Page 1

Ćaskanje:

Ivan Zeljković

Putovanja:

Niš - Vilin grad Zdravlje:

Anemija broj 26

Moda:

godina I

avgust 2012

Džins

model: Aleksandra Laušević foto: Aleksandar Avramesku make up: Mirjana Škorić frizura: Lidija Gmijović šešir: Ljiljana Ananijev


Sadržaj: str 2 - UVOD Reč urednice

str 3 - AKCIJA Budi FRAJLA sa naslovne strane str 5 - PUTOVANJA Niš str 11 - RAZGOVORI Dama sa šeširom str 16 - UREDJENJE PROSTORA Lampe i svetiljke str 20- ZDRAVLJE Šta je anemija str 23- ZDRAVLJE Alternativna medicina - šiacu str 28 - INTERVJU Ivan Zeljković str 33 - ZANIMLJIVOSTI Rakija - živeli! str 36 - MODA Neprolazni jeans str 40- COUCHING Da li nešto zavisi od nas? str 43 - NAJ FRAJLA Glasanje str 45 - MITOVI I LEGENDE Mali zeleni str 47 - LEPI I ZDRAVI Noćne kreme str 51 - ZANIMLJIVE ŽENE Džulija Čajld str 55 - SAVETI Nega kose str 61 - RECEPTI Iz bakine kuhinje str 65 - ANEGDOTE Zanimljivosti o poznatima

Poštovana Marijana, Priznajem da za ovaj magazin nisam čula, sve dok mi kolega nije prosledio mail. Dopada mi se šareni sadržaj u njemu, priznajem! Da Vam se javim, naterala me ona rubrika ‘Postanite Frajla za naslovnu stranu’. Prvo što sam pomislila to je da verovatno objavljujete fotografije mladih, i po default-u lepih devojaka, što se pokazalo kao tačno u ovo nekoliko brojeva koje videh. Tada opet pomislih: Što da ne predložim da omogućite i nekoj starijoj gospi (kao sto sam i sama, pretpostavljate), da i one nekako učestvuju u svemu tome. Naravno da je mladost, sama po sebi lepša, ali možda ... ipak ... da napravite nekakvu naslovnicu za malko starije, uz svesrdnu pomoć Photo shop-a, naravno. Vesna Kojić, Pančevo Draga Vesna, u narednom broju najavićemo našu novu akciju, pod radnim nazivom TRANSFORMACIJA, koja će pre svega biti namenjena divnih damama u najlepšim godinama. Nadamo se da će Vam se dopasti i da ćete se aktivno uključiti, a o čemu se tačno radi - videćete u narednom broju! Hvala na javljanju, Marijana Stanimirov

www.frajla-magazin.com redakcija office@frajla-magazin.com urednica mstanimirov@frajla-magazin.com marketing divanovic@frajla-magazin.com


broj 26 avgust 2012

Reč urednice... Drage frajle, Polako ali sigurno,iako se živa u termometru još uvek otima i beži naviše, leto se lagano bliži kraju. Ne gubite vreme, iskoristite priliku pa prošetajte još malo svoj preplanuli ten u letnjim majicama i kratkim suknjama. One slatke sandale i torba za plažu sledećeg leta možda više neće biti u trendu, zato, put pod noge, izvedite ih još koji put u šetnju.

Redakcija Marijana Stanimirov urednica Danijela Ivanović advertising manager Tanja Nikolajević dizajnerka Dragica Radić saradnica Adrijana Ivanović saradnica

Ne propustite poslednje zrake letnjeg sunca, jer sledeće leto će biti neko novo, potpuno drugačije od ovoga, sveže i još neraspakovano. Ako se još uvek niste zaljubile, ne čekajte jesen i oblake, uradite to što pre, baš danas, da u sumornu jesen i hladnu zimu ne uđete same. Mi ćemo i dalje biti tu, za vas, da se družimo, ćaskamo, ispunimo vam po neku želju... Već u narednom broju najavićemo nekoliko novih akcija, koje ćemo, pored BUDI FRAJLA SA NASLOVNE STRANE da vam predstavimo, a vi odlučite hoćete li da se uključite. Biće tu od svega po nešto, za malene, mlade, i one duhom mlade, da svima pružimo priliku da se što aktivnije druže sa nama. Poživam vas da nam i dalje pišete, jer vaša pisma su nam najbolja kritika i često dobijamo inspiraciju upravo na osnovu onoga što ste nam vi predložile. Vaša FRAJLA! avgust 2012

2


BUDI BAŠ TI SA NASLOVNE STRANE Na osnovu vaših glasova, dobili smo i petu polufinalistkinju u akciji BUDI FRAJLA SA NASLOVNE STRANE! To je Jovana Jovanović, koja nastavlja takmičenje za ovu prestižnu titulu. Akcija BUDI FRAJLA SA NASLOVNE STRANE se nastavlja. U ovom broju predstavljamo vam Aleksandru Laušević. Dok je broj aktivan, odnosno tokom dve nedelje dok je Aleksandra na naslovnoj strani, svi vi koji mislite da baš ona treba da bude NAJ FRAJLA, glasajte jednostavnim klikom na određeno polje, na strani 44 magazina FRAJLA, gde vas očekuje tekst o njoj, kao i još fotografija. Devojka koja u ovom mesecu dobije više glasova, ide dalje, i ponovo će se pojaviti na naslovnoj strani u polufinalu. Na kraju dobijamo tri finalistkinje, koje će sve biti nagrađene, a pobednica će biti na naslovnoj strani novogodišnjeg broja.


JUN

MART

ĐINA

vs

TANJA

NINA

vs ANDREA

APRIL

SANJA

vs

JUL

TIJANA

MAJ

MARIJA

vs BARBARA

DEJANA

vs

JOVANA

AVGUST

KRISTINA

vs ALEKSANDRA avgust 2012

4


Vilin grad N

iš je treći po veličini grad u Srbiji i jedan je od najstarijih gradova na Balkanu. Niš leži na reci Nišavi po kojoj je dobio ime. Prema predanju Nais ili Naissus znači Vilin Grad, a to je u vezi sa keltskim poreklom imena i legendom o vili Naisi po kojoj je reka Navissos dobila ime. Iako je, prema zvaničnoj istoriografiji, Niš osnovan u trećem veku pre nove ere od strane Kelta, postoji predanje da ga je sagradio kraljević Niša kamenom iz obližnje humske čuke. Kao veoma važna raskrsnica na kojoj su se susretali istok i zapad, Niš je oduvek bio veoma bitno mesto i meta potencijalnih osvajača. Ovi putni pravci bili su poznati još od najstarijih vremena kao pravci kretanja naroda, robe i vojske. “Via Militaris” u periodu Rima i Vizantije, “Carigradski drum” u srednjovekovnom periodu u doba Turaka.

I

ma dokaza da je Niš naseljen već u praistorijsko doba. U vreme antike, Niš je bio čvrst i neosvojih rimski logor i veoma važna strategijska tačka. Kod njega je Klaudije II u čuvenoj Bici kod Naisusa pobedio Gote 269. godine i tim trijumfom maltene spasio Rimsko carstvo. Veliki imperator Konstantin rođen je u Nišu 274. godine i u njemu imao rezidenciju Medijanu.


U

vremenima koja su nastupila zatim, Niš je više puta bio osvajan i razaran. Svaki osvajač davao je svoje ime gradu: rimski Naissus, vizantijski Nysos, slovenski i srpski Niš, nemački Nissa. Huni su zauzeli i razorili Niš 441. godine, da bi ga kasnije obnovio Justinijan Veliki. Sloveni naseljavaju grad 540. godine, a krajem prvog milenijuma Niš biva zauzet od strane bugarskog cara Simenona. Nakon kraće kolonizacije od strane Vizantije u 11. veku u Niš prodiru Ugri, da bi nakon nestalnog perioda u kome je prelazio iz grčke u ugarsku vlast konačno postao srpski, ali samo na kratko. Nakon pobede Isaka Anđela nad Stefanom Nemanjom 1196. godine, Niš ponovo postaje vizantijski, da bi bio povraćen tek 1241. godine. Treba pomenuti da se jedan od najznačajnijih događaja u srpskoj istoriji desio upravo u Nišu, 1189. godine, kada je na prostoru porte današnje crkve Svetog Pantelejmona potpisan prvi srpskonemački sporazum od strane tada dva najmoćnija vladara Evrope - Stefana Nemanje i Fridriha I Barbarose. Čuvena Bitka na Čegru nadomak Niša desila se 31. maja 1809. i u njoj je poginulo 3000 srpskih ustanika na čelu sa hrabrim resavskim vojvodom Stevanom Sinđelićem. Kao rezultat ovog srpskog poraza nastao je stravičan spomenik Ćele Kula, jedinstven u svetu, do današnjeg dana delimično očuvan.

avgust 2012

6


K

nez Milan je 11. januara 1878. ušao u Nišku tvrđavu i tim simbolično označio početak nove epohe u istoriji grada. U Nišu je, između ostalog, primljen telegram kojim Austrougarska objavljuje rat Srbiji, a donesena je i čuvena Niška deklaracija 7. decembra 1914. godine. U posleratnom periodu, Niš je zabeležio značajan privredni i kulturni razvoj, grad je postao administrativni, politički, privredni i kulturni centar toga dela tadašnje SFR Jugoslavije. Nosioci savremenog kulturnog života su Narodno pozorište, Narodna biblioteka, Narodni muzej, Simfonijski orkestar, Pozorište lutaka, Zavod za zaštitu spomenika kulture, Univerzitetska biblioteka, Istorijski arhiv, Galerija savremene likovne umetnosti, Niški kulturni centar, i mnogobrojne organizacije kulturno-umetničkog amaterizma. Izdavanjem knjiga bave se Niški kulturni centar, Studentski kulturni centar, IP Zograf, Prosveta... nizu kulturnih manifestacija koje imaju i međunarodni karakter, a održavaju se u Nišu, najznačajnije su: Festival glumačkih ostvarenja igranog filma „Filmski susreti“, međunarodni festival amaterskih horova „Horske svečanosti“, Likovna kolonija „Sićevo“ - naj starija u zemlji, Književna kolonija “Sićevo” i Džez festival “Nišvil”.

