Епархијски Весник - Diocesan Messenger

ЕПАРХИЈСКИ ВЕСНИК DIOCESAN Слободна Српска Православна Црква Епархија за Аустралију и Нови Зеланд MESSENGER Васкрс 2020. године

1/2020

ЦРКВЕНО-ШКОЛСКА ОПШТИНА СВ. ПЕТРА И ПАВЛА ВОДОНГА За информације се обратите надлежном пароху Високопречасном протојереју-ставрофору Звонимиру Јовићу Тел: 0431 102 485 ХРАМ СВ. САВЕ У ХАЈНДМАРШУ – АДЕЛАИД Света Божанствена Литургија недељом и празником почиње у 10 часова. За информације се обратите надлежном пароху Пречасном јереју Атанасију Крстићу Тел: 0469 044 568 Email: fr.atanasije.krstic@gmail.com Његово Преосвештенство Епископ Аустралијско-новозеландски и првојерарх Слободне Српске Православне Цркве

г.г. Христифор РАСПОРЕДИ БОГОСЛУЖЕЊА

ЦРКВЕНО-ШКОЛСКА ОПШТИНА СВ. СТЕФАНА ДЕЧАНСКОГ У МЕЛБУРНУ За информације се обратите администратору Високопречасном протојереју-ставрофору Звонимиру Јовићу Тел: 0431 102 485

САБОРНИ ХРАМ СВЕТОНИКОЛАЈЕВСКОГ МАНАСТИРА СЕДИШТЕ ЕПАРХИЈЕ

ЦРКВЕНО-ШКОЛСКА ОПШТИНА СВ. ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ГЕОРГИЈА ПОБЕДОНОСЦА У СИДНЕЈУ

Света Божанствена Литургија недељом и празником почиње у 10:00 часова. Суботње и празнично вечерње и бденије почиње у 18:00 часова. Дневни круг Богослужења, повечерје, полуноћница, јутрење и часови се обављају према манастирском типику. За све информације о Богослужењима и духовном животу уопште можете се обратити на број телефона канцеларије 07 3255 3333 сваког радног дана 10 -14 часова или игуману манастира Његовом Високопреподобију Архимандриту Др. Симеону Мишчевићу Тел: 0470 258 381 Еmail: fr.dr.simeon.miscevic@fsoc.com.au

За информације се обратите администратору Пречасном јереју Александру Попадићу Тел: 0415 769 303 Email: fr.aleksandar.popadic@gmail.com

ХРАМ СВ. ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ГЕОРГИЈА ПОБЕДОНОСЦА У ФОРЕСТУ – КАНБЕРА Света Божанствена Литургија недељом и празником почиње у 10 часова. За све информације о Богослужењима и духовном животу, обратите се старешини храма св. Георгија Пречасном јереју Александру Попадићу Тел: 0415 769 303 Email: fr.aleksandar.popadic@gmail.com

ЕПАРХИЈСКИ ВЕСНИК DIOCESAN MESSENGER Званично гласило Слободне Српске Православне Цркве Епархије за Аустралију и Нови Зеланд Излази са благословом Његовог Преосвештенства Епископа г.г. Христифора Главни и одговорни уредник Епархијских издања: Његово Високопреподобије Архимандрит Др. Симеон Мишчевић Адреса: St Nicholas Monastery 243-247 Vulture Street South Brisbane QLD 4101 Phone: 07 3255 3333 Email: fr.dr.simeon.miscevic@fsoc.com.au

ТУЦИНДАН И ОЦЕВИЦЕ

БАДЊЕ ВЕЧЕ

У недељу, 05. јануара 2010. године, на празник недеље ВСетих Отаца, Његово Преосвештенство Епископ Аустралијско-новозеландски г.г. Христифор је благоизволео да служи Свету Божанствену Литургију у Саборном Храму Светониколајевског манастира и да проповеда. На крају Свете Литургије, деца су "везала" владику, свох духовног оца, а он се по традицији "откупио" слаткишима.

Његово Преосвештенство Епископ Аустралијсконовозеландски г.г. Христифор је благоизволео да на Бадње вече служи велико повечерје и јутрење, а затим налагање бадњака испред Саборног храма Светониколајевског манастира. После освећења, бадњак је свечано унет у манастирску трпезарију, где је по старом обичају посут житом. Највећу радост су, наравно иамли најмлађи, који су у слами тражили слаткише и кованице. Њима је Преосвећени владика Христифор поделио божићне пакетиће, које су припремиле сестре из Кола Српских Сестара Света Тројица. За све присутне је послужена традиционална посна вечера.

1

БОЖИЋ У НАШОЈ ЕПАРХИЈИ

2

ХРИСТИФОР ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ, ЕПИСКОП АУСТРАЛИЈСКО-НОВОЗЕЛАНДСКИ ПРЕДСЕДНИК СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ СИНОДА И ПРВОЈЕРАРХ СЛОБОДНЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ СВОМ СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И СВИМ ВЕРНИМ СИНОВИМА И КЋЕРИМА НАШЕ СВЕТЕ ЦРКВЕ, БЛАГОДАТ, МИР И МИЛОСТ ОД БОГА ОЦА, ГОСПОДА НАШЕГА ИСУСА ХРИСТА И ДУХА СВЕТОГА, УЗ РАДОСНИ БОЖИЋНИ ПОЗДРАВ:

МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ! Јављам вам радост велику која ће бити свему народу. Јер вам се данас роди Спас, који је Христос Господ (Лк 2,10-11) Вољени оци и браћо, вољена децо у Господу нашем Исусу Христу. Када је дошлa "пуноћа времена" (Галатима 4: 4), Јединородни Син и Реч Бога Оца се оваплотио и ушао у наш свет; Постао је човек због нас, да би нас ослободио од вечне погибије и дао нам спасење, Божанску славу, усвојење у синовство и небеско Царство. Он је показао бесконачну бригу за, оболели душом и телом, људски род. Оваплотио се од жене, Пресвете Богородице и Приснодјеве Марије, као што је предвидео пророк Исаија. Христос се отелотворио, у недокучивој величини Његове љубави, како би човек могао бити обоготворен: "Син Божји постао је Син човечији," Свети Атанасије Велики истиче, "да би синови човечији, који су, због Адамовог греха пали, могли постати синови Божији. " Свима онима који су примили Божанско Просвећење са вером, наш Господ "дао је моћ да постану деца Божија" (Јован 1:12). Божанско усиновљење представља највеће достојанство и највећу вредност за верног човека, који је од тада дете по милости Свевишњега, Свемогућега и Бесмртног Бога.Као што је познато, човек је створен од почетка "по обличју Божјем", али је постао искварен, одузета му је Божанска Милост и нарушио је свој однос са Богом Оцем. Ипак, од Рођења Христовог човек је обоготворен, јер је сједињен са телом Христа Бога и укључен у Његову Цркву, којој је Христос глава.

