Issuu on Google+

SREĆNA NOVA GODINA!!!

godina I

januar 2014

broj 11


broj 11, godina I decembar 2014 Projekat realizovan pod pokroviteljstvom opštine Vršac, u okviru javnih radova 2013.

Redakcija i tehnička obrada: agencija Marketing support Marijana Stanimirov urednica Nenada Hrnja tehnički koordinator Dragica Radić direktorka marketinga Jelena Milutinović saradnica Darko Stanimirov dizajner


Reč urednice: Draga deco, Nadamo se da će vam svima sledeća godina biti lepa kao i prethodna. Mi smo se potrudili da vam doček Nove godine ulepšamo još jednim, novim brojem i lepim novogodišnjim temama. Želimo vam sve lepo, puno zdravlja, poklona i igara! Voli vas vaša Frajlica!


Bonton: Pravila ponašanja Hobi: Ručno pravljene čestitke Ko je bio/bila: Deda Mraz Sačuvajmo prirodu: Novogodišnja jelka

Knjige: Moje najdraže basne Kućni ljubimci: Irvasi Ponašanje: Deda Mrazova lista Mozgalice: Vežbe za mozak


Zdravlje: Alergije na hranu Dečije pesme: Zvončići Stari zanati: Ledene skulpture Moda: Moda za Novu godinu

Autori amateri: Priča o Deda Mrazu Engleski: Do you speak English? Anegdote: Dečiji biseri Rešenja: Rešenja mozgalica


Bonton


-Ne sme da se mljacka dok se jede.

-Nemoj da govoriš sa punim ustima. -Ne smemo žuriti sa jelom. -Uvek treba paziti da ne smetamo onom ko sedi do nas. -Laktove treba držati uz telo, nikada raširene. -Laktovi se nikad ne drže na stolu.


Ručno pravljene čestitke Ideja koju ćemo vam predstaviti, pored zabavnog ima i edukativni značaj, jer uči decu važnosti recikliranja. Za realizaciju ovog rada potrebno je 2 dana. Prvi dan je predviđen za pripremu, a drugi dan je izrada novogodišnjih čestitki i ukrasa. Ovu ideju je osmislila učiteljica Marija Milovanović i realizovala sa učenicima svog odeljenja OŠ “Stefan Nemanja” iz Niša. Čestitke i ukrasi su pravljeni ručno, bez prese. Potrebni materijali i pribor za rad: - novinska hartija, - tempere, - vunica, - perlice, - dugmad, - četkica za tempere, - kofa, - drvena kašika, - sito ili neka vrsta rešetke, - tkanina, - oklagija, - lepak, - makaze, - voda. Iscepkati novinsku hartiju i staviti je u kofu s vodom. Dobro promešati i ostaviti da odstoji 24 sata. Nakon toga, dobro promešati i ocediti (staviti na rešetku ili sito i jako pritisnuti) dobijenu smesu. Oceđenu smesu staviti između dve tkanine i istanjiti je oklagijom. Istanjene parčiće staviti da se suše. Sušenje može potrajati 24-48 sati, u zavisnosti od debljine parčića. Osušene parčiće po želji oblikovati (ili ne), bojiti temperama, ukrasiti vunicom, dugmićima, perlicama…