U

Spomenik na Čegru (dole).


Spomenik Oslobodiocima(gore). Spomenik Stevan Sremac i stari Nis (dole)

avgust 2012

8


jul. 2012

10


Jedna dama sa šeširom... Skadarlija jednog leta, a nad njom se zvezde zlate. Sreo sam je kako šeta ulicom u noćne sate.

Pevao mi vetar sneno, kao svirač zlatnom lirom, smešila se božanstveno, jedna dama sa šeširom.


Ovako o dami sa šeširom peva orkestar “Svilen konac“, a kako nastaju šeširi za dame, pričali smo sa Vesnom Čičovački. Vesna svoje zanimljive (neki kažu i ekscentrične) modele smišlja i izrađuje u miru i tišini svog salaša nedaleko od Sombora. Izrada šešira nije njeno osnovno zanimanje, već hobi koji je prerastao u nešto više. “Uglavnom pratim osećaj, a samo ponekad dodajem detalj koji je u trendu( na primer ako je to čipka ili boja), ali se uvek trudim da budu malo drugačiji od onoga sto se može videti u prodavnicama.” - kaže Vesna, a mi bez dileme možemo da potvrdimo da su njeni modeli zaista nesvakidašnji i mogu da nađu svoje mesto u garderoberima najprobirljivijih dama. Vesna nastavlja priču o svojoj velikoj ljubavi: “Svi šeširi su ručni rad, i izrađeni od prirodnih materijala. Šeširi koji se izrađuju heklanjem, prave se od rafije. Druga vrsta šešira pravi se materijala koji se naziva burlap. Burlap je grubo platno, impregnirano kaučukom, i pravi se od lista jedne biljke sa Tajlanda. Materijale za izradu šešira uglavnom nabavljam u prodavnicama u Novom Sadu.” Vesnine modele možete videti i naručiti preko njenog FB profila (Vesna Cicovacki), u Iskon mode u Kragujevcu, a izlaže i na manifestacijama kakve su Novosadsko proleće, Novosadska jesen, Festival hrane i muzike u Novom Sadu, i sl. avgust 2012

12


Inspiraciju nalazi u svemu što je okružuje, a šešire izrađuje sama. Penzionerka je, i najveći deo vremena provodi u prirodi, na salašu, gde izrađuje osnove, a detalje i ukrase radi u svom stanu. “Budite ženstvene, unesite malo romantike i nežnosti u svakodnevni život, a jedan od načina je da nosite šešir uvek kada to prilike dozvoljavaju.” - poručila je čitateljkama magazina FRAJLA naša sagovornica.

avgust 2012

14


Osvetlite svoj dom

Š

arm prostoriji daje prvenstveno njena rasvete. Tipovi i boje svetla mogu kreirati različita raspoloženja, kao što npr. slabo ili prigušeno osvetljenje stvara romantični ugođaj. Jedan od najboljih načina za stvaranje određenog ugođaja, kao i obogaćivanje dekora, jeste oplemeniti prostor pomoću svetiljki. Jednostavna svetlost svetiljke može biti transformisana u divan komad dekora ukoliko se pokrije senkom lampe. Različiti stilovi lampi mogu se koristiti kako bi se stvorio drugačiji izgled prostorije i atmosfera kojom odiše.

R

asveta ima glavnu ulogu u novim trendovima na području dizajna enterijera. Izbor rasvete kojom se može oplemeniti prostor je raznolik, a najnoviji trend je ambijentalna rasveta koja ispunjava sobu svetlom dajući par senki. Ova ambijentalna rasveta može se postići strateškim kombinovanjem samostojećih lampi od papira i poneke zidne svetiljke. avgust 2012

16


D

ruga popularna vrsta rasvete je tzv. accent rasveta koja ističe i naglašava arhitektonski značajne prostora. Samo sijalica i jednostavan štit su ponekada dovoljni kako bi se zadovoljio i najistančaniji ukus. Estetska rasveta je veliki pomak u umetnosti i predstavlja rasvetu rađenu na osnovama kiparstva i slikarstva. Ovaj tip rasvete odlično izgleda kada se koristi u kombinaciji sa ostalim izvorima osvetljenja.

P

rirodna svetlost je najcenjenija i u kombinaciji sa navedenim trendovima i najpoželjnija pri ekonomičnom i ugodnom osvetljenju prostora. Lampe mogu biti veoma interesantna dekoracija u enterijeru, čak i kada ne sijaju. Njihov oblik, materijali, veličina, boje, pa i to da li vise sa plafona, stoje na podu, stolu, zidu i slično, bitno utiču na ukupan utisak, neobičnost i ideju kojom će predstavljati estetski akcenat


P

oigrajte se lampama, nabavite nekoliko njih, rasporedite ih u dnevnom boravku ili nekom prostoru u kome se najviše boravi, uključite ih umesto lustera, i videćete kako će to uticati na vaš stambeni prostor. Sve će dobiti novi izgled, potpuno novi šarm, ponovo će vam se dopasti neki komad starog nameštaja, ukrasi na zidu, stočić i slično. Još kada su jačine svetla koje lampe šire, slabije, pa se dobije prigušeno osvetljenje, pomalo romantično i opuštajuće, poželećete da osnete tu i odmarate. Dizajn lampi može biti takav da sama lampa bude ukras vaše sobe. Ona može biti duhovita, moderna, mladalačka, upravo onakva kakvi ste vi, vaš karakter, pa to možete preneti na svoj enterijer.

N

emojte se ustezati, pustite mašti na volju, slobodno ubacite šašavu lampu koja kao da je iz nekog crtanog filma, ili izgleda kao da ste je sami pravili, i budite ponosni na tu novinu. Svaka lampa ima dva lica, jedno je ono kada je lampa isključena, a drugo je ono kada je ona uključena. Ove dve njene strane upravo su još jedan razlog zbog kojeg je jako dobro da lampe koristite kao ukras u enterijeru. avgust 2012

18


HIGH - STREET MODA

Fotografije su vlasništvo magazina Best Shop

SUMMER 2012

Lola fashion - Bela Crkva, Beogradska bb Za elegantan poslovni look posetite Lola fashion! Kolekcija jesen/zima ostaviće vas bez daha!

butici: Bela Crkva, Proleterska 16 - Vršac, Vuka Karadžića 6 - Beograd, Vladetina 6


ZDRAVA I RUMENA

U

crvenim krvnim zrncima anemične osobe ima premalo hemoglobina. Hemoglobin je krvni pigment bogat gvožđem koji kiseonik od pluća prenosi do ćelija, a ugljen dioksid od ćelija do pluća. Pomislilo bi se da će anemična osoba biti bleda u licu, ali blaža anemija ne izaziva promene u boji lica. Anemija je najčešći krvni poremećaj, a u najvećem joj je broju slučajeva uzrok nedostatak gvožđa. Do takve anemije obično dolazi zbog potrebe za dodatnim količinama hemoglobina koju pak izazivaju brz rast ili gubitak krvi. Bez dovoljno gvožđa, telo ne može da proizvede dovoljno hemoglobina. U plodnim godinama žene gube gvožđe tokom menstruacije, pa im je stoga potrebno srazmerno više namirnica koje su bogate gvožđem nego muškarcima. Anemiju koja se javlja zbog nedostatka gvožđa moguće je lečiti promenom načina ishrane. Svaka anemija koja vodi do znatnijeg manjka hemoglobina može izazvati umor, inertnost i glavobolje. Ako je reč o teškoj anemiji, fizička aktivnost izaziva omaglicu, gubitak daha, bolove u grudima (anginu) i lupanje srca.. avgust 2012

20


Z

bog anemije usled nedostatka gvožđa stvaraju se ranice na jeziku i u uglovima usta, nokti su suvi, tanki i krhki, a u ozbiljnim slučajevima javlja se i bledunjavost. Rizik od anemije zbog nedostatka gvožđa relativno je nizak kod osobe koja je dobra zdravlja i zdravo se hrani. Ipak, ako gubite krv - na primer, zbog bolnih menstruacija tokom nekoliko meseci, nelečenih hemoroida ili krvarenja u digestivnom traktu, biće vam potrebna ishrana posebno bogata gvožđem. Pojačajte obroke džigericom, krtim crvenim mesom, ribom, žumancima, sušenim voćem, sojinim proizvodima i sirupom od melase.

J

edite mnogo crvenog luka, belog luka, pasulja, graška, jezgričastog voća, semenki, zelenog lisnatog povrća i bilja (kao što su dragušac, peršun, vlasac, kopriva, korijandar i maslačkovo lišće). Konzumirajte namirnice u kojima ima mnogo vitamina C jer on podstiče apsorpciju gvožđa. Na primer, uz obrok popijte čašu soka od pomorandže.


