije koje imaju podružnice u Srbiji a sedište im je u nekoj od zemalja EU nemaju ovu obavezu, bez obzira na veličinu, pod uslovom da su njihove centrale već objavile izveštaj koji uključuje podatke i informacije iz srpske podružnice. Ali u praksi vidimo da mnoge kompanije uprkos tome pripremaju detaljne izvešaje koji se odnose samo na njihovo poslovanje u domenu ESG na domaćem tržištu.

Ovi izveštaji se u smislu zakonske obaveze dostavljaju APR-u, zajedno sa finansijskim izveštajima, čiji su integralni deo. Dostupni su na kompanijskim veb-stranama, dok firme često organizuju i posebne događaje „MOĆ ODRŽIVOG POSLOVANJA“, POSLOVANJA“, MART 2024

Foto: Nemanja Knežević

kako bi predstavile ključne rezultate, ciljeve i inicijative zainteresovanim stranama.

Kako je to u drugim zemljama, i u zemljama u okruženju?

S obzirom na to da u neposrednom okruženju imamo zemlje koje su i same članice EU, za njih važe ista pravila, i principi izveštavanja koji su doneti na nivou cele Unije. Zemlje članice su imale period prilagođavanja, ali već od 2018. godine sve imaju obavezu prikupljanja izveštaja od domaćih kompanija.

Kada su u pitanju zemlje koje, kao Srbija, nisu članice EU, situacija je različita od zemlje do zemlje. Srbija je, koliko ja znam, jedina u potpunosti uskladila svoj zakon o računovodstvu i reviziji sa pomenutom EU regulativom. U drugim zemljama, poput Albanije, BiH i Severne Makedonije, postoji sve više inicijativa, projekata i fokusa samih država na ove teme, ali još ne postoje jasno promovisani standardi i obaveze izveštavanja na temu odr-

živosti. Ipak, sve veće interesovanje zemalja Zapadnog Balkana može dovesti do jače regulative i šire primene ESG izveštavanja u budućnosti.

da će se situacija popravljati i unapređivati iz godine u godinu, s obzirom na to da je za mnoge domaće firme ovo nova i donekle nepoznata oblast.

Da li postoji presek stanja, koliko je kompanija u Srbiji dostavilo ovaj izveštaj i koliko njih je „dobilo peticu“?

Obavezu nefinansijskog izveštavanja u Srbiji ima oko 180 pravnih subjekata. Još ne postoji detaljna analiza izveštaja (prvi su podneti prošle godine sa podacima za 2022), iako je jedna takva studija u kojoj i mi učestvujemo u toku. Ne mogu da iznosim precizne podatke, ali mogu da kažem da većina firmi koje su predale izveštaje ispunjava minimalne neophodne zakonske zahteve, a veoma mali broj kompanija ima izveštaje koji nude detaljni i sveobuhvatni prikaz poslovanja u ovoj oblasti. Takođe, postoje kompanije čiji izveštaji i pored niskih zahteva nisu ispunili ni ovaj zakonski minimum. Pretpostavljam

Šta izveštaj obično sadrži, ako uopšte postoje standardi za pisanje?

U nekom najsvedenijem obliku, izveštaj bi trebalo da sadrži barem stavke koje se odnose na: poslovni model firme, opis politika i analiza koje firma sprovodi u vezi sa ESG temama, rezultate mera koje firme ostvaruju na bazi opisanih politika, osnovne rizike koje mapiraju, kao i ključne pokazatelje uspešnosti. Ali postoji niz standarda i smernica za izveštavanje koje kompanije mogu da koriste kako bi strukturirale svoj izveštaj. Očekuje se da će se vrlo brzo i na nivou EU, a zatim i kod nas, doneti novi set obaveza koji će jasnije propisati strukturu izveštavanja i neophodne indikatore koje će kompanije morati da uključe u svoje izveštaje.

Neke od najviše korišćenih smernica jesu one koje razvija međunarodna

Povratak na sadržaj

37

NEVEN MARINOVIĆ, izvršni direktor SMART kolektiva i direktor Foruma za odgovorno poslovanje organizacija GRI – Global reporting Initiative. One daju strukturu za izveštavanje o ekonomskim, ekološkim i društvenim performansama kompanija, uključujući aspekte kao što su upravljanje ljudskim resursima, zaštita životne sredine, ljudska prava, korporativno upravljanje.

Postoje i drugi standardi koji se koriste u odnosu na neki specifičniji fokus, neki su prisutniji u određenim industrijama, ali svi u suštini definišu i identifikuju ključne teme u vezi sa ESG aspektima poslovanja firme. Vredi pomenuti: Sustainability Accounting Standards Board (SASB), zatim IRF – Integrated Reporting Framework, koji promoviše integrisano izveštavanje, što znači da kompanije izveštavaju o finansijskim i nefinansijskim performansama na sveobuhvatan način.

Koliko su ozbiljno domaće kompanije pristupile nefinansijskom izveštavanju?

Ako ne govorimo samo o ispunjavanju zakonske obaveze nego o zaista detaljnim i razvijenim izveštajima o održivosti, možemo da kažemo da strane kompanije imaju više izveštaja koji su detaljniji i razvijeniji. Ali, definitivno postoji veliki pomak kad su

Obavezu nefinansijskog izveštavanja u Srbiji ima oko 180 pravnih subjekata domaće firme u pitanju. Nekoliko domaćih firmi je iniciralo izradu ovakvih izveštaja i pre nego što je to postala zakonska obaveza, a mislim da će se taj trend nastaviti. Svakako su to one firme koje su već lideri u svojim sektorima, koje posluju uspešno i često imaju razvijenu saradnju sa inostranim tržištima.

Da li su neki sektori više posvećeni nefinansijskom izveštavanju i da li neki u tome treba da budu aktivniji od drugih?

S obzirom na mali broj sveobuhvatnih izveštaja, teško je govoriti o nekoj statistici u sektorima. Moje lično mišljenje je da to i dalje ima više veze sa nekom vrstom liderske pozicije, ili sa suštinskom posvećenošću kompanije, a manje sa sektorima. Postaje sve teže da firma bude uspešna, prepoznata i cenjena zbog poslovnih rezultata a da ignoriše temu održivosti, a samim tim i izveštavanje o održivosti. Što se same odgovornosti tiče, imaju je svi, pošto svaka privredna delatnost ima i neki uticaj na životnu sredinu, društvo, zajednicu. Izveštavanje jasno usmerava kompanije da sagledaju gde to imaju kakav uticaj, i da onda o tome izveštavaju, a samim tim da se time najviše i bave kroz druge aktivnosti.

Lela Saković

„MOĆ ODRŽIVOG POSLOVANJA“, POSLOVANJA“, MART 2024

UDRUŽENJE BANAKA I EDUKACIJA U BANKARSKOM SISTEMU

UBRZANE PROMENE TRAŽE NOVA ZNANJA Roboti, algoritmi i veštačka inteligencija preuzimaju značajan deo manuelnih i repetitivnih poslova, ali time potreba za usavršavanjem ljudi nije manja, već naprotiv – povećava se

I

skustva koje nam je donela digitalizacija najbolje su potvrdila ispravnost davne odluke Udruženja banaka Srbije da edukaciju odredi kao jedan od svojih najvažnijih zadataka, i da unapređuje tradicionalne a istovremeno uvodi nove savremene kanale za obuke.

I ove godine Udruženje organizuje tradicionalna savetovanja, ali i seminare, radionice i obuke na najaktuelnije teme iz oblasti finansija. Pratimo i razvoj trendova u službi novih tehnika učenja i unapređenja standarda edukacije.

Veliki korak u praksi UBS, a pokazalo se i u celom regionu, je organizacija Bankarskog samita, prvi put održanog u decembru 2023. Prvi put su se na jednom mestu okupili visoki predstavnici pet nacionalnih banaka i svih šest bankarskih udruženja iz regiona.

Po oceni svih učesnika stvorena je jedinstvena šansa za razmenu iskustava i unapređenje naše industrije u zemljama od Makedonije na jugu, do Slovenije na zapadu.

Već sada je izvesno da će sledeći Bankarski samit, zakazan za 4. i 5. decembar 2024. u Sava Centru, biti na višem nivou nego početni. Osim što će trajati dva dana, planirano je učešće međunarodnih finansijskih institucija, Evropske centralne banke, Evropske investicione banke, evropskih banaka, kao i industrije osiguranja koja je naš prirodni partner.

Beograd i UBS će u periodu od 19. do 21. juna biti domaćin Sastanka članica i Skupštine Evropske bankarske trening mreže iz Brisela. UBS od 2008. godine učestvuje u radu upra-

vljačkih tela ove evropske asocijacije za unapređenje standarda stručnog usavršavanja u bankarskom sektoru Evrope koja okuplja više od 40 centara za obuku i instituta za bankarstvo Evrope i sveta.

Posle istraživanja realizovanog zajedno sa Međunarodnom finansijskom korporacijom, na osnovu saradnje sa ESG Programom ove institucije, zajedno sa bankama su izrađene i usvojene zajedničke smernice za jačanje kapaciteta UBS i banaka za primenu politike održivosti i dimenzija ESG u praksu.

Smernice nam pružaju širok spektar sugestija za integraciju ESG i principa održivosti u strategiju banaka, za promene u upravljanju rizicima, značajniju procenu klimatskih, socijalnih i upravljačkih uticaja prilikom donošenja poslovnih odluka u svim sektorima banke, itd. One su i osnov za dalji zajednički rad sa bankama na jačanju kapaciteta za upravljanje promenama u cilju održivog poslovanja, kroz edukaciju i druge zajedničke inicijative.

Da bi edukacija kroz stručno usavršavanje bankara dala puni efekat, nužno je da se prenese i među klijente. Zato, važan pravac edukacije usmeravamo i ka unapređenju društvene odgovornosti u bankarskom

sistemu, finansijskoj stabilnosti i podršci razvojnih ciljeva bankarskog sektora kroz strateško opredeljenje ka unapređenju finansijske pismenosti korisnika finansijskih usluga. UBS kontinuirano radi na informisanju i edukaciji javnosti o aktuelnostima i temama u bankarskom sektoru, a realizuje i projekte koji su direktno usmereni na edukaciju stanovništva kao korisnika finansijskih usluga, kao i edukaciju potencijalnih korisnika među kojima su mladi. Izdvojili bismo Evropsku nedelju novca koju zajedno obeležavamo sa bankama širom Srbije i Evrope od 18. do 24. marta 2024. godine, a koja ove godine beleži svoj desetogodišnji jubilej, kao i Evropski kviz novca, koji uz podršku Ministarstva prosvete Republike Srbije ima za cilj animiranje najmlađe populacije (13-15 godina) da uči o bankarstvu, finansijama i polako stiče razumevanje, odgovornost i veštine na praktičan način.

Veštačka inteligencija će velikom brzinom postati naša svakodnevica, pa i deo bankarskog poslovanja: pomoći će nam u obavljanju poslova, ali nas neće učiniti besposlenim, naprotiv. Nužnost veština za digitalno i sajber poslovanje, kao i izbegavanja opasnosti koje ono sa sobom nosi, edukacija će biti potrebnija nego ikad, a celoživotno učenje biće imperativ za svakog od nas. UBS je započelo učešće u trogodišnjem EU Projektu Erasmus+ o izradi održivih i raznovrsnih obuka baziranih na mikrokredencijalima, kao tehnološki savremenom načinu za ostvarenje celoživotnog učenja.

Povratak na sadržaj

39

ULOGA OSIGURANJA U CILJEVIMA ODRŽIVOG RAZVOJA

ČAROBNA PILULA ZA PLANETARNE BOLJKE Ciljevi na koje bi industrija osiguranja mogla da ima najveći uticaj jesu klimatska akcija, održivi gradovi i naselja, dobro zdravlje i blagostanje i smanjenje neravnopravnosti. S obzirom na svoju veličinu i značaj u svetskoj ekonomiji, reklo bi se da su oni čarobna pilula za planetarne boljke

M

alo koja industrija može toliko da doprinese Ciljevima održivog razvoja kao osiguranje: nije ni čudno, ako se ima u vidu da ukupna premija osiguranja na globalnom nivou zauzima više od sedam odsto svetske ekonomije, i da je u poslednjih deset godina to njeno učešće poraslo za jedan procentni poen. Ovo je, kažu stručnjaci, više nego zbir BDP-a Španije, Italije i Francuske!

Uloga osiguranja u dostizanju Ciljeva održivog razvoja nije samo u polisama kojima se nudi pokriće za štete već i u mogućnosti da se uključi u razvoj kao investitor, ali i kao faktor koji može da podstiče pozitivna, a sankcioniše negativna ponašanja kad je reč o životu na planeti.

Ciljevi na koje bi industrija osiguranja mogla da ima najveći uticaj su Cilj 13 – klimatska akcija, Cilj 11 – održivi gradovi i naselja, Cilj 3 – dobro zdravlje i blagostanje, i Cilj 10 – smanjenje

40

neravnopravnosti.

Takođe, osiguranje može snažno uticati na Cilj 1 – smanjenje siromaštva, Cilj 8 – promovisanje inkluzivnog i održivog ekonomskog rasta, i Cilj 2 – zaustavljanje gladi i promovisanje održive poljoprivredne proizvodnje.

Klimatske promene U 2023. godini gubici nastali od prirodnih katastrofa na globalnom nivou su iznosili oko 250 milijardi dolara, a od toga je trošak za osiguravače bio 95 milijardi dolara, pokazuju podaci Minhen-Re. Prosek osiguranih šteta je u poslednjih pet godina bio 105 milijardi dolara, a u poslednjih deset godina 90 milijardi dolara godišnje, prema izveštaju navedene kompanije.

Najrazornija katastrofa, serija zemljotresa u Turskoj i Siriji u februaru prošle godine, uzela je živote 58.000 ljudi, a sa ukupnim gubicima od oko 50 milijardi dolara to je bila i najsku-

plja prirodna karastrofa u toj godini.

Nažalost, osigurani gubici su iznosili samo 5,5 milijardi dolara iako je osiguranje od zemljotresa u Turskoj obavezno za stambene zgrade, preko Fonda za osiguranje katastrofa.

Osiguranje može ublažiti posledice prirodnih katastrofa kroz isplatu šteta, a u nekim zemljama i kroz finansijsku podršku vladama nakon katastrofa. Ali osiguravači mogu pomoći i u promovisanju viših standarda gradnje tako što bi uveli minimum zahteva za izdavanje polise, ili dajući bolje uslove za osiguranje objekata u manje rizičnim područjima. Mogu i da učestvuju u pravljenju planova evakuacije zajedno sa vladama. U jednom od izveštaja Svetske banke problem se vidi u tome što su kod mnogih osiguravača iz polisa osiguranja imovine često izuzete prirodne katastrofe, pa se kao jedno od rešenja preporučuje javno-privatno partnerstvo poput FloodRe u Velikoj Britaniji. „MOĆ ODRŽIVOG POSLOVANJA“, POSLOVANJA“, MART 2024

Finansijski centar za održivost FC4S Ujedinjenih nacija smatra da osiguravači mogu da pomognu tako što bi davanjem povoljnosti na polise nagrađivali određena ponašanja osiguranika koji brinu o svom okruženju.

Takođe, mogu pooštriti uslove kako bi podstakli i kompanije i vlasti da sprovode mere smanjenja rizika kod osiguranja imovine.

Zeleno osiguranje Kad je o zelenim aktivnostima osiguravača reč, FC4S navodi da se one realizuju u dve ravni: cene polisa se formiraju u skladu sa ekološkim karakteristikama, ili se kroz polise osiguranici „uslovljavaju“ ili podstiču na aktivnosti koje podrazumevaju smanjenje ekološkog otiska.

Zastupljenost zelenih polisa osiguranja vrlo je raširena u svetu, a Insurance Information Institute napravio je i podelu zelenih osiguravajućih proizvoda na tri vrste: zeleno osiguranje za motorna vozila, zeleno biznis osiguranje i zeleno osiguranje imovine.

Kod auto-osiguranja, tako, postoje posebne pogodnosti prilikom kupovine polise za hibridna vozila, a često se uz polise auto-odgovornosti za „obične“ automobile kao dodatna mogućnost daje zamena hibridnim vozilom u slučaju krađe ili potpune štete. Popusti se daju i na polise za vozila koja koriste alternativne izvore energije, a postoje i Pay-As-You Drive polise, gde se premija plaća na osnovu pređenih kilometara.

Kad je biznis u pitanju, zelene polise daju pokriće za instaliranje zelenih energetskih sistema i materijala umesto standardnih nakon gubitka ili oštećenja poslovnih zgrada, a postoji i pokriće za ponovnu izgradnju objekta sa sertifikatom zelene gradnje, u slučaju uništenja.

Vlasnici privatnih kuća i stanova mogu da kupe polise osiguranja koje će im pokriti troškove zamene oštećenih materijala ekološki prihvatljivim, a oni koji proizvode energiju imaće nadoknadu u slučaju prekida napa-

janja, ili popuste na premije za LEED sertifikovane domove.

Održivost gradova i zajednica Na klimatske promene nastavlja se i pitanje održivosti gradova i zajednica (Cilj 11), gde osiguravajuća društva mogu indirektno da utiču i kao osiguravači i kao investitori. Kroz niže premije, mogu da podstiču potrošače na smanjenje rizika, ali i da podstiču izgradnju zelenih infrastrukturnih objekata. Međunarodna finansijska institucija IFC smatra da je kapacitet velikih osiguravajućih kompanija značajan za osiguranje dugoročnih kreditnih rizika, kao podrška razvoju infrastrukture, i da je veći nego kad su u pitanju investitori.

Osiguravači mogu da, kroz saradnju sa kompanijama koje se bave veštačkom inteligencijom, doprinesu sigurnosti gradova Osiguravači imaju značajno iskustvo u upravljanju rizicima, pa mogu da sarađuju sa tehnološkim kompanijama koje primenjuju veštačku inteligenciju na satelitske snimke kako bi pomogle u proceni i smanjenju rizika, i sa onima koje prikupljaju podatke vezane za internet inteligentnih uređaja (IoT) kako bi gradovi bili sigurniji.

Kvalitetnom preventivom osiguravači mogu da utiču na pokazatelje održivog razvoja koji se odnose na smrt, nestanak i povrede nakon katastrofe.

Istovremeno, na smanjenje ljudskih gubitaka mogu da utiču i kroz saobraćaj: prema podacima Svetske banke, saobraćajne nesreće u svetu godišnje usmrte 1,25 miliona ljudi, a povrede zadobije još 50 miliona, više nego što utiču malarija i tuberkuloza! Milijardu vozila u svetu je osigurano, i te polise pomažu u smanjenju materijalnih troškova, ali i troškova saniranja povre-

da. Bezbednost u saobraćaju može se unaprediti kroz bonus-malus sisteme i sofisticiranu tehnologiju praćenja vozila u realnom vremenu.

Zdravlje i blagostanje Uloga osiguranja u oblasti zdravlja u zemljama gde postoji državni zdravstveni sistem ogleda se prvenstveno u privatnom zdravstvenom osiguranju koje, osim što koristi građanima, smanjuje i pritisak na državni sistem.

S druge strane, može obezbediti i podršku u preventivi kroz pristup uslugama kao što su telemedicina, uređaji za samodijagnostiku, testovi i aplikacije na mobilnim uređajima.

Osiguranje može doprineti i da se pristup zdravstvenoj zaštiti učini inkluzivnijim tako što bi se fokusiralo na potrebe žena, samozaposlenih, radnika na privremenim i povremenim poslovima, osoba sa invaliditetom, na mikropreduzeća i slično.

Smanjenje nejednakosti Iako je ulogu osiguranja u smanjenju nejednakosti teže pratiti u poređenju sa već navedenim ciljevima održivog razvoja, potencijal ipak postoji. Osiguranje može pomoći u smanjenju nejednakosti unutar zemalja tako što pomaže i poslovima i porodicama da izdrže ekonomske gubitke usled oštećenja imovine, usled bolesti, povreda ili smrti osobe koja izdržava porodicu. Napredak tehnologije nudi načine za osiguravanje, distribuciju i rešavanje odštetnih zahteva jeftinije i efikasnije, pa i unutar industrije osiguranja postoji sve veći fokus na mikroosiguranja.

S obzirom na to da Ciljevi održivog razvoja postaju sve popularniji i u onim zemljama u kojima im se na državnom nivou ne pridaje odgovarajući značaj, osiguravači mogu sami da pronađu svoju ulogu i da kroz neke od navedenih aktivnosti doprinesu očuvanju planete i života na njoj. Kad već u svojim rukama imaju čarobnu pilulu za planetarne boljke, red je i da je iskoriste.

Lela Saković

Povratak na sadržaj

41

ZORAN BLAGOJEVIĆ, predsednik Izvršnog odbora Wiener Städtische osiguranja

JAČI OD “SLAMKE” SPASA Uskoro počinjemo da vrednujemo i nefinansijske izveštaje prilikom sagledavanja rizika klijenata: nije poenta u izveštajima koji ispunjavaju formu i završe u arhivi, već da ESG bude zaista deo i poslovne strategije i korporativne kulture

I

z godine u godinu, rizici a posebno od klimatskih promena sve su veći, sve raznovrsniji i nanose sve veće materijalne štete. Na osiguranje kao na jednu od najvećih industrija u svetu mnogi računaju kao na “slamku spasa”. U čemu sve osiguravači mogu da pomognu privredi i da li su svemogući, razgovarali smo sa Zoranom Blagojevićem, predsednikom Izvršnog odbora kompanije Wiener Städtische osiguranje. „Jedan od najvećih rizika današnjice su prirodne katastrofe, a njihov intenzitet se menja kao posledica klimatskih promena izazvanih dobrim delom ljudskom aktivnošću. Osiguranje, naravno, odavno ima odgovor kroz polise osiguranja kojima se šteta nadoknađuje. Međutim, promenila se i priroda i učestalost šteta: ranije su se prirodne katastrofe dešavale jednom u deset godina, sada se dešavaju bar jednom godišnje. Materijalne štete su sve veće, a pojavljuju se i nove nepogode na područjima gde ih ranije nije bilo. Jedan od primera su i superćelijske oluje koje su prošle godine pogodile Srbiju i za koje je ovde ranije malo ko uopšte čuo”, kaže Zoran Blagojević.

Kako ste kao osiguravači izašli na kraj sa tim štetama? Za svega par nedelja ta oluja je tri puta pogodila našu zemlju…

Najviše su bili pogođeni objekti i oprema obuhvaćeni polisama imovinskih osiguranja, zatim motorna vozila čiju je štetu pokrilo kasko osiguranje, a velike štete su zadesile poljoprivre-

42

du čije se štete isplaćuju po osnovu osiguranja useva i plodova. Domaća industrija je stabilna i nije bilo problema kod isplate ovih šteta. Međutim, ono što ove štete razlikuje od ostalih je činjenica da jedan događaj pogađa veliki broj klijenata u isto vreme.

Primera radi, kod provalne krađe ili loma mašina štetu ima jedan klijent i pokriće se lako isplaćuje. Kad dođe do prirodne katastrofe, generiše se u istom trenutku ogromna šteta, kumulativno gledajući. Mi ne znamo kakvih razmera mogu biti prirodne katastrofe u budućnosti.

Jeste li dovoljno moćni da pokrivate nadolazeće štete koje su sve veće?

Niko od nas nije dovoljno moćan da pokriva štete neslućenih razmera, ali mi se štitimo reosiguranjem koje je znatno moćnije. Konkretno u slučaju katastrofalnih događaja, štete mogu da prevaziđu naše kapacitete i mi se za takve slučajeve praktično “osiguravamo” kod naših partnera reosiguravača i biramo ih prema visokim rejtinzima koji su garancija njihovog širokog i pouzdanog finansijskog kapaciteta. Između ostalih, naši partneri su LIoyd’s, Munich Re, Hannover Re, Swiss Re. Koliko smo ozbiljni govori i činjenica da naša matična kompanija, VIG Grupa, ima kapacitet da po jednom štetnom događaju pokrije štetu i do milijardu evra kad je reč o prirodnim katastrofama.

Reklo bi se da privreda “jede” planetu na kojoj postoji. Imaju li osigu-

ravači način da utiču na klijente da smanje ekološki otisak?

Imaju, i to na dve ravni. Jedna je na nivou polisa osiguranja, gde se očekuje da sve više osiguravača postavlja posebne uslove kada prihvata rizik svojih klijenata, i prestaje da osigurava one delatnosti koje narušavaju okolinu, ali i koje se ne ponašaju po ESG principima koji uključuju i brigu o zaposlenima i društvenoj zajednici i kvalitetno upravljanje. Druga ravan je nezavisna od osiguravajućeg pokrića: mi smo i veliki investitori pa ćemo imati i sve veće restriktivne politike prema ulaganjima u štetne industrije - zagađivače.

Naravno, naš uticaj se ogleda i u tome da sami moramo da poštujemo ESG standarde – i tu se ne postavlja pitanje da li želimo, već je to pitanje opstanka. Na nivou VIG Grupe formirani su timovi koji prate i vrednuju postupanje po ESG standardima poslovanja u svakoj zemlji u okviru VIG porodice, da bismo, najpre, dobili jasnu sliku gde se svako od nas nalazi.

Mnogo toga, naravno, zavisi i od samog tržišta – negde će promene ići brže a negde sporije. Ne možemo imati isti pristup u zemljama gde se i dalje dominantno voze “dizelaši” i za one gde je električni auto stvar opšte kulture.

Osim fizičkih rizika kao što je oštećenje imovine, klimatske promene utiču i na živote ljudi – u nekim podnebljima dolazi do preranih smrti na „MOĆ ODRŽIVOG POSLOVANJA“, POSLOVANJA“, MART 2024

kompanija posluje, na kom nivou je zadovoljstvo zaposlenih, ali i aktivnosti kompanije na očuvanju čovekove okoline. Sve više će se poslovanje po ESG principima uzimati u obzir prilikom sagledavanja rizika, jer takav nivo svesti povlači odgovornost i u drugim oblastima poslovanja, i suprotno: izbegavanje ESG principa biće nam signal da u poslovne aranžmane ulazimo opreznije.

primer zbog zagađenosti vazduha, a negde se život produžava jer klima postaje umerenija. U kojoj meri polise životnog i dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja mogu da doprinesu kvalitetu života?

Naravno, polise životnog i zdravstvenog osiguranja poprilično doprinose održivosti, kad su ljudski životi i zdravlje u pitanju i direktno su povezani sa određenim ciljevima održivog razvoja. Činjenica je da polisa ne može da spase nečiji život, ali zato omogućava finansijska sredstva porodici u najtežim trenucima. Polisa zdravstvenog osiguranja, pak, doprinosi ne samo lečenju, već i preventivi i to je ono gde je direktan doprinos osiguravača održivosti, na najvidljiviji i najkorisniji način – usmeren ka ljudskom zdravlju.

Osim sa klimatskim promenama, čovečanstvo se suočava i sa demografskim promenama: dok se na jednom delu sveta broj stanovnika smanjuje, na drugom se povećava, a uslovi života to treba da podrže, posebno u segmentu očuvanja zdravlja. Zato je neophodno da se što aktivnije bavimo

održivošću, jer se plašim da će se već naša generacija suočiti sa ozbiljnim posledicama.

Ono što mi kao osiguravači možemo da uradimo je kreiranje posebnih proizvoda životnog osiguranja koji će imati drugačije uslove kad je u pitanju karakter plasmana – da se sredstva plasiraju u zelenu industriju i održive proizvode. Verujem da će to osiguranici prihvatiti, jer je evidentno da i svest ljudi sazreva u pogledu potrebe da se napravi “veliki zaokret” kad je planeta u pitanju.

Kada radite procenu rizika neke kompanija koja bi da bude osigurana u Wiener Städtische osiguranju, da li uzimate u obzir koliko je ta kompanija inkorporirala ESG principe u svoje poslovanje?

Da, sve više obraćamo pažnju na poštovanje ESG principa i to prvenstveno u korporativnom segmentu imovinskih osiguranja. Prilikom sagledavanja i procene rizika, osim određenih objektivnih rizika poput lokacije i kvaliteta gradnje, sve više se uzimaju u obzir i elementi poput toga kako

Koliko će vam u tom kontekstu značiti da klijent radi nefinansijske izveštaje?

Značiće nam sve više, ali ne “šablonski”. Sada mnogi kreću u promenu ponašanja jer ih na to upućuje zakon ili okolnosti na tržištu pošto se i ta vrsta izveštaja sve više traži prilikom sklapanja poslova. Međutim, mi ćemo nastojati da sagledavamo suštinu: nije poenta u izveštajima koji ispunjavaju formu i završe u arhivi, već da ESG bude zaista deo i poslovne strategije i korporativne kulture.

Na ovom polju smo već preduzeli neophodne korake, a nadamo se da će u naredne tri godine ESG model postati deo uobičajene prakse.

Najzad, kakva je situacija kad je reč o polisama osiguranja odgovornosti menadžera, posebno u kontekstu ESG? U našoj zemlji odgovornost kao takva nije baš na zavidnom nivou, pa tako ni odgovornost menadžera. To zahteva razvijenu ekonomiju, sa profesionalnim menadžerima koji odgovaraju vlasnicima, akcionarima, investitorima za svoje odluke. Wiener Städtische osiguranje ima ove polise, ali kupuju ih uglavnom kompanije sa stranim vlasništvom i to iz zemalja gde takva kultura postoji. Naravno, odgovornost je i na nama. Potrebno je da se mi, osiguravači angažujemo i domaćim kompanijama približimo i što bolje objasnimo benefite osiguranja od odgovornosti menadžera, a ne da čekamo nekoga da dođe iz inostranstva i da u našoj zemlji sprovodi finansijsku pismenost.

Povratak na sadržaj

43

GORANA RAŠIĆ, članica IO Generali Osiguranja Srbija

DIGITALIZACIJA OSIGURANJA – PUT KA ODRŽIVOJ BUDUĆNOSTI Digitalizacijom prodaje omogućili smo klijentima brzo, lako i uvek dostupno rešenje. Kako procesi sve više postaju automatizovani i optimizovani, sve je značajnije smanjenje ugljeničnog otiska i uticaja na životnu sredinu

Z

a kombinaciju digitalizacije i osiguranja moglo bi se reći da je „čarobna formula“ održivosti: nove tehnologije ubrzavaju procese ali i štede resurse. U tom kontekstu, u Generali Osiguranju Srbija već neko vreme deo posla obavlja „nepogrešivi kolega“, robot Radiša!

Goranu Rašić, članicu Izvršnog odbora Generali Osiguranja Srbija zamolili smo da nam ga predstavi i da nam kaže da li su kolege ljubomorne na njega? „Radiša je sa nama od 2019. godine. To je prvi robot kog smo uveli u poslovanje, u sektoru za obradu naknada privatnog zdravstvenog osiguranja. Ne samo da je nepogrešiv nego je i neumoran: godišnje obradi oko 120.000 zahteva, što znači da menja oko 10 zaposlenih s punim radnim vremenom. Jako smo ponosni na Radišu, tj. na činjenicu da smo već tada shvatili da neke jednostavnije, repetitivne procese možemo prepustiti modernim RPA rešenjima, a da kolegama ostavimo više prostora za inspirativnije i zahtevnije zadatke.

