Moć održivog poslovanja

MOĆ ODRŽIVOG POSLOVANJA

Novi standardi u poslovanju

Srbija i svetski trendovi

Uloga

finansijskog sektora

Kad su se pre mnogo godina pojavili digitalni fotoaparati, kružila je anegdota o čikici koji je na turističkom putovanju, dok su svi fotografisali, mirno razgledao okruženje čak i ne pokušavajući da se zainteresuje za to što drugi rade. Kad su ga pitali “zar Vi nećete da slikate”, odgovorio je: “Ne, hvala, ja ću pogledati sada.”

Napredak tehnologije ubrzo je doneo telefone sa kamerama od par hiljada piksela, samohodne automobile, veštačku inteligenciju koja pravi muzičke numere sa našim glasom i piše romane umesto nas, i svet veruje da je to dovoljno da bismo govorili o “društvenom napretku”.

S druge strane, korupcija se na globalnom nivou već više od decenije ne smanjuje (prema Indeksu percepcije korupcije CPI koji objavljuje Transparency International), skoro deset odsto ljudi u svetu živi sa prihodima od oko dva dolara

dnevno, a od zagađenja u svetu godišnje umre devet miliona ljudi, 66 odsto više nego pre dve decenije (istraživanje naučnog časopisa Lanset).

Dok se međunarodne organizacije upinju iz petnih žila da ove poražavajuće rezultate ublaže, neke države se uključuju zaista a neke samo deklarativno – baš kao i kompanije. Neke u ovome vide i profit, pa ih verovatno ne brinu prognoze da, ako ovako nastavimo, uskoro nećemo moći napolje “bez zaštitne opreme”. Možda će tada deo društvenog napretka biti punionice vazduha koji će nam dopremati dronovi, navigirani snagom misli. A deo turističke ponude za najupornije - ture na planinske vrhove koje obuhvataju i “hvatanje vazduha”.

Ili bismo, ipak, radije da dišemo sada?!

Mislimo o tome…

Platforma “BeRiskProtected” bavi se rizicima novog doba – rizicima koje prema globalnim istraživanjima privrednici u svetu prepoznaju kao “rizike budućnosti” – one za koje se procenjuje da mogu doneti najveće štete poslovanju u narednoj deceniji.

Pokrenuli su je portali Sve o osiguranju i Sve o novcu, sa namerom da kroz razne aktivnosti skrenu pažnju javnosti na rizike novog doba, i da informišu što širu publiku o veličini tih rizika, o raspoloživoj preventivi, i o mogućnostima nadoknade štete ukoliko se dogodi.

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

Mart 2023. | Izdavač: Udruženje “Naše Pravo”

Braće Jugovića 14, 11000 Beograd

Odgovorno lice: Lela Saković

Uređuju: Lela Saković i Vesna Lapčić

Saradnici: Daniela Ilić, Mateja Agatonović, Snježana

Davidović, Nikola Zdravković, Milena Ilić Mirković, Jovana

Smolić, Ivana Ristić, Bojana Lazarević

Lektura: Stana Šehalić

Fotografije: Pixabay, Unsplash, Pexels, iStock,

Shutterstock, lične arhive

Grafička priprema: Strudio TriD

Štampa: Caligraph d.o.o, Beograd

Tiraž: 1.000

ISBN-978-86-904204-1-4

338:502.131.1

338:502.4

MOĆ održivog poslovanja : novi standardi u poslovanju, Srbija i svetski trendovi, uloga finansijskog sektora / [uređuju Lela Saković i Vesna Lapčić]. - Beograd : Udruženje Naše Pravo, 2023 (Beograd : Caligraph). - 98 str. : ilustr. ; 30 cm

Kor. nasl. - Tiraž 1.000.

ISBN 978-86-904204-1-4

а) Привреда -- Одрживи развој б) Климатске промене -Економски аспект

COBISS.SR-ID 109917449

10 Zašto poslovati održivo

RADI SAVESTI ILI RADI PROFITA

12 Srbija i Ciljevi održivog razvoja

KA CILJU ILI OD CILJA?

14 Milena Altmeyer, Vođa projekta „Reforma javnih finansija – Agenda 2030“, GIZ

TEŠKO PREDVIDIVA

BUDUĆNOST

20 Klimatske promene i svet KREĆEMO SE U KRIVOM SMERU

22 Klimatske promene i Srbija LAKŠE USVAJANJE

DOKUMENATA NEGO

REALIZACIJA

24 Klimatske promene i gradovi URBANA TOPLOTNA

OSTRVA

25 Telekom Srbija

ČUVAJMO NAJVAŽNIJU

OD SVIH MREŽA – MREŽU

ŽIVOTA

26 Da li planeta ide nizbrdo?

I BIZNIS NA BURETU BARUTA

28 Radovan Nikčević, menadžer projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, UNDP Srbija

PODRŠKA ZA

NAJHRABRIJE

32 ESG/SDG barometar BUDITE U TRENDU!

34 Tijana Koprivica, direktorka održivog poslovanja, Delta holding

ODRŽIVOST GARANTUJE DUGOROČNI USPEH

36 Šta su ESG strategije i zašto su važne

ODELO KROJENO PO MERI

38 Ključni indikatori učinka koje firme koriste u merenju održivosti

DOKLE STE STIGLI?

39 Hemofarm

MENJAJUĆI SEBE, MENJAMO SVET

OKO NAS

40 Istraživanje o održivosti 50 najvećih kompanija u Srbiji

REALNOST I IZVEŠTAJI

NISU UVEK ISTI

44 Nefinansijsko izveštavanje u Srbiji

KRVNA SLIKA PREDUZEĆA

45 Bambi ODRŽIVOST KAO NAČIN POSLOVANJA

46 Regulativa i održivo poslovanje

OD NEFINANSIJSKOG KA ODRŽIVOM IZVEŠTAVANJU

50 Jelena Pavlović, članica IO Delhaize Srbija, predstavnik Saveta stranih investitora

ODRŽIVOST U SVE VEĆEM

FOKUSU DRUŠTVA

52 Održive države i poslovanje u 21. veku

SAVEZNICI, A NE RIVALI

54 Anika Ben David, ambasadorka Švedske u

Srbiji

CIVILNO DRUŠTVO JE STUB ODRŽIVOSTI

56 Uloga lokalnih zajednica u podsticanju održivosti

IZLAZITI U SUSRET PRIVREDI

59 AIK Banka

OSNAŽUJEMO

REALIZACIJU ODRŽIVIH PROJEKATA

60 Koliko se mala i srednja preduzeća u Srbiji bave održivošću?

JOŠ NIJE PRIORITET, ALI BIĆE!

63 Erste bank

PODRŠKA I ZAJEDNIČKI

RAD NA ODRŽIVOJ BUDUĆNOSTI

64 Zeleno finansiranje

STOSTRUKI RAST

U POSLEDNJOJ DECENIJI

66 Šta pokazuju stres testovi Evropske centralne banke I SUŠE UTIČU NA BANKE

67 GENERATOR ZERO STUB ODRŽIVOG I EKOLOŠKI

ORIJENTISANOG

POSLOVANJA OTP BANKE

68 Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka

Srbije

BANKE SU OSLONAC ZA EKOLOŠKE INICIJATIVE

71 UniCredit Bank

OSNAŽUJEMO NAPREDAK ZAJEDNICE

72 Uticaj osiguravača na održivost

POSAO IM JE DA OPRAVDAJU POVERENJE

74 Nikola Đukić, predsednik Izvršnog odbora UNIQA neživotnog osiguranja IDEMO KA KLIMATSKOJ NEUTRALNOSTI

76 Allianz-ov Barometar rizika za 2023. godinu

SAJBER RIZICI NA PRVOM MESTU

78 Zlata Dimić Ješić, direktorka Tehnike neživotnih osiguranja, Generali Osiguranje

REŠENJA ZA NOVE, ZELENE RIZIKE

80 Predviđa se povećanje broja održivih junikorna INVESTITORI ZNAJU KOME DAJU!

81 Kroz polisu životnog osiguranja doprinosite održivosti

AKO JE “ZELENO” I VAŠ

NAČIN ŽIVOTA

82 Globalni supermeni održivog poslovanja

NAJPRLJAVIJI SEKTOR

IZNEDRIO ŠAMPIONA

84 Poslovni anđeli i održivi startapovi

IDEJE MLADIH ĆE SPASITI

SVET

86 Indeksi održivog razvoja i investitori

PUT ZELENOG KAPITALA

88 ESG i berzansko poslovanje

ULAGANJE I PO CENU

SLABIJIH REZULTATA

90 Kako se mikrofinansiranjem podstiče razvoj finansijskog sistema

MIKROKREDITI I

ODRŽIVOST? IMA VEZE!

92 Izazovi u snabdevanju strujom za kompanije

PROAKTIVNOST JE (NOVA) NUŽNOST

95 Kako postati “prozjumer” UŠTEDA, PA I ZARADA

96 Vodič za odgovorno oblačenje

DA LI BISTE NOSILI

HALJINU OD JABUKA?

98 Reciklaža mobilnih uređaja HALO, IMAMO PROBLEM!

POVEĆANO ULAGANJE U ODRŽIVOST

Izvršni direktori klimatske promene smatraju glavnim prioritetom za svoje organizacije usled globalne neizvesnosti, pokazuje Deloitte-ov izveštaj o održivosti za 2023. godinu „Ubrzavanje zelene tranzicije“. Mnogi izvršni direktori su klimatske promene rangirali kao jedno od tri najvažnija pitanja, ispred sedam drugih među kojima su i inovacije, talenti i izazovi u lancu snabdevanja. Štaviše, 75 odsto izvršnih direktora je reklo da su njihove organizacije povećale ulaganja u održivost tokom prošle godine, a skoro 20 odsto njih reklo je da su „značajno“ povećali ulaganja.

Skoro svaki anketirani izvršni direktor rekao je da je njiho-

I BITCOIN POSTAJE ZELEN

va organizacija osetila uticaj klimatskih promena u protekloj godini. Oni su „nedostatak resursa/troškove resursa“ naveli kao glavni problem koji već utiče na njihove kompanije (46 odsto), 45 odsto je istaklo „promenu obrazaca potrošnje ili preferencija u vezi sa klimatskim promenama“ a 43 odsto je navelo „emisije iz regulative“ kao druge glavne probleme koji utiču na njihove kompanije. Pored toga, oko trećine rukovodilaca izjavilo je da klimatske promene negativno utiču na fizičko (37 odsto) i mentalno (32 odsto) zdravlje njihovih zaposlenih. Uprkos ovim zabrinutostima, 78 odsto lidera je „donekle“ ili „ekstremno“ optimistično da će svet preduzeti dovoljno koraka da izbegne najgore posledice klimatskih promena, a 84 odsto se „slaže/potpuno slaže“ da se globalni ekonomski rast može postići uz istovremeno postizanje ciljeva klimatskih promena.

Organizacije preduzimaju akcije: 59 odsto koristi više održivih materijala, 59 odsto povećava energetsku efikasnost, 50 odsto obučava zaposlene o klimatskim promenama, a 49 odsto razvija nove proizvode ili usluge pogodne za klimu. Oni takođe pojačavaju napore da se prilagode klimatskim promenama: 43 odsto pravi promene ili premešta objekte kako bi bili otporniji na klimatske promene; 40 odsto kupuje osiguranje od ekstremnih klimatskih rizika, a 36 odsto nudi finansijsku pomoć zaposlenima koji su bili pogođeni ekstremnim vremenskim uslovima.

Rudarenje kriptovaluta troši ogromne količine struje zbog čega su neretko bile na meti kritika boraca protiv klimatskih promena. Moguće je da će se situacija promeniti tako što bi odgovorni „rudari“ koristili samo obnovljive izvore energije. Startap Bitcoin Protocol sa sedištem u Njujorku, kreirao je Održivi bitkoin sertifikat, tokenizovani proizvod „koji obuhvata vrednost bitkoina iskopanog korišćenjem čiste energije“.

Sertifikati će se prodavati institucionalnim investitorima koji će ih držati uz bitkoin. Da bi dobili SBC, rudari bitkoina moraju da prođu reviziju upotrebe energije. Prvu transakciju održivog Bitcoin protokola uradio je CleanSpark, jedan od poznatijih održivih Bitcoin rudara u Sjedinjenim Američki Državama.

USKORO GLOBALNA PRAVILA IZVEŠTAVANJA

Odbor za međunarodne standarde održivosti, koji podržava G20, odobrio je krajem februara 2023. Globalna osnovna pravila za kompanije koje izveštavaju kako klimatske promene utiču na njihovo poslovanje. Očekuje se da će norme

stupiti na snagu sledećeg januara, i da će se odnositi na godišnje izveštaje za 2024. godinu i nadalje.

Jedan od motiva usvajanja Globalnih pravila, kako je objašnjeno, jeste i sve prisutniji greenwashing odnosno lažno izveštavanje u pogledu održivog poslovanja i smanjenja uticaja na klimatske promene.

Međutim, međunarodne kompanije su zabrinute da će se naći u raljama različitih normi. EU je, naime, u novembru usvojila novu direktivu u vezi sa ESG izveštavanjem koja će se odnositi na oko 50.000 kompanija, a posebna pravila planira i SAD. Mnogi stručnjaci izražavaju zabrinutost da bi kompanije i investitori mogli da budu zbunjeni ukoliko pravila budu različita, te pozivaju na usklađivanje svih normi u vezi sa ESG izveštavanjem.

NAGRAĐENO 16 NAJBOLJIH REŠENJA

ZA ZELENU TRANZICIJU SRPSKE PRIVREDE

Delegacija Evropske unije u Srbiji, Ministarstvo zaštite životne sredine i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) dodelili su priznanja i novčane nagrade autorima 16 novih poslovnih rešenja za ubrzanje zelene tranzicije srpske privrede, saopštio je UNDP.

Zahvaljujući sredstvima EU, ova rešenja su dobila finansijsku podršku od ukupno 726.000 evra kako bi tokom ove godine bila realizovana.

Ovo su nagrađene firme i projekti:

Kompanija S.C.S. Plus iz Knjaževca planira da koristi solarnu energiju za proces proizvodnje nameštaja od buko vog furnira. Pored izgradnje solarne elektrane za potrebe proizvodnje, uvešće i softver koji će optimizovati potrošnju, a baterije u kojima će čuvati proizvedenu električnu energiju istovremeno će napajati i električne viljuškare.

Kompanija Master Team iz Beograda koja proizvodi solarne panele, uglavnom za tržište EU, želi da kroz niz inovacija postigne energetsku nezavisnost i prestane sa

upotrebom fosilnih izvora energije. Novac je dobila za solarnu elektranu, punjač za električne automobile i trening centar.

Kompanija Elixir Group iz Šapca, vodeći proizvođač fosforne kiseline i kompleksnih mineralnih đubriva u regionu, želi da smanji emisiju ugljen-dioksida kroz primenu tehnike procene životnog ciklusa (eng. Life Cycle Assessment – LCA) za svoja četiri odabrana proizvoda. dobili za inovativni hardver i softver za smanjenje ugljeničnog otiska.

Železara HBIS Smederevo želi da bolje kontroliše i upravlja proizvodnim procesima kako bi se smanjile emisije prašine u vazduh.

Kompanija New Pen DOO iz Smederevske Palanke od 2018. godine proizvodi inovativne grafitne olovke i bojice od recikliranog novinskog papira. Na taj način višestruko doprinosi zaštiti životne sredine, jer umesto drveta i plastike za proizvodnju koristi reciklirani papir, netoksične materijale i minimalno troši energente,

PO PRVI PUT, VETAR I SOLAR SU BILI VODEĆI POJEDINAČNI IZVOR

STRUJE U EU

Vetroparkovi i solarne elektrane u Evropskoj uniji (EU) proizveli su nešto više od jedne petine struje. Tako su, po prvi put, po udelu u proizvodnji prestigli sve ostale pojedinačne izvore uključujući hidrocentrale, nuklearke, gas, ugalj i ostalu obnovljivu energiju i fosilna goriva, pokazuje novi izveštaj istraživačkog centra Ember a piše Klima101.

Vetar i solar pomogli su zemljama članicama da prebrode trostruku krizu nastalu ograničenom isporukom ruskog gasa, smanjenim hidro kapacitetima prouzrokovanim sušom i prekidima rada nukleanih elektrana.

Kako procenjuje specijalizovani medij za klimatske promene Carbon Brief, oko 83 odsto pada u proizvodnji iz hidrocentrala i nuklearki u EU tokom godine za nama pokrili su vetroparkovi i solarne elektrane. Ostatak je podmiren iz uglja koji je doživeo manji porast od očekivanog, za tek 1,5 odsto.

„Sahranjeni su svi strahovi o povratku uglja. Čista energetska tranzicija u Evropi uzdiže se iz krize jača nego ikada”, konstatovao je Dejv Džouns iz Embera. „Ne samo da su države posvećene napuštanju uglja, one sada takođe nastoje da odbace i gas.”

Proizvodnja električne energije iz fosilnih goriva porasla je ukupno za 3 odsto.

pošto se u proizvodnji koristi dominantno ručni rad.

Kompanija Belinda Animals d.o.o. iz Beograda, osnovana 2020. godine, želi da pokrene centar za uzgajanje larve insekta Tenebrio Molitor koji ima sposobnost biološke razgradnje određenih tipova plastike, najviše stiropora, kao i biološkog otpada. Razlaganjem stiropora i bio-otpada na ovaj način dobija se organska materija visokog proteinskog sastava koja se može koristiti kao stočna hrana, upola jeftinija od stočnog brašna.

Preduzeće Zavičaj u tegli iz Medveđe planira da poveže proizvođače paprike i drugog povrća iz nerazvijenih područja Srbije s proizvođačima prirodne kozmetike i sapuna (BIO IDEA). Njihova ideja je da se biološki otpad koji nastaje tokom prerade paprike (stabljike, ljuske, listovi i semenke) sakupi, osuši i iskoristi kao sirovina za proizvodnju kozmetičkih

Precision Recycling doo iz

Bočara koje reciklira otpad, želi da smanji količinu neopasnog otpada (plastika, guma,

bakar, mesing i aluminijum) i ponovo ga upotrebi za proizvodnju granulata visoke čistoće (99,8%) za kojim postoji velika potražnja. U realizaciji ove ideje partner je Udruženje za prosperitet Roma iz Novog Bečeja, čiji zaposleni kao sakupljači sekundarnih sirovina, konkretno otpadnih kablova i elektronskog i električnog otpada. Preduzeće Eko Bio Invest d.o.o. Beograda predlaže proizvodnju inova tivnog materijala Biocol – granulata koji se dobija preradom otpada od voća i povrća. Od ovog granulata mogu da se prave kese, čaše i tanjiri koji su potpuno razgradivi i na taj način se rešava problem toksičnosti plastike, naročito one za jednokratnu upotrebu.

Centar za unapređenje preduzetništva mladih (CUPM) planira izgradnju teretana u parkovima i na zelenim površinama u Srbiji, od drveta iz rečnih nanosa! Umesto dosadašnjih metalnih sprava za vežbanje, u eko teratanama sprave će biti izrađene na jedinstven na čin – od otpadnog drveta koje je izvađeno iz reka i naknadno obrađeno.

Opština Sokobanja planira da izbaci iz upotrebe kotlarnicu koja koristi ugalj, i umesto nje uvede sistem koji koristi geotermalnu vodu za grejanje dve škole u gradu – osnovne škole „Mitropolit Mihailo“ i srednje škole „Branislav Nuši ć “. Institut „Mihajlo Pupin“ planira da postavi dva uređaja za prečiš ć avanje zagađenog vazduha „StreetAirPurifier“ u tržnom centru „Uš e“ u Beogradu. Ovi uređaji e iz okoline sakupljati zagađen vazduh, provlačiti ga kroz „vodeni filter“ i nazad vra ć ati prečiš ćen.

Preduze će ECO-M14 Beograd će biti prva beogradska unapređena ekološka kurirska služba. Ona će pošiljke dostavljati električnim biciklima koje napajaju baterije napunjene solarnom energijom.

Emo Technique DOO planira da ponudi rešenje koje predviđa primenu softvera i hardvera koji upravljaju procesom sagorevanja čvrstog goriva u kotlovima individualnih ložišta, kako bi unapredili njihovu efikasnost, uz poštovanje granice emisije štetnih gasova u skladu sa evropskim standardima.

Prema Emberovoj analizi, vetar i solar generisali su na godišnjem nivou rekordnih 22,3 odsto električne energije u EU, po prvi put premašivši udeo nuklearne energije (21,9 odsto) i gasa (19,9 odsto) u proizvodnji. Najpre su 2015. pretekli hidroenergiju koja je prošle godine imala udeo od 10 odsto, a 2019. ugalj koji je 2022. generisao 16 odsto struje.

U protekloj godini kapaciteti solara su se uvećali za jednu četvrtinu: sa 167,5 GW na 208,9 GW. Ovaj trend je predvodila Nemačka koja je izgradila skoro 8 GW solarnih elektrana, praćena Španijom (7,5 GW), Poljskom (4,9 GW), Holandijom (4 GW) i Francuskom (2,7 GW).

Da nije bilo postojećih i novih solarnih elektrana, zajednica bi bila primorana da uveze dodatnih 35 milijardi kubnih metara gasa kako bi proizvela neophodnu struju. Uvoz bi izazvao troškove od 49 milijardi evra koji su, zahvaljujući solaru, izbegnuti. Najviše električne energije iz sunca u toku 2022. dobila je Holandija (14 odsto) koja je vođstvo preuzela od drugoplasirane Španije (12 odsto).

Javno vodoprivredno preduze ć e Srbijavode , u partnerstvu sa Šumarskim fakultetom Univerziteta u Beogradu i Evropskim pokretom u Srbiji iz Leskovca, planira an tieroziono pošumljavanje na degradiranim i erozijom ugro ženim staništima u slivovima Jablanice, Vlasine i Pčinje. U pitanju su šumska gazdinstva u Vranju, Leskovcu i Pirotu na javnoj površini od 97 hektara, kojima upra vlja JKP Srbijašume.

Foresting DOO iz Beograda planira pošumljavanje pet hektara šumske površine na teritoriji Žičke eparhije, inovativnim sadnicama tretiranim bak terijama koje žive u zoni korena drve ć a – to će smanjiti upotrebu herbicida i pove ć ati otpornost drve ć a na razne klimatske uslo ve. Rešenje ć

partnerstvu sa Institutom za šu marstvo u Beogradu, i Centrom za biokontrolu i promociju rasta bilja ka Biološkog fakulteta.

RADI SAVESTI ILI RADI PROFITA

Bez obzira na to da li je motiv kompanija da posluju održivo svest o značaju brige o planeti i o ljudima, ili činjenica da njihove proizvode uskoro neće imati ko da kupi ako nastave po starom – važan je krajnji efekat: zdrava planeta i zdravi ljudi na njoj

Okupirani ubrzanim globalnim dešavanjima koja kao da su odjednom zahvatila svet, mnogi bi se rado uključili da doprinesu održivosti i opstanku planete, jer sada već svima postaje jasno da “održivost” ne znači samo opstanak poslovanja preduzeća u smislu “održati nos iznad vode”. Ipak, mnogi nisu sasvim familijarni sa skraćenicama poput CSR, SDGs, ESG – utoliko pre što su kompanije širom sveta poslednjih godina poprilično koketirale njima koristeći ih u promotivne svrhe. Jed no istraživanje iz aprila prošle godi ne pokazalo je da čak ni oni koji investiraju u ESG kompani je nisu upoznati sa tom skraćenicom: od skoro

Klimatske promene

1300 ispitanika, svega

21 odsto njih je znalo značenje svakog slova ponaosob!

ESG

u junu 2019. godine broj potpisnika je porastao na 2.450 a vrednost imovine kojom upravljaju na 80 biliona dolara. ESG principi održivog poslovanja su zapravo faktori koji mere uticaj kompanija na okruženje (Environmental), kakav društveni uticaj ostvaruju (Social) i kakav je kvalitet upravljanja (Governance). Ove faktore kompanije uzimaju u obzir prilikom upravljanja poslovanjem, ali i investitori kada procenjuju rizike da bi se odlučili za investiranje.

Zagađenje i otpad

Resursi i korišćenje zemljišta Ekološki otisak

Dosadašnja iskustva konsultantskih kuća koje se bave unapređenjem poslovanja, pokazala su da one kompanije koje uvedu ESG principe u svoje poslovanje, ostvaruju niz prednosti:

- jačaju poslovanje i produktivnost jer otklanjaju neefikasnosti

- smanjuju troškove i povećavaju profit

- umanjuju rizike u poslovanju

- jačaju sopstvenu održivost

- povećavaju zadovoljstvo svih stejk-

razvijaju jače veze sa zajednicom u kojoj posluju stiču i održavaju konkurentsku prednost.

Biodiverzitet

Liderstvo i korporativno upravljanje

Politike protiv mita i korupcije

Pitanje ESG (Environmental, Social, Governance) prvi put je pomenuto u izveštaju Ujedinjenih nacija o principima od govornog ulaganja 2006. godine. Tada je prvi put zatraženo da ESG kriterijumi budu ugrađeni u finansijske proce ne kompanija, a svoje potpise na taj zahtev stavile su 63 investicione kompanije koje su upravljale imovinom vrednom šest i po biliona dolara. Već

Upravljanje rizicima

OKRUŽENJE

UPRAVLJANJE SOCIJALNA KOMPONENTA

Transparentnost u odnosu na poreze

Poslovna etika

Različitost i inkluzija Standard zaposlenih i ljudska prava

Izvor: https://issuu.com/britcham01/ docs/bihk_2021_mar_aprweb/s/11940781

Zdravlje i bezbednost

Kvalitet proizvoda i odgovornost prema potrošačima

Uticaj na zajednicu

Čak i oni koji nemaju svest o potrebi da posluju po ESG principima, moraće da im se prilagode ako ni zbog čega a ono zbog profita, jer njihovi budući kupci uskoro neće hteti to da budu ukoliko onaj od koga kupuju robu i usluge nije odgovoran prema planeti, društvu i zakonima. Reč je, naravno, o milenijalcima i zumerima – generacijama koje predstavljaju 49 odsto globalne populacije. Posebno su po tom pitanja strogi zumeri –mladi rođeni od 1995. do 2010. kojih je oko dve milijarde. Njihovi stavovi, uverenja i tolerancija na rizik oblikovaće i njihove investicione strategije, odnosno njihove odluke o potrošnji.

Prema Nasdaq studiji objavljenoj u septembru prošle godine, kupci generacije Z zahtevaju održivu maloprodaju, većina njih radije kupuje održive brendove, a tri četvrtine njih spremno je da potroši deset odsto više novca na održive proizvode, jer im je održivost važnija od imena brenda. I 75 odsto milenijalaca spremno je da menja svoje kupovne navike kako bi favorizovali ekološki prihvatljive proizvode, a 90 odsto njih je zainteresovano za održive investicije.

Čak 40 odsto zumera kaže da su njihove odluke o potrošnji odnosno investicijama vođene time da je ponuđač “kompanija sa svrhom”. Ako se uzme u obzir da očekivani prihod pripadnika ove generacije raste tako da će, prema nekim proračunima, u narednih pet godina biti veći i za 140 odsto, izgledi za održivo poslovanje deluju prilično op timistično. Očekuje se da će do 2025. godine 33 odsto globalne imovine biti na neki način pokriveno uključenošću u ESG principe, piše Nasdaq i navodi da Međunarodni institut za održivi razvoj procenjuje da će tržište ESG investicija do 2036. dostići vrednost od 160 biliona dolara, u odnosu na 30 biliona dolara koliko je vredelo 2018. godine.

SDGs

Ciljevi održivog razvoja (Sustainable Development Goals) usvojile su Ujedinjene nacije na Samitu 2015. godine kroz rezoluciju nazvanu Agenda 2030,

čija je potpisnica i Srbija praktično od samog početka (rezolucija A/RES/70/1

– Transforming ourworld: the 2030 Agenda for Sustainable Development)

Agenda 2030 uklјučuje tri dimenzije održivog razvoja: ekonomski rast, socijalnu inkluziju i zaštitu životne sredine. To je definisano kroz 17 ciljeva, sa ukupno 169 potciljeva koje su se države potpisnice obavezale da će ispuniti do 2030. godine. Ono što se smatra donekle revolucionarnim jeste stremljenje da se akcenat sa ekonomskog rasta prebaci na sve tri navedene dimenzije, i da se napusti koncept po kojem bi uvećanje ekonomskog bogatstva (puki privredni rast) spontano dovelo do ravnopravnijeg socijalnog okruženja a posebno do zdravije životne sredine.

CSR

Jednu od preciznijih definicija korporativne društvene odgovornosti (Corporate Social Responsibility) dala je Evropska komisija 2011. godine prilikom formulisanja Strategije Evropske unije o društveno odgovornom poslovanju: to je „odgovornost kompanija za uticaj koji imaju na društvo“. Taj uticaj može biti i pozitivan i negativan, i odnosi se na sve aspekte poslovanja. Praktično, što je taj uticaj pozitivniji, to su veće šanse da se i sama kompanija/preduzeće dugoročno razvija i stvara vrednost.

Održivost je, pak, u dokumentu SMART kolektiva „Biznis na putu ka održivosti” objašnjena kao „zlatni presek“ sva tri navedena pristupa. Kompanije koje žele da opstanu i doprinesu očuvanju normalnog života na planeti, trebalo bi da posluju tako da obezbede dugoročno stvaranje vrednosti, odnosno da rade i u interesu biznisa, ali i u interesu

Na osnovu svega opisanog, ako kompanije na održivo poslovanje ne natera savest, nateraće ih potreba za profitom. A u najgorem scenariju – nužda i strah, ukoliko ih pogodi neki od rizika koje nosi neodrživo poslovanje.

Lela Saković

Izvor: SDG/ESG Barometar – “Biznis na putu ka održivosti”, SMART Kolektiv, 2022.

Čak 40 odsto zumera kaže da su njihove odluke o potrošnji odnosno investicijama vođene time da je ponuđač “kompanija sa svrhom”

KA CILJU ILI OD CILJA?

Smanjenje siromaštva, omogućavanje kvalitetnog obrazovanja, smanjenje nejednakosti i dostupnost čiste pitke vode oblasti su u kojima je Srbija najviše napredovala; stagnacija se beleži u oblasti dostupne i obnovljive energije

Iako je Srbija 2015. godine direktno učestvovala u razvoju i pisanju

Agende održivog razvoja Ujedinjenih nacija i iste te godine osnovala i Međuresornu radnu grupu u kojoj su sedeli predstavnici čak 26 državnih ministarstva i institucija, nije prošlo mnogo vremena a posvećenost države ovim ciljevima koji bi trebalo da budu ostvareni do 2030. godine je izbledela, a „briga” prešla na donatore i civilno društvo.

Jedina državna institucija koja se još aktivno bavi ciljevima Agende 2030. je Republički zavod za statistiku, ali to čini prateći indikatore.

Srbija trenutno ima ocenu 75,9 kada je reč o ciljevima održivog razvoja po Agendi Ujedinjenih nacija 2030, i zauzima 35. poziciju među ukupno 163 zemlje. Pojašnjenja radi - ocena 0 odnosi se na poziciju zemlje koja ima najgori mogući ishod u ostvarivanju ovih ciljeva, a ocena 100 bi značilaostvarene ciljeve. Pomenuta ocena od 75,9, po indeksu SDG odnosi se na procenu ukupnog učinka Srbije kada je reč o svih 17 ciljeva koje „propisuje” ova Agenda UN.

Gde smo bili, gde smo sada

Nakon ambicioznog početka i osnivanja Međuresorne radne grupe koja je imala za cilj da koordinira rad svih ministarstava u vezi sa ostvarivanjem ciljeva Agende 2030, potom da predloži nacionalnu strategiju, ali i da periodično izveštava o primeni Agende i

informiše UN o napretku u postizanju ciljeva, period do 2020. godine protiče bez značajnijih konkretnih rezultata. Nije usvojena krovna strategija održivog razvoja na nivou cele zemlje, nisu definisani nacionalni ciljevi, niti su precizirane mete.

U pandemijskoj 2020. Međuresorna radna grupa prestaje da funkcioniše, ingerencije u oblasti ispunjavanja ciljeva održivog razvoja zvanično se prebacuju na kabinet premijerke ali nisu dostupne informacije o značajnijim aktivnostima koje se odnose na primenu Agende 2030.

Najveći napredak u ostvarenju ciljeva Srbija je, prema ovom Izveštaju, postigla u četiri oblasti: smanjenju siromaštva, omogućavanju kvalitetnog obrazovanja, smanjenju nejednakosti i dostupnosti čiste pitke vode.

U ostalim oblastima se „umereno napreduje” ka ciljevima, dok se stagnacija beleži u oblasti dostupne i obnovljive energije.

indikatora

Brigu o ciljevima održivog razvoja u Srbiji je, praktično, preuzeo civilni sektor, uz podršku donatora, prvenstveno vlada Nemačke i Švajcarske (kroz GIZ i SDC). Organizacije civilnog društva osnivaju platformu „Održivi razvoj za sve“ i sprovode brojne inicijative u lokalnim zajednicama usmerene na ostvarivanje ciljeva održivog razvoja.

za praćenje postignuća Srbije u ostvarivanju COR

Kakvi su pokazatelji

Prema Izveštaju održivog razvoja 2022 – „Od krize do održivog razvoja: SDG kao mapa puta do 2030. i dalje” (Cambridge University Press) Srbija je, naveli smo već, na 35. poziciji, sa ukupnom ocenom 75,9 u ostvarivanju ciljeva održivog razvoja

Prema ovom izveštaju, Srbija se suprotno od cilja kreće kada je reč o borbi sa posledicama klimatskih promena. Za jednu oblast nije bilo podataka - reč je o cilju br.14 - podvodnom svetu, gde spadaju i održivi ribnjaci, borba protiv krivolova… Kada je reč o domaćoj zvaničnoj statistici, Republički zavod za statistiku objavljuje godišnje izveštaje o indikatorima održivog razvoja u Srbiji - iz godine u godinu zvanična statistika prati sve više ovih pokazatelja kojih ukupno ima više od 240, a trenutno ih je u srpskoj bazi - 126. Prema pisanju MONS-a (Monitoring socijalne situacije u Srbiji), ovi indikatori nisu prilagođeni specifičnim razvojim potrebama Srbije, već su preuzeti u izvornom obliku. U DevInfo bazi podataka na sajtu Republičkog zavoda za statistiku nalaze se 404 indikatora. Kako se objašnjava, u odnosu na prethodnu verziju baze koja je objavljena u ok-

tobru 2022. godine, dodat je jedan novi indikator - indikator finansijske stabilnosti, za koji je izvor podataka Narodna banka Srbije.

Među novim indikatorima finansijske stabilnosti je i udeo problematičnih kredita u ukupno odobrenim kreditima. Ovaj udeo konstantno pada pa je na kraju 2021. godine dostigao nivo od 3,57 odsto, što je pokazatelj „dobrog zaduživanja” posmatrano iz ugla banaka, ali i iz ugla poverilaca.

Ka cilju, od cilja

Poslednji „Izveštaj o napretku u ostvarivanju ciljeva održivog razvoja do 2030. godine u Republici Srbiji” Zavod za statistiku objavio je u martu 2022. godine.

Tada je u okviru 17 ciljeva, praćeno 107 indikatora, a sada ih je već, kao što smo pomenuli - 126.

Određeni pokazatelji govore da se uspešno krećemo ka cilju, ali postoje i indikatori koji ukazuju da smo ciljizgubili iz vida.

Srbija je i dugoročno (2013–2020), i kratkoročno (2016–2020), ostvarila značajan napredak u smanjenju rizika od siromaštva i socijalne isključenosti. Napredak u smanjenju rizika od siromaštva ostvaren je kod svih starosnih grupa osim starijih kod kojih se beleži značajno udaljavanje, pokazuju rezultati ovog izveštaja.

S druge strane, značajno udaljavanje od cilja registrovano je u mobilizaciji resursa za primenu politika okončanja siromaštva.

„Rodne razlike su se okrenule u korist žena, jer za razliku od prethodnog izveštaja kada je zabeležen porast nesigurnosti hrane među ženama, sada se muškarci suočavaju sa povećanim udelom osoba koje su suočene sa nesigurnošću hrane, dok među ženama udeo takvih osoba opada”, ocenjuje se u izveštaju.

U periodu sprovođenja Agende 2030 registruje se značajan napredak u smanjenju rasprostranjenosti različitih oblika neuhranjenosti dece, poput zaostajanja u rastu, gubitka u masi, ali i gojaznosti.

Globalni cilj u pogledu smanjenja neonatalne i smrtnosti dece starosti do pet godina ostvaren je u Srbiji. Značajan napredak je ostvaren u suzbijanju tuberkuloze, kao i u pogledu smanjenja stope smrtnosti od samoubistava, ali je umereno udaljavanje od cilja zabeleženo u pogledu smrtnosti od kardiovaskularnih i malignih oboljenja.

Umeren napredak vidan je kod univerzalnog i jednakog pristupa be-

zbednoj i priuštivoj pijaćoj vodi za sve. Ipak ovaj napredak je ostvaren usled blagog povećanja udela gradskog stanovništva koje koristi pijaću vodu iz sistema kojim se bezbedno upravlja, dok se u ostalim naseljima ne registruje ovakvo povećanje, pojašnjava se u izveštaju.

„Smanjenje neformalne zaposlenosti u ukupnoj zaposlenosti doprinelo je značajnom napretku u ostvarivanju

potcilja koji predviđa promovisanje razvojno orijentisanih politika i stvaranje dostojanstvenih poslova”, navodi se u Izveštaju.

Ostvarivanje produktivne zaposlenosti i dostojanstvenog rada pokazuje značajan napredak u pogledu smanjenja stopa nezaposlenosti mladog i ukupnog stanovništva radnog uzrasta.

Značajan napredak ostvaren je i po pitanju smanjenja udela mladih koji nisu ni u obrazovanju, ni na tržištu rada.

Podaci ukazuju da je svako deseto dete izloženo zloupotrebi dečijeg rada. Rizicima dečijeg rada više su izloženi dečaci nego devojčice, deca u ostalim naseljima u odnosu na gradska, mlađa deca (starosti 5–11 godina) u odnosu na stariju decu (starosti 12–14 i 15–17 godina), kao i deca iz siromašnijih domaćinstava.

Kod prerađivačke industrije se beleže protivrečne tendencije: dok se značajno udaljavanje od cilja registruje u pogledu učešća bruto dodate vrednosti prerađivačke industrije u

BDP-u, značajan napredak se beleži kada se bruto dodata vrednost prerađivačke industrije prati po glavi stanovnika.

Umereni i dugoročan i kratkoročan napredak ostvaren je u pogledu povećanja površine pod šumama, a značajan napredak u pogledu očuvanja važnih slatkovodnih i terestrijalnih područja unutar zaštićenih područja.

Negativni trendovi beleže se u odnosu na potcilj koji predviđa okončanje zloupotrebe, eksploatacije, trgovine i svih oblika nasilja i torture nad decom, jer je blago povećan udeo dece koja su iskusila fizičko kažnjavanje, dok je istovremeno povećan broj maloletnih žrtava trgovine ljudima.

Značajno udaljavanje od cilja registrovano je u domenu potcilja kojim se predviđa promovisanje vladavine prava i osiguranje jednakog pristupa pravdi za sve, zbog povećanja udela neosuđenih pritvorenika kao udela sveukupne zatvorske populacije.

Šta

dalje:

neophodna nova radna grupa

Organizacije civilnog društva okupljene oko platforme „Održivi razvoj za sve“ objavile su preporuke za pozicioniranje Agende 2030 kao prioritetnog procesa za upravljanje i sprovođenje razvoja (Srbija 2030: Upravlja li Srbija svojim (održivim) razvojem?, Beograd 2022.)

Jedna od prvih preporuka je da, nakon parlamentarnih izbora, Agenda 2030 bude zastupljena u ekspozeu novog predsednika Vlade RS - što se nije dogodilo prilikom formiranja nove Vlade u oktobru 2022. Zatim, da se nadležnost za upravljanje, koordinaciju i sprovođenje Agende jasno definiše kroz Zakon o ministarstvima.

Druga grupa preporuka civilnog sektora odnosi se na usklađivanje planskih dokumenata i pravnog okvira s Agendom 2030, gde se ističe važnost donošenja Plana razvoja Republike Srbije, u skladu sa Zakonom o planskom sistemu, koji sadrži prioritetne ciljeve razvoja.

„Usvajanje Plana razvoja je inače zakonska obaveza, a rok za usvajanje je bio 1. januar 2020”, ukazao je civilni sektor.

Ukazano je i na neophodnost formiranja nove radne grupe.

„Vlada Republike Srbije treba bez odlaganja da formira novu Međuresornu radnu grupu za sprovođenje Agende UN o održivom razvoju do 2030. godine, kojom bi se podržala međusektorska saradnja i koordinacija, koja je ključna s obzirom na multisektorsku prirodu Agende“, ukazuje civilni sektor.

Kada je reč o preporukama za izveštavanje o postizanju ciljeva održivog razvoja, civilni sektor smatra da izveštaj o napretku u ostvarivanju ciljeva održivog razvoja do 2030. godine u Srbiji treba da bude dopunjen procenom udaljenosti od ciljanih vrednosti pokazatelja i efektivnosti mera javne politike koje su s njima povezane, u saradnji s nadležnim institucijama, radnim grupama i drugim telima.

Daniela Ilić

TEŠKO PREDVIDIVA BUDUĆNOST

Kako globalne krize utiču na postizanje Ciljeva održivog razvoja (COR) do 2030?

Aktuelna dešavanja u poslednjih nekoliko godina na globalnom nivou – od onih izazvanih klimatskim promenama, preko pandemije do političkih sukoba – odražavaju se na svaki segment života, i moglo bi se reći da nema države koja bar deo tih posledica ne oseća. Kako se sve to odražava na Ciljeve održivog razvoja zacrtane u Agendi 2030 Ujedinjenih nacija, i da li će svet sve te ciljeve i dalje moći da prati? O tome kakve bi promene mogli da očekujemo, kako da se prilagodimo novim uslovima života, i kako se u svemu tome snalazi Srbija, razgovarali smo sa Milenom Altmeyer, koja je Vođa projekta „Reforma javnih finansija – Agenda 2030“ koji implementira Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH u Srbiji.