I

ntegralne žitarice su dobar izvor gvožđa, ali takođe sadrže i fitata, materije koje otežavaju apsorpciju gvožđa, pa ih ne treba jesti zajedno sa ostalim namirnicama koje su bogate gvožđem. Ograničite konzumiranje spanaća i rabarbare, oksalna kiselina koju sadrži to povrće smanjuje apsorpciju gvožđa.

J

edite namirnice koje sadrže bakar, jer on pomaže u apsorpciji gvožđa. Tu spadaju sir, žumance, morski plodovi, jetra, integralne žitarice, povrće zelene boje, kajsije, trešnje i sušene smokve. Nemojte uz obroke piti čaj, kafu, kakao, Coca-colu i vino jer tanin u tim pićima sprečava apsorpciju gvožđa u hrani. Preparate gvožđa uzimajte pod lekarskim nadzorom jer i previše gvožđa može biti opasno. Sledeće mere mogu biti korisne: dnevno uzimaj te određenu dozu homeopatskog leka Ferrum phosphoricum. Pokušajte sa čajem ili tinkturom štavelja (kiselice) jer u toj biljci ima mnogo gvožđa, te čajem ili tinkturom maslačka ili čička jer pomažu pri apsorpciji gvožđa.

avgust 2012

22


Alternativna medicina - šiacu

S

hiatsu je japanska tehnika masaže i u prevodu shiatsu znači pritisak prstima. Ova tehnika je idealna za smanjenje bola a koristi se i za smanjenje hormona koji izazivaju stres. Šiacu masaža je verovatno najstariji način lečenja i kao takva doživela je mnogobrojne izmene nezavisno od razvoja kulture i zdravstva u pojedinim krajevima sveta.Šiacu masaža je metoda fizikalne terapije koja se služi nizom pokreta na površini tela kako bi se manipulisalo telesnim tkivima. Izvodi se rukama u cilju direktnog ili indirektnog delovanja na mišićni i nervni sistem i cirkulaciju krvi i limfe. Jedna od najpoznatijih masaža koja potiču iz Japana odnosno, akupunktura bez korišćenja igala. Preventivna medicina bi trebalo da uključuje dva bazična pristupa: pre svega, uspostavljanje odgovarajućih zdravstvenih i higijenskih navika u svakodnevnom životu. S druge strane, terapeut bi trebalo da identifikuje oboljenja kojima je određena osoba eventualno sklona te da tretira osetljivo stanje pre nego što dođe do razvijanja zdravstvenog problema. Prvi korak uključuje uvođenje fizičkih aktivnosti, pravilno disanje, regulisanje seksualnog života i drugih aktivnosti svakodnevice, koje predstavljaju osnove zdravlja. Makrobiotika se zalaže za sezonsko prilagođavanje režima ishrane u cilju ostvarenja ravnoteže energija unutar i izvan tela, što je posebno važno u prevenciji nastanka hroničnih i degenerativnih oboljenja, a podiže i opšti nivo vitalnosti i otpora infektivnim bolestima. Drugi deo preventivnog pristupa zavisi od umeća šiacu praktičara. Različite vrste dijagnostike koje se koriste kod šiacua mogu da utvrde postojeću nepravilnost ili da pruže vrednu informaciju o zdravstvenom problemu koji može nastati ukoliko mu se ne pristupi na vreme.


P

osmatranje pacijentove boje kože, izgleda jezika, procene glasa, stanja kose, abdominalnog stanja, uzimanje podataka o kvalitetu varenja i mokrenju, zajedno daju pouzdanu sliku o prošlosti pacijenta, ali i prognozu onoga što ga eventualno očekuje u budućnosti. U dijagnostičkom segmentu šiacu-sesije, koriste se čulo dodira, vida i mirisa. Šiacu pruža kompletan tretman. “Instrumentarijum” nije ograničen samo na akupresuru, masažu ili rad tela, već fokusira pozadinske razloge nastanka bolesti, kao što su nepravilnosti u disanju, emocionalne promene, preferencije u ishrani i drugog što valja prilagoditi i izmeniti u svakodnevnom stilu življenja, pa se često govori o “dalekovidosti” na zdravstvenom planu. Ukoliko se utvrde nepravilnosti u disanju, pristupa se odgovarajućim vežbama disanja, preporučuju se fizička aktivnost kao što su joga i šetnja, uvode izmene u ishrani, a savetovanje se oslanja i na pokazatelje funkcionisanja zajednice i seksualnog života, kvalitenog sna kao i načina razmišljanja, u kombinaciji sa šiacu tretmanom. Tako svaka osoba dobija svoj prilagođeni ”domaći zadatak” koji vodi poboljšanju i unapređenju zdravstvenog stanja pacijenta.

M

akrobiotički šiacu se bavi koordinisanjem disanja praktičara i pacijenta u važnom delu tretmana jer usklađeno disanje stvara mnogo energije koja se dalje upotrebljava u procesu korekcije zdravstvenog problema. Energičan stil, koji uključuje ne samo pritiskanje rukama i palčevima već i celim telom praktičara, pomaže u opuštanju, sa čim većina ljudi ima problem, pri čemu je istezanje, takođe, važan element ovog pristupa. Suština šiacua je ljubav, pa nije iznenađujuće što se nakon sesije oba učesnika, i pacijent i praktičar osmehuju. Ni kroz klasičan pregled lekara zapadne medicine niti uz kompletnu laboratorijsku analizu, ne dolazi se do adekvatnog dijagnostikovanja te izlečenja simptoma koji su uzrokovani nervnim i psihičkim poremećajima i neravnotežom autonomnog nervnog sistema. Šiacu je sistem koji se razvijao hiljadama godina uz veliko iskustvo i dokazao svoju efikasnost u tretmanu mnogih simptoma, među kojima glavobolje, zujanja u ušima, naprezanja očiju, opšte malaksalosti, ukočenosti vrata i ramena, bolova u donjem delu leđa, konstipacije, utrnutosti, groznice, nesanice i manjka apetita, a u saradnji sa drugim tehnikama, pokazao se efikasnim u tretmanu hroničnih stanja, među kojima su visok krvni pritisak, reumatizam i neuralgija.

avgust 2012

24


KOLEKCIJA PROLEĆE - LETO 2012

Story of a Ballerina

www.passage.rs

Modeli u kolekciji „Story of a Ballerina“ su prefinjeni, elegantni i drugačiji. Karakterišu ih blage, zemljane boje, svetli tonovi i prozirne strukture.


ĆASKANJE

Ivan Zeljković ŽELITE LI DA POSTANETE MILIONER? Koliko ste samo puta čuli ovu rečenicu, koju je u istoimenom kvizu izgovarao popularni Zeka Milioner... Sa Ivanom Zeljkovićem, šarmantnim voditeljem ovog kviza, pričali smo o novim projektima, planovima za naredni period, ali pre svega, o tome kako je uspeo da za par meseci “istopi“ skoro 30 kilograma! Ivan nam je “odao tajnu“, a ako želite da saznate kako da povratite vitku liniju, sačekajte dokumentarac SAM PROTIV SEBE, a nekoliko najvažnijih činjenica pročitajte u tekstu koji sledi. avgust 2012

28


FRAJLA: Poznati ste pod nadimkom Zeka Milioner. Da li Vam smeta to što Vas poistovećuju sa poznatim kvizom? IVAN: Kome bi smetalo? Lepa emisija, lep nadimak, još kad bih ja bio lep, gde bi mi bio kraj... Zamislite da sam na početku karijere vodio emisiju o stočarstvu ili konkretnije o svinjogojstvu... FRAJLA: Godinama ste se mučili sa viškom kilograma. Šta Vas je motivisalo da započnete dijetu kojoj ste se podvrgli? IVAN: Iskreno, Boris Đurić, reditelj. Pitao me je da li želim da snimimo dokumentarni film o mom mršavljenju – i pristao sam, to je bila inicijalna kapisla... I kada je mnogo ljudi stalo iza tog projekta, bukvalno me je bio blam da ih razočaram, i - nisam! FRAJLA: Posle raznih dijeta, ova je konačno dala vrlo vidljive rezultate. Po čemu se ona razlikuje od svih ranijih? IVAN: Dijeta. Šalim se, trudim se da promenim životnu filosofiju o ishrani – to je jedini put. Tokom procesa jeste dijeta, propisana od klinike Protekal (www.protekal.rs) i treninzi sa ličnim trenerom (www.arenono1.rs). A ono što sledi jeste filosofija, samo još malko da smršam.