Deda Mraz


Kao što je dobro poznato, Sant Niklaus (Saint Niklaus), ili Santa Klaus, jeste naziv za svetog Nikolu u germanskim jezicima, od Nemačke, do Skandinavije. Upravo u tim oblastima se pre dva-tri veka raširio lep običaj da roditelji na dan svetog Nikole daruju decu, govoreći da im te poklone donosi sam sveti Nikola, odnosno, da poklone donosi jedino deci koja su tokom godine bila dobra i poslušna. Naravno, on bi te poklone za njih ostavljao dok su spavali. Ovaj običaj, po svojoj prirodi fleksibilan i nevezan za crkvu i njen kalendar, preneo se postepeno i na Božić, u vreme kada se kiti jelka. Otud ispod jelke kutije i kutijice upakovane u sjajni, ukrasni papir, u kojima se nalaze igračke, slatkiši, knjige... Inače, valjalo bi samo uzgredno pomenuti, to je vreme zimskog solsticijuma, kad je dan u godini najkraći i kad je, uglavnom, veoma hladno i sve je zavejano, pa deluje kao da se svet zatamneo i skupio. Stoga svetlucavost poklona, upaljene svećice i ukupna, topla atmosfera, kao jedan vizuelni i psihološki kontrapunkt celoj toj klaustrofobičnoj zimskoj sceni, deluju još ugodnije. Slovenski Deda Mraz je “stvoren” u 19. veku, u Rusiji. Pre toga su postojala lokalna ruska verovanja o zlom starcu koji donosi zimu i mraz. Postepeno, on je pretvoren u novu, pozitivnu ličnost, nalik skandinavskom svetom Nikoli, ali po imenu “djed Moroz”, ili deda Mraz. On je, takođe, donosio dobroj deci darove za Božić. Ne samo da se od negativne i pomalo preteće asocijacije pretvorio u pozitivnu pojavu, nego je prestao da bude lokalna ličnost - ušavši u „široku primenu”. Dolaskom komunista na vlast deda Mraz je u Rusiji (u okviru tadašnjeg suzbijanja uticaja religije) najpre bio zabranjen, kao relikt zaostalosti, odnosno povezanosti upravo sa religioznim kontekstom. Ipak, kasnije je ponovo dopušten, samo što je “propisano” da više ne dolazi za Božić, nego za Novu godinu.


Kako je nastao današnji Deda Mraz, punačak, koji nosi crveni mantil, ima belu dugačku bradu i crvene obraze? Krajem 19. veka američki karikaturista Tomas Nast je načinio seriju ilustracija u listu Harper’s Weekly, njujorškom političkom magazinu. Deda Mraz se pojavljivao u odeći različitih boja, da bi se crvena ustalila tek kada se tako obučen pojavio na božićnim čestitkama 1885. godine. Nije tačno da je Deda Mraza izmislila kompanija Koka-kola, kako se često govori. Ona ga je samo preuzela i nastavila da ga kreira za svoje potrebe. Naime, 1931. Koka-kola je zaposlila umetnika Hudona Sanbloma da kreira Deda Mraza za potrebe novogodišnje marketinške kampanje. Kažu da mu je kao model poslužio jedan penzionisani putujući prodavac Koka-kole. Njegov Deda Mraz se prvi put pojavio u listu “Sandej ivning post”. Sledećih 35 godina Sanblom je radio nove scenarije za “Koka-kolu”, samim tim iznova obrađujući i lik Deda Mraza. Tako je sve do 1966. godine kreirao najmanje jednog osmehnutog dekicu u crvenom odelu. Pošto se pred svaki Božić Deda Mrazov lik pojavljivao na proizvodima Kokakole prirodno je da se formirao zaključak kako je on izum te kompanije. U svakom slučaju, moderno vreme i jačanje sekularnog društva izmestili su iz ranije uloge svetog Nikolu, “djed Moroza” i Božić Batu, a i “djeda Božićnjaka” kojeg su Hrvati svojevremeno uveli za božićnu prigodu. Formiran je univerzalni i svima prihvatljiv lik dobroćudnog i punačkog dekice obučenog u crveno, koji lako prelazi sve granice tradicije i vremena, donoseći osmeh i poklone. Ipak, ne treba ni u ovom slučaju zaboraviti na rodnu ravnopravnost. Savremena europska pravila kažu da bi najmanje jednu trećinu poklona za Novu Godinu trebalo da donesu dame.


Novogodišnja jelka Novogodišnja jelka je ukrašeno drvo , obično evergrin četinar poput smrče , bora ili jele, koje je tradicionalno povezano za proslavu Božića. Veštačka jelka je jelka napravljena da liči na takva stabla i obično je napravljena od plastike. Stablo je pre obično bilo ukrašeno jestivim stvarima, kao što su jabuke, lešnicima, orasima ili drugim namirnicama . U 18. veku , ona je počela da se kiti svećama, koje su kasnije prešle u Božićne lampice. Danas , postoji širok spektar tradicionalnih ukrasa, kao što su venci , šljokice, kugle, lizalice... Anđeo ili zvezda mogu biti postavljeni na vrhu stabla da predstavljaju anđela Gavrila ili Zvezda Vitlejema iz Rođenja. Običaj Božićne jelke razvio se u ranoj modernoj Nemačkoj sa prethodnicima koji se mogu pratiti do 16. i 15. veka, u kojem “pobožni hrišćani donose ukrašeno drveće u svoje domove”. Taj običaj je stekao popularnost izvan Nemačke tokom Druge polovine 19. veka.