Naravno, zaposleni nisu ljubomorni na Radišu jer su ga dobro upoznali i jasno im je da im on samo pomaže“, kaže Gorana Rašić.

Kako je uopšte došlo do toga da se u osiguravajućoj kompaniji angažuje robot, i da li zaposleni treba da se plaše robotizacije?

44

Robotizaciju su pokrenule kolege iz biznisa, konkretno, iz sektora šteta i naknada gde po prirodi posla postoje procesi pogodni za uvođenje robota.

Kasnije je ta praksa nastavila da se širi kapilarno, gde god smo prepoznali potrebu i mogućnost. Danas naš Radiša nije usamljen, on vredno radi sa još dvadesetak kolega robota. Konkurs za nove je stalno u toku, time se bavi tim mladih energičnih entuzijasta iz biznisa i IT-a, koji zajedno traže i pronalaze najbolja rešenja. Oni paralelno rade i na promociji RPA u celoj kompaniji kako bi zaposlene upoznali sa mogućnostima ovih rešenja i inspirisali ih da razmisle o primeni automatizacije u svojim oblastima.

Mislim da strah od robotizacije ne postoji, ali da ima prostora za njenu bržu primenu. Ovakvo unapređenje procesa važno je za održivi razvoj naše kompanije jer pruža inovativna rešenja i ubrzava i olakšava korisničko iskustvo, a time i ispunjenje naše strategije doživotnog partnerstva.

Sva RPA rešenja značajno doprinose i životnoj sredini i pojednostavljenju upravljanja kao značajnom delu održivog poslovanja.

Nedavno ste u poslovanje uveli još jednog asistenta, Salesforce softversku platformu, novi alat koji prodavcima olakšava posao, a donosi koristi i klijentima. Koji se sve resursi štede zahvaljujući ovom alatu?

Tačno je, pored Radiše, našem timu se pridružila i GIA, Generali interaktivni asistent, koji će potpuno promeniti navike i način poslovanja naše prodajne sile. Ovu Salesforce platformu smo uveli 2023. godine kako bi prodaja imala sve podatke o klijentima na jednom mestu, uvek dostupnu istoriju prethodnih polisa i prijavljenih šteta, informacije o dugu, kontakt podatke i sve ostalo što im je potrebno za brži i lakši servis i komunikaciju sa klijentima.

Dugoročno gledano, ova investicija će doneti uštedu u novcu, ali prvenstveno štedi vreme i energiju našeg prodajnog tima. GIA nam takođe pomaže da smanjimo potrošnju papira jer smo njenim uvođenjem stare rokovnike i sveske poslali u penziju.

Vaša kompanija je među prvima krenula u digitalizaciju i onlajn prodaju polisa. Kako digitalizacija doprinosi održivosti u osiguranju, ako izuzmemo prednost za klijente zbog uštede vremena?

Kada smo krenuli da digitalizujemo proces prodaje, u fokusu nam je bilo iskustvo klijenata. Aktivnosti i energiju smo usmerili na to da im omogućimo brzo, lako i uvek dostupno rešenje. Međutim, digitalizacija nesumnjivo može značajno da poboljša održivo poslovanje na duži rok. Kako procesi sve više postaju automatizovani i optimizovani, sve je značajnija „MOĆ ODRŽIVOG POSLOVANJA“, POSLOVANJA“, MART 2024

ušteda papira, smanjuju se otpad i opasnosti po životnu sredinu. Prošle godine potrošili smo deset tona papira manje nego 2019. godine, iako su nam biznis, broj klijenata i prodatih polisa značajno porasli.

Koje se polise kod vas mogu kupiti onlajn?

Već od 2016. godine klijentima su na raspolaganju polise putnog zdravstvenog osiguranja koje se danas dominantno kupuju onlajn, bilo preko aplikacije na mobilnim telefonima ili preko veb šopa. Ubrzo zatim omogućena je kupovina polise pomoći na putu i osiguranja domaćinstva – ovo drugo se prirodno sve više kupuje iz fotelje. Od ove godine i poljoprivredni proizvođači moći će svoje useve i plodove osigurati u samo nekoliko klikova, preko naše mobilne aplikacije.

To će zaista biti veliki iskorak za naše klijente jer u sezoni sejanja i obrade zemlje neće trošiti vreme na odlazak u filijale ili sastanak na terenu sa našim prodavcima.

Da li će digitalnu agropolisu moći da koriste i samostalni poljoprivredni proizvođači ili je prvenstveno namenjena gazdinstvima? Kako će informacije o njoj uopšte stići do poljoprivrednika?

Kao i svakom unapređenju, tako i agropolisi treba dati malo vremena da nađe put do klijenata. Namenjena je svim poljoprivrednim proizvođačima koji ne žele da brigu o svojim usevima prepuste slučaju. Za starije i one koji manje veruju mobilnim i digitalnim rešenjima, njima smo na raspolaganju lično, u njihovom mestu, baš kako oni očekuju. Moderna i brza rešenja razvijamo za one koji rado koriste digitalne alate – time im omogućavamo i komfor, i uštedu vremena.

Sajber rizici su već nekoliko godina u samom vrhu globalnih rizika i čini se da će se tako i nastaviti. Vi ste već lansirali polisu sajber osiguranja.

Koliko je interesovanje u Srbiji za ovu vrstu sigurnosti?

Sajber osiguranje je jedno od rešenja koje smo prvi izbacili na tržište – s jedne strane, svesni postojanja sajber rizika i potrebe da se ovaj proizvod razvije i ponudi, a s druge, da je svest o ovim rizicima kod nas još nedovoljno razvijena. Zato polako ali sigurno gradimo i širimo mrežu klijenata, uglavnom stranih kompanija koje su među prvima prepoznale neophodnost ovog osiguranja. Stručnjaci danas kažu da više nije pitanje da li, nego kada ćemo biti predmet neke vrste sajber napada. Verujem da će se ovakve tvrdnje i procene ubuduće shvatati ozbiljnije nego do sada.

Koliko su sve ove aktivnosti vezane za strategiju Generali grupe u pogledu održivosti? Koliko kompanija u Srbiji ima mogućnost da realizuje svoje ideje u skladu sa potrebama tržišta?

U Generali grupi verujemo da je održivost neophodan strateški pristup poslovanju. To proizilazi iz naše svrhe, „da omogućimo ljudima da oblikuju sigurniju i održiviju budućnost brigom o njihovom životu i snovima” i na tome stvaramo biznis strategiju i strategiju održivog poslovanja. Nama,

u Srbiji, to predstavlja čvrst temelj i dobar putokaz za lokalne aktivnosti.

Krajem 2023. godine osmislili smo svoju prvu lokalnu strategiju održivog poslovanja i precizirali konkretne aktivnosti koje ćemo sprovoditi, vodeći računa o specifičnosti našeg tržišta i naših klijenta, dobavljača i zaposlenih. Danas se kompanije prosto utrkuju u novim idejama i strategijama održivosti, ali razliku pravi način na koji se te strategije sprovode u praksi.

Na koji način možete da utičete na ostatak privrede kao osiguravač, po pitanju održivosti?

Globalno gledano, osiguravači imaju veliki uticaj na ostatak privrede jer odgovorno ne osiguravaju kompanije, pa čak ni cele industrije čija je svest o održivosti - konkretno o životnoj sredini, ljudskim pravima, diskriminaciji - neprihvatljiva. To će neminovno doći i kod nas, iako se sada još čini prilično dalekim. Većina osiguravača u Srbiji su kompanije sa stranim kapitalom i, kao i mi, članice većih evropskih grupacija, tako da verujem da ćemo uskoro i u Srbiji biti svedoci odgovornog uticaja osiguravajućih društava na ostatak privrede.

Povratak na sadržaj

45

NIKOLA ĐUKIĆ, predsednik IO UNIQA neživotnog osiguranja

INVESTIRAMO ODGOVORNO U INTERESU SVIH Početkom 2022. godine, u okviru UNIQA grupe, obavljena je reorganizacija portfolija proizvoda, koji sada podrazumeva ulaganje isključivo u fondove koji u obzir uzimaju ekološke i društvene faktore

M

nogima je jedina asocijacija na osiguravajuća društva – polisa osiguranja. Ali, osiguravači su i među najvećim investitorima u svetu i kao takvi, na globalnom nivou su sve više usmereni na investiranje u održive projekte. UNIQA je bila prva osiguravajuća kompanija koja je u Austriji plasirala „zelenu“ akciju, ali i postala član globalnih investitora u sektoru bankarstva i osiguranja Net Zero Asset Owner Alliance. „Uvereni smo da održiva investiciona strategija može biti ekonomski uspešna na dugi rok i da je pozitivna dopuna klasičnim investicionim ciljevima. Za nas, društveni i ekološki kriterijumi u kontekstu investicionih odluka nisu moralna obaveza, već ekonomski imperativ. Reputacija među klijentima, lojalnost kvalifikovanih zaposlenih i strukture bez korupcije su takođe faktori ekonomskog uspeha kompanija i njihovih investitora“, kaže Nikola Đukić, predsednik IO UNIQA neživotnog osiguranja za godišnju ediciju „Moć održivog poslovanja“.

Kriterijumi održivosti, prema njegovim rečima, ne zamenjuju proverene instrumente klasičnog upravljanja, već ih na koristan način dopunjuju. „Sa investicionom politikom zasnovanom na ESG kriterijumima, odnosno uzimajući u obzir aspekte ekološkog, socijalnog i korporativnog upravljanja, UNIQA daje važan doprinos održivosti i zaštiti klime“, ističe Đukić.

46

Kakvi su održivi projekti zanimljivi UNIQA osiguranju, globalno i u Srbiji? Ima li ih dovoljno i imate li neki zanimljiv primer? Kako stimulisati održive projekte u Srbiji?

UNIQA grupa je 2020. godine bila prva osiguravajuća kompanija u Austriji koja je plasirala „zelenu“ akciju u vrednosti od 200 miliona evra.

Vrednost ove desetogodišnje akcije iznosila je 200 miliona evra i ona će biti uložena u projekte zaštite klime

Transparentnim i kontinuiranim izveštavanjem o održivim cljevima i napretku, UNIQA konstantno poboljšava svoj ESG rejting i životne sredine u Evropi i zemljama OECD-a (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj). Primarni fokus je stavljen na oblasti kao što su energija vetra i sunca, reciklaža otpada, ekološki prihvatljiva transportna rešenja i upravljanje vodama.

UNIQA je ujedno i prva osiguravajuća kompanija u Austriji koja je postala član globalnih investitora u sektoru bankarstva i osiguranja Net Zero Asset Owner Alliance, koju su pokrenule Ujedinjene nacije. Članovi ove alijanse

su posvećeni tranziciji svojih investicionih portfelja ka nultoj neto emisiji do 2050. godine, u skladu sa maksimalnim porastom temperature od 1,5 °C. Ponudom održivih i „zelenih” proizvoda UNIQA grupa konstantno radi na proširenju portfolija zdravstvenim, životnim i imovinskim osiguranjima koja ispunjavaju najviše ekološke i društvene kriterijume. Takođe, fokusiraćemo se na savetovanje o upravljanju domaćinstvom uz nisku emisiju ugljen-dioksida, ali i stimulisati korišćenje alternativnih, održivih izvora energije svojim aktivnim uče šćem na tržištu.

Osiguravači života uglavnom ulažu u hartije od vrednosti kao najsigurniji oblik investicije. Da li bi održivi projekti mogli da budu novi prostor za profitabilno investiranje kompanija koje su aktivne u životnom osiguranju? Da li bi to privuklo osiguranike, ili bi ih možda odbilo kao nepoznanica?

Sve veći broj klijenata je zainteresovan za održiva rešenja na tržištu osiguranja i po svemu sudeći, to će biti preferencija klijenata koja će igrati sve značajniju ulogu u kupovini proizvoda osiguranja u budućnosti.

U skladu sa tim, proizvodi UNIQA životnog osiguranja se takođe prilagođavaju potrebama klijenata i pružaju veliku fleksibilnost u pogledu polisa.

Početkom 2022. godine, u okviru „MOĆ ODRŽIVOG POSLOVANJA“, POSLOVANJA“, MART 2024

UNIQA grupe, izvršena je reorganizacija portfolija proizvoda koji sada podrazumeva ulaganje isključivo u fondove koji u obzir uzimaju ekološke i društvene faktore i investiraju u kompanije sa dobrim korporativnim upravljanjem ili kompanije koje posluju u skladu sa Ciljevima održivog razvoja Ujedinjenih nacija (SDGs).

Koliko su sami osiguravači usvojili ESG principe poslovanja u sopstvenim kompanijama? Da li se neki od elemenata ESG može smatrati važnijim i da li je moguće pratiti sva tri istovremeno?

Upravljanje životnom sredinom, društveno odgovorno poslovanje i održivi razvoj predstavljaju osnovu poslovne strategije UNIQA 3.0. Transparentnim i kontinuiranim izveštavanjem o održivim cljevima i napretku, UNIQA konstantno poboljšava svoj ESG rejting. Nakon izdavanja zelenih obveznica i dobijenih indeksa održivosti Bečke berze, UNIQA grupa inicijalno je ostvarila C- rejting ISS ECG a B- ocenu CDP. Svoja održiva rešenja smo usmerili na sva tri ESG okvira: prirodno okruženje (klimatske promene i ekologija), društvo (ljudska prava, zdravlje, radni uslovi i sigurnost) i upravljanje (kontinuirano praćenje, evaluacija, usklađenost sa međunarodnim standardima i izveštavanje) zato što smatramo da su podjednako važni.

Da li osiguravači imaju mogućnost da, osim na svoje klijente, na neki način utiču i na lokalnu zajednicu – bilo da se promene navike, bilo kroz projekte kojima bi unapredili okruženje?

Pomenuo bih nekoliko lokalnih inicijativa koje smo sproveli kao podršku inicijativama UNIQA grupe i dali svoj mali doprinos zajednici. Zaposleni UNIQA osiguranja u Srbiji i ostalim zemljama SEE regiona, u zajedničkoj inicijativi za očuvanje sredine, posadili su više od 4500 sadnica.

Odgovorno ponašanje pokazujemo i kad je u pitanju poslovni prostor. U

zajedničkim prostorijama u upravnoj zgradi u Srbiji odavno je postavljena LED rasveta, a unapredili smo i grejno-rashladne uređaje implementacijom sistema oporavka (rekuperacije), kako bismo bili energetski efikasni i zaštitili životnu sredinu.

Kao konkretnu akciju za bolji život celokupne zajednice, naveo bih još jednu zanimljivu inicijativu koja se tiče očuvanja pčelinje zajednice u urbanim sredinama. Pridružili smo se projektu očuvanja ove važne vrste i, u saradnji sa našim partnerima iz BeeCentera, postavili UNIQA košnice na krov naše upravne zgrade, koje

predstavljaju dom za oko 200.000 pčela. Osim toga, zajedno smo sproveli i različite aktivnosti koje, osim što pomažu očuvanju i zaštiti pčelinje zajednice, imaju cilj da decu i odrasle uvedu u svet pčela, kako bi se dodatno upoznali sa ovim važnim bićima i sami doprineli njihovoj zaštiti.

Globalni rizici se povećavaju, a sa njima rastu i štete. Kako se osiguravači bore sa rastućim štetama na globalnom nivou – da li bi njihovo

udruživanje pomoglo boljoj proceni rizika i pronalaženju novih modela zaštite klijenata?

Značaj udruživanja osiguravajućih kompanija je izuzetno veliki, ne samo zbog zaštite zajedničkih interesa na tržištu, već i zbog razvoja osiguranja, ali i stručnog usavršavanja zaposlenih i pokretanja različitih zajedničkih inicijativa za unapređenje usluga osiguranja.

UNIQA Insurance Group AG ove godine postala je stalni član Eurapco asocijacije u okviru koje osam osiguravajućih kompanija u Evropi sarađuje kroz razmenu znanja, učenje i razvoj, zasnovanih na poslovanju i zajedničkim inovacija. Fokus udruženja je na digitalnoj transformaciji, digitalizaciji, zdravstvenim inovacijama i održivosti.

Asocijacija je aktivno angažovana u oblikovanju budućnosti industrije osiguranja. Na više od 300 događaja i sastanaka godišnje, zaposleni u partnerskim kompanijama dele ekspertizu i najbolju praksu u svim ključnim oblastima poslovanja. Cilj Eurapco partnera je jačanje konkurentnosti i sposobnosti za inovacije, a time i aktivnosti na odgovarajućim lokalnim tržištima. Takođe, udruženje ima snažan fokus na razvoj rešenja usmerenih na klijente.

Povratak na sadržaj

47

KO ĆE PLATITI EKOLOŠKE INCIDENTE?

NAKNADE SIMBOLIČNE A NE REALNE U Srbiji postoji obaveza zagađivača da imaju polisu osiguranja odgovornosti ukoliko trećem licu nanesu štetu svojim delovanjem na prirodu, a sada je pokrenuta inicijativa da se zakonom predvidi i minimalna osigurana suma kako ovo osiguranje ne bi bilo samo formalnost

P

remija osiguranja od odgovornosti za zagađivače u svetu raste, iako stručnjaci smatraju da će osiguravači usled povećanog rizika smanjivati svoju izloženost u narednom periodu. Procenjuje se da će se uslovi za ugovaranje „eko-polisa“ pooštravati i da će premije porasti za tri do pet odsto u ovoj godini.

Ipak, Lidija Zaharija iz kompanije Marsh McLennan, vodećeg američkog posrednika u osiguranju, očekuje da će sve kompanije koje budu želele pokriće u 2024. verovatno moći i da ga dobiju.

S druge strane, broj zainteresovanih, prema podacima konsultantske kuće AON iz prethodne godine, nije preveliki – manje od 20 odsto klijenata osiguranja kupuje dodatne polise koje štite od rizika ekoloških katastrofa.

Kakva je situacija u Srbiji Srbija nije izuzetak u smislu učestalosti eko-incidenata. Da štete mogu biti ogromne pokazuje i činjenica da su obaveze zagađivača da se osiguraju od odgovornosti za slučaj štete pričinjene trećim licima usled udesa, kao i kazne – propisane zakonom, kažu za „Moć održivog poslovanja“ u Savetu stranih investitora (FIC). Značaj ove vrste osiguranja i broj ugovorenih polisa, međutim, još nisu na nivou na kome bi trebalo da budu.

Problem je, kako navode, što zakon nije predvideo minimalnu sumu osi-

48

guranja po polisama osiguranja odgovornosti zagađivača.

Stoga je u Beloj knjizi FIC-a nedavno predložena inicijativa da se uvede minimalna osigurana suma, ali i da država uvede subvencije za premiju.

Osim toga, u Srbiji ne postoji ni osiguranje koje se direktno odnosi na štete nanete životnoj sredini, za razliku od tržišta razvijenih zemalja.

Sume osiguranja simbolične „Ukoliko minimalna suma osiguranja nije propisana, zakonska obaveza se može ispuniti zaključivanjem polise sa bilo kojom sumom osiguranja. Is-

kustvo sa našeg tržišta nam pokazuje da se ove polise ugovaraju na simbolične sume osiguranja čiji iznosi nisu dovoljni za nadoknadu štete, i to kao dodatno pokriće uz osiguranje od opšte odgovornosti ili neku drugu polisu.

Zbog toga je Savet stranih investitora prihvatio i uneo u Belu knjigu inicijativu osiguravača. Svi zajedno verujemo da bismo time povećali svest o ovoj vrsti osiguranja od odgovornosti, koje nije trošak, već investicija koja omogućava sigurnost i poslovanje bez rizika“, navode u FIC-u.

Mogućnost subvencionisanja, kao i propisivanje da je ugovaranje polise

Čestice PFA mogle bi da koštaju američke osiguravače milijarde dolara U oblasti tzv. environmental osiguranja, u SAD su naknade štete najčešće zbog uragana i poplava, a u poslednje vreme i zbog čestica PFA, poznatih i kao „večne hemikalije“ (paraformaldehid, prah koji se koristi između ostalog i u proizvodnji boja, lepkova, papira, u građevini...). Prema nekim procenama, očekuje se da će potonje koštati osiguravače do 200 milijardi dolara u sudskim sporovima i još 400 milijardi dolara u troškovima čišćenja u 2024. „Ako troškovi zaista dostignu taj nivo, može se desiti da osiguravači počnu da razmišljaju o smanjivanju pokrića ili da uvode isključenja“, kaže Lidija Zaharija iz Marsh McLennan.

Mikroplastika je još jedan veliki zagađivač koji privlači ozbiljnu pažnju. „Kako tržišta ‘uče’ o novim zagađivačima, tako i sve više kompanija biva pogođeno. Sve se više prepoznaju i novi zagađivači koji ranije nisu bili prepoznati kao takvi, tako da ih ima kako u građevinarstvu tako i u proizvodnji u raznim oblastima“, navela je Zaharija.

Sa stanovišta upravljanja rizikom, kompanije ne bi trebalo da razmišljaju o tome kakva je njihova potencijalna izloženost sada, već kakva će biti u budućnosti. „MOĆ ODRŽIVOG POSLOVANJA“, POSLOVANJA“, MART 2024

preduslov za obavljanje delatnosti bili bi, kako kažu, dodatni pozitivan korak u cilju podizanja svesti o važnosti ove vrste osiguranja.

U FIC-u veruju da se, ekonomski posmatrano, na taj način „štite interesi pre svega trećih lica, građana, zatim interesi samih zagađivača, a posredno i interesi osiguravača, jer dolazi do pozitivnog uticaja na razvoj industrije osiguranja“.

I podsticaji države kao deo rešenja Dosadašnja međunarodna praksa je, kako ističu, pokazala da svaki podsticaj države kada je u pitanju osiguranje dovodi do većeg broja polisa ugovorenih na veće sume osiguranja. „Iako osiguranje nije trošak već investicija, privredni subjekti često teško pronalaze sredstva za osiguranje, čak i kad je ono obavezno. Zato se ove polise neretko ugovaraju na niske sume osiguranja, jer je tada niža i premija. Tako se formalno ispunjava obaveza koju je propisao zakonodavac i izbegavaju sankcije, ali se time nažalost ne postiže svrha niti se ostvaruje namera zakonodavca“,

navode u FIC-u govoreći o predloženom subvencionisanju ove vrste osiguranja.

U Beloj knjizi, preporuke Saveta konkretno uključuju izmenu člana 106. Zakona o zaštiti životne sredine tako što bi se odredila minimalna visina osigurane sume po polisama osiguranja od odgovornosti za slučaj štete pričinjene trećim licima usled ekološkog incidenta.

Takođe, predloženo je i podzakonskim aktima definisati mogućnost subvencionisanja, uslove i visinu subvencije za osiguranje iz člana 106. Zakona o zaštiti životne sredine. Životna sredina bez osiguranja Posledice eko-incidenata teško je proceniti, jer su one dugotrajne i svakako prevazilaze okvire ugovora o osiguranju. Domaći zakonodavac nije predvideo obavezu osiguranja od odgovornosti za štetu prouzrokovanu samoj životnoj sredini, iako jeste usvojio načelo „zagađivač plaća“. „Za razliku od Srbije, u Nemačkoj postoji obaveza osiguranja od odgovornosti koja se zasniva na jav-

nopravnim propisima usled šteta koje se prouzrokuju biljkama, životinjama, vodama i prirodnim staništima, a ne samo na odgovornosti po osnovu privatnopravnih zahteva oštećenih lica. Odgovornim se sma-

Manje od 20 odsto klijenata osiguranja kupuje dodatne polise koje štite od rizika ekoloških katastrofa traju pravna i fizička lica koja se profesionalno bave pojedinim delatnostima ili poseduju odobrenje za obavljanje delatnosti, i ta lica odgovaraju objektivno, odnosno nezavisno od stepena krivice. Štetnici mogu biti i privredni subjekti koji ne obavljaju delatnost, ali koji ipak prouzrokuju štetu postupajući sa namerom ili grubom nepažnjom“, navode u Savetu stranih investitora uporednu praksu u ovom segmentu osiguranja.

Jovana Smolić

Povratak na sadržaj

49

BANKE I UPRAVLJANJE ESG RIZICIMA

ODRŽIVOST GLAVU (I FINANSIJSKU STABILNOST) ČUVA! Više od 60 odsto prihoda banaka od kamata potiče od firmi koje posluju u sektorima sa najviše ugljenika

I

zveštaj Evropske centralne banke o okvirima upravljanja klimatskim rizikom (decembar 2023) ukazuje da će banke biti ključne u upravljanju i smanjenju rizika kada je reč o finansijskoj stabilnosti u vezi sa klimom, pri čemu će kreditiranje neproporcionalno biti usmereno ka firmama i domaćinstvima sa visokom izloženošću klimatskim rizicima. „Visoka izloženost klimatskom riziku nije ravnomerno raspoređena po bankama“, upozorila je ECB. Nikola Markije, regionalni menadžer za Zapadni Balkan u Međunarodnoj finansijskoj korporaciji (IFC) kaže za „Moć održivog poslovanja“ da je uključivanje ESG principa i rizika u investiciono odlučivanje i donošenje odluka o kreditiranju - centralni stub Evropskog zelenog dogovora i Agende održivog finansiranja. „Cilj je da se privatni finansijski tokovi usmere ka održivim investicijama koje podržavaju međunarodno dogovorene ciljeve za smanjenje negativnih uticaja na planetu i društvo u skladu sa Pariskim sporazumom i Ciljevima održivog razvoja Ujedinjenih nacija”, kaže Markije.

Finansijski sektor, kako objašnjava, treba pouzdano da upravlja ESG rizicima, kako bi pojačao tokove kapitala ka aktivnostima sa ekološkim i društvenim koristima, uključujući i one koje ostvaruju pozitivan klimatski uticaj. „Banke su izložene rizicima preko svojih klijenata ili projekata, a i same

50

mogu da budu predmet odgovornosti u situacijama kada, na primer, steknu vlasništvo nad kontaminiranim kolateralom (garancijom) koji negativno utiče na životnu sredinu”, upozorava Markije.

Osim toga, postoji rizik da klimatske promene negativno utiču na finansijski položaj same banke preko njenih klijenata ili same ekonomije.

Koristi naspram rizika od neusvajanja ESG strategije Banke imaju očiglednu korist od usvajanja ESG strategija: ona se ogleda u postavljanju temelja za upravljanje rizicima u oblasti održivog razvoja, i u smanjenju rizika od takozvanog greenwashing-a - davanja lažnih ili obmanjujućih ekoloških tvrdnji o pro-

izvodima, uslugama i aktivnostima, tj. transakcijama i projektima. „Ovo dalje može da pokrene pravnu (uključujući administrativnu, građansku i krivičnu) odgovornost banke zbog mogućih pogrešnih iskaza o transakciji, ako se dokaže da nije imala pozitivne ekološke i društvene koristi. Postoji mnogo primera za ovo u finansijskom sektoru, a globalno se greenwashing sve više istražuje i u porastu je“, upozorava Markije.

On ističe da strategije ESG takođe postavljaju osnovu za naknadno uspostavljanje ESG praksi, politika i procedura (uključujući upravljanje rizikom) koje omogućavaju kompanijama da obelodane smislene nefinansijske izveštaje o održivom poslovanju. „MOĆ ODRŽIVOG POSLOVANJA“, POSLOVANJA“, MART 2024

„Sada je jasno da nije moguće sačiniti izveštaj o ESG, a da prethodno nisu usvojene suštinske ESG prakse”, napominje on.

Pored toga, kako ističe, integracija ESG strategija nudi značajne mogućnosti bankama da se istaknu na tržištu. „Usvajanjem i implementacijom sveobuhvatnih ESG okvira, banke ne samo da ublažavaju rizike već se i pozicioniraju kao lideri u industriji u održivosti i odgovornom ulaganju.

Ovaj pristup koji razmišlja o budućnosti može da privuče klijente i investitore usmerene na finansijske institucije koje daju prioritet pitanjima životne sredine, socijalnim pitanjima i pitanjima upravljanja“, ukazuje naš sagovornik. Šta pokazuje izveštaj ECB U izveštaju Evropske centralne banke se navodi da je udeo privrednih sektora sa visokim emisijama ugljenika u bankarskim kreditima za oko 75 odsto veći od njegovog ekvivalentnog udela u ekonomskoj aktivnosti, dok više od 60 odsto prihoda banaka od kamata potiče od firmi koje posluju u sektorima sa najviše ugljenika.

Izloženosti prema sektorima nekretnina, građevinarstva i trgovine na veliko i malo se najviše ističu kada je reč o upravljanju tranzicionim rizikom. „Domaćinstva sa visokim emisijama uobičajeno čine 60-80 odsto ukupnih hipotekarnih kredita u zemljama evrozone. Osim tranzicionog rizika, fizički rizik kreditnog portfelja je takođe značajan. Više od 50 odsto ukupne kreditne izloženosti prema preduzećima u sektoru rudarstva, vodosnabdevanja i veleprodaje je pogođeno ekstremnim rizikom od poplava, dok je više od 10 odsto izloženosti prema rudarskom sektoru pogođeno ekstremnim rizikom od požara”, ukazuje se u izveštaju ECB. Ranjivost banaka prema kombinovanom tranzicionom i kreditnom riziku preko njihovih kreditnih portfelja

ECB ističe da, čak i ako se često zanemaruje, priroda igra osnovnu ulogu u omogućavanju ekonomskih aktivnosti, „tako da poremećaji u prirodnom okruženju imaju potencijal da značajno utiču na ekonomiju i potkopaju finansijsku stabilnost.“

Nikola Markije

mogla bi da se utrostruči u slučaju naglašenog šoka. „Što se tiče fizičkog rizika, sektori građevinarstva, proizvodnje, transporta, veleprodaje i maloprodaje predstavljaju najveći intenzitet fizičkog i kreditnog rizika za rizike od poplava i požara“, navodi se u izveštaju ECB.

Usvajanjem i implementacijom sveobuhvatnih ESG okvira, banke ne samo da ublažavaju rizike već se i pozicioniraju kao lideri u industriji u održivosti i odgovornom ulaganju Rizici vezani za prirodu Pored rizika u vezi sa klimom, izveštaj ECB sadrži još jedan okvir koji daje prvi pogled na rizike u vezi sa prirodom. „Prema preliminarnim procenama, 75 odsto korporativnih zajmova među bankama evrozone i 31 odsto ulaganja u korporativne obveznice i kapital među evropskim osiguravačima su u sektorima koji se u velikoj meri oslanjaju na najmanje jednu uslugu koju pruža priroda“, navodi se u izveštaju.