Izgleda da se trenutna politička i ekonomska situacija u svetu negativno odražava na sve tri oblasti Agende 2030 – na aspekt životne sredine, na ekonomski rast i socijalnu pravdu. Da li je neka od ovih oblasti osetljivija i zašto?

To je, nažalost, tačno. Sudeći po aktuelnim globalnim podacima UN, ciljevi Agende 2030 za održivi razvoj, takozvani Ciljevi održivog razvoja (COR) možda neće biti postignuti do kraja ove dekade zbog većeg broja kaskadnih i međusobno isprepletenih kriza. U središtu su, naravno, klimatska kriza, pandemija Kovida 19 i sve veći broj konflikata širom sveta.

Ova tri glavna globalna izazova izazivaju posledice i utiču na sve tri dimenzije održivog razvoja – na životnu sredinu, ekonomski i socijalni aspekt. Razlog za to je njihova međusobna povezanost i međuzavisnost. Sudeći po poslednjem izveštaju UN o ciljevima održivog razvoja, postojanje većeg broja kriza moglo bi da dovede do toga da otprilike dodatnih 95 miliona ljudi dospe u ekstremno siromaštvo, u poređenju sa projekcijama iz perioda pre pandemije. Otprilike jedna od 10 osoba na svetskom ni-

vou živi u uslovima gladi. Pandemija je dovela do smanjenja imunizacije i povećanog broja smrtnih ishoda od tuberkuloze i malarije. Više od 24 miliona učenika živi u riziku da se nikada neće vratiti u školu. Na svetskom nivou 100 miliona ljudi je prisilno raseljeno, što predstavlja novi tužni rekord.

Cifre iz izveštaja UN pokazuju da su osetljive grupe najveće žrtve globalnih kriza: dok inflacija i rast kamatnih stopa najviše pogađaju najnerazvijenije zemlje, osetljive grupe stanovništva su pogođene u čitavom svetu. Isti izveštaj ukazuje na činjenicu da su „posebno žene pogođene posledicama gubitka posla i egzistencije, ugroženog školovanja i povećanog opterećenja neplaćenim radom kod kuće. U porastu su dečji rad i dečji brakovi“.

značajnije utvrditi jasne prioritete i uskladiti sve aktivnosti, uključujući i raspodelu budžeta, kako bi se radilo na najhitnijim i najvažnijim problemima.

Da li već postoji iskustvo sa državama koje možda oklevaju ili prioritizuju jedan od tri pravca održivog razvoja – ekonomski razvoj, životnu sredinu ili socijalnu pravdu?

Države postavljaju prioritete na osnovu okolnosti koje su specifične za njih. Ipak postoji snažan konsenzus oko toga da su globalni ciljevi, a samim tim i različiti problemi međusobno povezani i međuzavisni. Globalni izazovi poput klimatske krize i rešavanja problema gladi čvrsto su povezani. Stoga Agenda 2030 pridaje ogroman značaj tome da se socijalna, ekonomska i ekološka dimenzija održivosti tretiraju jednako i kao celina.

S obzirom na opštu ekonomsku krizu, koliko su države spremne da nastave sa radom na ostvarenju ciljeva održivog razvoja i u kojoj meri je to uopšte moguće u ovakvim uslovima?

Kapaciteti država da rade na realizaciji COR mogli bi biti u značajnoj meri pogođeni globalnom ekonomskom krizom. Kriza može da dovede do toga da državama manje novca bude na raspolaganju , da bude manje strane pomoći i manje investicija iz privatnog sektora, što sve može da uspori napredak. Više nego ikad neophodno je koristiti resurse privatnog sektora, raditi na povećanju domaćih resursa uz primenu kreativnih i inovativnih (finansijskih) rešenja i uz usvajanje troškovno efikasnih pristupa kako bi se finansirala implementacija COR.

Postalo je jasno da ostvarenje COR u velikoj meri zavisi od kapaciteta države za planiranje i praćenje. U svetlu opšte ekonomske krize još je

Za koje države je verovatnije da će odustati od praćenja ciljeva održivog razvoja – za one koje su razvijene ili one koje su u razvoju, i zašto?

Ciljevi održivog razvoja predstavljaju međunarodni okvir za definisanje prioriteta, dok su države odgovorne za sopstveni napredak u smislu održivog razvoja. Teško je predvideti za koje države postoji veća verovatnoća da će odustati od praćenja napretka u pravcu ostvarenja ciljeva održivog razvoja pošto to može da zavisi od mnoštva različitih faktora, uključujući političku volju, raspoloživost resursa i nacionalne prioritete.

Države u razvoju imaju manje resursa i kapaciteta tako da je njima teže da obezbede praćenje ciljeva. Te države mogu veći prioritet dati stvarima koje su hitnije i koje se dešavaju trenutno, poput infrastrukturnog razvoja, pristupa osnovnim uslugama i rešavanja problema siromaštva. S druge strane, razvijene države mogu biti suočene sa političkim i ekonomskim pritiscima da zanemare COR kako bi se bavile drugim nacionalnim ciljevima. To bi moglo da dovede do

Osetljive grupe su najveće žrtve globalnih kriza

smanjenja obima praćenja.

Prema podacima UN iz 2021. godine „150 država i teritorija prijavilo je primenu nacionalnog plana za statistiku. (...) Pandemija je odložila razvoj novih planova svuda u svetu, što znači da mnogi nacionalni zavodi za statistiku primenjuju planove koji su istekli i koji možda ne mogu u potpunosti da pokriju njihove razvojne ciljeve.“ Isti izvor navodi da „se većina nacionalnih zavoda za statistiku u državama sa niskim prihodom po glavi stanovnika suočila sa blagim ili ozbiljnim kašnjenjem u raspoređivanju budžeta u 2021. godini“. Kako bi bili u stanju da obavljaju svoj posao, većina zavoda za statistiku oslanja se na razvojnu pomoć, koja je opala od kada je došlo do izbijanja različitih kriza. Postoji rizik da će skupi popisi velikih razmera imati najveće finansijske rezove u narednim godinama. Ti podaci su, međutim, potrebni za dalju disagregaciju, što je opet potrebno za kreiranje politika i donošenje odluka na svim nivoima.

Kako bi se odustajanje od jednog od ova tri elementa odrazilo na ostala dva elementa? Sve je veći broj uznemirujućih vesti o ugroženosti planete. Šta bi se dogodilo na globalnom nivou, ako bi se, na primer, odustalo od ekonomskog razvoja kako bi se spasila planeta?

To je zaista zanimljivo (hipotetičko) pitanje koje ukazuje na međuzavisnost tri dimenzije održivosti. Iako ja nisam stručnjak za tu oblast, pretpostavljam da bi odustajanje od ekonomskog razvoja kako bi se spasila planeta imalo značajne globalne posledice. Na primer, moglo bi da dovede do smanjenja industrijskih aktivnosti što bi dovelo do smanjenja energetske potrošnje, emisije gasova staklene bašte i potrošnje resursa. Međutim, to bi takođe moglo da dovede do ekonomskih poteškoća

pojedinaca i zajednica kao i do smanjenja napretka u oblasti inovacija i tehnologija. Na kraju, posledice bi zavisile od specifičnih politika i strategija koje bi se realizovale kako bi se ostvario taj cilj.

Kada je planirana Agenda 2030, u svetu su vladale drugačije političke, ekonomske i zdravstvene okolnosti. Da li je tada mogla da se predvidi sadašnja situacija, i da li postoji „plan B“? U kojoj meri je Agenda 2030 podložna promeni ili adaptaciji?

Kada je Agenda 2030 nastala, svet je zaista bio drugačiji. Iako određeni izazovi koji proističu iz globalnih kriza možda nisu bili predvidivi, Agenda 2030 je kreirana tako da bude fleksibilni i prilagodljivi okvir i da bude relevantna u svetu koji se konstantno menja. Agenda 2030 prepoznaje da su za ostvarenje COR neophodna globalna partnerstva, inovacije i otpornost kod suočavanja sa izazovima.

Agenda 2030 sadrži okvir za reviziju i prilagođavanje ciljeva na osnovu potreba i okolnosti koje se menjaju i to bi se moglo smatrati „planom B“. Agenda takođe prepoznaje da se svaka država suočava sa jedinstvenim izazovima i prioritetima i ona ohrabruje države da prilagode COR svom specifičnom kontekstu („nacionalizacija“).

Koliko je Srbija aktivna u praćenju ciljeva održivog razvoja i da li tu postoje neke prepreke? Koje prioritete bi Srbija trebalo da ima kada se radi o budućim aktivnostima u oblasti praćenja Agende 2030?

Srbija je ostvarila napredak u praćenju ciljeva održivog razvoja i predstavila je svoj prvi Dobrovoljni nacionalni izveštaj 2019. godine.

Posebno bih istakla rad Republičkog zavoda za statistiku; svi podaci o COR objavljuju se na Portalu otvo -

renih podataka i izrađuju se godišnji izveštaji o napretku u ostvarivanju COR i statistička dokumenta o osetljivim grupama. Broj raspoloživih indikatora porastao je sa 44, koliko ih je bilo 2018. godine, na 125 u 2023. godini.

Doduše, ostaju neki od glavnih izazova. U njih spada nedostatak disagregiranih podataka, „lokalizovanih“ podataka za planiranje i praćenje na nivou opština, kao i nedostatak podataka za merenje nekih indikatora na nacionalnom nivou.

Srbija je posvećena implementaciji Agende 2030 i preduzela je značajne korake kako bi je integrisala u nacionalne politike i programe. Ipak, i dalje je teško pratiti efikasnost politika i programa u smislu ostvarenja COR. Razlog za to je čest nedostatak SMART indikatora koji bi omogućili državnim institucijama da prikažu rezultate koje ostvaruju odnosno koje bi mogle da ostvare. To je posebno slučaj sa sektorom životne sredine i, u određenoj meri, socijalnim sektorom.

Osim toga, državni i nedržavni akteri, uključujući akademsku zajednicu i privatni sektor, mogli bi da unaprede svoju saradnju u oblasti primene i praćenja COR. Platforma „Održivi razvoj za sve“ spremna je da se angažuje u konstruktivnom dijalogu sa predstavnicima javnog sektora na osnovu dva do sada objavljena monitoring izveštaja o sprovođenju COR.

Ako Srbija ne postane aktivnija u praćenju ciljeva održivog razvoja, koje bi bile posledice, i da li bi se lošije odrazile na građane ili na ekonomiju?

To je teško predvideti. Postoji rizik da bi Srbija imala poteškoća sa ostvarenjem svojih punih potencijala u oblasti životne sredine i u socijalnom sektoru. Kao što sam prethodno navela, bez dobrog praćenja ne mogu se preduzeti aktivnosti kojima bi se ciljano i efikasno odgovorilo na izazove. A to bi uticalo na sve, i na građane i na ekonomiju.

osoba u svetu živi u uslovima gladi

MILENA ALTMEYER, Vođa projekta „Reforma javnih finansija – Agenda 2030“, GIZ

Ono što ne smemo zaboraviti jeste da će osetljive i marginalizovane grupe najverovatnije poneti najveći teret posledica, i upravo zbog toga je neophodno partnerstvo za globalne ciljeve koje uključuje veliki broj aktera u svim sektorima, kako bi se u punom smislu ostvario održivi razvoj za sve.

Vi ste Vođa projekta „Reforma javnih finansija – Agenda 2030“ koji implementira GIZ u Srbiji. Koji je glavni cilj projekta? U kojoj fazi se projekat trenutno nalazi? Koje koristi će Srbija imati od projekta nakon što se on završi?

Projekat „Reforma javnih finansija – Agenda 2030“ finansiraju vlade Nemačke i Švajcarske a implementira ga GIZ. Od 2018. godine podržavamo Vladu Republike Srbije u realizaciji konsultativnog procesa sa ciljem implementacije i praćenja razvojnih prioriteta Srbije u skladu sa Agen-

dom 2030. Trenutna projektna faza počela je u oktobru 2022. i trajaće do decembra 2025. godine. Glavni cilj je pružanje podrške partnerima iz Republike Srbije u sprovođenju ključnih reformskih koraka u okviru Pregovaračkog klastera 1 „Osnove“ u oblasti javnih finansija i Agende 2030.

vosti životne sredine, rodne ravnopravnosti i socijalne inkluzije. To podrazumeva sprovođenje reformi kojima se promoviše održivi razvoj, jačanje mehanizama upravljanja i odgovornosti, kao i izgradnja partnerstava sa civilnim društvom i privatnim sektorom.

Proces pridruživanja Srbije EU tesno je povezan sa implementacijom Agende 2030, što se ogleda u našem glavnom cilju. Kao deo procesa pridruživanja EU, od Srbije se očekuje da ostvari napredak u primeni COR, posebno u oblastima poput održi-

Osnaživanjem glavnih aktera poput Ministarstva finansija, Republičkog zavoda za statistiku, Republičkog sekretarijata za javne politike, Platforme „Održivi razvoj za sve“ i drugih u oblasti participativnog kreiranja politika zasnovanih na podacima, održivog finansiranja i praćenja, ne samo da pružamo podršku Srbiji na njenom putu ka EU, već i promovišemo dugoročan, održiv i inkluzivan razvoj koji je od koristi svim građanima. Uvereni smo da uz ovo partnerstvo može da se ostvari prosperitetna, stabilna i održiva budućnost za državu i sve njene građane.

Lela Saković

Zemlje u razvoju imaju manje resursa i kapaciteta pa im je teže da obezbede praćenje COR

KREĆEMO SE U KRIVOM SMERU

Koncentracija gasova sa efektom staklene bašte nastavlja da raste, kao i globalno zagrevanje. Prošle godine su usvojeni novi istorijski sporazumi, ali bez odlučnije akcije i društva i kompanija, Zemlja će se naći na ivici postojanja

Ambicije zemalja su da se smanji štetna emisija gasova do 2030. godine sedam puta, kako bi porast srednje globalne temperature mogao da se zaustavi na 1,5 °C u skladu sa Pariskim sporazumom, navodi se u izveštaju „Ujedinjeni u nauci 2022“ čiju je izradu predvodila Svetska meteorološka odrganizacija. U slučaju da se ne ulože veći napori, uticaj klimatskih promena na prirodu, društvo i ekonomiju postaće sve razorniji - upozoravaju naučnici.

Pomenuti izveštaj navodi da, uprkos smanjenju u 2020. godini, koncentracija gasova sa efektom staklene bašte nastavlja da raste: tada je zabeležen rekordan pad emisija od 5,4 odsto u odnosu na godinu ranije. Razlog za to su bili smanjena privredna aktivnosti, saobraćaj i kretanje lju-

di. Emisije CO2 u 2021. godini su se, međutim, vratile na pretpandemijski period odnosno 2019. godinu: preliminarni podaci za prvih pet meseci 2022. još više zabrinjavaju jer poka-

Najmanje 30% kopna, sveže vode, obalnih predela i okeana treba da bude zaštićeno do kraja decenije

zuju da su emisije CO2 veće 1,2 odsto nego u prvih pet meseci 2019. Naročito su porasle proizvodnja električne energije i emisija iz industrije za 1,9 odsto i 3,8 odsto, respektivno. Doma-

ća i međunarodna avijacija su ostale na 14 i 31 odsto respektivno, ispod nivoa iz 2019. (Carbon Monitor 2022).

Kuda idemo?

„Izveštaj iz 2022. pokazuje da smo skrenuli sa puta iako su se vlade obavezale Pariskim sporazumom o klimatskim promenama da će ograničiti rast globalne temperature na 1,5 °C. Uprkos tome svake godine iznova odlučujemo da povećavamo zavisnost od fosilnih goriva”, rekao je generalni sekretar Ujedinjenih nacija, Antonio Gutereš povodom objavljivanja izveštaja.

Inače, prethodnih sedam godina bilo je najtoplije u istoriji merenja. Postoji čak 93 odsto šansi da će jedna od godina između 2022. i 2026. biti najtoplija ikada. Sa rastom temperature dešavaće se sve više prirodnih

katastrofa.

„Poplave, suše, toplotni talasi, ekstremne oluje i požari se pogoršavaju i ruše rekorde uz zabrinjavajuću učestalost. Toplotni talasi u Evropi, kolosalne poplave u Pakistanu, dugotrajne i surove suše u Kini, Afričkom rogu i Sjedinjenim Državama. Ništa nije prirodno u katastrofama tih razmera. One su cena za zavisnost čovečanstva od fosilnih goriva”, poručio je generalni sekretar UN-a.

Nauka nema nikakve dileme da idemo u pogrešnom smeru - potvrđuje i Peteri Talas, generalni sekretar Svetske meteorološke organizacije.

„Koncentracija gasova sa efektom staklene bašte raste i dostiže nove rekorde. Ovi trendovi će se nastaviti ukoliko se ne smanji upotreba fosilnih goriva. Kombinacija visokih temperatura i vlažnosti vazduha mogu imati značajan negativni uticaj na zdravlje ljudi. Ovo može dovesti do toga da fizički rad na otvorenom ne bude uopšte više moguć bez tehničke pomoći“, istakao je Talas.

Pakt sa prirodom

Zbog svega navedenog „dogovor za spas prirode“ na 15. Samitu Ujedinjenih nacija o biodiverzitetu prirode

održanom u Montraelu u decembru 2022. smatra se istorijskim: najmanje 30 odsto kopna, sveže vode, obalnih predela i okeana treba da bude zaštićeno do kraja decenije, a fokus se stavlja na oblasti od posebnog značaja za biodiverzitet i ekosistemsko funkcionisanje i usluge. Trenutno je pod zaštitom 17 odsto kopnenih i 10 odsto morskih područja.

Do 2030. svet treba da izdvoji 200 milijardi dolara godišnje za spas biodiverziteta iz javnih i privatnih izvora finansiranja. Politički lideri su se takođe složili da do kraja decenije obezbede dodatnih 30 milijardi dolara godišnje za konzervaciju prirode u zemljama u razvoju i zaštitu prava starosedelačkih naroda. Poštovanje lokalnih zajednica jedan je od temelja dogovora, piše Klima101.

Antonio Gutereš je ovaj dogovor nazvao „formiranjem pakta sa prirodom“ koja je ugrožena do te mere da su naučnici upozorili da je Zemlja na ivici šestog masovnog izumiranja.

Uloga kompanija

Preduzeća i investitori imaju ključnu ulogu u ovom procesu jer se od njih očekuje da imaju održivije proizvodne procese te da ulažu u energetsku efikasnost i smanjenje otpada, očuvanje prirodnih resursa i u klimatska rešenja koja takođe podržavaju očuvanje i obnovu biodiverziteta.

i neke drugu grane, još ne preduzimaju značajne mere da zaustave gubitak biodiverziteta i degradaciju životne sredine.

Veću ulogu u ovom procesu trebalo bi, napominju stručnjaci, da preuzme i finansijski sektor, posebno prilikom alokacije kapitala odnosno finansiranja industrija.

Međutim, postoje pozitivni znaci. Trideset jedan procenat kompanija u CDP anketi se javno obavezalo i/ili podržalo inicijative u vezi sa biodiverzitetom, a 25 odsto planira da to učini u naredne dve godine.

Fond za „gubitak i štetu“

200

Mesec dana pre „pakta sa prirodom“ samit o klimi KOP 27 ušao je takođe u istoriju kao prvi klimatski samit na kom se razgovaralo o finansiranju gubitaka i šteta koje trpe siromašne zemlje usled klimatskih promena. Svetu je trebalo 30 godina (pre tri decenije je prvi put ova tema pokrenuta) da se potpiše sporazum o osnivanju fonda za pomoć siromašnim zemljama pogođenim katastrofama prouzrokovanim klimatskim promenama – „Fonda za gubitak i štetu“. Neke od težih odluka u vezi sa osnivanjem fonda trebalo bi ipak da se donesu tek naredne godine, kada će se osnovati „tranzicioni komitet“, koji treba da zemljama uputi preporuke koje će se potom usvojiti na samitu ove godine, KOP 28 u novembru, piše RTS.

mlrd $

svet treba da izdvoji godišnje za očuvanje biodiverziteta

Svest o rizicima po biodiverzitet ipak je veoma ograničena unutar poslovne zajednice. Neprofitna organizacija CDP, koja se bavi prikupljanjem podataka o životnoj sredini, uključila je u svoja istraživanja nova pitanja za procenu pristupa kompanija biodiverzitetu. Rezultati pokazuju da tri četvrtine od 7.700 anketiranih preduzeća uopšte ne procenjuje svoj uticaj na biodiverzitet. Većina kompanija u sektorima koji štete prirodi, kao što su proizvodnja odeće

Te preporuke ticale bi se „identifikovanja i proširenja izvora finansiranja“, odnosno dale bi odgovor na mučno pitanje - koje zemlje treba da uplate novac u novi fond. Budući da ni prošlogodišnji pregovori nisu bili laki i probili su planirane rokove, ne treba očekivati ni da će KOP 28 proći bez tenzija. Senku na prologodišnji KOP 27 bacilo je to što se malo govorilo o smanjenju uzroka klimatskih promena te se čini kao da se Planeta nalazi u začaranom krugu teških birokratskih pregovora. Vesna Lapčić

LAKŠE USVAJANJE DOKUMENATA

NEGO REALIZACIJA

Plan Srbije je da se do 2030. smanji emisija gasova sa efektom

staklene bašte za 33,3 odsto u odnosu na nivo emisija iz 1990. godine u svim relevantnim sektorima

Teritorija Srbije zagreva se brže od svetskog proseka uz temperaturu koja je dva i po puta veća nego u prošlosti. Zato bi napori u sprečavanju klimatskih promena trebalo da budu prioritetni, ali se ipak čini da postoji određeno zaostajanje u donošenju podzakonskih akata nakon što je pre dve godine usvojen Zakon o klimatskim promenama.

Povećanje ambicija

Naime, prema odredbama Pariskog sporazuma iz 2015. godine, sva ka država na svetu predaje Panelu za klimatske promene Ujedinjenih nacija tzv. Nacionalno određe ne doprinose (NDC) u kojima navodi svoje ciljeve i plano ve za suzbijanje klimatskih promena i njihovih posledica - a pre svega, koliko koja zemlja planira da smanji svoje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Evropska unija je, na primer, svoj poslednji NDC predala po planu 2020. godine, a početkom te godine poslednje zemlje članice usvoji le su i svoje klimatske i energetske planove. Srbija je 2022. godine, sa dve godine zakašnjenja Panelu za kli matske promene UN najzad predala svoj Nacionalno određeni doprinos.

Tom prilikom ministarka za zaštitu životne sredine, Irena Vujović, podsetila je da je Srbija svoju klimatsku am-

biciju povećala tri puta u okviru tog dokumenta i da je plan da se do 2030. smanji emisija gasova sa efektom staklene bašte za 33,3 odsto u odnosu na nivo emisija iz 1990. godine u svim relevantnim sektorima.

Inače, NDC je bio “izvađen” iz šire Strategije niskougljeničkog razvoja, koju je napisalo Ministarstvo zaštite životne sredine još 2018. godine. Međutim, ta strategija, koja je tokom 2019. prošla sve neophodne javne rasprave,

do danas nije usvojena, a poznavaoci navode da bi je pre eventualnog usvajanja trebalo revidirati zbog promena koje su nastale u međuvremenu.

Sa druge strane, drugi neophodan dokument, klimatski i energetski plan koji je ovde dobio akronim INEKP, predstavilo je Ministarstvo rudarstva i energetike, isto prošle godine. INEKP je prošlog leta prvi put bio na javnoj raspravi, nakon koje je vraćen u Ministarstvo. Trenutno se čeka na novu verziju i novu javnu raspravu. Pored očiglednog kašnjenja, stručnjaci su prigovorili da ova dva pomenuta dokumenta nisu ni na koji način usklađena.

“INEKP i Strategija niskougljeničkog razvoja koriste dva potpuno različita modela. Od pretpostavki do rezultata, ništa nije usklađeno. Nisu usklađene čak ni osnovne mete: INEKP cilja na smanjenje emisija CO2 za 40 odsto do 2030. godine, a Strategija na 33,3 odsto”, kaže Danijela Božanić, meteorološkinja koja je učestvovala u više od 10 klimatskih samita UN.

Ona ističe da nijedan policy dokument ne može da pripada samo jednom ministarstvu i da je zato važno da budu usklađeni. Zbog toga bi, kako objašnjava Božanić, vladino telo - Sekretarijat za javne politike - trebalo da usklađuje akte ministarstava da bi se u svakom od njih videla usaglašena državna politika.

Srbija se zagreva brže od svetskog proseka

Dr Vladimir Đurđević, meteorolog i redovni profesor na Fizičkom fakultetu u Beogradu kaže da su i Strategija niskougljeničkog razvoja i INEKP smisleni dokumenti bez obzira što su neusklađeni. Videli bismo pozitivne rezultate da sprovodimo bilo koji od ta dva plana. Ali svakako se ne mogu ni usvojiti ni sprovesti istovremeno oba u njihovim aktuelnim oblicima.

„Državu suštinski ne interesuju klimatske promene. Ljudi koji rade u relevantnim agencijama žele da rade, i rade svoj posao, ali već na prvom sledećem nivou, da li su to sekretari u ministarstvima ili neko drugi, gubi se svako interesovanje,“ kaže Đurđević.

Šta je sa vazduhom?

Ova dva neusvojena dokumenta nisu jedina kada je u pitanju održivi razvoj u Srbiji. U toku 2022. godine Vlada Republike Srbije usvojila je Program zaštite vazduha, koji bi najzad trebalo da ponudi okvir borbe protiv vazdušnog zagađenja u Srbiji.

Mada je Program relativno detaljan u svojim merama i predloženim instrumentima, on nigde ne može da se pozove na pomenute dokumente koji se bave borbom protiv klimatskih promena, iako su, načelno, sve to planovi smanjenja emisije štetnih gasova. To je važno jer su problemi zagađenja vazduha i klimatskih promena nerazdvojivi; oba izaziva upotreba fosilnih goriva. Ali to ne biste primetili čitanjem Programa zaštite vazduha.

U ovoj oblasti postoji veliki broj državnih akata koji bi trebalo da usmeravaju klimatsku politiku. Prošle godine su, na primer, usvojeni i Program razvoja cirkularne ekonomije, a pre toga Program upravljanja otpadom. No, praksa pokazuje da je usvajanje dokumenata lakši deo posla, iako, kao što se može videti iz prethodnih podataka, ni to ne ide baš glatko, dok je daleko zahtevnije sve ciljeve postavljene u njima implementirati.

Nikola Zdravković

URBANA TOPLOTNA OSTRVA

Trećina prevremenih smrti uzrokovanih toplotnim udarom može se izbeći ako se posadi 30 odsto više stabala u gradovima

savetuje ova organizacija. Prošle godine su objavili izveštaj „BiodiverCities do 2030: Promena odnosa gradova sa prirodom“ u kojem pozivaju gradske čelnike i stanovništvo da daju sopstveni doprinos povećanju prirodnih površina u gradovima ne bi li se smanjili rizici.

Ugradovima trenutno živi 56 odsto globalne populacije, a procene Svetskog ekonomskog foruma su da će se do 2050. taj procenat povećati na 75 odsto. Više od 1,4 milijarde ljudi iz najvećih urbanih sredina izloženo je visokom ili ekstremnom riziku od ekoloških katastrofa. Najizraženije su poplave, zatim suše i urbana toplota, ali i loš kvalitet vazduha.

Zdravstveni rizici postaju sve veća opasnost, a sve više se govori o fenomenu poznatom kao „efekat urbanog toplotnog ostrva“. Urbana toplotna ostrva nastaju kada površine zgrada, puteva i trotoara apsorbuju toplotu od sunca, dodatno podižući temperaturu u gradovima i drugim naseljenim područjima. Tom efektu se pripisuje hiljade prevremenih smrti.

Nova studija objavljena u medicinskom časopisu Lancet procenjuje da se više od trećine ovih prevremenih smrti može sprečiti sadnjom više drveća u gradovima. Naime, istraživači su analizirali izuzetno toplo leto 2015. godine i utvrdili da se tada u 93 grada desilo 6.700 prevremenih smrti koje su se mogle pripisati prekomernoj letnjoj vrućini. Zatim su analizirali koliko bi povećanje broja stabala u tim gradovima smanjilo rizik. Došli su do podatka da 30 odsto

više stabala može smanjiti za trećinu prevremenih smrti uzrokovanih toplotnim udarom. Sadnjom većeg broja drveća smanjila bi se srednja temperatura za 0,4C, prema analizama tima koji stoji iza izveštaja The Lancet, prenosi Svetski ekonomski forum.

Naučnici iz Nacionalne laboratorije Berkli kažu da toplo i sunčano popodne može povećati temperaturu u urbanim područjima za 1-3°C, u poređenju sa obližnjim ruralnim područjima.

Glavni grad Japana Tokio, primer je kako urbani razvoj može dovesti do porasta temperature. „Efekat urbanog toplotnog ostrva“ u Tokiju je zabeležio prosečni porast temperature za 3°C u poslednjih 100 godina. Kada gradovi postanu topliji povećava se i upotreba klima uređaja, a samim tim i potrošnja energije i emisije ugljenika što opet dodatno povećava temperaturu čime raste i rizik po zdravlje.

Izveštaj otkriva da je 44 odsto globalnog BDP-a u opasnosti zbog toga što je sve manje prirode u gradovima. Od industrija, najugroženiji su lanci snabdevanja, energetski sektor, maloprodaja, avijacija, putovanja i turizam, IT i digitalna komunikacija, infrastruktura i urbani razvoj, automobilska industrija, napredna proizvodnja, zdravstvena zaštita i elektronska industrija.

56% stanovništva

Ozelenjavanje gradova kreiralo bi i mogućnost za ulaganja vredna 583 milijarde dolara u različita rešenja za očuvanje prirode i neizgrađenog zemljišta. Ishod takvih investicija je potencijalno otvaranje 59 miliona radnih mesta do 2030. i ukupan povrat ulaganja od 1,5 biliona dolara. Procene su da je povrat održivih investicija 2,5 do 3,5 puta na uloženi novac.

Samo „zeleni“ krovovi mogu da daju veliki doprinos jer apsorbuju mnogo manje toplote od betonskih površina, ali obezbeđuju i nova staništa ptica u središtu gradova. Osim toga, infrastruktura zasnovana na prirodi je 50 odsto jeftinija od uobičajene, a donosi značajne dodatne vrednosti po stanovništvo.

Ozelenjavanje gradova drvećem i vraćanje prirode u urbano okruženje može pomoći u prevazilaženju nekih od najvećih izazova sa kojima se suočava rastuća urbana populacija sveta,

Ako značajno povećamo broj stabala u gradovima, mogli bismo da smanjimo gradske temperature do 2,9°C i zaštitimo hiljade ljudi od uticaja ekstremne urbane vrućine.

Marko Vučetić

KLIMATSKE PROMENE I GRADOVI

ČUVAJMO NAJVAŽNIJU OD SVIH

MREŽA – MREŽU ŽIVOTA

Zaštita biološke raznovrsnosti u fokusu projekta Telekoma Srbija

„Nijedna vrsta ne umire sama“

sofisticirane opreme za monitoring i terenske aktivnosti, daje stručnu pomoć oko pojedinih tehničkih rešenja, sprovodi široku edukativnu kampanju kojom se podiže svest javnosti o povezanosti svih bioloških vrsta, ističe značaj koji čovek ima od konkretnih ugroženih vrsta, skreće pažnju na ugrožavajuće faktore zbog kojih one nestaju, kao i na mere zaštite koje su od suštinskog značaja za očuvanje mreže života. Porukom projekta „Čuvajmo najvažniju od svih mreža. Mrežu života.“ kompanija je uputila poziv celokupnoj zajednici da zajedničkim učešćem adekvatno odgovori na aktuelnu ekološku krizu.

Jedan od ključnih problema današnjice od koga zavisi budućnost planete i ljudi je nestanak biološke raznovrsnosti. Na globalnom nivou svet je suočen sa poražavajućom činjenicom da je iščezavanje vrsta sto do hiljadu puta brže nego što je to prirodni proces. Zato je očuvanje celovitosti biodiverziteta postao prioritet u zaštiti prirode i životne sredine, koji pored angažmana stručnih organizacija zahteva podršku cele zajednice i društveno odgovornih privrednih subjekata. Dugoročnim projektom „Nijedna vrsta ne umire sama“, kompanija Telekom Srbija nastoji da ukaže na opasnosti od urušavanja ekosistema, uz težnju da podigne svest članova društva o doprinosu koji mogu pružiti u zaštiti biološke raznovrsnosti.

„U dekadi koja je na globalnom nivou posvećena očuvanju biodiverziteta, Telekom Srbija je pod krovnom

kampanjom ’Nijedna vrsta ne umire sama’, realizovao niz dodatnih aktivnosti kako bi pomogao očuvanju biološke raznovrsnosti i doprineo da se sačuva mreža života, koju činimo svi mi zajedno. U zajedničkoj borbi za očuvanje ekološke ravnoteže, potrudili smo se da svoj doprinos pružimo kroz podršku udruženjima i organizacijama koje se bave zaštitom retkih i

ugroženih životinjskih vrsta, uz primenu savremenih tehnologija mobilnih telekomunikacija“, ističe direktorka Sektora za odnose s javnošću Telekoma Srbija Marija Bošković.

Aktivnosti u okviru projekta „Nijedna vrsta ne umire sama“ sprovode se na više nivoa. Telekom Srbija pruža direktnu finansijsku podršku udruženjima za zaštitu prirode za nabavku

Strateški ciljevi kompanije Telekom Srbija usmereni su na dalji razvoj telekomunikacione mreže, digitalnih servisa i usluga, ali isključivo kroz primenu principa održivog razvoja, efikasnog korišćenja resursa i smanjenja negativnih uticaja na životnu sredinu. Kompanija kao članica Globalnog dogovora posluje u skladu sa Ciljevima održivog razvoja UN i u realizaciji svojih poslovnih aktivnosti primenjuje opšte mere zaštite životne sredine. Projekat „Nijedna vrsta ne umire sama“ nagrađen je priznanjem „Šampion održivosti“ za 2022. godinu, koji dodeljuju Forum za odgovorno poslovanje i Smart kolektiv, radi osnaživanja i promocije dobrih praksi kompanija koje kao deo biznis sektora doprinose ispunjavanju Agende 2030. i predstavlja direktan doprinos kompanije u ostvarenju Cilja 15 – Očuvanje života na zemlji, odnosno potcilja 15.5 koji se odnosi na zaštitu biodiverziteta i prirodnih staništa.

Uručenje nagrade „Šampion održivosti“, koju je u ime kompanije Telekom Srbija primila direktorka Sektora za odnose s javnošću Marija Bošković

I BIZNIS NA BURETU BARUTA

Održivi prihodi i investicije uglavnom zavise od vizionarskog rukovodstva - direktora koji imaju jasan uvid u kom pravcu ide svet

Pandemija kovida 19 i oružani sukobi širom planete, uključujući i rat u Ukrajini, čovečanstvo su na nekim poljima usporili, na nekim vratili unazad u odnosu na ciljeve održivog razvoja – dostizanje mira i prosperiteta, ali i izbegavanje najgorih mogućih scenarija. Važnu ulogu na putu održivosti imaju kompanije koje se poslednjih godina posledično suočavaju sa rastom kamatnih stopa, poremećajima u lancima nabavke, izazovima na tržištu rada… Ipak, ovogodišnja lista Globalnih 100 najodrživijih kompanija otkriva da „one koje održivost shvataju ozbiljno finansijski cvetaju“, te da i u uslovima višestruke krize održivo poslovanje nema alternativu.

Oni koji su poslovali oslanjajući se na tehnološke inovacije i druge ciljeve održivog razvoja –otporniji na krize

„Počeli smo 2023. godinu zureći u bure puno izazova kakve do sad nismo upoznali… Ovo je najbliže najmračnijem trenutku čovečanstva što je sat ikad stajao – bliže nego na vrhuncu Hladnog rata. U stvari, Sat sudnjeg dana je globalni budilnik. Moramo da se probudimo i latimo posla“, rekao je Generalni sekretar Ujedinjenih nacija (UN) Antonio Gutereš 6. februara na sednici Generalne skupštine UN u Njujorku.

Rat u Ukrajini, klimatske promene koje zahtevaju hitnu reakciju, rastuće nuklearne pretnje i podrivanje globalnih normi i institucija gurnuli su svet bliže ka uništenju, objasnio je Gutereš na istoj sednici tokom predstavljanja prioriteta Ujedinjenih nacija za 2023. godinu. A prioriteti su: hitno i odlučno delovanje radi ostvarenja mira, ekonomskih prava i razvoja, klimatskih akcija, poštovanja različitosti, inkluzivnih društava.

Štete od pandemije i rata

Izveštaj o napretku u ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja za 2022. godinu Ujedinjenih nacija otkriva da su višestruke, kaskadne i povezane krize Agendu 2030 za održivi razvoj dovele u veliku opasnost. Pandemija kovida 19, klimatske promene i rat u Ukrajini, kao najdominantnije, utiču na svih 17 ciljeva održivog razvoja stvarajući krizu gladi i nestašice namirnica, zdravstvenu krizu, obrazovnu, krizu životne sredine, mira i bezbednosti, primećuje podsekretar UN za ekonomska i socijalna pitanja Liu Zhenmin.

poslednje dve decenije, i to sa 6,7 na 7,2 odsto.

6%

Izveštaj UN, zasnovan na podacima iz više od 200 zemalja i oblasti, otkriva da je pandemija izbrisala više od četiri godine progresa u borbi protiv iskorenjivanja siromaštva i 2020. godine gurnula još 93 miliona ljudi u ekstremno siromaštvo. Radno siromaštvo skočilo je po prvi put u

Neposredan uticaj kovida 19 trenutno je u senci egzistencijalne opasnosti od klimatskih promena. Pojačani toplotni talasi, suše, apokaliptični požari i poplave pogađaju milijarde ljudi širom planete i izazivaju potencijalno nepopravljivu štetu po ekosisteme, pokazuje izveštaj. Da bi se izbegle najgore posledice klimatskih promena, kako je navedeno u Pariskom sporazumu, globalne emisije gasova sa efektom staklene bašte trebalo bi da dostignu vrhunac 2025. godine, a zatim da opadnu za 43 odsto do 2030. godine, dostižući nula emisija 2050. godine. Emisije ugljen dioksida iz energetike porasle su u 2021. godini za čak 6 odsto, a projekcije pokazuju da će, uz postojeće nacionalne okvire za klimatske akcije, gasovi sa efektom staklene bašte do 2030. godine porasti za skoro 14 odsto. Istovremeno, u svetu je aktivan najveći broj nasilnih sukoba od 1946. godine, dok četvrtina svetske populacije živi u zemljama pogođenim sukobima. Od maja 2022. godine rekordnih 100 miliona ljudi nasilno je iseljeno iz domova, od čega 40 odsto čine deca. Izbijanje rata u Ukrajini izazvalo je nagli skok cena hrane, goriva i đubriva, poremećaj lanca snabdevanja, uzdrmalo finansijsko tržište, pojačavajući pretnju od globalne krize gladi. Prema proceni Ujedinjenih na-

porasle emisije ugljen-dioksida iz energetike u 2021.

cija, svaka deseta osoba na planeti trpi glad, a 2020. godine bilo je 149,2 miliona zakržljale dece koja nisu imala pristup adekvatnoj i redovnoj ishrani. Iz Ukrajine i Rusije poticalo je 30 odsto svetskog izvoza žitarica, 20 odsto izvoza kukuruza, 80 odsto suncokretovih proizvoda, zbog čega je sukob ove dve zemlje doveo do još veće nestašice hrane za najsiromašnije.

Zemlje u razvoju sve vreme vode borbu sa rekordnom inflacijom, rastućim kamatnim stopama i narastajućim teretom dugova. Mnoge razvijenije ekonomije uspevaju da se

oporave od pandemije, dok u manje razvijenim zemljama ekonomski rast ostaje spor, a stopa nezaposlenosti raste. Kao i uvek, žene, deca i druga ranjiva populacija trpe najveći teret krize. Dečji rad i dečji brakovi su u porastu. Žene se suočavaju sa pretnjama gubitka posla i sredstava za život, gubitka mogućnosti daljeg školovanja i veće opterećenosti kućnim poslovima koji nisu plaćeni.

„Pandemija koronavirusa pokazala je važnost industrijalizacije, tehnoloških inovacija i otporne infrastrukture u postizanju ciljeva održivog razvoja“, jedan je od zaključaka ovog izveštaja

koji pokazuje da su visokotehnološke industrije tokom pandemije radile bolje od niskotehnoloških i brže se oporavile.

Održivo poslovanje u EU

Evropski zeleni dogovor – strategija održivog razvoja EU i mapa puta održive ekonomije - od 5. januara potpomognut je Direktivom o korporativnom izveštavanju o održivosti (CSRD). Na ovaj način je EU zamenila Direktivu o nefinansijskom izveštavanju, proširivši obavezu izveštavanja sa dosadašnjih 11.700 najvećih kompanija, na sve koje imaju više od 40 miliona neto prihoda ili više od 250 zaposlenih, što je oko 50.000 kompanija.

„Nova pravila će obezbediti da investitori i druge zainteresovane strane imaju pristup informacijama potrebnim za procenu rizika koji potiču od klimatskih promena i drugih aspekata održivosti. Kreiraće i kulturu transparentnosti o uticaju kompanija na ljude i životnu sredinu“, navedeno je na sajtu Evropske komisije.

Evropska unija ovim je pokazala da joj je održivo poslovanje važno i pogurala veće kompanije ka odgovornijem pristupu biznisu. To je ipak učinila gotovo u isto vreme kad je donela i kontraverzni akt o Taksonomiji kojim je energiju dobijenu iz gasa, nuklearnu energiju, energiju dobijenu sagorevanjem drveća, označila kao održive. Posmatrači protiv greenwashing-a, koalicija stručnjaka i nevladinih organizacija, objavili su tim povodom na sajtu www.greenwashed.net „nezavisnu naučno zasnovanu taksonomiju“, nudeći bankama, investitorima i osiguravajućim kućama način da provere da li su njihove investicije zaista “zelene”.

Put do što održivijeg poslovanja svakako nije lak, ali teško je naći i valjane razloge za skretanje s njega. Osim što donosi benefite za ljude i planetu, ili čovečanstvo udaljava od „sudnjeg dana“, ide rame uz rame i sa uspešnim poslovanjem, čak i u doba krize. Milena Ilić Mirković

PODRŠKA ZA NAJHRABRIJE

Ni do sredine ovog veka nećemo moći u potpunosti da eliminišemo emisije gasova sa efektom staklene bašte. Zato je cilj klimatske neutralnosti da količina tih gasova ne bude veća od one koju možemo da apsorbujemo.