3

Богочовечанском телу Цркве је додељена сва Милост Тројединог Бога, која штити човека од греха, обнавља га, посвећује и обоготворава га. Сваком од нас дата је Милост "по мери дара Христовог" (Ефесцима 4: 7). Христос дарује своју милости "у складу са својим радом" (Коринћанима 3: 8) у врлинама и Тајнама. Кроз Свету Тајну Крштења постајемо припадници Православне Цркве, кроз Свету Тајну Причешћа Телом и Крвљу Христовом бивамо сједињени са Њим и једни са другима. За примање овог ничим заслуженог дара, његово очување и умножавање, потребан је наш лични допринос. Човек мора својом вољом да тражи да буде обожен. Можда је човек примио милости Божанског Усиновљења и можда је уписан у цркви као дете Божије, али оно што је важно је, у којој мери он чува и обнавља ову благодат у свом свакодневном животу. То значи да морамо водити сталну борбу против света, тела и ђавола, који говоре против наше обоготворености и теже да нас заробе. Немојмо заборавити да се Црква састоји од бораца и покајника, који желе не само свој морални напредак, него и светост, јединство са Богом по благодати и обоготворење! Наша вера и наша пољуљана воља, дакле, треба да буде ојачане, тако да могу одбити обмане и грешна задовољствима која нас удаљавају од Богомалденца. Прихватање Божанског Усиновљења и задовољавање грешних жеља, нису у складу. Све то захтева сталну пажњу и будност, јер увек постоји опасност да погрешимо у погледу побожног односа према Истини вере или одпаднемо од благословеног стања помирења и мира и да подлегнемо страстима, против којих треба да се боримо и паднемо под власт зла, постајући још једном непријатељи Богу и ближњем свом. *** Драга децо у Христу Господу, Као што је „пуноћа времена“ довела до отелотворења Сина Божјег, тако је и Милост Божја у пуноћи времена донела и поновно успостављање Светог Архијерејског Синода Слободне Српске Православне Цркве. Слободна Српска Православна Црква је кроз своју историју била, као и сви који трагају и бране истину, прогоњена. Чувала је свој пут и никада га није напуштала. У време када је била присиљавана на чињење јереси и на одпадање од учења Господа Нашег Исуса Христа, Слободна Црква се није повела за материјалним добрима на овом варљивом свету, где црв једе и лопов краде, Слободна Црква се окренула за вечним и непропадљивим добрима, која нам Господ обећава. Остајући верна Вољи Божјој, наша Света Црква, полако обнавља свој рад на свим пољима и у свим крајвима света, онако како је то радила док се сама бринула за своја духовна чеда. Духовна деца Слободне Цркве, иако су неко време била одвојена од своје Цркве, на другој страни нису нашли оно што би им утолило духовну глад и сада, када су епархије Америчко-канадска и Западноевропска Слободне Цркве обновљене, враћају се правом и екуменизмом не исквареном Православљу и Светосављу. У данашње време, када се лако заборави шта су непропадљива добра, неки више не виде разлику између творевине и Творца, између камена и Духа, проглашавајући имовину својим Богом. Заборављају каква добра воде у Царство Небеско и због тога не виде више Бога, већ имање и новац који су постали њихов Бог. Благодарећи Господу на свој Милости коју нам је указао, захваљујемо се и свима онима кроз које Господ делује и кроз које и којима нас обасипа својим бесценим даровима. Браћи Православној која су понудила помоћ и безрезервно учествују у нашим напорима за обновом. Посебно се захваљујемо Његовом Високопреосвеш-тенству Митрополиту Њујоршком и предстојатељу Руске Православне Заграничне Цркве г.г. Агатангелу, који је понудио решење за обнављање Светог Архијерејског Синода Слободне Српске Православне Цркве.

Надо у нашој резиденцији Светониколајевском манастиру У Јужном Бризбену О Божићу године Господње 2019. Ваши молитвеници пред колевком Богомладенца: Епископ Аустралијско-новозеландски и Првојерарх Слободне Српске Православне Цркве г.г. ХРИСТИФОР Епископ Америчко-канадски г.г. АНТИМ Епископ Западноевропски г.г. ЈОВАН Епископ г.г. КИРИЛ 4

ПРИ ХРАМУ СВ. ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ГЕОРГИЈА У КАНБЕРИ ЈЕ ПОЧЕЛА СА РАДОМ СРПСКА ШКОЛА И УРЕЂЕНА ИГРАОНИЦА ЗА ДЕЦУ Српска школа при Слобдној Српској Православној Црквено-школској Општини Св. Великомученика Георгија Победоносца у Канбери, залагањем Пречасног Јереја Александра Попадића и попадије Златане је почела са радом. За информације о Српској Школи, можете се обратити о. Александру Попадићу на телефон: 0415 769 303 или електронску адресу: fr.aleksandar.popadic@gmail.com Овом приликом желимо да искажемо захвалност нашим доброделатељима и приложницима Светог Храма Великомученика и Победоносца Георгија на Форесту који су и поред небројеног броја обавеза одлучили да издвоје драгоцено време и даривају своју цркву индивидуалним талентима и материјалним добрима. За послове фарбања столарије унутар храма благодаримо нашем брату у Христу Дејану Саздановић као и члановима његове породице Сузани и Михајлу, нека Вас Милостиви Бог поживи и умножи. За донацију у виду нове љуљашке за децу благодаримо нашем верном парохијанину који је желео остати анониман.

5

ПРАВОСЛАВНИ ДЕЧЈИ КАМП У СВЕТОНИКОЛАЈЕВСКОМ МАНАСТИРУ Традиционални Православни Дечји Камп, као и ранијих година, одржан је у Светониколајевском манастиру у Јужном Бризбену. Деца, полазиници кампа су од 9. до 19. јануара, време проводили учећи о српској историји, језику и вери православној. Деца су, поред учења и учестовања у Богослужењима, неколико дана провела и едукативно-забавним екскурзијама, посетивши зоолошки врт, забавне паркове, уточиште за коале и локални видиковац.