Odlomak iz knjige.


Irvasi

Irvas poznatiji u Americi kao karibu, dolaze iz arktičkih i subarktičkih regija sveta. Nalaze se često u divljinama Rusije, Severnoj Americi, na Islandu, Grenlandu, u Norveškoj i Finskoj. Velika divlja stada mogu da broje između 50.000 i 500.000 životinja, dok su manja viđena na Aljasci i broje oko 300 irvasa u jednom stadu. Divlji irvasi migriraju između leta i zime, a naučnici su zabeležili da mogu da putuju i više od 5.000 kilometara tokom godine. Irvasi su polu-pripitomljeni pre oko 3.000 godina, pa su se često koristili za prevoz hrane, odeće, kao i za vuču. Pripitomljeni irvasi izgledaju i ponašaju se drugačije od svojih divljih srodnika. Pripitomljeni irvasi nisu toliko samostalni, niti su spremni za duge migracije. S obzirom na mesto porekla, ove životinje su dobro opremljene za život u polarnim uslovima. Zbog njihovih širokih nogu imaju mogućnost da kopaju u snegu u potrazi za hranom. Krzno irvasa ima dva zaštitna sloja, gust omotač i spoljašnu dugu dlaku koja je šuplja i ispunjena vazduhom. Irvasi su veoma dobri plivači i mogu da migriraju i preko velikih reka i jezera. Oni mogu da prežive zimu jedući samo lišajeve, što retko koja životinja može. Leti se hrane lišćem vrbe i breze, kao i travom. Oni su jedina vrsta jelena kod kojih i mužjacima i ženkama rastu rogovi. Kod irvasa koji žive u Skandinaviji rogovi kod starijih mužjaka otpadaju u novembru ili decembru, kod mlađih mužjaka u rano proleće, dok se ženki zadržavaju tokom zime i otpadaju tek u proleće ili leto. Mladunci nakon što izađu iz utrobe ženke mogu da trče i po nekoliko kilometara. Inače ih uče po rođenju da sve vreme budu u pokretu kako bi mogli da izbegnu velike predatore. Oči irvasa se menjaju sa promenom godišnjih doba. U leto su zlatne, a zimi su plave boje.


Deda Mrazova lista

Ukoliko imate problema sa ponašanjem vašeg deteta i nikako ne mozete da ga savladate, pokušajte da mu pripretite Deda Mrazovom listom nevaljale dece. Napravite praznu listu od nekoliko stavki i okačite na frižider, ili neko drugo vidno mesto. Objasnite svom detetu da je to lista koju Vam je poslao Deda Mraz i postavite nekoliko pravila. Kažite mu da je Deda Mraz rekao da mora da poštuje ta pravila, inače mu ove godine neće doneti poklone! Pravila koja postavljate detetu, ne moraju biti stroga, a broj pravila odredite sami. Ukoliko je dete nemirno, ili Vas nikako ne pušta da radite, ukoliko je bezobrazno ili pohlepno, onda ograničite te delove njegovog ponašanja i život će Vam biti lakši. Ukoliko dete ipak prekrši neko od pravila, pripretite mu i recite kako Vas je Deda Mraz zvao da Vas upozori na ponašanje Vašeg deteta i ako tako nastavi, neće dobiti igračke. Ako Vam dete bude zadavalo neke veće muke, možete se čak pretvarati kako razgovarate sa gospodinom Mrazom preko telefona, kako biste bili ubedljiviji. Ukoliko Vaše dete zaista veriuje i raduje se Deda Mrazu, ovi saveti će Vam biti veoma korisni i Vaše dete će biti mnogo poslušnije. Načinite da slatki, rumeni čikica radi za Vas!


Mozgalice

?? ??

Na kaminu vise četiri čarape za poklone. Deda Mtaz je u svaku čarapu stavio po tri poklona. Koliko ukupno poklona se nalazi u čarapi?

Rebus:

‘‘

NJ


6

c

V

Rebus:

?? ??

Do koje dubine čovek najviše može da ulazi u šumu?