FRAJLA: Veliki deo populacije Srbije pati od problema viška kilograma. Zašto je ogroman procenat Srba i Srpkinja gojazan? IVAN: Mi smo u osnovi jedna zemljoradnička zemlja. I naši preci kada su odlazili u polje, nakrkaju se slanine, kajmaka, lepinja, proje i odu u polje ceo dan da rade – i bili su fit! A mi se nakrkamo istih ili sličnih proizvoda i sednemo u auto i za kompjuter i eto kilaže. Kada se doda na to i nekoliko proizvoda modernih vremena, brze hrane... eto nama puno kilograma viška. Još smo mi i dobri kakvi su Amerikanci, na primer. avgust 2012

30


FRAJLA: Šta Vam je dozvoljeno da jedete i ne plašite li se da će Vam ta redukcija ishrane ugroziti zdravlje? IVAN: Dijeta se bazira na proteinima, ali kako prolazim kroz sve faze, sve više se uključuju i hidrati, faktički dolazi do reedukacije, ponovnog učenja – kako se jede. Naravno da se za zdravlje brinem, ali ne plašim se jer sam pod stalnim nadzorom Dr Lorene iz klinike Protekal, a na treninzima ličnog trenera Mladena (ranije Nikole) iz ArenoNo1. FRAJLA: Nikada Vam nisu nedostajale kreativne ideje. Šta novo planirate i gde ćemo u skorije vreme imati prilike da Vas vidimo, osim u dokumentarcu Sam protiv sebe? IVAN: Ideja je mnogo. Iskreno, umoran sam malo od televizije i teške situacije na tržištu. Mislim da nije vreme za kapitalne projekte, jednostavno o svemu morate da brinete, a kreativnosti nigde. Naravno, radim na novim projektima. Snimili smo 2 pilot emisije i od jeseni bi trebalo da vidimo jednu, a od proleća drugu emisiju. Ali pored toga radim na radiju Emisiju „Od 1 do 3“, koja se emituje na 22 lokalne radio stanice (facebook.com/od1do3) i spremam jedan mali slatki projekat za (moju) decu.


FRAJLA: Poruka za čitateljke magazina FRAJLA...? IVAN: Upoznao sam band The Frajle, i mnogo sam oduševljen pozitivnom energijom, kreativnošću i zanosom sa kojim rade svoj posao koji mnogo vole... i eto, želim vam da budete baš takvi i naravno, da čitate Magazin FRAJLA!

avgust 2012

32


Uzdravlje!

Reč rakija je arapskog porekla i potiče od reči „al-rak“, što u slobodnom prevodu znači znoj. U naše krajeve je stigla sa Turcima u 14. ili 15. veku. U početku je označavala piće arak koje se proizvodilo u Indoneziji, Maleziji i drugim dalekoistočnim zemljama, a dobijalo se destilacijom prevrelog soka ili vina specijalnih vrsta palmi. Još u IV veku pre nove ere Aristotel je zapisao da bi morska voda kao i vino i druge tečnosti mogli da se pretvore u pijaću vodu kada bi se podvrgli procesu destilacije. Ovaj zaključak ipak dugo posle nije korišćen, sve do VIII ili IX veka nove ere kada su arapski alhemičari osmislili “alambike” koje su koristili za dobijanje osnova parfema. Ovi instrumenti takođe su korišćeni pri pokušajima tadašnjih alhemičara da od osnovnih metala (gvožđa i olova) dobiju zlato. Znanje o procesu destilacije brzo se širilo po Evropi i u mnogim zemljama započela je proizvodnja destilovanih alkoholnih pića koji su nazivani „Voda života“. Otkrivanje pravog porekla određenog alokoholnog pića nije nimalo lako pošto su recepti postali deo nacionalnog ponosa. U XV veku počinje proizvodnja “nacionalnih pića” u zemljama Evrope i to džina u Engleskoj, šnapsa u Nemačkoj, akvavita u Skandinaviji, vodke u Rusiji i Poljskoj, i RAKIJE na Balkanu. U prvo vreme korišćena su u terapeutske, medicinske svrhe ali i za postizanje dobrog raspoloženja. U Srbiji se rakija proizvodila od različitog voća , najčešće od šljive, i to tek krajem 19. veka, nakon uništenja vinograda filokserom i smanjene proizvodnje vina. Danas se u Srbiji proizvode rakije od različitog voća mada šljivovica i dalje ima primat... Za proizvodnju voćnih rakija mogu poslužiti sve voćne sirovine koje imaju dovoljnu količinu šećera koji će se tokom procesa fermentacije tranformisati u alcohol. Pored šećera, jednako vredne su i organske i neorganske materije koje voću a kasnije i rakijama daju specifičnan miris, boju, ukus. Vreme berbe plodova je karakteristično za svaku sortu ali zajedničko je da se proces obavlja u punoj tehnološkoj zrelosti. Berba se obavlja po suvom danu i vrši se ručno ili mehanički i pritom je poželjno da se prostor ispod stabala obezbedi folijama da bi se izbeglo prljanje plodova. Posle završene berbe, plodovi se odvoze na pranje u cilju uklanjanja nečistoća. Prezrele i plesnive plodove bi trebalo ukloniti i po mogućstvu koštice iz koštičavog voća zbog prevencije nastajanja toksične cijano-vodonične kiseline i kancerogenog etil-karbamata. U vrioni sud se nikako ne stavljaju celi plodovi jer bi proces fermentacije trajao isuviše dugo. Plodovi se usitnjavaju dok ne nastane kaša i tek onda stavljaju u vrione sudove. Njih bi prethodno trebalo konzervisati jer je dobijeni kljuk pogodan za razvoj mikroorganizama i kao takav fermentaciju može odvesti u pogrešnom smeru. Posle pripreme plodova tj. muljanja i pasiranja, voćni kljuk se ubacuje u sudove za fermentaciju.


Nakon toga se ubacuju selekcionisani kvasci koji inciraju i ubrzavaju proces vrenja tako što uzimaju glavnu ulogu u pretvaranju šećera u alkohol putem njihovog metabolizma. Sudovi za vrenje se zatvaraju ali se mora voditi računa da ostane oko 25-30% otpražnjenog prostora. Nakon završene fermentacije, kada je sav šećer pretvoren u alkohol pristupa se procesu destilacije. Jako je bitno destilaciju izvršiti u pravo vreme jer ukoliko sav šećer nije provreo dobiće se manje rakije a ako se sa destilacijom zakasni, može doći do kvarenja kljuka. Cilj destilacije je odvajanje isparljivih komponenata od sirovine koja se destiliše i putem isparavanja i kondenzacije njihovo prevodjenje u tečnost tj. rakiju. Alkoholno-vodenu paru koja nastaje zagrevanjem, prate i ostala isparljiva jedinjenja iz sirovine koja su značajana za formiranje arome destilata jer ukoliko bi smesa bila sastavljena samo od vode i etanola, destilat bi bio neutralnog ukusa i mirisa. Zato je bitno na pravilan način izvesti proces destilacije kako bi se jedinjenja koja daju specifičnu aromu i kvalitetna svojstva što više našle u dobijenoj rakiji a ona štetna uklonila ili smanjila na najmanju moguću meru. Tokom procesa odležavanja i sazrevanja svežeg destilata dolazi do niza reakcija koje dovode do formiranja jedinstvene arome voćne rakije koja je kao takva spremna za konzumiranje. Rakije kao što Lozovača, Kajsijevača odležavaju u staklenim sudovima dok Šljivovica, Jabukovača, rakija od breskve sazrevaju u drvenim buradima izradjene od hrasta, duda, oraha, bagrema ili jasena. Izbor drveta daje i odgovarajuću boju samih destilata pa tako hrast daje maslinasto zelenu, orah ćilibarno žutu, dud ćilibarnu, bagrem žutu. Arome koje nastaju najviše zavise od vrste drveta od koga su sudovi izradjeni a najpovoljnije dejstvo na rakiju imaju sudovi napravljeni od hrasta. Izvor: http://www.rakiabar.com i http://www.sljivovica.net

avgust 2012

34


Neprolazni JEANS Za izraz džins uglavnom vezujemo isključivo posebnu vrstu pantalona – farmerke, koje su izmislili Džejkob Dejvis i Levi Straus 1873. godine. Počevši od 1950. one su prvo bile namenjene kaubojima, postale su popularne među tinejdžerima, posebno pripadnicima sabkulture. Istorijski brendovi su Levis, Lee, i Vrangler. Farmerke dolaze u različitim oblicima i postoje razne vrste („skini džins“, ravne, zvonarice, izbeljene, namerno pocepane...). Svetli džins je pun pogodak ove sezone. Ipak, ako vam na pamet prvo padaju farmerke, izađite iz šablona i nabavite: KOŠULJU Idealne su za sveže prolećne i letnje dane ili za veče. Nosite ih zakopčane do poslednjeg dugmeta ispod laganog sakoa za rafiniran, elegantniji efekat. Kad je toplo, možete ih nositi raskopčane preko haljine ili teksas šortsa. HALJINE I MINI SUKNJE Haljine i suknje od svetlog džinsa odlično idu uz modne detalje od prirodne kože. Kada vam noge dobiju preplanulu boju - spremne ste.


PRSLUCI Prsluk je izuzetno zahvalan za kombinovanje. Odlično ide uz običnu belu atlet-majicu i dugačku suknju koja pada do zemlje. Uveče se opredelite za rok stil i za naglašene detalje poput zanimljivih kožnih narukvica. Ne zaboravite da svetli teksas odlično ide uz nakit boje zlata, kao i uz modne asesoare u prirodnoj boji kože. FARMERKE Iako su poslednje na listi ove sezone, farmerke su ipak neizbežan komad. Ovog leta vodeće modne kuće koje su specijalizovane za odeću od džinsa preporučuju šire modele. Izbegavajte potpuno uske farmerke. Nosite ih uz top ili jaknu, sako u nekoj jarkoj boji. Danas milioni ljudi na posao idu u džinsu umesto u klasičnim odelima, a dva puta godišnje velike modne kuće lansiraju nove džins kolekcije. Davno je zaboravljeno vreme kad su farmerke nosili samo oni koji su radili sa lopatom i pijukom.Teksas je inače jedan od najjeftinijih materijala uopšte.