6

7

ПРАЗНИК БОГОЈАВЉЕЊА И ПЛИВАЊЕ ЗА ЧАСНИ КРСТ У БРИЗБЕНУ Његово Преосвештенство Епископ Аустралијсконовозеландски Слободне Српске Православне Цркве г.г. Христифор је благоизволео да, у недељу 19. јануара 2020. године, на празник Богојављења, благослови традиционално пливање за Часни Крст у базену на Јужној Обали у Бризбену. На празник Богојављења, пливање за Часни Крст је почело у 7 часова. Деца су се окупила око владике Христифора и певајући Богојављенски тропар скочила у базен за Часним Крстом. После пливања, сви учесници су се у литијском поретку, вратили у Саборни храм у Јужном Бризбену, где је Његово Преосвештенство служио Свету Божанствену Литугију, а после Свете Литургије и чин Великог Освећења Воде. За време Свете Литургије и Водоосвећења, верници су имали прилику да се поклоне честици Часног Крста која се чува у нашем манастиру. Преосвећени владика Христифор је поделио дипломе о успешно завршеном дечјем кампу свим учесницима.

8

9

СВЕТОСАВСКА АКАДЕМИЈА У СВЕТОНИКОЛАЈЕВСКОМ МАНАСТИРУ У недељу, 2. фебруара, у Светониколајевском манастиру је одржана Светосаска академија. Његово Преосвештенство Епископ Аустралијско-новозеландски г.г. Христифор је благоизволео да служи Свету Божанствену Литургију и да проповеда. На крају Свете Литургије, пресечен је славски колач и освећено славско кољиво које су припремили овогодишњи домаћини г. Ратомир и гђа. Нада Нешић, гђа. Корел и гђица. Ејми Тодоровић. Окупљена деца, чланови дечјег хора и полазници српске школе, су изразила жељу да од ове године, они буду домаћини за Светог Саву. Његово Преосвештенство је благословио њихову жељу и од сада ће за прославу Светог Саве домаћини бити деца из наше Слободне Српске Правосалвне Црквено-школске Општине Св. Николе при нашем манастиру. После резања колача, сви присутни су се упутили у манастирску трпезарију, да присуствују Светосавској академији. Овогодишња академија је, поред предавања Његовог Преосештенства Епископа г.г. Христифора о Светом Сави, била посебно облежена извођењем представе о одаску Светог Саве у манастир. Представу су извели чланови драмске секције при Светниколајевксом манастиру. Сценарио представе је на основу новеле "Свети Сава" написао Миодраг Станић 1959. године. Адаптацију за ово извођење је припремио Његово Преосвештво Епископ г.г. Христифор, који је, заједно са гђом. Иваном Малић хоровођом дечјег хора Света Ираида при Светонико-лајевском манастиру и режирао представу. Млади глумци су, на доживљен начин, представили време одласка принца Растка на Свету Гору, потеру за њиме, његово монашење у Руском манастиру и његов поздрав и враћање владарских одежди и инсигнија родитељима у Србију. Сви присутни су били више него дирнути извођењем ове представе, а г. Ратомир Нешић, председник Слободне Српске Православне Црквено-школске Општине Св. Николе у Јужном Бризбену, је веома емотивно изразио оно што је осетио гледајући представу.

10

КАНОНСКА ПОСЕТА ЈУЖНОЈ АУСТРАЛИЈИ Његово Преосвештенство Епископ Аустралијсконовозеландски г.г. Христифор, боравио је у тродневној канонској посети Јужној Аустралији. У оквиру ове канонске визитације, Његово Преосвештенство Епископ г.г. Христифор је председавао редовном седницом Епархијског Савета Епархије Аустралијско-новозеландске Слободне Српске Православне Цркве. Чланови Еапрхијског Савета су се бавили редовним темама из живота Цркве. Његово Преосвештенство Епископ г.г. Христифор је, са члановима Епархијског Савета посетио и Српско Пензионерско Село, где се срео са житељима села и обишао радове на проширењу капацитета. Његово Преосвештенство је благосизволео да, у недељу 26. јануара, служи Свету Архијерејску Литур-гију и да проповеда, поводом обележавања Храмовне Славе Храма Св. Саве на Хајндмаршу. У току Свете Литургије Његово Преосвештенство Епископ г.г. Христифор је благоизволео да, надлежног пароха пречасног јереја Атанасија Крстића произведе у чин протојереја. На крају Свете Литургије је учињен трократни опход око Светог Храма, а затим пресечен славски колач и освећено славско кољиво. После Свете Литургије, сви присутни су се окупили око свечане славске трпезе љубави у сали Слободне Српске Православне Црквено-школске Општине Св. Саве на Хиндмаршу. Пригодним програмом, наступом фолклорних група, изношењем истиријских података и песмом хора је обележен јубилеј Слободне Српске Правосла-вне Црквено-школске Општине Св. Саве на Хајндмаршу. Управа Слбодне Српске Православне Црквено-школске Општине Св. Саве је даровала свог епархиј-ског архијереја панагијом, знаком епископске влас-ти, уз жеље за дуг и плодан рад на њиви Господњој.

11

12

ПОЧЕТАК ВАСКРШЊЕГ ПОСТА И ЧИН ПРАШТАЊА Његово Преосвештенство Епископ Аустралијсконовозеландски г.г. Христифор, благоизволео је да у недељу сиропусну, служи Свету Божанствену Литургију и да проповеда. После Свете Литургије, Његово Преосвештенство је прочитао молитве у почеку поста, а затим извршио чин праштања, затраживши опроштај од свих и праштајући свима. Ради укрепљења душа верних, на почетку овог васкршњег поста, на целивање су изнете све светиње које се чувају у нашем манастиру. Међу светињама у нашем манастиру, налази се део Часног Крста Господњег, као и свете мошти св. Јована Крститеља, св. Првомученика Стефана, св. Првомученице Текле, св. Георгија, св. Николе, св. Василија Великог, св. Григорија Двоеслова, св. Амвросија Медиоланског, Св. Царице Јелене, св. Мученице Варваре, св. Апостола Матеја, св. Апостола Луке, св. Козме и Дамјана, св. Петке, св. Серафима Саровског, св. Николаја Жичког, св. Новомученика Јасеновачких, св. Мученика Персијских, св. мученика Лешјанских и копија чудотворне иконе Пресвете Богородице Тројеручице, сликане у манастиру Хиландару. Црква је затим пресвучена у тамно љубичато, што је боја покајања током Свете Четрдесетнице.