Zemlje Zapadnog Balkana su se, potpisujući Sofijsku deklaraciju o Zelenoj agendi (kao deo Evropskog zelenog plana), još krajem 2020. obavezale da će zajedno sa EU raditi na tome da do 2050. godine Evropa bude klimatski neutralan kontinent. Ovu deklaraciju potpisala je i Srbija. O tome na šta smo se svi zajedno obavezali, i koliko smo zaista uključeni u ispunjavanje tih obaveza razgovarali smo sa Radovanom Nikčevićem, menadžerom projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“ u UNDP Srbija.

Šta, pre svega, znači „klimatski neutralan“ – kako bi trebalo da izgleda Evropa 2050. po tom planu?

Kada govorimo o tom, svakako najznačajnijem cilju Evropskog zelenog plana, treba da obratimo pažnju na to da se govori o celokupnom evropskom kontinentu. Dakle, Evropski zeleni plan je prva strategija koju je usvojila Evropska komisija, a čiji ciljevi i predviđene mere osim Evropske unije jasno uključuju i druge zemlje. To nam govori o značaju i ozbiljnosti namere da se nađu odgovori na izazove vezane za zaštitu životne sredine, ali i o neophodnosti da se u toj borbi mobilišu svi, kako bi zajednički našli rešenje.

Sam pojam klimatske neutralnosti podrazumeva aktivnosti na dva koloseka: prvo, smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG), pre svega ugljen-dioksida, a zatim i po-

većanje kapaciteta za apsorpciju ili skladištenje onih količina ugljenika čije se emisije u atmosferu ne mogu sprečiti. Naime, ni do sredine ovog veka mi nećemo moći da u potpunosti eliminišemo emisije GHG. Zato je cilj klimatske neutralnosti da količina GHG koje emitujemo u atmosferu ne bude veća od one koju možemo da apsorbujemo.

Da bismo neutralisali negativan uticaj čoveka na promenu klime, neophodno je uspostaviti mehanizme za uklanjanje ugljenika iz atmosfere. Postoje prirodni sistemi koju upravo to čine, a to su šume. Sa druge strane postoje i veštački sistemi za skladištenje ugljenika, na primer ispod površine zemlje.

Država treba i da stimuliše i da sankcioniše

Na šta se i Srbija zajedno sa ostalim zemljama u regionu obavezala? Da li su sve države Zapadnog Balkana, pa i Srbija, sposobne da paralelno prate svih pet ključnih oblasti (klimatska akcija, cirkularna ekonomija, biodiverzitet, zagađenje, održiva proizvodnja hrane) i na koji način se sprovodi kontrola ispunjavanja obaveza?

Obaveze koje proističu iz Zelene agende za Zapadni Balkan i njenog Akcionog plana su brojne, kompleksne, zahtevaju velika finansijska ula

ganja i odgovoran holistički pristup. Kada govorimo o obavezama koje je Srbija preuzela, tu pre svega mislimo na zahtev da se usklade kako strateški ciljevi tako i zakonski okvir sa ambicijama Evropskog zelenog plana. To je put za koji smo se opredelili, a koji je pritom i jedini mogući put održivog razvoja. Zelenu tranziciju treba da sprovedemo na najefikasniji način u što kraćem vremenskom periodu, i da osiguramo da svako ima svoju ulogu i mesto i da dâ svoj doprinos, a da pritom ta tranzicija ne dovede u pitanje ili ugrozi ekonomske procese i zaposlenost.

Ovaj proces je uveliko počeo i obuhvata razvoj politika u oblasti zaštite životne sredine, energetike, saobraćaja, poljoprivrede, ali što je još važnije, zahteva integrisanje principa zaštite životne sredinu u sve ostale politike.

Navešću primer izrade „Strategije zaštite životne sredine – Zelena agenda Republike Srbije“, koja je u toku. Procesom izrade ove strategije koordinira Ministarstvo zaštite životne sredine, uz podršku projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, čiji je jedan od pravaca delovanja usaglašavanje domaćeg regulatornog okvira sa pravnim tekovinama Evropske unije i usklađivanje strateških ciljeva Srbije sa ciljevima Evropskog zelenog plana.

Da li i na koji način države mogu da podstaknu privredu da pređe na zelenu ekonomiju? Da li je po Va-

RADOVAN NIKČEVIĆ, menadžer projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, UNDP Srbija

šem mišljenju bolje uvoditi kazne, ili davati subvencije (ili oba)?

Države imaju instrumente za kreiranje „pravila igre“, stoga jedan od osnovnih zadataka države jeste da kreira odgovarajuće okruženje koje će i stimulisati i sankcionisati. Sa jedne strane, afirmativan i stimulativan ambijent za tehnologije i kompanije spremne za zelenu tranziciju, ali sa druge strane, pravno regulisano okruženje i mehanizme koji će podstaći one koji se dvoume ili sankcionisati one koji svojim neodgovornim odnosom i ponašanjem ugrožavaju ili nanose direktne štete životnoj sredini. Stoga, moj odgovor bi bio da je neophodno paralelno unaprediti i jedno i drugo - razvijen sistem finansijske i tehničke podrške za kompanije koje su dovoljno hrabre da prve zakorače ka novim tehnologijama i poslovnim modelima, ali i sistem kazni u različitim oblicima, bez kojih je, ponekad zaista teško suprotstaviti se inerciji i podstaći procese korenitih

promena ponašanja i napuštanja loših navika.

Koliko je u procesu zelene tranzicije važno ekonomsko osnaživanje žena, odnosno podržavanje njihovih preduzetničkih ideja koje doprinose zelenoj tranziciji?

U donošenje odluka o zelenoj tranziciji i njeno sprovođenje bi trebalo da budu jednako uključeni i žene i muškarci, s obzirom na to da je potreban jedan multidisciplinarni pristup kako bi se razumeli svi njeni izazovi i sa više različitih aspekata sagledala moguća rešenja. Navešću primer rešenja koje podstiče ekonomsko osnaživanje žena, a dobilo je podršku u okviru inicijative za sprovođenje Zelene agende u Srbiji. Naime, jedna preduzetnica iz Medveđe je došla na ideju da se otpad koji nastaje tokom prerade paprike (stabljike, ljuske, listovi i semenke), sakupi, osuši i iskoristi kao sirovina za proizvodnju kozmetičkih proizvoda. Da bi tu ideju

sprovela u delo povezaće proizvođače paprike i drugog povrća iz nerazvijenih područja Srbije sa socijalnim preduzećem koje se bavi proizvodnjom prirodne kozmetike i sapuna. Njihova saradnja će pomoći razvoj socijalnog i ženskog preduzetništva i zaposlenosti žena u nerazvijenom, ruralnom delu Srbije. U proizvodnji 1kg ajvara nastane 1kg otpada od paprike, pa će ovo rešenje značajno uticati i na smanjenje otpada.

UNDP je u okviru projekta “EU za Zelenu agendu u Srbiji” odabrao ukupno 16 inovativnih rešenja za zelenu transformaciju privrede u Srbiji – o čemu se, ukratko, radi?

U okviru pomenutog projekta smo tokom prošle godine objavili četiri javna poziva, sa ciljem da identifikujemo i podržimo inovativne ideje, koje mogu da ubrzaju zelenu transformaciju privrede i društva u Srbiji. Odazvalo se 140 privatnih i javnih preduzeća iz čitave Srbije, što nam

govori da je jedan širok krug aktera u našoj zemlji prepoznao ekološke, društvene i ekonomske prednosti prelaska na zeleno poslovanje.

Kroz proces koji je trajao nekoliko meseci, i obuhvatio tehničku i mentorsku pomoć, zajedno sa partnerima smo izabrali 16 poslovnih rešenja, koja su dobila finansijsku podršku za sprovođenje. Ta podrška u iznosu od 726.000 evra obezbeđena je iz donacije Evropske unije, i pored očekivanih direktnih pozitivnih efekata na životnu sredinu, ima za cilj da podstakne i druge kompanije da krenu u proces zelene tranzicije. EU koja je najveće izvozno tržište za kompanije iz Srbije počinje da uvodi porez na proizvode koji imaju negativan uticaj na životnu sredinu, pa je za privrednike važno da pređu na „zeleni“ način poslovanja kako bi ostali konkurentni.

Navešću nekoliko primera rešenja koja smo podržali. Neke kompanije

će napraviti male solarne elektrane, kako bi energiju koja im je potrebna za proces proizvodnje dobijale iz obnovljivih izvora, druge će uz pomoć novih tehnologija bolje pratiti svoje proizvodne procese, kako bi smanjile emisije štetnih gasova u okolinu. Tu su i manje kompanije sa veoma inovativnim idejama za smanjenje i ponovno korišćenje otpada, kao što je upotreba otpada od voća i povrća za izradu materijala koji može da zameni plastiku u izradi predmeta za jednokratnu upotrebu, uzgajanje larvi insekata koje mogu da se hrane stiroporom i razlože ga tako da se dobije organska materija visokog proteinskog sastava koja može da se koristi kao stočna hrana.

Neka od rešenja pomoći će da se poboljša kvalitet vazduha u našoj zemlji, na primer korišćenjem prečišćivača koji za svoj rad koriste čistu energiju, odnosno da se proširi površina pod šumama, korišćenjem

inovativnih načina sadnje, koji su prilagođeni klimatskim promenama i nepristupačnim terenima.

Naravno, to je samo početak. U okviru inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji”, koju sprovodimo uz podršku EU i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, nastavićemo sa pružanjem podrške privredi Srbije. Nedavno smo objavili novi javni poziv za sve zainteresovane aktere iz javnog, privatnog, civilnog i akademskog sektora da nam se jave sa svojim inovativnim rešenjima, a mi ćemo nastojati da podržimo što veći broj kvalitetnih ideja. Sredstva za tu podršku su, pored EU, obezbedile i vlade Švedske i Švajcarske, gradeći snažno partnerstvo čiji je cilj da pomogne našoj zemlji da ispuni obaveze Sofijske deklaracije i uhvati korak sa Evropskom unijom koja već krupnim koracima korača putem zelene tranzicije.

Lela Saković

RADOVAN NIKČEVIĆ, menadžer projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, UNDP Srbija Zelenu

BUDITE U TRENDU!

Propisima kojima se uređuje zaštita prava potrošača i suzbijanje nepoštenih poslovnih praksi biće uređeno korišćenje tvrdnji o uticaju na životnu sredinu prilikom oglašavanja proizvoda i usluga

vanja rizika, uticaja i mogućnosti koje ESG faktori nose.

Trend #1

Rastuće zakonske obaveze

Piše: Milica Mišković, Programska menadžerka, Forum za odgovorno poslovanje/Smart Kolektiv

Nastojeći da prvenstveno donosiocima odluka u kompanijama ponudi svojevrstan putokaz kroz dinamično okruženje i promene koje nastaju inicirane globalnim talasom održivosti, Smart Kolektiv je tokom prethodne godine, objavio prvo izdanje ESG/SDG barometra u okviru Platforme ,,Održivi razvoj za sve“ koju podržavaju vlade Švajcarske i Nemačke, a implementira Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH u okviru projekta Reforma javnih finansija – Agenda 2030. Na temelju uporedne analize trendova u svetu i istraživanja stavova vodećih kompanija koje posluju u Srbiji, identifikovano je šest ključnih tendencija koje bi kompanije trebalo da imaju u vidu prilikom promišljanja o održivosti i sagleda-

Svedoci smo značajne i ubrzane aktivnosti regulatora po pitanjima održivosti poslovanja, u čemu prednjači Evropska unija. Tek, ono što je do juče smatrano naprednom i dobrovoljnom praksom, već danas postaje zakonska obaveza. Set javnih politika koje su donete ili su u procesu donošenja u okviru evropskog Zelenog dogovora, postavljaju nova zahtevna očekivanja, a kroz usklađivanje razvojnih ci-

Milijarde evra bi svetsku privredu mogao koštati nedostatak kadrova koji su osnaženi da se bave pitanjima održivosti

ljeva i zakonodavstva, očekuje se da će ovi zahtevi biti formalizovani i kroz javne politike u zemljama Zapadnog Balkana.

Merenje i izveštavanje o ugljeničnim emisijama, te obavezivanje na njihovo izbegavanje i smanjenje, osiguravanje poštovanja ljudskih i radnih prava duž celog lanca snabdevanja, adaptacija na klimatske promene, i ublažavanje posledica klimatskih promena samo su neke od novouspostavljenih obaveza za

kompanije čije neispunjavanje, pored potencijalnih kazni, nosi i rizik u pogledu gubitaka partnera, poslova ili izvora finansiranja.

Trend #2

Sve dostupnije finansiranje za održive prakse

Kao što neusklađenost sa zakonima ili loše performanse u vezi sa ESG faktorima donose rizike povezane sa većim troškovima kapitala ili nemogućnost njegovog privlačenja, tako se uočava da je za „zelene“ projekte sve više potencijalnih izvora finansiranja na raspolaganju. Na globalnom nivou, beleži se rast ESG fondova, dok se kompanije mogu odlučiti i za izdavanje sopstvenih zelenih obveznica. Projektno finansiranje dostupno je i kroz različite linije kredita komercijalnih banaka u Srbiji, dok se veća dostupnost povoljnih finansijskih proizvoda koji su u direktnijoj vezi sa ESG performansama tek očekuje u godinama koje dolaze.

Trend #3

Sve veća očekivanja u pogledu transparentnosti Kako se uvećava broj javnih politika koje pospešuju prelazak na održivu proizvodnju i potrošnju, i fondovi ali i rizici povezani sa manipulativnim zelenim marketingom, tako se povećavaju i zahtevi nefinansijskog (ESG) izveštavanja za preduzeća. U Evropi, nova Direktiva o izveštavanju o korporativnoj održivosti (CSRD)

između ostalog, proširiće obuhvat kompanija koje će imati obavezu da izveštavaju u skladu sa novim evropskim setom standarda za izveštavanje o održivosti (ESRS) i da za ovu vrstu informacija obezbede nezavisno uveravanje. Takođe, propisima kojima se uređuje zaštita prava potrošača i suzbijanje nepoštenih poslovnih praksi, dodatno će biti uređena pitanja korišćenja tvrdnji vezanih za uticaj na životnu sredinu u oglašavanju proizvoda i usluga.

I u Srbiji, usvajanjem novog Zakona o računovodstvu krajem 2019. godine, a oslanjajući se na još uvek važeću EU Direktivu o nefinansijskom izveštavanju (NFRD), nefinansijsko izveštavanje postalo je obaveza za velike kompanije sa preko 500 zaposlenih. U pogledu zakonskih obaveza, i u Srbiji se može očekivati dalje usklađivanje sa zakonodavstvom Evropske unije, kao i sve veći pritisak tržišta za objavljivanjem nefinansijskih informacija u skladu sa standardizovanim metodologijama kojima bi se unapredila uporedivost i razumevanje objavljenih informacija.

Trend #4

Sve traženiji profesionalci u oblasti održivosti

Aktuelna dešavanja nameću potrebu za profesionalcima koji su osposobljeni da se bave temama u vezi sa održivošću. Prelazak na zeleniju ekonomiju mogao bi stvoriti 24 miliona novih radnih mesta širom sveta do 2030. godine, ako se uspostave prave politike, kaže Međunarodna organizacija rada (ILO). S druge strane, upravo bi nedostatak kadrova sa adekvatnim veštinama i ekspertizom u oblastima koje su povezane sa klimatskim promenama, izveštavanjem o održivosti i sl, mogao svetsku privredu koštati milijarde evra.

U praksi, uočava se da raste broj oglašenih pozicija u kojima se zahtevaju tehnička znanja u vezi sa računanjem emisija gasova sa efektom staklene bašte ili poznavanja metodologija za izveštavanje o održivosti.

Takođe, uočava se porast viših pozicija u čijoj je nadležnosti održivost. Globalno istraživanje „Budućnost direktora održivosti“ koje je objavljeno 2021. godine nudi set konkretnih razloga kada je više nego opravdano uvesti ovu funkciju, a to su: 1) spoljno okruženje se menja brže od internih procesa u kompaniji, te je kompaniji potrebna pomoć da se prilagodi, 2) postoji veliki eksterni pritisak zainteresovanih strana, a na njihova očekivanja kompanija ne može da odgovori u okviru postojećeg načina rada i 3) kompanija procenjuje da su ESG rizici dovoljno značajni da bi se smatrali strateškim.

postići na različite načine.

I kompanije u Srbiji koje je nedavno anketirao Forum za odgovorno poslovanje ističu značaj i zastupljenost ovih tema u svojim poslovnim strategijama. Za veliki broj kompanija (76%) pitanje upravljanja otpadom jedna je od ključnih tema koje se tiču životne sredine, a kojom će se baviti u narednih pet godina. Nemali broj kompanija, takođe, fokusiran je na projekte u vezi sa energetskom efikasnošću, a pažnja se posvećuje i unapređenju upotrebe resursa i kvaliteta vode.

Trend #5

Najveći broj kompanija

trenutno je usresređen na unapređenja u oblasti zaštite životne sredine

Globalna istraživanja pokazuju da su biznis lideri u velikoj meri svesni izazova koje klimatske promene donose poslovanju, a po nekim zaključcima, i da se ovaj rizik izjednačava sa finansijskim rizikom. Najmanje jedna petina najvećih kompanija sa Forbsove liste obavezala se da će do 2050. godine imati neto nulte emisije. Neto nulta emisija jednostavnim rečima predstavlja saglasnost da se ne dodaju nove emisije u atmosferu, što se može

Trend

Nakon životne sredine, očekuje se i snažan zaokret ka socijalnim pitanjima

Iako se sporazum o ključnim pitanjima životne sredine iskristalizovao brže nego za društvene faktore, u godinama pred nama očekuje se da će se isto desiti i u pogledu zahteva koji se tiču socijalnih pitanja poput zdravlja i bezbednosti na radu, različitosti i inkluzije, fer nadoknada i drugih. Pod pritiskom stejkholdera, ali i sve izraženijeg nedostatka radne snage, preduzeća očekuje sve veće preispitivanje politika koje se odnose na zaposlene, kao i poštovanje radnih i ljudskih prava duž čitavog lanca vrednosti.

#6

ODRŽIVOST

GARANTUJE DUGOROČNI USPEH

Ne zahtevaju svi segmenti ESG strategije velike investicije – na primer, unapređenje načina upravljanja, podrška zaposlenima i društvu ne moraju nužno da zahtevaju velika ulaganja

„Održivo poslovanje je danas, i bez posebne zakonske regulative, postalo moralna obaveza svake kompanije ali i jedina moguća dugoročna poslovna strategija. Kompanije koje ne posluju u skladu sa principima održivosti koji podrazumevaju brigu o zaposlenima, svest o društvu i životnoj sredini, rizikuju da ostanu bez kvalitetnih kadrova, dugoročnih poslovnih partnera, kupaca, a izvesni su i veći troškovi poslovanja kao posledica energetske neefikasnosti, dodatnih taksi zbog zagađenja životne sredine, emisije štetnih gasova i sl. Jednom rečju - ne isplati vam se na duži rok da ne budete održivi u svom poslovanju“, kaže Tijana Koprivica, direktorka održivog poslovanja u Delta holdingu.

Posvećuje li se pitanju održivosti i ESG strategijama dovoljno pažnje u Srbiji i u kojoj meri je to uslovljeno raspoloživim novcem?

Postoji svest određenog broja kompanija o važnosti održivog poslovanja. Pioniri u tome su međunarodne kompanije kojima je ESG strategija zapravo „spuštena“ iz matične kompanije. Delta Holding je domaća kompanija, ali mi već godinama unazad - vrlo svesni okruženja u kojem poslujemo - kreiramo ESG strategiju i o ostvarenju postavljenih ciljeva obaveštavamo sve zainteresovane strane posredstvom nefinansijskih izveštaja koji su u skladu sa GRI metodologi-

jom. To nam osigurava partnerstvo i dugoročnu saradnju sa velikim brojem međunarodnih kompanija koji nas prepoznaju kao jednog od lidera na tržištu Srbije sa aspekta strateškog pristupa poštovanju ESG kriterijuma. Odgovornost velikih je da utiču na svest dobavljača, malih i srednjih preduzeća, o važnosti izrade ESG strategija i primeni ovih principa u njihovom poslovanju. Mi tu odgovornost rado prihvatamo.

Kad je u pitanju novac odnosno investiranje u realizaciju ciljeva postavljenih ESG strategijama, ne zahtevaju svi segmenti ove strategije velike investicije. Na primer, „social“ i „governance“ segmenti, odnosno unapređenje načina upravljanja, podrške zaposlenima i društvu ne moraju nužno da zahtevaju velika ulaganja. U pitanju je etičko poslovanje uz primenu nediskriminatornih, antimonopolskih, antikorupcijskih principa, uvažavanje ljudskih i radnih prava, posvećenost stalnom razvoju zaposlenih. Kad je u pitanju podrška zajednici, rešavanje određenih društvenih izazova može da bude podržano finansijskim sredstvima, ali i znanjem i veštinama zaposlenih koji u velikoj meri mogu doprineti realizaciji aktivnosti NVO, različitih ustanova i udruženja koja okupljaju marginalizovane grupe i sl.

Najveće investicije zahtevaju ulaganje u zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost, ali tim investicijama

istovremeno smanjujemo troškove poslovanja, pa se njihova isplativost svakako očekuje u nekom srednjoročnom periodu.

Šta su danas prioritetne teme/oblasti održivog poslovanja za Delta holding?

Kada je u pitanju zaštita životne sredine fokus je na prelasku na alternativne vidove energije. U prethodnom periodu izgradili smo deset solarnih elektrana, tako da sada sve naše fabrike, dve hladnjače, farma „Napredak“, TC „Varna“, hotel „Interkontinenal“ Ljubljana i nova poslovna zgrada Delta Holdinga deo energije dobijaju posredstvom solarnih panela. Trenutno razmatramo još deset lokacija za postavljanje solara, a i u planu je i izgradnja većeg postrojenja za proizvodnju energije na biomasu. Kad je u pitanju podrška zajednici, nastavljamo sa podrškom razvoju sela i modernizacijom poljoprivredne proizvodnje individualnih proizvođača sa ciljem da proizvođačima omogućimo veću efikasnost i profitabilnost, a time i lakši i lepši život na selu. U okviru projekta „Naše selo“ trenutno pomažemo razvoj poljoprivrede i društvenog života u Bačkom Novom Selu, dok u Mokrinu zajedno sa partnerima „Biosense“ i „Mokrin House“ edukujemo poljoprivredne proizvođače o primeni digitalnih alata u poljoprivredi. Naša želja je da zaustavimo trend odumiranja srpskih

TIJANA KOPRIVICA, direktorka održivog poslovanja, Delta holding

sela i da selo učinimo privlačnim za život mladim ljudima.

Kako se podrška društvenoj zajednici odražava na uspeh kompanije?

Svaka kompanija je deo zajednice i njen razvoj nije moguć bez razvoja zajednice. Zato je važno da osluškujemo potrebe i dajemo svoj doprinos da na njih odgovorimo. Osim materijalne podrške kompanije mogu zajednici da pruže veliku podršku u znanju za rešavanje određenog izazova. Primer je upravo projekat „Naše selo“. Sigurna sam da će razvoj poljoprivrede i obnova sela doprineti bržem i svakako održivom razvoju naše zemlje. Srbija je tradicionalno poljoprivredna zemlja i ima dobre uslove za uzgoj voća i povrća, razvoj stočarstva i mlečnog govedarstva. Prenošenjem modernih znanja obezbeđujemo malim proizvođačima da postignu izvozni kvalitet proizvoda i ostvare veću zaradu za sebe i porodicu, čime su na dobitku i meštani sela i država Srbija. Tu je i odgovor na pitanje da li ta podrška

može da doprinese našem poslovanju. Naravno da može - edukacijom poljoprivrednih proizvođača sa sela razvijamo i našu mrežu potencijalnih dobavljača i kooperanata. Osim toga jačamo i našu reputaciju odgovornog člana zajednice u očima kupaca i potrošača, zainteresovaćemo kvalitetnije kandidate za posao i povećati lojalnost naših zaposlenih. U odgovornom održivom poslovanju svi su na dobitku.

Važno je da svaka kompanija prepozna svoje resurse i mogućnost za pomoć zajednici u oblastima u kojima je najkompetentnija.

Koji su najvažniji rezultati Delta holdinga u ovoj oblasti? Koji projekti su dali najbolje rezultate za kompaniju i okruženje?

„Naše selo” je jedinstven projekat kojim Delta pokreće poljoprivredu i obnovu sela u Srbiji. U selima Dubočane i Mala Jasikova u okolini Zaječara postigli smo veliki uspeh. Zahvaljujući velikom broju održanih predavanja i praktičnih obuka me-

štani su promenili način rada. Proizvodnju su modernizovali i investicijama iz kredita Erste banke za koje Delta Agrar plaća kamatu. Iskoristili su ih za nabavku životinja, mašina, sistema za navodnjavanje, ograda za voćnjake, materijala za renoviranje i izgradnju štala i mlekara. Prinosi su sada i do 20 odsto veći, a poslovi se lakše obavljaju. Ponosni smo što su neki od meštana svoje proizvode izvezli u zemlje EU.

Važan segment opstanka sela je i unapređenje društvenih i kulturnih sadržaja. Akcenat smo stavili na poboljšanje zdravstvenih uslova i obrazovanja, kao i na organizaciju kulturnih i zabavnih događaja.

Koje ciljeve ste postavili za naredni period kad je reč o održivom poslovanju?

Sa aspekta životne sredine ciljevi koje smo postavili do 2030. su:

- smanjenje potrošnje konvencionalnih vidova energije i 50 odsto snabdevanje iz obnovljivih izvora, i

- 100 odsto reciklaža ili ponovna upotreba svih vrsta generisanog otpada.

Fokusirani smo i na podršku našim zaposlenima kroz brojne programe koji im donose dobrobit i razvoj na privatnom i poslovnom planu.

Nastavićemo i sa realizacijom projekata za podršku zajednici. Među njima je i projekat „Treći roditelj“ za pomoć porodicama u riziku od razdvajanja. U njemu učestvuje više od 200 zaposlenih koji pomažu u osnaživanju 50 porodica zajedno sa socijalnim radnikom koga finansira Delta fondacija.

U nastavku projekta „Naše selo“ predviđeno je uključivanje još sela i domaćinstava, savetovanje u oblasti prerade poljoprivrednih proizvoda, finansijska i poslovna edukacija, kao i unapređenje društvenog života.

Mi smo svakako tu i u slučaju nepredviđenih okolnosti kao što su elementarne nepogode i vanredne situacije izazvane pandemijom - da pomognemo u rešavanju egzistencijalnih pitanja.

ODELO KROJENO PO MERI

Potrošači žele održive proizvode: rast održivih proizvoda na tržištu prevazilazi rast tradicionalnih proizvoda u čak 90 odsto kategorija, a ESG strategija pomaže da se razumeju novi zahtevi svih zainteresovanih strana

regulativa u ovoj oblasti kompanije navodi na sistemski pristup prema održivosti poslovanja. Od kompanija se danas očekuje da:

- razumeju nova očekivanja klijenata/ potrošača, kroz analizu ključnih ESG pitanja iz ugla klijenata/potrošača i drugih zainteresovanih strana i da odrede ESG prioritete,

- povećaju vidljivost biznisa kroz uključivanje društvenih ciljeva u svoje poslovanje,

Piše: Danko Kalkan, EY menadžer, ESG savetodavne usluge

Rizici i prilike povezane sa korporativnim upravljanjem, upravljanjem zaštitom životne sredine i uticajima na društvenu zajednicu (tzv. ESG rizici i prilike) predstavljaju sve veću materijalnu stavku u bilansima, pa kompanije kreiraju ESG strategije kako bi efikasnije upravljale i merile svoje performanse na ovom polju.

Održivost kao novi prioritet kompanija

U današnjim uslovima savremenih društvenih i ekoloških izazova, postavljanje strategije s fokusom na tri glavna stuba održivosti – životna sredina, društvo i upravljanje (Environmental Social Governance - ESG), smatra se važnim merilom performansi organizacija. Ne samo da su ove teme postale materijalne i da se odražavaju na rezultate kompanija, već i rastuća

- integrišu ESG kriterijume u proces razvoja proizvoda i usluga,

- razviju strategiju odgovornog lanca snabdevanja, mapiraju i upravljaju ESG rizicima postojeće strukture dobavljača,

- „očiste“ svoje poslovanje kroz dekarbonizaciju, uspostavljanje principa cirkularne ekonomije i upotrebu zelene logistike,

- povrate ili održe poverenje i da se diferenciraju kroz održiv brend i održive proizvode i usluge.

Kako bi se ispunila ova očekivanja, presudno je da kompanije kreiraju ESG strategije kako bi sveobuhvatno pristupile interesima svih zainteresovanih strana.

Zašto su važne ESG strategije?

Kompanije su do sada uglavnom bile fokusirane na finansijske performanse i prinos akcionara. Danas, situacija je drugačija i organizacije su sve više fokusirane na kreiranje dugoročne vrednosti za akcionare, ali i za

druge zainteresovane strane. Brojni faktori utiču na nužnost i važnost postojanja ESG strategija u kompanijama, a to su:

- Potrošači, svesni nagomilanih ekoloških i društvenih izazova, žele održive proizvode. Prema EY istraživanjima, rast održivih proizvoda na tržištu prevazilazi rast tradicionalnih proizvoda u čak 90 odsto kategorija;

- Brendovi koji posluju održivo rastu brže od svojih konkurenata. Više od 55 odsto kupaca razmatra uticaj proizvodnje određenog proizvoda na životnu sredinu kada donosi odluke o kupovini;

Više od 55 odsto kupaca razmatra uticaj proizvodnje određenog proizvoda na životnu sredinu kada donosi odluke o kupovini

- Zaposleni koji su vođeni vizijom kompanije jačaju brend svoje kompanije i doprinose rastu produktivnosti, što u nekim slučajevima čini i do 2 odsto rasta cena akcija kompanije;

- Većina investitora danas ističe da ESG informacije imaju važnu ili ključnu ulogu u donošenju njihovih odluka;

- Regulatorna tela u sve većoj meri nameću zahteve kompanijama da

obelodane uticaj svojih aktivnosti na životnu sredinu, društvo i ljudska prava. S tim u vezi, primetan je povećan broj sudskih sporova povezanih sa kršenjem ekoloških zakona, neadekvatnim upravljanjem klimatskim rizicima i sl.

- Države ubrzano razvijaju regulativu kroz mere kao što su zeleni porezi, zabrana korišćenja plastike i obaveza obelodanjivanja podataka o održivosti poslovanja kompanija.

Odakle krenuti kada je ESG strategija u pitanju?

Osnovni koraci koje kompanije moraju da preduzmu na putu kreiranja i implementacije ESG strategije mogu biti sledeći:

1. Obezbeđivanje adekvatnih ljudskih resursa i struktura koje će se baviti upravljanjem ESG performansama kompanije,

2. Diskusija sa internim i eksternim zainteresovanim stranama i određivanje materijalnih tema kojima kompanija treba da se bavi sa aspekta rizika i prilika,

3. Određivanje ciljeva i ambicija koje će uticati na materijalne teme,

4. Pokretanje inicijativa i implementacija mera radi realizacije ciljeva,

5. Adekvatno izveštavanje zainteresovanih strana,

6. Konstantan rad na unapređivanju ESG performansi.

Imajući u vidu da nisu sve teme u okviru ESG-a podjednako važne za svaku kompaniju, cilj procene materijalnosti je da se istaknu glavne teme koje su od značaja za kompaniju u datom sektoru. Procena materijalnosti je evoluirala tako da se ne razmatra samo jednostrani uticaj spoljašnjeg sveta na kompaniju, već kako istovremeno kompanija utiče na životnu sredinu i društvo. Ovaj tzv. princip duple materijalnosti je trenutno osnov nove evropske regulative koja teži da reguliše oblast ESG-a.

Koji su benefiti definisanja ESG strategija za kompanije? Za uspešnu i jedinstvenu ESG strategiju, neophodno je preduzeti sve pomenute korake i definisati pravac u kom organizacija želi da bude prepoznata. Kao odelo koje je skrojeno po meri, kompanijama je potrebna ESG strategija skrojena po njihovim potrebama, kako bi imala dugoročnog efekta. Takođe, važno je napomenuti da bi kompanije redovno da revidiraju u kojoj meri se njihovi postavljeni ciljevi i efekti iz ESG strategije ostvaruju i da u okviru konsultacija sa zainteresovanim stranama, ukoliko je potrebno, us -

postave nove, ambicioznije i merodavnije ciljeve.

Brojna istraživanja pokazuju da sistematski pristup održivom poslovanju kroz postojanje ESG strategija donosi sledeće benefite:

√ Poboljšavanje performanse održivosti,

√ Smanjivanje direktnih troškova upotrebe energije i resursa,

√ Osiguravanje dugoročnih prihoda,

√ Bolje upravljanje rizicima i komunikacija sa investitorima,

√ Integrisanost sa zainteresovanim stranama,

√ Motivisanost i angažovanost zaposlenih,

√ Kredibilitet među potrošačima i klijentima,

√ Ojačavanje internog upravljanja podacima i sistema izveštavanja,

√ Uporedivost performansi održivosti u odnosu na druge organizacije,

√ Osiguranje otpornosti kompanije na sve kompleksnije izazove.

Kompanije koje se odluče da uspostave ESG strategiju izdvojiće se

kao kompanije koje imaju dugoročnu viziju usklađenu s izazovima klimatskih promena i energetske i resursne krize. Najzad, implementacija ESG strategije doprinosi stvaranju boljih uslova za život budućih generacija na zdravoj planeti.

DOKLE STE STIGLI?

Ne postoji globalno prihvaćen sistem praćenja i izveštavanja u oblasti održivosti. Ipak, firme koriste različite ključne indikatore učinka (KPI) kojima mere uspeh u implementaciji svojih strategija, a u nastavku ćemo navesti najznačajnije koje im olakšavaju uvid koliko su odmakli u održivom poslovanju

Emisija ugljen-dioksida

Ugljenični otisak kompanije jedan je od najvažnijih KPI za merenje učinka u ovoj oblasti jer analizira širi spektar podataka kompanije, ali i njenih dobavljača i kupaca. Merenjem opsega emisije CO2, organizacije mogu da procene koliko prisustvo njihovih proizvoda ili usluga na tržištu utiče na klimatske promene te da usvoje mere sa ciljem da se taj uticaj smanji.

Potrošnja energije i vode

Jedno od najvažnijih pitanja za kompanije jeste koliko energije troše i, što je još važnije, koju energiju troše. Zato je merenje energetske potrošnje još jedan važan KPI koji kompanije koriste. On je naročito postao važan usled energetske krize koja je u prvi plan izbacila i pitanje energetske nezavisnosti. Mnoge kompanije u Srbiji napravile su strategije smanjenja utroška, a deo tih strategija su i investicije u obnovljive izvore energije, posebno solarne elektrane.

Voda je takođe ključna metrika održivosti za većinu organizacija. Organizacije mogu pratiti svoju upotrebu vode, kvalitet, zagađenje i posledice po životnu sredinu, kao

i gubitak vode kroz curenje i isparavanje. Vodeće kompanije, takođe, prate i utiču na dobavljače da smanje upotrebu vode.

„Milje“ u lancu snabdevanja

Iako preduzeće može smatrati svoju proizvodnju primarnim izvorom emisija CO2, rukovodioci bi trebalo da uzmu u obzir i pređene „milje“ u lancu snabdevanja. Na primer, nije isto ukoliko se logistika sprovodi električnim vozilima ili vozilima koja koriste fosilna goriva, ili se roba nabavlja sa udaljenih, a ne sa lokalnog tržišta. Odgovorne kompanije intenzivno mere ugljenični otisak u logistici i sopstvenom korišćenju transporta te se traže ekološka i održivija rešenja.

Smanjenje otpada i povećanje stope reciklaže

Kupci nagrađuju kompanije koje u svakom segmentu svog poslovanja vode računa o održivom poslovanju, ali i kažnjavaju one koji održivost zanemaruju. Reciklaža i smanjenje otpada postaju ključna merljiva pitanja za kompanije, i to ne samo zbog brige o prirodi već i zbog toga što bi mogli da ostanu bez potrošača u budućnosti ukoliko ne prate tržišne trendove.

Socijalni uticaj i upravljanje

Oblasti kao što su dobrobit zaposlenih, raznolikost i inkluzija koje zavise od numeričke statistike mogu se direktno pratiti. Praćenje drugih društvenih metrika je manje jednostavno. Na primer, merenje učinka u oblasti ljudskih prava kao što su poboljšanje životnih uslova i stvaranje mogućnosti za rad u ranjivim zajednicama zahtevaju podatke i detaljnu analizu koju nije uvek lako sprovesti jer nekada podataka nema ili nisu sveobuhvatni da bi se donosili relevantni zaključci. Ipak, kompanije mogu da izmere određeni učinak kroz različite KPI: usklađenost sa Kodeksom ponašanja koji predstavlja ključne vrednosti koje poslovna organizacija propagira, zatim koliko su usklađeni sa 10 UN principa koji se odnose na ljudska prava, radnu snagu, okruženje i borbu protiv korupcije (UN Global Compact), sa zahtevima za sigurnost i bezbednost. Takođe mogu da analiziraju kolika je ravnoteža između posla i privatnog života, izmere koliko ulažu u razvoj ljudi ili se angažuju u zajednici kroz sate volontiranja i druge aktivnosti.

Lara Vučetić

Nabavka robe ili repromaterijala sa lokalnih tržišta umesto sa udaljenih jedan je od značajnih indikatora u merenju održivosti

Piše: Dušan Stojaković, senior menadžer globalnog održivog razvoja –Hemofarm/STADA grupa

Svet se ubrzano menja. To nam govore i najnovije studije koje pokazuju da čak 60 odsto urbane svetske populacije smatra da svojim izborima i delovanjem može da učini pozitivan uticaj na društvo i okruženje. Istovremeno, tek svaki deseti brend globalno nudi takve izbore. Danas mnogi shvataju da su održivost životne sredine i društveno odgovorno ponašanje sve više ključ bolje budućnosti svih nas, a da je sprovođenje ESG principa i uspostavljanje održivog poslovanja kompanija nešto što se podrazumeva.

Kompanija Hemofarm spada u taj uzak krug savesnih i odgovornih kompanija koje svojim održivim proizvodima i poslovanjem nastoje da inspirišu svoje korisnike, ali i druge brendove da i sami krenu putem održivog razvoja. Kao pionir među kompanijama u Srbiji u izveštavanju o održivom razvoju, Hemofarm pokazuje odgovornost u svemu što radi. To nas čini dostojnim liderske pozicije, ne samo u farmaceutskoj industriji, već i u održivom razvoju u Srbiji, što potvrđuje i jubilarni deseti Izveštaj o održivom razvoju, koji je Hemofarm objavio krajem prošle godine. Održivost se ne odnosi samo na poslovanje i na dobre poslovne rezultate,

MENJAJUĆI SEBE, MENJAMO SVET OKO NAS

Da li ste znali da, ako ostavite otvorenu česmu u Vašem domu samo dva minuta, bacate 11 do 19 litara vode? Ono za šta često mislimo da je besplatno, može da nas košta puno

već na to da probamo da smanjimo potrošnju svih resursa koje koristimo. Iza Hemofarma je decenija izveštavanja o održivom razvoju tokom koje smo uložili mnogo truda i zalaganja da doprinesemo da svet bude bolje mesto za život. Radili smo na tome da edukujemo i motivišemo zaposlene u Hemofarmu, njihove porodice, poslovne partnere, potrošače i zajednicu da razumeju i primenjuju ESG principe u svakodnevnom životu. Hemofarm je

Vračar. Vodimo računa i o našoj zajedničkoj kući – planeti Zemlji, a racionalnom upotrebom resursa tokom 10 godina uštedeli smo električnu energiju i vodu koju Hemofarm prosečno potroši za oko 14 meseci ili 400 dana rada. Žene čine većinu zaposlenih u Hemofarmu (54,5 odsto), dok skoro 50 odsto našeg tima čine milenijalci i pripadnici mlađih generacija, okupljenih u jednu veliku One STADA.

danas prepoznat kao jedan od lidera održivog razvoja u Srbiji i regionu, ali i kao najjača karika u održivom razvoju STADA Grupe. U Srbiji smo i članica UN Globalnog Dogovora, i zajedno sa drugim kompanijama i organizacijama radimo na tome da održivi razvoj postane imperativ za sve kompanije u Srbiji. Tokom 10 godina upotrebe recikliranog kartona za pakovanje proizvoda sačuvali smo 178.995 stabala, što je jednako 190 hektara šume ili 242 fudbalska terena. Drugim rečima, sačuvali smo teritoriju pod šumom ekvivalentnu površini beogradske opštine

Međutim, održivost nije zadatak samo kompanija. Svako od nas pojedinačno može da pruži doprinos. Na primer, kada izlazimo iz kuće ili sa posla, ne ostavljajmo uključeno svetlo ili otvoren prozor. Na taj način i učimo koliko možemo prirodnih resursa da uštedimo. Tako smo radili i mi u Hemofarmu. Zajedno, pokušali smo prvo da menjamo sebe na bolje, unapređivali smo se i učili šta je to što sve možemo da uradimo kako bismo ostavili bolji svet za generacije koje dolaze. I zato je ESG odličan put kojim možete da krenete, vidite gde se nalazite i zadate sebi ciljeve kako biste ostvarili rezultate na koje ćete biti ponosni ne samo vi, već i okruženje u kojem poslujete. Hemofarm je odavno na tom putu, a pozivamo i druge da nam se pridruže!