Alergije na hranu Alergije na hranu se javljaju kada vaš imuni sistem napravi grešku. Normalno, vaš imuni sistem vas štiti od bakterija i bolesti. Ali ako imate alergiju na hranu, vaš imuni sistem greškom tetira nešto u odeđenoj hrani kao da je to zaista opasno za vas. Ista stvar se dešava sa bilo kojom vrstom alergije. Znači, stvar koja izaziva alergiju nije štetna, ali način na koji vaše telo reaguje, jeste. Ako dete sa alergijom na kikiriki pojede čokoladicu koja ga sadrži, antitela na nešto u kikirikiju bi izazvala mast ćelija da oslobodi hemikalije u krvotok. Te hemikalije utiču na oči, nos, grlo, respiratorni sistem, kožu i probavni sistem. Alergijska reakcija može biti teža ili blaga, može se dogoditi odmah ili par sati nakon što pojedete hranu na koju imate alergiju. Neki od prvih znakova da osoba ima alergijsku reakciju su: curenje iz nosa, svab/osip kože, peckanje na jeziku ili usnama, stezanje u grlu, promukao glas, kašalj, mučnina, povraćanje, bol u stomaku i dijareju. Ne postoji posebno lečenje alergije na hranu. Neke se mogu prerasti, neke traju ceo život. Najbolji tretman je da se izbegava supstanca koja izaziva alergiju. Jedan od načina da se izbegne supstanca je da se dobro čitaju etikete svih proizvoda koji se koriste u ishrani. Lekari takođe mogu da pomognu tako što daju liste sigurnih namernica.


Pesme koje smo zaboravili Kad padne prvi sneg, tad zabeli se sneg, na put se sprema tad, taj jedan večno mlad Kad čuješ zvona zvon, tad pojavi se on, sa igračaka sto, oh oh oh oh oh! Hej, zvončići, zvončići, zvonite kroz noć, večeras će Deda Mraz kroz svaku kuću proć. Zvončići, zvončići, zvonite za nas, nek’ se svako raduje i peva na sav glas! Kad bela pahulja tvoj obraz pokvasi, tad nebom jezdi on i sa njim irvasi. http://www.youtube.com/ watch?v=LBsFsEHMkFQ


Srećne Božićne i Novogodišnje praznike želi Vam muzička škola Zvončići!


Muzički centar „Zvončići“ je jedinstven iz dva razloga. Prvi je to što ovde nema audicije, sva deca su dobrodošla, a drugi je što se deca svake godine upoznaju sa pesmama jednog dečijeg pesnika tokom godine kroz niz manifestacija (pesničko veče, izložba dečijih radova iz oblasti likovnog stvaralaštva...), da bi na kraju, na završnoj večeri realizacije projekta, sam pesnik bio gost školice i grada Vršca.


Ledene skulpture Ukoliko ste vešti sa rukama i uživate da pravite umetnička dela, trebalo bi da razmislite o tome da započnete posao pravljenja skulptura od leda i dozvolite drugima da uživaju u Vašim delima. Skulptura od leda je skulptura za koju se kao materijal koristi led. Ledene skulpture mogu biti dekorativne ili funkcionalne i uglavnom se mogu videti na venčanjima i drugim ekstravagantnim događajima zahvaljujući svom ograničenom roku trajanja. Oblikovanje leda je jedna posebna vrsta umeća ali ako ste umetnik koji radi sa glinom, voskom ili drvetom, trebalo bi da možete da se lagano prebacite na rad sa ledom. Trebaće Vam nekoliko alatki koje uglavnom nemate priliku da vidite u umetničkom studiju, kao što su motorna testera, dleto i bušilica. Pronađite u svojoj okolini prodavnicu leda, ali onog koji nije mutan već kristalno proziran. Važno je da počnete sa prozirnim ledom da biste mogli da postignete da Vam i skulptura bude prozirna. Potrudite se da dobijete i neki popust od Vašeg dobavljača leda, jer ćete kao skulptor često uzimati led od njega. Poslovne ideje poput ove uspešne su samo ako je rad vrhunskog kvaliteta. Dakle, bitno je da pre nego što počnete da prodajete svoje skulpture, dosta dobro uvežbate ovu umetnost. Počnite sa manjim komadima leda kako biste se izvežbali i prešli na veće komade leda. Morate znati šta svaka alatka može da uradi ledu i kada je treba upotrebiti. Usput slikajte svoje radove tako da, kada bude trebalo da se proda Vaše prvo delo, možete da stavite slike boljih dela u svoj portfolio (ili na svoj sajt ako ga budete imali) kako biste ih pokazali svojim potencijalnim klijentima. Morate da smislite dobar sistem isporuke kako biste prebacili skulpture iz Vaše radionice do mesta koje je odredio klijent. Možete ili kupiti sopstveni kamion sa hladnjačom ili možete unajmiti prevoznika sa hladnjačom da Vaše skulpture prevozi na određene lokacije. Vodite računa da kamion ima dobre uslove da se skulptura fiksira kako ne bi bila oštećena tokom transporta. Reklamirajte svoj posao tako što ćete razgovarati sa profesionalcima koji se bave organizovanjem događaja i venčanja u Vašoj blizini. Pokažite im svoj portfolio ili sajt i dajte im veći broj flajera koje će moći da pokazuju svojim klijentima. Vaši reklamni materijali moraju sadržati i cene tako da klijenti znaju šta da očekuju. Za nekoliko oblika koje ste specijalizovali odredite jednu cenu, a ukoliko klijent želi nešto neobično za svoj događaj (ili nešto što nije na Vašem spisku oblika) trebalo bi da mu naplatite više. Može se desiti da otkrijete ubrzo da su Vaše skulpture od leda glavna tema u razgovorima širom grada i onda ćete moći da podignete i cene.