Od džinsa očekujemo iste kvalitete kao od automobila - model koji odaje ličnost, mami pripadnike suprotnog pola i pruža osećaj udobnosti. Prilikom kupovine farmerki, treba voditi računa o nekoliko osnovnih pravila. BOJA Svetao teksas se vraća u modu. Nemojte ipak da odbacite svoje tamnoplave farmerke da biste ih ponovo nosili tek na proleće ili leto. Jer, i sada možete da ih kombinujete s majicom ili duksom u nekoj jarkoj boji za ležernije dane u kancelariji ili izlazak u kafanu. Iznošeno je „in“ Iznošen džins jednostavno ima veću draž od novog - na isti način volimo oldtajmere i svoje farmerke iz 1982. To je ujedno i razlog zašto proizvođači do besvesti ispiraju, peskiraju i kamenuju teksas (čisti rokenrol!) da ne biste vi sami morali da ih nosite godinama pre nego što dobiju željeni izbledeli izgled. Reč je o procesu dorade farmerki u džinovskim centrifugama

koje satima vrte kamenje ili pesak i gotove proizvode. Tako dorađene farmerke ili jakne mogu da osveže i najkonzervativniju garderobu. VELIČINA Tu je presudan pogled iz retrovizora - preciznije zadnji džepovi - to je ono što dame prvo snime na vama. Pokažite da poklanjate pažnju detaljima! Ako ne možete s lakoćom da uvučete novčanik u zadnji džep ili da ga iz njega brzo izvučete, farmerke su vam tesne. Tražite od prodavca drugi par - za jedan broj veći.

avgust 2012

38


Darko Todorović je dugogodišnji kouč, konsultant i ekspert iz oblasti individualnog razvoja, tržišnog komuniciranja, odnosa sa javnošću i timskog rada. Akreditovani je konsultant organizacije International Finance Corporation (članica Svetske banke) kao i konsultant i trener jedne od vodećih svetskih konsultantskih kuća za razvoj ljudskog potencijala Persona Global (USA). Završio je modularni trening Umetnost i nauka coachinga Ericksonovog Instituta za coaching (Vankuver, Kanada). Realizovao je brojne otvorene i in-house obuke za razne kompanije i institucije (Banca Intesa, Coca Cola, VIP mobile, Apatinska pivara, Nikšićka pivara, Telekom Republike Srpske, Zepter, BOSH, UNICEF, UNDP...), kao i veliki broj koučing sesija sa različitim klijentima (pojedincima i kompanijama). U privatnom životu je muž, ponosan tata dve devojčice i strastveni zaljubljenik u životne radosti.

Sve je džaba! Znam da se često svako od nas nađe u situaciji da pomisli „sve što pokušam je uzalud, jer ništa ne zavisi od mene!“. A to je, samo delom tačno. Ono što je 100% tačno, to je da ne možemo sve imati pod kontrolom. Ono što nije tačno, to je da ništa ne zavisi od nas. Evo jednog karakterističnog primera iz moje prakse. Nakon održanog predavanja koje je imalo za cilj da motiviše prisutne učesnike, prišao mi je čovek koji je bio jako zadovoljan onim što je čuo. Rekao je da je sadržaj bio odličan, da je on jako zadovoljan, ali da on misli da ipak ne možemo posmatrati sve stvari i sve okolnosti kao svoje šanse, već da se veliki broj toga dešava mimo naše kontrole. I još je dodao: „Evo, ja sam prošle godine morao da zatvorim svoju firmu, iako sam radio samo godinu dana. Imao sam sjajnu ideju, sjajan proizvod. I nije išlo. Birokratija, porezi, konkurencija, kriza... A to je sve, van moje kontrole, zar ne?“ E, hajdemo sada da se vratimo na početak teksta. Dakle, „TO je sve, van moje kontrole“. Tačno, to što je ovaj gospodin naveo, jeste van njegove kontrole. Ali, to nije SVE. Ima tu i drugih stvari, koje su bile itekako pod njegovom kontrolom. U razgovoru, koji je usledio između nas dvojice, zaključio je šta je sve mogao da kontroliše. Njegov najvažniji zaključak je bio da je pogrešio kada je pred sebe i pred svoju firmu postavio cilj. Kada je osnovao firmu, cilj mu je bio da za godinu dana zaradi 50.000 evra!?!? Firmu je osnovao u vreme početka krize, bez iskustva sa proizvodom koji je plasirao na tržište (iako je proizvod bio jako kvalitetan), ovo mu je bila prva firma koju je ikada vodio, nije imao iskustva sa dobavljačima, kupcima, konkurencijom, nije se najbolje razumeo u marketing. Dakle, imao je samo dobru ideju. A to, iako je najvažnije za uspeh, nije dovoljno. Postavio sam mu samo jedno pitanje – da li sada, kada svoj cilj posmatra na ovaj način, misli da je bilo REALNO da za godinu dana zaradi veliki novac? Pošto je odgovor bio odričan, pitao sam ga od koga je zavisilo to što je bio nerealan. Rekao je – „isključivo od mene“. I znate šta mi je onda rekao? avgust 2012

40


„Znaš, sada kada sve to gledam sa distance, znaš šta bih ja posavetovao druge. Da sam otvorio firmu i rekao sebi – OK, o ovom poslu ne znam baš dosta toga, nemam iskustva, hajde da iskoristim ovu godinu dana da upoznam tržište, da se zbližim sa dobavljačima, da učim i da budem u gubitku, makar bio na nuli - sigurno bih ostvario cilj. I bio bih zadovoljan. Jer, znam kako sam radio i šta sam radio. I koliko sam napredovao. A onda, posle te godine, mogao sam sebi reći – hajde sada da probam da zaradim svojih prvih 1000 evra – pa da iskoristim znanje koje sam stekao, položaj na tržištu i da vidim šta će se desiti. Ali ja sam ovu šansu propustio, jer sam odmah želeo sve. A to, nije išlo.“ Dakle, za početak, da biste znali šta je pod vašom kontrolom, a šta nije, prvo morate imati cilj koji želite da ostvarite. I on mora biti realan i ostvariv, jer ne zaboravite – ciljeve postavljamo da bismo ih ostvarili. Jer kada ih ostvarujemo, onda smo zadovoljni. Koučing, kao metoda, vam omogućava da na pravi način sagledate svoje ciljeve i načine da do njih stignete. Da u okviru sopstvenih ciljeva razdvojite stvari na koje možete i na koje ne možete da utičete. Da počnete da radite samo na stvarima na koje možete da utičete, a da u okviru stvari koje su van vaše kontrole, probate da nađete jedan vrlo mali segment, na koji ćete pokušati da utičete. A to, za početak, može biti vaša odluka da se nećete nervirati oko nečega što ne možete da promenite i što ne zavisi od vas. Ukoliko želite da se upoznate oči u oči sa koučingom, na zanimljiv način, pogledajte najavu za program koji vodi Darko Todorović.

Jogging, Joking & Coaching (Rekreacija, zabava i koučing) Ako ste zainteresovani da vikend posvetite svom duhu i telu, da odgovorite sebi na pitanja koja se tiču vaših životnih vrednosti, vizija i snova, da se pri tome odlično provodite, rekreirate i družite u šetnji i zabavi po Košutnjaku, a da pauzu napravite ručajući ušuškani u prijatnom ambijentu diplomatskog naselja... onda je ovaj program baš za vas! Od programa ćete, pored otkrivanja sebe uz raznovrsne koučing metode, dobiti porciju razgovora uz ukusnu hranu koju ćemo zajedno pripremiti, puno smeha, opuštajuće trčkaranje i predah od svakodnevnog stresa uz kafu ili čaj u prirodi. A za kraj, na ledu vas čeka vrhunsko vino. Da biste postigli što bolje rezultate, ovaj jedinstveni koučing program organizujemo u Beogradu u dva dela ( 9. i 15. septembra) od 10 do 17 časova. Program vodi Darko Todorović, a sve dodatne informacije možete dobiti putem telefona 063/10-770-94 ili e-maila darko_tod@ikom.rs. Zbog specifičnosti realizacije broj mesta je ograničen.


FRAJLA sa naslovne strane Frajla sa naslovne strane u ovom broju je Aleksandra Laušević. Aleksandra je rođena 25. avgusta 1992. i završila je srednju turističku školu. Za Aleksandrin izgled pobrinuo se FRAJLA tim: frizura - Lidija Gmijović, make-up Mirjana Škorić, detalji i šeširi Ljiljana Ananijev. Fotografije je uradio Aleksandar Avramesku. Glasajte za Aleksandru, svi vi koji mislite da je baš ona NAJ FRAJLA! Aleksandra je vrlo pozitivna, ali pre svega hrabra i odlučna devojka. Na takmičenje za NAJ FRAJLU prijavila se zbog druženja, i zadovoljna je atmosferom koja je vladala na snimanju. Vodi se poznatom izrekom Pjera De Kubertena: nije važno pobediti, važno je učestvovati! Smatra da sve devojke imaju jednake šanse za pobedu i da bi bilo koja mogla sa ponosom da ponese titulu NAJ FRAJLA, jer su sve lepe, šarmantne i fotogenične. Upravo pred objavljivanje novog broja, Aleksandra nam je javila lepu vest njen dugogodišnji dečko je zaprosio i uskoro će stati na ludi kamen. Redakcija magazina FRAJLA čestita i želi sve najbolje mladom paru! Na sledećoj strani možete glasati za Aleksandru.