REALNOST I IZVEŠTAJI NISU UVEK ISTI

Izveštaji o održivosti se, s obzirom na nepostojanje jasnih i preciznih propisa, u velikoj meri razlikuju – po strukturi, sadržini, metodologiji, formi, vremenskom periodu koji obuhvataju

Centar savremene politike (CSP) u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom (BOŠ) i Privrednom komorom Srbije (PKS) sproveo je istraživanje o izveštavanju o održivom poslovanju na uzorku od 50 najvećih kompanija u Srbiji. Analizirana je poslovna 2020. godinu, a projekat je sproveden tokom 2021. i 2022. godine. Istraživanje se sastojalo iz tri kljucne celine:

a) ispitivanje izveštavanja o održivosti koji su objavljeni kao posebni dokumenti/publikacije, nezavisno od godišnjih izveštaja o poslovanju koje se pretežno radi prema nekoj od međunarodno priznatih metodologija i u cilju predstavljanja svih relevantnih informacija o održivosti; b) ispitivanje nefinansijskih informacija koje su sadržane u okviru godišnjih izveštaja o poslovanju koje kompanije podnose Agenciji za privredne registre; c) ispitivanje angažovanja kompanija u lokalnoj zajednici (delovanje korporativnih fondacija, objavljivanje informacija o održivom i odgovornom poslovanju na internet stranicama, društvenim mrežama i u medijima). Iz ovog istraživanja proistekao je indeks izveštavanja

o održivosti 50 najvećih kompanija u Srbiji po broju zaposlenih, koje su podeljene u šest kategorija. Cilj istaživanja bio je da se podstaknu kompanije da uspostavljaju i održavaju visoke standarde u pogledu održivog i odgovornog poslovanja i izveštavanja o istom, kao i da se pokrene širi društveni dijalog o ključnim trendovima i izazovima u ovoj oblasti.

Za većinu od 50 najvećih kompanija u Srbiji u medijima se mogu pronaći negativne informacije o njihovom poslovanju kad je u pitanju održivost

Da li je izveštavanje o održivosti/nefinansijsko izveštavanje obavezno u Srbiji?

Izveštavanje o održivosti, odnosno nefinansijsko izveštavanje je obavezno za velike kompanije u Srbiji

(koje imaju preko 500 zaposlenih). Ovu obavezu propisuje Zakon o računovodstvu. Međutim, ovaj Zakon predviđa samo obavezu sačinjavanja nefinansijskih izveštaja za velike kompanije u Srbiji, ali ne i preciznu formu i metodologiju za izveštavanje. Kada govorimo o Zakonu, važno je napomenuti da je Evropska unija nedavno usvojila Direktivu o korporativnom izveštavanju o održivosti, što će sasvim izvesno imati implikacije na Srbiju. Međutim, kompanije kojima je stalo do dobre reputacije neće čekati zakonodavca da propiše minimum održivog i odgovornog poslovanja i time se voditi, već će ići korak napred, u skladu sa globalnim trendovima.

Ključni nalazi istraživanja o održivosti 50 najvećih kompanija u Srbiji

Većina kompanija koje su činile uzorak istraživanja objavljuje neke informacije o održivom poslovanju (bilo u okviru svojih izveštaja o održivosti ili godišnjih izveštaja o poslovanju koji se podnose Agenciji za privredne registre, bilo na veb sajtovima ili na različitim društve -

Nina Cvetanović, Beogradska otvorena škola

Igor Novaković, Centar za međunarodne i bezbednosne poslove - ISAC fond

nim mrežama). Međutim, izveštaji o održivosti se, s obzirom na nepostojanje jasnih i preciznih propisa, u velikoj meri razlikuju – po strukturi, sadržini, metodologiji, formi, vremenskom periodu koji obuhvataju itd. Pored toga, značajan je podatak da se za većinu od 50 najvećih kompanija u Srbiji u medijima mogu pronaći negativne informacije o njihovom poslovanju, što ukazuje na veliku verovatnoću neusaglašenosti izveštavanja i poslovanja u praksi. Takođe, veliki broj kompanija koje posluju u Srbiji, a nalaze se među 50 najvećih po broju zaposlenih, čine deo veće međunarodne grupe pa se i izveštaji uglavnom objavljuju na nivou grupe, što znači na engleskom jeziku i neretko nedostaju egzaktni podaci o poslovanju u Srbiji. Osim toga, pojedini izveštaji su dostupni isključivo na sajtu grupe što otežava pretraživanje i dostupnost informacija. Ovakav trend nije dobar zbog toga što izveštavanje na ovu temu treba da služi, pre svega, lokalnoj domaćoj zainteresovanoj javnosti. Broj zaposlenih u 50 najvećih kompanija čini skoro 10 odsto od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji što ukazuje na značaj ovog uzorka.

Postoji nekolicina primera kada kompanija komunicira objavljivanje izveštaja o održivosti, ali zapravo se ne radi o izveštajima o održivosti u pravom smislu te reči koji prate neku od postojećih i međunarodno priznatih metodologija ili prate ciljeve ili dimenzije održivog razvoja (ekonomsku, socijalnu i dimenziju zaštite životne sredine), već su izveštaji o angažovanju kompanije u lokalnoj zajednici.

Ove dve vrste izveštaja

Objavljivanje izveštaja o održivosti među 50 najvećih kompanija u Srbiji

imaju sličnosti i mogu se dovesti u vezu, ali je bitno naglasiti da postoje i značajne razlike. U nekim slučajevima se izveštaji zovu „izveštaji o održivosti“, a onda se u tekstu takvih izveštaja, umesto preciznih kriterijuma za održivo poslovanje (ESG kriterijuma), spominje termin društveno odgovorno poslovanje (CSR), što nisu iste vrste izveštaja. Dakle, i među pojedinim kompanijama postoji problem razumevanja

sličnosti i razlike održivog i društveno odgovornog poslovanja koji nastaje zbog fluktuacije brojnih srodnih pojmova i skraćenica kao što je ESG, SDG, CSR i slično. Takođe, u jednom slučaju, istraživački tim se susreo sa situacijom u kojoj kompanija ne objavljuje izveštaj o održivosti kao poseban dokument/publikaciju, ali se sve informacije koje se tiču održivog poslovanja mogu pronaći integrisano na internet stranici kompanije. Primer dobre prakse bi, zapravo, bile sve one kompanije koje objavljuju izveštaje o održivosti kao poseban dokument/publikaciju, a sve važne informacije o održivom poslovanju objavljuju i na svojim internet stranicama.

Koji su najvažniji podaci Izveštaje o održivosti, odnosno nefinansijske izveštaje koji su objavljeni kao poseban dokument/ publikacija (odnosno ne čine deo godišnjeg izveštaja o poslovanju koji se podnosi Agenciji za privredne registre) objavljuje samo 21 od 50 najvećih kompanija u Srbiji po broju zaposlenih, od čega je samo pet izveštaja o održivosti objavljeno na srpskom jeziku. Pored toga, čest je slučaj da se nefinansijske informacije o poslovanju objavljuju u sklopu godišnjeg izveštaja o poslovanju međunarodne grupe kojoj kompanija pripada. U tom slučaju, neretko se podaci prikazuju zbirno za čitavu grupu, odnosno nedostaju podaci koji bi ilustrovali nefinansijsko poslovanje u Srbiji. Na ovaj način se određeni negativni trendovi (na primer, šteta učinjena životnoj sredini ili

ozbiljne povrede ljudskih i radnih prava, nepoštovanje rodne ravnopravnosti i slično) mogu prikriti jer oni postaju manje vidljivi kada su prikazani zbirno, zajedno sa nekolicinom drugih kompanija koje posluju u nekoliko drugih država.

Udeo domaćih i multinacionalnih kompanija među 21 kompanijom/grupom koja objavljuje

štvu države Srbije, dok su ostalih 16 u privatnom vlasništvu. Takođe, pet su domaće kompanije, dok su ostalih 16 multinacionalne.

Većina kompanija –više od 60 odsto ispitivanog uzorka za izveštavanje o održivosti koristi GRI metodologiju, koja je svakako najrasprostranjenija metodologija za izveštavanje o održivosti na evropskom području. Od 50 najvećih kompanija u Srbiji, samo 5 odsto za izveštavanje o održivosti koristi SASB metodologiju koja je karakteristična za američko područje. U ovu grupu uglavnom spadaju američke kompanije koje posluju u Srbiji. Nekoliko različitih metodologija za ovakvu vrstu izveštavanja koristi 14 odsto ispitivanog uzorka, a skoro 20 odsto kompanija u svo -

jim izveštajima ne navodi korišćenu metodologiju.

Više od 70 odsto kompanija koje objavljuju izveštaje su u privatnom vlasništvu i multinacionalne su. Od 21 kompanije koje objavljuju izveštaje o održivosti jedna je u većinskom a četiri u manjinskom vlasni-

Prosečno, kompanije koje imaju ovakvu praksu izveštavanja to čine 6,5 godina. Od ispitivanih 50 najvećih kompanija u Srbiji po broju zaposlenih, najduža tradicija objavljivanja izveštaja o društveno odgovornom poslovanju koji su kasnije prerasli u izveštaje o održivosti iznosi 18 godina, dok je najkraća godinu dana.

Ključne preporuke za kompanije

Sve preporuke mogu se pronaći u Istraživanju o izveštavanju o održivom poslovanju na uzorku od 50 najvećih kompanija u Srbiji ( https://centarsavremenepolitike. rs/biblioteka/izvestavanje-o-odrzivosti-50-najvecih-kompanija-u-srbiji/), a u nastavku izdvajamo nekoliko.

1. Uskladiti izveštavanje i poslovanje kompanija u praksi Izveštavanje o održivosti često se osvrće isključivo na pozitivne aspekte poslovanja. Međutim, izveštavanje bi trebalo da ukaže i na ključne izazove u oblasti održivog poslovanja sa kojima se kompanije suočavaju i na koje bi trebalo jasnije da se osvrnu u izveštajima o održivosti. Time bi se u velikoj meri otklonila sumnja od whitewashing praksi i uspostavio osnov za dijalog između šire zajednice i kompanija.

2. Jasno prikazati podatke za Srbiju u izveštajima o održivosti Čest je slučaj da su velike kompanije koje posluju u Srbiji deo šire međunarodne grupe. Te grupe/ kompanije uglavnom objavljuju

izveštaje o održivosti u kojima su podaci prikazani za nivo cele grupe i u njima je teško pronaći podatke o kompanijama koje posluju u različitim državama. Jasno razvrstavanje podataka (makar pojedinih, npr. podataka u vezi sa zaštitom životne sredine) učinilo bi izveštaje preglednijim i lakše razumljivijim za sve zainteresovane strane u lokalnim zajednicama u kojima kompanije posluju.

5 od 50

najvećih kompanija u Srbiji po broju zaposlenih objavilo je izveštaje o održivosti na srpskom jeziku

ku. Preporuka je da kompanije, pored izveštaja na engleskom jeziku, objavljuju i izveštaje na lokalnim jezicima država u kojima posluju. Na taj način bi izveštaji postali dostupniji lokalnim zainteresovanim stranama u državama u kojima kompanije posluju, čime bi se omogućilo jasnije praćenje rada kompanija.

praksu jer se na taj način doprinosi transparentnosti rada, odnosno olakšava uvid u nefinansijske informacije o poslovanju svim zainteresovanim stranama.

5. Razvijati timove i stručnjake za oblast održivog poslovanja u kompanijama

3. Izveštaje o održivosti objavljivati i na engleskom i na srpskom jeziku

Istraživanje je pokazalo da u ovom trenutku jedino kompanije čije su matične centrale u Srbiji objavljuju izveštaje o održivosti/godišnje izveštaje o poslovanju na srpskom jezi-

4. Objavljivati izveštaje o održivosti na internet stranicama kompanija Samo 10 od 50 najvećih kompanija u Srbiji po broju zaposlenih (20% od ispitivanog uzorka) objavljuje godišnje izveštaje o poslovanju na svojim internet stranicama. Objavljivanje izveštaja na internet stranicama predstavlja dobru poslovnu

Preporuka je da kompanije pitanju izveštavanja o održivosti pristupe sistematski i da rade na razvoju stručnjaka (pojedinaca i/ili timova) koji bi se permanentno bavili strategijama održivosti, razvojem politika i praksi u ovoj oblasti, njihovom primenom u okviru poslovanja određene kompanije, kao i izveštavanjem o održivosti kao poslednjim korakom u okviru ovog procesa. Time bi se poboljšao kvalitet održivog poslovanja kompanija, a posledično i kvalitet izveštavanja o održivosti.

KRVNA SLIKA PREDUZEĆA

Obveznici nefinansijskog izveštavanja za 2021. bila su 223 pravna lica, od toga 19 finansijskih institucija

pravna lica koja su društva od javnog interesa i na datum bilansa imaju u proseku više od 500 radnika. Pored toga, propisana je i obaveza konsolidovanog nefinansijskog izveštavanja za pravno lice u grupi koja je klasifikovana kao velika i koja na datum bilansa ima u proseku više od 500 zaposlenih.

Nefinansijski izveštaj pravna lica dostavljaju Agenciji za privredne registre, Registru finansijskih izveštaja u okviru godišnjeg izveštaja o poslovanju, odnosno konsolidovanog godišnjeg izveštaja o poslovanju koji čine sastavni deo dokumentacije uz finansijski izveštaj.

Piše: Marina Đukić, zamenik registratora finansijskih izveštaja u Agenciji za privredne registre

Sobzirom na uticaj koji pravna lica imaju na društveno i prirodno okruženje neophodno je da u svom poslovanju ostvare balans između ekonomskih, socijalnih i ekoloških ciljeva. Radi stvaranja celovite slike o njihovom poslovanju i vrednostima koje stvaraju za okruženje potrebno je da pored finansijskih, objavljuju i nefinansijske izveštaje, koji sadrže širok spektar informacija od značaja za javnost.

Novim Zakonom o računovodstvu čija je puna primena počela od izveštaja za 2021. godinu, u skladu sa uporednom evropskom praksom, između ostalog, propisana je obaveza nefinansijskog izveštavanja za velika

Nefinansijski izveštaj pravna lica dostavljaju Agenciji za privredne registre

Nefinansijski izveštaj sadrži informacije koje su neophodne za razumevanje razvoja, poslovnih rezultata i položaja pravnog lica odnosno grupe, a odnose se na zaštitu životne sredine, socijalna i kadrovska pitanja, poštovanje ljudskih prava, borbu protiv korupcije i pitanja u vezi sa podmićivanjem. Za svaku od tih oblasti pravna lica navode informacije u formi kratkog opisa poslovnog modela i poslovnih politika, zatim rezultate sprovedenih mera, osnovne rizike i način upravljanja tim rizicima, kao i ključne nefinansijske pokazatelje uspešnosti važne za po

slovanje. Ukoliko pravno lice odno

sno grupa ne sprovodi mere u vezi sa navedenim pitanjima potrebno je da u nefinansijskom izveštaju navede razloge za to.

Ta pravna lica su ujedno i obveznici revizije finansijskih izveštaja i dužna su da dobiju potvrdu od društva za reviziju da su nefinansijski izveštaj sastavila u skladu sa Zakonom.

Imajući u vidu strukturu domaće privrede, od ukupno 272.684 pravna lica i preduzetnika koji su dostavili redovan godišnji finansijski izveštaj za 2021. godinu Agenciji, obavezu da sastavi i dostavi godišnji izveštaj o poslovanju imalo je 2.721 pravno lice. Među njima su 223 pravna lica koja su bila obveznici nefinansijskog izveštavanja, od kojih je 19 finansijskih institucija. Deo njih, oni koji su matična pravna lica u okviru grupe, iskoristio je mogućnost propisanu Zakonom da spoji godišnji izveštaj o poslovanju i konsolidovani godišnji izveštaj o poslovanju, te su shodno tome i nefinansijski i konsolidovani nefinansijski izveštaj prikazali objedinjeno.

U skladu sa Zakonom o računovodstvu Agencija obezbeđuje potpunu transparentnost i na svojoj internet stranici, u okviru Registra finansijskih izveštaja, javno objavljuje finansijske izveštaje svih obveznika i dokumentaciju koja je dostavljena uz te izveštaje, za poslednje tri izveštajne godine. U okviru dokumentacije, uz odluku o usvajanju finansijskog izveštaja i revizorski izveštaj, objavljuje kompletan godišnji izveštaj o poslovanju, koji sadrži i nefinansijski izveštaj.

ODRŽIVOST KAO NAČIN POSLOVANJA

Održivo poslovanje više nije pitanje želje ili mogućnosti kompanija, već obaveza svih nas

Stabilnost eko sistema Zemlje se nekoliko decenija unazad značajno narušava, a raspoloživost resursa usled ekonomskog razvoja sve je manja. Razvoj čovečanstva je nužan, ali ukoliko dovodi do narušavanja životne sredine, napretka zapravo nema.

Kompanija Bambi, kao deo Coca-Cola HBC porodice, kreirala je strateški dokument – Misija održivosti do 2030. godine, kojim definiše konkretne ciljeve u okviru odgovornog snabdevanja, smanjenja emisije CO2, ishrane, smanjenje upotrebe vode, očuvanja ljudi i zajednice u kojoj posluje. Samo u periodu od 2010. do 2021. godine ostvarena je ušteda vode u iznosu od fantastičnih 55 odsto, dok je u julu 2020.

godine Bambi u potpunosti prešao na upotrebu obnovljivih izvora energije. U cilju

smanjenja emisije CO2 kompanija je dve trećine voznog

parka zamenila

vozilima sa pogonom na tečni naftni gas. Zajedno sa Coca-Cola Hellenic Srbija objavljujemo

godišnje izveštaje o održivom poslovanju, i obeležavamo Nedelju održivog

razvoja kroz aktivnosti za naše zaposlene, poput edukacije, internih aktivacija, volonterske akcije čišćenja…

Bambi je pokrenuo set aktivnosti kroz infrastrukturna ulaganja, ali i kroz

stalnu edukaciju zaposlenih o upravljanju otpadom i definisao dostizanje nula otpada kao zadatak za 2025. godinu. Jedna od aktivnosti koja je realizovana 2022. godine u okviru ovog cilja je projekat izgradnje reciklažnog ostrva površine 500m² koji omogućava privremeno pakovanje čak 30 različitih vrsta otpada koji se generiše na lokaciji fabrike. Prilikom projektovanja objekta, odabrani su materijali koji imaju funkciju poboljšanja energetskih svojstava samog objekta čime kompanija dobija energetski efikasan

zuju da Bambi lokalnu zajednicu doživljava kao svoj dom i da će konkretnim poduhvatima raditi na njenoj zelenijoj i održivijoj budućnosti.

Kompanija kroz saradnju sa vodećim operaterom ambalažnog otpada, Sekopak, dodatno radi na upravljanju ambalažnim otpadom, čime zaokružuje ciklus njegovog korišćenja. U 2023. godini nastavljamo da doprinosimo unapređenju primarne selekcije otpada, i da radimo na edukaciji i podizanju svesti javnosti o značaju pravilnog odlaganja otpada i reciklaže.

prostor standardizovan i po pitanju bezbednosti na radu, a sve u cilju očuvanja zaštite životne sredine.

Već sada, od ukupne količine otpada koji se generiše na lokaciji fabrike, 98 odsto otpada završava tretmanom koji je održiv sa aspekta očuvanja životne sredine. Dosadašnji dobri rezutati, ali i planirane aktivnosti kompanije, poka

Svojim primerom Bambi nastoji da bude inspiracija građanima, naročito onim najmlađima kako bi u svoje svakodnevne navike uneli još više odgovornosti prema sebi tj. prema planeti. Reciklaža je najpoželjniji način da otpad pretvorimo u novo dobro i sprečimo njegovu nepotrebnu akumulaciju.

Do 2014. godine manje od 10 odsto najvećih kompanija Evropske unije redovno je obelodanjivalo nefinansijske informacije o svom poslovanju kao deo izveštaja koji predstavljaju dopunu godišnjih finansijskih, konsolidovanih izveštaja. Iako ih je na to obavezivala tada aktuelna direktiva Evropske unije, zahtevi postojećeg zakonodavstva su se pokazali kao nejasni i neefikasni. Primenjivali su se na različite načine u različitim državama članicama. Dodatno, celokupnoj nedorečenosti doprinosi čak i sam naziv „nefinansijski izveštaj“. Naime, ukoliko uočimo da naziv predstavlja negaciju, bez definisanja pozitivnog sadržaja, postaje jasno da koncept može izazvati razne nedoumice – i to na početnom stadijumu, prilikom definisanja samog pojma.

Međutim, neke države su prethodno samoinicijativno pooštrile mere nefinansijskog izveštavanja. Tako je, recimo, Velika Britanija još 2006. u svoje lokalno zakonodavstvo uvela nefinansijsko izveštavanje, ispostavljajući zahtev velikim kompanijama i grupama da obelodane nefinansijske informacije (i informacije o raznovrsnosti). Slične zakone usvojile su i Švedska (2007.), Španija i Danska (2011.), a Francuska godinu dana kasnije.

OD NEFINANSIJSKOG KA ODRŽIVOM IZVEŠTAVANJU

Uskoro neće biti dovoljni samo nefinansijski izveštaji, već i jasni dokazi da to što je urađeno ima merljive efekte

Dok većina država nije imala uređena zakonodavstva u ovom smislu, prakse primene Velike Britanije i pomenutih zemalja, pokazale su izuzetne efekte. Sve je vodilo ka tome da se postojeća Direktiva o računovodstvu (Direktiva 2013/34/EU), dopuni Direktivom o nefinansijskom izveštavanju (Direktiva 2014/95/EU, NFRD) kao amandmanom, koji je usvojen 2014. godine.

Direktiva o nefinansijskom izveštavanju EU – od amandmana do zakona

NFRD je označio početak novog procesa nefinansijskog izveštavanja, stupivši na snagu u decembru 2014. godine kao deo opšte strategije za podsticanje društveno odgovornog poslovanja u Evropskoj Uniji. Glavna svrha nove direktive bila je da podstakne transparentnost i odgovornost zahtevajući od kompanija da, u redovnim intervalima, objavljuju informacije o korporativnoj odgovornosti.

Izveštavanje se odnosilo na kompanije sa više od 500 zaposlenih, i od njih se tražilo da u svoje izveštaje integrišu brojne podatke koji su od opšteg društvenog značaja, ali i od značaja za samo tržište. Recimo,

pravila EU zahtevala su od velikih kompanija da objavljuju redovne izveštaje o društvenim i ekološkim rizicima sa kojima se suočavaju, odnosno kako njihove aktivnosti utiču na ljude i životnu sredinu. Izdavaoci hartija od vrednosti morali su da

U Grčkoj je svaka kompanija sa više od 10 zaposlenih i prihodom od 700.000 evra dužna da podnese nefinansijske izveštaje

obelodane određene ključne informacije kako bi osigurali transparentnost za investitore. Norma koja je uvedena značila je da kompanije u svojim izveštajima o menadžmentu treba da obelodane relevantne informacije o politikama, ishodima i rizicima, uključujući i nefinansijske ključne indikatore učinka koji se tiču socijalnih pitanja i pitanja zaposlenih, poštovanja ljudskih prava, pitanja borbe protiv korupcije i mita i različitosti u upravnim odborima.

Mina Milaković, saradnica u advokatskoj kancelariji SOG

Petar Protić, menadžer razvoja u advokatskoj kancelariji SOG

Iako NFRD nije bila u potpunosti standardizovana za sve zemlje, pokazalo se da je u izuzetnoj meri doprinela opštem trendu nefinansijskog izveštavanja u Uniji. EU je ovom regulativom podstakla svaku državu članicu da primeni opšta pravila, ali je omogućila slobodu svakoj državi da postavi zahteve kako želi. Austrija, Belgija, Bugarska, Kipar, Finska, Nemačka, Irska, Italija, Portugal i Španija su postale zemlje u kojima se naglašeno poštuju zahtevi NFRD-a. Francuska se smatra zemljom koja je najviše primenila propise. Ono što je bio opšti benefit jeste da su kompanije širom EU sa mnogo većim intenzitetom počele da kreiraju različite metode u načinu na koji izveštavaju o detaljima o svom poslovanju.

Švedska i Luksemburg su, na primer, prevazišle zahtev koji se odnosi na kompanije sa više od 500 zaposlenih. Ove dve zemlje su zahtevale od svih kompanija sa više od 250 zaposlenih da se pridržavaju za

hteva za izveštavanje prema NFRD. Grčka je otišla najdalje, time što je utvrdila da je svaka kompanija sa više od 10 zaposlenih sa prihodom od 700.000 evra dužna da podnese nefinansijske izveštaje.

da je došlo do povećanja od 72 odsto u broju prijavljenih nefinansijskih obelodanjivanja. Pojavilo se dovoljno osnova da se NFRD ozakoni.

Direktiva o nefinansijskom izveštavanju počela je da se primenjuje u svim državama članicama kao nacionalni zakon, 2018. godine. Od svih 28 država članica EU danas se očekuje da se pridržavaju zakona, ukoliko njihove kompanije ispunjavaju uslove za učešće u NFRD.

Sledeći stadijum – evolucija

NFRD u CSRD

Ono što je bio cilj Direktive - da se poveća transparentnost i učinak kompanija iz EU u vezi sa pitanjima životne sredine i socijalnim pitanjima i efikasno doprinese dugoročnom ekonomskom rastu, očigledno, jeste ispunjen. Izveštaj Global Insights-a od 2013. do 2018. pokazuje

Potreba za nefinansijskim obelodanjivanjem ubrzano raste. Posebno zbog toga što se pokazalo da je cena nefinansijskog rizika za kompanije – ogromna. Kako navodi Greenly platforma, samo u protekle četiri godine deset najpoznatijih banaka na svetu izgubilo je skoro 200 milijardi dolara zbog lažnih potraživanja i operativnih nesporazuma. S druge strane, zemlje širom EU su, sledeći NFRD, profitirale jer su

Direktiva o izveštavanju o korporativnoj

održivosti (CSRD) bi trebalo da zameni Direktivu o nefinansijskom izveštavanju

uvele kao preventivnu meru da od kompanija traže da razumeju metode kojima se finansijski rizik može ublažiti.

Međutim, sada se odlazi i korak dalje.

NFRD je otpočela kao ideja da se proširi i dopuni godišnje finansijsko izveštavanje kompanija. Pomoću ove regulative za kompanije je ustanovljen set normi na osnovu kojih bi one trebalo da obelodane svoj pristup upravljanju ekološkim i društvenim izazovima. Poslednjih godina, Evropa je postavila nekoliko dodatnih normi kojima je pro -

šireno dejstvo NFRD, a posebno u vezi sa metodologijama za merenje i obelodanjivanje ESG informacija, od strane kompanija. Cilj je da se realno prikažu (izmere) aktivnosti kompanija koje su, prema prethodnim izveštajima menadžmenta, zapravo bile samo slika korporativnog pristupa. Naime, jedna stvar jesu korporativni pristup i vrednosti, a potpuno druga su realne aktivnosti i rezultati.

Na ovaj način, profiliše se nova grana izveštavanja, koja pored finansijskog i nefinansijskog izveštavanja, treba da predstavlja i izvešta-

Pozitivni efekti transparentnog poslovanja

Transparentnost poboljšava performanse kompanije na više nivoa. Od uvođenja jedinstvene evropske regulative do danas, pokazalo se da su transparentne kompanije atraktivnije za nove radnike. Firme koje posluju potpuno otvoreno ne samo da uspevaju da zadrže svoje zaposlene u mnogo većem procentu, već primaju i mnogo više prijava kvalitetnih radnika, kada otvore konkurse za nove pozicije.

Benefit je, takođe, i to što kompanije koje obelodanjuju informacija o svom poslovanja znatno podižu sopstveni rejting i šanse za profit na tržištu. Naime, kada investitori obavljaju skrining poslovanja, to podrazumeva temeljnu analizu svih tipova informacija, kako bi doneli što celishodniju odluku o ulaganju. Upravo uz pomo ć javno dostupnih nefinansijskih informacija, oni imaju mogu ć nost da sveobuhvatno percipiraju razvoj kompanije, njen učinak na tržištu, položaj radnika i efektivnost. Najzad, da procene vrednost ulaganja na osnovu uticaja delatnosti kompanije.

vanje o održivosti. U ovom svetlu, Evropska komisija je aprila 2021. objavila predlog Direktive o izveštavanju o korporativnoj održivosti (CSRD) koja bi, u konačnom ishodu, trebalo da zameni Direktivu o nefinansijskom izveštavanju. Predloženi CSRD uključujućivaće izveštavanje svih velikih kompanija sa 250 zaposlenih ili više - uspostaviće obavezujuće standarde izveštavanja o održivosti, gde bi svi podaci trebalo da se usklađuju prema taksonomiji. Konkretno, sve kompanije koje podpadaju pod režim Evropskog izveštavanja utvrđen od strane NFRD (a u budućnosti CSRD) moraju učiniti javno dostupnim informacije koje se odnose na ekološku održivost njihovog poslovanja. Pored ostalog, treća strana, u smislu samih učesnika, moraće da verifikuje podatke o održivosti koje je kompanija prijavila, što predstavlja dodatnu proveru ispravnosti postupanja. CSRD bi, u idealnom scenariju, trebalo da uspostavi kolektivnu, aktivnu odgovornost menadžmenta za izveštavanje o održivosti, kao i da prikaže realnu mo ć održivog poslovanja jedne kompanije. U tom svetlu, za kraj, ističemo da predloženi CSRD na velika vrata donosi oblast potpune korporativne transparentnosti.

ODRŽIVOST U SVE VEĆEM FOKUSU DRUŠTVA

Sertifikovani proizvodi koji dolaze iz održivih izvora zapravo su oni zbog kojih nema krčenja tropskih šuma ili ugrožavanja životne sredine na drugi način

Većina stranih kompanija koje posluju u Srbiji ima prethodno iskustvo iz matičnih zemalja u vezi sa održivim poslovanjem, nefinansijskim izveštavanjem i uključivanjem u Ciljeve održivog razvoja. O tome da li su članice Saveta stranih investitora (FIC) imale mogućnost da princip održivosti uključe u poslovanje u Srbiji od samog početka, ili su se postepeno prilagođavale, kako se sprovode ESG strategije u zemljama poput naše i o izazovima sa kojima se strane kompanije u Srbiji sreću, razgovarali smo sa Jelenom Pavlović, članicom Izvršnog odbora i potpredsednicom pravne službe i zaštite resursa Delhaize Srbija, kompanije koja je jedna od članica Saveta stranih investitora u Srbiji.

Poslovanje na održiv način jeste strateško opredeljenje većine međunarodnih kompanija i samim tim je princip kog se pridržavaju bez obzira na koje tržište dolaze ili pak već posluju na njemu. Lokalno tržište je upravo zahvaljujući bogatom iskustvu i ekspertizi ovih kompanija polako u godinama za nama usvajalo najbolje prakse. Danas i u Srbiji svi znamo da je uspešan poslovni model samo onaj koji je i održiv u vremenu.

Šta su obično najveći izazovi prilikom dolaska stranih investitora u Srbiju po pitanju održivog poslovanja – da li je okruženje dovoljno senzibilisano na održivost?

Svako tržište ima svoje specifičnosti pa je tako i po pitanju osetljivosti na značaj teme održivog poslovanja. U tom smislu i dalje postoji određena razlika između potrošača u zapadnim zemljama i u Srbiji ali se ona smanjuje jer se proteklih godina ovde sve više razvija ekološka svest. Društvo je postalo svesno da su pitanja zaštite životne sredine i načina ishrane usko vezane sa zdravljem, samim tim su i

Internacionalne kompanije u Srbiji imaju zahtevnija interna pravila poslovanja kada je u pitanju održivost, nego što to propisuje lokalno zakonodavstvo

ove teme u sve većem fokusu javnosti. Ono što i dalje predstavlja izazov jesu globalna pitanja koja, makar na prvi pogled, nemaju direktno vidljiv uticaj na lokalu. Potrošači u Srbiji, primera radi, nedovoljno prepoznaju sertifikovane proizvode koji dolaze iz održivih izvora i nije im dovoljno poznato da to zapravo znači da nema krčenja tropskih šuma ili ugrožavanja životne sredine na drugi način. A ovakvi proizvodi su baš iz tih razloga često i skuplji od onih koji nemaju takav sertifikat. Na-

ravno, promene u stepenu informisanosti se postižu pre svega edukacijom i promocijom ovakvih proizvoda.

Socijalni momenat je sastavni deo održivog poslovanja. Koliko su zaposleni i lokalna zajednica, prema iskustvu članova FIC-a, zahtevniji prema stranim investitorima po ovom pitanju, nego prema domaćim (zbog pretpostavke da strani investitori imaju višu svest o potrebi za održivim poslovanjem)?

Sve uspešne kompanije, bez obzira na to da li je reč o domaćim ili međunarodnim, odavno su shvatile da je dugoročni uspeh neraskidivo vezan sa uspehom zajednice u kojoj posluju. Istina je da unutar lokalne zajednice ipak i dalje postoje veća očekivanja kada su u pitanju strane kompanije pa je veliki broj njih bio spreman da prihvati ovaj izazov. Danas su one, upravo zahvaljujući svojim programima i projektima podrške, prepoznate kao lideri u određenim oblastima društveno korisnog delovanja na lokalu. Delez Srbija je godinama unazad najveći donator hrane Banci hrane Beograd, a od prošle godine smo odlučili i da svako strateško otvaranje novih MAXI prodavnica na lokalu ispratimo donacijom lokalnom udruženju ili instituciji. Tu tradiciju nastavljamo i ove godine.

Kada biraju zemlju u koju će investirati, da li veliki svetski investitori uzimaju u obzir i stepen u kojem

JELENA PAVLOVIĆ, članica IO Delhaize Srbija, predstavnik Saveta stranih investitora

ta država prati ostvarivanje Ciljeva održivog razvoja, i to koliko su među budućim poslovnim partnerima na lokalu razvijene ESG strategije?

Svaka kompanija koja osvaja nova tržišta mora da se pridržava lokalnih propisa kada je u pitanju zaštita životne sredine i održivi razvoj, i to one nesumnjivo čine. Ipak, prilikom odabira zemlje u kojoj će investirati, razvijenost ESG strategije nije presudni faktor, i to baš iz razloga što nivo posvećenosti ovoj temi ne zavisi samo od lokalnih propisa nego od strateškog opredeljenja same kompanije. U ovom trenutku, u Srbiji internacionalne kompanije uglavnom imaju zahtevnija interna pravila poslovanja kada je u pitanju održivost, nego što to propisuje lokalno zakonodavstvo. Postavljanjem takvih standarda održivosti, kompanije utiču na ostale i to ne samo sopstvenim primerom već, sve češće, i direktnim zahtevima koje postavljaju svojim poslovnim partnerima, dobavljačima

ili drugima kompanijama sa kojima sarađuju. Ovo, donekle, predstavlja izazov jer većina potencijalnih lokalnih partnera u Srbiji nema razvijene ESG strategiju, ali je to istovremeno i prilika da se kroz zajedničku saradnju njihovo poslovanje unapredi i postane više održivo.

Koliko i na koji način strani investitori mogu da utiču na okruženje u zemljama u koje dolaze, u smislu održivog poslovanja?

Nema nikakve dileme da je uticaj stranih kompanija na lokalno okruženje, po pitanju održivosti, i značajan i nezaobilazan. Jedan od konkretnih primera takvog uticaja je smanjenje zagađenja životne sredine plastikom, kroz uvođenje naplaćivanja plastičnih kesa i promovisanjem rešenja za višekratnu upotrebu. Delez Srbija je na ovaj način uspela da smanji upotrebu plastičnih kesa za više od 70 odsto, a akciji su se priključili i drugi trgovinski lanci.

Da li su efekti ESG merljivi brojkama – kako kompanije znaju da su uspele u svojim namerama, po sva tri elementa ESG?

Da bi kompanija mogla da oceni svoje rezultate kada je u pitanju održivost, ESG efekti moraju biti merljivi. To se obično radi kroz postavljanje ključnih indikatora koji se prate tokom godine, a zatim se na kraju godine porede sa postavljenim ciljevima održivosti. Izveštavanje o održivosti ili nefinansijsko izveštavanje ima ključnu ulogu u praćenju ESG efekata i u oceni koliko je kompanija uspešna u postizanju svojih ciljeva održivosti.

Kakav je utisak sa aspekta FIC-a, koliko su globalno kompanije zaista svesne potrebe za održivim poslovanjem, ili često toj temi pristupaju deklarativno kako bi ispoštovale proceduru? Šta biste izdvojili kao specifične prepreke u realizaciji ESG uopšte?

Razlog da verujemo u motivisanost i dobre namere kampanija po pitanju održivosti možemo pronaći u tome što se u proteklom periodu značajan broj njih na globalnom nivou obavezivao da će postići određene rezultate u definisanom roku. Mnoge su se priključile i globalnim pokretima koji imaju za cilj postizanje veće održivosti, kao što su Ciljevi za sprečavanje klimatskih promena zasnovani na naučnim principima (Science Based Targets) ili Nova ekonomija za plastiku koju su pokrenuli Ellen MacArthur fondacija i UNEP. Sada je na nama da svi zajedno radimo na tim obavezama.

I mada je odgovornost tih kompanija izuzetno visoka, ne možemo da zanemarimo ostale učesnike na ovom putu ka održivoj budućnosti. Da bismo zaista dostigli potpunu održivost i ostvarili sve ESG principe moramo delovati svi zajedno - poslovni sektor, institucije, stanovništvo. Samo ako smo svi i svesni i spremi na određena odricanja, i promene pojedinih navika, možemo da stignemo na cilj.

Lela Saković

SAVEZNICI, A NE RIVALI

Na državama je da privatnom sektoru daju jasne smernice, subvencije i poreske povraćaje za zeleno poslovanje, ali i dostupniji kapital za ovaj vid reformi u poslovanju

Ekologija i održivi razvoj više nisu prazna retorika, već obaveza u odnosu na realnu pretnju koju su shvatile i tradicionalno inertne političke elite. Ova dekada je simbolički započeta ogromnim požarima u Australiji kojima je poslata jasna poruka opasnosti od klimatskih promena. Amerika se suočava sa sve ekstremnijim vremenskim prilikama, koje već u Kaliforniji dovode do suša i takođe velikih požara. U Kini se, osim visokog zagađenja, već danas javljaju problemi sa dostupnom pijaćom vodom širom ove mnogoljudne zemlje. Afrički kontinent koji ne doprinosi ključno klimatskim promenama, trenutno snosi disproporcionalno visoke posledice globalnog zagrevanja.

Osim ovih objektivnih problema koji stvaraju nedaće u funkcionisanju različitih važnih svetskih država, mnogi održivi razvoj i zelenu tranziciju vide kao priliku. U narednim dekadama stotine milijardi dolara biće usmerene na tehnologije, infrastrukturu i transport koji će doprineti većoj održivosti. Solarna energija i vetrogeneratori doživeli su ekspanziju u prethodnih 10 godina i u smislu tehnološke efikasnosti, i gledano iz ugla isplativosti proizvodnje električne energije na ovaj način. Većina država u tom smislu danas teži da do kraja dekade skoro potpuno izbaci

ugalj, kao izvor koji najviše zagađuje, te je glavni fokus na daljem razvoju adekvatnih zelenih zamena. Energija vetra i solarni paneli se trenutno u politikama vlada nameću kao glavno rešenje, a te tendencije prati i privatni sektor.

Navedeni zeleni trendovi vidljivi su bar donekle u svim državama sveta, a najizraženiji su kod manjih visokorazvijenih ekonomija. Države sa visokim bruto domaćim proizvodom po glavi stanovnika i ekološki svesnim građa-

Države sa visokim BDP-om i ekološki svesnim građanima najpogodnije su za brzu zelenu tranziciju

nima najčešće su i najpogodnije za brzu zelenu tranziciju. Igrom slučaja većina takvih država nalazi se u Evropi, koja trenutno prednjači u redukovanju svojih štetnih emisija, upotrebi obnovljivih izvora energije, reciklaži i ekološki odgovornom načinu poslovanja preduzeća. Nordijske države i nekoliko većih evropskih ekonomija svakako spadaju u svetski vrh po svojoj održivosti i do 2030. će napraviti

nove velike iskorake u ovoj oblasti. Ti koraci se odnose i na način kako ove države proizvode električnu energiju, ali i na koji način regulišu poslovanje u savremenim okolnostima.

Ekološki napredne države Prvak u ekologiji i primer za održivu državu 21. veka je svakako Danska, koja će svoje štetne emisije do 2030. smanjiti za 70 odsto (prosek sličnih država je 50 odsto). Ona je prva kada se radi o menadžmentu otpadnih voda, kao i primeni energije vetra za proizvodnju električne energije. Do kraja ove dekade Danska će utrostručiti svoje kapacitete vetrogeneratora, koji joj već danas proizvode više od 50 odsto električne energije. Pre tri dekade ova država je skoro 90 odsto struje dobijala iz uglja, dok je danas taj udeo ispod 10 odsto. Kada se radi o reciklaži otpada, ova nordijska država je skoro potpuno dostigla cilj, a glavni grad Kopenhagen je na putu da ima najbolju infrastrukturu za električna vozila na svetu.

Finska, Švedska i Norveška takođe pripadaju ovom klubu ekološki naprednih država. U slučaju Finske primetni su ambiciozni ciljevi u izbacivanju uglja iz upotrebe i smanjenje uvoza fosilnih goriva za 50 odsto do 2030. Norveška kao država koja je veliki proizvođač fosilnih goriva, što se

tiče domaće privrede gotovo se apsolutno oslanja na obnovljive izvore. Ova država se kroz korišćenje hidroelektrana i energije vetra oslanja na čistu proizvodnju struje, a i svetski je prvak po udelu prodatih električnih vozila. Švedska je, sa druge strane, prvak u upravljanju otpadnim vodama, energetskoj efikasnosti i zauzima prvo mesto u Evropi po čistom vazduhu. Današnja Švedska skoro celokupnu električnu energiju dobija bez fosilnih goriva kroz kombinaciju: nuklearne energije, hidroelektrana i rastućeg udela energije vetra. U svojoj održivosti ne bi trebalo potceniti ni velike ekonomije poput Francuske i Velike Britanije. Vlada je svojim politikama uspela da smanji štetne emisije Kraljevstva od 1970-ih do danas za više od 50 odsto, a ekološke regulacije i nove investicije u istraživanje zelenih tehnoloških inovacija biće do 2030. rekordne. Francuska koja ima tri puta veću privredu od Holandije i skoro četiri puta više stanovnika, postigla je niži nivo štetnih emisija ugljendioksida. Široka primena nuklearne energije, uz kombinaciju sa hidroelektranama i vetrogeneratorima, omogućila je da Francuska bude druga u Evropi po čistom vazduhu i jedna od država sa najdužim životnim vekom na svetu (preko 82 godine).