Udruženje banaka u Mreži održivog bankarstva Udruženje banaka Srbije se 2021. godine pridružilo Mreži održivog bankarstva IFC (SBFN) kako bi podržalo jačanje kapaciteta banaka kroz edukaciju i druge inicijative koje podstiču primenu ESG i prakse održivog finansiranja. „Integrisani ESG savetodavni program IFC za Evropu i Centralnu Aziju u partnerstvu sa Švajcarskim državnim sekretarijatom za ekonomske poslove SECO ima za cilj, između ostalog, da poboljša efikasnost finansijskog sektora kroz izgradnju održivih finansijskih tržišta koja uzimaju u obzir faktore ESG u alokaciji kapitala i podstiču i olakšavaju učešće u SBFN”, napominje Markije.

Udruženje banaka Srbije je, kako ističe, uz podršku IFC, formiralo zajedničku radnu grupu za održivo finansiranje, u cilju jačanja kapaciteta za primenu ESG principa i održivog finansiranja, identifikovanja prioriteta za bankarski sektor i otvaranja puta za usklađivanje ESG praksi među srpskim bankama i jačanje njihovih kapaciteta. „Kao deo pomenute saradnje sa IFC, Udruženje banaka Srbije i njene članice banke dobile su pristup redovnom onlajn obrazovanju na globalnom nivou, platformi za e-učenje u oblasti održivog finansiranja, što bankama omogućava razmenu iskustava i praksi u ovoj oblasti, kao i druge inicijative”, navodi naš sagovornik.

On dodaje da je Udruženje banaka uz podršku IFC razvilo i finaliziralo Smernice za održivo finansiranje koje će uskoro biti promovisane, na osnovu doprinosa i sugestija članica banaka koji potiču iz rada Radne grupe za održivo finansiranje.

Daniela Ilić

Povratak na sadržaj

51

OTP BANKA

ODRŽIVOST JE IMPERATIV ODGOVORNOG POSLOVANJA U savremenom društvu, kada ekološka osvešćenost postaje sve važnija, OTP banka se izdvaja kao primer u oblasti održivog poslovanja. Nedavno je postala prva i jedina banka u Srbiji koja je potpisala UN principe za odgovorno bankarstvo

U

skladu sa svojim dugoročnim i strateškim opredeljenjem, Banka kontinuirano implementira i inicira nove projekte, dok istovremeno unapređuje postojeće.

Projekti Generator ZERO, OTP Village, Generator dobrih dela ali i priključivanje Priceless Planet Coalition projektu Mastercard kompanije, čiji je cilj globalno pošumljavanje, samo su neki od održivih inicijativa koje dokazuju da za OTP banku ekonomski rast ne može biti potpun bez odgovornog odnosa prema prirodnim resursima i životnoj sredini.

Generator – poligon za stvaranje održivih, odgovornih i inovativnih projekata Generator LAB je zelena platforma koja obuhvata različite pojedinačne inicijative, a održivost im je zajednička nit. Svaki od projekata se dugoročno razvija i prati, pa je tako OTP banka još 2017. godine pokrenula program Generator kako bi omogućila preduzetnicima i inovatorima da svojim inovativnim rešenjima doprinesu održivoj i digitalnoj budućnosti. Poslednja dva ciklusa nose ime Generator ZERO i izdvajaju se kao najnagrađivaniji projekat Banke, namenjen mikro, malim i srednjim preduzećima, startap kompanijama i neformalnim timovima i preduzetnicima koji žele da svojim idejama i projektima doprinesu smanjenju karbonskog otiska, jednom od najvećih izazova današnjice.

Tokom ove godine, Generator dobrih dela obeležiće pet godina postojanja. Reč je o inicijativi gde mali,

domaći brendovi izlažu svoje proizvode i njihovom prodajom predstavljaju svoja ekološka rešenja i pružaju podršku ugroženim grupama – žrtvama porodičnog nasilja, osobama sa smetnjama u razvoju, socijalno ugroženoj deci ili ženama izbeglicama.

Još jedan projekat koji je primer odgovornog odnosa prema resursima i prirodnom okruženju je OTP Village - urbani pčelinjak i rasadnik sa 12 vrsta medonosnog bilja, na samo nekoliko kilometara od centra Beograda, nastao kroz partnerstvo OTP banke sa ekološkim udruženjem Supernatural. Ova inicijativa nastala je sa ciljem pružanja podrške ekološkom aktivizmu i doprinosa očuvanju celokupnog ekosistema u kom pčele igraju ključnu ulogu.

Da uspeh nije potpun ukoliko u njemu ne učestvuju zaposleni pokazuje inicijativa Klub volontera u okviru koje zaposleni imaju priliku da budu deo promena i ekoloških akcija i da tako doprinesu čistijoj životnoj sredini.

Banka je pre nekoliko meseci pokrenula inicijativu za izradu Registra organizacija civilnog društva koje oslobađa od provizija prilikom uplata donacija na njihove namenske račune, bez obzira na to u kojoj banci su računi otvoreni.

OTP banka Srbija već tri godine zaredom učestvuje i u globalnoj inicijativi Priceless Planet Coalition kompanije Mastercard koja ima za cilj da zasadi 100 miliona stabala i tako doprinese smanjenju posledica klimatskih promena.

Pored održivih projekata, Banka se izdvojila i po doprinosu celokupnoj zajednici u različitim sferama. Tako je prepoznatljiva po ubedljivo najdužem sponzorstvu u srpskom sportu budući da je već gotovo dve decenije zvanična banka Olimpijskog komiteta Srbije.

Sa druge strane, ulaže i u kulturu, pa tako već dugi niz godina sarađuje sa Galerijom Matice srpske u cilju očuvanja nacionalnog kulturnog nasleđa.

Takođe, pre dve godine je pokrenut i projekat sa izdavačkom kućom Booka, nagradni Konkurs za najbolji neobjavljeni roman na srpskom jeziku.

Kako je za OTP banku održivost imperativ uspešnog poslovanja, i dalje će kreirati, realizovati i podržavati inicijative koje sprečavaju negativan uticaj na životnu sredinu.

Povratak na sadržaj

53

ZELENE INVESTICIJE

DA LI MOŽE BRŽE? Postoji ogromna težnja ka finansiranju zelenih projekata i pružanju podrške ekonomiji, ali i jaz koji sprečava da se to dogodi. Šta je uzrok ovog jaza i zašto se to ne dešava?

Piše: Milena Milosavljević ESG ekspertkinja

D

a bi se dostigla neto nulta emisija CO2 do 2050. godine, biće potrebna godišnja ulaganja od 4,5 biliona dolara do 2030. godine, procenjuje Međunarodna agencija za energiju u svom Planu neto nulte emisije. U ovom trenutku, vrednost investicija je 1,7 biliona dolara. 1 Većina zelenih projekata je podržana kroz projektno finansiranje, ali uključuju podršku i kroz garancije, grantove ili pripremu projekata za dostizanje faze u kojoj će biti zreli za tržišno finansiranje. Drugi oblici finansiranja namenjeni su zrelijim projektima i podrazumevaju izdavanje zelenih obveznica i zajmova u vezi sa održivošću.

Ambiciozno finansiranje energetske tranzicije i neto nulte ekonomije preovlađuje u svim glavnim ekonomijama. Sistem za praćenje dostizanja neto nulte emisije, Net Zero Tracker, koji su uspostavile UN, pokazuje da

54

je 140 zemalja postavilo za cilj dostizanje neto nulte emisije, uključujući velike zemlje poput Kine i SAD, kao i EU. Pored toga, više od 900 kompanija sa Forbsove liste „Global 2000“ ima neto nulte ciljeve. 2 Više od 13 banaka pridružilo se bankarskoj alijansi Net-Zero.

Postoji ogromna težnja ka finansiranju zelenih projekata i pružanju podrške ekonomiji, ali i jaz koji sprečava da se to dogodi. Šta je uzrok ovog jaza i zašto se to ne dešava?

Finansiranje obnovljivih izvora energije Da bi se dostigla neto nulta emisija, neophodna je značajna transformacija u načinima korišćenja i proizvodnje energije na globalnom nivou. Trenutno samo 20 odsto primarne energije dolazi iz obnovljivih i nuklearnih izvora, dok ostatak dolazi iz fosilnih goriva.

Međunarodna agencija za energiju navodi u svom Planu neto nulte emisije da će se do 2030. godine udeo energije iz obnovljivih izvora povećati na 60 odsto, a da će do 2050. godine 80 odsto

ukupnog snabdevanja energijom dolaziti iz fosilnih goriva sa niskim emisijama, dok će se ostatak nesmanjeno koristiti, hvatati i skladištiti.

Da bi se to dogodilo, takođe je potrebno promeniti potražnju. Najveća potražnja za naftom i gasom trenutno je u sektoru transporta i u stambenom sektoru (grejanje). A određena rešenja za elektrifikaciju i promenu upotrebe već́ postoje: automobile sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem treba zameniti električnim vozilima, umesto gasa, drva i uglja treba koristiti toplotne pumpe, a sve zgrade moraju imati nultu emisiju. S druge strane, postoje sektori u kojima tehnološka rešenja još nisu razvijena niti ekonomski i tehnološki održiva za finansiranje, poput tehnologija za dekarbonizaciju brodarstva, vazduhoplovstva, proizvodnje gvožđa i čelika i drugih hemikalija – odnosno sektori u kojima se zagađenje teško smanjuje.

Najznačajnija tehnologija koja se razvija kao podrška dekarbonizaciji jeste vodonik, ali su projekti iz te oblasti još retki i ekonomski neodrživi.

Standardi zelenih obveznica EU Krajem 2024. trebalo bi da budu uvedeni u propise standardi zelenih obveznica EU koji zahtevaju da najmanje 85% sredstava koja se koriste iz investicija bude usklađeno sa taksonomijom EU. EU taksonomija je evropski sistem zelene klasifikacije koji ima stroga pravila u pogledu toga šta se može klasifikovati kao održiva aktivnost. U sistemu su precizirani kriterijumi za više od 100 privrednih delatnosti, uključujući velike energetske, transportne i proizvodne aktivnosti. Uveden je 2021. godine sa ciljem da zaštiti investitore od rizika tzv. greenwashing-a. „MOĆ ODRŽIVOG POSLOVANJA“, POSLOVANJA“, MART 2024

Dok se čeka na realizaciju tih projekata, može se sprovesti priprema za veću integraciju obnovljivih izvora energije. Naime, velika primena obnovljivih izvora energije takođe je pred izazovima kao što su neophodna infrastruktura za povezivanje i bazno opterećenje u proizvodnji koje je potrebno za stabilizaciju nestabilnijih delova proizvodnje. Evropska mreža operatora sistema za prenos električne energije procenjuje da bi to zahtevalo godišnja ulaganja od šest milijardi evra za interkonekciju dalekovoda.

Trenutno niža cena litijuma takođe je dovela do smanjenja cene baterija za skladištenje energije, pa su i one atraktivnije.

Projekti ipak postoje I pored svega, obnovljivi projekti pronalaze svoj put, a 2023. je bila rekordna godina novih projekata, posebno u Evropi. Nemačka je instalirala milion novih solarnih fotonaponskih sistema u stambene objekte, dok je celokupna industrija potpisala ugovore o otkupu više od 16 GW električne energije. 7 U nastojanju da olakšaju pojavu ovog fenomena u ekonomski održivom obimu, vladina i regulatorna tela više od tri decenije pružaju podršku industriji putem fid-in tarifa i drugih mehanizama za subvencionisanje.

Isti princip treba primeniti i u ostalim zemljama. Evropa prednjači u regulisanju održivog finansiranja i podršci takvom finansiranju. Međutim, druge ekonomije, a posebno SAD, neposredno slede taj primer primenom sopstvenih mehanizama podrške i smanjenjem poreza u skladu sa Zakonom o smanjenju inflacije.

Potrebe sve veće Uspostavljanje glavnog okvira za energetsku tranziciju i održivo finansiranje u okviru regulative EU rezultat je Zelenog dogovora EU. Prema dogovoru, krajnji cilj je postizanje ugljenične neutralnosti u Evropi do 2050. godine, sa srednjoročnim ciljem smanjenja emisije gasova sa efektom sta-

klene bašte za 55% do 2030. godine.

Evropska komisija je 2022. godine usvojila plan REPoverEU: Zajednička evropska akcija za pristupačniju, bezbedniju i održivu energiju, kojim je obuhvaćena nova, ambicioznija podrška. Kao deo novog predloga, dodatno je revidiran cilj koji se odnosi na udeo obnovljive energije u finalnoj potrošnji. Nakon toga, 2023. godine usvojena je revidirana Direktiva o obnovljivoj energiji, koja uključuje novi obavezujući cilj od 42,5 odsto, a u kojoj se poziva na postizanje dogovorenog cilja od 45 odsto do 2030. godine.

Trenutno samo 20 odsto primarne energije dolazi iz obnovljivih i nuklearnih izvora, dok ostatak dolazi iz fosilnih goriva Glavna podrška EU toj realizaciji dolazi kroz EU program finansiranja pod nazivom Fond za inovacije, s budžetom od 40 milijardi evra od 2020. do 2030. godine. Ovaj Fond se puni iz dozvola za emisiju ugljenika (dozvole za emisiju CO2 koje se plaćaju u sistemima za trgovinu emisijama EU, izračunate po prosečnoj ceni od 75 evra po toni CO2 za industrije koje su veliki zagađivači, uključujući proizvođače energije, vazduhoplovstvo i hemijski

sektor). Sredstva iz Fonda se dodeljuju za relevantne projekte kroz grantove i aukcije i odnose se na projekte u oblasti obnovljivih izvora energije, skladištenja energije, hvatanja, korišćenja i skladištenja ugljenika i zgrada sa neto nultom mobilnosti.

Obim finansiranih zelenih projekata, zelenih obveznica i drugih mehanizama zelenog finansiranja u velikoj meri zavisi od raspoloživog broja zelenih projekata ili korišćenja sredstava iz investicija u takozvane zelene svrhe. Kao što je prethodno navedeno, sadašnja situacija u pogledu broja profitabilnih projekata i dalje je problematična, bilo zbog makroekonomskog stanja i visoke stope inflacije, bilo u kombinaciji sa drugim faktorima koji se mogu svrstati u tri grupe. 1. Prva se odnosi na zrelije tehnologije, kao što su projekti u oblasti obnovljive energije koji su isplativi za finansiranje, ali da bi se dalje integrisali u mrežu postoji velika potreba za razvojem mreže, koji je i skup i dugotrajan. 2. Projekti koji koriste druge tehnologije stavljeni su pred izazove zbog svog nedovoljnog stepena zrelosti, npr. skladištenje CO2 i vodonik.

3. Na troškove negativno utiču rizici u lancu snabdevanja, npr. proizvodnja baterija. Tržište zelenih obveznica je spremno, a investitori su željni da učestvuju u takvim investicijama. Međutim, da bi se to realizovalo, i dalje je potrebno da zelene investicije budu na znatno višem nivou.

Povratak na sadržaj

55

BE RISK PROTECTED. Uključite se u

INICIJATIVU ZA JAČANJE BEZBEDNOSTI PODATAKA Postanite deo aktivne i napredne grupe poslovnih ljudi/preduzeća koja želi da doprinese bezbednijem društvu i poslovanju u doba digitalne transformacije.

Aktivnosti Inicijative usmerene su na skretanje pažnje poslovne javnosti na ● Rizike po podatke i poslovanje koje nosi digitalno doba ● Načine preventive ● Mogućnosti nadoknade štete

Mi želimo da doprinesemo da poslovno okruženje u Srbiji bude prepoznato na svetskoj mapi rizika kao jedno od bezbednijih za ulaganje i poslovanje kad je reč o čuvanju podataka.

A Vi?

www.beriskprotected.rs office@beriskprotected.rs

BE RISK PROTECTED.

ERSTE BANKA

POMERATI GRANICE U OKOLNOSTIMA KOMPLEKSNIH IZAZOVA I GLOBALNIH PARADOKSA Ono što ostavljamo iza sebe važnije je od pukih brojeva u bilansima: odgovornost prema budućnosti mnogo je veća od trenutnog uspeha ili neuspeha

Piše: Katarina Majić, senior specijalistkinja za ESG, Erste Banka

U

trenutku kada JPMorgan i State Street, dve najveće svetske investicione banke, izlaze iz Collective Action 100+ (grupe investitora koja je osnovana da podstakne kompanije na borbu protiv klimatskih promena), a BlackRock smanjuje svoje učešće u ovoj globalnoj akciji, Kina se, kao najveći svetski emiter gasova staklene bašte, pridružuje ovoj neslavnoj trojci, jer nema nameru da se odrekne fosilnih goriva.

U svetlu ovih globalnih dešavanja, kontinuirani napori starog kontinenta da ostane veran ideji karbonske neutralnosti kroz set rigoroznih direktiva, često se čine istinski nedostižnim. Tako se, uprkos trudu da promovišemo održivost i odgovornost, suočavamo sa ograničenjima i protivrečnostima globalnog sistema.

Na domaćem planu, reklo bi se, još

je teže, jer na ovaj svetski bilans treba dodati i balast domaćih izazova.

Banke koje su u stranom vlasništvu u obavezi su prema svojim grupama da poslovanje prilagode strogim ESG principima, što ih može dovesti u nekonkurentan položaj zbog strogih zahteva prema klijentima. Tu je i nedostatak domaće regulative i njena neusklađenost sa zahtevima EU, kao i nekonzistentna i blaga kaznena politika prema zagađivačima.

Međutim, dok se suočavamo sa svim ovim izazovima i paradoksima, otvara se prostor za promene.

Prepoznavanje ogromnih potencijala za ulaganja u zelenu tranziciju u Srbiji daje osnova za optimizam. U zemlji u kojoj je iskorišćeno samo 35 odsto ukupnog raspoloživog tehničkog potencijala obnovljivih izvora energije (OIE), u kojoj se projektna ulaganja za zelenu gradnju procenjuju na 41,2 milijarde evra, a neophodna ulaganja u zaštitu životne sredine na oko 8,5 milijardi evra, sa neiskorišćenim potencijalom zelenih obveznica, mogućnosti za finansijski sektor su ogromne. Mi u Erste Banci već dugo razvijamo ove mogućnosti.

Zbog toga smo prepoznati ne samo kao lider – sa učešćem u izgradnji čak 60 odsto OIE kroz privatne projekte, već i kao pionir u zelenoj tranziciji zahvaljujući prvom kreditu za energetsku efikasnost odobrenom jednoj stambenoj zajednici. Mi verujemo da postoji drugačiji put, a naša

posvećenost integraciji ESG principa prevazilazi retoriku i marketing bez pokrića. Aktivno dizajniramo nove zelene proizvode, dok istovremeno edukujemo i osnažujemo naše zaposlene, podstičemo inkluziju, diverzitet i socijalno bankarstvo. Samo u 2023. godini, podržali smo 84 početnika u poslovanju i tri organizacije civilnog društva, obezbedivši im više od 350 sati mentorske podrške. Ova posvećenost ogleda se i u aktivnom radu na dekarbonizaciji portfolija, ali i na operativnoj dekarbonizaciji samog poslovanja kroz smanjenje zavisnosti od izvora električne energije iz fosilnih goriva, povećanju broja električnih vozila u voznom parku, uštedama na papiru, prelasku na LED svetla, itd. Uvodimo projekte koji se bave fizičkim rizicima koji proizilaze iz klimatskih promena, kako bismo ih bolje razumeli i upravljali njima.

Procenjujemo ne samo naše klijente, već i naše eksterne partnere, uzimajući u obzir njihovu posvećenost održivosti.

U svetu gde se često meri samo profit, ne smemo izgubiti iz vida da je ono što ostavljamo iza sebe važnije od pukih brojeva u bilansima. Integracija ESG principa u naše poslovanje ne odražava samo našu sposobnost da prepoznamo dublji smisao i svrhu u onome što radimo. Naše delovanje odraz je naših korporativnih vrednosti, a naša odgovornost prema budućnosti mnogo je veća od trenutnog uspeha ili neuspeha.

Povratak na sadržaj

57

GLOBALNI SUPERMENI ODRŽIVOG POSLOVANJA

AUSTRALIJA DALA NAJBOLJEG Kompanija iz oblasti reciklaže ponovo je lider na listi najodrživijih kompanija „Global 100“, koju već dve decenije pravi „Corporate Knights’“. Kompanije na ovoj listi više od polovine svojih prihoda izdvajaju za održive projekte

D

ok klimatska kriza nanosi sve veće štete širom sveta, globalne kompanije postaju sve bolje u rešavanju problema. Lideri ulažu sve više svojih prihoda u investicije koje će ubrzati zelenu tranziciju, pokazuje istraživanje Corporate Knights’-a.

Corporate Knights’ Global 100 rangiranje najodrživijih kompanija na svetu za 2024. otkriva vodeće kompanije koje povećavaju ulaganja u zelena rešenja kao što su obnovljiva energija, energetska efikasnost i cirkularna ekonomija. „Kada smo lansirali Global 100 još 2005. godine, zelena ekonomija je bila neobična ideja. Mnoge kompanije nisu objavile interne izveštaje o održivosti. Nije bilo standardizovanih ključnih indikatora učinka i nijedna kompanija nije prijavila procenat svojih prihoda ili investici-

Rang 2024.

Rang 2023. Kompanija

1

ciju dugu 106 godina. Prema njihovom klimatskom izveštaju, svaka tona otpada, odnosno recikliranog materijala koji se dalje koristi za proizvodnju čelika, štedi 1,5 tona emisije CO2 u poređenju sa proizvodnjom čelika iz osnovnih sirovina. Oni su, prema rečima predstavnika ove kompanije, samo u 2023. „uštedeli“ 13 miliona tona ugljen-dioksida.

Godišnja rang-lista koju je napravio Corporate Knights’ kvantitativno upoređuje i rangira najveće svetske kompanije kojima se javno trguje, podjednako naglašavajući uticaj poslovanja kompanija, ali i analizirajući uticaj njihovih proizvoda i usluga na ljude i planetu. Rangiranje je zasnovano na, kako se navodi u saopštenju, rigoroznoj proceni 6.733 kompanije širom sveta sa više od milijardu dolara prihoda.

Vesna Lapčić

Delatnost

Država porekla

14 Sims LTD.

upravljanje otpadom

Australija

2

3 Brambles Ltd

nameštaj i opšta proizvodnja

Australija

3

2 Vestas Wind Systems

proizvodnja mašina

Danska

4

9 Taiwan High Speed Rail Corp.

transport

Tajland

5

- Nordex Se

proizvodnja mašina

Nemačka

15 Banco do Brasil

bankarstvo

Brazil

7

7 Schneider Electric SE

digitalna automatizacija i upravljanje energijom

Francuska

8

18 Chr Hansen Holding A/S

proizvodnja hrane i pića

Nemačka

9

7 Stantec Inc

inženjerstvo i lične usluge

Kanada

10

- SMA Solar Technology

proizvodnja poluprovodnika i elektronske opreme

Nemačka

6

58

ja koje su bile zelene“, rekao je suosnivač i izvršni direktor Corporate Knights’-a Tobi Hips i dodao da je sada za većinu kompanija moguće izmeriti koliko su uključene u zeleno poslovanje i kolike su njihove zelene investicije.

Kompanije svrstane u Global 100 najboljih za 2024. godinu 55 odsto​​ svojih investicija izdvojile su za održive projekte, u odnosu na 47 odsto godinu dana ranije. Zelene investicije ovih kompanija rastu šest puta brže nego investicije u ostatku privrede.

Te kompanije su u fiskalnoj 2022. godini zaradile 51 odsto svojih prihoda iz održivih izvora, a u godini koja joj je prethodila 50 odsto.

Ovogodišnji Supermen održivog razvoja prema ovoj listi je kompanija Sims iz Australije, koja se bavi upravljanjem otpadom i ima tradi-

„MOĆ ODRŽIVOG POSLOVANJA“, POSLOVANJA“, MART 2024

UNICREDIT BANK

MOĆ ODRŽIVOG POSLOVANJA JE I U POVEZIVANJU PRIVREDNOG I OBRAZOVNOG SISTEMA Za UniCredit banku osnaživanje zajednice u svim pogledima jedan je od strateških ciljeva, a upravo tu, između ostalog, vidimo i način za uspostavljanje održivog poslovanja

Piše: Svetlana Bunčić, direktorka Identiteta i komunikacija, UniCredit Bank

O

drživo poslovanje jedan je od imperativa za opstanak kompanija na tržištu, ali sada je i znatno više od toga – postalo je razlog zbog kog društvo može napredovati u celini. Predstavlja zapravo spregu privrede i šire društvene zajednice koja obezbeđuje sigurnost da će budućnost postojati. Aktuelna kriza dodatno podseća čoveka na važnost očuvanja resursa i stabilnosti ekosistema, te na taj način u određenoj meri menja navike potrošača, podižući svest o potrebi zaštite okoline u kojoj živi.

Kompanije sve više prepoznaju da se upravo kroz održivo poslovanje može izgraditi otpornost na krize, osigurati stabilnost u lancima snabdevanja i posredno smanjiti negativan uticaj

na okolinu. S druge strane, takav – održiv način poslovanja otvara nove poslovne prilike i može doprineti poboljšanju reputacije kompanija, upravo zato što potrošači sve više obraćaju pažnju na kvalitet proizvoda i usluga u pogledu uticaja na okolinu, kao i na to da li kompanije pokazuju brigu za životnu sredinu i društvo, odnosno zajednicu u kojoj posluju.

Stoga, rešenje svake krize moglo bi se tražiti u stvaranju održivosti za sve zainteresovane strane.

Tako gledano, od svih segmenata društva, pritom ne osporavajući nijedan od njih, obrazovanje može biti nit koja povezuje i utiče na sve aspekte života zajednice.

Za UniCredit banku osnaživanje zajednice u svim pogledima jedan je od strateških ciljeva, a upravo tu, između ostalog, vidimo i način za uspostavljanje održivog poslovanja.

Smatramo da se to najpre postiže obrazovanjem mladih, jer oni jesu budućnost svih nas. Cilj nam je, pre svega, da implementacijom ESG postulata u svom svakodnevnom radu budemo primer drugim privrednim subjektima i da zajedno uspostavimo sinergiju između obrazovanja i privrede. U turbulentnom svetu u kakvom živimo, u kom se promene

odvijaju veoma brzo, kontinuirano usavršavanje i prilagođavanje postaje imperativ za opstanak i prosperitet. U tom kontekstu, povezivanje obrazovnog sistema i sektora privrede nudi se kao ključni faktor u osiguranju napretka. S jedne strane, studenti i učenici, kao buduća radna snaga, žude za praktičnim znanjem i veštinama neophodnim za tržište rada. Formalno teorijsko obrazovanje, iako neophodno, ne osposobljava ih u potpunosti za praktične izazove s kojima će se susretati u poslovnom okruženju. S druge strane, kompanije se suočavaju s deficitom kvalifikovanih kadrova, tražeći one koji poseduju specifične veštine i sposobnosti usklađene s potrebama industrija. Stoga je uspostavljanje veze između obrazovanja i privrede put ka zajedničkom napretku. Naša Banka i UniCredit Fondacija godinama unazad u saradnji sa mnogobrojnim partnerima osnažuju upravo takvu vezu između privrede i obrazovanja, pružajući mladima kroz mentorstva i prakse mogućnost da uče i stiču znanje od naših zaposlenih koji spremno dele svoje iskustvo iz različitih oblasti ekonomije. Spajanjem akademskog znanja i praktičnog iskustva podstiče se inovativnost, što će dalje doprineti razvoju novih proizvoda, usluga i tehnologija, a koje će u budućnosti u svim segmentima biti održive.

Povratak na sadržaj

59

ALLIANZ BAROMETAR RIZIKA 2024.

SAJBER NAPADI I DALJE NA PRVOM MESTU Najvažniji globalni poslovni rizici za 2024. su sajber incidenti, a sledi prekid poslovanja, dok su prirodne katastrofe izbile na treće mesto sa šestog na kom su se nalazile prošle godine

Č

ak 36 odsto ispitanika je sajber incidente svrstalo na prvo mesto, u odnosu na 34 odsto prošle godine, prekid poslovanja 31 odsto, tri procentna poena manje nego prošle godine, a prirodne katastrofe je izdvojilo 26 odsto ispitanika.

Upitnik je uključio 3.069 risk menadžera iz 92 zemlje, a 44 odsto odgovora je bilo iz velikih kompanija koje godišnje generišu više od 500 miliona dolara prihoda.

Na četvrtom mestu Allianz barometra rizika su promene u regulativi, slede makroekonomski rizici, požari i eksplozije, klimatske promene su na sedmom mestu, a preostala tri u top 10 su: politički rizici i nasilje, razvoj tržišta i nedostatak kvalifikovane radne snage.

Ukoliko se posmatra prema zemljama, primera radi sajber rizik je na prvom mestu u: Australiji, Francuskoj, Nemačkoj, Indiji, Japanu, Švajcarskoj, Velikoj

Britaniji, SAD. Kineski i nigerijski risk menadžeri kao prvi rizik detektuju promene u regulativi, dok brazilski, kanadski, španski, italijanski i singapurski kao prvi rizik detektuju klimatske promene.

Kada je reč o ekstremnim vremenskim uslovima, prošla godina je bila

Finansijske institucije glavna meta Finansijske institucije su velika poslastica za hakere, te se nalaze na drugom mestu kada se rangiraju mete napada. O tome govore podaci kompanije IBM. Troškovi pojedinačnih napada na finansijske organizacije, prema istom izvoru, iznose u proseku 5,9 miliona dolara. Najćešća posledica napada su „curenje podataka“ i „prekid osnovnih aktivnosti“.

Najviše se napadaju finansijske institucije u SAD, Argentini, Brazilu i Kini. Uz to ransomware napadi, koji su inače i najčešći način napada na finansijske institucije, u prošloj godini su se značajno uvećani. Ovi podaci ukazuju na to da banke i druge finansijske institucije moraju sve više da investiraju u sajber bezbednost ne bi li poslovale odgovorno prema klijentima i održivo prema svojim akcionarima.

60

najtoplija od kada se meri temperatura, podaci su Svetske meteorološke organizacije. Osigurani gubici su premašili 100 milijardi dolara četvrtu godinu zaredom. Gubici usled oluja dostigli su oko 60 milijardi dolara. Velike kompanije ovaj rizik svrstavaju u sam vrh, a pomeranje naviše na lestvici rizika beleži se u više zemalja: Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Nigeriji, Singapuru, Španiji, Velikoj Britaniji, SAD. Risk menadžere najviše plaše fizička šteta i prekid poslovanja kao posledica klimatskih promena. Kao mere ublažavanja, velike kompanije između ostalog prelaze na poslovanje sa niskim emisijama ugljenika.

Preduzeća traže mehanizme zaštite i finansiranja i kroz osiguranje, a fokus će staviti i na jačanje otpornosti lanaca snabdevanja.