AKO MISLITE DA JE BAŠ ALEKSANDRA LAUŠEVIĆ NAJ-FRAJLA, GLASAJTE !!! KLIKNITE OVDE I BIĆETE PREBAČENI NA STRANICU ZA GLASANJE. Ako vam bude traženo odobrenje za prelazak na stranicu, kliknite Allow. Broj glasova sa jedne IP adrese nije ograničen. SAMO GLASOVI UPISANI PREKO OVE STRANICE SE RAČUNAJU!!!


NLO, UFO, ET i ostali . . . S

vemir je sva materija koja postoji i sav prostor u kojem se neprekidno odvijaju različiti procesi. Pošto širenje svemira uklanja iz našeg vidokruga njegov ogroman deo, većina kosmologa prihvata stanovište da je nemoguće osmatrati ceo svemir te koriste izraz naš svemir da naglase da se radi samo o onom delu ljudima dostupnom za ispitivanje. Upravo zbog toga postavlja se pitanje – da li smo sami u svemiru? Evo 10 najpoznatijih slučajeva vezano za bića sa drugih planeta. 1.Slučaj Rozvel jul 1947. godine Krajem jula 1947. godine vanzemaljski brod srušio se u Rozvelu u Novom Meksiku. Američka vlada je opovrgla navode da je bilo reči o vanzemaljcima, već su plasirali priču kako se srušio balon koji je bio korišćen radi špijunaže. Međutim, svi svedoci tvrde da su videli vanzemaljsku letelicu, kao i “male zelene” kako beže sa mesta nesreće. Objavljeni dokumenti iz Ef-Bi-Aja takođe potvrđuju da se u Rozvelu srušio vanzemaljski brod, kao i da su pronađena tela vanzemaljaca koja se čuvaju u strogoj tajnosti i nad njima se i danas vrše istraživanja. 2. Egipatske piramide 3000. godina p.n.e. Nauka i savremena tehnologija ne mogu da objasne kako je nastala struktura kamenih blokova iz kojih su piramide izgrađene. Pored toga, one su građene s tolikom preciznošću i konstruisane pod uglovima koji se poklapaju u milimetar, da je neverovatno kako je starim Egipćanima to pošlo za rukom jer u to vreme nisu postojali alati i instrumenti koji su mogli toliko precizno da mere. Iz tog razloga postoji verovanje da su ih izgradili vanzemaljci. Osim toga, na slikama koje se nalaze u unutrašnjosti piramida očigledne su figure vanzemaljaca, čovekolikih stvorenja sa jajolikim glavama i crnim očima. 3. „Čupakabra“ april 1970. godine Veliki broj ljudi veruje da vanzemaljci kradu stoku i živinu, navodno iz zabave ili naučnih istraživanja, jer kako ljudi žele da istraže vanzemaljski način života, isti slučaj je i sa vanzemaljcima, koji žele da saznaju sve o Zemljanima. U aprilu 1970. je na stotine životinja pronađeno mrtvo širom Čilea, a sve do jedne su imale identične oznake na telima. Nekima od njih su bili izvađeni unutrašnji organi sa takvom hirurškom preciznošću da to ranije nije viđeno, a nekoliko leševa je imalo potpuno isisanu krv. Međutim, ubrzo je lansirana priča o čuvenoj misterioznoj životinji “Čupakabri” koja napada živinu i stoku.


4. Oblast 51 xxx Čuvena Oblast 51 predstavlja regiju u Nevadi gde je visoko čuvana baza u kojoj se ispituju avioni i nova oružja. Mnogi s pravom sumnjaju da se u okviru ove oblasti ispituje još mnogo toga za šta ne bi trebalo da se zna. Naime, ljudi koji žive u blizini ove baze imaju pregršt neverovatnih priča i tvrdnji o čudnim, neobjašnjivim pojavama. Veruje se da se tela vanzemaljca iz slučaja Rozvel čuvaju upravo u ovoj misterioznoj bazi. Zvanično se Oblast 51 vodi kao vojna baza koju čuva najviše državno obezbeđenje, a veoma malom broju ljudi je dozvoljen prilaz i ulazak u pomenutu oblast. 5. Znakovi u žitu 1974. godina Kada su Karl Segan i profesor Drejk, koji su radili za NASA, 1974. godine poslali u jednom svemirskom brodu poruke na mermernoj ploči kako bi, ako vanzemaljci postoje, videli da postoji i planeta Zemlja na kojoj ima oblika života sa razvijenom svešću, sa sve koordinatama i položajem Mlečnog puta u ljudima poznatom delu vasione, nisu mogli ni da pretpostave da će ikada dobiti odgovor. Kada je jednog letnjeg dana 2002. godine na žitnim poljima Portorika na nekoliko hektara njive osvanula ogromna “slika” znakova, niko u prvom trenutku nije mogao da ih razjasni i rastumači. Međutim, brzo je postalo jasno da je reč o identičnoj replici slike sa mermerne ploče iz 1974. godine. 6. Planeta Mars 1976. godina Nekada su Zemljani bili ubeđeni da na planeti Mars žive mali zeleni koji su inferiornija rasa u odnosu na ljudsku i po svaku cenu su se naučnici trudili da što pre ispitaju strukturu i način života na Crvenoj planeti. Tako je jedan svemirski brod 1976. godine snimio sliku na kojoj su sasvim uočljiva dva živa bića kako hodaju tlom Marsa. Od tada su počela intenzivnija istraživanja nama najbliže planete, ali nikada više nijedan satelit ni letelica nisu uspeli da snime bilo kakav oblik života na Marsu. Ipak, fotografija “Marsovaca” ostala je u vlasništvu NASA, a tamo je, prema nekim tvrdnjama, čuvaju i danas. 7. Snimak obdukcije 1995. godina Kada se 1995. godine pročula priča da se pojavio snimak obdukcije vanzemaljca, malo ko je poverovao u to. Ubrzo je snimak postao dostupan svima koji su želeli da se pozabave ovom tematikom, pa je crnobeli film o navodnoj autopsiji postao veoma popularan. Autor filma, čije ime je ostalo nepoznato, tvrdio je da je snimljena obdukcija tela vanzemaljca koji se srušio u Rozvelu, a sami istraživači NLO objekata i naučnisi iz NASA oduvek su tvrdili da je film obična šarena laža i da se neko našalio napravivši odličnu lutku vanzemaljca

avgust 2012

46


8. Leteći tanjiri jun 1947. godine

Niko nije mogao ni da pomisli da će 24. jun 1947. godine promeniti istoriju. Tog dana je izvesni Kenet Arnold izjavio da je video leteće tanjire nedaleko od Vašingtona i kako ih neki ljudi viđaju neprestano. Kada je optužen od naučnika koji istražuju fenomen NLO-a, koji su tvrdili da je to apsolutno nemoguće, Kenet je rekao kako je njegova izjava izvučena iz konteksta. Naime, Kenet je navodno video neobične leteće objekte kako lete kao tanjiri, i to neverovatnom brzinom. Navodno su kružili nekoliko minuta na nebu, a potom misteriozno nestali. Tada je zavladalo mišljenje da su vanzemaljske letelice u obliku tanjira. 9. Slučaj Keš - Lendrum decembar 1980. godine

Kada su se 29. decembra 1980. godine Beti Keš, Viki i Kolbi Lendrum vraćali svojoj kući ka Dejtonu, u američkoj državi Teksas, u devet uveče ugledali su toliko jako svetlo iznad drveća pored puta, da su bili prinuđeni da zaustave vozilo. Odlučili su da izađu iz auta kako bi proverili o čemu se radi. Viki, koja je bila veliki hrišćanin, verovala je da prisustvuje povratku Isusa Hrista na Zemlju, međutim Beti i Kolbi su odmah shvatili kako je reč o nečemu vanzemaljskom. Posmatrali su jaku svetlost, kroz koju su videli obrise tela, ali ništa nisu mogli da razaznaju. U jednom trenutku, dogodio se jak blesak, a leteći objekat koji je stvarao svetlost nestao je u vidu eksplozije koja je bila toliko jaka da su Beti, Viki i Kolbi zadobili teške opekotine od zračenja. Od tada svake godine na taj dan sve troje imaju neizdrživu glavobolju. 10. Čudna noć u Varinju jul 1996. godine

U leto 1996. godine, 1. jula, u malenom brazilskom gradiću Varinjo nekoliko ljudi prijavilo je da je videlo NLO na nebu. Nekoliko sati kasnije, ljudi su primetili čudna stvorenja kako šetaju ulicama grada i takođe su slučaj prijavili nadležnima. Vojni oficiri su ubili jedno takvo stvorenje, a bilo je i očevidaca. Tri devojke koje su te noći izašle u grad posmatrale su ubistvo, a nekoliko minuta kasnije videle su još jedno biće sličnog oblika kako šeta ulicom. Opisale su ga kao čudno biće sa jajolikom glavom, visoko oko 1,6 metara, izrazito tankog tela i krivih nogu, braon kože i sa krupnim crvenim očima. Učinilo im se da drhti ili da je to njegovo normalno ponašanje, ali pokreti su mu bili neobično brzi i uspaničeni. Oko stvorenja se širio izuzetno jak, neprijatan miris. Njegov leš lokalni policajci našli su dva dana kasnije, a jedan od policajaca umro je nedelju dana kasnije od nepoznate bakterijske infekcije.