Privatni sektor nosi teret

tranzicije

Ovakvi uspesi i iskoraci u sferi održivosti ne bi bili mogući bez novog zakonskog okvira i podsticaja poslovanja kompanija na ekološki odgovoran način. Smanjenje štetnih emisija i zagađenja nije moguće bez jakog privatnog sektora koji u finansijskom smislu nosi teret takve tranzicije, ali i koji kroz promenu novog načina poslovanja u praktičnom smislu stvara rezultate. Takve zelene regulacije poslovanja preduzeća usmerene su u većini država na nekoliko istih oblasti. Održivost se kroz zakone koje se tiču preduzeća prvenstveno odnosi na: korišćenje energije, ograničenje emisija ugljen-dioksida, upotrebu ekoloških materijala i upravljanje otpadom.

Da bi održive države sprovele ove ciljeve to se najčešće postiže kroz zakone o konkurentnosti i međunarodne preuzete obaveze vezane za održivost, kao i kroz poresku politiku, politiku podsticaja, ali i ograničenja koja postavljaju regionalne i lokalne vlasti. Samo donošenje zakona i programa ove vrste šalje signale tržištu o budućem načinu poslovanja, koje i menja očekivanja kompanija i njihove planove investiranja. To je naročito primetno kada se radi o regulacijama u zapadnim državama oko ugljenične neutralnosti, zelene energije

ili upotrebe uglja. Velike kompanije i investitori menjaju navike, više se usmeravaju ka zelenim tehnologijama, te se već danas svaki treći startap u Nemačkoj vodi kao „zeleni“, a u američkoj Silicijumskoj dolini zeleni startapovi su 2022. oborili rekord u prikupljenim sredstvima investitora.

Najveća briga kompanija u ekološki odgovornim državama je da bi preoštra regulativa oko održivog poslovanja i prebrza zelena tranzicija mogle da donesu rast troškova proizvodnje i energije, te i pad konkurentnosti. Iako poslednje analize OECD-a govore da to ne mora da bude slučaj, na državama je da privatnom sektoru daju jasne smernice, subvencije i poreske povraćaje za zeleno poslovanje, ali i dostupniji kapital za ovaj vid reformi u poslovanju. U ovoj oblasti i Britanija i nordijske države imaju veliku prednost, dok im se sa novim zakonima Džoa Bajdena približavaju i SAD. Održive države priznaju privatni sektor kao nezaobilaznog stejkholdera u zelenoj tranziciji i u svojoj ulozi se trude da ovom važnom stejkholderu kroz regulacije obezbede okruženje u kom će ekološki odgovorno poslovanje biti isplativ i logičan izbor. U suprotnom, nacionalne zelene tranzicije i kompanije gledaće jedini druge kao neprijatelje, a ne kao saveznike u 21. veku.

Dimitrije Milić

CIVILNO DRUŠTVO JE STUB

ODRŽIVOSTI

Saradnja Srbije i Švedske može pomoći u unapređenju zelene

tranzicije u Srbiji, u oblastima kao što su reforma upravljanja otpadom, reciklaža i razvoj zelenih tehnologija

„Najveće dostignuće Švedske u pogledu održivosti je-

ste da smo došli do tačke u kojoj je društveni i politički angažman za zelenu ekonomiju toliko jak da nema vraćanja unazad. Klimatska i energetska kriza učinile su da Švedska i EU budu još više posvećene putu održivosti“, ističe Anika Ben David, ambasadorka Švedske u Srbiji na početku razgovora za ediciju „Moć održivog poslovanja“.

Švedska je svoje angažovanje u vezi sa ekološkim pitanjima počela još 60tih godina prošlog veka. Širenje opasnih hemikalija u prirodi bio je, prema njenim rečima, rani alarm. Svake naredne decenije angažovanje na zaštiti životne sredine je raslo i 80-ih godina uvedene su veće društvene reforme u vezi sa upravljanjem otpadom i industrijskim zagađenjem.

„EU je dodatno osnažila naš rad, ali i saradnju sa drugim zemljama, što je veoma važno jer zagađenje životne sredine ne prestaje na našim granicama“, ističe Ambasadorka Švedske.

Da bismo se danas aktivno bavili održivim razvojem, Ben David smatra da već postoje osnovni preduslovi: društvo koje dobro poznaje značaj životne sredine, sloboda izražavanja i pristup informacijama koji pomažu ljudima da izraze svoju zabrinutost, i jaki i slobodni mediji sa istraživačkim novinarima koji mogu da otkriju kršenje zakona u

vezi sa životnom sredinom i da pokrenu javnu debatu.

Prema Vašem mišljenju, šta je „kičmeni stub“ švedske održivosti?

U Švedskoj su glavni pravci razvoja održivog društva ekonomska održivost, zaštita životne sredine i socijalna jednakost.

Ali održivo društvo takođe podrazumeva angažovanje zajednice u širem smislu. Iako su pojedinačni napori važni, institucionalna podrška i implementacija moraju se oslanjati na angažovanje zajednice. Prema tome, možemo slobodno da kažemo da je angažovanje civilnog društva kičmeni stub švedske održivosti.

Građanska svest obično počinje od škole. Veoma je važno da se škole udruže kako bi nastavni planovi i programi bili više fokusirani na životnu sredinu. Lokalne vlasti takođe treba da šire svest i podstiču angažovanje, što se ponekad može postići sa vrlo malo sredstava – jedan od primera je postavljanje košnica sa pčelama. Velike kompanije mogu da podstiču pešačenje i vožnju biciklom na posao. Rekla bih i da okosnica švedske održivosti leži u zajedničkom osećaju odgovornosti kao društva - da samo zajedno možemo da se borimo protiv klimatskih promena i degradacije životne sredine.

Takođe, reciklaža je postala rasprostranjena među stanovništvom. Sva-

ko domaćinstvo reciklira staklo, plastiku, metal, sijalice, baterije i otpad od hrane. Neophodan uslov je da taj proces bude olakšan: u svakoj opštini postoji javni prostor gde možete reciklirati krupnije stvari i opasne materije poput boja i hemikalija.

Cilj Švedske je da do 2030. obezbedi transport bez upotrebe fosilnih goriva, a da do 2045. zemlja uopšte ne upotrebljava fosilna goriva. Šta je najveći izazov na ovom putu? Kako trenutna situacija u pogledu dostupnosti energije utiče na ove ciljeve?

Švedska želi, preduzimajući napore da smanji emisije gasova značajno više od onoga što zahteva EU regulativa, da pokaže međunarodno liderstvo u pogledu klimatskih promena. Na putu smo da oblikujemo održivo društvo blagostanja koje inspiriše druge zemlje da slede taj isti put.

Naravno, predstoji nam još koraka ali inovacije koje su već napravljene pokazuju da su zaštita našeg okruženja i razvoj društva deo izazova za sve uključene u ovaj proces: građane, kompanije, vladu i javni sektor. Sve zemlje mogu prema takvom, fokusiranom modelu da preduzmu konkretne akcije kako bi ostvarile niži karbonski otisak. Kad te akcije uzmu maha, prestanak upotrebe fosilnih goriva postaje izvodljiv i na dohvat ruke svima.

I u Švedskoj se u celom društvu oseća uticaj povećanja cena energije, te je Vlada predstavila niz energetskih mera trudeći se da zaštiti i domaćinstva. Prestanak upotrebe fosilnih goriva i dalje je cilj, a Švedska i lideri zemalja EU nastavljaju da rade na izradi smernica o tome kako zemlje članice EU zajedno dalje da razvijaju energetsku politiku, uključujući cene i obezbeđivanje pristupa energiji.

Švedska je na drugom mestu u svetu po izveštajima UN o održivom razvoju i Globalnom indeksu inovacija. Da li je održivost povezana sa ekonomskim razvojem ili i zemlje u razvoju poput Srbije takođe imaju šanse da budu održive?

Švedska je godinama u svetskom vrhu kada je reč o različitim ekološkim indeksima. Sa druge strane, to što je jedna od najbogatijih zemalja na svetu zapravo povećava njen ukupni ekološki otisak. U ovom trenutku, namera joj je da stekne konkurentsku prednost ulaganjem u zelenu tehnologiju - kako korišćenjem domaćih resursa, tako i razvojem modela koje bi druge zemlje poput Srbije mogle da koriste da postanu održivije.

Borba za održivost je globalna i ne možemo očekivati da će manje razvijene zemlje postići održivost pod

jednako lako kao razvijene zemlje. Međutim, jedan od načina da manje razvijene zemlje počnu da se kreću u pravcu da postanu održivije jeste da prvo utvrde nacionalne i lokalne politike koje stvaraju okruženje pogodno za zelenu tranziciju. A upravo u tome Švedska godinama pomaže Srbiji.

je revidiran i prvi put je održivost uključena u školski plan i program.

Postoji i drugi ugao za objašnjenje održivog načina života u Švedskoj –društvena održivost. Na primer, stremeći ka tome da se pomogne građanima da prihvate klimatske promene i bolje upotrebljavaju sopstvene resurse, Švedska se fokusira na pojedince iz svih delova društva. To se čini kroz inicijative poput urbanih farmi i biciklističkih akcija tamo gde je to izvodljivo, i kroz različite ekološke inicijative u kojima se mogu angažovati građani.

Više od 50 odsto Šveđana koristi energiju iz obnovljivih izvora, a voda je jedan od glavnih izvora. S obzirom na to da je Švedska omeđena Botnijskim zalivom i Baltičkim morem, i da kroz nju protiče više od 100 reka, hidropotencijal je izuzetno veliki.

U kojim oblastima možemo u Srbiji da učinimo više u pogledu održivosti?

Održivost je način života za Šveđane. Kolika je tu uloga kulturnog nasleđa i mentaliteta?

Nisam sigurna da je kulturno nasleđe glavni razlog, to je pre rezultat strateške i dugoročne javne politike čiji je cilj efikasnost, javno zdravlje i podizanje ekološke svesti. Takođe, i obrazovanje građana i izgradnja poverenja u institucije.

Ukazivanje na značaj očuvanja životne sredine za buduće generacije uvođenjem održivog načina života počinje veoma rano, već u školi. U 2019. godini Švedski nacionalni program predškolskog obrazovanja

U poslednjih nekoliko godina, Srbija je započela reformu zakonodavstva u pogledu zaštite životne sredine kreirajući okvir za održivi razvoj. Ali sprovođenje reforme i sam proces održivog razvoja je dug, i upravo saradnja Srbije i Švedske može pomoći u unapređenju zelene tranzicije u Srbiji. Radimo zajedno sa EU i našim srpskim partnerima u oblastima kao što su reforma upravljanja otpadom, reciklaža i razvoj zelenih tehnologija i ekspertiza.

Možete li da nam nabrojite pet najznačajnijih ili najinteresatnijih održivih projekata u Švedskoj?

Radije bih se fokusirala na oblasti u kojima je švedska Agenda održivosti učinila našu zemlju jednom od najodrživijih na svetu. To su: održivi javni transport, investiranje u zelene tehnologije, održivo stanovanje, održiva poljoprivreda i održivi način života baziran na znanju i svesti da tako unapređujemo kvalitet života, i produžavamo ga.

Vesna Lapčić

Više od 50 odsto Šveđana koristi energiju iz obnovljivih izvora, a voda je jedan od glavnih

IZLAZITI U SUSRET PRIVREDI

Glavna prepreka direktnijem uključivanju srpskih lokalnih samouprava u borbu za održivost je nedostatak novca. Fiskalni savet godinama upozorava da je lokalne budžete za ekološke namene neophodno konsolidovati i uvećati, civilni sektor (Shadow Report on Chapter 27 Environment and Climate Change, 2020.) da otpad iz 144 lokalne samouprave završava na oko 137 divljih deponija… Problem manjka novca, kao i u ostatku sveta, može se rešiti samo proaktivnošću.

Standardni „repertoar“ u borbi za održivost poslovanja svuda u svetu tiče se kreiranja podsticaja, uspostavljanja planova, lokalnih saveta (privrednika, za zapošljavanje, zelene savete), odnosno kroz finansijske i nefinansijske podsticaje privredi.

Primer su i globalne inicijative za promociju zapošljavanja marginalizovanih kategorija i samozapošljavanje. Do skora je uobičajena praksa, ne samo u Srbiji, bila da se lokalne samouprave u procese održivosti uključuju samo kroz kampanje i edukacije.

Opštine i gradovi u svojim inicijativama ne moraju da izlaze iz svojih okvira, mogu da se bave i prikupljanjem ekoloških podataka (radi podizanja svesti o kvalitetu vode i

vazduha, negativnom uticaju divljih deponija, prednostima obnovljivih izvora energije...), kao i kreiranjem foruma preko kojih sve zainteresovane strane mogu da dogovaraju saradnju.

Primeri prakse

Opštine i gradovi mogu da se bave prikupljanjem ekoloških podataka o kvalitetu vode i vazduha, negativnom uticaju divljih deponija, prednostima obnovljivih izvora energije – kako bi kreirali održivi investicioni ambijent na svakih 1000

Jednu takvu inicijativu sproveli su Centar za visoke ekonomske studije (CEVES) i Timočki omladinski centar (TOC) preko platforme „Održivi razvoj za sve“ (sdgs4all), koju podržavaju vlade Švajcarske i Nemačke. U okviru nje održani su konsultativni sastanci sa predstavnicima lokalnih samouprava, privatnog i civilnog sektora, tokom kojih se radilo na kreiranju razvojnih planova i prioriteta za investiranje, potrebama u pogledu zapošljavanja radne snage, viziji unapređenja lokalnog poslovnog ambijenta koji će biti stimulativan za investiranje, navode Slađana Grujić, programska direktorka za ekonomski razvoj i Jelena Mihajlović Tanasijević, šefica Odeljenja za lokalni ekonomski razvoj u Stalnoj konferenciji gradova i opština (SKGO).

„Svrha ovih dokumenata je da prepoznaju razvojne probleme lokalnih samouprava, definišu razvojne ciljeve i mere, uzimajući u obzir optimalno korišćenje postojećih

resursa. Analize predstavljaju osnov za pripremu dokumenata trećeg nivoa razvojnog planiranja, koja su predstavljena na sastancima sa predstavnicima lokalnih samouprava Knjaževca, Sombora i Pirota“, navele su one u pisanom odgovoru. Neke od mera predloženih kroz ove sastanke tiču se iskorišćavanja prirodnog bogatstva za razvoj turizma, poljoprivrede i zelene energije, razvoj privatnog, posebno MSP sektora, uz podsticanje dostojanstvene zaposlenosti.

Manjak stručnjaka najveći problem Ipak, tokom sastanaka je konstantovano i da su uslovi za održivi lokalni razvoj sve nepovoljniji iz godine u godinu, naročito zbog sve primetnijeg nedostatka ljudskih resursa koji se bave ovom temom, nepostojanja ministarstva koje ima krovnu nadležnost nad regionalnim i lokalnim razvojem, kao i nepotpune decentralizacije. Među proaktivnijim pristupima domaćih lokalnih samouprava su i razvoj propisa za promociju koncepta zelenih gradova i cirkularne ekonomije. Trenutno to najčešće ima oblik podsticaja za zelenu izgradnju i prelazak na obnovljive izvore energije.

Važan instrument može biti i raspisivanje zelenih javnih nabavki, putem kojih lokalne samouprave zahtevaju da se prilikom izgradnje i rekonstrukcija javnih zgrada, asfal-

tiranja puteva, nabavke kancelarijskog materijala i javne rasvete, vodi računa o ekološkim standardima.

Kreiranje ovakvih regulatornih okvira i praksi u budućnosti može predstavljati priliku za razvoj zelenih mikro i malih biznisa na lokalu.

„Ima dosta pojedinačnih inicijativa širom Srbije koje su za pohvalu, ali je neophodno raditi na njihovom omasovljenju i urediti propise kako očuvanje životne sredine ne bi bilo samo deo društvene odgovornosti, već i obaveza“, naveo je Ivan Radak, šef Jedinice za odnose s javnošću Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

Radak navodi da je Grad Kragujevac u proteklih godinu dana među najboljim primerima, jer je prvi grad u Srbiji u kojem je od 1. septembra prošle godine onemogućena gradnja novih objekata bez sadnje drveća koje će amortizovati barem deo

emisija štetnih gasova koje će nastati tokom zidanja.

Takođe, Kragujevac je prvi izmenio lokalne propise i omogućio prikupljanje opasnog otpada (poput baterija i sijalica) na javnim lokacijama, a postavljanjem 150 reciklažnih kontejnera za staklo, dobijenih

prepisivali ni od koga, a da su tek naknadno shvatili da primenjuju alate uspešnih lokalnih zajednica, ali iz nordijskih zemalja.

kroz projekat koji su sprovodili NALED, GIZ i kompanija Sekopak, za godinu dana su količinu prikupljenog otpada povećali za više od 120 odsto.

Kako to radi Kragujevac?

Radomir Erić, član kragujevačkog Gradskog Veća zadužen za oblast privrede, tvrdi da ova rešenja nisu

„Mi smo prepoznali kroz ekološke studije da nam nedostaju zelene površine. U Kragujevcu je trenutno građevinski bum, na više lokacija širom grada se prave zgrade od 35.000 do 40.000 kvadrata, najavljuju se novi kondominijumi, te smo doneli odluku da se na svakih hiljadu kvadrata novogradnje posadi jedno drvo, i to u okviru parcele za koju se izdaje građevinska dozvola. Pošto to u gradskom jezgru nije moguće, privrednici mogu da na drugim pogodnim parcelama posade drveće, naravno shodno broju kvadrata koje grade“, naveo je Erić.

Pre donošenja ovog propisa, Grad Kragujevac je obavio konsultativne sastanke sa predstavnicima građevinskog sektora, a pojedini investi-

I građani mogu da utiču na uređenje svoje zajednice

Finska planira da postane najbolje mesto za održivo poslovanje

Nordijske zemlje predstavljaju uzor za politike održivog poslovanja, a Finska prednjači čak i u odnosu na svoje skandinavske susede. Razlike u odnosu na ostatak Evrope su umnogome u poreskim politikama. Primera radi, Finci najveći deo poreskog opterećenja (bez nameta i doprinosa na zarade) plaćaju lokalnoj samoupravi u kojoj žive, ne državi. Suma opštinskih taksi, bez izdataka za poslovanje, ekologiju, firmarine... vredne su više od 20 milijardi evra na godišnjem nivou.

Kada se na ovo dodaju drugi porezi, koji su svuda značajan izvor prihoda za lokalne samouprave, ispada da opštine u Finskoj imaju budžete na kojima bi pozavideli mnogi milionski gradovi. Primer je grad Lahti, koji ima oko 120.000 stanovnika i veći godišnji budžet od Beograda koji,prema poslednjim podacima, ima gotovo 1,7 miliona stanovnika i budžet od 1,7 milijardi evra.

Ta ogromna sredstva lokalne samouprave u Finskoj koriste da bi razvijale sopstvene energetske i komunalne kompanije, gradile infrastrukturu, davale podsticaje za održivo poslovanje. Iako ostale države EU planiraju da postano ugljenično neutralne do 2050. godine, Finska planira da to postane 15 godina ranije. Lahtiju je i taj cilj nedovoljno ambiciozan, a razlog je jednostavan - firme će morati da prihvate ekološka „pravila igre“ da bi poslovale u Evropi, a Finci planiraju da postanu najbolje mesto za održivo poslovanje pre svih.

„Lahti se nikada nije odrekao svoje istorije industrijskog centra. Kompanije koje dođu kod nas lakše postižu svoje klimatske ciljeve, zbog čega dolazi sve više investicija. Ubrzavanje zelene tranzicije i njima odgovara, zbog aktuelne situacije sa cenom energenata. Nije cilj nije da samo ulepšamo našu prirodu, već i da svima napunimo novčanike“, kaže gradonačelnik Lahtija Peka Timonen.

tori su počeli i da „prebacuju“ ovu normu. Bolji odziv je, ipak, među firmama sa dužim „stažom“, dok pridošlice u ovu privrednu granu imaju manje entuzijazma.

„Spremni smo i odlučni da ovo zaživi u punom kapacitetu… Oni koji kreiraju privrednu atmosferu, strani investitori, domaća velika i srednja preduzeća najpredusretljivija su, najviše vode računa. Mala preduzeća koja žive od danas do sutra, nemaju planski razvoj, pa samim tim ni održivost poslovanja“, kazao je član gradskog veća.

Direktna, čak i neformalna, saradnja sa privrednicima obično daje najbolje rezultate, tvrdi Erić, što se naročito pokazalo tokom perioda kovid pandemije.

„Za humanitarne akcije oni se odazivaju bez traženja ustupaka, a mi to posle pokušavamo da im nadomestimo tako što još brže reagujemo na njihove upite i zahteve, naravno, u okviru zakona. Od momenta kada strani ili domaći investitor odabere parcelu za svoje postrojenje do momenta izdavanja upotrebne dozvole, u Kragujevcu u proseku prođe devet meseci, što bi bio dobar rezultat i za zapadnu Evropu“, dodao je Erić.

Civilni sektor je u Srbiji sve važniji partner u uspostavljanju održivosti poslovanja, upravo zbog manjka ljudskih resursa za praćenje i sprovođenje inicijativa na lokalu. Kroz više projekata na kojima su nosioci bile nacionalne i lokalne NVO naišlo se i na različit odgovor nadležnih, ali su i donatori sve zainteresovaniji za ovu temu.

“Verujemo da je saradnja ne samo moguća, već i neophodna. Kroz otvoreni dijalog sa predstavnicima građana, lokalne samouprave mogle bi realnije da sagledaju izazove i efikasnije odgovore na njih, a građani bi, s druge strane, imali veću motivaciju da rade na očuvanju životne sredine, kada bi stekli osećaj da mogu da utiču na uređenje svoje zajednice“, zaključio je Radak.

Mateja Agatonović

„ESG standardi postaju sve zastupljeniji alat za procenu ulaganja, samim tim uloga poslovnog sektora u zelenoj tranziciji postaje opipljivija. Uštede koje se ostvaruju u korišćenju energije i materijala utiču na smanjenje operativnih troškova, dok sistem upravljanja može da bude od velike pomoći da se izgrade procesi kako bi se smanjili troškovi u odnosu na industrijske standarde“, kaže Mateja Dičić, Direktor sektora za poslove sa privredom i javnim sektorom AIK Banke.

Koliko su mala i srednja preduzeća spremna da ulažu u ovakve projekte?

Finansiranje projekata koji se temelje na održivim principima na domaćem tržištu još nije dostiglo nivo evropskih zemalja. Ipak, talas investicija i, moram da primetim, motivacija naših privrednika bude nadu da će prilika biti sve više. Značajan broj malih i srednjih preduzeća spremno je da ulaže u zelene projekte. Izazovi sa kojima se susreću su i nedostatak kapitala, ali i poteškoće u pronalaženju relevantnih informacija, naročito kad je reč o zelenim tehnologijama ili iskustvima kompanija koje su već prošle kroz zelenu tranziciju.

Kroz saradnju sa Međunarodnom finansijskom korporacijom (IFC), AIK Banka je MSP sektoru, posebno onima koji ulažu u zelene projekte, omogućila povećan pristup finansijskim sred-

OSNAŽUJEMO REALIZACIJU ODRŽIVIH PROJEKATA

Talas

investicija i motivacija naših privrednika bude nadu da će prilika za zeleno finansiranje biti sve više

stvima zahvaljujući kreditnoj liniji od 50 miliona evra.

Verujemo ujedno da su male i srednje kompanije nosioci razvoja ekonomije i trudimo se da rešenja koja im stavljamo na raspolaganje prilagodimo i njihovom biznis modelu i potrebama jer smo svesni specifičnosti industrija i sektora. Kreiramo usluge po meri svakog klijenta i veoma nas raduje što klijenti prepoznaju našu posvećenost.

praksu implementiramo u svoju ponudu naročito na domaćem tržištu koje pokazuje značajnu osetljivost na ESG ciljeve i poslovanje koje osigurava održiv rast i razvoj. Sve veći broj kompanija veoma brine o svom ESG rejtingu i tranziciji ka zelenom poslovanju. Podrška investiranju održivih projekata pokazala se neophodnom, a AIK Banka je i ovog puta pouzdan finansijski oslonac privrednog sektora.

Kako u AIK Banci sprovodite ESG strategije?

Kako u AIK Banci vidite svoju ulogu u zelenoj tranziciji?

Naša uloga je da omogućavanjem sredstava za zelena rešenja, ali i savetodavnom ulogom, s obzirom na to da imamo uvid u najbolje prakse, kako na tržištima na kojima poslujemo, tako i kroz saradnju sa brojnim klijentima, doprinesemo da tranzicija protekne efikasno.

Naše poslovanje zasniva se na iskrenoj brizi za interese klijenata i zato im nudimo modele finansiranja i podrške koja će im pomoći da što jednostavnije ispune svoje ciljeve i ESG strategije.

AIK Banka je prva domaća banka koja je proširila svoje poslovanje i na tržište EU. Jačanjem svoje pozicije u regionu omogućavamo klijentima još kvalitetniji servis, a dobru evropsku

Brojnim projektima kojima stimulišemo razvoj mladih talenata i podržavamo obrazovanje, brigom o deci i porodici, potvrđujemo posvećenost zajednici u kojoj poslujemo. Sa druge strane, verujemo u održivu budućnost u kojoj se razume ograničenost prirodnih resursa i u kojoj je briga o životnoj sredini na listi prioriteta. Konstantno smo u procesu digitalizacije i kreiranju novih, ali i unapređenju funkcionalnosti postojećih proizvoda i usluga koje klijentima nude bolje i brže korisničko iskustvo, ali i štede resurse. Istovremeno, prilagođavamo svoje usluge biznisu kako bismo partnerski inicirali i podržali zelene projekte koji tu zelenu budućnost čini izvesnijom.

Naša ambicija je da se u periodu koji je pred nama izdvojimo kao pouzdan lider u finansiranju zelenih ideja, doprinesemo brojnosti održivih projekata, ali i podržimo energetsku stabilnost zemlje u izazovnim vremenima.

MATEJA DIČIĆ, Direktor sektora za poslove sa privredom i javnim sektorom, AIK Banka

JOŠ NIJE PRIORITET, ALI BIĆE!

Održivost u sektoru malih i srednjih preduzeća nije prioritetna tema u Srbiji, uglavnom zbog manjka finansijskih i ljudskih resursa, ali onim resursima kojima raspolažu – upravljaju domaćinski

Uizazovnim uslovima poslovanja pogođenog raznim krizama, pitanje održivosti postaje važnije nego ikad, a mala i srednja privredna društva (MSPD), koja čine skoro tri četvrtine radnih mesta u privatnom sektoru u Srbiji, značajno doprinose održivom i inkluzivnom razvoju društva, ocenjuje Sanja Bunić, viši savetnik za društveno odgovorno poslovanje u Privrednoj komori Srbije.

„U izveštaju OECD za 2022. godinu pod nazivom SME Policy Index: Zapadni Balkan i Turska koji se odnosi na Srbiju, navodi se da sektor MSPD sve više koristi digitalne alate i da je napravljen napredak u prelasku na zeleno poslovanje uz sve više podsticaja, ali i da mu je potrebno dodatno unapređenje veština za rast i razvoj, povećanje konkurentnosti kroz regionalnu saradnju, kao i omogućavanje jednakih uslova za poslovanje na tržištu“, kaže Bunićeva.

Na nivou Srbije, kaže, nema sveobuhvatne analize o broju održivih malih i srednjih preduzeća, ali se korisne informacije mogu dobiti na osnovu uvida u prijave privrednih društava za dodelu Nacionalne nagrade za društveno odgovorno poslovanje, koju PKS sprovodi od 2007. godine i koja uključuje i sektor mikro, malih i srednjih privrednih društava (MMSPD).

Sanja Bunić: „Da bi bankarske zelene pozajmice mogle da budu odobrene malim preduzećima, njihovi poslovi moraju se usklađivati sa ESG standardima.“

„Kroz konkurs je do sada prošlo 450 privrednih društava, od čega je više od 70 odsto iz sektora MMSPD. Ono što se može uočiti je da većina prijavljenih posluje po principima održivog i društveno odgovornog poslovanja, ali da su u popunjavanju dela prijave namenjene za samoprocenu prilično skromni, nekada čak i previše samokritični, kao i da teško rade

odabir pravog projekta koji mora da se poveže sa osnovnom delatnošću, a da ne predstavlja samo osnovnu delatnost“, navodi naša sagovornica.

Oblast životne sredine najzahtevnija

Na pitanje koji su konkretni problemi sa održivim poslovanjem MSP sektora u Srbiji, Bunićeva ukazuje na

rezultate nedavne studije objavljene u EU, na osnovu anketiranih 850 kompanija, od kojih i 40 iz Srbije. Studija je pokazala da održivost nije prioritetna tema u tom sektoru, kao i da ova preduzeća ne mogu da je dovedu u vezu sa svojim poslovnim modelom.

„Tome doprinose problemi sa kojima se svakodnevno suočavaju, kao što su nedostatak finansijskih i ljudskih resursa, nepoznavanje dostupnih programa podrške i nedostatak znanja kako da integrišu prinicipe održivosti u svakodnevno poslovanje“, navodi Sanja Bunić.

Kad je reč o finansijama, koje se najčešće pominju kao prepreka održivom poslovanju, ona kaže da oblast životne sredine zahteva najveća ulaganja, ali dodaje i da to ne mora uvek da bude pravilo:

„Nekada i minimalna ulaganja u pogledu uštede energije, potrošnje vode i drugih resursa mogu da naprave veliku razliku u poslovanju. To pokazuju i nedavno realizovani programi podrške UNIDO (Organizacije UN za industrijski razvoj), koji su uključivali tehničku podršku eksperata za identifikovanje kritičnih tački u preduzećima i preporuke kako da se one poprave“.

Klimatske promene su tema koja je stavljena u fokus i ona zahteva od malih i srednjih preduzeća dodatna materijalna ulaganja i angažovanje stručnjaka, ali kada se na drugu stranu vage stave vrednosti zdravlja ljudi i zdrave životne sredine – sigurno je da će one prevagnuti.

Ipak, novi zahtevi vezani za dekarbonizaciju industrije i prelazak na zelene tehnologije finansijski su zahtevni, i njihova realizacija neće biti moguća bez podsticaja države, EU fondova i drugih finansijskih institucija. „Neophodno je prilagođavanje bankarskog sektora zelenim pozajmicama, ali da bi one bile odobrene malim preduzećima, poslovni modeli korisnika se moraju usklađivati sa ESG standardima“, dodaje Bunićeva.

Ne samo ulaganja, već i uštede

Neven Marinović, direktor Smart kolektiva i izvršni direktor Foruma za odgovorno poslovanje, navodi da se kroz rad sa mladim socijalnim preduzetnicima primećuje spremnost da razvijaju biznis ideje koje imaju vrlo snažnu komponentu vezanu za održivost.

„Takvih ideja ima sve više, što je jedan od dobrih znakova da dolazi do pomaka“, kaže Marinović, ali dodaje da su, po svojoj prirodi, mala i srednja preduzeća usmerena na razmišljanje koje se odnosi na kratak rok. „Ona rešavaju tekuće izazove boreći se da prežive, što im ostavlja malo vremena i prostora za planiranje i strateško promišljanje poslovanja. Zbog toga je glavna motivacija koja ih podstiče da se bave unapređenjem poslovanja u skladu sa principima održivosti, ona za koju imaju jasan ‘business case’, bilo da su u pitanju prilike za povećanje uštede i

efikasnosti, poboljšanje performansi ili povećanje otpornosti na eksterne šokove. Takođe, značajni pokretači su bolji pristup finansijama ili dobijanje pristupa stranim tržištima“, ocenjuje naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, u transformaciji poslovanja u skladu sa principima održivosti ključna je uloga vlasnika, i zaposlenih na ključnim pozicijama u kompaniji. „To podrazumeva izgradnju sistema u kojem se podrazumeva da poslovati u skladu sa principima održivosti ne znači samo ulaganje, već i ostvarivanje ušteda na bazi bolje organizacije ili drugačijeg pristupa, koje počevši od onih najjednostavnijih mogu podrazumevati manju potrošnju energije, goriva ili materijala“, ukazuje Marinović.

On dodaje i da mnoga MSP imaju dobre prakse, pre svega u domenu cirkularne ekonomije, ali ne zato što im je to prioritet, već zato sto ih je upravo nedostatak resursa naučio

Neven Marinović: „Mala i srednja preduzeća rešavaju tekuće izazove boreći se da prežive, što im ostavlja malo vremena i prostora za planiranje i strateško promišljanje poslovanja.“

da one kojima raspolažu, maksimalno iskoriste. „Za njih je to zdravorazumsko razmišljanje, a ne održivost. Zato je važno dodatno raditi na sistemima podrške i edukacije kako bi se već postojeće dobre prakse prepoznale i nadogradile“, poručuje Neven Marinović.

Kako pomoći sektoru MSP da razmišlja i posluje održivo

Marinović smatra da poslovno okruženje u kome je održivost prioritizovana od strane različitih stejkholdera može značajno da pomogne.

„Važno je da se svi akteri uključe u promociju ove teme. O tome mora da se govori i kroz obrazovni sistem, i da se promoviše kroz medije, i da se uključi u politike i strategije“, kaže naš sagovornik.

prakse i na probleme, dok bi velike kompanije trebalo da budu neka vrsta mentora MMSPD sektoru i pruže podršku, posebno prilikom njihovog uključivanja u lance dobavljača.

Bunićeva smatra i da razgovor sa sektorom MSP na temu održivosti treba da bude razumljiviji, da se poveže sa uštedama u poslovanju, čuvanju resursa, brizi o zaposlenima koji kada su zadovoljniji, postaju i lojalniji. „Potrebno je dodatno istaći da su i zahtevi potrošača sve veći i da im je važan način na koji je proizveden proizvod, a lojalnost potrošača vodi do porasta profita“, ocenjuje ona.

Podizanje svesti ili naturanje obaveza, šta je rešenje?

Na pitanje da li bi, ukoliko podizanje svesti o neophodnosti održivog poslovanja ne bude imalo značajnijeg efekta, možda trebalo uvesti i neku zakonsku obavezu (poput nefinansijskog izveštavanja koje se u EU priprema i za MSP), naši sagovornici se slažu da su tu potrebni primeri dobre prakse i vreme.

Dodaje da su važni i razmena iskustva i prilike za učenje kroz primere drugih malih i srednjih preduzeća, čime MSP stiču praktičan uvid u to kako da integrišu principe održivosti.

„Kada govorimo o rešavanju glavnih izazova koja sama preduzeća vide kao prepreke, to su pre svega podsticaji kroz povoljnije izvore finansiranja koji su u direktnoj vezi sa pokazateljima održivosti, jasna očekivanja u pogledu performansi i obuke za ljude na ključnim pozicijama u preduzećima, uz dodatno ulaganje u ljudske resurse koji bi se posvetili unapređenju poslovanja u skladu sa principima održivosti“, kaže Marinović.

Sanja Bunić ističe da je u procesu prelaska na održiv model poslovanja važna uloga države koja treba da obezbedi ambijent i primenu regulative, ali i finansijsku podršku, kao i NVO sektora i medija koji bi morali da edukuju i ukazuju na dobre

„Mislim da ta dva procesa treba da idu paralelno i da se sa edukacijom na ovu temu krene maltene od najranijeg detinjstva. Kada jednom održivost postane poželjan obrazac ponašanja, a kasnije i poslovanja, sve posle toga je samo nadogradnja, bez prostora za stvaranje otpora i pitanja zašto nam ovo treba?“, smatra Sanja Bunić.

Ona podseća i da su na nivou EU sve složenija obavezna pravila za ulazak u lance dobavljača, te upozorava da će u tom smislu domaći privrednici posebno imati problema ukoliko do sada nisu prilagodili svoje poslovanje održivim modelima.

„Od ove godine u Nemačkoj je recimo stupio na snagu novi zakon koji zahteva da MSP koja žele da uđu u lance dobavljača velikih kompanija, uspostave upravljanje rizicima na polju zaštite ljudskih prava i životne sredine. U ovom procesu je neophodna konsultantska podrška, tako da u saradnji sa parternima PKS pla-

nira uspostavljanje „help deska“ –Responsible Business Hub“, najavljuje Bunićeva.

U razumevanju razloga za obavezno prikazivanje nefinansijskih podataka u izveštajima kompanija, kao i ostalih obaveza koje nas tek čekaju na ovom polju, dosta mogu da pomognu asocijacije i mreže kompanija poput Saveta za društveno odgovorno poslovanje PKS, Globalni dogovor u Srbiji, Forum za odgovorno poslovanje, izveštaji o održivom poslovanju velikih kompanija kao primeri dobre prakse, ali i publikacije i smernice poput „Korak po korak do nefinansijskog izveštaja“, podseća naša sagovornica.

Neven Marinović ukazuje da se i velike kompanije, koje imaju znatno više resursa na raspolaganju, susreću sa izazovima u vezi sa obaveznim nefinansijskim izveštavanjem, ali da će za MSP od pomoći biti evropska iskustva: „Nova evropska Direktiva o korporativnom izveštavanju o održivosti (CSRD) koju prati usvajanje Evropskih standarda za izveštavanje o održivosti (ESRS), predstavljaće deo rešenja za očekivanja od poslovanog sektora. Takođe, s obzirom na to da će u EU obaveza za listirana mala i srednja preduzeća početi od 2026. godine, Srbija će imati vremena za uvid u efekte novih mera“.

Marinović dodaje i da to, s druge strane, ne znači da u nekom kraćem roku, samo tržište neće vršiti pritisak na mala i srednja preduzeća da preispitaju svoje prakse održivosti, i to naročito kada je u pitanju finansiranje, ali i lanac dobavljača.

Jovana Smolić

Na nivou EU sve su složenija pravila za ulazak u lance dobavljača –održivost jedan od uslova

Piše: Sonja Konakov Svirčev, Ekspertkinja za društveno odgovorno poslovanje, ERSTE Banka

Poslednjih godina u sve većoj meri svedočimo tome da se svet oko nas menja neverovatnom brzinom, a samim tim i načini poslovanja. Transformacija svega što poznajemo je ne samo konstantna i brza, već često neočekivana i nepredvidiva. Upravo zato treba imati u vidu da samo oni koji rade, posluju i stvaraju na odgovoran i održiv način – uz spremnost da se menjaju, uče i prilagođavaju – mogu da opstanu i napreduju.

Kao finansijska institucija, svesna svoje odgovornosti prema životnoj sredini i zajednici, Erste Banka je članica Globalnog dogovora Ujedinjenih nacija i posluje u skladu sa njihovih 10 principa još od 2008. godine, kao i u skladu sa Ciljevima održivog razvoja Ujedinjenih nacija, od 2018. godine. Sa čvrstim uporištem u svom nasleđu društvene odgovornosti, Erste Grupa ima ambiciju da bude vodeća finansijska institucija u Centralnoj i Istočnoj Evropi u domenu zelene tranzicije. Zato je 2021. godine implementirala svoj strateški okvir usmeren na životnu sredinu, socijalna pitanja i upravljanje (Environmental Social Governance – ESG), zasnovan na četiri stuba. Na polju održivog finansiranja, Erste Grupa posvećena je uvažavanju socijalnih i aspekata životne sredine prilikom pružanja bankarskih i

PODRŠKA I ZAJEDNIČKI

RAD NA ODRŽIVOJ BUDUĆNOSTI

Do sada je finansirano više od 70 projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije, uključujući biogasna postrojenja, vetroparkove, solarne elektrane

savetodavnih usluga svojim klijentima. Cilj Grupe je da dostigne udeo od 25% zelenih investicija u svom korporativnom portfoliju do 2026. godine, kao i da do 2030. prestane sa finansiranjem aktivnosti eksploatacije i korišćenja uglja. Zajednički rad na održivoj budućnosti podrazumeva posvećenost stvaranju novih održivih tržišnih praksi, te tako Erste Grupa aktivno učestvuje i podržava javne inicijative u ovoj oblasti, sarađujući sa partnerima iz poslovnog i neprofitnog sektora.

Zelena ulaganja

Erste Grupa je prva banka sa sedištima u Austriji i Centralnoj i Istočnoj Evropi koja se pridružila inicijativi Ujedinjenih nacija Bankarska alijansa za neto nultu emisiju. Time se obavezala

podstiču ekološku održivost i energetski efikasna rešenja. Do sada je finansirano više od 70 projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije, uključujući biogasna postrojenja, vetroparkove, solarne elektrane (i na zemlji i na krovovima). Samostalno ili u saradnji sa drugim finansijskim institucijama, Banka je učestvovala u finansiranju više od 530 MW iz obnovljivih izvora energije, što predstavlja preko 80 odsto ukupnih kapaciteta iz OIE u Srbiji.

da će svoj kreditni i investicioni portfolio dovesti na nivo neto nultih emisija najkasnije do 2050. godine, smanjujući onoliko ugljenika iz atmosfere koliko dodaje kroz svoju poslovnu aktivnost.

I u Srbiji Erste Banka je već godinama izuzetno posvećena finansiranju obnovljivih izvora energije, projekata koji

Posvećenost zelenoj agendi potvrđuje i nedavno završeni projekat u kome je Erste Grupa, kao glavni kreditor i agent, inicirala i strukturirala transakciju i okupila druge banke kao partnere na finansiranju prvog komercijalnog projekta obnovljive energije u Srbiji. Krivača je, tako, prvi vetropark koji će biti izgrađen u Istočnoj Srbiji, i sa kapacitetom od 105,6 MW i 22 vetroturbine, godišnje će proizvoditi 310 GWh zelene energije. To je ekvivalent snabdevanju oko 75.000 domaćinstava i smanjenju emisije ugljen-dioksida za oko 115 hiljada tona godišnje.

Erste Grupa i Erste Banka u Srbiji nastaviće i u budućnosti da podržavaju slične projekte, jer tako doprinose promovisanju energetske tranzicije i podržavaju borbu protiv klimatskih promena, u skladu sa svojom strategijom održivosti.