13

9

сазнају будућност гатарским призивањем бесова, анатема. (трипут) Гонитељима Цркве Христове, нечастивим одступницима, који подижу руке на свештенослужитеље Божије, газе светиње, руше храмове Божије, који муче нашу браћу и који су осквернили наше Отачас-тво, анатема! (трипут) Онима који нападају Цркву Христову и уче да се она поделила на гране, које се разликују по учењу и животу и који тврде да Црква не постоји видљиво, већ ће настати када се све гране, расколи и иноверја сједине у једно тело; и онима који не разликују исти-нито свештенство и Свете Тајне Цркве од јеретичких, него уче да су крштење и причешће јеретика довољ-ни за спасење и онима који имају општење са овим јеретицима или им помажу или заступају и бране њихову нову јерес екуменизма у име братске љубави и уједињења раздељених хришћана, анатема! (трипут) Саблазнитељима и онима који се ругају људском роду и који извраћују Богоздану природу, који сеју разврат и изругују се рођењу деце, који саблажњавају наше сестре да чине детеубиство у утробама мајчи-ним и да избацују нерођене младенце као бездушне и који још из њихових тела и крви имају скверну зараду, анатема! (трипут) Екуменистима и онима који јеретике браћом назива-ју, који јеретичке заблуде светим тајнама називају и онима који Бога са Баалом мешају, анатема! (трипут) Онима који не следе обичаје Цркве који су установљени на Седам Васељенских Сабора, као и о Светој Пасхи и месецослову (календару), који су их за нас добро установили и предали нам да их следимо, него желе да прате новојављену пасхалију и нови месецослов безбожних папских астронома и противећи се обичајима Цркве, желећи да низвргну и развеју догмате и обичаје Цркве, које смо од Отаца примили, анатема! Ми призивамо све благочестиве и православне хришћане: стојте тврдо у ономе што сте примили, у чему сте се родили и у чему сте васпитавани, а када време и прилике позову, и крв своју пролијте да бисте сачували и веру, предану нам од Отаца наших и сачували ваше исповедање. Чувајте се таквих људи и бдите, да би вам помогао Господ наш Исус Христос. Нека благослов наше Смерности буде са свима вама. Амин.

15

ПОСЕТА МОЛДАВИЈИ На позив Његог Преосвештенства Епископа Америчкоканадског Слободне Српске Православне Цркве г.г. Антима, Његово Високопреподобије Архи-мандрит Др Симеон, секретар Светог Архијерејског Синода Слободне Српске Православне Цркве, боравио је у канонској посети Воскресенском муш-ком манастиру у Молдавији. Том приликом секретар Светог Архијерејског Синода се срео и са Његовим Преосвештенством Епископом Западноевропским Слободне Српске Православне Цркве г.г. Јованом, који такође борави у посети Молдавији. Приликом сусрета разоварало се о тренутним актуелним темама везаним за проширење мисије у епархијама Слободне Српске Православне Цркве у Амрици и Европи. Због новонасталих ситуација, чланови Светог Синода су одлучили да се састану да би развили стратегије за даље деловање у епархијама које се шире и да би, на најбољи начин изашли у сус-рет потребама верника наше Свете Цркве. У недељу другу поста, недељу Григорија Паламе, у Световоскресенском манастиру у Кишињову у Молдавији, служена је Света Архијерејска Литургија. Свету Литургију су служили: Његово Преосвештен-ство Епископ Америчко-канадски Слободне Српске Православне Цркве г.г. Антим, Његово Преосвештенство Епископ Западноевропски Слободне Српске Православне Цркве г.г. Јован, настојатељ Светониколајевског манастира у Јужном Бризбену Његово Високопреподобије Архимандрит Др Симеон секре-тар Светог Архијерејског Синода Слободне Српске Православне Цркве и преподобни јерођакон Софроније.

16

КАНОНСКА ПОСЕТА ЈУЖНОЈ АУСТРАЛИЈИ Његово Преосвештенство Епископ Аустралијсконовозеландски г.г. Христифор, боравио је у тродневној канонској посети Јужној Аустралији. У оквиру ове канонске визитације, Његово Преосвештенство Епископ г.г. Христифор је председавао редовном седницом Епархијског Савета Епархије Аустралијско-новозеландске Слободне Српске Православне Цркве. Чланови Еапрхијског Савета су се бавили редовним темама из живота Цркве. Његово Преосвештенство Епископ г.г. Христифор је, са члановима Епархијског Савета посетио и Српско Пензионерско Село, где се срео са житељима села и обишао радове на проширењу капацитета. Његово Преосвештенство је благосизволео да, у недељу 26. јануара, служи Свету Архијерејску Литур-гију и да проповеда, поводом обележавања Храмовне Славе Храма Св. Саве на Хајндмаршу. У току Свете Литургије Његово Преосвештенство Епископ г.г. Христифор је благоизволео да, надлежног пароха пречасног јереја Атанасија Крстића произведе у чин протојереја. На крају Свете Литургије је учињен трократни опход око Светог Храма, а затим пресечен славски колач и освећено славско кољиво. После Свете Литургије, сви присутни су се окупили око свечане славске трпезе љубави у сали Слободне Српске Православне Црквено-школске Општине Св. Саве на Хиндмаршу. Пригодним програмом, наступом фолклорних група, изношењем истиријских података и песмом хора је обележен јубилеј Слободне Српске Правосла-вне Црквено-школске Општине Св. Саве на Хајндмаршу. Управа Слбодне Српске Православне Црквено-школске Општине Св. Саве је даровала свог епархиј-ског архијереја панагијом, знаком епископске влас-ти, уз жеље за дуг и плодан рад на њиви Господњој.

11

СТРАСНА СЕДМИЦА У БРИЗБЕНУ Његово Преосвештенство Епископ Аустралијсконовозеландски и предстојатељ Слободне Српске Православне Цркве г.г. Христифор, благоизволео је да на Велики Четвртак увече служи јутрење Великог Петка, на којем је прочитано дванаест јеванђеља о страдању Господа нашег Исуса Христа. У току читања Јеванђења, из олтара је, у наос храма, изнет крст са распећем, као и честица Часног Крста Господњег, која се чува у на-шем манастиру. Такође, на Велики Петак, владика Христифор је служио вечерње Великог Петка са изношењем плаштанице, погреб и јутрење Велике Суботе.