V. Lapčić „MOĆ ODRŽIVOG POSLOVANJA“, POSLOVANJA“, MART 2024

MOBI BANKA

KAKO OSTATI BEZBEDAN U ONLAJN SVETU? Sveprisutnost digitalnih platformi u bankarstvu omogućila je korisnicima brži pristup svojim finansijskim sredstvima i uslugama.

Mobi Banka nastavlja da se angažuje na polju bezbednosti kako bi svojim korisnicima omogućila sigurno i pouzdano bankarstvo u digitalnom svetu

D

igitalna tehnologija transformiše način na koji korisnici svakodnevno obavljaju bankarske transakcije. Sa sve većim brojem transakcija koje se obavljaju klikovima, pristup informacijama preko različitih uređaja nikad nije bio lakši, zato sigurnost podataka nedvosmisleno postaje ključna za održavanje poverenja klijenata i integriteta finansijskog sistema.

Nije tajna da su banke izložene sajber napadima. U poslednje vreme primećeni su primeri krađe identiteta, kredencijala za web ili mobilno bankarstvo, podataka sa platnih kartica i drugih oblika digitalnih prevara. Do ovakvih internet prevara najčešće dolazi preko lažnih sajtova, imejl adresa ili profila na društvenim mrežama (phishing), SMS poruka (smishing) ili telefonskih poziva (vishing).

Mobi Banka, prva digitalna banka u Srbiji i najiskusnija u ovom domenu, posvećena je razvijanju mehanizama za pružanje bezbednih onlajn bankarskih usluga i edukaciji građana o važnosti zaštite podataka. Na sajtu Banke možete pronaći brojne savete za prevenciju od sajber prevara.

Delimo sa vama neke od najznačanijih saveta Mobi Banke koji mogu biti korisni kada su u pitanju različiti oblici prevarnih radnji.

Pre svega, imajte na umu da ni jedna banka ili ustanova od vas neće tražiti da putem telefona, imejla ili SMS poruke odate svoje lične podatke, podatke sa platne kartice, ili kredencijale za pristup web/mobilnom bankarstvu.

Mobi Banka svojim korisnicima nudi funkcije koje korišćenje onlajn usluga čine bezbednim i sprečavaju internet prevare Poruke, pozivi, mejlovi i linkovi koje dobijete od sumnjivih pošiljalaca, sa neobičnih adresa ili brojeva, uglavnom imaju za cilj da vas prevare, nemojte deliti poverljive informacije ovim putevima. Pre nego što otvorite

bilo kakav link, postavite kursor miša preko linka da biste videli ispis adrese na koju vodi taj link. Koristite dvofaktorsku autentifikaciju i izbegavajte čuvanje lozinki u pretraživačima i deljenje sa drugima. Ukoliko sumnjate da ste žrtva internet prevare, odmah oba-

vestite nadležne organe i banku kako bi se preduzeli neophodni koraci zaštite. Kada je u pitanju onlajn kupovina, morate znati da su broj kartice, datum isteka platne kartice i CVV2/CVC2 kod jedine informacije koje su potrebne za onlajn plaćanje. Ukoliko prodavac od vas zahteva dodatne lične podatke, budite sigurni da je reč o prevari.

Osim deljenja saveta i širenja svesti o zaštiti podataka, Mobi Banka svojim korisnicima nudi funkcije koje korišćenje onlajn usluga čine bezbednim i sprečavaju internet prevare. Ako ste klijent Mobi Banke, u bilo kom trenutku kroz aplikaciju možete upravljati svojim Dina i MasterCard platnim karticama: kontrolisati kanale plaćanja i limite. To znači da, ukoliko, na primer ne koristite internet bankarstvo, možete podesiti manji limit na ovom kanalu ili ga jednostavno isključiti. Na ovaj način, osiguraćete da se transakcije, koje niste sami inicirali, ne realizuju. U slučaju krađe ili gubitka kartice, u aplikaciji postoji opcija iniciranja privremene ili trajne blokade kartice.

Sveprisutnost digitalnih platformi u bankarstvu omogućila je korisnicima brži pristup svojim finansijskim sredstvima i uslugama. Mobi Banka nastavlja da se angažuje na polju bezbednosti kako bi svojim korisnicima omogućila sigurno i pouzdano bankarstvo u digitalnom svetu.

Povratak na sadržaj

61

MARERA INVESTMENT GROUP

OD OŽIVLJAVANJA MIKRO LOKACIJA DO ENERGETSKE TRANZICIJE Marera je definisala jasnu zelenu strategiju za postizanje ambicioznih ciljeva, kao i mehanizme praćenja usaglašene sa ESG standardima

M

arera Investment Group, kompanija za investiranje, akviziciju, razvoj i iznajmljivanje nekretnina komercijalne namene, jedna od najmlađih lokalnih kompanija na tržištu, za samo šest godina razvila je portfolio od 200.000 m2 komercijalnih prostora u vlasništvu i 2,6 miliona m2 površine kojom upravlja širom Srbije.

Sa fokusom na razvoju kancelarijskih prostora na istaknutim lokacijama u Beogradu, projektima izgradnje, sveobuhvatnim uslugama profesionalnog upravljanja nekretninama i jedinstvenoj ponudi fleksibilnih kancelarijskih prostora kao i industrijskih kapaciteta i maloprodajnih lokacija, kompanija je postigla prepoznatljivost na tržištu i pozicije u samom vrhu komercijalnih segmenata.

Marerin razvoj započeo je hrabrim i inovativnim iskorakom u brownfield investicije, sa jasnim opredeljenjem na obnovu zapuštenih i zaboravljenih poslovnih zgrada u centru Beograda i revitalizaciju arhitektonskog i kulturnog nasleđa. Ovaj početak nije samo odredio poslovanje kompanije, već je postavio temelje za širenje u srodnim industrijama, kroz implementaciju strategije održivosti prateći faze kompanijskog razvoja.

Održivi pristup razvoju biznisa Razvijanje portfolija komercijalnih objekata, pre svega poslovnih zgrada od 2018. godine proširuje se kroz seg-

62

ment maloprodajnih objekata – akvizicijom i unapređenjem maloprodajnih objekata u Nišu i Beogradu – danas Forum Shopping Centar Niš i Forum Park u Zemunu, te akvizicijom i obnovom industrijskog kompleksa Pobeda na Petrovaradinu, čiji kapaciteti postaju osnova za formiranje prvog industrijskog parka u Vojvodini, čime kompanija zaokružuje prisustvo na tri tržišta komercijalnih nekretnina.

Paralelno sa povećanjem površine i geografskog širenja lokacija svojih komercijalnih objekata, Marera strateški ulaže u pokretanje servis kompanija koje će biti osnova za profesionalnu brigu o sopstvenom portfoliju ali i tržišni učesnici za pružanje usluga: upravljanja imovinom, upravljanja izgradnjom, upravljanja objektima, razvijanja pametnih kancelarijskih rešenja, kao i specijalizovane firme za nekretnine i finansijsko savetovanje eksternih klijenata. Tokom godina, svaka od kompanija uspela je da izgradi svoju prepoznatljivu ponudu na tržištu, da razvije i unapredi ekspertizu i da svojim prihodima i širenjem poslovanja osigura održivi razvoj i značajno uveća vrednost sveukupnog Marerinog portfolija.

Upravljanje i izvođenje građevinskih projekata – Marera Construction Uvođenjem poslovnog segmenta izgradnje, Marera usmerava pažnju ne samo na obnovu izgrađenih objekata, već i na projektni menadžment u iz-

gradnji. Ovaj poslovni korak evoluirao je u preduzeće koje se bavi izgradnjom i građevinskim projektima ali i proizvodnjom prefabrikovanih betonskih sistema, segmentom poslovanja koji je omogućio napredovanje ka poziciji ključnog igrača u izgradnji održivih infrastrukturnih rešenja. Među najznačajnijim realizovanim projektima izdvajaju se obnova Palate Beograd i rekonstrukcija i obnova zgrade BIGZ, koja je u završnoj fazi.

Upravljanje objektima – Marera Facility Management Sa porastom sopstvenog portfolija nekretnina nametnula se potreba za njegovim profesionalnim i sveobuhvatnim održavanjem. Marera Facility Management, kompanija u sastavu Marera grupe, danas je jedna od najvećih kompanija na tržištu sa 2,6 miliona m2 portfolija klijenata, koja je jedina u mogućnosti da ponudi integrisane usluge upravljanja i održavanja. U okviru integrisanih rešenja, izdvajaju se usluge higijenskog održavanja i obezbeđenja, uz koje kompanija pruža i profesionalne usluge tehničkog održavanja, recepcije, održavanja zelenih površina i održivog razvoja objekata za brojne komercijalne segmente širom Srbije, kao i moderne rezidencijalne komplekse u Beogradu. Marera je na ovaj način osigurala održivost sopstvenog portfolija poslovnih zgrada i objekata ali u isto vreme podigla standarde industrije i unapredila korisničko iskustvo. „MOĆ ODRŽIVOG POSLOVANJA“, POSLOVANJA“, MART 2024

U cilju daljeg razvoja industrije Facility Management-a u Srbiji, kompanija Marera je u 2023. godini, zajedno sa još dve kompanije, osnovala Facility Management poslovnu asocijaciju (FMBAS), posvećenu promociji, edukaciji i pružanju podrške njenom razvoju. Angažman u okviru ove poslovne zajednice direktno je usmeren na unapređenje FM profesija i obezbeđivanje održivosti industrije.

Fleksibilne kancelarije – Marerin brend Desk&More U cilju iskorišćenja svih kapaciteta obnovljenih poslovnih zgrada, Marera razvija poslovni model fleksibilnih kancelarija za izdavanje pod brendom Desk&More, namenjen savremenoj i dinamičnoj klijenteli, čije poslovanje zahteva fleksibilnost korišćenja radnog prostora. Pet godina od osnivanja, Desk&More je lider u kategoriji fleksibilnih kancelarija u Srbiji, upravlja sa više od 12.000 m2 na centralnim lokacijama u Beogradu, od kojih će prostor Desk&More BIGZ biti najveći do sada, sa površinom od 4.500 m2.

Posredovanje na tržištu nekretnina – Coreside Savills Kao integralni segment tržišta nekretnina, posao posredovanja u prometu i izdavanju nekretnina je od ključnog značaja za upravljanje investicijama, praćenje njihove vrednosti i obezbeđivanje održivosti. Snažna ekspertiza kompanije omogućila je izuzetno konkurentnu poziciju u Srbiji, naročito u kancelarijskom segmentu i uslugama procene vrednosti, završivši 2023. godinu sa gotovo 70.000 m2 izdatog prostora. Marera je integracijom ovog segmenta u grupaciju omogućila kontrolu nad transakcijama u okviru svog portfolija, ali i razvijanje novih tržišta u zemlji i regionu.

Održivi pristup razvoju portoflija Marera grupe Svesni činjenice da nekretnine imaju ogroman uticaj na prirodu i okruženje, da kumulativno troše oko 40% energije proizvedene na globalnom

nivou i doprinose sa 30% u ukupnoj emisiji CO2, svi dosadašnji investicioni projekti unutar grupe realizovani su sa izraženim naglaskom na održivost.

Marera je definisala jasnu zelenu strategiju za postizanje ambicioznih ciljeva, kao i mehanizme praćenja usaglašene sa ESG standardima.

U svom portfoliju grupacija ima 13 objekata, čijom rekonstrukcijom je kreirana dodatna vrednost građevinama i neposrednom okruženju, sa fokusom na pojedinačan značaj i jedinstvenost svake lokacije, naročito onih pod zaštitom Zavoda za zastitu spomenika. Samo u Beogradu, Marera je rekonstruisala i obnovila više od 100.000 m2 poslovnih objekata koji su bili prepušteni propadanju i zaboravu, čime su ponovo oživljene zapuštene mikro lokacije i omogućen viši kvalitet života lokalnih zajednica. Objekti u Marerinom portfoliju rekonstrukcijom su oplemenjeni zelenim krovovima na više od 1.500 m2, dok zelene površine, u okviru kojih su i košnice, zauzimaju više od 80.000 m2. Jedinstveni pristup dizajnu enterijera i eksterijera, u skladu sa novim namenama, upotpunio je nov život zdanja koja su uspela da povrate svoj značaj za lokalnu zajednicu.

Zelena transformacija – Marera Green Najnoviji korak u Marerinom razvoju bio je osnivanje kompanije koja će se posvetiti energetskoj tranziciji čitave grupacije. Marera se obavezala na ispunjenje ambicioznog cilja postizanja CO2 neutralnog statusa do 2028. godine, sa namerom da količina utrošene energije celokupnog Marerinog portfolija bude jednaka ili manja od proizvedene zelene električne energije. Solarni park koji će biti izgrađen u okviru Industrijskog parka Pobeda predstavljaće ključnu komponentu ove strategije. Dodatno, Marera Green će sprovesti zelenu sertifikaciju svih zgrada u okviru portfolija, potvrđujući Marerinu posvećenost održivosti na svim nivoima poslovanja.

Pristup održivosti poslovanja Marera Investment Group u centar stavlja negovanje životne sredine, gajenje zdravih i dugoročnih odnosa sa lokalnim zajednicama i stejkholderima, a pre svega unapređenje i odgovorno upravljanje ljudskim i materijalnim resursima za dobrobit prosperiteta zajednice kao zdrave i održive životne sredine.

Povratak na sadržaj

63

SANDRA VUČUROVIĆ, direktorka Marsh Srbija, rukovodilac MMB Adria

POSVEĆENI SMO RODNOJ RAZNOLIKOSTI I INKLUZIJI U finansijskom sektoru i dalje postoje izražene razlike među polovima u pogledu zarada i zastupljenosti žena na rukovodećim pozicijama. Uzrok tome su često predrasude, pokazuju istraživanja

P

itanje rodne ravnopravnosti nije novijeg datuma, ali su zakonodavci rešili da neke oblasti regulišu propisima ne bi li se brže ostvarili ciljevi. Tako je Evropska unija u martu 2023. godine usvojila Direktivu o transparentnosti plata koju nacionalna zakonodavstva treba da usvoje u roku od tri godine. Cilj ove direktive je da istakne rodnu ravnopravnost i smanji razlike u zaradama među polovima. „Verujem da ova direktiva može imati pozitivan uticaj na smanjenje razlika u zaradama među polovima.

Transparentnost plata može otkriti nejednakosti i omogućiti da se preduzmu koraci za njihovo rešavanje.

Kada su informacije o platama dostupne, to može dovesti do veće odgovornosti poslodavaca i podstaći ih da preduzmu mere za postizanje rodne ravnopravnosti“, kaže Sandra Vučurović, direktorka Marsh Srbija, rukovodilac MMB Adria.

Kakvi su trendovi u svetu u pogledu smanjenja tih razlika?

Trendovi u vezi sa razlikama u zaradama među polovima su različiti u različitim zemljama i sektorima. U nekima su razlike u zaradama i dalje veoma izražene, a negde su postignuti značajni pomaci ka većoj ravnopravnosti. Važno je da se sprovedu dodatne mere kako bi se osiguralo da se Direktiva o transparentnosti plata primenjuje efikasno i da se postigne stvarno smanjenje razlika. To može uključivati

64

edukaciju poslodavaca i zaposlenih o značaju rodne ravnopravnosti, promovisanje politika koje podržavaju jednakost u zaradama i pružanje podrške ženama u napredovanju u karijeri.

Svakako, ostaje da se vidi kako će se ova direktiva primenjivati u različitim zemljama i sektorima i koliko će efikasno doprineti pozitivnim promenama.

Kada posmatramo uzorak od 10.000 (i više) evropskih kompanija koje su učestvovale u Mercer (globalna konsultanska kompanija iz oblasti ljudskih resursa, deo MarshMcLennan korporacije zajedno sa Marsh-om) istraživanju, podaci pokazuju da su žene manje zastupljene u višim hijerarhijskim nivoima: na menadžerskim pozicijama je 33 odsto žena, a na izvršnim 27 odsto.

Ohrabrujuće je da se primećuje povećanje ove zastupljenosti u odnosu na prethodne godine. S druge strane, i prosečne razlike u zaradama se povećavaju sa hijerarhijskim lestvicama, pa je razlika u platama jedan odsto na nivou „paraprofesionalaca“ do čak 15 odsto na izvršnom nivou.

Kakva je situacija u finansijskom sektoru? Kakva je poslovna politika Marsh McLennan po ovom pitanju?

U finansijskom sektoru, kao i u mnogim drugim sektorima, i dalje postoje izražene razlike među polovima u pogledu zarada i zastupljenosti žena na rukovodećim pozicijama. Iako su žene sve više prisutne u finansijskom sektoru, one se često

Kako vidite ulogu brokera u podsticanju održivosti, s obzirom na to da ste između osiguravača i klijenata?

Kao jedan od najvećih konsultanata u oblasti rizika i osiguranja na svetu, Marsh McLennan ima važnu ulogu u podsticanju održivosti kako kod klijenata, tako i kod ostalih poslovnih partnera. Ova uloga može se sprovesti na različite načine: - savetovanjem i edukacijom kroz informisanje o održivim praksama, identifikaciju rizika i pružanje smernica za njihovo upravljanje; - razvojem održivih proizvoda i usluga što može uključivati osiguranje koje pokriva rizike vezane za klimatske promene, obnovljive izvore energije ili druge održive industrije; - procenom rizika i upravljanjem rizicima kroz identifikaciju potencijalnih ekoloških, društvenih i upravljačkih rizika i preporuke za njihovo smanjenje; - podsticanjem transparentnosti i izveštavanja tako što podstičemo klijente i poslovne partnere da budu transparentni u vezi sa svojim održivim praksama i da redovno izveštavaju o svojim postignućima u oblasti održivosti.

Sve navedene mere mogu pomoći u podizanju svesti i odgovornosti u vezi sa održivošću. „MOĆ ODRŽIVOG POSLOVANJA“, POSLOVANJA“, MART 2024

alata kao što je Employee Assistance Program, podrške na poslu i van posla tako što kompanija omogućava fleksibilno radno vreme, rad od kuće, profesionalne treninge, mentoring programe i slično.

Tema kao što je Wellbeing dosta je široka i njome se naše kolege iz Mercer-a bave već dugi niz godina. Wellbeing se može posmatrati kroz različite aspekte: fizički, mentalni, karijerni, finansijski, socijalni i za svaki od njih postoje različita rešenja i preporuke.

suočavaju sa izazovima u napredovanju i postizanju visokih rukovodećih pozicija. Razlike u zaradama između polova mogu biti rezultat različitih faktora, uključujući rodne stereotipe, nedostatak transparentnosti u platama, nedostatak pristupa mentorstvu i razvojnim mogućnostima za žene, kao i predrasude i diskriminacija na radnom mestu.

Naša istraživanja pokazuju da su predrasude u procesima regrutacije, procenjivanju talenata i procesu unapređenja, kao i ograničen pristup strateškim, visoko pozicioniranim ulogama u organizaciji - faktori koji usporavaju napredak žena ka višim nivoima i bolje plaćenim poslovima.

Kako organizacije teže ka jednakoj zastupljenosti žena u menadžmentu, trebalo bi da obrate pažnju i na niže nivoe hijerarhije, obezbeđujući ženama jednak pristup pozicijama koje omogućavaju napredak ka visoko plaćenim rukovodećim pozicijama.

Marsh McLennan-a je posvećen rodnoj raznolikosti i inkluziji. Prepoznajemo važnost stvaranja radne sredine

u kojoj se ceni i podržava raznolikost, uključujući rodnu raznolikost. Kompanija ima politike i programe koji promovišu jednakost u zapošljavanju, napredovanju i plaćanju, kao i inicijative za podršku ženama u razvoju karijere.

Istraživanja poslednjih godina takođe pokazuju da se ljudi suočavaju sa sve većim problemima kada je reč o mentalnom zdravlju, stresu na poslu, „sagorevanju“. Šta pokazuju Vaša saznanja, s obzirom na to da Marsh McLennan sprovodi istraživanja na ovu temu?

Istraživanja na ovu temu su pokazala da 81 odsto zaposlenih oseća rizik od mogućeg „sagorevanja“ na poslu.

Pre pandemije ovaj procenat je bio oko 63 odsto. Interesantan je podatak da 60 odsto HR lidera veruje da je rad od kuće uticao na povećanje anksioznosti zaposlenih. Postoje razni načini kako pružiti podršku zaposlenima, poput edukacije na temu mentalnog zdravlja, digitalnih rešenja koja omogućavaju pristup programima na temu mindfulness-a, različitih

Šta poslodavci detektuju kao najveće rizike širom sveta? Da li su to rizici koji prete i kompanijama u Srbiji?

Prema Global Risk Report-u, neki od najvećih rizika koje poslodavci detektuju širom sveta uključuju: rizike u vezi sa makroekonomijom, rizike povezane sa digitalizacijom, rizike u vezi sa životnom sredinom, klimom i održivošću, zatim zdravljem i dobrobiti zaposlenih...

Ovi rizici mogu imati globalni uticaj i mogu se odnositi na kompanije u Srbiji, kao i na kompanije širom sveta. Na primer, makroekonomski rizici mogu uključivati ekonomske krize, fluktuaciju valuta i političku nestabilnost. Rizici povezani sa digitalizacijom mogu uključivati sajber napade i krađu podataka. Rizici u vezi sa životnom sredinom mogu se odnositi na klimatske promene i prirodne katastrofe. Rizici u vezi sa zdravljem i dobrobiti zaposlenih mogu uključivati epidemije i pandemije, kao što je COVID-19. Svi ovi rizici su relevantni i mogu uticati i na poslovanje kompanija u Srbiji.

Važno je da poslodavci u Srbiji budu svesni ovih rizika, i da preduzmu odgovarajuće mere za upravljanje tim rizicima i za njihovo smanjenje. To može uključivati usvajanje odgovarajućih politika i procedura, implementaciju sigurnosnih mera i kontinuirano praćenje i evaluaciju rizika. Takođe je važno da kompanije budu informisane o najnovijim trendovima i razvoju rizika kako bi mogle adekvatno da se pripreme i reaguju na potencijalne pretnje.

Povratak na sadržaj

65

ŽENE U BIZNISU

BALANSIRANJE PRIVATNOG I POSLOVNOG Čak 78 odsto žena tvrdi da žene i muškarci nisu jednako tretirani na radnom mestu, a 71 odsto njih tvrdi da su muškarci u boljem položaju

Piše: Milana Rikanović direktorka Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women)

F

otografije sa nedavno održanog Svetskog ekonomskog foruma u Davosu ove 2024. godine ne razlikuju se mnogo od onih iz 2014. ili 2004. – dominantno muška odela, rukovanje, osmesi i poneka žena. Paradoksalno, ovogodišnji forum organizatori su predstavili kao istorijski u pogledu ravnopravne zastupljenosti žena i muškaraca, iako je bilo svega 28 odsto učesnica.

Dok se društvene norme relativno brzo menjanju i prilagođavaju novoj realnosti, korporativne prakse su sporohodne. Načini i metode na osnovu kojih korporacije selektuju, procenjuju i unapređuju zaposlene gotovo da se nisu promenili u poslednjih 20 godina.

Mnoge od ovih praksi dizajnirane su za muškarce koji su imali obezbeđenu brigu o deci kod kuće (tj. ženu), koji su radili u kancelariji (a ne od kuće) i koji su mogli da rade po standardnom radnom vremenu (a ne fleksibilno).

66

Sve analize i istraživanja o položaju žena na tržištu rada u Srbiji jednoobrazno ilustruju njihov neravnopravan položaj na tržištu rada, kao i probleme sa kojima se suočavaju: rodni jaz u zaradama po satu je iznosio 8,8 odsto u 2019. godini, dok je znatno veći u kontingentima radne snage niskih kvalifikacija, gde iznosi 21,2 odsto; 78 odsto žena tvrdi da žene i muškarci nisu jednako tretirani na radnom mestu, a da su muškarci u boljem položaju tvrdi 71% žena. Ukoliko se ta slika upotpuni i podacima o korišćenju vremena, koji ukazuju na nesrazmerno opterećenje žena neplaćenim kućnim poslovima i brigom o drugim članovima domaćinstva, jasno je da je ženama uskraćena mogućnost adekvatnog i konkurentnog uključivanja na tržište rada, kao i da postoji potreba za odgovarajućim pratećim uslugama podrške.

Postoji niz faktora koji mogu objasniti ovako neravnopravan položaj žena na tržištu rada i njihovu podzastupljenost, a u nastavku su neki od njih.

Rasprostranjeni i društveno prihvatljivi rodni stereotipi Nastali kao posledica i uzrok duboko usađenih stavova, vrednosti, normi i predrasuda o ženama i devojčicama, rodni stereotipi se sreću u gotovo svim aspektima društvenog i ekonomskog života – od roditeljstva i obrazovnog sistema do komercijalnog sveta dečijih igračaka, knjiga, mode, reklama... Rodni stereotipi tako vekovima ukalupljuju devojčice i dečake, žene i muškarce, ograničavajući razvoj njihovih prirodnih talenata

i sposobnosti, kao i njihovih obrazovnih i profesionalnih iskustava i životnih prilika, pridajući veći značaj ulozi žene u porodici i ulozi muškarca da privređuje kroz ekonomsku aktivnost i zaposlenost.

Mi smo na ovome dosta radili zajedno sa partnerima iz Vlade i uz podršku EU kada smo podržali šest ženskih organizacija civilnog društva za aktivnosti suzbijanja i eliminacije štetnih rodnih stereotipa u najrazličitijim oblastima, od nasleđivanja i tržišta rada do energetike i mladih. Kao jedan od rezultata imamo i predstavu „Devojčica koja se igra“ u Reflektor teatru, koja na duhovit način pokušava da podigne svest devojčica i dečaka, ali i njihovih roditelja.

Neizbalansiranost korišćenja odsustva sa rada radi nege deteta i/ili posebne nege deteta Ograničeno učešće muškaraca u domenu brige o detetu i dalje predstavlja jednu od glavnih prepreka rodnoj ravnopravnosti i osnaživanju žena. Iako brojna istraživanja pokazuju mnoge prednosti aktivnog učešća oca u životu deteta, normativni i društveni kontekst u Srbiji nisu dovoljno podsticajni za očeve da koriste odsustvo sa rada radi nege deteta i/ili posebne nege deteta. Tako je, na primer, 2020. godine svega 213 očeva uzelo naknadu zarade za vreme odsustva radi nege deteta, a 101 otac je dobio naknadu za odsustvo radi posebne nege deteta.

Zajedno sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost, a uz podršku Britanske ambasade u Beogra„MOĆ ODRŽIVOG POSLOVANJA“, POSLOVANJA“, MART 2024

du, otvorili smo ovu temu u javnosti 2020. godine s nacionalnom kampanjom „#PolaPola – Briga nije (samo) ženski posao“ u okviru koje smo, između ostalog, postavili prepovijalice za bebe u muškim toaletima u pet javnih institucija u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, što je prva ovakva inicijativa u Srbiji do sada.

Nedostupne usluge Neplaćeni poslovi staranja ogromnog su obima i često nadoknađuju nepostojanje javnih izdataka za infrastrukturu i usluge staranja. Taj rad predstavlja transfer resursa od žena (i veoma malog broja muškaraca) ka društvu i privredi i stoga postoji potreba za uvođenjem usluga u zajednici koje bi oslobodile žene dela neplaćenih poslova staranja. Prva grupa usluga se odnosi na nedovoljne kapacitete predškolskih ustanova u zemlji, sa politikom koja isključuje decu čiji roditelji nisu u stalnom radnom odnosu, dok se druga grupa usluga odnosi na socijalnu zaštitu. Simulacije javnih politika su nam pokazale razli-

21,5 odsto BDP-a Srbije je vrednost neplaćenih poslova koje obavljaju žene čite pozitivne efekte do kojih bi došlo uspostavljanjem usluga staranja u zajednici. Tako smo, na primer, zajedno sa Udruženjem žena Kolubarskog okruga, pilotirali tzv. Hobotnicu kao inovativni skup usluga socijalne zaštite, koja stavlja korisnika/cu u centar i dovoljno je fleksibilna da podršku prilagodi specifičnim potrebama.

Nedovoljno fleksibilni uslovi rada za zaposlene žene Jedan od ključnih preduslova za uspostavljanje balansa između poslovnog, porodičnog i privatnog života jeste mogućnost uspostavljanja fleksibilnih uslova rada kao što su klizno radno vreme, rad od kuće, rad

sa nepunim radnim vremenom, preraspodela radnog vremena i sl. Iako domaće zakonodavstvo prepoznaje fleksibilne uslove rada, njihova upotreba u praksi zavisi isključivo od volje poslodavca.

Neprepoznavanje žena sa porodičnim obavezama/ obavezama staranja u sistemu aktivne politike zapošljavanja Mnoge velike nepravde naizgled su nevidljive, a dešavaju se pred našim očima. Nekad traju kraće a nekad i vekovima. Upravo je to sudbina neplaćenog i nevrednovanog rada koji žene oduvek svakodnevno obavljaju u kućnim poslovima i brinući o drugim članovima domaćinstva. Kao nagradu za tako proveden život, u brizi o kući i drugima, milioni žena širom sveta dobijaju samo siromaštvo, dok se taj njihov rad tretira kao ultimativni besplatni resurs koji popunjava sistemsku rupu nepostojanja dovoljnih i adekvatnih usluga u zajednici.

Neke devojčice zbog toga nikad ne krenu u školu, neke žene nikad ne dobiju priliku da se uključe na tržište rada, a ako se uključe, neke nikad ne napreduju u svojoj karijeri i nemaju slobodno vreme za sebe. Na ovakve priče nailazimo svuda oko nas i njihove akterke su gotovo uvek devojke i žene. Prema našem istraživanju iz 2020. godine, ukupna procenjena vrednost neplaćenih poslova koje obavljaju žene iznosi 21,5% BDP-a Srbije ili 9,2 milijarde evra (a svetski prosek je 9%), dok 96% žena kao razlog za skraćeno radno vreme navodi brigu o deci i drugim licima, a samo 4% muškaraca tvrdi isto.

Nepotpuna podrška ženskom preduzetništvu Naše nedavno objavljeno istraživanje o ženskom preduzetništvu u Srbiji, koje smo uradili zajedno sa Ministarstvom privrede, pokazuje da žene čine nešto manje od trećine svih preduzetnika, da posluju uglavnom u mikropreduzećima, i da se suočavaju sa različitim teškoćama: s nedostatkom finansijskih sredstava za startap, nedostatkom informacija, pretežno se u podršci oslanjaju na poznanstva, najčešće se bave opstankom svog biznisa a ređe njegovim daljim razvojem i rastom, usled niza faktora poput usklađivanja porodičnog života sa preduzetničkom karijerom.