STOSTRUKI RAST U POSLEDNJOJ DECENIJI

Zeleno finansiranje – ulaganje u energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije radi pozitivnog uticaja na čovekovu okolinu sve je značajnija tema i u Srbiji, pre svega zbog prednosti koje donosi: primera radi, investicije koje se finansiraju zelenim kreditima doprinose štednji energije i smanjenju troškova od najmanje 20 odsto. Globalno zeleno finansiranje, usmereno na ekološki prihvatljive projekte širom sveta, poraslo je više od 100 puta u protekloj deceniji, pokazala je nova studija TheCityUK and BNP Paribas. Ukupna vrednost zelenih hartija od vrednosti i zajmova namenjenih zelenim projektima sa 5,2 milijarde dolara u 2012. godini skočila je na 540,6 milijardi dolara u 2021. godini. Zelene obveznice su činile 93,1 odsto ukupnog zelenog finansiranja na globalnom nivou u tom periodu: 2021. godine vrednost

2008.

globalno izdatih zelenih obveznica bila je 511,5 milijardi dolara (u poređenju sa 2,3 milijarde dolara u 2012. godini). Ovaj skok je, smatra se, rezultat sve većeg pritiska vlada na korporacije da obuzdaju emisije ugljen-dioksida i da zajedno postignu klimatske ciljeve.

Osim što doprinose smanjenju troškova, kod zelenih kredita je stopa kašnjenja manja u odnosu na stopu kašnjenja celokupnog kreditnog portfolija

„Vlade mnogih zemalja su sačinile programe i potpisale ugovore o zajedničkim aktivnostima na zaštiti životne sredine, i rade na politikama kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou, u pogledu uvođenja ekoloških nadoknada, programa trgovine emisijama, i slično“, kaže za ediciju „Moć održivog poslovanja“ Mladenka Balaban, profesorka na Beogradskoj bankarskoj akademiji.

Globalni značaj zaštite životne sredine

Važnu prekretnicu u podizanju svesti o značaju životne sredine predstavljala je Konferencija Ujedinjenih nacija o čovekovoj sredini održana na inicijativu Švedske u Stokholmu 1972. godine. Dvadeset godina kasnije, 1992. godine, na Samitu o Zemlji u Rio de Žaneiru, grupa vizionarskih lidera uvidela je da bi transformacija privatnih finansija bila ključna za postizanje održivog razvoja, i to je označilo početak Finansijske inicijative Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP FI). To je bila prva organizacija koja je angažovala finansijski sektor na temu održivosti i promovisala Principe za odgovorno ulaganje. Finansijska inicijativa UNEP-a obuhvata veliku mreža banaka, osiguravača i investitora koji zajedno preduzimaju korake za transformaciju finansijskih institucija, na putu ka globalnom finansijskom sistemu koji podržava održivi razvoj.

je Svetska banka

izdala prvu zelenu obveznicu

„Adekvatno finansiranje globalnog zelenog razvoja podrazumeva efikasan nacionalni i međunarodni monitoring koji će determinisati kvalitet razvoja. Zeleno finansiranje se odnosi na investiranje u projekte koji direktno doprinose održivoj zelenoj ekonomiji i održivom rastu, kako bi se ublažile klimatske promene“. Zelene finansije su, kaže, povezane sa zelenom trgovinom, transportom i infrastrukturom i pod uticajem su svih kretanja u rastu zelene ekonomije.

Zelene obveznice – i imidž i profit

Zelenim obveznicama finansiraju se projekti uvođenja i korišćenja obnovljivih izvora energije. „Novac dobijen njihovim izdavanjem trebalo bi da bude utrošen na projekte zaštite životne sredine, kao i na umanjenje posledica zagađenja na globalnom nivou. Ove hartije od vrednosti, kojima se već uveliko trguje, ne donose samo prestiž i pozitivan imidž investitorima, već i značajan profit“, ističe Balaban.

Prvu zelenu obveznicu izdala je Svetska banka 2008. godine, kao odgovor na tada već rastuću potražnju.

Mreža za ozelenjavanje finansijskog sistema

Jedan od najvažnijih pokreta u vezi sa Zelenim finansijama je Mreža za ozelenjavanje finansijskog sistema (NGFS – Network for Greening the Financial System). Svrha ove mreže jeste da pomogne u jačanju globalnog odgovora neophodnog za ispunjenje ciljeva uspostavljenih Pariskim sporazumom kroz adekvatniju ulogu finansijskog sistema u upravljanju rizicima i mobilisanju kapitala za zelene i niskougljenične investicije, čime se doprinosi ekološki održivom razvoju.

Trenutno ima 95 članova i 15 posmatrača, a članstvo čine sve vodeće centralne banke razvijenih zemalja i zemalja u razvoju, kao i ključne supervizorske institucije na globalnom nivou (među kojima su Banka za međunarodna poravnanja – BIS, Evropska banka za obnovu i razvoj – EBRD, Evropska investiciona banka – EIB, Međunarodni monetarni fond – IMF, Svetska banka – WB, Međunarodna finansijska korporacija – IFC i brojne razvojne banke).

Narodna banka Srbije je postala članica NGFS u julu 2020. godine. „Narodna banka Srbije već poslednjih nekoliko godina deo deviznih rezervi ulaže u visokokvalitetne, sigurne i likvidne „zelene obveznice”, čime na najtransparentniji način podržava zalaganja za zaštitu životne sredine”, kaže se u saopštenju ove institucije.

nir u oblasti zelenog finansiranja u kategoriji država za 2021. godinu“ (Sovereign Green Market Pioneer in 2021) koju dodeljuje oganizacija Climate Bond Iniative. Takođe, Srbija je u septembru 2021. godine prvi put emitovala zelenu evroobveznicu, u iznosu od jedne milijarde evra.

nim privrednicima“, kaže naša sagovornica.

za finansiranje projekata iz sektora obnovljive energije.

Pomake u ovoj oblasti beleži i Srbija, koja je dobitnik nagrade „Pio -

lima država postavljaju informacije o privlačnosti investiranja u zelene poslove, što omogućava povezivanje međunarodnih investitora sa lokal-

Da je cilj zelenog finansiranja uspostavljanje održivog razvoja planete - tako što bi se kroz pametne investicije smanjio negativan uticaj na okolinu – već je dobro poznato. Ipak, zeleno finansiranje ima pozitivan uticaj koji nije samo globalan: prema rečima Srđana Šuputa, profesora na Ekonomskom fakultetu Nezavisnog univerziteta u Banjaluci, investicije koje se finansiraju zelenim kreditima u većini slučajeva imaju kvantitativno merljiv uticaj - štednju energije i troškova od najmanje 20 odsto. „Drugo, stopa kašnjenja kod zelenih kredita je manja u odnosu na stopu kašnjenja celokupnog kreditnog portfolija“, kaže Šuput, dodajući da je to još jedan od razloga zašto je dobro popularizovati zeleno finansiranje.

Snježana Davidović

I Narodna banka Srbije deo deviznih rezervi ulaže u visokokvalitetne, sigurne i likvidne zelene obveznice

I SUŠE UTIČU NA BANKE

Čini se da mnoge banke nemaju jasno definisane dugoročne strategije za alokaciju kredita, i da i dalje ostvaruju velike prihode od finansiranja industrija koje intenzivno koriste ugljenik

Evropska centralna banka sprovela je tokom 2022. stres testove za klimatski rizik koji su, po njihovom svedočenju, bili korisna vežba i za banke i za njih kao supervizora. Vežba je pokazala da su banke ostvarile značajan napredak uključivanjem pomenutog rizika u analize potencijalnih gubitaka. U isto vreme, otkrivene su i brojne manjkavosti poput nedostatka podataka i nedoslednosti među institucijama, navodi se u izveštaju. Ipak, ECB očekuje da će banke ostvariti značajan napredak u narednom periodu.

Klimatski rizici su relevantni za većinu institucija koje direktno nadgleda ECB, pre svega jer finansijski sektor i dalje generiše veliki deo prihoda od saradnje sa industrijama koje emituju gasove staklene bašte. Zato je za banke od izuzetnog značaja, što se i navodi u izveštaju ECB-a, da mere izloženost klimatskom riziku u budućnosti te da utiču na klijente da krenu put „zelene tranzicije“.

kompanije, gubici mogu biti veliki i za banke.

70 mlrd €

Potencijalni gubici trećine testiranih banaka

Kratkoročne procene, za naredne tri godine, u slučaju ostvarenja pomenuta tri rizika, pokazuju da bi gubici po osnovu kreditnog i tržišnog rizika za 41 analiziranu banku bili 70 milijardi evra. Ipak, ova procena značajno potcenjuje aktuelni klimatski rizik te bi gubici mogli biti i nekoliko puta veći jer se taj iznos odnosi samo na deo stvarne opasnosti. Jedan od razloga je nedostupnost podataka u ovoj ranoj fazi. Različita modeliranja koja banke koriste tek u naznakama uključuju klimatske rizike, a pri tom ne uzimaju u obzir pad privredne aktivnosti u slučaju ostvarenja tih rizika. Važno je napomenuti i da se ovi gubici odnose na svega trećinu testiranih banaka.

okvir za testiranje stresa na klimatski rizik, i većina tih banaka tek predviđa da ga uključi u srednjem ili dužem roku. One koje su implementirale klimatski rizik uzimaju ga u obzir i prilikom testiranja operativnog rizika, pa i u slučaju analize scenarija. Ipak niko od njih ne meri koliki bi bio reputacioni rizik u slučaju ostvarenja ovih događaja i narušavanja bilansa banaka.

Rizik po banke od toplotnih udara, suša

ili poplava

usko je povezan sa geografskim položajem kompanija koje kreditiraju

Stres testovi su pokazali da su banke u različitom stepenu izložene prirodnim rizicima poput suše, toplotnih udara ili poplava. Rizici sa kojima se banke suočavaju u tom pogledu su usko povezani sa geografskim položajem kompanija koje kreditiraju, a ukoliko se rizici ostvare i pogode te

Čini se da mnoge banke nemaju jasno definisane dugoročne strategije za alokaciju kredita, navodi se u Izveštaju. Banke i dalje ostvaruju velike prihode od finansiranja industrija koje intenzivno koriste ugljenik zbog čega ECB ističe da bi morale da već sada razmišljaju kako to da se promeni.

Sve u svemu, banke su počele da integrišu klimatski rizik u okvire za testiranje, ali je većina nadgledanih institucija po tom pitanju u veoma ranoj fazi razvoja. Naime, oko 60 odsto banaka još nema dobro integrisan

Vežba je pokazala i da postoje problemi u vezi sa korišćenjem podataka. Zato sve nalaze treba uzeti sa dozom opreza. Zbog nepostojanja globalno usvojenog standarda za nefinansijsko izveštavanje, očekuje se da će supervizori i sami morati da usvoje niz smernica, posebno u oblasti prikupljanja i obrade podataka u vezi sa klimatskim rizicima. I sama ECB navodi da će njena misija biti da pomogne bankama da izgrade unutrašnje procedure za testiranje na klimatski rizik i prevaziđu trenutne izazove.

Lara

Vučetić

POKAZUJU STRES TESTOVI EVROPSKE CENTRALNE BANKE

STUB ODRŽIVOG I EKOLOŠKI

ORIJENTISANOG POSLOVANJA OTP BANKE

Pokretanjem novog ciklusa Generator ZERO konkursa, OTP banka je još jednom pokazala da je s razlogom predvodnik ekološke tranzicije u Srbiji i primene ESG principa delovanja

Ovogodišnji konkurs, otvoren do 15. marta, inovatorima omogućava da doprinesu rešavanju jednog od najvećih izazova današnjice - smanjenju karbonskog otiska. Ovo je samo jedna od inicijativa koje Banka sprovodi u oblasti zaštite životne sredine, inovacija i socijalnog preduzetništva, s ciljem kreiranja održivog razvoja.

Predrag Mihajlović, predsednik Izvršnog odbora i CEO OTP banke istakao je da upravo Generator ZERO najbolje oslikava stratešku opredeljenost banke ka održivom poslovanju i inovativnom razmišljanju u smeru razvoja zelene ekonomije, čime je opravdano tokom sedam godina postao jedan od najvažnijih projekata OTP banke.

„Generator je posebno važan za nas jer doprinosi razvoju inovativne kulture i većoj održivosti u poslovanju, pokreće nas da budemo agilni, proaktivni i da idemo u korak sa izazovima. Pratimo i reagujemo na trendove i promene u okruženju koje je vrlo dinamično, a često i nepredvidivo. Prepoznajemo gde je neophodna naša uključenost i momentalno delovanje, a to su klimatske promene, zaštita životne sredine i razvoj cirkularne ekonomije. Zbog toga, naš protekli i ovogodišnji Generator ZERO posvećujemo istoj temi, sa željom da u ze

mlji inovatora omogućimo platformu za predstavljanje rešenja onima koji sa nama žele da koračaju ka zelenoj budućnosti. U protekloj godini punoj

izazova za sve aktere privrede i ekonomije, uspeli smo da ostvarimo rekordne poslovne rezultate što je međunarodna stručna javnost i potvrdila Euromoney i The Banker nagradama za najbolju banku u Srbiji. Podjednako važno, naši projekti i CSR aktivnosti su višestruko prepoznati što je na samom kraju prošle godine ozvaničeno nagradom za Društveno odgovornu kompaniju 2022. godine po izboru Srpske asocijacije menadžera,“ poručio je Mihajlović.

novih razvojnih mogućnosti, uz prezentovanje rešenja u OTP Lab inovacionom hub-u matične OTP Grupe, kao i u investicionom fondu Portfolion.

Partneri na projektu Generator

Zero su ICT HUB, Mastercard, Projekat Srbija Inovira finansiran od strane USAID-a, Inicijativa Digitalna Srbija, Beogradska otvorena škola, Netokracija, Schneider Electric, MPC, Blic i Supernatural, koji će takođe nagraditi finaliste posebnim nagradama. Finalisti će biti odabrani 31. marta, dok će se pobednik znati 17. maja.

SVEOBUHVATNA BRIGA O

ZAJEDNICI – OD EKOLOGIJE, PREKO KULTURE, DO SPORTA

Prijave su otvorene preko sajta www.generator.rs a nagrada OTP banke za pobedničko rešenje je novčani iznos od dva miliona dinara, kao i dugoročna ekspertska podrška na polju poslovne ekspanzije i pronalaženja

U pogledu društveno odgovornog poslovanja, prioriteti OTP banke su pored ekologije i sport, kultura, podrška društveno osetljivim grupama, finansijska edukacija i podrška manjim lokalnim sredinama. O tome svedoče brojna partnerstva sa značajnim institucijama kao što je više od 20 godina dugo sponzorstvo Olimpijskog komiteta Srbije. S ciljem pružanja podrške književnosti i projektima posvećenim očuvanju nacionalnog kulturnog nasleđa, Banka više od sedam godina sarađuje sa Galerijom Matice srpske, a takođe realizuje zajednički konkurs za najbolji neobjavljeni roman sa Izdavačkom kućom Booka, kao i nagradni konkurs „Politikinog Zabavnika“ za najbolje delo namenjeno mladima.

BANKE SU OSLONAC ZA EKOLOŠKE INICIJATIVE

Kroz direktno pokretanje kreditnih linija, ali i kroz edukaciju klijenata i podršku da se i oni okrenu ESG principima – banke se sve više uključuju u tranziciju ka održivom poslovanju

Reči „zeleno” i „odgovorno” sve češće se pominju u kontekstu finansija i finansiranja, a finansijske institucije sve više su one u koje je uperena pažnja javnosti. Na njima je specifična odgovornost, jer kroz svoj portfolio mogu da podstaknu ostatak privrede da misli odgovorno, usmeravajući sredstva na one koji posluju u skladu sa ESG standardima, i koji su „uskočili u voz” praćenja Ciljeva održivog razvoja.

Na globalnom nivou, o ovoj temi se intenzivno govori već više od decenije, kada je osnovana Mreža održivog bankarstva (Sustainable Banking Network - SBN) Međunarodne finansijske korporacije (IFC), kako bi se što kvalitetnije razmenjivala iskustva i nova saznanja u održivom bankarstvu. Zajedno sa više od 40 zemalja, članica ove Mreže je i Udruženje banaka Srbije (UBS), organizacija koja okuplja sve banke koje posluju u Srbiji, kao i Beogradsku berzu.

Sa Vladimirom Vasićem, generalnim sekretarom Udruženja banaka Srbije, razgovarali smo o ulozi bankarskog sektora u podsticanju ostatka privrede da pređe na održivo poslovanje, i o tome kakva je uloga udruženja i organizacija u podsticanju banaka da se uključuju u tokove globalne tranzicije ka održivom poslovanju.

Koliko članstvo u međunarodnim institucijama i platformama poput SBN pomaže u implementiranju

održivosti u domaćem bankarskom sektoru, i u čemu su prednosti tog članstva?

Mreža održivog bankarstva (SBN) Međunarodne finansijske korporacije (IFC) je jedinstvena dobrovoljna zajednica regulatornih agencija finansijskog sektora i bankarskih udruženja iz tržišta u razvoju, koja se zalaže za unapređenje održivih finansija u skladu sa dobrom međunarodnom praksom. Članice ove organizacije zajedno predstavljaju 86 odsto ukupne bankarske imovine na tržištima u razvoju.

Članstvo u SBN predstavlja put ka smanjivanju rizika vezanih za životnu sredinu, društvo i upravljanje, što će dugoročno da donese bolje rezultate i za preduzeća i za razvoj privatnog sektora. Udruženja banaka, centralne banke i banke povezuju se kroz dva stuba: kroz izgradnju zajedničkih inicijativa, znanja, iskustva i edukacije u oblasti održivog finansiranja, i kroz poboljšanje prakse u primeni ESG principa u poslovanju.

Prednosti članstva su, između ostalog, saradnja u jačanju otpornosti i održivosti bankarskog sektora kroz javno-privatna partnerstva, razmena dobre prakse, učešće u radim grupama koje se bave zelenim obveznicama i merenjem podataka o održivosti, a posebno je značajno što članovi mreže imaju direktan pristup IFC ekspertizi, tehničkoj pomoći, vebinarima. Uz pomoć savetnika radnih gru-

pa izrađuju se „mape puta” za održivo finansiranje.

Kako vidite ulogu bankarskog sektora u održivom razvoju, i koliko su domaće banke okrenute održivom poslovanju?

Na putu ka dostizanju Ciljeva održivog razvoja, banke nisu samo potrebne, već i nužne. Okretanje zelenoj ekonomiji traži uvođenje mnogih inovacija, osvajanje i implementaciju novih tehnologija, a ti projekti nisu ni malo jeftini i potrebno je finansirati ih. Za ovako ambiciozne planove, banke su neophodne. Banke u Srbiji su napravile značajne korake u ovom pravcu. Pre svega, one su principe održivosti (ESG principe) uključile u svoju strategiju, a kad je reč o konkretnim potezima, do sada su finansirale značajne projekte u oblasti obnovljivih izvora energije i drugih ekološki naprednih tehnologija.

Evropska centralna banka, a i centrale banaka koje posluju u Srbiji, usvajaju nove obavezujuće i neobavezujuće smernice u kontekstu održivog poslovanja, usvajaju ESG strategije i sprovode stres testove koji uključuju rizik klimatskih promena. Koliko se novi evropski propisi reflektuju na domaće finansijsko tržište?

Uticaj Evropske unije, kao i drugih regiona koji su ispred Balkanskog regiona u oblasti zelene ekonomije, ne-

VLADIMIR VASIĆ, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije

sumnjiv je i to na više načina. Jedan od njih je regulatorni, u smislu propisa koje su usvojili, a koji sada dolaze i na ovaj prostor. Ali važan uticaj je i u usvajanju i prenošenju dobre prakse. Partneri iz Evrope i sveta pojavljuju se kao bitni finansijeri u konkretnim ekološkim inicijativama. Evropska banka za obnovu i razvoj iskazuje nameru da polovinu investicija na našem prostoru usmeri na zelene projekte, a i drugi međunarodni fondovi i institucije aktivni su na ovom tržištu.

U svetu su banke već počele da biraju klijente i smanjuju finansiranje „prljavih“ industrija i proizvodnje. Da li je trend „pročišćavanja“ portfelja klijenata zaživeo u Srbiji ili smo daleko od toga?

Iz više vodećih banaka dobijamo jasan signal da se sve više okreću zelenoj tranziciji. To se vidi ne samo kroz direktno pokretanje kreditnih linija,

već i u edukaciji klijenata i podršci da se i oni okrenu ESG principima. Neke banke su spremne da svoje timove stave u savetodavnu funkciju, kako bi njihovi saradnici i partneri lakše usvojili znanja iz domena odgovornog poslovanja. Naravno, iza toga sledi i ulaganje u projekte zelene energije. Podrška zelenoj, ili cirkularnoj ekonomiji dolazi i iz Narodne banke Srbije. Izdavanje zelenih obveznica takođe je u funkciji realizacije određenih projekata iz domena zaštite životne sredine. Sve veći broj banaka obavezuje se na poštovanje Principa UN za odgovorno bankarstvo (Principles for Resposible Banking), a potpisnice Principa su i najveće banke u Srbiji.

Čini se da bez bankarskog finansiranja „zelenih“ projekata „zelena tranzicija“ nije ni moguća. Koliko su zastupljeni „zeleni“ krediti na domaćem tržištu i jesu li ti krediti

povoljniji od klasičnih komercijalnih kredita?

Precizni objedinjeni podaci o zelenim kreditima ne postoje, jednostavno, ne vodi se izdvojena evidencija na ovaj način. Zato se i ne može zaključiti da li je kreditiranje ekološki odgovornih projekata povoljnije u odnosu na uobičajene kreditne linije. Nesumnjivo je da postoji velika zainteresovanost i aktivnost banaka u domenu odgovornog finansiranja, kao što je jasan i javni interes za ulaganje u obnovljive izvore energije, kvalitetniju zaštitu životne sredine, unapređenje proizvodnih procesa u pravcu manjeg uticaja na okolinu i slično.

Mogu li banke da iskoriste „održivost“ i kao svoju komparativnu prednost u privlačenju mlađih klijenata koji ovom pitanja - kao potrošači - pridaju veliki značaj? Dolazi li vreme kada će građani uzimati i taj kriterijum prilikom odabira banke?

Ekološka svest vidljivo raste kod svih građana, a to je posebno izraženo kod mlađih generacija: čini se da su one, kao što su „digital native“, istovremeno i prirodno zabrinutije za stanje životne sredine. Banke već sada daju primer ekonomskog ponašanja odgovornog prema okruženju i održivom razvoju, a ja sam ubeđen da to prepoznaju i mlađe i starije generacije.

Da li i sama strukovna udruženja poput UBS mogu da doprinesu ovom pitanju, i na koji način?

Pospešivanje održivog razvoja za naše Udruženje je jedan od najvažnijih ciljeva. Jedino poslovanje u koje verujemo je poslovanje zasnovano na integritetu i najvišim etičkim principima. U njih svakako spada pitanje održivog razvoja, kao i pitanje ravnopravnosti žena, brisanja svakog oblika diskriminacije i drugi. Mi smo zbog toga veoma aktivni u svim edukacijama, konferencijama, medijskim nastupima u kojima treba promovisati zelenu ekonomiju i podizati svest o njoj.

Vesna Lapčić

Ako se bavite

● digitalizacijom

● IT servisima

● sajber bezbednošću

● finansijama (banke, osiguranja)

● oblastima Data Science, ML, Artificial Intelligence

● ili upravljanjem podacima

Uključite se u Inicijativu za jačanje bezbednosti podataka

I postanite deo aktivne i napredne grupe poslovnih ljudi/preduzeća koja želi da doprinese bezbednijem društvu i poslovanju u doba digitalne transformacije.

Aktivnosti Inicijative usmerene su na skretanje pažnje poslovne javnosti na

● Rizike po podatke i poslovanje koje nosi digitalno doba

● Načine preventive

● Mogućnosti nadoknade štete

Mi želimo da doprinesemo da poslovno okruženje u Srbiji bude prepoznato na svetskoj mapi rizika kao jedno od bezbednijih za ulaganje i poslovanje kad je reč o čuvanju podataka.

A Vi?

www.beriskprotected.rs office@beriskprotected.rs

OSNAŽUJEMO NAPREDAK ZAJEDNICE

Savremene kompanije postavljaju standarde društveno odgovornim postupcima, kojima prave razliku na tržištu i doprinose dobrobiti društva na suštinski način. UniCredit Banka Srbija je osnaživanje zajednice postavila u srž ciljeva poslovanja

postupcima, kojima prave razliku na tržištu i doprinose dobrobiti društva na suštinski način. UniCredit Banka Srbija je osnaživanje zajednice postavila u srž ciljeva poslovanja. Tri su stuba naše CSR strategije: zaštita životne sredine, obrazovanje i inkluzija.

Piše: Svetlana Bunčić, direktorka Identita i komunikacija, UniCredit Bank

Zaposlen čovek najveći deo svog dana provodi na radnom mestu, a mlađe generacije to počinju da shvataju na drugačiji način nego što je do sada bila praksa. Posao nije samo način da svojoj porodici obezbedimo sredstva za život, već i da uradimo nešto više za celokupno društvo. Sve više nas i posebno mladi osećaju potrebu da istinski doprinesu boljoj budućnosti za sve.

Savremene kompanije postavljaju standarde društveno odgovornim

Zaštita životne sredine za nas u UniCredit-u je od neprocenjivog značaja. Upravo stoga smo u 2022. godini, povodom proslave 20 godina poslovanja u Srbiji, posvećeno ulagali u očuvanje biljnog i životinjskog sveta, obezbedivši podršku za 11 lokacija od važnosti i to nacionalne parkove, spomenike prirode i specijalne rezervate prirode.

Ipak, CSR je samo jedna komponenta u okviru ESG koncepta koji je integralni deo naše poslovne strategije (skup standarda koji usmeravaju korporativne politike kako bi bile u skladu sa konceptima održivog razvoja u oblastima životne sredine, društvene odgovornosti i korporativnog upravljanja).

Smatramo da ne postoji nijedan faktor od kojeg će više zavisiti budućnost nego što je to obrazovanje i razvoj mladih ljudi. Da bi se to postiglo potrebno je obezbediti dobre alate obuke i stručan obrazovni kadar, a to je jedan od ciljeva zbog kojih smo udružili snage sa Teach For All organizacijom. Inkluzija za našu banku nije tema za jedan dan ili nedelju, jer mi suštinski radimo na prepoznavanju i osnaživanju društvenih grupa koje u datom trenutku ne sagledavaju ili nisu u prilici da ostvare svoj puni potencijal.

To je i razlog zbog kojeg aktivno podržavamo naše klijente u zelenoj tranziciji i razvoju održivog poslovanja. U protekloj godini ugovorili smo dve kreditne linije po toj osnovi. Jedna linija je u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), koja podstiče preduzeća da ulažu u standarde visokih performansi, tehnologije i usluge, omogu ć avaju ć i im da postanu konkurentniji i energetski efikasniji. Drugu sprovodimo u saradnji sa Evropskom investicionom bankom, a ima za cilj podršku zapošljavanju, stručnom usavršavanju i dugoročnom zadržavanju lica iz osetljivih društvenih grupa.

Onda kada kompanija prepoznaje stvarne izazove društva i sa zajednicom pronalazi odgovore i rešenja, tada se može reći da ona jeste društveno odgovorna. Naša svrha kao društveno odgovorne kompanije jeste da osnažujemo posebne društvene grupe, jer na taj način jačamo društvo u celini.

UTICAJ OSIGURAVAČA NA ODRŽIVOST

POSAO IM JE DA OPRAVDAJU POVERENJE

Osiguravajuća društva kao preuzimači rizika i investitori imaju mogućnost da značajno utiču na kompanije čiji se efekti poslovanja odražavaju na klimatske promene, i da predlažu inicijative za razvoj

mere koje bi predstavljale odgovor na klimatske rizike, a očekuje se da uskoro budu propisane i konkretne obaveze i definisan obim pravnih odgovornosti, uključujući i sankcije. Jasno definisana ESG strategija može biti od velike pomoći u praćenju ovih regulatornih zahteva.

Sticanje razumevanja

Osiguravajuće kuće kao i većina drugih finansijskih institucija svoje poslovanje zasnivaju na rizicima. Identifikovanje, upravljanje i praćenje rizika predstavlja i osnovu za prepoznavanje novih poslovnih prilika, i mogućnost za optimizaciju poslovanja upravo kroz smanjenje sopstvene izloženosti rizicima. Prepoznavanje i upravljanje rizicima iz oblasti zaštite životne sredine, društvene odgovornosti i korporativnog upravljanja (ESG) je istovremeno i odlična prilika za inoviranje i preuzimanje liderske pozicije koja ima potencijal da motiviše ostatak industrije ka pozitivnim promenama.

Nedavni razvoj na polju regulative zahteva od osiguravača da preduzmu

Korporativna strategija osiguravajućih društava treba da uključuje ESG faktore i da bude fokusirana na njih, najpre kroz identifikovanje tih faktora, i procenu svih ESG aktivnosti koje su već preduzete. Verovatno će se već tada iskristalisati nekoliko stvarnih dostignuća, koja zatim treba artikulisati u kontekstu regulatornih zahteva i propisanog okvira za izveštavanje.

To znači da veliki broj kompanija zapravo već ima neke aktivnosti koje u svojoj suštini jesu ESG aktivnosti, ali ih ne prate na adekvatan način i ne posmatraju u kontekstu strategije, pa samim tim nije uvek jasno kako o njima treba izveštavati.

Pristup po pojedinačnim komponentama

Postavljanje ESG strategije može se najdelotvornije obaviti kroz raščlanjivanje na jednostavnije delove, tzv. ESG stubove.

Stub životne sredine: klima

U okviru Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) pod

nazivom One Planet Summit koji je održan 2017. godine, izvršni direktor AXA-e Tomas Buberl izjavio je: „Svet od +4°C se ne može osigurati od rizika. Neodrživa poslovanja se ne mogu osigurati niti se u njih može ulagati.” U svetlu sve veće učestalosti i težine prirodnih katastrofa, kao i pogoršanja klimatskih uslova, Buberlove reči nam danas zvuče još istinitije nego pre više od pet godina.

Održivost inicijativa koje se u značajnoj meri odražavaju na klimu i klimatske promene zavisi od odluka osiguravača u pogledu ulaganja i ugovaranja osiguranja. U procesu odlučivanja, kriterijumi su počeli da se menjaju i nosioci osiguranja sada menjaju svoje ugovore i politike.

Da bi se definisao odgovor na klimatske promene, biće neophodno razumeti rizike klimatskih promena za portfolio osiguranja i investicija, i odrediti finansirane emisije (raspodela emisija u investicionom portfoliju).

Dodatno će biti potrebno uspostaviti ciljeve dekarbonizacije za sopstveni portfolio investicija i osiguranja i identifikovati mogućnosti za razvoj proizvoda/usluga (npr. osiguranje energetski efikasnih industrija, procena emisije ugljenika kao faktor uticaja na ugovorenu premiju itd).

Viši menadžment i uprava treba da kreiraju sveobuhvatnu strategiju u pogledu obelodanjivanja informacija koje se odnose na upravljanje rizicima povezanih sa klimom. To uključuje:

Piše: Nikola Stamenić, direktor u Odeljenju za pružanje usluga finansijskom sektoru, PwC Srbija

- postavljanje jasnih ciljeva obelodanjivanja;

- definisanje ključnih metrika;

- identifikovanje osnovnih izvora podataka;

- ugrađivanje informacija vezanih za klimu u modele upravljanja podacima i upravljačke procese.

Društveni stub: izgradnja

poverenja

Društveni stub promoviše poverenje, koje i leži u osnovi osiguranja. Ipak, korisnici neretko manje veruju kompanijama u finansijskom sektoru i osiguravačima nego kompanijama koje posluju u drugim sektorima privrede. Osim toga,

Mnogi osiguravači aktivno učestvuju u globalnim ESG inicijativama i javno ističu njihov značaj

pandemija je ubrzala disparitet u prihodima između bogatih i siromašnih i eroziju srednje klase, doprinoseći još većem društvenom nepoverenju.

Uz nedostatak pristupa relevantnim informacijama i loše finansijsko obrazovanje, pad poverenja je doprineo da se kupci teže opredeljuju za kupovinu osiguranja što je dove

lo do značajnih razlika u stepenu zaštite od rizika i većih ekonomskih gubitaka.

Da bi ojačali poverenje, neki osiguravači pokušavaju da premoste jaz između pristupa kupcima i pokrivenosti rizika osiguranjem kroz edukaciju kupaca i pristupačne proizvode (npr. mikroosiguranje).

Stub upravljanja: podsticaji

ESG poziva organizacije na odgovorno delovanje i postupanje koje uključuje transparentnost i jasnu poslovnu etiku, kao i stanovište da se uz različite stavove donose informisane odluke.

Osiguravajuća društva treba da unaprede način na koji nagrađuju zaposlene na rukovodećim i nižim pozicijama. Ovo predstavlja odličnu priliku da ugrade i promovišu ESG ciljeve i povećaju posvećenost zaposlenih ovom pitanju. Da bi iskoristili ovu priliku, potrebno je izvršiti procenu:

- trenutne usklađenosti naknada sa ESG ciljevima i utvrditi da li postoje razlike u naknadama po osnovu pola ili drugi potencijalno diskriminišući parametri;

- sistema kontrole nad aktivnostima koje su prepreka efektivnom upravljanju i koje bi mogle da podstaknu loše ponašanje (npr. davanje mita, pranje novca)

Kada je reč o ESG rizicima, posebno klimatskim, sektor osiguranja može da preuzme vodeću ulogu i pomogne ostalim sektorima privrede da razumeju i postupaju u skladu sa ESG principima. Na kraju krajeva, ko može da zna više i objasni bolje klimatske rizike nego sektor osiguranja?

Osim toga, osiguravajuća društva kao preuzimači rizika i investitori imaju mogućnost da značajno utiču na kompanije čiji se efekti poslovanja odražavaju na klimatske promene, i da predlažu inicijative za razvoj. Mnoga osiguravajuća društva već preduzimaju odgovarajuće mere, odnosno procenjuju i menjaju svoje standarde u skladu sa ESG principima.

Mnogi osiguravači aktivno učestvuju u globalnim ESG inicijativama i javno ističu njihov značaj. Oni redovno sarađuju sa različitim zainteresovanim i ugroženim stranama kako bi odredili na koji način mogu najbolje da ispune zahteve u oblasti ESG i stekli razumevanje o konsekvencama svakog eventualnog propusta. Naredni korak za osiguravače je da doslednije predstave mere koje preduzimaju, kao i korist koju od tih mera imaju aktuelne i potencijalne zainteresovane strane. Ukoliko uspeju u tome, biće istinski lideri, a ne samo jedna od brojnih grupa učesnika.

Industrija osiguranja kao lider u oblasti ESG

IDEMO KA KLIMATSKOJ NEUTRALNOSTI

UNIQA grupa je 2020. godine bila prva osiguravajuća kompanija u Austriji koja je plasirala „zelene“ akcije u vrednosti od 200 miliona evra, koje će biti uložene u projekte u oblasti energije vetra i sunca, reciklaže otpada, ekološki prihvatljivih transportnih rešenja i upravljanja vodama

Osim što su pouzdan partner i podrška klijentima, osiguravajuće kuće su u poziciji da svojom ponudom, ali i ličnim primerom, podstiču održivo ponašanje u čitavom okruženju. Dokaz za to je i kompanija UNIQA osiguranje koja, kao deo UNIQA grupe, posluje pod sloganom „Živimo bolje zajedno” gde su ulaganje u zajednicu, održivi razvoj i promocija zaštite životne sredine osnova UNIQA 3.0 poslovne strategije.

„Ponudom održivih i čisto zelenih proizvoda, u narednim godinama

UNIQA grupa planira da proširi portfolio zdravstvenim, životnim i imovinskim osiguranjima koja ispunjavaju ekološke i socijalne kriterijume. Takođe, podsticaćemo osiguranje električnih vozila i fokusiraćemo se na savetovanje o upravljanju domaćinstvom uz nisku emisiju CO2”, kaže Nikola Đukić, predsednik Izvršnog odbora

UNIQA neživotnog osiguranja u Srbiji.

I u Srbiji, ali i u ostalim zemljama SEE regiona, članice ove Grupe konstantno uvode „zeleniji“ vozni park, a zaposleni se podstiču da na putu ka radnom mestu i nazad koriste „zelena“ prevozna sredstva.

„Zaposleni UNIQA osiguranja u Srbiji i ostalim zemljama SEE regiona koji čini Bosna i Hercegovina, Srbija, Hrvatska, Crna Gora i Bugarska, u za-

jedničkoj inicijativi za očuvanje sredine u kojoj žive i rade posadili su po jedno drvo za svakog od 1700 zaposlenih u regionu, kao i 2500 dodatnih sadnica za sve ljude u lokalnoj zajednici. U Srbiji smo u ovoj inicijativi, uz podršku akcije „Posadi svoj hlad“, posadili stabla u Zrenjaninu, Beogradu i Nišu.

Odgovorno ponašanje pokazujemo i kad je u pitanju poslovni prostor. U zajedničkim prostorijama u upravnoj zgradi u Srbiji je odavno postavljena LED rasveta, a unapredili smo i grejno-rashladne uređaje implementacijom sistema oporavka (rekuperacije) kako bismo bili energetski efikasni i zaštitili životnu sredinu.“

UNIQA grupa je od maja 2022. članica Austrian Green Finance Alliance. O kakvoj je instituciji reč, i kakva je uloga Grupe u njoj?

U pitanju je međunarodna pionirska inicijativa austrijskog Ministarstva za zaštitu klime, životnu sredinu, energiju, mobilnost, inovacije i tehnologiju koja je osmišljena za kompanije u sektoru finansija i osiguranja.

Sve članice su se na dobrovoljnoj bazi obavezale da će svoj portfolio učiniti klimatski neutralnim, korak po korak, rukovodeći se klimatskim ciljem od

1,5 stepena iz Pariskog sporazuma. Ministarstvo zaštite klime, Federalna

agencija za životnu sredinu i savetodavni odbor nezavisnih stručnjaka za klimu prate članove i svake godine ocenjuju njihov progres.

Članice ove alijanse se obavezuju da će sprovesti odgovarajuće mere u svim zemljama u kojima posluju pa tako i u zemljama našeg regiona. Cilj UNIQA osiguranja je da bude klimatski neutralna organizacija u Austriji do 2040. godine, dok bi na nivou Grupe taj cilj trebalo da postigne do 2050. Osim ovoga, od maja 2020. godine UNIQA je članica Globalnog dogovora UN čijih 10 načela su osnova daljih aktivnosti korporativne odgovornosti. U novembru 2020. se pridružila potpisnicima Načela Ujedinjenih nacija - Principa za odgovorne investicije (PRI) i Principa za održivo osiguranje (PSI). UNIQA je i prva osiguravajuća kompanija u Austriji koja je postala član Net Zero Asset Owner Alliance globalnih investitora u sektoru bankarstva i osiguranja koju su pokrenule Ujedinjene nacije.

UNIQA grupa takođe učestvuje i u ESG rangiranju o održivosti različitih međunarodnih institucija. Kakva joj je pozicija?

Konstantno poboljšavamo ESG rejting. Nakon izdavanja zelenih obveznica i dobijenih indeksa održivosti Bečke berze, UNIQA grupa

NIKOLA ĐUKIĆ, predsednik Izvršnog odbora UNIQA neživotnog osiguranja

inicijalno je ostvarila C-rejting ISS ESG a B- ocenu CDP. Održiva rešenja smo usmerili na sva tri ESG okvira: prirodno okruženje (klimatske promene i ekologija), društvo (ljudska prava, zdravlje, radni uslovi i sigurnost) i upravljanje (kontinuirano praćenje, evaluacija, usklađenost sa međunarodnim standardima i izveštavanje).

Osiguravači su poznati kao kvalitetni i poželjni institucionalni investitori. Da li se i oni okreću održivim gradovima i održivim investicijama, i da li se o tome razmišlja i u regionu?

Održiva investiciona strategija može biti ekonomski uspešna na dugi rok, i pozitivna je dopuna klasičnim investicionim ciljevima. UNIQA grupa je 2020. godine bila prva osiguravajuća kompanija u Austriji koja je plasirala „zelene“ akcije u vrednosti od 200 miliona evra. Ove desetogodišnje akcije biće uložene u projekte zaštite klime i životne sredine u Evropi i zemljama OECD-a. Primarni fokus je stavljen na oblasti kao što su energija vetra i sunca, reciklaža otpada, ekološki prihvatljiva transportna rešenja i upravljanje vodama.

Kriterijumi održivosti ne zamenjuju proverene instrumente klasičnog upravljanja, već ih na koristan način dopunjuju.

Šta je „urbano pčelarstvo” i na koji način je UNIQA u Srbiji u to uključena, i kako ste se opredelili baš za tu oblast?

Urbano pčelarstvo podrazumeva držanje i održavanje košnica sa pčelama na ravnim krovovima zgrada, gradskim parkovima i dvorištima. Možemo slobodno reći da je ono i pravi odgovor ekološki osvešćenih građana i društveno odgovornih kompanija i institucija koje su prepoznale značaj pčela u ekosistemu.

Pčela je proglašena najkorisnijim bićem na planeti, a veliki broj ljudi nije svestan njenog značaja. Smatra se da bi nestankom pčela nestao i život na zemlji zato što bi nestalo hrane s obzirom na to da su one zaslužne za čak 75 odsto hrane koju jedemo. Pčele oprašuju neverovatnih 85 odsto biljaka cvetnica. Nestajanje pčela u poslednjih desetak godina je i doprinelo tome da se sve više ljudi u gradovima bavi pčelarstvom.

Kako bismo dali svoj mali doprinos očuvanju ove značajne vrste, UNIQA se pridružila inicijativi očuvanja jedne od najkorisnijih i najvažnijih vrsta na planeti. U pčelinjaku kod naših partnera iz Bee Center-a u Beogradu, UNIQA košnice su postale dom za oko 200.000 pčela. Košnice koje smo postavili samo su početak projekta u kom ćemo raditi na širenju svesti o ovoj važnoj temi.

U priči o održivosti bitan je i socijalni momenat, i u okviru toga – rodna ravnopravnost. Da li postoje definisani principi na nivou Grupe po ovom pitanja, i da li se primenjuju i u Srbiji?

Naravno, mi živimo i radimo podržavajući i negujući inkluziju i različitost u smislu roda, godina, porekla, fizičkih sposobnosti, seksualne orijentacije, religije i drugog. Naš krovni slogan „Živimo bolje zajedno“ je u potpunosti ispunjen samo kada svi imaju jednaka prava i iste mogućnosti.