Moda za novu godinu Prednovogodišnja modna groznica nije rezervisana samo za odrasle. Dečaci, a još više devojčice, uveliko biraju garderobu za doček Nove godine i Božićne praznike. Bez obzira hoće li Novu godinu dočekati budni ili ne, i najmlađi žele da u najluđoj noći što lepše izgledaju. Nije samo novogodišnja noć prilika da se klinci i klinceze lepo obuku. Ovo doba godine obiluje priredbama, horskim i recitatorskim programima, pa je svečana garderoba u tim prilikama obavezna. Tako možete iskombinovati odeću za priredbe i doček Nove godine, jer se ona u principu ne razlikuje mnogo. Mlade dame će pri kraju stare godine zablistati u plišanim haljinama, sa čipkanim kragnama i svilenim mašnama. To je prilika da devojlice ponesu zanimljive, dezenirane hulahopke, u kombinaciji sa lakovanim cipelicama.


Nova godina je prilika da preterate – mašni, karnerića i čipke u ovoj noći neće biti suviše, koliko god ih stavili! Iako deca ne nose tamne boje, ovo je prilika kada čak i neki delovi odeće mogu biti crni, uz naravno, veliki broj šarenih detalja. Za dečake ovo je prilika da obuku prava, pravcata odela! U kombinaciji sa belom košuljom i leptir mašnom, vaš dečak će izgledati kao pravi momak! Udobne cipele i obavezan detalj crvene ili zelene boje, i novogodišnje slavlje može da počne. Da bi upotpunili svečani izgled, potrebno je napraviti i novogodišnju frizuru. Dečacima možete sa malo gela ili briljantina svakodnevnu frizuru učiniti svečanom. Za devojčice, pogotovo one sa dužom kosom, mogućnosti su mnogo veće. Lokne, kikice, pletenice na više načina, a sve uz mašne i ukrasne šnale, učiniće vaše male princeze još slađim!