Istraživanje je identifikovalo i određene slabosti koje bi trebalo da budu područje budućih intervencija: preduzetnice ne pokazuju u velikom procentu sklonosti ka dodatnom obrazovanju i obuci, u malom procentu inoviraju, a inovacije su se pokazale kao ključ za uspeh; i dalje se pretežno oslanjaju na lokalna tržišta; u učešću na tržištu kao neke od najčešćih teškoća izdvajaju nedovoljnu tražnju za proizvodima ili uslugama koje pružaju, cenu rada, teškoće u definisanju odgovarajuće cene proizvoda ili usluge, uvođenje novih tehnološko-tehničkih standarda, dostupnost radne snage odgovarajućih kvalifikacija.

Ukoliko bismo zajedničkim snagama, svako iz svog ugla i u svom okruženju, radili na poboljšanju i rešenju navedenih problema, postoji velika šansa da ćemo na fotografijama iz Davosa 2034. godine imati jednaku zastupljenost žena i muškaraca.

Povratak na sadržaj

67

SNEŽANA MRVIĆ, klinički psiholog, Institut za mentalno zdravlje u Beogradu

STRES U DOBA TEHNOLOGIJE Neuronauke pokazuju da naš mozak nema adekvatnu mrežu za paralelno obavljanje više radnji i da se pred pritiskom takvih zadataka povećava proizvodnja hormona stresa, koji mogu da prestimulišu mozak i izazovu nešto što se zove „mentalna magla“

P

ritisak na poslu sve je veći, a sve je veći i broj onih koji zbog toga osećaju psihičke smetnje.

Da li tome doprinose i nove tehnologije koje bi trebalo da nam olakšaju život i da li su danas problemi zaposlenih drugačiji od onih pre 20 ili 30 godina? Kako promene koje donosi tehnološko doba utiču na nas i kako se to odražava na radni učinak ali i na mentalno zdravlje razgovarali smo sa Snežanom Mrvić, kliničkim psihologom na Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu.

Svako vreme nosi neke promene, a sa njima se menjaju i problemi zaposlenih. Promene utiču i na psihosocijalno radno okruženje i na povišen nivo stresa. One su brze i u smislu ekspanzije uslužnog sektora, u globalizaciji ekonomije, promeni strukture radne snage – sve je više žena među liderima i više je visokoobrazovanih zaposlenih, veća je fleksibilnost, timski rad je preuzeo primat, ali je sigurnost da će osoba zadržati posao nažalost sve manja. Tako danas za mnoge zaposlene posao predstavlja sveobuhvatni mentalni i emotivni zahtev. Sve te promene su dovele do neusklađenosti između samog posla i zaposlenih, a to se manifestuje kroz različite psihičke tegobe.

Koliko smo zaista spremni na te brze promene?

Danas je život bez telefona, tableta, kompjutera nezamisliv. Često u šali kažem da je telefon toliko srastao sa nama da je postao produžetak

68

našeg selfa. Zbog toga je današnja, moderna radna snaga raznovrsnija nego ikada, što dovodi do jedne potpuno nove atmosfere. Timovi na poslu uključuju mnogo različitih specijalnosti kao što su tehnologija, društvene mreže i drugi „izumi“ globalizovanog sveta. Promene nisu same po sebi pozitivne ili negativne, već su spontana posledica inovacija u doba digitalne revolucije i ubrzanog protoka informacija, kao najno-

Frekvenca depresije u Srbiji se udvostručila u poređenju sa periodom pre pandemije vijeg kvalitativnog skoka u evoluciji znanja iz različitih oblasti. Ovakve prekretnice mogu da izazovu otpor kod mnogih, jer nažalost nisu svi podjednako opremljeni da prihvate promene tek tako: javlja se strah od novog i nostalgija za starim. Zbog preplavljenosti i dostupnosti informacija, očekivano je da zaposleni mnogo brže reaguju, donose odluke u kraćem periodu, što sve utiče na povišen nivo stresa.

S razvojem tehnologije ubrzao se i proces rada pa sada za osam sati zaposleni urade mnogo više nego ranije. Ipak, čini se da je pritisak

sve veći. Kako to utiče na mentalno zdravlje zaposlenih?

Iako dostupnost informacija olakšava pojedine performanse zaposlenih, istovremeno rastu i očekivanja od zaposlenih. Istraživanja pokazuju da stres na poslu utiče na psihološko stanje zaposlenih, što potom utiče na nivo napora koji ulažu u određeni posao. Jedno istraživanje (Ismail et al., 2015) pokazalo je da postoji pozitivna korelacija između stresa na poslu i performansi zaposlenih, sugerišući da stres ima motivacionu komponentu koja osnažuje zaposlene da daju svoj maksimum. Stres dakle može imati pokretačku ulogu, ali ukoliko je preplavljujući može negativno da utiče na sveukupno funkcionisanje zaposlenih. Dakle, stres je individualni odgovor na opažanje zahtevnog, intenzivnog rada, što dovodi do promena u okviru psihičkog funkcionisanja zaposlenog. Problemi mentalnog zdravlja povezani sa stresom na poslu obuhvataju iritabilnost, nervozu, agresivno ponašanje, problem sa spavanjem, kao i poremećaj koncentracije. Ukoliko ovakvo stanje potraje duže vreme, mogu se razviti ozbiljniji problemi, kao što su anksiozni ili depresivni poremećaj.

Svetska zdravstvena organizacija je objavila podatak da je u 2016. godini 700.000 ljudi umrlo zbog moždanog udara i srčanih problema povezanih s brojem radnih sati. Da li postoje neke statistike o „MOĆ ODRŽIVOG POSLOVANJA“, POSLOVANJA“, MART 2024

Foto: Nebojša Babić

posla utiče na svakoga. Međutim, globalno, postoje studije koje pokazuju negativne efekte dugog radnog vremena na povišen rizik od hroničnog umora, stresa, depresivnog stanja i anksioznosti. Studija sprovedena u Japanu (Ogaw et al., 2018) istraživala je efekte prekomernog radnog vremena i dobijeni rezultati su pokazali da zaposleni koji rade 80 do 99 sati nedeljno, u poređenju sa onima koji rade 60 sati nedeljno, imaju 2,83 posto veći rizik da iskuse i razviju depresivnu simptomatologiju.

Takođe je pronađeno da žene imaju povišen rizik da razviju depresivni ili anksiozni poremećaj u odnosu na muškarce ukoliko rade isti broj sati.

uticaju prekomernog broja radnih sati na mentalno zdravlje?

Prekovremeno ostajanje na poslu je sveprisutna pojava u većini kompanija. Svakako se moramo ograditi, jer postoji nešto što se zove individualna razlika, te za određene pojedince prekomerno radno vreme ne predstavlja problem. Dakle ovde se misli na tzv. over achiever-e – ambi-

ciozne ljude koji po svaku cenu žele da ostvare svoj poslovni maksimum, zatim na ljude koji svoj libido investiraju u nešto kreativno te im posao može biti supstitucija za neku emotivnu prazninu, fenomen FOMO (fear of missing out – strah da nešto ne propustimo), tako da svakako moramo uzeti u obzir ličnost pojedinca kada govorimo o tome kako količina

Da li su se i međuljudski odnosi promenili zbog uticaja tehnologije? Ranije su nadređeni zadatke davali usmeno, zatim mejlom, a sada mladi očekuju da se to obavlja porukama preko mreža. Da li smo postali manje bliski i da li to utiče na mentalno zdravlje?

Generalno su osnovni modalitet današnjeg socijalnog funkcionisanja preuzele društvene mreže. Sa jedne strane to jeste doprinelo rekonektovanju sa davno izgubljenim poznanicima, ali je istovremeno uticalo na udaljenost od bliskih i poznatih ljudi u okruženju.

Stepen do koga ćemo sebe eksponirati posredstvom društvenih mreža, bilo da je reč o realnom ili fantaziranom selfu, doprinosi donekle da imamo kontrolu nad situacijom, ali takođe nas ograničava da produbljujemo odnose i navodi da potpuno reorganizujemo dosadašnje, tradicionalne društvene vrednosti.

Mnogi kontakti se ostvaruju bez ikakvog ličnog prisustva, što može dovesti na kraju do potpunog eksperimentisanja sa identitetom (prikazujemo idealni, željeni self, predstavljamo se da smo neko drugi i slično). Upravo ovo može uticati na to da pojedine osobe, posebno one fragilnije i osetljivije, podržavaju ili produbljuju svoju patologiju u grupama istomišljenika.

Povratak na sadržaj

69

SNEŽANA MRVIĆ, klinički psiholog, Institut za mentalno zdravlje u Beogradu Dakle, došlo je do otuđenja u društvenom životu i uprkos tome što virtuelni svet dovodi pojedince u centar nekog globalnog zbivanja, to ih istovremeno lišava ličnih kontakata u realnom svetu. Nedostatak bliskosti u realnom okruženju može dovesti do osećanja nelagode i tuge.

Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije, samo u prvoj godini pandemije anksioznost i depresija su porasle za 25%. Da li to može da se poveže i sa remote modelom rada?

Pandemija kovida 19 predstavljala je poseban izazov za korporativni svet. Ljudi koji su do tada radili zajedno sa kolegama saradnicima u jednoj radnoj postavci kao što je kancelarija našli su se u nekom potpuno drugom okruženju, a to je rad od kuće. Takva vrsta rada s jedne strane može biti olakšavajuća, jer smanjuje dužinu radnog dana koju ljudi provode u prevozu, ali sa druge strane menja rutinu i strukturu, koja je jedan od ključnih markera adekvatnog, zdravog funkcionisanja. Prekidanje dnevne rutine je doprinelo povišenom doživljaju stresa, anksioznosti, straha, posebno za egzistenciju.

Istraživačka grupa u Srbiji Cov2soul, koju je finansirao Fond za nauku Srbije, sprovela je istraživanje u cilju procene mentalnog zdravlja tokom pandemije kovida. Dobijeni rezultati su pokazali da je jedna od 18 osoba starosti 18–65 godina depresivna (5,7%). Prema ovom istraživanju frekvenca depresije u Srbiji se udvostručila u poređenju sa periodom pre pandemije.

Kako se ubrzani razvoj tehnologije i uticaj na radne odnose reflektuje na mlađe, a kako na starije?

Različito se reflektuje na različite ljude, nezavisno od uzrasta. To umnogome zavisi od naših karakternih crta, od naše strukture ličnosti, temperamenta, tako da inovacije neće svi prihvatati podjednako. Ljudi koji imaju izraženu crtu ličnosti otvorenost za

70

iskustvo kreativni su, maštoviti, otvoreni za nove ideje i avanture, te će biti i voljniji da eksperimentišu i pristupe novinama po pitanju tehnologije. Oni prilaze nepoznatim stvarima, pa i tehnološkim novinama sa većom dozom radoznalosti, tako da će za njih novi trendovi predstavljati izazov.

To ipak ne znači da oni na njih neće imati negativan efekat ukoliko ih koriste previše. Sa druge strane, kod starijih ljudi može postojati otpor, jer su možda manje fleksibilni kada je nešto novo u pitanju. Neuronauke pokazuju da naš mozak nema adekvatnu mrežu za paralelno obavljanje više radnji i da se pred pritiskom takvih zadataka povećava proizvodnja hormona stresa, koji mogu da prestimulišu mozak i izazovu nešto što se zove „mentalna magla“. (Divac-Jovanović & Švrakić, 2016). I to je posebno moguće kod starijih osoba koje su početnici u korišćenju tehnologija i kojima je multitasking novina. Tehnofobija je razumljiv strah,

Nekim ljudima posao predstavlja supstituciju za emotivne praznine jer učenje nečeg novog može postati zbunjujuće, što potom vodi do preplavljenosti i povišenog stresa. Kao i sa svakim strahom, važno je suočiti se i sa ovim, te posmatrati ga sa jedne, da kažem, korisne strane. Postoje koraci koji mogu biti od pomoći za sve ljude koji imaju problem sa novinama posebno u svetu tehnologije: vežbanje kognitivnih sposobnosti – pamćenje, pažnja, povezivanje sa prijateljima...

Kakvo je Vaše profesionalno iskustvo – šta je danas najveći problem zaposlenih koji traže pomoć zbog mentalnog zdravlja?

Pre svega, treba da znamo da nije sramota potražiti pomoć, jer ni u čemu što nam se događa nismo ni sami, ni prvi, ni jedini – pa tako ni u

svojim tegobama. Zaposleni danas najviše dolaze po pomoć jer ne mogu da izađu na kraj sa velikim brojem zahteva, preplavljenošću obavezama, prvenstveno poslovnim, koje se posle prelivaju i na privatne, ponekad se neko požali na nerazumevanje nadređenog, sukobe sa nadređenim, do nažalost onoga što se zove zloupotreba položaja moći, kada dolazi do različitih vrsta eksploatisanja zaposlenih.

Svi ti zahtevi utiču na to da se kod pojedinaca manifestuju simptomi vidljivi spolja, a to im smeta. Ukoliko osoba oseti da ne može adekvatno da funkcioniše u oblastima u kojima je ranije mogla, vreme je da potraži pomoć. Porodica je svakako prvo na šta bi se trebalo osloniti, ali ako tegobe ili problemi prevazilaze kapacitete porodice, onda je nužno potražiti pomoć stručnjaka.

Kako sačuvati mentalno zdravlje u sadašnjem radnom okruženju, i kakvu preventivu preduzeti s obzirom na rizike koji tek dolaze, prvenstveno na rizike koje donosi veštačka inteligencija (lažne informacije, krađa podataka, predikcija naših potreba…)?

Edukacija i prevencija su od krucijalnog značaja kada je reč o zaštiti mentalnog zdravlja u radnom okruženju. Bilo bi dobro kada bi kompanije sprovodile godišnje seminare na kojima bi se zaposleni edukovali o značaju i prevenciji mentalnog zdravlja, gde bi se mentalno zdravlje promovisalo, gde bi fokus bio na stresu i na tome kako ga prevazići, i osloboditi se od stigme koja prati osobe koje se bore sa psihičkim tegobama.

Promena uvek kreće od nas samih, kako je rekao Gandi.

Svako treba da osluškuje sebe, da radi u skladu sa svojim kapacitetima, jer to i jeste suština dobrog balansa – da su nam želje usklađene sa mogućnostima. Važan adaptivni zadatak je da nađemo balans između optimalnog i štetnog kada je u pitanju stepen izloženosti informacijama.

Lela Saković „MOĆ ODRŽIVOG POSLOVANJA“, POSLOVANJA“, MART 2024

TOKATA I MOXY

UPRAVLJANJE HOTELIMA ZAHTEVA VRHUNSKE PROFESIONALCE Facility management u industriji hotelijerstva je izazovan zbog visokih očekivanja posetilaca i gostiju, ali i zbog jake konkurencije

F

acility management je izuzetno odgovorna disciplina koja formira i definiše kvalitet objekta, njegovu funkcionalnost, vrednost i prepoznatljivost. S druge strane, korisnicima omogućava udobnost i komfor koji se postižu nizom usluga iz oblasti upravljanja i održavanja objekata i to tretirajući nekretnine, životnu sredinu, energetsku efikasnost, bezbednost, usklađenost sa zakonskim propisima, pa čak i marketing.

Primena ovako zahtevnog seta usluga u hotelijerstvu je još izazovnija zbog visokih očekivanja posetilaca i gostiju, ali i zbog jake konkurencije na tržištu. Od facility managament kompanija koje upravljaju hotelima, poput Tokate, očekuju se inovacije sa izuzetnim efektima u svakom segmentu koje hotelski ambijent može i mora da ponudi korisnicima.

Kompanija Tokata, specijalizovana za pružanje project, property i facility management usluga u svom portfoliju ima i hotel Moxy, smešten u centru Beograda, na Vračaru.

Upravljanje ovim hotelom, franšizom najvećeg globalnog hotelskog lanca Mariott, na početku je predstavljalo veliki izazov.

Zahtevi i standardi koje hoteli ovako brzorastućeg brenda postavljaju širom sveta i Evrope, visoki su i fokusiraju se na sadržaje i profesionalnost koji uključuju primenu savremenih tehnologija i potrebe društva. Samo profesionalci, kakav je Tokatin tim, mogu odgovoriti takvom zadatku.

Zašto je upravljanje hotelima daleko zahtevnije od upravljanja poslovnim objektima? Poslovni objekti su uglavnom operativni od 9 do 17h, kada je redovno radno vreme većeg broja zakupaca. Tada se očekuje naročita pozornost svih službi, a najveći deo usluga i servisa se obavlja van redovnog radnog vremena. S druge strane, hoteli rade konstantno te službe zadužene za upravljanje i održavanje hotela moraju biti sinhronizovane i funkcionisati kao veliki orkestar koji svakodnevno vežba i nastupa.

Upravo tako u Tokati opisujemo uslugu koju pružamo hotelu Moxy.

Hotel je renoviran i otvoren u martu prošle godine, nudi 131 smeštajnu jedinicu i za nepunih godinu dana

je ugostio više od 23.000 gostiju.

Pored fantastične internacionalne kuhinje i restorana koji je na raspolaganju i posetiocima, event management je dodatna usluga koju nudi Moxy u okviru dve konferencijske sale, opremljene i prostorno organizovane po želji korisnika.

Inovativna tehnološka rešenja se podrazumevaju u ovakvoj industriji gde je kontrola imperativ: zaposlenih, gostiju, instalacija i opreme putem informacionih tehnologija, pametnih sistema i programa koji nam omogućavaju odgovorno i održivo upravljanje energentima i raspoloživim resursima.

Servise u Tokati usklađujemo sa sezonama, a kompleksna infrastruktura koju poseduje Moxy podrazumeva angažovanje profesionalaca koji će svojim aktivnostima omogućiti da ovakav objekat i sam biznis budu uspešni, a menadžment dosledan svojim projekcijama operativnih troškova i povrata investicije. U ovom poslu proaktivnost je na prvom mestu. Osigurana je kroz set dnevnih kontrola kao i kroz saradnju, poverenje i timski rad svih službi.

Prioriteti su kvalitet i gost, a rezultat ovakvog poslovanja je uspeh!

Dok su ostali komercijalni objekti na ispitu jednom do dva puta godišnje kada zakupci kroz ankete daju svoj sud o kvalitetu zgrade i usluga, hoteli su na svakodnevnom ispitu različitih struktura korisnika tokom čitave godine. To znači da u Tokati svaki dan uspešno polažemo set zahtevnih testova i možemo da odgovorimo i najzahtevnijim klijentima u hotelskoj industriji i drugim oblastima.

Piše: Tamara Simić, CEO Tokata d.o.o.

Povratak na sadržaj

71

PORTRET JEDNOG KLIMATSKOG ALATA

CBAM ČEKA I SRPSKE PRIVREDNIKE CBAM uvodi princip oporezivanja robe (odnosno ugrađenih emisija) koja je proizvedena van EU, a uvozi se na teritoriju država EU, i to ukoliko takva roba dolazi iz energetski intenzivnih industrija.

Piše: Marko Pajović, Beogradska otvorena škola

K

rajem prošle godine veliki broj kompanija u Srbiji sa konfuzijom je dočekao vest da je mehanizam regulisanja prekograničnih emisija ugljenika (engl. Carbon Border Adjustment Mechanism – CBAM) stupio na snagu. Telefoni različitih organizacija za koje se moglo pretpostaviti da imaju odgovor na pitanje šta ovaj mehanizam predstavlja praktično su se usijali. Nažalost, odgovori su često bili nepotpuni ili čak kontradiktorni, a razlog takve neusaglašenosti, kao i nepostojanja centralnog izvora informacija o ovoj temi jeste kompleksnost samog mehanizma koji je doveo i do određene nespremnosti aktera u zemlji za donošenje Uredbe o CBAM Evropskog parlamenta.

Kako bi se CBAM shvatio u potpunosti, potrebno je pre svega shvatiti

72

Povratak na sadržaj

ciljeve klimatskih politika Evropske unije (EU). Već skoro 20 godina, EU ograničava emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG) preko sprovođenja sistema trgovine emisijama – EU ETS. Ovaj sistem funkcioniše tako što se na godišnjem nivou uspostavlja maksimalni obim emisija GHG iz tačno utvrđenih industrijskih sektora unutar EU, a zatim kompanijama dodeljuju emisione jedinice („dozvola“ za emisiju jedne tone GHG) kojima se može raspolagati na slobodnom tržištu. Kompanije plaćaju kaznu za svaku tonu emitovanih gasova za koju nisu pribavile emisionu jedinicu, čime se privredni sektor primorava da ograniči emisije koje izazivaju klimatske promene.

Otišlo se korak dalje kada je početkom 2020. godine usvojen Evropski zeleni dogovor, kojim se EU obavezala da ceo evropski kontinent, najkasnije do 2050. godine, postane klimatski neutralan. To jest, da se količina štetnih emisija koja se ispušta u atmosferu izjednači s količinom koja se uklanja ili neutrališe. Kako bi se to postiglo, formiran je predlog zakonodavnog paketa Fit for 55, koji uključuje širok spektar zakonskih normi i propisa koji imaju za cilj smanjenje emisija GHG u državama EU kroz promovisanje obnovljivih izvora energije, jačanje energetske efikasnosti, korišćenje alternativnih goriva i sl. Tada na scenu stupa i CBAM, u vidu specifične mere predložene kao deo pomenutog zakonskog pa-

keta. Iako Fit for 55 utiče na regulisanje emisija isključivo zemalja članica EU, uključivanje instrumenta kao što je CBAM odražava prepoznavanje međusobne povezanosti globalnih emisija GHG i potrebe za merama koje prevazilaze nacionalne ili regionalne granice za efikasnu borbu protiv klimatskih promena.

Porez na ugljenik CBAM upravo i targetira fenomen koji se pojavljuje usled neusklađenosti ambicija klimatskih politika EU i njenih trgovinskih partnera – tzv. izmeštanje ugljenika. Naime, kompanije koje posluju unutar granica EU mogu jednostavno odlučiti da presele svoju proizvodnju u druge zemlje van Unije u kojima ne moraju plaćati cenu za štetne emisije. Kako bi se trgovinski partneri EU motivisali da preduzmu korake ka smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva (ali i zaštitila domaća privreda) CBAM uvodi princip oporezivanja robe (odnosno ugrađenih emisija) koja je proizvedena van država EU, a uvozi se na njihovu teritoriju, i to ukoliko takva roba dolazi iz energetski intenzivnih industrija. Postulat na kom je CBAM razvijen jeste da se sve emisije GHG tretiraju na isti način, bez obzira na to odakle dolaze. To znači da istovetno oporezivanje emisija uvoznih proizvoda, ali i robe proizvedene na teritoriji Evropske unije, omogućava fer konkurenciju na tržištu. Odatle proizilazi komplementarnost dva siste„MOĆ ODRŽIVOG POSLOVANJA“, POSLOVANJA“, MART 2024

ma – gorepomenutog EU ETS i CBAM. Područje primene CBAM su proizvodi iz industrija gvožđa i čelika, cementa, aluminijuma, vodonika i đubriva, kao i sama električna energija, kada se oni uvoze na carinsko područje EU. U narednim godinama očekuje se proširenje delokruga CBAM na sve proizvodne procese obuhvaćene EU ETS, s obzirom na planiranu harmonizaciju dva instrumenta.

Kako to izgleda u praksi?

Prilikom uvoza robe na područje EU, od ovlašćenih uvoznika biće zahtevana kupovina CBAM sertifikata čija će cena odgovarati prosečnoj, sedmičnoj ceni EU ETS emisione jedinice. Sa druge strane, cenu emisionih jedinica formiraju sile ponude i potražnje u odnosu na maksimalni obim emisija GHG i potrebe kompanija za garantovanjem sopstvenih emisija. Novčanici ovlašćenih uvoznika su prvi na „udaru“ donoše-

njem CBAM uredbe. Ipak, ne treba sumnjati da će oni prebaciti ovaj trošak proizvođačima robe, što može dovesti do značajnih ekonomskih posledica. Sektori proizvodnje obuhvaćeni opisanim mehanizmom predstavljaju važan izvor zapošljavanja i njegova primena može po-

Prilikom uvoza robe na područje EU, od ovlašćenih uvoznika biće zahtevana kupovina CBAM sertifikata tencijalno dovesti do povećanja nezaposlenosti ukoliko kompanije u pogođenim sektorima postanu nekonkurentne na tržištu EU zbog visoke cene izvoza. Dodatno, proizvođači robe će biti dužni da dostave pouzdane izveštaje o emisijama,

u suprotnom uvoznik će proceniti emisije GHG na osnovu prosečnih intenziteta emisija zemlje koja vrši uvoz u EU ili, u slučaju da zemlja nema instrumente kojima dosledno meri svoje emisije – na osnovu 10% najlošijih EU postrojenja po emisijama, što će u praksi značiti veći finansijski teret za uvoznika, a posredno i proizvođača robe.

Potrebno je napomenuti da je CBAM od 1. oktobra prošle godine u prelaznoj fazi koja će trajati tri godine, sa određenim olakšicama u vezi sa verifikacijom emisija, propisanim sankcijama za nepropisno izveštavanje, a kupovina sertifikata neće biti potrebna do njenog isteka.

Ovaj period treba dobro iskoristiti za prilagođavanje srpske privrede postojanju ovakvog klimatskog alata, naučiti koje su obaveze, ispravno meriti emisije i u krajnjoj meri najzad dekarbonizovati proizvodne procese u zemlji.

ESG KAO USLOV ZA POSLOVANJE SA STRANIM KOMPANIJAMA

NEMAČKA ZASAD VODI GLAVNU REČ Kao najsavremeniji zakonodavni poduhvat kad je reč o ekološkim i socijalnim pravima, nemački Zakon o korporativnoj dužnosti pažnje reguliše i poslovanje domaćih preduzeća koja na bilo koji način sarađuju sa ovom zemljom

Piše: Ljubica Tomić, partner TSG advokatska kancelarija

I

ako se u februaru ove godine očekivalo usvajanje direktive EU o održivom poslovanju Directive on Corporate Sustainability Due Diligence, to se ipak nije dogodilo. Nacrt ove direktive se odnosio na dužnost pažnje u lancu snabdevanja, i trebalo je da proširi krug lica na koja se odnosi, tako što bi uključila sve snabdevače u lancu – pa i ekstrateritorijalno, van granica EU. Članicama EU bilo bi ostavljeno dve godine da donesu nacionalne zakone i da ih usklade.

Međutim, lobiranjem nemačke partije FDP Freie Demokratische Partei usvajanje ove direktive je osujećeno: navedena partija smatra da bi se direktivom neopravdano stavio organizacioni i finansijski teret na korporacije iz EU za stanje ekologije i socijalnih prava širom sveta.

Međutim, upravo je Nemačka ta prema kojoj se mnoge druge države

74

upravljaju kad je ova oblast u pitanju.

Po ugledu na Rukovodeća načela UN o biznisu i ljudskim pravima, u Nemačkoj je 2023. godine stupio na snagu Zakon o korporativnoj dužnosti pažnje, radi sprečavanja kršenja ljudskih (ekoloških i socijalnih) prava u lancima snabdevanja. Ovaj zakon, na nemačkom jeziku poslovnično dugačkog naziva Gesetz über die unternehmerischen Sorgfaltspflichten zur Vermeidung von Menschenrechtsverletzungen in Lieferketten (Lieferkettensorgfaltspflichtengesetz) smatra se do danas najambicioznijim zakonodavnim poduhvatom u ovoj sferi u svetu.

S obzirom na to da je Nemačka najveći spoljotrgovinski partner Srbije još od 2016. godine, u nastavku će biti objašnjeno kako ovaj Zakon utiče na poslovanje naših preduzeća, i zašto je ESG uslov za poslovanje sa nemačkim kompanijama, što će se po svoj prilici uskoro proširiti i na celu Evropsku uniju.

Obaveze i sankcije Dužnost pažnje korporacije radi zaštite ljudskih prava se definiše kao obligacija sredstva, a to znači obaveza se sastoji u preduzimanju određenih koraka, analiza, izveštavanja i mera radi sprečavanja nastupanja rizika ekološke ili socijalne prirode - ne samo u sopstvenom poslovanju, već i u poslovanju sopstvenih snabdevača. U slučaju nesprovođenja obaveza koje zakon nameće korporaciji prete pozamašne novčane sankcije kao i mere zabrane učestvovanja na tenderima.

Korporativna dužnost pažnje u lancima snabdevanja – pravna obaveza za koga?

Zakon nameće korporativnu dužnost pažnje nemačkim privrednim društvima koja imaju više od 1.000 zaposenih. Ovaj broj je 1.1.2023 iznosio 3.000 zaposlenih, ali je od 1.1.2024 prag za primenu zakona spušten na korporacije sa 1.000 zaposlenih, te se zakon primenjuje na širi krug pravnih lica. “Nemačkim” privrednim društvom se u ovom kontekstu smatra ono koje na teritoriji Nemačke ima mesto glavne uprave, glavno mesto poslovanje, sedište uprave, statutarno sedište ili ogranak. Dakle, dužnost pažnje i obavezu ponašanja po ovom zakonu imaju i ogranci nemačkih društva koji su registroavni u Srbiji. Takođe, srpska privredna društva sa ograncima u Nemačkoj, sa sedištem uprave u Nemačkoj ili sa mestom glavnog poslovanja u Nemačkoj, iako registrovani u APR-u u Srbiji, jesu pravno obavezni da postupaju po ovom zakonu, ukoliko imaju preko 1000 zaposlenih.

Kako se reflektuje zakon na poslovanje sa srpskim poslovnim partnerima?

Navedena nemačka privredna društva imaju dužnost korporativne pažnje u zaštiti ljudskih prava (ekoloških i socijalnih) i ekstrateritorijalno. Ona moraju da sprovode zakonom predviđene mere i van teritorije Nemačke – a to znači i u lancima snabdevanja u Srbiji kod svojih neposrednih po„MOĆ ODRŽIVOG POSLOVANJA“, POSLOVANJA“, MART 2024

slovnih tj. ugovornih partnera. Ovo se odnosi kako na upstream partnere u Srbiji – primera radi snabdevače sirovinama, snabdevače poluproizvodima, pružaoce usluga poput skladištenja, čišćenja, građenja, tako i na downstream partnere u Srbiji – špeditere, distributere, primoce franšize i ostale ugovorne partnere u Srbiji.

Svi navedeni upstream i downsream poslovni patneri nemačkih korporacija, ukoliko žele da posluju sa istim, moraće da prihvate uslove koje će im nemačka korporacija nametnuti (najčešće kroz opšte uslove poslovanja) a koji se odnose na ispunjenje obaveza nemačke kompanije po navedenom novom zakonu o korporativnoj dužnosti pažnje radi zaštite ljudskih prava. Imajući u vidu visinu i vrstu sankcije za nemačko društvo u slučaju kršenja navedenog zakona, za očekivati je da će odredbe opštih uslova poslovanja sa navedenom sadržinom u pogledu zaštite ekološih i socijalnih

prava biti zapravo poslovni uslov za (dalje) poslovanje nemačkih korporacija sa srpskim partnerima.