UNIQA grupa je 2021. godine formirala Odbor za različitost i inkluziju čija je misija da osnaži različitost i inkluziju u svim oblastima i procesima kompanije i da obezbedi sprovođenje strategije različitosti i inkluzije. U skladu sa tim definisana su sledeća tri specifična cilja: jednaka plata za rad jednake vrednosti, više žena na rukovodećim pozicijama i UNIQA indeks inkluzije.

UNIQA osiguranje u Srbiji predstavlja odličan primer naše posvećenosti ovoj temi. Od ukupnog broja naših zaposlenih, više od 60 odsto čine žene. Takođe, žene čine oko 50 odsto našeg rukovodećeg kadra. U prošloj godini smo zaposlili više žena nego muškaraca i nastavićemo da kreiramo različite programe osnaživanja žena i pružanja jednakih mogućnosti za sve naše zaposlene.

SAJBER RIZICI NA PRVOM MESTU

Hakeri

Poslednjih godina ima se utisak kao da se globalna kretanja dešavaju izrazito užurbano, uzburkano i neočekivano. Tako se i rizici na listi Allianz-ovog Barometra rizika prosto “komešaju”, i primećuje se sve veći njihov međusobni uticaj, a neki rizici za samo godinu dana preskoče po nekoliko mesta. Ipak, rizik koji je već drugu godinu na prvoj poziciji je rizik od sajber incidenata – napada u sajber prostoru, što odražava značaj i zastupljenost digitalne ekonomije.

Allianz barometar je godišnje istraživanje o korporativnim rizicima koje ova kompanija sprovodi od 2012. godine. Poslednje je rađeno krajem prošle godine, i obuhvatilo je stavove o najvažnijim rizicima u 2023. godini kod 2.712 ispitanika iz 94 zemlje, a reč je o stručnjacima za rizik iz 23 industrijske grane. Gotovo polovina su bili iz velikih kompanija (sa godišnjim prihodom većim od 500 miliona dolara), a ostatak iz srednjih (250-500 miliona dolara godišnjeg prihoda) i malih preduzeća (manje od 250 miliona).

Bilo da je reč o hakerskim napadima ili upadu u sistem zahvaljujući ljudskoj nepažnji, i bilo da je povod krađa podataka ili izazivanje prekida poslovanja – prosečan gubitak po kompaniji raste iz godine u godinu i u 2022. je dostigao najviši nivo u istoriji – 4,35 miliona dolara štete! Prognoze su da će u 2023. godini premašiti pet miliona dolara, jer sobom nosi i rizik prekida poslovanja.

Upravo je rizik od prekida poslovanja (zajedno sa prekidom lanca nabavke) na drugom mestu, i to sa samo nekoliko glasova manje. Ovi rizici su u izrazito direktnoj vezi jer hakeri sve češće kao cilj postavljaju upravo napade na digitalne i fizičke lance snabdevanja - tako jednim udarcem napadaju više kompanija pa je i mogućnost za ucenu veća. Ipak, zapaža se da su i svi ostali rizici tesno povezani sa rizikom prekida poslovanja.

Makroekonomska nestabilnost je na trećem mestu prvi put otkad postoji ovaj Barometar (prošle godine

je bila na desetom mestu). Visoka inflacija i napori centralnih banaka da je ukrote, zajedno sa energetskom krizom, doveli su do porasta troškova života – što takođe ima potencijalni uticaj na prekid poslovanja.

Energetska kriza se prvi put pojavila u rangiranju, i odmah zauzela četvrto mesto u barometru rizika. Rast cena energenata i prekidi u snabdevanju naterali su mnoge kompanije koje su veliki potrošači da presele proizvodnju na druge lokacije, pa čak i da privremeno obustave proizvodnju. Posebno su ugrožene prehrambena industrija, poljoprivreda, farmacija, građevinarstvo. Oko ovog rizika su naročito zabrinute evropske kompanije koje u velikoj meri zavise od ruskog gasa.

ESG izloženost koja podrazumeva rizik od promene u zakonodavstvu i regulative više godina unazad nalazi se među pet najvećih opasnosti – u poslednjih pet godina u Barometru rizika treći put se pojavljuje na petoj poziciji. Otpornost na sajber rizike i

sve češće kao cilj postavljaju upravo napade na digitalne i fizičke lance snabdevanja jer se tako jednim napadom cilja više kompanija, pa je i mogućnost za ucenu veća

BAROMETAR RIZIKA ZA 2023. GODINU

uslovi rada druge su dve stavke u ovoj grupi. Nedostatak doslednih standarda u nefinansijskom izveštavanju, i nedostatak internih stručnjaka najviše utiču na strah od ovog rizika.

To što su prirodne katastrofe i klimatske promene pale sa trećeg i šestog na šesto i sedmo mesto, objašnjava se time što za mnoge verovatno postoje mnogo hitniji događaji koji izazivaju rizike. Stvarnost ipak demantuje ovakav pristup – poplave u Aziji i Australiji, uragan u SAD, zimske oluje u Evropi, jaki toplotni talasi i suše širom sveta samo su osiguravače koštali oko 100 milijardi dolara. Kompanije ipak preduzimaju redovne mere sprečavanja ovih rizika, a najznačajnije su usvajanje modela poslovanja sa smanjenom emisijom ugljenika, razvijanje namenske strategije upravljanja rizikom od klimatskih promena, i kreiranje planova za postupanje u vanrednim situacijama izazvanim klimatskim promenama.

Nedostatak kvalifikovane radne snage skočio je sa devetog na osmo mesto na barometru rizika. U mnogim zemljama potražnja je veća od ponude, a istovremeno je došlo i do prevremenog penzionisanja pa kriza i rast troškova života mogu neke i vratiti na posao. U SAD je, primera radi, na kraju 2022. godine na svaku osobu koja traži posao bilo dva nepopunjena radna mesta, a studija iz 2022. godine pokazuje da 40 odsto zaposlenih ima ideju da u narednom periodu napusti svoje radno mesto.

Požar i eksplozija su sa sedmog pali na deveto mesto – ovim rizicima se obično dobro upravlja ali prekid lanca snabdevanja usled požara svakako ostaje značajan rizik posebno tamo gde se kompanije oslanjaju na dobavljače kod kritičnih komponenti. Allianz izveštava da su u posled-

njih pet godina, od svih potraživanja prema osiguravačima, 21 odsto zauzimala potraživanja za naplatu štete izazvane požarom.

Politička situacija u svetu zauzela je desetu poziciju, ali i ovaj rizik slikovito

pokazuje isprepletenost svih nabrojanih rizika, s obzirom na to da je sukob u Ukrajini podstakao inflaciju i energetsku krizu, što je povuklo energetsku krizu, nestašice i nestabilnost cena.

Štrajkovi i građanski nemiri takođe su visoko rangirani, zbog uticaja na lokalne ekonomije a s obzirom na veliku povezanost globalne ekonomije. Zanimljivo je da rizik pandemije ove godine pada sa prošlogodišnjeg četvrtog na čak 13 mesto jer su vakcine omogućile ukidanje karantina i veću mobilnost: izuzetak je Kina čiji su privrednici ovaj rizik podigli na treće mesto.

Rezultati Allianz barometra rizika pokazuju da kompanije sada intenzivnije diversifikuju svoje poslovanje, i da pojačavaju upravljanje rizikom od prekida lanca snabdevanja, odnosno pojačavaju investicije u pravljenje strategija jačanje lanca snabdevanja. One kompanija koje su pretrpele udare nekih od navedenih rizika, aktivnije su pristupile izradi ESG strategija i nefinansijskom izveštavanju. Mnogi razvijaju alternativne lance dobavljača, a širi se geografska diversifikacija mreže dobavljača kao odgovor na geopolitičke trendove. Kao da je ratni sukob u Ukrajini mnogima tek sada otvorio oči, pokazujući kako može doći do nestašice i povećanja cena sirovina.

Ipak, dosta je i onih koje do sada nije zakačio ni jedan od ovih rizika, i sve ovo vide kao neku udaljenu mogućnost koja će ih i dalje zaobilaziti. S obzirom na to da posledice mogu biti katastrofalne, stručnjaci Allianza upozoravaju osiguravače da su oni ti koji treba da podižu svest kompanija i klijenata.

REŠENJA ZA NOVE, ZELENE RIZIKE

Generali je pokrenuo SME EnterPRIZE projekat dizajniran da promoviše kulturu održivosti među evropskim malim i srednjim preduzećima, s namerom da inspiriše mala i srednja preduzeća da razviju održive poslovne modele

„Tražnja osiguranja za projektima obnovljivih izvora energije (OIE), hidroelektranama, solarnim elektranama i vetroparkovima beleži rast u poslednjih desetak godina. Vetroparkovi ili male hidroelektrane se osiguravaju standardnim imovinskim polisama, ali se sa rastom ulaganja u obnovljive resurse očekuje razvoj i usavršavanje ponude osiguranja”, kaže Zlata Dimić Ješić, direktorka Tehnike neživotnih osiguranja u Generali Osiguranju, i dodaje da su specijalizovani proizvodi namenjeni osiguranju proizvodnje zelene energije u Srbiji i dalje retkost.

Kakve vrste rizika prate zelena preduzeća?

U Srbiji se energija iz alternativnih energetskih postrojenja proizvodi u mini hidroelektranama, vetroparkovima, solarnim elektranama i objektima za preradu biomase od komadića drveta. Sa stanovišta osiguranja sva postrojenja su specifična i, više ili manje, izložena vremenskim nepogodama ili drugim rizicima. Najčešće se najveći broj takvih energetskih postrojenja finansira iz bankarskih kredita, dok se projekti od većeg značaja finansiraju iz međunarodnih kreditnih linija. U tim slučajevima, banke definišu obavezne zahteve za osiguranje u cilju zaštite svojih kreditnih plasmana.

Zelene kompanije bi mogle da se definišu kao one koje pojedine

aspekte svog poslovanja teže da obavljaju uz minimizaciju uticaja na životnu sredinu. U tom smislu, svaki razvoj i osvajanje novih tehnologija u vezi je i sa nekim novim rizicima. Budući da su tehnologije specifične, teško je generalizovati rizike koji pra-

Naša strategija održivosti se zasniva na tri stuba: odgovorni investitor, odgovorni osiguravač i odgovorni poslodavac

te ove kompanije.

Interesantni mogu biti primeri iz prakse zelenih industrija sa kojima smo bili u kontaktu.

U slučaju spalionica otpada potreba za ugljem i lož ugljem prestaje, a javljaju se novi rizici zbog potrebe za sortiranjem, skladištenjem i sagorevanjem otpada.

Kod vetroparkova osnovni rizici su u vezi sa vremenskim nepogodama, udarima vetra, groma, električnim instalacijama. Slično je i sa solarnim elektranama koje, osim na zemlji, mogu biti postavljene i na objektima. Kod kogenerativnih postrojenja osnovni rizici u vezi su sa procesom fermentacije stajnjaka i biomase, i

izdvajanjem i skladištenjem biogasa. U narednom periodu, očekujemo da će se, u cilju boljeg upravljanja i kontrole izloženosti rizicima, razvijati namenski alati za analizu i procenu rizika, koji će služiti za klasifikaciju kvaliteta i rizičnosti fotonaponskih postrojenja.

Da li Generali ima posebne ponude koje sadrže benefit ili podsticaje za zelena preduzeća, i na koje se polise odnose?

Generali je pokrenuo SME EnterPRIZE projekat dizajniran da promoviše kulturu održivosti među evropskim malim i srednjim preduzećima. Namera je da inspiriše mala i srednja preduzeća da razviju održive poslovne modele, oda priznanje onima koji su uspešno primenili održive poslovne modele i podstakne debatu o ovoj temi. SME EnterPRIZE je pokrenut povodom 190. godišnjice Grupacije, februara 2021. Tokom ceremonije kojom je obeležena dvogodišnjica projekta, održane u Briselu u oktobru 2022, data je vidljivost kompanijama širom Evrope koje su usvojile održive poslovne modele, i odabrano je devet “heroja održivosti” među više od 6.000 malih i srednjih preduzeća.

U cilju podsticanja eko-održivog ponašanja i podrške zelenim aktivnostima, u skladu sa Grupnom strategijom o klimatskim promenama, Generali Grupa razvija i distribuira

ZLATA DIMIĆ JEŠIĆ, direktorka Tehnike neživotnih osiguranja, Generali Osiguranje

održiva rešenja osiguranja sa posebnom pažnjom na zaštitu životne sredine.

Proizvodi sa specifičnom ekološkom vrednošću mogu se podeliti u sledece oblasti: mobilnost, efikasnost, obnovljiva energija, smanjenje rizika i pokrivanje štete od zagađenja.

Mobilnost:

- Proizvodi za zelena vozila EV (Electric), HEV (Hibrid EV), PHEV (Plug-in Hibrid EV)

- Proizvodi koji nagrađuju ekološki prihvatljivo ponašanje u vožnji (npr.: osiguranje za automobile sa „Plati koliko voziš“, „Plati kako voziš proizvod“, „Osiguranje za automobile sa 5.000 km ili manje godišnje kilometraže“).

Efikasnost:

- Proizvodi za zelenu gradnju (npr. novi objekti i renoviranja zgrada/ postrojenja koji uključuju ili promovišu ene rgetski efikasnu opremu);

- Proizvodi za uštedu energije (npr. proizvodi koji pružaju savete o energetskoj efikasnosti);

Obnovljiva energija:

- Pokriće gubitka profita - kod opreme za proizvodnju obnovljive energije (vetar, solarna) pokriva se gubitak prihoda usled nedostatka vetra ili sunca;

- Osiguranje opreme za proizvodnju obnovljive energije (vetar, solarna, geotermalna i energija iz hidroelektrana);

Smanjenje rizika:

- Posebni uslovi za osiguranje kompanija sa ekološkim sertifikatima kao što su ISO 14001, EMAS, ili usvajanje bezbednosnih mera za sprečavanje štete po životnu sredinu;

- Proizvodi za NATCAT događaje (npr. oluja, grad, zemljotres, vulkanska erupcija, cunami, poplava, klizište, sleganje, pritisak i smrzavanje snega, požar, udar meteora);

- Osiguranje useva u poljoprivredi;

- Proizvodi koji pokrivaju štetu od zagađenja (npr. pokriće odgovornosti, druga pokrića za aktivnosti čišćenja/ublažavanja zagađenja).

Održivost i ESG principi su ugrađeni u strategiju Generali Grupe 20212024. Šta su globalni ciljevi u tom kontekstu?

Glavni cilj nam je da omogućimo pozitivan uticaj na društvo, životnu sredinu i sve zainteresovane strane, tako što ćemo iskoristiti svoje snage da utičemo na izgradnju pravednijeg i otpornijeg društva.

Naša strategija održivosti se zasniva na tri stuba: odgovorni investitor, odgovorni osiguravač i odgovorni poslodavac.

Cilj nam je da do 2024. kao odgovorni investitor sprovedemo potpunu integraciju ESG, da do 2050. imamo karbon neutralni investicioni portfolio, da povećamo ulaganje u nove i zelene investicije i sprovedemo investicioni plan za oporavak Evrope.

Kao odgovorni osiguravač, planiramo konstantno povećanje premija za održiva rešenja, kao i da do 2050. imamo karbon neutralni portfolio i podržimo održivu tranziciju za mala i srednja preduzeća kroz projekat EnterPRIZE.

Kao odgovorni poslodavac fokusirani smo na uključivanje održivosti u sve procese i strategiju razvoja naših ljudi, sa fokusom na kulturu, različitost, usavršavanje kompetencija i prihvatanje novog načina rada.

Takođe, naš The Human Safety Net program je usmeren na stvaranje društvenog uticaja radi podrške manje povlašćenim ljudima, korišćenjem naših znanja, veština i konekcija.

Kako se ti planovi reflektuju na poslovanje Generali Osiguranje Srbija?

Kompanija Generali u Srbiji je spremna da sprovede strategiju Grupe i da svoj doprinos ostvarenju globalnih ciljeva. Brzina implementacije određenih rešenja je prevashodno vezana za razvijenost našeg tržišta, mogućnosti i zakonska rešenja. Do sada smo već napravili značajnije pomake u oblasti koje se odnose na našu ulogu odgovornog osiguravača i poslodavca.

INVESTITORI ZNAJU KOME DAJU!

Održivi junikorni u Evropi imaju nešto zajedničko: svi rade u transportnom, energetskom ili poljoprivrednom sektoru, i cilj im je da ublaže emisiju CO2

Termin “junikorn” ili jednorog za brzorastuća kapitalno intenzivna startap preduzeća prvi je upotrebio 2013. američki investitor u startapove u ranoj fazi – “poslovni anđeo” Ajlen Li. On je tako “krstio” startapove vredne milijardu dolara i više, koji imaju potencijal da još rastu ali bez izlaska na berze.

Prema listi BC Insights u martu prošle godine širom sveta bilo je 1.066 jednoroga, a među njima je bilo 31 koji se mogu nazvati zelenim. Zeleni

i održivi jednorozi dobili su i najviše sredstava u Evropi – u njih je investirano čak 24 odsto ukupno uloženog novca u ova brzorastuća preduzeća. Trenutno, na svakih 100 jednoroga tri su održiva, ali postoje predviđanja da će već tokom ove godine investitori koji ulažu u održiva preduzeća načiniti novih hiljadu održivih jednoroga,

TOP 6 održivih junikorna u 2022.

7

smatra konsultantska kuća Opinno iz Silicijumske doline.

od 31

održivog junikorna je u Evropi

Izveštaj vlade UK kaže da je polovina najvrednijih tehnoloških startapova u zemlji bila fokusirana na zelenu ekonomiju: u 2021, ovi jednorozi su prikupili dve milijarde funti investicija, što je povećanje od 300 miliona funti u odnosu na 2020. godinu.

Ola Electric Mobility je indijski startap osnovan 2019. godine koji sada vredi pet milijardi dolara. Proizvodi električne dvotočkaše i iznajmljuje ih za međugradski transport. Startovala je sa 882 miliona dolara koje je u nju uložilo 19 investitora.

Farmers Business Network je od 2014. godine narasla na četiri milijarde dolara, sa početnim kapitalom od 760 miliona dolara dobijenih od 24 investitora. Ovo je poslovna mreža koja povezuje farmere sa drugim farmerima, i sa investitorima u poljoprivrednu proizvodnju.

Redwood Materials je američka firma osnovana 2017. sa 792 miliona dolara dobijenih od 13 investitora. Sadašnja vrednost je 3,7 milijardi dolara. Bavi se reciklažom baterija i proizvodnjom električnih bicikala i održivih materijala za lance snabdevanja u cirkularnoj ekonomiji.

Grove Collaborative je takođe američka firma osnovana 2016. godine sa 453 miliona dolara od strane 27 investitora. Danas vredi 1,23 milijarde dolara. Reč je o platformi za e-maloprodaju prirodnih proizvoda za dom i negu. Rubicon postoji od 2008, kada je u njegovo osnivanje 27 investitora uložilo 341 milion dolara. Danas ova američka firma vredi 1,07 milijardi dolara. Reč je o pametnom softveru za otpad i reciklažu koji pomaže preduzećima da uštede vreme i smanje deponije.

Nature’s Fynd je američka firma koja proizvodi nutricionističke veganske proteine od mikroorganizama, i njena vrednost je milijardu dolara. U ovaj američki startap osnovan 2012, 17 investitora uložilo je 508 miliona dolara.

Čak sedam od 31 održivog junikorna nalazi se u Evropi (ili 22,5 odsto). Svi oni dele zajedničke karakteristike: rade u transportnom, energetskom ili poljoprivrednom sektoru, i cilj im je da ublaže emisiju CO2.

Najnoviji stratap koji je u Evropi proglašen jednorogom je Volocopter, koji obezbeđuje elektični vazdušni saobraćaj – avio-taksi, koji je prvo “taksiranje” obavio u Parizu. Reč je o nemačkoj kompaniji, koja planira da ovu uslugu komercijalno ponudi putnicima tokom Olimpijskih igara 2024. godine.

Zanimljive su još i nemačka kompanija Tier Mobility i švedska VOI, koje slede filozofiju gradova bez dima i buke, a zapažena među investitorima je i nemačka Enpal sa sedištem u Berlinu koja planira da napravi “najveću obnovljivu zajednicu na kontinentu” tako što iznajmljuje opremu za dobijanje solarne energije kod kuće: solarni sistem, jedinice za skladištenje, i tačke za punjenje kod kuće.

AKO JE “ZELENO” I VAŠ NAČIN ŽIVOTA

Kao vlasnik GreenLife polise životnog osiguranja, uz to što imate osiguravajuće pokriće, možete biti sigurni da ćete doprineti i očuvanju planete i podsticanju kompanija da posluju održivo, jer deo premije investirate u zelene fondove

zavisi od vrednosti investicionih jedinica u tim fondovima u trenutku isplate. U slučaju smrti, isplaćuje se unapred definisana, zagarantovana suma plus protivvrednost investicionih jedinica u trenutku nastanka osiguranog slučaja. U prilog tome da se stvari kreću u dobrom smeru kad je reč o vrednosti investicionih jedinica govori i činjenica da su zeleni – održivi fondovi sve atraktivniji i da je realno očekivati da uskoro preuzmu dominaciju nad klasičnim fondovima.

Zažmurite, i zamislite da ste u prirodi, okruženi zelenim šumama i čistim planinama, sa vazduhom od kojeg se ozdravi… A onda, zamislite da ste i Vi doprineli postojanju i lepoti takvog mesta?

Kao vlasnik GreenLife polise životnog osiguranja, uz to što imate osiguravajuće pokriće, možete biti sigurni da ćete doprineti i očuvanju planete i podsticanju kompanija da posluju održivo. Ova polisa vezana je za investicione jedinice tako što se deo premije investira kroz tri zelena investiciona fonda isključivo u održive – zelene investicije ili hartije od vrednosti. Ovo je trenutno jedina ovakva polisa životnog osiguranja u Srbiji.

Ova polisa namenjena je onima koji znaju da zeleno investiranje nije samo trenutni trend.

GreenLife je polisa za one koji ne jure za trendovima, već im je održivost način života!

Kako biramo u šta investiramo?

Merkur GreenLife ulaže isključivo prema kriterijumima ESG – zaštite životne sredine, društvene odgovornosti i savesnog korporativnog upravljanja, i to su

osnovna merila kada se utvrđuje u šta će se investirati. Investiranje je vezano za one kompanije koje doprinose zaštiti životne sredine, zaštiti klime, obnovljivoj energiji, smanjenju otpada, biodiverzitetu. Zatim, za one koje doprinose socijalnoj pravdi, utiču na smanjenje siromaštva, teže rodnoj ravnopravnosti, unapređenju zdravstva i obrazovanja. I najzad, za one koje doprinose održivoj proizvodnji, miru, ekonomskom razvoju, pravdi.

Šta se osigurava, koliko košta i kako se isplaćuje?

Ova polisa može biti i za slučaj smrti, i za slučaj doživljenja. Minimalna uplate su 360 evra godišnje ili 30 evra mesečno, a svake godine mogu da se biraju i dodatna pokrića – na primer osiguranje od posledica nezgode i hirurških intervencija. Maksimalna osigurana suma je 150.000 evra.

Životno osiguranje se vezuje za investicione jedinice zelenih fondova, i konačna isplata u slučaju doživljenja

Kako

izgleda proces investiranja dela Vaše premije?

Na početku je cilj ostvarivanje prinosa – fokus na akcije povećava šanse za veće prinose. U sledećoj fazi, ostvareni rast investicije iz prve faze prenosi se na konzervativnije ulaganje, čime se pravi ravnoteža između rizika i zarade. U poslednjoj fazi fokus je na očuvanju stečenog kapitala, i na ulaganju sa najnižim rizikom.

Delimo rizik, ali i zadovoljstvo!

Sve je više onih društava koja ne žele da osiguravaju kompanije koje negativno utiču na planetu, ili se ne ophode prema zaposlenima i svom okruženju sa dužnom pažnjom. Kroz polisu životnog osiguranja, naš način da doprinesemo podizanju svesti o održivosti je da ponudimo mogućnost i pojedincima da doprinesu održivosti, tako što će nam poveriti da deo premije njihove polise investiramo isključivo u zelene –održive fondove.

To je naš način da širimo zajednicu onih koji su ekološki i socijalno osvešćeni, i kojima je održivost – baš kao i nama – način života a ne nametnuta obaveza.

Foto: iStock/Rawpixel

GLOBALNI SUPERMENI ODRŽIVOG POSLOVANJA

NAJPRLJAVIJI SEKTOR IZNEDRIO ŠAMPIONA

Najbolje rangirana među 100 globalno održivih kompanija je Schnitzer Steel iz Sjedinjenih Američkih Država, koja se bavi reciklažom metala

Ovogodišnja Globalna 100 rang lista najodrživijih kompanija na svetu koju priprema Corporate Knihgts već 19. put, otkriva da tranzicija dobija zamah – i da preduzeća koja održivost ozbiljno shvataju ostvaruju i najveći profit.

Ralf Tori, direktor istraživanja ove kompanije, kaže da su rastuće cene nafte podstakle i rast obnovljivih izvora energije, broja pametnih zgrada, električnih vozila... „Global

Dvostruki dobitak

100 čine kompanije koje pružaju proizvode i usluge potrebne za tranziciju ka održivosti koji će činiti osnovu za ekonomiju 21. veka“, rekao je Tori.

Najbolje rangirana kompanija je recikler metala Schnitzer Steel iz Sjedinjenih američkih država.

20% liste

čine informacione tehnologije

„Ako jedan od najprljavijih sektora na svetu može

da iznedri najodrživiju kompaniju na svetu, onda nema izgovora ni za jednu kompaniju u bilo kom sektoru da ne pojača svoje aktivnosti u ovoj oblasti“, rekao je Rojtersu izvršni direktor Corporate Knightsa, Tobi Hips. Prihod iz održivog biznisa sada čini polovinu ukupnih prihoda TOP 100 kompanija dok se prose -

Ugljenična produktivnost (carbon productivity), tj. zarada po jedinici emitovanog ugljenika, prvorangirane kompanije Schnitzer Steel iznosi 15.928 dolara. Održivom je čini i to što ima jednaku zastupljenost oba pola u bordu direktora, kao i 100% održive prihode i investicije.

Na drugom mestu nalazi se Vestas Wind Systems, danski proizvođač vetroturbina koji je i među 15.000 kompanija potpisnica Globalnog dogovora Ujedinjenih nacija, posvećenih poštovanju deset univerzalnih principa iz oblasti ljudskih prava, radnih prava, zaštite životne sredine i borbe protiv korupcije.

„Naš najveći uticaj na održivost i suština našeg delovanja je dekarbonizacija energije. Naša tehnologija omogućava izbegavanje enormne količine emisija gasova sa efektom staklene bašte iz energetskog sektora. Da bismo zaista pomogli u ublažavanju klimatske krize moramo značajno da povećamo proizvodnju postojećih održivih rešenja i radimo na inovacijama u oblasti dekarbonizacije neelektrične energije“, piše u Izveštaju o održivosti Vestas Wind Systems-a za 2021. godinu. Dodaje se da će turbine proizvedene te godine tokom životnog veka sprečiti emisiju 532 miliona tona ugljen-dioksida, što je ekvivalentno električnoj energiji koju godišnje potroši 96,6 miliona domaćinstava ili ugljeniku koji godišnje upije 2,64 miliona kvadratnih metara šuma (šest površina Španije).

Na trećem mestu je Brambles iz Sidneja, pionir u ekonomiji deljenja koji se bavi logistikom u lancu snabdevanja. Slede: Brookfield Renewable Partners – investitor u obnovljive izvore energije; softverska kompanija Autodesk; proizvođač tehnologija za prečišćavanje voda Evoqua Water Technologies; konsultatnska kompanija za inženjering, arhitekturu i zaštitu životne sredine Stantec Inc Edmonton; industrijski konglomerat sa sedištem u Francuskoj koji nudi energetski efikasna digitalna rešenja Schneider Electric; špansko-nemački lider u proizvodnji vetrogeneratora

Siemens Gamesa Renewable Energy; Taiwan High Speed Rail Corp koji je 2021. u Tajvanu električnim vozovima prevezao 43 miliona putnika.

Milena Ilić Mirković

čan „održivi prihod“ ostalih analiziranih kompanija - oko 6000 kompanija sa prihodom većim od milijardu dolara - kreće oko pet odsto. Sličan trend imaju i investicije ovih kompanija.

Napredak ovih kompanija vidi se i u rastu rodne raznolikosti u upravnim i izvršnim odborima ovih kompanija, dok je primetan i mali napredak u rasnoj raznolikosti.

Petina globalnih 100 kompanija ima sedište u SAD, što je čini liderom među pojedinačnim zemljama po zastupljenosti, a sledi Kanada sa 11 odsto kompanija. Međutim, kao region, Evropa i dalje vodi sa 44 odsto, dok je 22 odsto kompanija iz Azije i sa Pacifika.

Vodeći sektori ostaju informacione tehnologije (20 odsto) i finansijske usluge (15 odsto). Izvandredne rezultate je postigla italijanska banka Intesa Sanpaolo sa rastom od 234 odsto održivog koeficijenta zahvaljujući povećanoj izloženosti održivim socijalnim i ekološkim kreditima i boljem nefinansijskom izveštavanju.

Nakon pandemije COVID-19, u in-

deksiranje su se uključile brojne farmaceutske grupe, kao što su Merck, Pfizer, Novavax i Gilead Sciences. Kineski proizvođač električnih vozila NIO i njegov sunarodnik Iadea, koji proizvodi električne bicikle, takođe su bili značajni „igrači“, zajedno sa tajvanskim proizvođačem bicikala Giant, i kompanijom Tajvan High Speed Rail Corp.

Neke kompanije su sa ove liste i ispale. Analog Devices je, na primer, ispao iz Globalnih 100 jer je imao stalno pogoršanje rezultata u pogledu korišćenja energije, emisije ugljenika, korišćenja vode i stvaranja otpada, a razlika između plate generalnog direktora i plate prosečnog zaposlenog se udvostručila od 2020. godine. Proizvođač baterija i električnih vozila BID je ispao iz indeksa iako je poboljšao svoje ukupne performanse jer je sektor proizvodnje automobila i kamiona postao sve konkurentniji. Naime, teže je nego ikada ući u Global 100 jer Corporate Knights

TOP 10 SVETSKIH LIDERA U ODRŽIVOM POSLOVANJU

sada ima mnogo veći fond podataka te je konkurencija sve veća.

15% liste

Sve kompanije se boduju na osnovu primenjivih metrika u odnosu na svoje kolege, pri čemu se 50 odsto ocene pripisuje čistim prihodima i čistim investicijama. Devet indikatora ima fiksne kriterijume; ostalima se dodeljuju kriterijumi prema relativnom uticaju svake industrije u odnosu na ukupnu ekonomiju. Nakon kvantitativne analize podataka za 25 ključnih indikatora, korišćenjem Corporate Knights metodologije, ovogodišnji ukupni rezultati su konvertovani u ocene.

Metodologija G100 je ove godine poboljšana u brojnim oblastima, uključujući plate rukovodilaca. Ali narativ G100 ostaje isti kao što je bio od kada je indeks pokrenut 2005. godine: održivije kompanije nisu samo bolje za ljude i planetu već su i njihove finansijske performanse bolje.

V. L.

IDEJE MLADIH ĆE SPASITI SVET

Iako je prošlogodišnja globalna investiciona klima usporila investiranje u startapove za oko 20 odsto, prognoze govore da su “poslovni anđeli” spremni da ulože u održive startapove više novca nego ikad ranije. Ove investicije su u 2021. doživele svoj vrhunac: prema pisanju analitičkog portala EU-Startups koji već deceniju i po prati trendove u ovoj oblasti, u evropske startapove koji su okrenuti održivosti u toj godini je uloženo 8,8 milijardi evra, što je skoro duplo više nego u 2020. kada je ovaj iznos bio 4,7 milijardi evra.

Pri donošenju odluka prilikom odabira startapa za investiranje, održivost i merenje

vači - primarno cene otvorenost, jednakost, inkluziju u poslovanju i ekološku održivost.

Generacija Z je posvećena angažovanju oko društvenih pitanja i na svom radnom mestu, ali i od radnog mesta očekuje da donese svrhu povezanu sa jakom ESG konotacijom – pa eto još jednog razloga da i razvoj preduzeća ide u ESG pravcu jer upravo ta generacija u sve većem broju stupa na scenu zaposlenih.

8,8 milijardi evra

ESG uticaja (na planetu, okruženje, upravljanje) postaju neizostavni elementi. Investitori su sve više zainteresovani za rešenja koja pomažu društvu da bude održivije – od prehrambenih rešenja kroz poboljšanja poljoprivredne proizvodnje i smanjenja potrošnje mesa, preko proizvodnje održivijih tekstilnih materijala, upravljanja otpadom i reciklaže, do uštede vremena u poslovanju.

uloženo u održive startapove u 2020.

Oni diktiraju trendove i kad je reč o potrošnji i moglo bi se reći da su već zarazili ostale: brojna istraživanja na nivou Evrope pokazuju da bi skoro 90 odsto građana radije odabralo proizvode od kompanija koje vide kao odgovorne kad je reč o uticaju na životnu sredinu, gotovo 50 odsto bi pre odabralo one koji se ističu po društvenim pitanjima, a isto toliko bira one koji su dosledni u upravljanju.

zagreva, a dobre ideje su sve više na ceni.

Na listi 38 održivih startapova portala Failore koji prati razvoj startapova, prilično su zastupljeni oni koji su usmereni na hranu, a među zanimljivijima je američki Clara Foods koji proizvodi životinjske proteine bez životinja, i proteine iz jaja bez piletine! Ovaj startap je osnovan 2015. godine i u njega je dosad 15 investitora uložilo skoro 57 miliona dolara. Tu je i GooDr – platforma za upravljanje viškovima

Domaći preduzetnici osvajaju međunarodne nagrade

S obzirom na to da su pokretači startapova uglavnom mladi, sa investitorima koji prate trend održivosti upravo oni se najbolje razumeju: o tome je bilo reči i na Svetskom ekonomskom forumu gde je u startap kontekstu istaknuto da pripadnici generacije Z – koji su najčešće i osni-

Investitori u ovome prepoznaju mogućnosti, ali idu i korak dalje: čak 75 odsto njih kažu da su spremni da žrtvuju kratkoročnu dobit ako startap u koji ulažu rešava ESG pitanja, jer su uvereni da će se takva preduzeća lakše nositi sa budućim zadacima i lakše uočavati nove prilike.

Hrana najzanimljivija investitorima

I dok se s jedne strane trudimo da “ohladimo” planetu, s druge strane se razvoj održivih startapova sve više

hrane, koja uz pomoć tehnologije doprinosi ublažavanju gladi i sprečavanju rasipanja hrane i u koju je od osnivanja 2017. do danas 16 investitora uložilo 2,8 miliona dolara. Čak 235 miliona dolara investitori su od 2007. uložili u fransuki startap EcoVadis koji omogućava preduzećima da procene ekološke i socijalne performance (uticaj na prirodu i društvo) svojih dobavljača.

Investitorima je bila zanimljiva i nemačka firma COA koja je proizvela prvu čokoladu bez kakaoa koju su nazvali “čokolada budućnosti”: za nju kažu da je deset puta održivija od prave čokolade, ali je za 20 odsto jeftinija. Francuskai startap Ynsect 2020. godine je dobio podršku od 20 miliona evra od EU za proizvodnju protei-

Dok se trudimo da “ohladimo” planetu, razvoj održivih startapova se sve više zagreva, a dobre ideje su sve više na ceni

na i prirodnih đubriva od insekata: oni prerađuju insekte u vrhunsku hranu za kućne ljubimce, ali i za ljude. Britanska firma koja je 2021. privukla pažnju investitora, Notpla, proizvodi održiva pakovanja od morskih algi, koja se prirodno razgrađuju za nekoliko nedelja.

I Srbija ima jake igrače Kada je reč o Srbiji, domaći preduzetnici su nedavno u okviru četvoromesečnog intenzivnog programa

NINJA (Next INnovation with JApan), u organizaciji Inicijative „Digitalna Srbija“ i Japanske agencije za međunarodnu saradnju, predstavili svoje tehnološke startap ideje investitorima i fondovima, a reč je o startapima Tapni, Data Do, Smart Watering, EasyPass, Digital Spark, Zenhire i OmniShop.

je - osim održivosti - goruća tema za kojom investitori tragaju ovih dana, naročito u vreme osipanja radne snage i prekvalifikacija.

Tapni je razvio digitalnu vizitkartu, zasnovanu na NFC tehnologiji, koja omogućava da se čuvaju i dele sve kontakt informacije jednostavnim povezivanjem na drugi uređaj.

O uticaju održivih startapova danas, govori i činjenica da najveći od najvećih ulažu u njih. Primer za to je multimilijarder Bil Gejts, koji je nedavno „ulio“ čak 12 miliona evra preko svog fonda „Breakthrough Energy Ventures“ u startap Rumin8 sa sedištem u Pertu. Ova firma ima podršku i druga dva moćnika, a to su Džef Bezos i Džek Ma. Rumin8 je posvećen smanjenju emisije metana u stočarskoj industriji, odnosno štetnih gasova koji nastaju prilikom varenja kod

U domenu održivosti, čak tri srpske startap firme su se istakle i na međunarodnom konkursu „BASF Innovation Hub“ krajem 2022. godine. Uspeh je utoliko veći ako znamo da se na konkurs prijavilo više od 100 startapova i inovatora, koji doprinose stubovima Zelene agende. To su firme ATAR, Green Hydrogen i inovatorka Aleksandra Ivetić.

ATAR je srpski agrotehnološki startap sa misijom da pomogne farmerima u proizvodnji zdravije hrane. Glavni proizvod je sistem formiran na osnovu veštačke inteligencije, koji smanjuje upotrebu hemikalija na poljima do 70 odsto, omogućavajući bilo kojoj postojećoj mašini za prskanje da precizno otkrije korov.

Green Hydrogen sistemi imaju za cilj da smanje štetnost CO2 uticaja upotrebom solarnih panela, vetra i

PUT ZELENOG KAPITALA

Na globalnom finansijskom tržištu kompanije se rangiraju i po nivou usvajanja i sprovođenja ESG standarda, a investitori sve više ulažu u ESG fondove koji su otporniji na tržišne poremećaje i imaju bolje rezultate na dugi rok

ESG ulaganje, poznato i kao „društveno odgovorno ulaganje”, „ulaganje u uticaj” i „održivo ulaganje” sve je češće korišćen termin, a COVID je značajno podstakao taj trend. Poremećaj tržišta i neizvesnost izazvana pandemijom 2020. godine naveli su mnoge investitore da ulažu u ESG fondove kako bi uticali na jačanje otpornosti na ove rizike. U prva tri meseca 2020. godine u ove fondove je uloženo 45,6 milijardi dolara na globalnom nivou. U fondovima za održive investicije širom sveta nalazi se trenutno 30,7 biliona dolara, a predviđa se da bi taj iznos mogao porasti na oko 50 biliona dolara u naredne dve decenije. Naravno, ove investicione odluke nisu donete samo zbog brige prema planeti već i zbog toga što se pokazalo da su ovi fondovi otporniji na tržišne poremećaje.

Portfoliji koji uključuju ESG i održivost često imaju i bolje rezultate u dužem periodu. Na primer, američka kompanija za finansijske usluge Morningstar otkrila je da je tokom perioda od 10 godina 80 odsto kombinovanih vlasničkih fondova koji investiraju održivo nadmašilo po prinosima tradicionalne fondove. Takođe su otkrili da 77 odsto ESG fondova koji su postojali pre 10 godina posluju i danas, u poređenju sa 46 odsto tradicionalnih fondova.

Da je ovde suštinski reč o profitu potvrdio je nedavno i Lari Fink, generalni direktor BlackRocka, najvećeg upravljača investicionim fondovima na svetu. On je predložio direktorima da pređu na ugljenički neutralno poslovanje jer se ono tiče profita pre nego ekološke osvešćenosti. „Kompanije će nastaviti da podstiču klijente da reaguju na klimatske promene jer to ima finansijski značaj“, naveo je u godišnjem pismu za 2022, naslovljenom sa „Moć kapitalizma“.

Profit je u zelenom

30,7 bln $

nalazi se u fondovima za održive investicije širom sveta

Direktor brokerske kuće „Jorgić broker“ Branislav Jorgić kaže da je saglasno definiciji liberalnog kapitalizma, finansijski rezultat jedino merilo poslovnog uspeha neke kompanije, ali da je širenje multinacionalnih kompanija osim industrijalizacije i otvaranja novih radnih mesta, donelo i štetu zbog lošeg odnosa prema životnoj sredini ili zaposlenima.

„Na globalnom nivou pojavio se jak otpor pristupu da je profit kompanija njihov najvažniji cilj. Tako su kompanije shvatile da je poslovni uspeh višedimenzionalan: uspeh kompanije zahteva sagledavanje i društvenog i ekološkog aspekta poslovanja. Na globalnom finansijskom tržištu pojavili su se indeksi održivog razvoja i Zelene agende, kompanije su rangirane

po nivou usvajanja i sprovođenja ESG standarda”, zaključuje Jorgić.

Tako je, na primer, S&P Dow Jones Indices (S&P DJI) pionir u ESG indeksiranju kojim se bavi već 20 godina, počevši od lansiranja Dow Jones World Indexa 1999. godine. MSCI Inc. je, bar kako se navodi na njihovom sajtu, najveći svetski dobavljač ESG indeksa koji su osmišljeni upravo da pomognu institucionalnim investitorima da efikasnije uporede performanse ESG ulaganja i upravljaju, kao i da mere i izveštavaju o ESG mandatima. Još jedan pokazatelj trenda u ovoj oblasti je i da je za berzanski kotirane kompanije u svetu nefinansijsko izveštavanje obavezno.

S obzirom na to da je Evropska unija najveći spoljnotrgovinski partner Srbije, ova tema će sve češće biti na stolu i srpskih kompanija. Evropska komisija je još 2018. godine definisala Akcioni plan za finansiranje održivog razvoja u kojem je definisala tri glavna cilja - reorijentaciju kapitala ka više održivoj ekonomiji, uključivanje održivosti u procese upravljanja rizicima i podsticanje transparentnosti i dugoročnosti.