NOĆ - vreme za NEGU LICA

Može li vas kozmetička krema preko noći pretvoriti u lepoticu? Ako verujete u ono što propoveda kozmetička industrija, nikada ne biste legli bez noćne kreme na licu. Verovatnije je, međutim, da ste skeptik. Prema nekim statistikama, tek dvadesetak posto žena koristi noćnu kremu. Je li moguće da velika većina žena olako propušta osam sati vrhunske nege, obnove i revitalizacije kože? Je li to kratko nanošenje kreme na lice pre sna zaista izvor mladosti, ili tek dobro plasirana marketinška bajka? S fiziološkog stajališta, ako želite da počastite kožu nečim dobrim, onda bi to trebalo da bude noću. Tada se naime, koža jače obnavlja nego danju - ćelije se dele i stvara se kolagen. Noću se koža bolje opskrbljuje vodom, jer mirujemo i ne gubimo tečnost. Zato je noć pravo vreme da se koža ovlaži dobrim sastojcima. Postoji i niz praktičnih razloga za noćnu negu. Naime, mnoge noćne kreme su bogate uljima, što je odlično za suvu kožu, ali nikako ne ide sa dnevnim make-upom. Osim toga, u snu se manje pomeramo, pa je koža duže ujednačeno prekrivena sastojcima koji su joj potrebni, a koje onda može da upija. S obzirom da noću koži ne trebaju faktori za zaštitu od sunca, to je pravo vreme da joj priuštite druge hranljive dodatke. i avgust 2012

48


SASTOJCI NOĆNIH KREMA Ovlaživači - Većina noćnih krema prepuna je emolijenata (razna ulja i omekšivači) i ovlaživača (glicerin). Emolijenti daju koži mekoću, glatkost i elastičnost, dok ovlaživači povećavaju sadržaj vode u koži jer vežu za sebe dodatnu vlagu. AHA i BHA - Savremene noćne kreme sadrže alfa i beta-hidroksilne kiseline. I jedne i druge su čistači kože jer odstranjuju mrtve ćelije površinskog sloja kože. Njihova delotvornost je različita, a zavisi najviše od toga na kojoj su osnovi, koji im je pH faktor i kiselost. Pošto tih podataka uglavnom nema na nalepnici, najbolje je da se posavetujete sa kozmetičarkom da vam preporuči koju kremu da koristite. Antioksidanti - Stručnjaci tvrde da antioksidanti u

kremi pomažu uklanjanju sitnih borica za čiji su nastanak odgovorni slobodni radikali, štetni nestabilni molekuli koji su rezultat izlaganja kože suncu, zagađenoj atmosferi, duvanskom dimu i drugim nečistoćama

.Vitamin A - U obliku poznatom kao retinol, ovaj vitamin može da podstakne proizvodnju novog kolagena, koji onda popunjava i poravnava sitne bore i dublje nabore. Od vaše kože zavisi treba li vam neki od ovih sastojaka. Većina žena zaista može izvući korist iz noćne kreme, jer ona vraća koži izgubljenu vlagu. KAKO NANOSITI KREMU Kako ćete znati da li je vašoj koži potrebna noćna krema? Neke žene se obraćaju kozmetičarkama, pa čak i dermatolozima za savet, ali je jednostavnije dobro pogledati u ogledalo. Da li je vaša koža suva? Je li masna? Ili su neka područja suva, a druga masna? Većina žena ima kombinovanu kožu, pri čemu je T-zona (čelo, nos, brada) obično masna, a ostatak suv. Uprkos tome, većina žena noćnu kremu razmazuje po celom licu, a to je pogrešno. Nanesite kremu samo tamo gde je potrebna, tj. na suva područja, pa će tako vaša koža ujutro delovati ujednačenije. U protivnom, možete čak odmoći samo sebi, jer će vam teška noćna krema zapušiti pore. Još jedan savet, koji treba shvatiti uslovno. Ukoliko ste stalno pod stresom, ne spavate dovoljno, često boravite u zadimljenim, neprovetrenim prostorijama i još ste pušač, noćna krema će vam biti neophodna i u dvadesetoj. Opet, ukoliko vodite uredan i miran život, ispravno se hranite i provodite dosta vremena na svežem vazduhu, noćna krema vam neće biti neophodna čak do 40. godine.


informacije i rezervacije: 013 834 170 ili na office@hotelsrbija.rs


Sa nama u kuhinji... D

žulija Čajl je bila američka kuvarica, autor i televizijska ličnost. Rođena je 15. avgusta 1912. Poznata je po tome što je predstavila francusku kuhinju amerikancima svojo debitantskom knjigom „Umetnost francuskog kuvanja“. Njen najupečatljiviji televizijski program „Francuski kuvar“ koja je premijerno prikazana 1963. Rođena je kao Džulija Kerolajn Mekvilijams u Pasadeni, Kaliforniji, 15. avgusta 1912. Bila je najstarija od troje dece, imala je brata i sestru Džona i Doroti. Nakon njenog diplomiranja na koledžu, ona se seli u Njujork i radi u firmi V. i J. Sloane. Kada je saynala da je previsoka da se priključi ženskom korpusu ili Američkoj mornarici, pridružila se Kancelariji strateških službi (OSS). Dok je bila u Sejlonu, upoznala je Čajld Pola, koji je takođe bio zaposlen u OSS. 1. septembra 1946. su se venčali u Lumbervilu u Pensilvaniji. 1948. godine su se preselili u Pariz. Dece nisu imali. Parizu, osnovala je čuvenu Le Kordon Blu školu kuvanja, a kasnije studira privatno sa Mak Bugnardom i drugim vrhunskim majstorima. Ona se pridružila ženskom klubu kuvanja Serkl des Gourmetes, kroz koji je upoznala Simon Bek, koji je pisao francuski kuvar za Amerikance sa svojom prijateljicom Louisete Bertole. Bek je predložio da Džulija radi sa njima. U 1951. Džulija, Bek i Bertole počinju da uče kuvanju američke žene u Parizu u kuhinji Čajldove, nazivajući svoju neformalnu školu “Škola Tri gurmane”. Prvobitno su potpisali ugovor sa izdavačem Hogton Miflin, koji je kasnije odbio rukopis zboga naizgled previše teksta, rekao je da izgleda kao enciklopedija.

U


K

onačno, kada je prvi put objavio 1961. Alfred A. Knof, na 734 strana Umetnost francuskog kuvanja bio bestseler i dobio odlične kritike koje potiču delom iz američkog interesovanja za francusku kulturu u ranim 1960-im. Objavljuje skoro dvadeset naslova pod njenim imenom i sa drugima. Mnogi, ali ne svi, bili su u vezi sa njenim televizijskim emisijama. Njena poslednja knjiga je autobiografska “Moj život u Francuskoj”, objavljeno posthumno 2006, a napisalaju je sa svojim nećakom, Aleksom. 1926. godine se prvi put pojavila u emisiji za kuvanje, gde su gledaoci imali priliku da vide kako priprema omlet. “Francuski kuvar” imao svoj debi 11. februara 1963, na VGBH i bio odmah uspešan. Emisija se prikazivala nacionalno deset godina i osvojila Pibodi i Emi nagrade, uključujući i nagradu za prvu Emi nagradu obrazovnog programa. Iako ona nije bila prvi televizijski kuvar, bila je najpoznatija. Godine 1972, “Francuski kuvar” postao je prvi televizijski program koji je bio pisan za gluve. Druga knjiga Džulije, “Francuski kuvar”, bila je zbirka recepata koje je demonstrirala u emisiji. Ubrzo je usledio 1971. od strane “Ovladavanje umetnošću francuskog kuvanja drugi deo”, ponovo u saradnji sa Simon Bek, ali ne sa Louisete Berthole, sa kojom je profesionalni odnos bio okončan. Četvrta njena knjiga, “Iz kuhinje Julije Čajld”, je ilustrovana muževljevim fotografijama. 13. avgusta 2004. Umrla je zbog problema sa bubrezima u svom domu penzionera u Montesitu. Džulija je bila miljenik publike od trenutka njenog debija na javnoj televiziji u 1963, a ona je bila poznati deo američke kulture i predmet brojnih referenci, uključujući i brojne parodije u televizijskim i radio programima i skitovima. Njen veliki uspeh može biti vezan za njen osvežavajuće pragmatičan pristup žanru “Ja mislim da morate da odlučite ko vam je publika. Ako ne izaberete svoju publiku, vi ste izgubljeni jer niste stvarno razgovarali sa bilo kim od njih. Moja publika su ljudi koji vole da kuvaju, koji žele da zaista naučite kako da to rade.” 1996, Džulija Čajl je rangirana na 46. mestu od 50 najvećih TV zvezda svih vremena. Svoju poslednju knjigu završila je rečenicom „...misleći danas o tome, shvatam da su zadovoljstva na stolu i u životu beskonačna - toujours bon appétit!”

avgust 2012

52


jun

2012

52


Kutak za savete o nezi kose - Lidija Gmijović, “Lady L“

SAVETI ZA NEGU KOSE Lidiju Gmijović, vlasnicu frizerskog studija Lady L upoznali ste kroz članke koje je pisala za naš magazin, vezano za različite teme koje se tiču nege i oblikovanja kose. Vodila nas je kroz vekove i upoznala sa istorijatom frizura, predlagala nam frizure za maturu, i savetovala kako da negujemo kosu u zavisnosti od njenog tipa. U ovom i narednim brojevima, Lidija će vam biti na raspolaganju za pitanja koja se tiču održavanja kose, odabira frizure i svega onoga što vas muči, a niste imali koga da pitate. I u ovom broju, odgovori na pitanja naših čitateljki... Svog dvogodišnjeg sina nisam šišala od kada se rodio. Ima prelepe plave lokne, ali sada već počinju da misle da je devojčica. Zanima me da li je istina da će mu se kosa, ako je sada ošišamo kratko, ispraviti? Na ovo pitanje ne mogu puno reći ovako nasumice. Ako u porodici neko ima kovrdžavu kosu, onda ima indicija da će i Vaše dete i posle šišanja imati kovrdžavu kosu. Ako su lokne samo na krajevima, a pri korenu je kosa ravna, velika je verovatnoća da će se šišanjem lokne izgubiti. Morala bih da vidim kosu da bih Vam sa sigurnošću rekla da li će kosa i nakon šišanja ostati kovrdžava.