Ukoliko ima supstancijalna saznanja o kršenju ljudskih prava, nemačka korporacija svoju dužnost pažnje čak proširuje i na snabdevače svojih snabdevača. U redovnom slučaju se nemački zakon odnosi samo na neposrednog snabdevača. Nasuprot tome, nacrt Uredbe Evropske unije predviđa korporativnu dužnost pažnje da proširi na ceo lanac snabdevača, te bi korporacije morale da preduzimaju mere i u odnosu na sve snabdevače svojih snabdevača.

Procena rizika Valja napomenuti da je Srbija potpisala sve konvencije u oblasti ekologije i radnog prava na koje se nemački zakon poziva, te je za očekivati da srpskim privrednim društvima nakon detaljne analize opštih ulslova poslovanja, ne bi trebalo da bude teško da prihvate za-

hteve nemačkih partnera u navedenom smislu. Treba međutim voditi računa da jednu značajnu konvenciju jesmo potpisali, ali nismo ratifikovali – radi se o Minamata konenciji o živi. Stoga, ukoliko industrija ima dodirnih tačaka sa rizikom od žive, treba filigranski pogledati ugovor ili opšte uslove poslovanja, te proceniti rizike za srpsku stranu.

Ostaje da se vidi - quo vadis EU? Međutim jedno je sigurno, za poslovanje sa najvećim spoljnotrgovinskim partnerom Srbije, pravila korporativne dužnosti pažnje u odnosu na srpske neposredne snabdevače su već na snazi i primenjuju se ekstrateritorijalno. Srpski poslovni partneri će u svom poslovanju i ugovaranju morati da se suoče sa obavezama poštovanja ekoloških i socijalnih prava koje će im opštim uslovima poslovanja nametati nemački partneri, a koja su sva zasnovana na rešenjima konvencija koja je Srbija ratifikovala, sa izuzetkom Minamata konvencije o živi.

Povratak na sadržaj

75

EVROPSKA REGULATIVA I PRAVA RADNIKA

ZAPOSLENI NE SMEJU DA TRPE Radnici u domaćim preduzećima koja snabdevaju nemačke kompanije imaju mogućnost da se žale na svoj nepovoljan položaj u preduzeću

Piše: Jovan Protić, nacionalni koordinator, Međunarodna organizacija rada

T

okom više od 75 godina od definisanja koncepta ljudskih prava i njihovog garantovanja pravnim normama u obliku povelja, običajnog međunarodnog prava, opštih principa i drugih izvora međunarodnog prava, Ujedinjene nacije (UN) i Međunarodna organizacija rada (MOR), kao i regionalne organizacije poput OECD-a nastojale su da brojnim smernicama oličenim u Vodećim principima UN i Deklaraciji MOR o fundamentalnim principima i pravima na radu obavežu preduzeća da poštuju ljudska prava. Međutim, sve do nedavnog usvajanja Zakona o dužnoj pažnji u lancima snabdevanja nemačkih kompanija, polovinom 2021. godine, preduzeća nisu imala zakonsku obavezu da ljudska prava – a među njima naročito radna prava i pravila o zaštiti životne sredine – po-

76

štuju duž svojih lanaca snabdevanja, ili da se u suprotnom suoče sa novčanim kaznama. Кoncept dužne pažnje u preduzećima se odnosi na sve vrste procesa koje sprovode preduzeća, ili njihovi pravni zastupnici, kako bi na vreme prepoznala rizike po njihovo poslovanje i upravljala njima, kao što je zapošljavanje određenih pojedinaca, davanje zajmova ili ulaganje u određene sektore, a sve u cilju usklađivanja sa regulativom zemalja u kojima posluju. Za razliku od toga, dužna pažnja preduzeća u oblasti ljudskih prava tiče se pre svega prepoznavanja rizika po nosioce prava – pre svih po radnike, njihova prava na radu i po okruženje u kojem žive i rade, pa tek onda ustanovljavanja rizika koji se odnose na preduzeća i njihovo poslovanje. Šta propisuje Zakon Stupanje na snagu (1. januara 2023) Zakona o dužnoj pažnji u lancima snabdevanja nemačkih kompanija uvelo je obavezu za nemačke kompanije, nezavisno od države u kojoj se nalaze njihovi snabdevači, da izbegnu rizike za ljudska prava koji proizlaze iz konvencija o zaštiti ljudskih prava.

To je prvi primer uvođenja zakonske obaveze, uz zaprećene novčane i druge sankcije, poštovanja ljudskih prava u procesu poslovanja. Rizikom za ljudska prava u smislu ovog zakona smatraju se situacije u kojima, na osnovu činjeničnih okolnosti, postoji dovoljna verovatnoća da je moglo doći do kršenja fundamentalnih rad-

nih prava kao što su zabrana dečjeg rada i prinudnog rada, pravo na bezbedan i zdrav rad, pravo na slobodu udruživanja, pravo na jednak tretman pri zapošljavanju i pravo na pravičnu naknadu za rad, kao i situacije u kojima bi moglo doći do rizika od niza negativnih uticaja po životnu sredinu. Кršenje pomenute obaveze u bilo kojem segmentu lanca snabdevanja nemačke kompanije imalo bi za posledicu visoke novčane kazne koje izriče nemačka Federalna služba za ekonomske poslove i kontrolu izvoza (BAFA), ali, još važnije, i zabranu učešća u projektima javnih nabavki na određeno vreme, što bi sasvim sigurno moglo da nanese značajnu štetu poslovanju date kompanije.

Zakon obuhvata kako neposredne tako i posredne dobavljače unutar lanca snabdevanja, kao i povezana preduzeća u Nemačkoj ili u inostranstvu nad kojima kompanija ostvaruje odlučujući uticaj. Stoga bi sva preduzeća u Srbiji koja ostvaruju saradnju sa nemačkim kompanijama, a naročito ona koja neposredno snabdevaju nemačke kompanije koje zapošljavaju 1.000 ili više radnika, morala da budu upoznata sa nabrojanim rizicima i najdelotvornijim načinima za njihovo izbegavanje. Drugim rečima, preduzeća u Srbiji i državama u okruženju, nezavisno od toga u čijem se vlasništvu nalaze, moraju da u svom poslovanju izbegnu nabrojane rizike za ljudska prava ukoliko žele da neometano posluju sa nemačkim kompanijama. Malo je verovatno da bi „MOĆ ODRŽIVOG POSLOVANJA“, POSLOVANJA“, MART 2024

nemačka kompanija koja je bila prinuđena da plati visoku novčanu kaznu ili ostane uskraćena za učešće u projektima javne nabavke jer je njen snabdevač iz Srbije kršio navedena radna prava nastavila da posluje sa tim snabdevačem bez posledica i uz rizik da sebe ponovo dovede u nepovoljan položaj.

S obzirom na to da nemačke kompanije imaju vrlo izražen podsticaj da svojim dobavljačima naglase važnost poštovanja pomenutih radnih prava i obaveza vezanih za zaštitu životne sredine, jasno je da obaveze po preduzeća iz Srbije proističu isključivo iz poslovne saradnje sa važnim naručiocima iz Nemačke, te stoga nemaju praktično nikakve veze sa delotvornošću nadzora nad radnim pravima institucija Republike Srbije, niti sa (ne)postojanjem političke volje u ovoj državi da se unapređenjem vladavine prava ubrza pristupanje Evropskoj uniji i urede radna i ekološka prava. S tim u vezi, važno je imati u vidu i to da nemački Zakon o dužnoj pažnji u lancima snabdevanja omogućava višeslojni mehanizam ulaganja pritužbi radnika na eventualno kršenje pomenutih radnih prava. Radnici imaju mogućnost da na svoj nepovoljan položaj u preduzeću koje snabdeva nemačku kompaniju dostave pritužbu bilo kroz interni žalbeni mehanizam preduzeća u kojem rade, ili posredstvom nemačke kompanije sa kojom ono posluje, ili obraćanjem direktno BAFA. Povrh toga, u njihovo ime i za njihov račun na kršenje njihovih prava pored sindikata veoma delotvorno mogu da ukažu i nevladine organizacije specijalizovane za prava radnika, što predstavlja važan dodatak mehanizmu MOR za nadzor nad sprovođenjem međunarodnih radnih standarda koji se prevashodno oslanja na pritužbe sindikata.

U toku je obuka zaposlenih Zbog svega opisanog, a naročito usled činjenice da je u 2023. godini ukupna bilateralna trgovinska razmena između Srbije i Nemačke iznosila

oko devet milijardi evra, jasno se nameće zaključak da je za preduzeća iz Srbije i okruženjaod suštinskog značaja da svoj odnos prema fundamentalnim radnim pravima i životnoj sredini upodobe poslovanju sa svojim nemačkim partnerima. U tom cilju, u proteklih 12 meseci MOR u partnerstvu sa nemačkom organizacijom za

Obaveze po preduzeća iz Srbije proističu isključivo iz poslovne saradnje sa važnim naručiocima iz Nemačke, i nemaju veze sa domaćim institucijama međunarodnu saradnju (GIZ) sprovodi projekat o poboljšanju pristupa žalbenim mehanizmima za radnike u ključnim industrijskim granama, uključujući mirno rešavanje radnih sporova i sprečavanje diskriminacije na radu. Projekat je tokom ovog perioda sproveo niz aktivnosti usmerenih na unapređenje usluga koje pružaju

Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova i Кancelarija poverenice za zaštitu ravnopravnosti, a koje je analiza MOR identifikovala kao trenutno jedine institucije koje imaju ulogu u eksternom vansudskom žalbenom mehanizmu. Pored toga, jedna od ključnih aktivnosti projekta bila je i obuka zaposlenih u više od 25 preduzeća iz Srbije uključenih u lance snabdevanja nemačkih kompanija zaduženih za interne žalbene mehanizme u tim preduzećima. Najvažniji rezultat u dosadašnjem toku projekta, koji je na ovom zadatku saradnju uspostavio i sa Privrednom komorom Srbije i Unijom poslodavaca, jeste činjenica da je nekoliko stotina radnika u šest gradova u Srbiji, uporedo sa menadžmentom nekoliko desetina preduzeća širom Srbije, upoznato sa obavezama i mogućnostima koje pred njih postavlja ova nova nemačka regulativa.

U narednim koracima najvažnije će biti dalje podizanje svesti radnika i njihovih predstavnika, pre svega iz redova sindikata, o tome da je upotreba prevashodno internih žalbenih mehanizama, ali i opšte podizanje svesti o ulozi sindikata u zaštiti fundamentalnih prava radnika.

Povratak na sadržaj

77

ODRŽIVI LANCI SNABDEVANJA

NIJE ŠTO SE MORA, NEGO JE I ISPLATIVO Osam od deset rukovodilaca u lancu snabdevanja izjavilo je da povećava svoje napore ka održivom poslovanju, a kao glavni motiv navedeno je smanjenje troškova. Na drugom mestu je bila usklađenost sa regulatornim zahtevima, a sledi pritisak od partnera i dobavljača

N

emački Zakon o dužnoj pažnji u lancu snabdevanja, usmeren na snažniju zaštitu ljudskih prava i poštovanje ekoloških standarda, 1. januara 2024. ušao je u novu fazu. Od ove godine će i nemačke kompanije sa više od 1.000 zaposlenih od svojih dobavljača zahtevati primenu niza pravila i detaljnije izveštavanje. Iz Srbije u Nemačku ukupno izvozi oko 3.000 firmi; očekuje se da bi one koje na ovo tržište plasiraju sirovine, komponente i poluproizvode tokom ove godine prvi put mogle da osete određene efekte.

Iako je dosta toga nepoznanica i u Berlinu, zbog čega će ova tema tek biti predmet diskusija, ona je dobra

78

ilustracija koliko je održivost danas značajan faktor u lancima snabdevanja – dovoljno da je najjača evropska ekonomija i zakonom štiti.

Premda se najčešće poistovećuje sa upotrebom zelenih tehnologija u transportno-logističkim procesima, održivi lanac snabdevanja je širi pojam. On podrazumeva ekološke i društveno odgovorne prakse u svim fazama: od nabavke sirovina i transporta, preko proizvodnje i distribucije, pa sve do odlaganja, na kraju životnog veka proizvoda. Cilj je da se minimizira uticaj na životnu sredinu, promovišu etičke radne prakse i stvori dugoročna ekonomska vrednost. Nasuprot njemu nalaze se sistemi nabavke, proizvod-

nje i distribucije koji se ne osvrću na ekološke i društvene uticaje, dovodeći najčešće do iscrpljivanja resursa i visokog zagađenja; neodrživi lanci snabdevanja često daju prioritet kratkoročnim ekonomskim dobicima bez obzira na dugoročne posledice.

Neodrživost je skupa Kompanija EY sprovela je tokom 2022. obimno istraživanje u Americi, anketirajući 525 velikih korporacija iz različitih sektora. Osam od deset rukovodilaca u lancu snabdevanja izjavilo je da povećava svoje napore ka održivom poslovanju, a kao glavni motiv (61%) navedeno je „smanjenje troškova“. Na drugom mestu (51%) „MOĆ ODRŽIVOG POSLOVANJA“, POSLOVANJA“, MART 2024

bila je „usklađenost sa regulatornim zahtevima“, a slede „pritisak od partnera i dobavljača“ (41%), „potencijal za veći rast prihoda“ (28%), „pritisak klijenata“ (26%), „pritisak na tržištu radne snage“ (25%) i „osećaj etičke odgovornosti“ (21%).

Profesorka Saobraćajnog fakulteta u Beogradu i redovna članica Inženjerske akademije Srbije prof. dr Snežana Tadić ističe da je održivost danas postala „standard i preduslov“. „Investitori i kupci više nisu samo zainteresovani za održivost već je i očekuju. Da bi se prilagodile, kompanije moraju da usklade poslovne strategije sa ciljevima održivosti i da aktivno rade za ESG sertifikate, kako bi pokazale posvećenost održivim praksama“, naglašava prof. dr Tadić i dodaje: „Treba istaći da je ovo period uspona održive otpornosti. U uslovima sve češćih ekoloških, prirodnih, geopolitičkih i drugih poremećaja, koncept održive otpornosti dobija na značaju.

Kompanije shvataju da održivost nije samo obezbeđivanje ekološki prihvatljivog upravljanja već́ i izgradnja robusnih i prilagodljivih lanaca snabdevanja.“ U najvažnije trendove koji imaju pozitivan uticaj na održivost lanaca snabdevanja ona ubraja regulatorne promene (kao što je i pomenuti Zakon o dužnoj pažnji), rastuću popularnost cirkularne ekonomije, uspon zelenih tehnologija, dekarbonizaciju, upotrebu alternativnih izvora energije, inovacije u pakovanju...

Statistički podaci jasno ilustruju koliko je neodrživost skupa – brojni su pokazatelji neodrživih uticaja logističkih procesa i aktivnosti, pre svega transporta. Eksterni troškovi transportnog sistema (troškovi saobraćajnih nezgoda, zagađenje vazduha, klimatske promene, buka, upstream i downstream procesi, oštećenja staništa i zagušenje) u EU-28 2019. godine procenjeni su na 647 milijardi evra, pri čemu se oko 18% odnosi na teretni transport.

Transport i logistika odgovorni su

za oko 20 odsto globalnih emisija CO2, a procenjuje se da je 2022. godine sektor emitovao sedam milijardi tona CO2. Druga perspektiva je da logistika, uključujući skladištenje i pakovanje, doprinosi 5 do 15 odsto emisija koje se stvaraju tokom životnog ciklusa proizvoda.

Smanjenje troškova, odnosno uštede u lancima snabdevanja zbog toga se često najočiglednije vide kroz usvajanje energetski efikasnih praksi u logistici i transportu. Kompanije koje ulažu u vozila sa ekonomičnom potrošnjom goriva, optimizuju transportne rute i primenjuju nove tehnologije ne samo da doprinose održivosti životne sredine već i imaju direktne ekonomske benefite.

Investicije za budućnost Kada je reč o alternativnim izvorima energije, instaliranje solarnih panela na krovovima logističkih centara praksa je koju već duže vreme primenjuju i industrijski lideri u Srbji.

Jedan od primera je nedavna investicija kompanije Milšped u Krnješevcima, koja je na krovove dva skladišna objekta, ukupne površine oko 30.500 m2, postavila 648 solarnih panela, ukupne instalirane snage 600 kW. Projekat je dobio podršku inicijative „Pravedna zelena tranzicija i dekarbonizacija u Srbiji“, koju je Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) sproveo u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine i Ministarstvom rudarstva i energetike, uz finansijsku podršku Vlade Japana.

Na ovaj način smanjena je zavisnost od električne energije koja se dobija sagorevanjem uglja. Takođe, uz nove solarne panele, zahvaljujući podršci projekta skladišta su dobila i sisteme za napajanje punjača baterija za sredstva internog transporta, odnosno akumulatore viljuškara i drugih prevoznih sredstava. „Solarna elektrana zadovoljava 34% ukupnih godišnjih potreba ovih objekata za električnom energijom.

Na godišnjem nivou, to će doprineti smanjenju emisija GHG koje je ekvi-

valentno 775 tona CO2“, kaže menadžerka projekata u oblasti zelene transformacije UNDP Srbija Smiljka Živanović.

Logističari prate zahteve klijenata u svim oblastima. Na primer, brodarski i logistički gigant, kompanija MSC, i u Srbiji kao i globalno fokusiran je na promovisanje opcija održivog unutrašnjeg prevoza, nudeći širok spektar železničkog transporta kao atraktivnu alternativu tradicionalnom kamionskom prevozu, što može pomoći u smanjenju CO2 u lancima snabdevanja.

Izazovi u dostizanju održivosti Kompleksne globalne prilike stavljaju kompanije pred različite izazove, udaljavajući ih od težnje za održivim praksama u lancima snabdevanja. Među ključnim faktorima koji imaju negativan uticaj izdvajaju se geopolitičke tenzije, kao i ekonomski i prirodni poremećaji – rat u Ukrajini, kriza u Crvenom moru, suša u Panamskom kanalu, blokade graničnih prelaza, nedostatak radne snage itd. Jedan od najsvežijih primera je činjenica da su brodari zbog napada Huta u Sueckom kanalu preusmerili plovila na rutu preko Rta dobre nade, koja je duža, skuplja i rezultira većim emisijama.

Nadalje, tu su i rast sajber-kriminala, problemi pristupa materijalima i robama, složenost i česte promene u lancima snabdevanja itd.

Iako prelazak na potpuno održive lance snabdevanja može potrajati, pravac je jasan – preduzeća sve više prepoznaju važnost održivosti za dugoročni uspeh. Kompanije koje se ne prilagode mogu se suočiti sa izazovima tržišne konkurentnosti, usklađenosti sa propisima i odnosa sa zainteresovanim stranama. Sve to bi trebalo da bude snažan podsticaj da preduzeća integrišu održive prakse u svoje lance snabdevanja, čak i ako se potpuna eliminacija neodrživih praksi verovatno neće desiti u kratkom roku.

Milica Milosavljević Pluton Media

Povratak na sadržaj

79

TRANSFORMACIJA SRPSKE ENERGETIKE

SPORIM KORAKOM I ZATVORENIH OČIJU Iz energetskog sektora potiče oko 80 odsto emisija gasova sa efektom staklene bašte. Da li Srbija ima javno-politički okvir za ostvarivanje karbonske neutralnosti, ili se sve završava na potpisivanju međunarodnih sporazuma i deklaracija?

S

rbija proizvodi oko 70 odsto električne energije iz lignita i dalje ulaže u prljave tehnologije – novu termoelektranu i ugljenkopove. Za to vreme postojeća termoenergetska postrojenja rade u prekršaju emitujući prekomerno zagađenje, a povećanje kapaciteta za dobijanje energije iz obnovljivih izvora teče sporo, kao i na celom Zapadnom

80

Balkanu. Razloge za optimizam daje veliki broj zahteva za priključenje vetrolektrana i solara na Elektromrežu Srbije (EMS).

Ono što Srbiji suštinski nedostaje je jasno strateško opredeljenje za potpunu dekarbonizaciju energetike, čega nema ni u dokumentima javne politike, kažu naši sagovornici. Nedostaje i sistem trgovine emisijama

ugljen-dioksida, što bi privredu moglo skupo da košta.

Proizvodnja i potrošnja Ukupna proizvodnja električne energije u regionu Zapadnog Balkana u 2022. godini iznosila je 69,5 teravata časova (TWh), u čemu je učešće termoelektrana na ugalj bilo 63 odsto (43,8 TWh). Ukoliko izuzmemo teri„MOĆ ODRŽIVOG POSLOVANJA“, POSLOVANJA“, MART 2024

Danijela Božanić

toriju Kosova i Metohije (92 odsto), najveći udeo termoelektrana na ugalj u proizvodnom miksu imaju Severna Makedonija (72 odsto) i Srbija (70 odsto), dok Albanija nema TE na ugalj.

Udeo solarnih fotonaponskih postrojenja (PV) i vetroelektrana (VE) u proizvodnom miksu bio je mali i iznosio je zanemarljivih 3,5 odsto, pokazuju podaci iz evaluacije međunarodnih politika „Haotična i lažna dekarbonizacija elektroenergetskih sektora na Zapadnom Balkanu“ Centra za održivu energetsku tranziciju (RESET).

Preciznije stanje u Srbiji pokazuje Izveštaj o radu srpske Agencije za energetiku za 2022. godinu. Proizvodnja struje u Srbiji je 2022. iznosila 33.112 GWh. Od toga su termoelektrane na ugalj proizvele 64,7 odsto, veće hidroelektrane 26,9 odsto, termoelektrane-toplane 3,2 odsto, vetroelektrane priključene na prenosni sistem 2,6 odsto, i ostale elektrane (male hidroelektrane, manje elektrane na vetar, sunce, bioenergiju, biogas) zajedno 2,6 odsto.

Podaci iz evaluacije RESET-a otkrivaju i da se kapaciteti za proizvodnju energije iz vetra i sunca u regionu povećavaju sporo. U 2022. godini je instalirano 1.130 MW kapaciteta, što za Zapadni Balkan sa oko 17,5 miliona stanovnika iznosi 0,0645 kilovata po glavi stanovnika (kW/pc). U EU je 2022. godine instalirana snaga po glavi stanovnika iznosila 1 kW, što je 15,5 puta više.

Svetla tačka Srbija je vidljiv iskorak ka korišćenju energije vetra i sunca napravila u aprilu 2021. godine usvajanjem Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije. Direktor Direkcije za razvoj Elektromreže Srbije (EMS) Nebojša Vučinić rekao je na panelu u okviru konferenciji OIE Srbija 2023, u novembru prošle godine, da su usvajanjem ovog zakona nastale dramatične promene u interesovanju investitora za vetroelektrane i solarne elektrane.

Kako je naveo, do 30. aprila 2021. godine u obradi je bilo 4.900 megavata (MW) zahteva za vetroelektrane i 400 MW za solare. Sa pet zahteva koliko je podneto pre usvajanja zakona, stiglo se na 100 zahteva, od kojih 70 za solar, čija je instalisana snaga 11 GW. Time je zahtevani kapacitet vetroelektrana i solarnih elektrana za priključenje povećan četiri puta, na preko 20 GW u poslednje dve godine.

Uprkos velikom broju zahteva, na srpskom prenosnom (visokonaponskom) sistemu još nema solarnih elektrana, dok ih je na distributivnom veoma malo Uprkos velikom broju zahteva, na srpskom prenosnom (visokonaponskom) sistemu još nema solarnih elektrana, dok je na distributivnom veoma mali broj. Kako je na pomenutom panelu izjavio direktor Direkcije za planiranje i investicije Elektrodistribucije Srbije Predrag Matić, na sistemu ima 157 malih solarnih elektrana, ukupne snage svega 23 MW. Na pitanje kako smo došli do ovako drastične razlike između interesovanja za priključak na mrežu i postojećih kapaciteta iz sunca i vetra, direktor Regulatornog instituta za

Mirko Popović

obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) Mirko Popović kaže za „Moć održivog poslovanja“ da je problem dosta širok. „U Srbiji, prvo, ne postoji okvir prostornog i urbanističkog planiranja za razvoj i iskorišćenje kapaciteta obnovljivih izvora energije. Prostorni plan Republike Srbije je istekao – usvojen je davne 2010. godine i nije usklađen sa planovima energetske tranzicije i ciljevima karbonske neutralnosti. Uz to, imamo potpuno neuređen sistem kad je u pitanju izdavanje dozvola i uslova za rad energetskih postrojenja. U tome vidim prepreku sa kojom ćemo se suočiti u trenutku razvoja velikih projekata izgradnje kapaciteta za obnovljive izvore“, kaže Popović.

Energetska tranzicija podrazumeva transformaciju čitavog društva Iako transformacija energetskog sektora ka održivosti nije moguća bez postepenog napuštanja uglja kao prljavog energenta sa ograničenim rezervama, održivost nije samo to. „Održivost je usklađivanje ekonomskog razvoja sa socijalnim i ekološkim aspektima, tj. elementima obezbeđivanja dobrobiti za društvo i životnu sredinu. Po tom kriterijumu naša energetska tranzicija se dešava usporeno i ona je neusklađena sa principima održivog razvoja. Srbija, pre svega, ima nerazvijen i neefikasan sistem društvene transformacije

Povratak na sadržaj

81

TRANSFORMACIJA SRPSKE ENERGETIKE

kroz energetsku tranziciju. Neophodna je transformacija u pogledu načina na koji se donose odluke, na koji se kreiraju politike, na koji se društvo uključuje. Mi nemamo društveni dijalog o energetskoj tranziciji i suštinski ne znamo ko donosi odluke“, kaže Popović i objašnjava da je do tog zaključka došao kroz iskustvo koje ima kao direktor RERI-ja, udruženja koje učestvuje u izradi dokumenata javne politike kao što su Strategija zaštite životne sredine i Nacionalni klimatski i energetski plan (NERP).

Kršenje međunarodnih obaveza Potpisivanjem Ugovora o osnivanju Energetske zajednice 2005. godine, Srbija je prihvatila obavezu da poštuje „Direktivu o velikim ložištima“ (2016. zamenjena Direktivom o industrijskim emisijama) koja propisuje maksimalne dozvoljene emisije sumpor-dioksida, azotnih-oksida i praška-

stih materija iz termoelektrana. Radi usklađivanja starijih postrojenja, koja ne mogu da postignu dovoljno niske satne emisije zagađujućih materija, uvedena su dva dodatna mehanizma.

Jedan je poštovanje Nacionalnog plana za smanjenje emisija (NERP) po kom se emitovano zagađenje ograničava na godišnjem nivou, a drugi je prestanak rada postrojenja najkasnije 31. decembra 2023. godine.

Najstarije termoelektrane u Srbiji – TE Morava i TE Kolubara, trebalo je prema ovoj obavezi da budu zatvorene, što znači da trenutno rade u prekršaju. U prekršaju su i ostale srpske termoelektrane koje svake godine emituju višestruko veće količine sumpor-dioksida nego što je propisano NERP-om. „Srbija je prvo imala obavezu da termoenergetska postrojenja dovede u stanje da u prelaznom periodu rade u skladu sa standardnima životne sredine. Svi projekti za unapređenje

Takse od 2026. pogađaju 11 odsto izvoza iz Srbije Novi trošak dekarbonizacije će značajno umanjiti cenovnu konkurentnost izvoza zemalja izvan EU. Porez će imati negativni uticaj na prerađivačku industriju Srbije i zemlje Zapadnog Balkana koje izvoze CBAM proizvode na tržište EU, piše časopis Makroekonomske analize i trendovi (MAT) iz septembra prošle godine. Priloženi su i podaci iz kojih se vidi da je Srbija 2022. na tržište EU plasirala proizvode koji podležu taksi na ugljenik u vrednosti od 2.075 miliona evra, što je 10,7 odsto ukupnog nacionalnog robnog izvoza.

Brojke takođe pokazuju da proizvode koji podležu taksi Srbija uglavnom izvozi u EU – čak 71 odsto.

82

zaštite životne sredine u termoelektranama trebalo je da budu završeni do 2018. godine. Ta postrojenja nisu upodobljena standardima, a i danas su ključni resurs za proizvodnju električne energije“, kaže Popović.

Suprotno ciljevima energetske tranzicije, EPS je ulagao u izgradnju novog bloka TE Kostolac - B3, koja bi ove godine trebalo da počne sa radom. Radi obezbeđivanja lignita za novu i ostale kostolačke elektrane, EPS priprema otvaranje novog površinskog kopa Kostolac Zapad. Kako je u avgustu 2022. za Politiku izjavio pomoćnik direktora za investicije u Direkciji za proizvodnju uglja Ivan Đukić, vrednost investicije otvaranja kopa iznosi 400 miliona evra.

Dekarbonizacija do 2050. lokalno ni na papiru Nakon Ugovora o osnivanju Energetske zajednice i Pariskog sporazuma (2016) Srbija je i potpisivanjem Deklaracija iz Sofije o Zelenoj agendi za zapadni Balkan (2020. godine) prihvatila međunarodnu obavezu da postane klimatski neutralna do 2050. godine.

Prva tačka ove deklaracije podvlači da potpisnici priznaju „Evropski zeleni dogovor (The European Green Deal - EGD) kao novu strategiju rasta Evropske unije (EU) u cilju moderne, klimatski neutralne i konkurentne ekonomije koja efikasno koristi resurse“. EGD ima jasne ciljeve - smanjenje najmanje 55 odsto emisija gasova sa efektom sta„MOĆ ODRŽIVOG POSLOVANJA“, POSLOVANJA“, MART 2024

klene bašte do 2030. godine u odnosu na 1990. i postizanje nula neto emisija najkasnije do 2050.

Srbija ovako nešto može da postigne samo uz dekarbonizaciju enegetskog sektora, iz kog potiče oko 80 odsto emisija gasova sa efektom staklene bašte. Međutim, cela namera da se učestvuje u evropskim ciljevima završava se sa međunarodnim ugovorima, sporazumima, deklaracijama. Srbija nema javno-politički okvir za ostvarivanje karbonske neutralnosti i ne utvrđuje tačan vremenski okvir za prestanak korišćenja termoelektrana na ugalj, što je slučaj i sa njenim susedima na Balkanu, smatra direktor RERI. Saglasna sa tim je i meteorolog Danijela Božanić, koja je bila više od deset godina rukovodilac Odeljenja za klimatske promene u ministarstvu zaduženom za zaštitu životne sredine. „Srbija prvo treba da u Strategiji niskougljeničnog razvoja koja je usvo-

jena u junu prošle godine, kaže kad će postići karbonsku neutralnost. Ali, u Srbiji ne postoji ni zakonodavni ni planski dokument u kom je rečeno kad će Srbija postići klimatsku neutralnost. To što je povećan kapacitet iz vetra stvar je biznisa, što ne mislim da je loše, ali transformacija ili dekarbonizacija energetskog sektora je strateški planirana promena energetskog miksa i to mora da uradi država.