Mimo ESG principa u budućnosti će biti sve teže poslovati. “Ukoliko domaće kompanije poštoju standarde ESG njima se otvaraju veće mogućnosti finansiranja sopstvenog razvoja, bilo da se radi o bankarskim kreditima ili o prodaji sopstvenih akcija, pa je u određenim slučajevima to bitno i za finansijsku podršku države. Kom-

panije koje ne poštuju ESG standarde imaju sužene izvore finansiranja, i po pravilu po većoj ceni. Što se tiče investitora, profesionalni investitori svakako vode računa o ESG standardima i njihovom obelodanjivanju. Kod malih investitora retko se vodi računa o tome, i kod nas ali i u svetu”, ističe Jorgić.

Osim radi finansiranja, poštovanje ESG standarda je bitno i za mogućnost ugovaranja poslova - naročito ako se radi o renomiranim zapadnim kompanijama: „Renomirane zapadne kompanije neće zaključivati kooperantske ugovore sa kompanijama koje nemaju politiku poštovanja ESG standarda”, naglašava on.

Sve više obaveza a ne izbor

Procene stručnjaka, međutim, govore da se za ESG sektor izdvaja od nekoliko promila pa do pet odsto godišnjeg prometa, kao i da je jasno da će ubuduće kapital morati da pozeleni na šta će se izdvajati nemala suma novca.

Hristina Kosec, partner i rukovodilac ESG pravne oblasti advokatske kancelarije „Gecić Law“ stava je da će kompanijama biti sve teže da posluju mimo ESG principa, i da će to svakako uticati i na investitore i donošenje njihovih odluka u budućnosti.

„Poštovanje ESG principa u sve ve-

ćoj meri prelazi sa pohvalnog odnosa u normativne tokove. Ono što je bilo „lepo“ raditi, danas je u sve većoj meri obavezno, na direktan ali i indirektan način“, objašnjava Kosec i dodaje da je EU pored brojnih pravila usvojila i preporuke usmeravanju tokova kapitala u održive ekonomske aktivnosti.

„Oni koji misle da se to dugo neće odnositi na nas, u zabludi su. Uticaj na poslovanje je direktan, kroz harmonizaciju domaće regulative, ali i indirektan, kroz znatnu povezanost srpske privrede sa globalnom kroz učešće u lancu vrednosti određenih proizvoda, preko odnosa sa potrošačima, kreditorima i drugim zainteresovanim stranama“, upozorava Kosec.

Ona daje primer kreditora koji su već danas dužni da procene ESG rizike kod davanja kredita. Da li onda takvu proceduru možemo da očekujemo i kod donošenja odluka investitora?

„Ko ignoriše ESG standarde suočiće se sa sve težim pristupom izvorima finansiranja. S druge strane, zelene investicije postaju sve veći deo tržišta, investitori su sve zainteresovaniji za poštovanje ovih standarda jer vide mogućnost za ostvarenje većeg prinosa na svoja ulaganja. Dakle, isplativo je ulagati u kompanije koje poštuju ESG principe“, kategorična je Kosec. Ona objašnjava da je deo evropskog akcionog plana „Fitfor55“ (zakonodavni paket mera za smanjenje emisije stakleničkih gasova za najmanje 55% do 2030. Godine) - dažbina koja će se plaćati prilikom uvoza u EU. Kako kaže, ona će se zasad odnositi na užu grupu proizvoda, kod kojih se prilikom proizvodnje emituje velika količina ugljen-dioksida kao što je proizvodnja čelika, struje iz fosilnih goriva, cementa i drugih, ali će se ta lista najverovatnije proširivati.

„Iako se radi o regulativi Evropske unije, to će uticati na sve zemlje koje izvoze svoje proizvode u EU ukoliko se ne prilagode. Dosadašnja praksa da se „prljava“ proizvodnja premešta u zemlje sa manje strogom regulativom neće biti izvodljiva jer zbog dodatnih nameta ti proizvodi neće biti konkurentni na evropskom tržištu“, objašnjava Kosec i dodaje da srpska privreda svakako nije izolovana.

Ivana Ristić

77% ESG fondova koji su postojali pre 10 godina posluju i danas u poređenju sa 46% tradicionalnih fondova

ULAGANJE I PO CENU SLABIJIH REZULTATA

Investitori

Piše:

Uprošlogodišnjoj izuzetno lošoj berzanskoj godini u kojoj su glavni indeksi akcija i skoro sve klase obveznica pretrpeli velike gubitke, ESG orijentisani fondovi nisu uspeli bolje da sačuvaju imovinu svojih ulagača. Ovo ne bi trebalo mnogo da brine pokretače ovih fondova jer istraživanja pokazuju da su investitori orijentisani na ESG principe spremni da prihvate veće troškove upravljanja i komparativno niže prinose u zamenu za nefinansijske koristi koje bi ovakva ulaganja trebalo da donesu. Da li bi ova odricanja mogla da budu održiva i na duže staze teško je reći ali će umnogome zavisiti od „trendinga“ ove relativno sveže teme.

Uprkos lošim prilikama koje su vladale na tržištu prošle godine, tokom kojih investitori obično postaju veoma osetljiivi na mnoge aspekte ulaganja poput visine provizija i ostalih troškova, neto priliv u ESG fondove pokazao

trebalo da donesu

je njihovu i dalje visoku popularnost. Neto priliv u ove fondove nadmašio je za oko dva procentna poena celokupnu fondovsku industriju koja je nakon izbijanja rata u Ukrajini i ubrzanja inflacije gotovo u svakom mesecu beležila neto odlive imovine usled oštrog silaznog trenda tržišta.

Ova otpornost ESG fondova nije posledica boljih rezultata koje su u proseku doneli ovi finansijski instrumenti. Naprotiv, ova klasa finansijskih instrumenata pretrpela je veći pad od repernog indeksa američkog tržišta, S&P 500, u velikoj meri zbog apsolutne dominacije industrije fosilnih goriva u prošloj godini.

Jedini sektor repernog američkog indeksa koji je u prošloj godini ostvario pozitivan prinos i u velikoj meri nadmašio u krizi dominantne konzervativne sektore poput komunalnih usluga, proizvodnje esencijalnih dobara ili zdravstvene zaštite, bila je energetika usled visokih cena nafte i gasa koje su snažno podigle vrednost tradicionalnih naftnih kompanija. Ovo je verovatno glavni razlog u proseku lošijeg učinka ESG fondova u prošloj godini s obzirom da većina ovih fondova u svoje poslovanje ne

uključuje kompanije koje proizvode fosilna goriva. Istina, rast tržišne vrednosti u protekloj godini zabeležile su i kompanije koje energiju stvaraju iz obnovljivih izvora, što je donelo komparativno bolje rezultate ESG fondovima koji su usko specijalizovani u ovim oblastima. Međutim, ostaje neporeciva činjenica da je ukupan rezultat fondova sa ESG orijentacijom bio lošiji u odnosu na prosek tržišta.

Slabiji rezultati ESG fondova u 2022. i sve izraženiji otpor protržišnih političara prema trendu spuštanja politike na nivo korporacija nije zaustavio razvoj pro-ESG regulative na nivou država, gde prednjači EU, ali ni SAD ne zaostaje previše. Tako je američko

orijentisani na ESG principe spremni su da prihvate veće troškove upravljanja i komparativno niže prinose u zamenu za nefinansijske koristi koje bi ovakva ulaganja

Nenad Gujaničić, glavni broker, Momentum

Primer formiranja indeksa S&P 500 ESG

Izvor: The S&P 500® ESG Index

Ministarstvo rada odnedavno omogućilo administratorima penzionih planova da uzmu u obzir ESG faktore, zajedno sa kratkoročnim finansijskim ciljevima prilikom odabira alternativa ulaganja za njihove članove.

Takođe, vrhovno regulatorno telo na američkom finansijskom tržištu, Komisija za hartije od vrednosti, uzela je u razmatranje pravilo koje će od listiranih kompanija zahtevati javno objavljivanje podataka o njihovom uticaju na klimu, uključujući sopstveni nivo štetnih emisija, emisije komunalnih preduzeća odakle se korporacija snabdeva strujom i grejanjem, te emisije samih klijenata korporacije koji koriste njene proizvode/usluge.

Iako je ova tržišna ništa i dalje marginalna u sveukupnoj berzanskoj industriji, investiranje na ESG principima dobija sve više na zamahu, zahvaljujući političkoj podršci i angažovanosti pre svega državnih penzionih fondova (na američkom tržištu donekle i pri-

Indeks održivosti S&P 500

Pre nepune četiri godine lansiran je S&P 500 ESG indeks koji je investitorima omogućio još jedno merilo pomoću kojeg mogu da procene učinak kompanija sa velikom tržišnom kapitalizacijom u SAD, kvalifikovanih na osnovu ESG rezultata i njihove podobnosti za tu listu (izbačeni su proizvođači duvana, kontroverznog oružja...). Konvencionalni S&P 500 indeks je modifikovan na osnovu postizanja ESG rezultata izračunatih od strane specijalizovane firme RobecoSAM, koji su dalje precizirani i razrađeni od strane kreatora indeksa S&P 500. Ovaj indeks obuhvata oko 75 odsto tržišne kapitalizacije indeksa S&P 500 pa samim tim njegov prinos ne odudara mnogo od ove bazične indeksne korpe. Neke od najvećih kompanija koje se nisu našle u sastavu ESG indeksa su Berkshire Hathaway, Alphabet, Johnson&Johnson...

vatnih). Više je nego vidljivo da je ESG metrika postala svuda prisutna - od objavljivanja kompanijskih izveštaja, osnivanja specijalizovanih odeljenja i pozicija u kompanijama, izdavanja licenci stručnjacima za upravljanje finansijskom imovinom... Njen razvoj na duže staze, koliko god država propagirala ovakvu vrstu ulaganja, zavisiće pre svega od prostog fakta da li investitori mogu sagledati finansijsku

korist za kompaniju od, na primer, njene strategije kojom kontroliše izloženost riziku klimatskih promena. Berzanski svet u kome će ESG principi a priori biti u rangu sa osnovnim investicionim pokazateljima, poput PE racija, teško je uopšte i zamisliti. Osnovni razlog ove teze leži u prostoj zakonitosti tržišta - prosečan ulagač se za razliku od političara ekonomično odnosi prema imovini kojom raspolaže.

MIKROKREDITI I ODRŽIVOST? IMA VEZE!

Više od polovine ciljeva održivog razvoja povezano je sa finansijskim instrumentima koji se odnose na mikrofinansiranje

koji predstavlja okosnicu ekonomske aktivnosti.

U domaćem finansijskom sistemu dominantnu poziciju imaju banke: učešće banaka u finansijskim uslugama iznosi 92 odsto, dok racio koncentracije prvih 5 banaka iznosi više od 50 odsto u svim kategorijama (ukupna aktiva, ukupni krediti, ukupni depoziti i ukupni prihodi). S druge strane, sektor mikro, malih i srednjih preduzeća, koji je odgovaran za generisanje 33,6 odsto ukupne bruto dodate vrednosti na nivou Srbije, obezbeđenje radnih mesta za

Uostvarivanju Ciljeva održivog razvoja, a posebno u nerazvijenim zemljama, važan faktor predstavlja razvijen finansijski sistem: efikasnim transferom finansijskih sredstava za investicije ka sektoru privrede podstiče se rast realnog sektora, što posledično doprinosi i rastu bruto domaćeg proizvoda. Sektor malih i srednjih preduzeća, čije su glavne karakteristike kreativnost, inovativnost i fleksibilnost poslovanja, značajno doprinosi Ciljevima održivog razvoja kroz generisanje novih radnih mesta, rast zaposlenosti, rast poreskih prihoda, podsticanje produktivnosti, jačanje preduzetničkog duha i konkurencije. Otvaranje novih radnih mesta jedan je od prioriteta u borbi protiv siromaštva, što je ultimativni cilj održivog razvoja: zato se godinama unazad velika pažnja posvećuje upravo strategijama koje podstiču razvoj privatnog sektora,

Mikrofinansiranje je odobravanje kredita do 25.000 evra, prevashodno namenjenih preduzetnicima i mikro preduzećima

44,2 odsto ukupnog broja zaposlenih i koji ostvaruje stopu profitabilnosti od 35,4 odsto, suočen je sa značajnim problemima u finansiranju što deluje destimulativno i inhibira razvoj ovog sektora.

Najčešći problemi sa kojima se u poslovanju suočava sektor mikro, malih i srednjih preduzeća i preduzetnika u Srbiji su pristup finansijama, visok nivo korupcije, birokratija, visoke poreske stope. Do 2005. godine, kada je usvojen Zakon o bankama, u strukturi domaćeg finansijskog sistema su postojale i mikrokreditne

finansijske institucije poput štedionica, štedno-kreditnih zadruga i drugih štedno-kreditnih organizacija, koje su nakon toga isključene iz domaćeg finansijskog sistema. Mikrofinansiranje podrazumeva odobravanje kredita vrednosti do 25.000 evra, prevashodno namenjenih finansiranju preduzetnika i mikro preduzeća, ali i drugih preduzeća koja nailaze na poteškoće prilikom apliciranja za konvencionalne zajmove. Važno je napomenuti da je više od polovine ciljeva održivog razvoja povezano sa finansijskim instrumentima koji se odnose na mikrofinansiranje. Istraživanja pokazuju da su mikro, mala i srednja preduzeća i preduzetnici često obeshrabreni da apliciraju za sredstva banaka kako bi nadomestili nedostajuća finansijska sredstva jer nisu u mogućnosti da ispune zahtevne kriterijume za dobijanje kredita.

S druge strane, oprezna politika kreditiranja malih i srednjih preduzeća je opravdana budući da preduzetnici, kao i mikro preduzeća mogu imati problem sa obezbeđenjem potrebnog kolaterala, procenom neophodnih finansijskih sredstava, izradom biznis planova, a često ne ostvaruju značajne poslovne rezultate usled kratkog perioda poslovanja nedovoljnog za značajnije pozicioniranje na tržištu. Takođe, mala inovativna preduzeća u najranijim fazama razvoja inovacija još nisu komercijalizovala svoje istraživačko-razvojne aktivnosti, dok s druge strane ne poseduju finalni proizvod ili izgrađenu mrežu lojalnih potrošača.

Piše: Dr Ivana Ostojić, Institut društvenih nauka u Beogradu

Stoga, bankarski krediti ne predstavljaju adekvatnu finansijsku opciju za pribavljanje sredstava budući da je njihovo poslovanje povezano sa visokim rizikom.

U okolnostima otežanog finansiranja, neophodna finansijska sredstva mala i srednja preduzeća obezbeđuju uglavnom iz sopstvenih izvora, odnosno, iz neraspoređene dobiti ili prodaje imovine. Takođe, usled ograničene ponude često pribegavaju finansiranju iz skupih finansijskih izvora poput kratkoročnih kredita. Mikrokreditne finansijske institucije bi pozitivno uticale na smanjenje finansijske isključenosti mikro, malih i srednjih preduzeća i preduzetnika iz tokova finansijskog sistema.

2% je udeo

ponudu dodatnih izvora finansiranja po uslovima koji su prilagođeni finansijskim potrebama mikro, malih i srednjih preduzeća i preduzetnika i koji prate specifičnosti njihovog poslovanja. Na taj način bi se formiralo okruženje koje bi delovalo podsticajno na osnivanje preduzeća i uspostavljanje konkurentne i izvozno orijentisane privrede, s obzirom na to da su finansijski instrumenti i politike koji se odnose na mikrofinansiranje u funkciji implementacije ciljeva održivog razvoja.

Regulativa kod nas i u okruženju

Trenutna ponuda bankarskih proizvoda ne odgovara mikro, malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima, a u prilog tome govori i podatak da udeo kredita preduzetnicima u ukupnim kreditima banaka iznosi svega 2 odsto. Zastupljenost nebankarskih finansijskih institucija čiji bi

nadzor vršila Narodna banka Srbije kao regulatorno telo, omogućila bi

Mikrokreditne finansijske institucije su znatno zastupljenije u zemljama u okruženju, i u razvijenim evropskim zemljama, ali u Srbiji ova oblast nije zakonski regulisana. Zakon o nebankarskim finansijskim institucijama nije donet, a Srbija je i jedna od četiri zemlje u Evropi (pored Grčke, Austrije i Nemačke) koja je jedino bankama omogućila da se bave mikrokreditiranjem i time doprinela jačanju njihove dominantne pozicije u kreditnoj aktivnosti.

Mikrokreditiranje je zakonski regulisano u Rumuniji, Albaniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. U okruženju, ova oblast nije regulisana zakonom u Severnoj Makedoniji, Sloveniji, Slovačkoj, Mađarskoj, Bugarskoj i Hrvatskoj, ali je važno naglasiti i to da odobrenje mikrokredita nije povereno isključivo bankarskom sektoru. S druge strane, od svih zemalja iz okruženja, Srbija beleži značajan iznos nezadovoljene tražnje za mikrokreditima na godišnjem nivou -- više od milijardu evra. To ukazuje na potrebu diverzifikacije ponude finansijskih instrumenata i smanjenja zavisnosti od bankarskog sektora uspostavljanjem alternativnih, konkurentnih izvora finansiranja. Sledeći iskustva razvijenih evropskih zemalja, ali i zemalja iz neposrednog okruženja, kao i preporuke međunarodnih finansijskih institucija, za razvoj sektora mikro, malih i srednjih preduzeća i preduzetnika u Srbiji je poželjno da, pored banaka, u strukturi finansijskog sistema budu zastupljene i finansijske institucije nižeg ranga koje bi putem mikrofinansiranja zadovoljile konstantno rastuću tražnju za mikrokreditima i pospešile održivi razvoj pomenutog sektora, najefikasnijeg segmenta privrede koji doprinosi rastu nacinalne ekonomije.

kredita preduzetnicima u ukupnim kreditima banaka

PROAKTIVNOST JE (NOVA) NUŽNOST

Menadžeri srpskih kompanija prinuđeni su da, posle decenija oslanjanja na državnog snabdevača, traže alternativne načine za obezbeđivanje električne energije, i to dominantno iz obnovljivih izvora

ali niko ni ne pomišlja da je manja od milijardu evra) i straha od nestašica električne energije (do kojih ove sezone ipak nije došlo).

Piše: Petar Mitrović, Partner, Karanović&Partners

Iako su problemi na svetskim energetskim tržištima postojali i ranije, ratni sukobi u Ukrajini izazvali su tektonske poremećaje. Divljanje cena i nedovoljno energenata i energije, opšta inflacija, rast ključnih kamatnih stopa prvi put posle više od decenije, doveli su do situacije koju Međunarodna agencija za energetiku naziva „prvom zaista globalnom energetskom krizom, sa uticajima koji će se osećati u godinama koje dolaze“.

Globalna energetska kriza nije zaobišla ni Srbiju. Njen uticaj intenziviran je posledicama nezapamćenih havarija u postrojenjima Elektroprivrede Srbije (EPS) iz decembra 2021. godine koje su dovele do pada proizvodnje, uvoza enormnih količina električne energije po astronomskim cenama, štete po EPS-ov pa i budžet države (o čemu ne postoje precizni podaci

U januaru 2023. cena po kojoj EPS (formalno dominantni, a suštinski jedini snabdevač u zemlji) snabdeva privredu prvi put je premašila 100 evra po MWh i za većinu privrede do kraja aprila iznosiće oko 103 evra (na to dolaze različite dodatne naknade i nameti u ukupnom iznosu od oko 20 evra po MWh). Barem još jedno, a verovatno i dva poskupljenja, očekuju se tokom ove godine. Čak i sa ovim povećanjem, analitičari se slažu da su ovakve cene i dalje moguće samo uz subvencije države i da je pitanje koliko će dugo moći da se održe na ovom nivou. Zbog toga i ne iznenađuje da EPS više nije spreman da nudi dugoročne uslove snabdevanja – pre krize bilo je moguće dogovoriti sa EPS-om snabdevanje i na period do tri godine, a sada se radi o dogovorima koji važe nekoliko meseci.

Dodatni izazov za privredu, posebno za izvozno orijentisane kompanije ili kompanije koje posluju u sastavu velikih međunarodnih korporacija, leži u činjenici da najmanje dve trećine električne energije koja se proizvede u Srbiji dolazi iz fosilnih goriva. Godinama unazad svedočimo brojnim inicijativama i procesima koje podstiču kompanije da smanje svoj ugljenični otisak a koje direktno utiču na njihovu konkurentnost i profitabilnost. Ti procesi su svoj vrhunac (za sada) dostigli u decembru 2022. godine kada je postig-

nut dogovor Evropskog saveta i Evropskog parlamenta o uvođenju Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika na granicama (CBAM). CBAM će predstavljati dodatnu taksu na uvoz određenih proizvoda u Evropsku uniju – onih proizvoda prilikom čije proizvodnje u trećim zemljama dolazi do značajnih emisija ugljen dioksida. Lista proizvoda za sada uključuje, između ostalog, cement, čelik i đubriva, uz očekivanje da će se ona dodatno širiti. Početak primene prve faze (tokom koje će uvoznici u EU imati obavezu izveštavanja ali ne i plaćanja takse) očekuje se u oktobru 2023. godine, dok bi naplata trebalo da počne tokom 2026. godine.

Sve u svemu, posle dužeg vremena, dostupnost i cene energije, i to pre svega energije iz obnovljivih izvora energije, postali su činilac koji će predstavljati jedan najvećih izazova za srpsku privredu u narednom periodu. Menadžeri srpskih kompanija prinuđeni su da, posle decenija oslanjanja na državnog snabdevača, traže alternativne načine za obezbeđivanje električne energije.

Prozjumeri

Jedan od njih, relativno jednostavan i jeftin, jeste postajanje prozjumerom.

Koncept prozjumera uveden je Zakonom o korišćenju obnovljivih izvora energije iz aprila 2021. godine kroz institut kupca-proizvođača.

Ukratko, kupac-proizvođač je kraj-

nji kupac električne energije koji je na svoje unutrašnje instalacije priključio sopstvenu elektranu (koja koristi obnovljive izvore energije), električnu energiju koju proizvede u toj elektrani koristi za sopstvene potrebe a višak predaje u sistem na koji je objekat priključen i za to dobija određenu nadoknadu. Istovremeno, i dalje zadržava pravo da kada je potrebno, kupuje električnu energiju od svog regularnog snabdevača.

Procedure za izgradnju i priključenje ovakvih elektrana su relativno jednostavne i ne traju dugo.

Vodeći stručnjaci se slažu da se, ukoliko je elektrana optimalno projektovana, investicija isplati za nekoliko godina.

Kupac-proizvođač je verovatno jedini koncept reforme iz 2021. godine koji je zaživeo u praksi i doživeo veliku ekspanziju. Do sada su kompanije u Srbiji napravile skoro 170 elektrana koje rade u režimu kupca-proizvođača, od kojih je najveća snage od ne

punih 1MW. Još je veći broj onih koje se nalaze u različitim fazama razvoja, izgradnje ili priključenja.

Korporativni PPA

Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije takođe je prepoznao po prvi put koncept korporativnog ugovora o otkupu električne energije (Korporativni PPA).

Godinama unazad, velike međunarodne korporacije, pre svega veliki potrošači električne energije poput big tech-a ili teške industrije, električnu energiju nabavljaju putem Korporativnh PPA-eva. Kriza nije dovela do pada interesovanja za ove proizvode – naprotiv. U svetu je do kraja trećeg tromesečja 2022. godine zaključeno Korporativnih PPA-jeva za 33GW elektrana na obnovljive izvore energije, što predstavlja povećanje u odnosu na celu 2021. godinu od sedam odsto.

Iako u Srbiji koncept Korporativnog PPA-a još uvek nije zaživeo u praksi, za očekivati bi bilo da u narednom

periodu vidimo i prve realizovane projekte.

A šta je zapravo Korporativni PPA?

To je ugovor o kupovini električne energije koji potrošač zaključuje direktno sa proizvođačem električne energije iz obnovljivih izvora energije. Po pravilu se zaključuju na duži rok, najčešće najmanje 10 godina, i na taj period obezbeđuju cenovnu predvidivost kroz različite strukture, kako za proizvođača tako i za potrošača. Dodatno, omogućavaju kompanijama da lakše ispune svoje ciljeve održivosti.

Najčešće upotrebljavane strukture do sada su bile i ostaju fizički (sleeved) Korporativni PPA i virtuelni (synthetic) Korporativni PPA.

Po pravilu, u slučaju fizičkog Korporativnog PPA-a, kompanija, pored ugovora sa samim proizvođačem o kupovini električne energije iz elektrane na obnovljive izvore energije kojim obezbeđuje najveći deo potrebnih količina električne energije,

zaključuje još jedan ugovor sa nekim od velikih snabdevača. Snabdevač u toj situaciji deluje kao neka vrsta agenta između proizvođača i potrošača, preuzima obaveze balansiranja i nadomešćuje količine električne energije koje nisu proizvedene u samoj elektrani.

Virtuelni Korporativni PPA ne dovodi do fizičke isporuke električne energije iz elektrane proizvođača do potrošača, već predstavlja suštinski hedžovanje. Potrošača i dalje snabdeva njegov snabdevač po tržišnim cenama na osnovu posebnog ugovora. Proizvođač i potrošač samo dogovaraju, odnosno fiksiraju cenu električne energije (strike price) u virtuelnom Korporativnom PPA-u. Po njemu se obavljaju plaćanja između potrošača i proizvođača kada se razlikuju tržišne cene električne energije (po kojima potrošač nabavlja električnu energiju od snabdevača) i fiksirane cene

u virtuelnom Korporativnom PPA-u. Postoje različite mogućnosti kako ta plaćanja mogu da budu strukturirana, najčešće kao jednostrana ili kao dvostrana. U slučaju jednostranih, proizvođač plaća potrošaču razliku ukoliko je tržišna cena viša od fiksirane u virtuelnom Korporativnom PPA,

često znaju da budu komplikovani i zbog toga sam postupak dogovaranja može dugo da traje, sve do sada razrađene strukture i dalje zahtevaju prisustvo dodatnog snabdevača u određenom kapacitetu. Po logici stvari, za očekivati bi bilo da će dalji razvoj ovih instrumenata u praksi naći adekvatna rešenja za te manjkavosti.

ali potrošač ne plaća proizvođaču razliku ukoliko je tržišna cena niža. U slučaju dvostranih, i potrošač plaća proizvođaču razliku ukoliko je tržišna cena niža od fiksirane.

Mada Korporativni PPA-jevi donose brojne prednosti, oni naravno nisu bez mane. Pre svega, pored toga što

Ipak, ono što je sigurno, kompanije više ne mogu sebi da priušte pasivan pristup u vezi sa nabavkom energije. Danas je jasno – prestanak sa praksom potpunog oslanjanja na državnog snabdevača i proaktivnost u iznalaženju i implementaciji alternativnih rešenja za podmirivanje potreba za energijom biće jedan od faktora koji

će imati odlučujući uticaj na uspešnost poslovanja u budućnosti.

*Partner se odnosi na advokata u saradnji sa Karanović & Partners o.a.d. **Tekst je pripremljen u informativne svrhe i ne predstavlja pravni savet.

UŠTEDA, PA I ZARADA

Umesto nekadašnjih šest meseci, postupak sticanja statusa kupca-proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora sada traje oko mesec dana. Postupak je detaljno objašnjen u vodiču “Kako postati kupac-proizvođač”

Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije definiše da je „kupac-proizvođač” krajnji kupac koji je na unutrašnje instalacije priključio sopstveni objekat za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije, i tako proizvedenu električnu energiju koristi za sopstvenu potrošnju, a višak se isporučuje u prenosni sistem, distributivni sistem, odnosno zatvoreni distributivni sistem.

Postupak sticanja statusa kupca-proizvođača počinje postupcima vezanim za izgradnju proizvodnog objekta koji koristi obnovljive izvore energije, a koji služi za proizvodnju električne energije za potrebe “prozjumera”, dok se višak isporučuje u prenosni, distributivni ili zatvoreni distributivni sistem. U ovoj fazi potrebno je pribaviti odobrenje za izvođenje radova propisano članom 145. ZPI (osim za proizvodne objekte snage manje od 10 KW).

Potom se merno mesto prilagođava dvosmernom kretanju struje, u skladu sa propisima. Radi obezbeđenja sigurnosti mreže i samog proizvođača, potrebno je pribaviti izjave izvođača radova sa potvrdom odgovornog izvođača radova da su uređaji, instalacije i merno mesto ispravni i izvedeni u skladu sa propisima i standardima. Da bi krajnji kupac električne energije stekao status kupca-proizvođača po priključenju proizvodnog objekta na svoju unutrašnju instalaciju, potrebno je da proizvodni objekat ispunjava sve tehničke i bezbednosne zahteve u skladu sa pravilima o radu nadležnog operatora EPS-a, da je instalisana snaga proizvodnog objekta manja od odobrene snage priključka objekta. Nakon toga, kupac-proizvođač podnosi zahtev za zaključenje ugovora sa EPS-om, i zaključuje ugovor o snabdevanju sa neto merenjem ili neto

obračunom (u zavisnosti od toga da li je u pitanju domaćinstvo ili ne).

Po potpisivanju ugovora, “prozjumer” se priključuje na elektroenergetsku mrežu i upisuje u Registar kupaca-proizvođača, čime stiče status kupca-proizvođača.

U zavisnosti od instalisane proizvodne snage fotonaponskih modula, od toga da li se predaje električna energija u sistem ili se proizvodi isključivo za sopstvene potrebe, postoje različiti uslovi koji treba da se ispune u cilju upisa u Registar kupaca-proizvođača koji vodi EPS.

S tim u vezi neophodno je napraviti distinkciju između sticanja statusa “prozjumera” po pojednostavljenoj proceduri – kod proizvodne snage do 10,8 KW, onda kada su instalisane proizvodne snage fotonaponskih modula veće, i kreću se u rasponu od 10,8 KW do 50 KW, kao i u slučajevima kada je instalisana snaga preko 50 KW.

Detaljne procedure se mogu pronaći u Vodiču advokatske kancelarije Vuković&Partners i RCEL “Kako postati kupac-proizvođač”.

Institut kupca-proizvođača od izuzetnog je značaja jer omogućava individualnim domaćinstvima, stambenim zajednicama i drugim proizvođačima da po relativno jednostavnoj proceduri postanu “prozjumeri”, i na taj način smanje zavisnost od centralnog sistema distribucije, umanje svoje troškove, i najvažnije – doprinesu smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, i klimatskoj neutralnosti u budućnosti.

Autori

Danilo Radičević, Direktor, Regionalni centar za ekološko pravo (RCEL)

Jelena Plamenac, Stariji advokat, VP advokatska kancelarija

Danica Janković, Advokatski pripravnik, VP advokatska kancelarija

Recenzent

Prof dr. Mirjana Drenovak-Ivanović

DA LI BISTE NOSILI HALJINU OD JABUKA?

Koža od pečuraka ili kaktusa stremi ka svetskom trendu u tekstilnoj industriji. A šta mi kao pojedinci možemo da učinimo po pitanju mode da bismo bili odgovorniji prema planeti?

Nije tajna da je tekstilna industrija jedan od najvećih zagađivača: procenjuje se da je odgovorna za 10 odsto emisija gasova sa efektom staklene bašte. Modni časopis Vogue objavio je svojevrsni vodič za održivu modu, koristan i za pojedince i za privredu. Evo nekih saveta koji i vama mogu pomoći da se oblačite odgovornije, i da se osećate bolje jer ste doprineli očuvanju planete.

Kupuj manje, ali kupuj pametnije

Možda ova mantra zvuči kao kliše, ali je ključna kada se uzme u obzir da se svake godine širom sveta proizvodi zapanjujućih 100 milijardi odevnih predmeta. Pre kupovine, konsultant za održivost i direktor Eco-Age Harijet Voking savetuje da sebi postavite tri veoma važna pitanja: „Šta kupujete i zašto? Šta vam zaista treba? Hoćete li to nositi najmanje 30 puta?“

„Investirajte“ u održive modne brendove

Pametna kupovina može takođe da znači podršku dizajnerima koji promovišu održive prakse i koriste prerađeni tekstil u svojim modnim komadima.

Kupujte polovne stvari i „vintage“

Pošto su polovni i starinski komadi sada sve dostupniji zahvaljujući društvenim mrežama i različitim platformama, razmislite o kupovini upravo takvih stvari.

Pokušajte da iznajmite

Umesto da kupite novu haljinu za venčanje ili gala večeru, možete da je iznajmite, posebno ukoliko je nećete nositi više puta. Prema jednoj studiji, neverovatnih 50 miliona komada odeće se kupuje i nosi samo jednom svakog leta samo u Velikoj Britaniji. Tu naviku bi trebalo što pre odbaciti s obzirom na to da se ogromna količina garderobe spaljuje svake sekunde u svetu.

Sprečavajte „greenwashing“

Zajedno sa jačanjem svesti potrošača o svom ekološkom otisku, jača i „greenwashing“ – korišćenje nejasnih, obmanjujućih ili lažnih tvrdnji sa ciljem stvaranja utiska o tome da brend vodi računa o zaštiti prirode, a da to suštinski nije tako. Upoznajte se detaljnije sa brendom i njihovim ekološkim politikama jer nije dovoljno da na odeći samo piše „održivo“, „eco-friendly“, „odgovorno“.

Upoznajte materijale

Razumevanje uticaja vrste materijala na planetu ključno je kada je u pitanju održiva kupovina. Trebalo bi izbegavati sintetiku kao što je poliester koji čini 55 odsto odeće na globalnom nivou, jer se dobija od fosilnih goriva i potrebne su godine da se razgradi. Nisu svi prirodni materijali napravljeni isto: organski pamuk, na primer, koristi znatno manje vode od konvencionalnog pamuka i ne koristi štetne pesticide.

Pitajte ko vam je napravio odeću

Pandemija i trenutna globalna kriza naglašavaju ekstremne teškoće sa kojima se suočavaju radnici u tekstilnoj industriji širom sveta. Od suštinskog je značaja da ljudi koji prave odeću budu plaćeni pošteno i da imaju bezbedne uslove za rad, a posebno da se za rad ne eksploatišu deca. Potražite brendove koji otvoreno otkrivaju informacije o svojim fabrikama i njihovoj politici u vezi sa platama i uslovima rada.

Potražite ciljeve koji prate nauku

Da biste saznali da li su brendovi ozbiljni u pogledu smanjenja lošeg uticaja na životnu sredinu, dobro mesto za početak je provera da li su se posvetili ciljevima koji prate nauku. Brendovi koji su se priključili inicijativama koje se bore za ciljeve zasnovane na nauci moraju biti uključene u smanjenje emisije CO2 u skladu sa Pariskim sporazumom.

Podržite brendove koji imaju pozitivan uticaj

Ekološki nastrojeni brendovi ne samo da se trude da smanje negativan uticaj na životnu sredinu, već i kako da pozitivno utiču na nju. Rastući trend u modi je „regenerativna poljoprivreda“ čiji je cilj obnavljanje zdravlja tla i biodiverziteta.

Pazite na štetne hemikalije

Skrivene hemikalije koje se koriste za tretiranje naše odeće predstavljaju

ozbiljnu opasnost po životnu sredinu, zagađuju lokalne vodene tokove i predstavljaju rizik za radnike u tekstilnoj industriji. Obratite pažnju da li garderoba ima sertifikate koji imaju određene zahteve u vezi sa upotrebom hemikalija tokom proizvodnih procesa (npr. Made in green OEKO-TEKS, ili Bluesing).

Smanjite svoj vodeni otisak

S obzirom na to da se u proizvodnji tekstila godišnje koriste zapanjujuće 93 milijarde kubnih metara vode - što je ekvivalent 37 miliona olimpijskih bazena - svi bi trebalo da budemo svesniji tzv. vodenog otiska naše odeće. Kao što je ranije pomenuto, za organski pamuk koristi se znatno manje vode nego za konvencionalni (čak 91 odsto manje, prema jednoj studiji), dok upotreba boja sa malo vode takođe smanjuje potrošnju ove dragocene tečnosti.

Veganska moda i materijali od voća i paukove mreže

Dok se materijali životinjskog porekla kao što su koža i vuna sve više dovode u vezu sa ekološkim i etičkim pitanjem, „veganske“ alternative koje često sadrže sintetiku takođe mogu

biti štetne za našu planetu. Srećom, postoje inovacije koje ulaze na tržište kao što je koža napravljena od micelijuma - korena gljiva, koju je recimo čuvena engleska modna dizajnerka Stela Makartni već usvojila. Kada je napravila prvu tašnu koristeći kožu od gljiva, rekla je da je torba savrše-

larde i Marte Kazarez, još 2019. su napravili materijal od kaktusa, biljke koja je istovremeno regenerativna, zahteva malo vode i odlično apsorbuje ugljen-dioksid. Proces pravljenja biorazgradive kože sastojao se od sečenja lišća kaktusa, zatim čišćenja i gnječenja i potom trodnevnog sušenja. Nakon toga se delovi biljke mešaju s netoksičnim hemikalijama i oblikuju u biorazgradivu kožu koja može da traje i do deset godina. Pored pomenutih biljaka u modi su se za proizvodnju materijala koristile i druge poput jabuka, grožđa i ananasa ili pak algi, ili paukove mreže od koje je napravljena paukova svila.

Vodite računa o svojoj odeći Produženje životnog veka vaše odeće je ključno kada je u pitanju smanjenje štetnog uticaja vaše odeće na životnu sredinu. Potrudite se da vaša odeća traje što je duže moguće tako što je nećete prekomerno prati, ili tako što ćete je popraviti umesto da je bacite.

Izbegavajte zagađenje mikroplastikom

na, iako je u početku bila sumnjičava u vezi sa ovim eksperimentom koji je sprovela sa fabrikom Mylo koja je proizvela kožu. Pečurke se uzgajaju u laboratorijama, tako da im za rast nije potrebna voda, a struju jedva da koriste. “Torbe su napravljene bez ubijanja ijedne životinje, bez sečenja ijednog drveta. Ovako treba da izgleda budućnost mode ako možete da je shvatite kako treba, a mislim da svi možemo“, rekla je Makartni.

Čak je i naša dizajnerka Dragana Stanković imala modnu liniju napravljenu od pečuraka.

Osnivači kompanije Deserto sa sedištem u Meksiku, Arian Lopez Ve-

Teško je u potpunosti izbeći sintetiku, a pranje odeće može da ispusti mnoštvo mikroplastike u naše vodene tokove i okeane, što nanosi štetu morskom i rečnom životu. Srećom, postoji jednostavno rešenje: postavljanje filtera za mikroplastiku, ili stavljanje sintetičke odeće u specijalne vreće za pranje koje imaju funkciju filtera.

Obezbedite „drugi život“ vašoj odeći

Ukoliko savesno raščišćavate svoj ormar, nećete dozvoliti da ono što više ne želite da nosite završi na deponiji. Preprodaja odeće ili odnošenje u dobrotvorne organizacije najbolji su načini da obezbedite „produžetak života“ vašoj staroj garderobi. Za istrošene delove koji se više ne mogu popraviti za ponovnu upotrebu, potražite mesta za reciklažu.

Lara Vučetić

Biorazgradiva koža od kaktusa može da traje i do 10 godina

HALO, IMAMO PROBLEM!

Od 16 milijardi telefona koji su u vlasništvu građana sveta, u 2022. je čak 5,3 milijarde završilo u kantama za đubre, fiokama, garažama, odnosno nije propisno odloženo i reciklirano

Elektronski i električni (EE) otpad, u koji spadaju ne samo telefoni, već i tableti, kompjuteri i bela tehnika - jedan je od velikih zagađivača planete. Samo u 2019. godini svetski EE otpad iznosio je 53,6 megatona, što znači da je svaki stanovnik planete u proseku generisao oko 7,3 kilograma ovog otpada. Procenjuje se da će do 2030. godine ova brojka dostići gotovo 75 megatona.

Kada se pogleda statisika u razvijenim zemljama, u ovom slučaju uzećemo primer evropskog kontinenta, ona je još mračnija. U 2019. Evropljani su generisali 12 megatona EE otpada, odnosno 16,2 kg po glavi stanovnika, a samo 43 odsto otpada je prikupljeno - ni blizu cilja od 65 odsto, navodi The Global E-waste Statistics Partnership (GESP).

A kada se EE otpad nepropisno odloži toksične hemikalije se oslobađaju i negativno utiču na vazduh, zemlju, vodu i na kraju i na ljudsko zdravlje.

Ovaj problem prepoznaje i Srbija. Naime, prema Zakonu o upravljanju otpadom (član 50.) EE otpad ne

može da se meša sa drugim tipovima otpada, zbog čega je neophodno da se uspostavi sistem za odvojeno sakupljanje električnog i elektronskog otpada.

Skoro 10kg po glavi stanovnika je godišnji generisani elektronski otpad u Srbiji

Srbija je, prema podacima GESP, u 2019. generisala 65 kilotona EE otpada - 9,4kg po glavi stanovnika - od čega je samo 22 odsto propisno odloženo, odnosno prikupljeno.

Izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) “Posebni tokovi otpada u 2021.” navodi da je u 2021. reciklirano samo dve kilotone IT opreme od 18,88 miliona komada stavljenih na tržište iste godine.

Iako je najlakše zaključiti da ne postoji interesovanje građana Srbije za reciklažu, problem je znatno kompleksniji. Premda Srbija ima zakono-

davni okvir koji reguliše odlaganje i reciklažu EE otpada, on nije dovoljno promovisan: zapravo, većina građana ne zna kako i gde da odloži EE otpad.

Istraživanje Demostata sprovedeno 2019. godine pokazalo je da čak 41 odsto građana EE otpad baca u kontejner, oko 24,4 odsto „ne baca nigde“, a samo 34,87 odsto ispitanika kaže da ga odlaže u lokalne centre. Njih 46,68 odsto ne zna gde bi mogli da odlože EE otpad.

A gde reciklirati? Zapravo, odgovor na ovo pitanje je lako naći brzom pretragom na internetu - u Srbiji postoji nekoliko reciklažnih centara koji preuzimaju elektronski otpad.

Na sajtu Udruženja reciklera Srbije postoji spisak članova koji recikliraju EE otpad, odgovor može da se nađe i na sajtu www.gdereciklirati. rs. Mobilni operateri poput Yettel-a takođe nude građanima mogućnost odlaganja mobilnih uređaja, a program reciklaže EE otpada ima i Huawei. Međutim, ono što nemamo je ozbiljna akcija povećanja reciklaža EE otpada.

Jovana Šesterikov