18

ХРИСТИФОР по милости Божјој ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП АУСТРАЛИСЈКО-НОВОЗЕЛАНДСКИ И ПРЕДСТОЈАТЕЉ СЛОБОДНЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И СВИМ ВЕРНИМ СИНОВИМА И КЋЕРИМА НАШЕ СВЕТЕ БОГОСПАСАВАНЕ ЦРКВЕ, МИЛОСТ И МИР ВАМ ОД БОГА ОЦА, ГОСПОДА НАШЕГ ИСУСА ХРИСТА И СВЕСВЕТОГ И ЖИВОТОДАВНОГ ДУХА, УЗ РАДОСНИ ВАСКРШЊИ ПОЗДРАВ

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ! ВАИСТИНУ ВОСКРЕСЕ!

„Васкрсење Христово видевши, поклонимо се Господу Исусу Хрису, јединоме безгрешном!“ Возљубљени оци и браћо, драга децо духовна у Васкрслом Господу, Улазећи у прослављање празника над празницима, ми, учесници највећег славља, са радошћу примамо оно што нам је Господ припремио. Господ наш Исус Христос, који је победио смрт, дарује нам неугасиву светлост Васкрсења. Он нас топлотом светлости Васкрсења ослобађа хладноће и таме греха и обузетости страстима, да бисмо наше срце сачували. Упаливши свеће на светлост која излази из Његовог Светлог Гроба, сачувајмо ту светлост у нашим душама и узмимо учешћа у Његовом славном Васкрсењу. Зрак светлости Васкрсења је испунио сву васељену, сво небо и земљу и разрушио врата суморног Ада. Допустимо да тај зрак продре и у наше душе и тамо се настани, избављајући нас од туге, потиштености и депресије у ово време 19

тешких искушења. У овим временима, када цео свет страхује од невидљивог непријатеља, који се прикрада и односи животе, ми, православни хришћани, имамо утеху у речима самог Господа:“Ја сам са вама у све дане до свршетка света.“ Светлост Васкрсења Христовог продире кроз тешке облаке бриге, унинија и потиштености и у срцу сваког верника распламсава исконски огањ неугасиве вере и уздања у спаситељно дело Господа нашег Исуса Христа. Пре победе Христиве над смрћу, род људски је био у ропству смрти. Човек је, због греха, био обавијен тамом и остављен без икакве наде, а непријатељ наш од постања света, ђаво је ликовао и хвалио се како је преварио сав људски род. Међутим, Господ наш Исус Христос, који је безграшан страдао, својом смрћу на Крсту нас је избавио од срамотног робовања ђаволу. Због своје неизмерне љубави, Он је добровољно, за нас умро на Крсту, да би сишао у Ад, сатро силу ђаволску и из дубина адских извео душе помрлих од постања света. Господ је муњом свог Божанства и зраком светлости Васкрсења, умртвио Ад, срушио власт смрти и греха, поразио нашег непријатеља и као Нови Адам, донео тријумф слободе и искупљења. Наш Сведобри Господ је поднео све и као што св. Григорије Богослов објашњава:“…како би васкрсао тело, сачувао подобије Његово и обновио палог човека.“ (Проповед 7.) Свети апостол Павле, због тога пита Јевреје и незнабожце:“Зашто мислите да је невероватно да Бог васкрсне мртве?“ (Дела апостолска 8, 26). За светог апостола Павла, била је то сасвим опипљива стварност, јер је и он, као и Саул, био осветљен божанском светлошћу са неба и чуо је Васкрслог Христа, који га оптужује као прогонитеља, али га и позива да устане и да преузме на себе најславнији и највећи задатак:“… да отвори очи (незнабожаца) и да их из таме у светлост преведе и од сатанине силе до Бога доведе, да приме опроштај греха инаследство међу онима који су посвећени вером у мене (Христос).“ (Дела апостолска 26, 18) Неверство и грех потамљују и помрачују човека, али вера у светло Васкрсење Христово, ослобађа и осветљава живот човечији. Они коју су упорни у чињењу злих дела, у неверству, у понављању грехова који од таме произилазе, они су одвојени и отуђени од Бога и грех примају и доживљавају као природну нужду, постављају га као начин живота и оправдавају га као што то раде агностици и атеисти. Чак и верници, који су пали у, наизглед, мале грехе, ако у њима устрају и њих оправдавају, постају, како нас учи Св. Василије Велики:“… уједињени у тами и одвојени од Светлости и Вечног Живота!“ У Цркви Христовој, вером Православном и чињењем добрих дела, ми постајемо „суграђани са свецима и домом Божјим“ (Еф. 2, 19), примамо живот ко је духован, харизматичан и узвишен, постајемо „светлост у Господу …и деца светлости.“ (Еф. 5, 8). Тај дар ће нас учинити достојнима Божанских и непролазних добара. Да бисмо били учесници у Васкрсењу Христовом, морамо учестовати и у муци Његовој, као што св. Григорије Богослов каже:“Морам ућу у гроб са Христом, бити поново оживљен са Христом и постати заједнички наследник са Христом, Сином Божјим, самим Богом.“ Проблеми и искушења са којима се срећемо у нашем животу, не треба да нас ометају и обесхрабрују. Не треба да се плашимо одрицања од нечега, да бисмо тиме стекли врлине. Уместо страха, треба да се предамо светој чежњи и божанској ревности према Христу, Спаситељу нашем, који је претрпео муку, Крст и смрт, али који је и васкрсао за нас. Морамо да се кроз молитву, љубав, одрицање, наду, кротост, опраштање, милост, стрпљење, покајање, припремимо за учествоање у Светим Тајнама. То не смемо чинити падајући у учмалост, духовно занемаривање, мислећи да смо успешни, остварени, морамо то радити без ароганције и хвалисања. Сви смо ми дужници и „зле и лење слуге“ и само смо „учинили што нам дужност налаже“ (Лк. 17, 9). Не смемо заборавити на чега смо, као православни хришћани позвани:“… на награду високог Божјег позива у Христу Исусу.“ (Фил 3, 14). Да нам светли празник Светог Васкрсења на земљи буде преукус необјашњиве Божанске Славе и просветлење вечне Пасхе на небу. Амин! Дано у нашој резиденцији у Светониколајевском манастиру у Богоспасајемом граду Бризбену, о Васкрсу године Господње 2020. Ваши свагдашњи молитвеници пред Васкрслим Господом: Епископ Аустралисјко-новозеландски и предстојатељ Слободне Српске Православне Цркве г.г. Христифор Епископ Западноевропски г.г. Јован Епископ Америчко-канадски г.г. Антим Епископ Вороњешки г.г. Кирил 20