To je uradila Evropska unija, uradila je Kina. Srbija nije“, kaže Božanić.

Ona podseća na to da zahtev za postizanje klimatske neutralnosti do 2050. godina nije postavljen proizvoljno. „Nauka je pokazala da ako se ne postigne karbonska neutralnost do 2050 godine, živećemo u svetu za koji ne možemo ni da pretpostavimo kako će izgledati. Svet neće biti isti ni ako je dostignemo, ali se pretpostavlja da će veliki deo sektora i sistema moći da se privikne na klimatske promene i da

im se prilagodi. Ali ako se to ne desi - niko ne može da proceni veličinu katastrofe. Nauka nema mehanizam da to utvrdi“, objašnjava.

Posledice po ekonomiju su „iza ugla“ Osnovni mehanizam koji EU koristi za upravljanje dekarbonizacijom energetskog sistema je određivanje cene ugljenika, tj. trgovina emisijama (EU Emission Trading System (EU ETS)). Kroz njega EU prikuplja sredstva koja se koriste za finasiranje projekata dekarbonizacije.

Kako bi zaštitila svoje tržište i podstakla zemlje Zapadnog Balkana da uvedu ekvivalentan sistem trgovine emisijama, EU uvodi Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM). Način da se ova taksa izbegne je da Srbija ima ekvivalentnu ovoj, koju EU priznaje, a za čije uvođenje je ostalo malo vremena.

Milena Ilić Mirković

MAGAZIN ZA ŽIVOT SA MANJE RIZIKA Informativni portal o novostima u osiguravajućim kompanijama, aktuelnim dešavanjima u sektoru osiguranja, i trendovima u osiguranju u zemlji i regionu

www.sveoosiguranju.rs Povratak na sadržaj

ZAŠTO I POLJOPRIVREDNICI MORAJU BITI ODRŽIVI?

DA NE OSTANEMO BEZ HRANE

Suše, poplave, toplotni talas, promene u uzorcima padavina kao posledice klimatskih promena – ugrožavaju poljoprivredu. Da li bi primena ESG standarda u poljoprivredi pomogla u ublažavanju problema?

K

limatske promene imaju sve veći negativan uticaj na poljoprivredu, ali i poljoprivreda ima uticaj na klimatske promene: jedna trećina gasova sa efektom staklene bašte dolazi upravo iz ovog sektora. Da bi se usvojile održive prakse i da bi on postao otporniji na nepogode i rizike, neophodna je edukacija i informisanje lokalnog stanovništva o uticaju klimatskih promena. Zbog toga je ova tema višestruko važna, posebno sa aspekta održive poljoprivrede koja ima sve veći značaj u svetu i deo je strateških politika brojnih zemalja. Šansa u regenerativnoj poljoprivredi U Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede kažu da je regenerativna poljoprivreda tema koja je u srži održivosti poljoprivrede ne samo u Srbiji, već i globalno. Regenerativna poljoprivreda podrazumeva kombinaciju tradicionalnih praksi i

84

savremenih tehnologija koje pozitivno utiču i na obnovu biodiverziteta.

Iako je reč o relativno novom konceptu, on je globalno priznat i već nekoliko godina se sprovodi i na njivama u našoj zemlji.

Edukacija, informisanje i podizanje svesti kroz različite inicijative ključni su za ubrzanje ovog procesa.

Sigurnost hrane postaje imperativ Milan Prostran, agroekonomski analitičar, među posledicama klimatskih promena koje značajno ugroža-

vaju poljoprivredu ističe sušu, posebno za prolećnu setvu. To, kako kaže, dovodi do pitanja koje kulture zasaditi na našem podneblju i šta uraditi, osim navodnjavanja, kako bi se smanjio negativan uticaj te pojave. Govoreći o održivosti poljoprivrede, on ističe nekoliko kritičnih tačaka koje treba hitno rešavati. Jedna od njih je poljoprivredno zemljište, odnosno njegov kvalitet, neracionalno korišćenjе i smanjenje obradivih površina.

Potrebno je rešiti i probleme u navodnjavanju i stočarskoj proizvodnji koja je u ozbiljnoj krizi. Neophodne

EU - Naplata zbog emitovanja gasova Stručnjaci Evropskog naučnog savetodavnog odbora za klimatske promene ističu da je potrebno uvođenje sistema naplate emitovanja gasova sa efektom staklene bašte u sektoru poljoprivrede. Prema njihovim preporukama, poljoprivrednicima bi trebalo naplaćivati emisiju štetnih gasova kako bi se podstakli da smanje svoj uticaj na klimatske promene. ESABCC u svom izveštaju navodi da je situacija gotovo nepromenjena od 2005. godine, kao i da najviše gasova, čak dve trećine, dolazi iz proizvodnje stočne hrane. „MOĆ ODRŽIVOG POSLOVANJA“, POSLOVANJA“, MART 2024

ugljen-dioksida na nivou celog MK sistema, i težimo karbonskoj neutralnosti. U narednom periodu ćemo investirati u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora. Usmereni smo na smanjenje i optimizaciju upotrebe pesticida, sa ciljem očuvanja zemljišta, vode, biodiverziteta i dobrobiti životinja“, navode u MK grupi i podsećaju da je Sunoko prva kompanija u Srbiji koja je, zajedno sa MK Agriculture divizijom, dobila FSA (Farm Sustainability Assessment) verifikaciju koja je deo međunarodnog programa u kome učestvuju poljoprivredni proizvođači i kompanije koje su usmerene ka održivosti i najboljim poljoprivrednim praksama.

su i veće investicije u poljoprivredu, a poseban fokus treba staviti na mala i srednja gazdinstva i njihovo udruživanje.

Velike kompanije koje se bave poljoprivredom u Srbiji prepoznale su značaj održive poljoprivredne proizvodnje i rade na implementaciji ESG principa.

Odgovorno prema zemljištu U MK grupi smatraju da održiva poljoprivreda postaje sve značajnija zbog rastućih izazova kao što su klimatske promene, očuvanje zemljišta, ali i povećanje potražnje za hranom usled rasta populacije. „Ako imamo u vidu da su aktuelna globalna dešavanja dovela do poremećaja u lancima snabdevanja koji traju već nekoliko godina, jasno je zbog čega je sigurnost hrane postala važna tema nacionalnih strategija.

Posvećenost održivoj poljoprivrednoj proizvodnji nije samo pitanje ekološke odgovornosti, već i ekonomske održivosti“, kažu u toj kompaniji.

U MK grupi smatraju da uvođenje ESG principa u poljoprivredne kompanije ima značajne benefite i za same kompanije i za širu zajednicu. „U poslednje tri godine zabeležili smo kontinuirano smanjenje emisije

Solar važan i za poljoprivredu Delta Agrar takođe posebnu pažnju posvećuje principu održivosti i teži da predupredi sve što bi negativno uticalo na održivu proizvodnju. „Dugo godina ulažemo u savremene procese proizvodnje i mehanizaciju, primenjujemo sisteme precizne poljoprivrede, varijabilnog đubrenja i setve, razvijamo znanja iz oblasti primene novih tehnologija, te tako već

Neophodne su veće investicije, a posebno u sektoru malih i srednjih gazdinstava duži niz godina ostvarujemo visoke i stabilne prinose u oblasti ratarstva.

To nam pomaže da optimalno koristimo resurse i poslujemo održivo”, kažu u toj kompaniji.

U Delta Agraru smatraju da svaka kompanija koja danas želi da opstane na tržištu mora da implementira ESG kriterijume u biznis strategiju. „Delta Holding je za sve članice kreirao strategiju održivog poslovanja još 2011. godine, tako da Delta Agrar od tada prati ESG strategiju i svake godine je revidira u skladu sa novim tržišnim okolnostima i zahtevima stejkholdera. Jedan od naših najva-

žnijih ESG ciljeva je uvođenje obnovljivih izvora energije koji će dovesti do smanjenja emisija štetnih gasova za 50 odsto. Već smo postavili solarne panele na sve naše hladnjače i fabrike, a u narednoj godini će i naše farme dobiti solarne elektrane”, kažu u Delta holdingu.

Jabuke i kruške se sele na brdo Klimatske promene, kako preciziraju u Delta holdingu, izuzetno ugrožavaju poljoprivredu i uključuju ekstremne vremenske uslove poput suša, poplava, toplotnih talasa i promena u uzorcima padavina. Posledice klimatskih promena su smanjenje prinosa, promene u sezoni rasta, povećanje štetočina i bolesti, gubitak biodiverziteta, gubitak plodnosti zemljišta, smanjenje dostupnosti paše i veća izloženost stoke ekstremnim vremenskim uslovima. Sve ove promene mogu imati ozbiljan uticaj na globalnu poljoprivredu, pa borba protiv klimatskih promena postaje sve važnija za održavanje poljoprivrede i globalnu bezbednost hrane. „Očigledan je primer voćarstvo gde primećujemo da zbog promene klime više nije moguća proizvodnja određenih vrsta voća u nižim predelima. Primera radi, već 10 godina unazad dolazi do smanjenja zasada kajsije i breskve, a sada se i uzgoj kruške i jabuke preusmerava na više terene, u brdovitije krajeve. Najčešći uzrok su blage zime koje uzrokuju ranije pokretanje vegetacije, zbog čega se povećava rizik od izmrzavanja voća u rano proleće. Veliki problemi u poljoprivrednoj proizvodnji nastaju i zbog visokih temperatura tokom leta. Moderne tehnologije delimično rešavaju ove probleme, ali najveći doprinos održivosti poljoprivrede možemo dati zajedničkom borbom protiv klimatskih promena, koja se pre svega ogleda u doprinosu smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte”, navode u toj kompaniji.

Snježana Davidović

Povratak na sadržaj

85

DR MILOŠ PETROVIĆ, direktor Centra za električna i hibridna vozila

SRBIJA VEĆ ŽIVI ELEKTRIČNU BUDUĆNOST Električna „panda nacionale“ bila bi hit u Evropi. Ovim bi Srbija ušla na mapu električnih vozila kao jedan od najvećih proizvođača takvih vozila

D

a li smo spremni za najavljenu „budućnost električnih vozila“ ili je ona već stigla u Srbiju, i šta sve treba očekivati u narednom periodu pitali smo Miloša Petrovića, direktora Centra za električna i hibridna vozila. „Srbija je preduzela prve korake: tehnološki je spremna, i kada pravna regulativa bude potpuno usaglašena, može pokrenuti tehnološku uslugu kao što to rade najrazvijenije zemlje“, kaže Petrović za „Moć održivog poslovanja“.

Elektrifikacija saobraćaja se već zahuktala u svetu. Koliko je Srbija daleko od toga?

Srbija već živi električnu budućnost: imamo u ponudi na tržištu sva električna vozila svih svetskih proizvođača. Edukacija o potrebama vozila sa nultom emisijom gasova brzo se razvija, svaki vozač je svestan zagađenja sopstvenog vozila i to bi rado da menja. Neke kompanije su i to ubacile u svoje car policy.

Sada za velike vozne parkove kod nabavki više nije najvažnija cena, već emisija CO2. Ograničavajući fak-

tor zasad je infrastruktura kad je reč o punjačima.

Kakva je tu situacija, i da li je rešiva?

U Srbiji ima 400 punjača, ako se uzme u obzir i mreža punjača koje ima svaki uvoznik vozila prema adekvatnim standardima, svaki hotel sa četiri zvezdice, veliki broj tržnih centara i kompanija. To je nedovoljno za pokrivanje cele Srbije. U nekim

Na zagađenje čovekove okoline drumski transport utiče sa oko 28 odsto, a automobili sa oko sedam odsto evropskim zemljama postoji 200– 300 punjača na 100.000 stanovnika, a recimo Norveška raspolaže sa čak 500 punjača na 100.000 stanovnika.

Treba voditi računa o tome da svi međunarodni putevi moraju imati dobru infrastrukturu punjača ako želimo da električna vozila prolaze kroz

Kakav je Vaš stav o rudniku jadarita u Srbiji? Da li je on šansa ili problem za Srbiju?

Svakako je velika razvojna šansa za našu zemlju – naravno, ukoliko se poštuju sve bezbednosne procedure oko vađenja rude. To je vrlo osetljiva i kompleksna tema. U cilju zaštite čovekove okoline ima mnogo njih koji su i za i protiv. Struka može da primeni iskustva iz regiona koja su najbolja po okolinu i u skladu sa svim pravilima o vađenju ove rude.

86

našu zemlju. Situacija je, naravno, rešiva i već se rešava: završen je tender za 3.000 punjača koji će biti instalirani ove godine na putevima po Srbiji.

Time ćemo se svrstati u red opremljenijih zemalja u regionu kad je reč o mreži punjača.

Postoje li još neke prepreke? Ima li tržište Srbije neke specifične izazove?

Naravno da ima prepreka. Naše su „prljava energija“ i nedostatak čiste.

Naime, Srbija proizvodi električnu energiju iz uglja lignita. Učešće te rude je 67 odsto u proizvodnji električne energije. Vrlo malo ima električne energije iz obnovljivih izvora – vetra, sunca i hidropotencijala.

Da li u svetu ima dovoljno ruda za proizvodnju električnih vozila koja bi zamenila sadašnja, konvencionalna? Kako se rešava reciklaža baterija?

Nažalost, nema. Za prozvodnju konvencionalnih vozila potrebno je 28 kilograma minerala, dok je za električna potrebno 369 kilograma nikla, magnezijuma, bakra, litijuma, kobalta... Jasno je da je nemoguće zameniti električnim sva vozila koja postoje na svetu. Za njihovu proizvodnju je potrebna i velika količina električne energije.

Reciklaža je još važnija tema, to je važan ali i skup proces. Neke kompanije već prave i svoje fabrike za reciklažu baterija. „MOĆ ODRŽIVOG POSLOVANJA“, POSLOVANJA“, MART 2024

Kakva bi trebalo da bude strategija Srbije u pogledu subvencionisanja kupovine električnih i hibridnih vozila?

Godišnje subvencije su do sada iznosile po 120 miliona dinara u 2020. i 2021, 150 miliona u 2022. godini i 294 miliona u 2023. godini.

Budžetom za 2024. predviđeno je

U Srbiji postoji 1.400 električnih i oko 17.000 hibridnih novoregistrovanih vozila

U Kragujevcu će se, prema najavama, proizvoditi električni automobil „panda“. Šta Srbija time dobija?

Električni automobil „panda nacionale“ bio bi hit u Evropi. Ovim bi Srbija ušla na mapu električnih vozila i kao jedan od najvećih proizvođača takvih vozila. Do tada će Srbija dobiti infrastrukturu koja će biti dovoljna za nekoliko hiljada električnih vozila, pa kako se broj vozila bude povećavao – povećavaće se i broj punjača.

Mi ćemo nastaviti našu tradiciju da imamo proizvođača motornih vozila, ali ovoga puta u trendu sa svetskim kretanjima, tj. sa motorom na električni pogon.

170 miliona dinara i to je ozbiljno smanjenje u odnosu na prošlu godinu. Prilikom kupovine dobija se subvencija od 5.000 evra za električne, 3.500 za plug-in hibride, 2.500 za hibride, i ta vozila su oslobođena poreza na upotrebu prilikom godišnje registracije. Da bi se stara vozila lakše zamenila novim i da bi na ulicama bilo više onih sa nultom emisijom CO2, trebalo bi subvencionisati kupovinu jeftinijih električnih vozila. Takođe bi trebalo uvesti dodatne takse za ona vozila koja zagađuju čovekovu okolinu, po sistemu „zagađivač plaća“.

Prosečna cena za električni automobil iznosi oko 30.000 evra. Da li će to biti otežavajuća okolnost za omasovljavanje ovih vozila na putevima i da li se može očekivati pad cena ovih automobila?

Svakako će cene električnih vozila biti niže, jer je to visoka cena za prosečan električni automobil. Najava je da će električni „panda“ iz Kragujevca sa subvencijom biti oko 20.000 evra. Onda se možemo nadati omasovljavanju. Ako imate dobru mrežu punjača onda možete kupiti jeftiniji električni automobil sa manjom autonomijom.

Ako se osvrnemo na posledice klimatskih promena koje su već vidljive, da li su automobili koji ne zagađuju vazduh zakasnili?

Klimatske promene su svakako posledica zagađenja, ali drumski transport prema nekim analizama utiče sa oko 28 odsto na zagađenje čovekove okoline, automobili sa sedam odsto.

Najveći zagađivač je industrijska proizvodnja, a važno je napomenuti da se za proizvodnju automobila koji ne zagađuju okolinu takođe troši energija i emituju velike količine CO2.

Koliko u Srbiji ima zvanično registrovanih električnih automobila, i kako strateški pristupiti povećanju?

U Srbiji ima do sada novoregistrovanih 1.400 električnih vozila, dok je hibridnih vozila oko 17.000. Vidljivu razliku može napraviti proizvodnja „pande nacionale“ u Srbiji i dobra infrastruktura. Treba raditi na edukaciji, i na promociji vozila koja ne zagađuju okolinu, i voditi računa odakle ta energija dolazi. Ukoliko je ona iz obnovljivih izvora, onda sve ovo ima smisla. Ali ako smo koristili električnu energiju koja dolazi iz termoelektrane koja koristi lignit (ugalj) za proizvodnju, onda smo samo izmestili zagađenje iz gradova gde se voze ta vozila u druge delove zemlje.

Ivana Ristić

Povratak na sadržaj

87

ULOGA SAJBER-BEZBEDNOSTI U ESG PRINCIPIMA ODRŽIVOG POSLOVANJA

OTPORNI PRE SVEGA Sajber-napadi ugrožavaju sva tri elementa ESG-a, pa će kompanije morati istovremeno i da se trude da posluju po ovim principima i da obezbede ozbiljnu sajber-zaštitu

V

reme je da ESG principi održivog poslovanja i sajber-bezbednost počnu da se gledaju kroz iste naočare. Ovo je zaključak poslednjeg objavljenog izveštaja konsultantske kuće KPMG o globalnim rizicima. U današnjoj digitalnoj ekonomiji, preduzeća se suočavaju sa izazovima istovremenog ispunjavanja ESG principa održivog poslovanja i postizanja čvrste sajber-bezbednosti i privatnosti. Zabrinutost zbog sajber-rizika već nekoliko godina je vodeća na globalnoj mapi rizika, ocenjuje se u izveštaju i dodaje da su ekološki aspekti programa ESG dobili značajnu pažnju, ali drugi elementi, kao što su sajber-bezbednost i privatnost, nisu do sada dovoljno razvijani.

Kako se ističe, ovo je zabrinjavajuće, jer su sajber-pretnje sve učestalije – utiču na poslovanje, kontinuitet i reputaciju.

Izveštaj prepoznaje i sve veći pritisak na preduzeća da pokažu transparentnost u pogledu korporativne posvećenosti sajber-bezbednosti i ESG-u. Sajber-bezbednost je privukla veću pažnju i regulatora, koji sada zahtevaju brzo i sveobuhvatno obaveštavanje o incidentima, kao i zrelost organizacije u kontroli sajber-bezbednosti. Štaviše, ukrštanje sajber-bezbednosti i programa ESG-a preuzelo je ključnu ulogu u oblikovanju budućnosti korporativne društvene odgovornosti: kompanije treba da efikasno zaštite svoje poslovanje, klijente i reputaciju i da istovreme-

88

no ispunjavaju svoje šire društvene i ekološke obaveze.

Profesionalci iz kuće KPMG uočavaju da i sajber-napadi ugrožavaju životnu sredinu ciljajući ključnu infrastrukturu kao što su elektrane i postrojenja za preradu vode. Osim toga, ovi napadi na industrijske kontrolne sisteme mogu izazvati kvarove opreme, štetu po životnu sredinu i razne opasnosti. Zato se zaključuje da je organizacijama potrebna jaka sajber-bezbednost da bi zaštitile svoju kritičnu infrastrukturu od pretnji

Baveći se sajberrizicima u širim okvirima ESG-a, kompanije mogu efikasno da zaštite svoje poslovanje, klijente i reputaciju sofisticiranoj i međusobno povezanoj operativnoj tehnologiji. Budući da ovi incidenti postaju sve češći, očekuje se sve veća pažnja regulatora, navodi se u pomenutom izveštaju.

I rešenja donose probleme Većina planova za dekarbonizaciju i smanjenje CO2 oslanja se na digitalnu transformaciju i primenu pametnih tehnologija i automatizovanih sistema koji nadgledaju proizvodnju, distribuciju i potrošnju energije

i upravljaju njima. Međutim, ističe se, ova rešenja mogu stvoriti nove mogućnosti za sajber-kriminal i zahtevati podizanje nivoa sajber-bezbednosti i zaštite podataka. Istovremeno, poštovanje principa zaštite podataka kao što je minimizacija podataka može smanjiti rizik od upada u baze podataka i osigurati usklađenost sa propisima. Digitalna ekonomija je dovela do povećanog nivoa skupljanja i obrade podataka, što je rezultiralo izgradnjom centara podataka širom sveta. Kriminalci su pronašli mogućnosti da iskoriste slabosti i ovih sistema. Izveštaj ukazuje i da upotreba ovih sistema ima negativan uticaj na potrošnju energije i ugljenični otisak, na drugoj strani.

Skupi ciklusi Na sajber-rizike nije imuno ni društvo: digitalne aplikacije i sistemi sada su integrisani u svaki aspekt naših života, od ličnih uređaja na koje se oslanjamo i društvenih medija na kojima komuniciramo do sofisticiranih automatizovanih platformi i sistema koji podržavaju digitalna radna mesta i stilove života. Istraživanje KPMG iz 2022. pokazalo je da 49 odsto kompanija prepoznaje socijalni momenat kao rizik za njihovo poslovanje. Ova integracija može kompanije učiniti ranjivim na sajber-rizike koji mogu dovesti do krađe ličnih i osetljivih informacija, što rezultira krađom identiteta, finansijskim prevarama i drugim štetama po društvo. „MOĆ ODRŽIVOG POSLOVANJA“, POSLOVANJA“, MART 2024

Sajber-napadi takođe mogu poremetiti zdravstvenu zaštitu, transport i hitne službe. Osim jakih mera zaštite privatnosti, organizacije treba da imaju planove za reagovanje na sajber-incidente. Sa rastom napada, takođe, mnoge organizacije dolaze u iskušenje da plate otkup podataka, čime podstiču kriminal i stvaraju skup ciklus. I sloboda govora se suočava sa novim pretnjama. Tako, uočava se, privatnost i sajber-bezbednost igraju vitalnu ulogu u zaštiti slobode govora i obezbeđivanju

današnjih digitalnih komunikacionih kanala. Pravna zaštita, promovisanje digitalne i medijske pismenosti i podrška raznolikosti i inkluziji u onlajn prostorima takođe su važne mere.

Tehnologije šifrovanja mogu da obezbede da samo ciljani primaoci mogu pristupiti informacijama bez straha od prisluškivanja ili nadzora.

Sajber-bezbednost takođe može pomoći u ublažavanju efekata napada na veb-sajtove i onlajn platforme kojima se ugrožava sloboda govora i izražavanja.

Digitalizacija i Ciljevi održivog razvoja Svaki od 17 Ciljeva održivog razvoja uključuje i digitalnu komponentu, iako su neki više „digitalno fokusirani“ od drugih. Pozivanje na informaciono-komunikacione sisteme (IKT) može se eksplicitno naći kao cilj u okviru cilja 9 – „Izgraditi otpornu infrastrukturu, promovisati inkluzivnu i održivu industrijalizaciju i podsticati inovacije“, te je sa ovim ciljem direktno povezana i sama sajber-bezbednost.

Digitalizacija se takođe pominje u ciljevima u vezi sa klimatskim promenama (ciljevi 13, 14 i 15), rodnom ravnopravnošću i osnaživanjem žena i devojčica (cilj 5), ekonomskim rastom (cilj 8), obrazovanjem (cilj 4) i zdravstvom (cilj 3). Nekoliko studija i inicijativa takođe je istaklo da su ciljevi održivog razvoja pod direktnim uticajem transformativnih tehnologija kao što su internet inteligentnih uređaja (IoT), klaud-servisi i veštačka inteligencija (AI).

Nove brige o AI i etici podataka Korišćenje alata veštačke inteligencije (AI) može da ubrza prikupljanje podataka, ali se nameće pitanje o etičkom korišćenju podataka algoritama i mašinskog učenja. Pristrasnosti mogu nepravedno uticati na pojedince ili društvo u celini.

Organizacije mogu pozitivno ili negativno uticati na društvo na osnovu toga kako procenjuju rizike i čuvaju podatke koje obrađuju. Novi propisi, poput Zakona o veštačkoj inteligenciji EU, imaju za cilj da obezbede da se AI koristi na način koji ne nanosi štetu.

Sajber-rizici mogu predstavljati značajnu opasnost i za upravljanje kao deo ESG-a. Merenje efikasnosti prakse privatnosti, sajber-bezbednosti i upravljanja podacima organizacije može pomoći da se utvrdi koliko dobro ona upravlja podacima koje obrađuje i deli interno i van granica. Čak i kada se ulože značajni napori u ESG izveštavanje i sigurnost izveštavanja, možemo li verovati da su podaci tačni i pouzdani?

Sajber-bezbednost je ključni faktor u obezbeđivanju pouzdanog ESG izveštavanja, zaključak je ovog izveštaja.

Ivana Ristić

Povratak na sadržaj

89

VEŠTAČKA INTELIGENCIJA KAO PODRŠKA

UZ AI – OPERATIVNIJI U OČUVANJU PLANETE Kroz primenu AI u analizi ruta i saobraćajnih podataka, moguće je identifikovati najefikasnije puteve, čime se smanjuju vreme transporta, troškovi i emisija štetnih gasova

Piše: Dr Dejan Mirčetić, naučni saradnik Institut za veštačku inteligenciju Srbije

U

današnjem brzo promenljivom poslovnom okruženju, kompanije se suočavaju sa izazovom prevazilaženja ograničenja koje nameće tradicionalni pristup poslovanju uključujući koncept ‘tačno na vreme’. Fluktuacije tržišta, kako u ponudi tako i u potražnji, zahtevaju od organizacija fleksibilnost u prognoziranju i upravljanju lancima snabdevanja. Zastareli modeli, koji se oslanjaju na jedinstvenu kritičnu putanju, nedovoljno su efikasni za odgovor na složene zahteve savremenog poslovanja.

U izveštaju Svetskog ekonomskog foruma za tekuću godinu ističu se dva prioriteta za izvršne direktore:

90

razvoj i implementacija strategija veštačke inteligencije koje će poslužiti kao osnova za modernizaciju ili transformaciju organizacija, i usvajanje ESG standarda, koji utiču na izbor zaposlenih i način poslovanja.

Veštačka inteligencija (AI) je izuzetno moćan alat, a prilikom primene u korporacijama kod upravljanja rizikom mora biti takav da korporativna svrha uvek bude u prvom planu. Period koji je pred nama ukazuje na značajnu ulogu AI u oblikovanju budućnosti, ne samo u pogledu ekonomske vrednosti, već i u smislu održivosti i odgovornosti prema planeti. Izazovi s kojima se suočavamo podstiču potrebu za inovativnim rešenjima i dubljim razumevanjem potencijala veštačke inteligencije. Zato napredak u razvoju AI strategija mora biti usklađen s očuvanjem životne sredine i zaštitom resursa za buduće generacije, podstičući stvaranje održivijeg i pravednijeg poslovnog okruženja.

U kontekstu održivosti lanaca snabdevanja, efikasnost transporta igra ključnu ulogu, a AI može pomoći u optimizaciji transportnih procesa. Kroz primenu AI u analizi ruta i saobraćajnih podataka, moguće je identifikovati najefikasnije puteve, čime se smanjuju vreme transporta, troškovi i emisija štetnih gasova. Uključivanje AI u analizu i optimizaciju transportnih

procesa omogućava usklađivanje operativne efikasnosti, ekonomske održivosti i ekološke odgovornosti što je ključno za postizanje održivih praksi unutar lanaca snabdevanja.

Veštačka inteligencija ima izuzetan potencijal za precizno predviđanje potražnje za zalihama. Algoritmi zasnovani na AI efikasno obrađuju velike količine podataka kako bi identifikovali obrasce potrošnje i tržišne trendove, što omogućava organizacijama da optimizuju svoju proizvodnju i distribuciju. Precizna predikcija potražnje vodi ka smanjenju nepotrebnih proizvodnih i transportnih aktivnosti, direktno doprinoseći smanjenju otpada i poboljšanju efikasnosti resursa. Ovakvo upravljanje zalihama umanjuje i ekološki otisak kompanija.

Veštačka inteligencija pruža esencijalnu podršku u praćenju performansi u oblastima životne sredine, socijalne odgovornosti i korporativnog upravljanja (ESG) unutar lanaca snabdevanja. AI omogućava detaljno praćenje upotrebe materijala iz održivih izvora, uslove rada i ukupnu društvenu odgovornost pružajući kompanijama važne uvide za poboljšanja u skladu sa ESG standardima.

Pored toga, veštačka inteligencija se ističe i kao ključan alat u efikasnom upravljanju rizicima omogućavajući detekciju potencijalnih „MOĆ ODRŽIVOG POSLOVANJA“, POSLOVANJA“, MART 2024

rizika i izazova koji mogu da utiču na same lance snabdevanja. AI algoritmi analiziraju podatke za anticipiranje problema povezanih s dobavljačima, promenama u regulativi ili klimatskim promenama što omogućava organizacijama da preduzmu odgovarajuće mere za ublažavanje ili izbegavanje tih rizika.

AI kao asistent u donošenju odluka Međutim, danas se timovi suočavaju sa izazovima nepotpunih podataka i složenih IT sistema i pritiskom na preuzimanje inicijative u borbi protiv klimatskih promena. S tim u vezi, istraživanja pokazuju da tek jedna od pet kompanija dostigne zadovoljavajući nivo otpornosti lanca snabdevanja. U ovom novom okruženju, organizacije su primorane da preispitaju i redefinišu svoje poslovne strategije, usvajajući ino-

vativne pristupe i tehnologije koje omogućavaju veću vidljivost, fleksibilnost i otpornost.

Jedna od pet kompanija dostigne zadovoljavajući nivo otpornosti lanca snabdevanja; AI tu može biti od pomoći Uvođenje politika veštačke inteligencije u ESG okvire obećava ne samo poboljšanje korporativne odgovornosti i transparentnosti, već i podsticanje razvoja društava koja se zalažu za sveobuhvatnu održivost. U svetlu neprekidnog razvoja regulative koja upravlja primenom veštačke inteligencije neophodno

je da korporacije i regulativni organi uspostave sinergiju kako bi osigurali da napredak u tehnologiji ne ugrožava našu kolektivnu ekologiju ili pravednost unutar društva.