Priča o Deda Mrazu

Dok mu je vetar fijukao oko glave i mrsio bradu, a pahullje zasipale oči, Deda Mraz je osećao kako mu kapci postaju sve teži. “Moraću malo da dremnem. Čeka me još dug put i da svima podelim poklone, a za to moram da budem svež i odmoran, da nešto ne pobrkam”, pomisli on i skrenu saonice sa staze ka jednoj visokoj jeli u zavetrini. I irvasi su jedva čekali da predahnu, pa ih Deda Mraz ispreže i opruži se u saonicama, pokri se ćebetom i slatko utonu u san. Spavao bi on tako dugo da nije odjednom osetio kako ga neko tapše po ramenu. “Hej, Deda Mraze, ustaj brže, nestali su ti pokloni!”, začu on i ugleda dva velika zabrinuta oka ispod crvene kapice. “Ja sam patuljak Dobri ben”, predstavi se čovečuljak. “Živim u ovoj šumi već sto godina i poznajem sve njene stanovnike. Znam i ko ti je ukrao poklone Zli Petar i njegova družina!” “Jao, teško meni”, zakuka Deda Mraz. “Onolika deca čekaju na mene i raduju se poklonima, a ja neću imati šta da im dam!” I on zaplaka, a krupne suze su mu padale po bundi i odmah se ledile svetlucajući kao biserna dugmad. “Ne plači Deda Mraze, tu sam ja da ti pomognem!”, uskliknu Dobri Ben. “Upregni irvase i spremi se za put, a ja ću pozvati moje pomoćnike. Idemo u potragu za kradljivcima tvojih poklona!” Patuljak izvadi iz džepa rog, snažno dunu u njega i iz šume odmah doskakuta srna, a za njom i ostale šumske životinje. On uzjaha srnu i odjaha duboko u šumu zajedno sa čoporom životinja. Deda Mraz duboko uzdahnu, obrisa suze i uze da čita pisma koja su mu deca poslala. Otvori jednu ružičastu kovertu na kojoj je stajalo: “Deda Mraz, Severna šuma, Ledeni breg br. 365”. “Dragi Deda Mraze”, pisala mu je jedna Vanja. “Ja ti pišem iz kreveta, jer sam bolesna. Baka mi je rekla da ti znaš sve dečije želje i da ne moram da ti kažem šta da mi doneseš. Ja ću zato biti strpljiva i čekaću, samo te molim da me ne zaboraviš. Puno te voli i pozdravlja Vanja.”


Deda Mraz još jednom tužno uzdahnu i pogleda na sat. Još četiri sata do Nove godine, a on sedi u šumi. Brzo ustade, upregnu irvase i huknu u rukavice. Uto se iz šume začu rog. Dobri Ben je dojurio na srni, a oko njih je prštao sneg. “Pronašli smo tvoje poklone!”, uzviknu Ben. “Zli Petar se sa svojom družinom već sladio slatkišima iz novogodišnjih paketića! Sve šumske životinje su ih opkolile, pa sam uspeo da ih, onako iznenađene i uplašene, brzo vežem. Evo tvojih poklona, Deda Mraze!”, ispriča mu Ben svoju pustolovinu, a zatim potrpa sve poklone nazad u džakove Deda Mraza. “Dobri Bene, ne znam kako da ti se zahvalim?”, reče Deda Mraz na rastanku. “Obraduj večeras svu decu ovog sveta i ja ću biti srećan”, odgovori Ben. A iduće godine u ovo vreme, vidimo se ponovo na istom mestu, samo nemoj da se ponovo uspavaš!”, veselo uskliknu Ben i mahnu Deda Mrazu odlazeći nazad u šumu. Deda Mraz potegnu uzde i irvasi jurnuše galopom. Za njima u šumi osta samo oblak snežne prašine. Devojčica Vanja je ležala u krevetu u svojoj sobi i tužno gledala u sat na zidu. Još malo i eto Nove godine, a Deda Mraza nema. “Da li uopšte postoji taj Deda Mraz?”, sumnjičavo je zavrtela glavom i nastavila da razmišlja o svojoj najvećoj želji - lutki koja govori. U tom času u sobu uđe njena baka i ozarena lica reče: “Otvori prozor, Vanja! Zar nisi čula kucanje?” Na prozoru je stajala velika šarena kutija sa mašnom. U kutiji je bilo mnogo slatkiša i jedna velika plavooka lutka koja govori. Snežana Jović


Do you spea Bell Zvono

Sock

ÄŒarapa


ak English? Angel Star Andjeo Zvezda


Anegdote Šta je država?

- To je mesto gde živi ljudi mnogo. I tako se to održava.

Šta je ljubomora? - To je kad neko nekom ne veruje... Kad neko ne misli isto.

Šta je ventilator? - To je ona klima što se okreće onako.


Šta znači kalorično? - Kad neko zna o tehnologiji.

Šta je recepcija? - Je l’ to nešto što ima mnogo cene?

Šta je milosrđe? - Kad neko brine o nekome.


Mozgalice

?? ??

Na kaminu vise četiri čarape za poklone. Deda Mtaz je u svaku čarapu stavio po tri poklona. Koliko ukupno poklona se nalazi u čarapi?

Rešenje: 12 Rebus:

Rešenje: Konj

‘‘

NJ


6

c

V

Rebus:

?? ??

Rešenje: Šestougao

Do koje dubine čovek najviše može da ulazi u šumu?

Rešenje: Do pola, posle izlazi iz nje.


Frajlica 11