ПОЧЕТАК ВАСКРШЊЕГ ПОСТА И ЧИН ПРАШТАЊА Његово Преосвештенство Епископ Аустралијсконовозеландски г.г. Христифор, благоизволео је да у недељу сиропусну, служи Свету Божанствену Литургију и да проповеда. После Свете Литургије, Његово Преосвештенство је прочитао молитве у почеку поста, а затим извршио чин праштања, затраживши опроштај од свих и праштајући свима. Ради укрепљења душа верних, на почетку овог васкршњег поста, на целивање су изнете све светиње које се чувају у нашем манастиру. Међу светињама у нашем манастиру, налази се део Часног Крста Господњег, као и свете мошти св. Јована Крститеља, св. Првомученика Стефана, св. Првомученице Текле, св. Георгија, св. Николе, св. Василија Великог, св. Григорија Двоеслова, св. Амвросија Медиоланског, Св. Царице Јелене, св. Мученице Варваре, св. Апостола Матеја, св. Апостола Луке, св. Козме и Дамјана, св. Петке, св. Серафима Саровског, св. Николаја Жичког, св. Новомученика Јасеновачких, св. Мученика Персијских, св. мученика Лешјанских и копија чудотворне иконе Пресвете Богородице Тројеручице, сликане у манастиру Хиландару. Црква је затим пресвучена у тамно љубичато, што је боја покајања током Свете Четрдесетнице.

13

ВАСКРС У СВЕТОВОСКРЕСЕНСКОМ МАНАСТИРУ У МОЛДАВИЈИ У Световоскресенском манастиру близу Кишињова у Молдавији, Његово Преосвештенство Епископ Америчко-канадски Слободне Српске Православне Цркве г.г. Антим, служио је, на Васкрс, Свету Архије-рејску Литургију. Његовом Преосвештенству су саслуживали: игуман Светониколајевског манастира у Јужном Бризбену Његово Високопреподобије Архимандрит Др Симеон-секретар Светог Архијерејског Синода Слободне Српске Православне Цркве и братија Световоскресенског манастира: преподобни јеромонах Гликерије, преподобни јерођакон Софро-није и ђакон Николај. Пошто због забране окупљања, верници нису могли да присуствују Светој Литургији, свештенство, предвођено владиком Антимом је испред манастира осветило пасхалне хлебове и васкршња јаја. Полици-ја је била присутна да осигура да нико не уђе у манас-тир, али су и сами полицајци донели васкршњи хлеб и јаја за освећење.

22

ВАСКРСЕЊЕ

ХРАМОВНА СЛАВА У КАНБЕРИ

„… није овде, јер УСТАДЕ…“

Слободна Српска Православна Црквено-школска Општина св. Великомученика Георгија Победоносца у Форесту – Канбера, 6. маја 2020. године је просла-вила свог небеског заштитника. Храмовна слава је прослављена Светом Божанстве-ном Литургијом, коју је служио надлежни парох Пречасни јереј Александар Попадић. Због ситуације са епидемијом и наредби државних власти Аустралије, на дан храмовне славе је изостала традиционална литија и свечана славска трпеза љубави.

Св. Јеванђеље по Матеју 28, 6 Са руменим зраком излазећег Сунца Још су се бориле задње ноћне сенке – А на гробу тужне, чудом застрашене Одвалени камен гледаху три жене. У рукама мирисе држале су оне За Христово тело што помазат хтеше – Ал' у гробу само хаљине сложене Стајаху на месту где Христ лежо беше. И један анђео у снежној белини Од чије светлости попадаше страже – Благо се осмехну и женама рече: Није међ' мртвима Онај кога траже. Шапатом се вест та ширила даље: „Васкрсо је Христос – смрт је победио!“ А ноћне су сенке с' Голготе побегле – Просипало Сунце злато у свануће.

-

пред Васкрс 2020. год. – -

-

Протојереј-ставрофор и књижевник Звонимир Хаџи Ж. Јовић Парох водоншки и администратор мелбурншки 23

ВРБИЦА У СВЕТОНИКОЛАЈЕВСКОМ МАНАСТИРУ

ПРАЗНИК УЛАСКА ГОСПОДА НАШЕГ ИСУСА ХРИСТА У ЈЕРУСАЛИМ – ЦВЕТИ

У суботу, 11. априла 2020. године, на Лазареву суботу, саборни храм Светониколајевског манастира у Јужном Бризбену је традиционално украшен палмовим гранама и свећем. Иако, због рестрикције окупљања, верници не присуствују Богослужењима, у нашем манастиру се сва Богослужења служе према типику.

У недељу,12. априла 2020. године, на празник уласка Господа и Спаса нашег Исуса Христа у Јерусалим, у Саборном Храму Световоскресенског манастира у Молдавији, са благословом Његовог Преосвештен-ства Епископа Америчко-канадског Слободне Срп-ске Православне Цркве г.г. Антима, Његово Високопреподобије Архимандрит Др Симеон, секретар Светог Архијерејског Синода Слободне Српске Пра-вославне Цркве, служио је Свету Божанствену Ли-тургију. Његовом Високопреподобију је саслуживао преподобни јерошакон Софроније. Његово Преосвештенство Епископ Антим и јеромонах Гликерије су одговарали на Светој Литургији.