U tom kontekstu, startap Equilibrium AI rešenja zasnovana na veštačkoj inteligenciji usmeravaju na poboljšanje poslovnih operacija unutar preduzeća. Ova AI rešenja, kreirana da asistiraju u procesima donošenja odluka, mogu da unaprede efikasnost i podrže preduzeća u ispunjavanju njihovih poslovnih ambicija kroz visoku adaptibilnost i prilagodljivost specifičnim izazovima. Saradnja na ovom polju ne samo da podstiče tehničku stručnost i inovacije, već i ističe važnost etičkih standarda u razvoju tehnologija, istovremeno naglašavajući ulogu stručnjaka za ESG u oblikovanju budućnosti koja jednako vrednuje ljudska prava i zaštitu okoline.

Video montaža 064 1699924 www.studiotrid.net

Povratak na sadržaj

VAZDUH U SRBIJI

PRVO OTVORI APLIKACIJU, PA PROZOR! Prema podacima aplikacije xEco Vazduh, u prvoj trećini januara brojna merna mesta u Srbiji već su imala veliki broj dana s prekoračenjem srednje dnevne granične vrednosti zagađenja

J

utro u Beogradu izgleda ovako: prvo se otvori aplikacija koja pokazuje nivo zagađenosti vazduha, pa tek onda prozor! Stručnjaci upozoravaju da je u prvoj polovini januara vazduh u Beogradu „goreo“ od zagađenja, jer je izmeren ekstremno visok nivo zagađenosti.

U Programu zaštite vazduha u Srbiji za period od 2022. do 2030, koji je Vlada Srbije usvojila u decembru 2022, navodi se da zagađenje čini mešavina hemikalija, praškastih materija i bioloških materijala koji međusobno reaguju i formiraju opasne, tzv. suspendovane čestice. Ključni pokazatelj kvaliteta vazduha je, kako piše, upravo koncentracija tih suspendovanih čestica (PM). Takođe se navodi i istraživanje Međunarodne agencije Svetske zdravstvene organizacije za istraživanje karcinoma, koje je 2013. godine pokazalo da se ove suspendovane čestice najčešće dovode u vezu sa povećanjem stope obolelih od karcinoma, naročito plućnog.

Ovaj program zajedno sa Akcionim planom sadrži niz mera koje treba da poboljšaju kvalitet vazduha, a za sprovođenje je potrebno oko 2,6 milijardi evra u periodu od osam godina.

Prekomerno zagađenje na početku 2024.

Dejan Lekić, član stručnog saveta Nacionalne ekološke asocijacije (NEA) i tvorac aplikacije xEco Vazduh,

92

kaže da je u toku grejne sezone tokom zime 2023/2024. vazduh veoma sličnog kvaliteta kao i prethodnih godina – prekomerno zagađen na većem delu teritorije Srbije.

Ovo se posebno odnosi na već uobičajene „vruće tačke“ – naselja i gradove koji zbog svog geografskog položaja imaju dodatne otežavajuće okolnosti, poput nedostatka prirodnog provetravanja (primer su Valjevo, Užice, Novi Pazar…).

Glavni izvori zagađenja vazduha u Srbiji su termoelektrane, toplane i saobraćaj Početak 2024. godine zabeležio je visoke koncentracije suspendovanih čestica (PM2.5 i PM10, prečnika do 2,5 i 10 mikrometara), koje su istovremeno i dominantni ako ne i jedini uzročnik prekomernog zagađenja na praktično svim lokacijama u Srbiji na kojima se one mere. „Ilustracije radi, korišćenjem aplikacije xEco Vazduh u realnom vremenu može se utvrditi broj dana sa prekoračenjem graničnih vrednosti propisanih zakonom, pa su tako u prvih 11 dana 2024. godine brojna mesta već imala značajna prekoračenja srednje dnevne granične vredno-

sti koncentracija PM10 čestica. To su: Novi Pazar, Čačak, Valjevo i Kosjerić (osam dana), Šabac i Mladenovac (sedam dana), Kraljevo, Niš (šest)“, kaže Lekić.

Imajući u vidu da Uredba o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha toleriše maksimum od 35 dana u toku kalendarske godine sa ovakvim prekoračenjima, može se očekivati da mnogi gradovi već do kraja februara ove godine „iskoriste“ to ograničenje. Tako će se prema zakonskom okviru već na samom početku godine svrstati u treću kategoriju vazduha, koja znači „prekomerno zagađen“, ukazuje Lekić.

Pazi ljubičasto, čekaj zeleno Za različite zagađujuće materije različiti su i „pragovi“, odnosno granične vrednosti propisane zakonom. „Aplikacija xEco Vazduh koristi Evropski indeks kvaliteta vazduha koji je razvila Evropska agencija za životnu sredinu, a on ima tri ’pozitivne’ i tri ’negativne’ kategorije“, kaže Lekić. Crvenom (loš), ljubičastom (veoma loš) i braon (izuzetno loš) bojom označene su negativne, uz odgovarajući opis kvaliteta. Zdravstvene preporuke za poslednje dve kategorije, prema upozorenju lekara, podrazumevaju smanjivanje fizičkih aktivnosti na otvorenom za opštu populaciju odnosno potpuno izbegavanje bilo kakvih aktivnosti „MOĆ ODRŽIVOG POSLOVANJA“, POSLOVANJA“, MART 2024

van zatvorenog prostora za osetljive grupe: decu, hronične bolesnike i starije.

Kvalitet vazduha pokazuje i sajt Beoeko, kojim u ime Gradskog sekretarijata za zaštitu životne sredine upravlja Zavod za javno zdravlje Beograd. Podaci koji se mogu videti na ovom sajtu potpuno su identični onima koji su na raspolaganju u aplikaciji xEco Vazduh, međutim, u upotrebi je druga vrsta indeksa kvaliteta vazduha, koji daje sliku zagađenja u poslednjem satu merenja, objašnjava Lekić.

Najopasnije čestice Građani često komentarišu da „vazduh pre 20 godina nije bio zagađen kao danas“. Milenko Jovanović, koordinator Nacionalne ekološke asocijacije (NEA), kaže da ovakvo poređenje nije moguće, jer sadašnji monitoring obuhvata drugačije parametre nego ranije (pre svega, PM čestice, koje se tada nisu merile, već samo čađ). „Medicinska istraživanja su u poslednjih 20 godina dokazala mnogo veći nivo veze između ugrožavanja zdravlja i aerozagađenja, kao i između procene broja prevremenih smrti i izmerenog nivoa koncentracija pojedinih čestica nego što se ranije znalo.

Posebno je akcenat na ’najopasnijim’ PM 2.5 česticama, koje zbog dimenzija neometano prodiru kroz pluća

do krvotoka i odatle do svih organa“, kaže Jovanović.

Najveći zagađivači Tri su glavna izvora zagađenja vazduha u Srbiji: termoelektrane, toplane i saobraćaj. U toku cele godine, u kontinuitetu, u vazduhu su prisutne zagađujuće materije iz industrije, uključujući termoenergetski sektor, koji je u Srbiji dominantan izvor pre svega sumpor-dioksida i oksida azota, kaže Lekić. Drugi značajni izvori su postrojenja odnosno uređaji za proizvodnju toplote: toplane, kotlarnice, mala ložišta. Zatim, saobraćaj, koji nosi udeo od 10 do 20 odsto.

Kad je reč o pomenutim suspendovanim (PM) česticama, njihove emisije dominantno dolaze iz toplana manje snage, malih kotlarnica i ložišta, čak i do 80 odsto, ukazuje Lekić. To je zapravo i jednostavno objašnjenje zašto se praktično sva prekoračenja koncentracija suspendovanih čestica u Srbiji beleže u toku grejne sezone.

Ugroženo zdravlje stanovništva U kontekstu zdravstvenih posledica, prema poslednjem izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu o kvalitetu vazduha i njegovom uticaju na zdravlje, situacija u Srbiji je više nego alarmantna, kaže Dejan Lekić.

„U izveštaju stoji da je zbog povećanih koncentracija zagađujućih materija u Srbiji u toku 2021. godine bilo 17.140 prevremenih smrtnih slučajeva kao posledica zagađenja vazduha.

Tako se Srbija nalazi na neslavnom trećem mestu u Evropi, odmah uz susednu Severnu Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu, gde su prosečne koncentracije zagađujućih materija još veće nego u Srbiji“, kaže Lekić. Šta država preduzima, koje su mere u planu kako bi se rešio problem katastrofalnog zagađenja vazduha? Adresa za ovo pitanje je nadležno Ministarstvo zaštite životne sredine, ali nismo dobili odgovor na pitanje šta je do sada primenjeno od mera predviđenih pomenutim Programom zaštite vazduha za period od 2022. do 2030. godine. „U toku 2023. godine preduzet je određen broj mera koje bi se mogle oceniti kao dobre ali nedovoljnog obuhvata. U mnogim lokalnim samoupravama raspisani su pozivi za subvencije za zamenu ložišta i povećanje energetske efikasnosti, nekoliko većih toplana i postrojenja u nekoliko gradova promenilo je tip goriva. Međutim, očigledno je na osnovu stavki u budžetu za 2024. godinu da mere propisane Programom neće biti adekvatno i u punoj meri realizovane“, smatra Lekić.

Olivera Bojić

Povratak na sadržaj

93

GREENWASHING

UMIVANJE ODGOVORNOSTI Kada otkriju da su tvrdnje o ekološkim praksama kompanije lažne ili preuveličane, potrošači često okreću leđa i biraju konkurenciju koja ima verodostojne ekološke prakse.

I

za nas je najtoplija godina u istoriji i prva koja je oborila prag rasta temperature od 1,5 stepeni, zacrtan sad već davne 2015. godine u Parizu.

U svetlu ove i drugih alarmantnih vesti koje gotovo svakodnevno pristižu – poput poslednjeg upozorenja Ujedinjenih nacija o opasnosti od izumiranja nekoliko hiljada životinjskih vrsta zbog klimatskih promena izazvanih ljudskom aktivnošću, pritisak javnosti na donosioce odluka, ali i na kompanije, da prilagode svoje poteze i poslovanje kako bi ono bilo održivo, sve je veći.

Kao posledica ovih pritisaka i investitori i potrošači sve više vrednuju ekološke karakteristike kompanija u koje investiraju i proizvoda i usluga koje kupuju.

Stoga, proizvođači i prodavci u osvajanju tržišta sve više ističu ekološke karakteristike. Sve se više koriste zeleni termini kao što su „neto-nula“, „ugljenično neutralno“, „održivo“, ali nažalost često neosnovano u brojnim ekološkim tvrdnjama izrečenim namerno ili ne.

Greenwashing – da oproste čitaoci na anglicizmu, ali srpski jezik još nije našao odgovarajuću kovanicu za ovaj pojam – odnosi se na obmanjujuću praksu kompanija koje daju preterane ili lažne tvrdnje o svojim ekološkim praksama ili o održivosti svojih proizvoda. To je podmukla taktika kojom se koristi rastuća potražnja potrošača za eko-proizvodima i uslugama, a da se zapravo ne preduzimaju suštinski

94

napori za smanjenje ekološkog uticaja. Dok potrošači postaju sve zahtevniji a regulatori pooštravaju svoj nadzor, posledice greenwashing-a postaju sve očiglednije.

Anatomija greenwashing-a Greenwashing dolazi u različitim oblicima, ali suština ostaje ista: predstavljanje fasade ekološke odgovornosti bez suštinskog osnova.

Od nejasnih izjava o „prelasku na zelenu stranu“ do sofisticiranih marketinških kampanja sa slikama netaknute prirode, obležavanja proizvoda kao „eko“, taktike greenwashing-a dizajnirane su da stvore iluziju. Međutim, pri pomnijem pregledu, ove tvrdnje često se raspadnu poput kule od karata.

RepRisk, vodeća firma za naučno istraživanje ESG podataka, analizirala je incidente rizika ESG, koji

se kreću od potencijalnog kršenja kompanije ili određenog projekta do globalnih standarda i okvira.

Utvrdili su da četvrtina svih klimatski povezanih rizika ima veze sa greenwashing-om.

Prošle godine RepRisk je otkrio da je jedan od pet slučajeva korporativnih incidenata povezanih sa ESG pitanjima proizašao iz greenwashing-a i obmanjujućih komunikacija.

Posledice dosežu daleko izvan reputacione štete. Iako kompanije možda prvobitno imaju koristi, istina ima svoj način da izađe na videlo.

A kako potrošači reaguju na greenwashing? Pa, rezultati istraživanja ukazuju na to da oni ne samo da ne vole kad ih prodavac obmanjuje već su spremni i da ga kazne. Kada otkriju da su tvrdnje o ekološkim praksama kompanije lažne ili preuveličane, potrošači često okreću leđa i biraju konkurenciju koja ima verodostojne ekološke prakse. To može rezultirati gubitkom prihoda i reputacije za kompaniju koja se bavi greenwashing-om.

Istraživanje koje je sproveo Environmental Defense Fund pokazalo je da 71% potrošača izjavljuje da bi prestali da kupuju proizvode brenda ako bi otkrili da obmanjuje o ekološkim praksama. Prema istraživanju Cone Communications, 87% potrošača je spremno da kupi proizvod koji podržava njihove vrednosti, dok 76% izjavljuje da bi izbegavali proizvode koji su protiv njihovih vrednosti. „MOĆ ODRŽIVOG POSLOVANJA“, POSLOVANJA“, MART 2024

Međutim, to nije samo pitanje reputacije; sve češće postaje predmet pravnih postupaka. Sudski postupci protiv greenwashing-a u svetu su sve češći kako potrošači postaju sve više informisani i zahtevni.

Na meti zakona su avio-kompanije, modni giganti, prehrambena industrija i mnogi drugi. Sabin Center for Climate Change Law u bazi tužbi zbog greenwashing-a trenutno ima nešto više od 2.500 slučajeva širom sveta.

Više od pola njih pokrenuto je u Sjedinjenim Američkim Državama.

Ovi postupci mogu rezultirati visokim novčanim kaznama i ugrožavanjem ili gubitkom reputacije. Regulatorna tela širom sveta pooštravaju svoje propise kako bi suzbila ovakve prakse i zaštitila interese potrošača i tržišne konkurencije.

Greenwashing i Srbija Kratak odgovor na pitanje da li ima greenwashing-a u Srbiji glasi – naravno da ima. A da li ga potrošači prepoznaju i kažnjavaju? Ne znamo.

U Srbiji ovaj pojam nije eksplicitno definisan niti zabranjen zakonom, već se smatra delom opšte definicije obmanjujućih poslovnih praksi. Dosad nije zabeležen slučaj vođenja pravnih postupaka specifično vezanih za greenwashing.

Ova praksa je i te kako prisutna na tržištu prilikom reklamiranja proizvoda. Izvori iz industrije navode da su istraživanja o ovom fenomenu retka i uglavnom su fokusirana na pojedinačne proizvode, ali često potvrđuju postojanje greenwashing-a.

Pod uticajem regulative EU, velike kompanije u Srbiji sve više obraćaju pa-

Ko je sve bio (op)tužen?

Kompanije širom sveta su pod lupom, a neke i u sudskim procesima – s pravom ili ne. Holandski avionski gigant KLM bio je optužen zbog kampanje „Letite odgovorno“ – ekološka organizacija ih je tužila jer „letenje avionom ne može da bude odgovorno“. U Kaliforniji, kompanija Delta Air Lines optužena je da je preuveličala ili pogrešno izračunala ekološke koristi od projekata koje podržava. H&M je takođe bio na meti javnosti zbog tvrdnje da „prenaduvava“ svoje izveštaje o održivosti. Tužba je svojevremeno podneta i protiv kompanije Nike u SAD zbog lažnog reklamiranja proizvoda kao održivih. U 2022. Deutsche Bank je bila pod istragom zbog investicionih malverzacija: investitori su navodno bili zavedeni u vezi sa njihovim „zelenim“ investicijama, pa su čak i prikupljeni dokazi da u mnogim investicijama ESG faktori uopšte nisu uzeti u obzir. Proizvođač automobila Wolksvagen izjasnio se krivim za instaliranje softvera dizajniranog s namerom da obmane regulatore i potrošače o emisijama iz njihovih dizel vozila.

žnju na ovu problematiku, što rezultira povremenim upitima za procenu marketinških eko-akcija kako bi se izbegle optužbe za greenwashing. Međutim, ovi slučajevi su i dalje retki i često su više povezani s ličnim željama pojedinaca da pokažu angažovanje prema održivosti nego što predstavljaju zvaničnu poslovnu politiku kompanija.

Uloga regulative I dok potrošačka svest igra ključnu ulogu u borbi protiv greenwashing-a, tu ulogu bi trebalo da odigra regulativa. Vlade i tela za nadzor odgovorni su da sprovode pravila o istinitom reklamiranju, i da sankcionišu one koji obmanjuju javnost.

Strožim propisima i kaznama mogu da pomognu u zaštiti i potrošača i fer konkurencije.

Početkom godine Evropski parlament je odobrio novu direktivu koja bi trebalo da suzbija prakse lažnog ekološkog predstavljanja, tako što će zabraniti preterane i neosnovane tvrdnje koje se odnose na „ekološki prijateljske“ akcije kompanija, uključujući i tvrdnje o ugljeničnoj neutralnosti. Iako će regulativa stupiti na snagu u Evropskoj uniji u roku od dve godine, ona bi rebalo da posluži kao dodatno upozorenje kompanijama, kako u EU tako i u ostatku Evrope, o opasnostima lažnih ekoloških izjava u marketinškim kampanjama usmerenim ka potrošačima, i u izveštajima o ESG/održivosti.

Jovana Šesterikov

Povratak na sadržaj

95

ODRŽIVI TURIZAM

PUTUJTE DOMAĆINSKI KROZ SRBIJU! Istraživanja koja je sprovela platforma booking.com pokazala su da više od tri četvrtine turista želi iskustvo održivog turizma, a ovaj trend je posebno popularan među mlađim turistima. Gde je Srbija na svetskoj mapi održivih putovanja?

„S

rbija ima veliki potencijal za održivi turizam, aktivno se radi na njegovom razvoju, a prošle godine je postala i član Globalnog saveta za održivi turizam.

Osim za turiste, važan je i za lokalni ekonomski razvoj i jačanje malih i srednjih preduzeća. Održivi turizam je postao svetski trend posebno zbog generacije Z, koja ovom pitanju sve više pridaje značaja, a važan je i zbog priprema za održavanje Expo 2027“, kaže Tijana Maljković, sekretar Udruženja za turizam i trgovinu Privredne komore Srbije.

Planovi postoje, sledi realizacija Članstvo u Globalnom savetu će, kako kaže Maljković, omogućiti Srbiji da dobije stručnu i finansijsku podršku za prilagođavanje globalnim standardima održivosti u turizmu u skladu sa potrebama i mogućnostima zemlje kako bi se ona promovisala, i u budućnosti funkcionisala kao zemlja održivog turizma. Globalni savet je definisao kriterijume održivosti koji

96

su zasnovani na ciljevima Agende 2030 Ujedinjenih nacija, koji se prilagođavaju trenutnoj situaciji u turizmu svake zemlje tako što se kreiraju nacionalni lokalni kriterijumi. „Uz saradnju sa UNDP, trenutno smo u procesu kreiranja nacionalnih kriterijuma za održivi razvoj turizma u tri kategorije – za razvoj turističkih destinacija, hotelijersku industriju i

Švedska prva na listi održivih destinacija Prema prošlogodišnjoj listi održivog turizma koju je objavio Euromonitor, na prvom mestu se nalazi Švedska, slede Finska i Austrija. Među najboljima u Evropi nalaze se Slovenija kao 10. i Hrvatska kao 13. zemlja.

Indeks Euromonitor Internationala otkrio je da je gotovo 80 odsto putnika spremno da plati najmanje 10 odsto više za održiva putovanja, uprkos sve većim troškovima života.

organizatore putovanja“, kaže Maljković.

Organizacije kao što su UNDP, UNWTO, WTTC i GSTC već dugo rade na kreiranju globalnih standarda i vodiča za održivi turizam. „Plan je da sa akademskim institucijama, kroz dualno obrazovanje, kroz uvođenje veštačke inteligencije sprovodimo standarde održivog poslovanja i tako produžimo postojanje lokalnih proizvoda i domaćinstava“, objašnjava Maljković. Bitno je da i mali i veliki predstavnici turističke industrije usvoje standarde poslovanja održivog turizma. Kroz projekat Expo 2027, Beograd kao i čitava država uvrstiće u sve segmente održivi način poslovanja, uz integraciju svih sektora, od saobraćaja, infrastrukture, zaštite životne sredine, poljoprivrede, turizma, ugostiteljstva, razvoja čitave ekonomije i industrijske proizvodnje. „Paralelno ćemo raditi i na edukaciji stanovništva i mladih koji će biti i volonteri, ali i na jačanju svesti svih zaposlenih da promovišu i prate nacionalne standarde“, dodaje Maljković. „MOĆ ODRŽIVOG POSLOVANJA“, POSLOVANJA“, MART 2024

Tijana Maljković

Popularnost među mlađim turistima Jelena Manić Petronikolos, rukovoditeljka sektora za Ciljeve održivog razvoja u Programu Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) ističe da je održivi turizam, ili kako se još naziva i domaćinski turizam, sve popularniji globalni trend. Budući da u Srbiji masovni turizam nije zastupljen, upravo je, kako ističe, održivi turizam potencijal za razvoj na duže staze – imajući u vidu i potencijale Srbije u ovoj oblasti i globalni trend među turistima, koji se sve više priklanjaju održivom turizmu. Istraživanja koja je sprovela platforma booking.com pokazala su da više od tri četvrtine turista želi iskustvo održivog turizma, a naročito je ovaj trend popularan među mlađim turistima.

Srbija ima, kako kaže, veliki potencijal za razvoj održivog turizma zbog prirodnih lepota, bogatog kulturnog nasleđa, organske hrane i vinskog turizma, kao i zdravstvenog i welness turizma.

Srbija je jedinstvena i po tome što ima potencijal za razvoj ruralnog i agroturizma, sa jedne, i održivog gradskog turizma sa druge strane. Kada govori o održivom turizmu u gradovima, naša sagovornica ističe da je tu fokus na promovisanju pešačkih i biciklističkih tura, javnog prevoza, kao i ekološki prihvatljivih načina prevoza kao što su električna vozila i bicikli, zatim ekološki prihvatljivog smeštaja i slično.

Održivi turizam posebno je važan za ruralne i manje razvijene regione. Koristi za lokalne zajednice uključuju lokalni ekonomski razvoj, jačanje malih i srednjih preduzeća i cirkularne ekonomije, očuvanje lokalnih tradicija, zanata i druge kulturne baštine, kao i sprečavanje migracija odnosno odlaska stanovništva, naročito u ruralnim sredinama.

Za dalji razvoj održivog turizma važna je integracija različitih sektora. „Na prvom mestu, očuvanje životne sredine i prirodnih resursa, zaštita biodiverziteta i ublažavanje uticaja turizma na ekosisteme, održivo upravljanje otpadom i promocija obnovljivih izvora energije. Takođe, efikasni i održivi saobraćaj i infrastruktura i razvoj ekološki prihvatljivih načina prevoza. Veoma važnu ulogu ima sektor ugostiteljstva i smeštaja: važno je da se usvoje ekološke prakse kao što su energetski efikasne tehnologije, smanjenje otpada, očuvanje vode i održivi dizajn zgrada. Uz to treba promovisati organsku poljoprivredu i održive prehrambene prakse u turizmu, na primer povezivanje lokalnih farmera i restorana i hotela, što olakšava upotrebu lokalno proizvedene,

Podrška održivim objektima Platforma Booking je uvela program Travel Sustainable, kako bi olakšali putnicima da pronađu održive objekte za putovanja. Njihovo istraživanje pokazuje da će 73 odsto putnika radije rezervisati smeštaj koji primenjuje održive prakse. Oznaka „Travel Sustainable“ predstavlja priznanje za trud koji objekat ulaže na putu ka održivosti u okviru tri različita nivoa, a postoje i objekti koji su na posebnom nivou jer imaju relevantan sertifikat treće strane.

Jelena Manić Petronikolos

organske i sezonske hrane“, kaže Jelena Manić Petronikolos. Naročito je, kako ističe, važno dalje raditi na obrazovanju i jačanju svesti o održivom turizmu među turistima, zainteresovanim stranama u industriji i lokalnim zajednicama, a radionice koje su organizovali sa GSTC i Ministarstvom turizma i omladine prvi su korak u tome.

Edukacija i preciziranje nadležnosti Dr Branko Krasojević, stručnjak za turizam i direktor agencije Savetnik u turizmu kaže da je regulatorni okvir nekompletan i nedovoljno usaglašen sa ESG strategijama na turističkim destinacijama, u hotelijerstvu i poslovanju turističkih agencija – organizatora putovanja i posrednika. Uz to nije razjašnjeno do kraja ni šta je u čijoj nadležnosti u ovoj oblasti.

Potencijali Srbije za održivi turizam su ipak, kako kaže, ogromni, ali je potrebno mnogo vremena i truda, od mikro do makro nivoa, da se takvi potencijali i valorizuju. „To se najpre može učiniti u ruralnom turizmu i turizmu posebnih interesa, a najviše u eko-turizmu zaštićenih prirodnih prostora, u nacionalnim parkovima, rezervatima i slično“, kaže Krasojević i dodaje da je veoma niska svest, pa i znanje stanovništva Srbije o značaju održivosti, a posebno o održivom turizmu.

Snježana Davidović

Povratak na sadržaj

97

COLDPLAY – PRVA MUZIČKA GRUPA KOJA IMA IZVEŠTAJ O ODRŽIVOSTI

EKOLOŠKI SVESNE TURNEJE

Koncerti i nastupi uživo emituju 405.000 tona gasova sa efektom staklene bašte svake godine, prema podacima Tyndall centra za istraživanje klime. Ali, to se može smanjiti

P

oznata britanska grupa Coldplay, osnovana u Londonu 90-ih godina prošlog veka, gotovo svake godine ima velike turneje na različitim kontinentima, a više od dve decenije vodi računa i o tome kakav to ekološki otisak ostavlja na životnu sredinu.

Njihova trenutna svetska turneja, koja je započela prošle godine, Music of the Spheres, počiva na tri principa odnosno cilja u kontekstu održivosti.

Uštede – manja potrošnja, više recikliranja i cilj da emisija CO2 bude 50 odsto niža u odnosu na turneju 2016/2017.

Reinvent – uključivanje novih zelenih tehnologija i onih koje emituju što manje CO2.

Obnavljanje – finansiranje održivih projekata i uticaj na smanjenje CO2 više nego što turneja proizvede.

Ceo ovaj proces nadgledaju Green Nation i Hope Solutions. „Pre turneje smo dve godine proveli konsultujući se sa stručnjacima za životnu sredinu kako bismo ovu turneju učinili što održivijom, i što je podjednako važno, iskoristili potencijal turneje da unapredimo ovo pitanje“, rekli su u Coldplayu.

U kojoj meri su se članovi grupe posvetili ovom pitanju pokazuju i sve akcije koje su sproveli.

U partnerstvu sa BMW-om razvili su mobilnu, punjivu bateriju koja može da napaja 100 odsto potrebne energije iz obnovljivih izvora. Napravljena je korišćenjem recikliranih BMW

98

Povratak na sadržaj

i3 baterija i prva je baterija te vrste.

Zatim, kinetički podijumi za igru imaju ventilatore zahvaljujući kojima se proizvodi dodatna energija i koristi za potrebe koncerta, a Energy Floors je kreirao izdržljive pločice za turneju koje koriste snagu plesa publike za punjenje baterija.

Za ostalo napajanje koje je potrebno tokom turneje koriste se biogoriva, solarni fotonaponski paneli i drugi obnovljivi izvori.

Održive opcije leta Iako je turneja pažljivo usmeravana i unapred planirana kako bi se što više smanjilo putovanje avionom, neki letovi su neizbežni. Međutim, za sve letove Coldplay doplaćuje korišćenje održivog goriva (SAF) ili snabdevanje njime, a to gorivo se pravi od otpada uključujući i korišćeno jestivo ulje, i može pomoći u smanjenju emisije gasova staklene bašte iz vazdušnog saobraćaja do 80 odsto.

I publika je uključena Trećina od 405.000 tona emitovanih gasova sa efektom staklene bašte koje svake godine generišu koncerti uživo dolazi od putovanja publike.

Coldplay se bori protiv ovoga kroz besplatnu aplikaciju, razvijenu u partnerstvu sa kompanijom SAP. Aplikacija, koja je imala više od 350.000 preuzimanja od lansiranja u martu 2022. godine, podstiče fanove da ko-

riste opcije transporta sa niskim sadržajem ugljenika i nudi nagrade kroz kodove za popust.

Publika dobija LED narukvice za višekratnu upotrebu. Narukvice su napravljene od 100% kompostnih materijala, a njihova proizvodnja je smanjena za 80 odsto kroz sakupljanje, sterilizaciju i punjenje nakon upotrebe.

U saradnji sa One Tree Planted, britanska grupa sadi jedno drvo za svaku prodatu kartu za ovu turneju. Sa neprofitnom organizacijom KultureCity turneju čine inkluzivnom za publiku sa senzornim problemima kroz obezbeđivanje „senzornih torbi“ i pristup mobilnoj senzornoj sobi.

Pored svih pomenutih akcija, 10 odsto njihovog prihoda sa svih koncerata ide u dobrotvorne svrhe preko humanitarnih organizacija poput The Ocean Cleanup, ClientEarth, One Tree Planet, Global Citizen.

I na kraju, Coldplay je pripremio i svoj prvi izveštaj o održivom poslovanju. Ovaj izveštaj, prema mišljenju stručnjaka, sadrži važne lekcije i za ostale kompanije, iako je u najvećem delu oslonjen na jednu komponentu, a to je životna sredina. Primera radi, reč je o tome da kompanije ne moraju da čekaju regulativu da bi počele da kreiraju sopstvene izveštaje o održivosti, da treba da načine prve korake u pogledu održivosti i podstaknu sve u lancu da se ponašaju održivo, i da pokrenu konkretne akcije.

Lara Vučetić „MOĆ ODRŽIVOG POSLOVANJA“, POSLOVANJA“, MART 2024

BE RISK PROTECTED.

V REGIONALNA KONFERENCIJA

RIZICI NOVOG DOBA: NOVA ERA ODRŽIVOSTI 6. jun 2024.

Hotel Hyatt Regency Beograd

TEME: ›› Veštačka inteligencija – prednosti i rizici po poslovanje ›› ESG i klimatske promene ›› Sajber bezbednost ›› Stres i mentalno zdravlje zaposlenih

Konferencija je namenjena biznis sektoru, javnim preduzećima i institucijama, lokalnim upravama: ›› Top menadžmentu/donosiocima odluka u preduzećima i lokalnoj upravi ›› ESG/CSR menadžerima ›› Risk menadžerima ›› Menadžerima za bezbednost podataka i sajber bezbednost ›› Strategijskim menadžerima ›› HR menadžerima ›› Menadžerima za korporativne komunikacije ›› Vlasnicima preduzeća