Moja ćerka ima 4 godine i redovno ide u vrtić. Kao što možete da pretpostavite, isto tako redovno dobije vaške. Postoji li neki prirodni način da ih se rešimo, i što je još važnije, da je zaštitim da ih ne dobija?

Ako ste otkrili da Vaše dete ima vaške, preporučuje se tretman kose svih članova porodice, koji su u kontaktu sa detetom. Predstoji vam dugotrajna i svakako dosadna borba, ali iz nje sigurno izlazite kao pobednik. Postoji na tržištu električni češalj koji uništava gnjide. Možete da probate da rešite ovaj problem ovim češljem, ali i posle upotrebe navedene sprave trebalo bi koristiti neko hemijsko sredstvo, i naravno rucno “čišćenje” kako bi ste bili sigurni da ste posao odradili kako treba. Moguće je vaške uništiti petrolejom, ali ga upotrebite isto kao i bilo koji drugi hemijski preparat, na 7 dana. Petrolej je veoma efikasan, ali isušuje kožu glave, pa je moguće da posle upotrebe uočite perutanje kože. Nemojte se uplašiti, jer to nije ništa strašno, za 2 nedelje kada se koža isperuta, sve se vraća u normalu. Prosto je nemoguće sprečiti da dete dobije vaške ako ide u vrtić ili se naravno druži sa decom, ali kao preventivu možete jednom mesečno oprati detetu kosu nekim šamponom protiv vaški, ili isprati kosu sirćetom posle šamponiranja kose običnim šamponom. Obavezno je vezivanje kose ili neka pletenica ako dete ima dugu kosu. avgust 2012

56


Zbog prirode posla kojim se bavim (radim u prehrambenoj industriji) moram da nosim platnenu kapu. Primetila sam da mi poslednjih 6 meseci jače opada kosa. Da li uzrok može biti nošenje kape? Postoji mogućnost da zbog česte upotrebe kape kosa pojačano opada. Kosi je potreban vazduh i koren kose mora disati, a kape sprečavaju dotok vazduha, što može štetiti kosi. Svakako proverite koliki Vam je nivo gvožđa u krvi, jer kako ste naveli, 6 meseci imate ovaj problem, a to je malo dug period da kosa opada. Ako postoji mogućnost da na poslu nosite maramu umesto kape, to svakako učinite. Možete upotrebiti neki od recepata protiv opadanja koje sam opisala u nekim ranijim brojevima FRAJLA magazina. VELIKI POZDRAV ZA VERNE ČITAOCE ON LINE MAGAZINA I HVALA NA UKAZANOM POVERENJU JER JE TO VELIKI PODSTREK ZA MENE DA NASTAVIMO SARADNJU I UBUDUĆE! Vaša Lidija


jun

2012

56


Iz bakine kuhinje RIBLJA ČORBA

1 kg očišćene ribe, mešane, 2 veće glavice crnog luka, 3 velike šargarepe, ulje, biber, začin C, aleva paprika, slatka i ljuta, 2 dcl kuvanog paradajza, veza svežeg peršuna Luk i šargarepu sitno iseckati i staviti da se proprži na ulju. Naliti sa 3-4 l vode, dodati začin C i ostaviti da provri. U ključalu čorbu staviti ribu, sečenu na komade, i kuvati 15-20 minuta na laganoj vatri. Dok se kuva, dodavati najpre slatku, pa ljutu alevu papriku, po ukusu. Ako imate ikru, dodajte je 5 minuta pre nego skinete čorbu sa vatre. Na kraju dodati kuvani paradajz, pustiti da provri još jednom i na kraju začiniti sitno seckanim svežim peršunom. Čorbu služiti toplu.


KROMPIR SALATA

2 kg krompira, 4 jaja, 2 veće glavice crnog luka, so, ulje sirće, 2 dcl kisele pavlake, vlašac Oljuštite krompir, operite ga i isecite na kocke. Obarite ga, ocedite i isperite hladnom vodom. Odmah ga prelijte uljem, da ne bi pocrneo. Obariti jaja (tvrdo), ohladite, oljuštite i isecite na kolutove. Crni luk isecite na tanke kriške. U posudi za služenje pomešajte krompir, jaja i luk (nemojte previše da mešate, da se krompir ne bi izdrobio). U posudici pomešajte so, ulje i sirće, dodajte pavlaku i time prelijte salatu. Dekorišite salatu sitno seckanim vlašcem. Salatu služite hladnu.


PLODOVI MORA U PARADAJZ SOSU

1/2 kg plodova mora (mogu smrznuti), 400 gr špageta, 1/2 l kuvanog paradajza, 1 crni luk, ulje, so, biber, sveži peršun Špagete kuvati u slanoj vodi, procediti i oprati hladnom vodom. Crni luk propržiti na ulju dok ne postane staklast, pa dodati plodove mora. Dinstati oko 20 minuta, dodati so, biber, pa naliti kuvanim paradajzom. Smanjiti temperaturu, pa ostaviti da se krčka još oko 15 minuta. U posudu za serviranje usuti špagete, pa ih preliti pripremljenom masom. Dekorisati sitno seckanim peršunom. Jelo služiti toplo


KUGLOF SA KOKOSOM

4 jaja, 1 šolja oštrog brašna, 1 šolja mleka, 1/2 šolje ulja, 5 šolja šećera, 200 gr kokosa, 1 prašak za pecivo, 1 limun Umutiti jaja sa šećerom, pa redom dodavati brašno sa praškom za pecivo, mleko, ulje i 1 šolju šećera, uz stalno mešanje. Kada masa postane kompaktna, dodajte kokos i promešajte. Masu uspite u pleh, po mogućnosti kalup za kuglof. Pecite na 220 stepeni oko 45 minuta. Dok se kolač peče, skuvajte šerbet od 3 dcl vode i 4 šolje šećera. Kada se ukuva, dodajte sok od jednog limuna. Pečeni kolač preliti šerbetom i ostaviti da se prohladi. Kolač može da se služi i topao i hladan, po ukusu


ANEGDOTE O P Pravo ime Keti Peri zapravo je Kejt Hadson! Nije ni čudo da ga je promenila. Jack Nicholson je odrastao u uverenju da mu je baka mama, a mama sestra. Možda to objašnjava njegovo ponašanje prema ženama. Seksi zavodnik Džordž Kluni često spava u svom ugrađenom ormaru, jer mu u svim spavaćim sobama u kući ima “previše svetla”. Metju Peri imao je malu nezgodu pri zatvaranju vrata automobila, zbog čega mu sada nedostaje komadić srednjeg prsta na levoj ruci. Virdžinija Vulf sve svoje romane napisala je stojeći! Dok je bila na dobrotvornom skupu u Čikagu, slavna filmska diva Rakel Velč je izjavila: “Pozvali su me da dođem u Čikago zbog toga što je Čikago jedna od naše 52 države!”


POZNATIMA Den Kvejl (bivši potpredsednik SAD) jednom prilikom je izjavio “Nedavno sam bio u poseti Latinskoj Americi, i jedino mi je žao što u srednjoj školi nisam naučio više latinskog, pa da budem u stanju da razgovaram sa tim ljudima.” Jednom prilikom novinari su upitali Šejkila O`Nila da li je video Partenon prilikom posete Grčkoj, na šta je on uzvratio: “Ne mogu da se setim imena svih klubova u kojima smo bili.” Jednom prilikom novinari su pitali Mela Gibsona nešto u vezi sa “Hamletom”, na šta je on uzvratio: “To je sjajna priča. Nije ni čudo kad u njoj ima oko osam nasilnih smrti! Zar to nije pravi triler?!” Bob Dol američki senator izjavio je novinarima sledeće: “Internet je odličan način da se konektujete na net.” Den Kvejl (bivši potpredsednik SAD) ovako je odgovorio na pitanja novinara: “Kada su me pitali ko je izazvao demonstracije i ubistva u LA, moj odgovor je bio jasan: Ko je kriv za demonstracije? Demonstranti. Ko je kriv za ubistva? Ubice.”

Frajla Avgust, 2012. Broj 26  

Frajla-magazin

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you