17

Шта се догодило са узвишеношћу свештеничког позива и са страхопоштовањем према Светој Тајни Свештенства? Иде се тако далеко да чак и оно од чега нам директно, по заповести Господњој, зависи спасење и живот вечни, се мења, занемарује и омаловажава. Света Тајна Причешћа. Свештенику капне Света Крв док причешћује, а он се само брине да му не остане флека на одежди. Испадне му Причешће, он згази и каже:"Нема везе, то је само хлеб." После причешћа свештенства, новотарци одмах сједине све честице са дискоса у путир, честицу Пресвете Богородице, Чинове и честице за живе и мртве, које су поменули на проскомидији и тек онда причешћују вернике. Молитва у том моменту литургије каже:":... нису приклоноли главе телу и крви, већ Теби, страшноме Богу." У путиру је тада Живи Бог, а грешна људска природа се са Божанском природом не може сјединити. Једини могући исправни начин је изложен у чину Свете Божанствене Литургије, у којем се каже да после причешћа верника, свештеник сједињује све честице са дискоса у путир говорећи:"Омиј Господе Крвљу Твојом Часном грехе поменутих овде." Тек у том моменту сједињење честица има свој смисао. Новотарци покушавају да "унапреде" веру и према њима су, изгледа, Свети Оци Цркве Православне, гомила незналица, а "учени" новотарци су сада дошли да "исправе и поправе" две хиљаде година домостоја спасења, који нам је од Господа и Светих Апсотола остављен. Да ли су свети Мученици Христови, којима се ни броја не зна, узалуд крв проливали и животе полагали?! Догматика није наука која може да развија и да се усавршава. Догме су утврђене, а неки "епископи" дају себи за право да их одбаце и да произвољно уведу оно што су својом људском мудрошћу закључили. А шта Господ каже, шта ће учинити са мудрошћу мудрих? Преправљају Светог Јована Златоустог, јер, забога, он није био довољно учен када нам је оставио литургију коју сва пуноћа Цркве Православне служи безмало седамнаест векова. Међутим, није само погрешно учење у питању, одавно се подижу храмови без иконостаса или се постојећи иконостаси уклањају. Један од најгорих примера је постављање проскомидије (предложења) изван олтара.

Често сам слушао од свештеника, који покушавајући да оправдају своју лењост и сачувају свој комфор, децу и одрасле крштавају поливањем и правдају се речима:"Није важна количина воде да би неко био крштен." Такав изговор је више него јадан. Од наредбе самог Господа Нашег Исуса Христа, преко Апостолских Правила и правила свих седам Васељенских Сабора до свих Отаца Цркве Православне, понављана је једна истина, а то је:"Једини исправан начин вршења Свете Тајне Крштења је трокрако погружење у име Оца и Сина и Светог Духа. Шта се догодило са Светом Тајном Покајања? Верници данас генерално не знају да се исповедају, а свештенство, које би требало да их научи је незаинтересовано, због тога данашњи начин вршења Свете Тајне Исповести се свео на читање разрешне молитве. Свештеници више не слушају исповести, не саветују, не одређују епитимије као духовни лек да би се човек, кроз покајање, ослободио греха. Неупућени верници, када и наиђу на свештеника који хоће да саслуша исповест, не знају шта треба да исповеде. Причају о проблемима и ко их је натерао да реагују у некој ситуацији. Најчешће у ствари покушавају да исповеде туђе грехове. Причају о томе како се други понашају према њима или шта су други урадили. Малобројни схватају да пред Господом нема оправдања, јер нам је Господ дао слободну вољу. Човек има толико слободну вољу да може и да не верује, анђели то не могу. Адам је покушао да се оправда, када га је Господ упитао зашто је јео са дрвета познања добра и зла, Адам је одговорио:"Нисам ја Господе, жена који си ми дао даде ми те једох." Сви знамо да се није оправдао, обоје су избачени из раја.

Овим смо само загребали површину проблема. Многе друге ствари се дешавају пред нашим очима, али се све своди на експеримент куване жабе: ако покушате да 25

СТРАСНА СЕДМИЦА У БРИЗБЕНУ Његово Преосвештенство Епископ Аустралијсконовозеландски и предстојатељ Слободне Српске Православне Цркве г.г. Христифор, благоизволео је да на Велики Четвртак увече служи јутрење Великог Петка, на којем је прочитано дванаест јеванђеља о страдању Господа нашег Исуса Христа. У току читања Јеванђења, из олтара је, у наос храма, изнет крст са распећем, као и честица Часног Крста Господњег, која се чува у на-шем манастиру. Такође, на Велики Петак, владика Христифор је служио вечерње Великог Петка са изношењем плаштанице, погреб и јутрење Велике Суботе.

18

Дакле, после овог увода, морам да поставим питање: Да ли је садашња СПЦ оно што је Свети Сава оставио Српском народу? СПЦ је, у оваквом облику, настала 1918. године. Од Светог Саве до данас је била једном укидана, два пута анатемисана, стављана ван закона, проглашавана неканонском. Међутим, пут Светог Саве није довођен у питање, некада је баш због држања тог пута и била жртва политике тог тренутка. Данас је ситуација потпуно другачија, све друго осим пута Светог Саве је важно и мора се "ићи у корак са временом". После Савиног:"Срби, мој народ, је Христов, а не папин!", актуелни патриајрх одговара папи римском:"Много је више тога што нас спаја, него што нас раздваја." и "Даће Бог да ускоро будемо једно." Архиепископу Цариградском, „Васељенском Патријарху“ Вартоломеју ће СПЦ опростити све, баш због оних који на силу годинама кроје црквену политику. Деценијама се избегава решавање спора са македонцима. Зашто? Одакле та мегаломанска потреба да се буде газда? Да се буде господар живота и смрти? Вартоломеј ће, пошто СПЦ неће, одратити тај посао, а СПЦ ће му и то опростити. СПЦ у Америци више не постоји. Сада постоје Српске Православне Епархије у Америци. Без икаквог помена којој помесној цркви те епархије пропадају. Због свега што чека садашње епископе СПЦ у Америци, што због јереси, што због проневере, што због крађе, што због насилног регистровања компанија које замењују СПЦ у Америци, најприродније је очекивати кадровска промене. Међутим, по старом добром обичају, САСа и САСи не одговарају на вапаје верног народа или што би Амфилохије рекао: "Ко си ти да теби патријарх српски напише писмо?!" Ја се питам ко је тај патријарх српски да једном вернику не напише писмо. Дакле, предстоји ћутање, као и увек до сада или реорганизација торова, па да се види ко је у милости, а ко није. Сада, на крају, морам да питам: да ли је СПЦ та црква у коју је Свети Сава окупио све Србе? Да ли они који пљују на Светог Саву и на сав његов живот и рад, могу да се назову Црквом? СПЦ је престала да буде Светосавска, а самим тим и Православна, јер је Светосавље Православље Српског начина и искуства. Када је део СПЦ почео да се одваја од Светосавља и Православља, Свети Николај Велимировићје рекао да епископи, свештенство и верници не смеју да слушају наредбе из заробљене цркве у Београду, која чини све да саму себе уништи, већ да морају да користе свој ум и знање, ослањајући се на Господа. Тако је настала Слободна Црква, не као опозиција Светосављу и Православљу, већ као чувар правог пута Светог Саве, док је остатак отпао од правог пута. Један од разлога, ако не и главни разлог, због којег је Св. Николај Жички убијен је управо спасавање Светосавског пута. Владика Дионисије, који је заједно са св. Николајем управо радио на том очувању, није био интересантан противницима, јер су мислили да, када уклоне Николаја, неће бити никог довољно

харизматичног да настави тај пут. На нашу срећу, преварили су се. Слободна Црква је она која са пуним правом прославља Светог Саву, јер са светосавског пута никада није одступила, остали нека се запитају. Архимандрит Др. Симеон

СВЕТА НОВОМУЧЕНИЦА ЗЛАТА МЕГЛЕНСКА Света девомученица Злата је рођена у селу Слатини у Мегленској области, од сиромапших сеоских родитеља, који имаху још три кћери. Света Злата беше смерна, кротка и побожна девојка, мудра мудрошћу Христовом и златна не само по имену него и по срцу богобојажљивом, чистом и чедном. При томе она беше и необично лепа. Та њена лепота и би повод да се њен живот украси страдањима великомученице. Један тамошњи Турчин, прелашћен ретком лепотом Златином, распали се сатанском љубављу према Злати, и вребаше згодну прилику да задовољи своју гнусну страст. Једнога дана Злата оде са другим женама у шуму по дрва. Сладострасни Турчин, сазнавши за то, подговори неке сличне себи бесрамнике Турке, те уз њихову помоћ ухвати Злату и силом је одведе кући својој. И најпре покуша да је разним крупним обећањима приволи да се потурчи, дајући јој реч да ће се онда оженити њоме; у противном, он ће је ставити на страшне муке. Поражена безочношћу, Злата одлучно одби, и остаде храбра и неустрашива. И призвавши у помоћ име Господа Исуса, она неустрашиво рече: Ја у Христа верујем, и Њему се клањам, и Њега јединога знам као Женика свога; Њега се нећу одрећи никада, макар ме ви и на хиљаде мука метнули и на сигне комаде исекли. Чувши такве одлучне речи, Турци видеше да ову девојку не могу придобити обичним средствима, већ се мора измислити нешто нарочито. И знајући да су жене вичне у томе да девојку занесу, они предадоше Злату својим женама да је на сваки начин приволе на оно што они желе. И шта све те жене не чинише! и каква све лукавства не употребише! и каква све уживања не обећаше! Читавих шест месеци они се трудише око Злате да је приволе да прими муслиманску веру. Али им све то би узалуд, пошто блажена Злата беше чврста и непоколебљива у својој вери у Христа. После тога Турци позваше Златине родитеље и сестре, и страховито им претећи наредише им: или да своју кћер Злату приволе да се потурчи, или ће они убити Злату, и њих подвргнути мукама и одузети им имање. – Преплашени, родитељи и сестре стадоше наговарати Злату да се потурчи; и плачући горко, са сузама јој говораху: Кћери, кћери слатка, сажали се на себе, и на нас родитеље своје, и на сестре своје, сви ћемо због тебе 27

пропасти и бити уништени. Одреци се Христа привидно, да будеш срећна и ти и ми, А Христос је милостив, опростиће ти грех, учињен у нужди живота. Пренеражена и ожалошћена, али сва окриљена пламеном љубављу према Христу, витешка , душа свете Злате не даде се победити ђаволским замкама, него се диже изнад суза својих родитеља и својих сестара. И сва винувши се изнад тела и крви и изнад природних закона, света Злата рече својим родитељима и сестрама: Кад ме ви саветујете да се одрекнем Христа, истинитог Бога, нисте више родитељи моји ни сестре моје. Имам оца, – Господа Исуса Христа, и мајку – Пресвету Богородицу, и браћу и сестре – светитеље и светитељке. Када Турци, особито отмичар Златин, увидеше да сва лукавства и средства која употребише, не помажу ништа, онда они прибегоше мучењима. И најпре свету Злату бацише у тамницу, где лежаше три месеца; и извођаху је сваки дан и шибаху док крв њена не затопи земљу. Затим јој с леђа искаишаше кожу, па те каише њене коже повешаше испред њених очију, еда би је на тај начин заплашили; док крв потоцима течаше од њеног тела и натапаше земљу. Но мучитељима и то беше мало. Они после тога усијаше гвоздену шипку, па јој њоме пробушише главу, провукавши усијану шипку од једнога ува до кроз друго, тако да дим излажаше кроз нос и уста свете великомученице.

Света Злата пострада 1795. године месеца октобра у 18 дан.

Тропар (глас 4): Доблествијем твојим терпјенијем безаконија мучитељи ужасила јеси, изволивши паче усердно за Христа умрети, нежели студно без крста жити, великомученице Злато богоизбранаја, смертију же твојеју вјернија свјетом озаришасја, мучитељи же студом облекошасја. Ми же вјерно вопијем ти: молимсја Христу Богу непрестано о всјех нас. СВЕТА ЗЛАТА Свету Злату, златно срце, Турци мучили Ради Христа, живог Бога, муком морили. Не заплака златна Злата, нит се колеба, Но срцем се сва предаде Господу неба. Залуд сузе родитељске, сузе сестринске, Злата тражи сласт кроз муке, сласти истинске, Сласти које Христос спреми мудрим девама, Сласти које Женик даје верним девама. Разорише кавез тела златне Златице. Душа јој се ослободи трошне тамнице, И у рај се Злата диже душе веселе Усели се међ цареве — свете ангеле. Некад бедна сељанчица света Златица У рају се сада слави као царица.

Ове страховите муке, које би могле поколебати и најхрабрије људе, света мученица трпљаше веома јуначки, крепљена силом крста и свесрдном љубављу према Господу Христу. Јер, као што каже свети Симеон Метафраст: душа, оковима љубави везана за Бога, ниушта не сматра страдања, радује се боловима, и цвета у мукама. Боравећи у тим ужасним мукама, света страдалница чу да се у селу налази проигуман Светогорског Светоникитског манастира отац Тимотеј, духовник њенога оца, и посла једног хришћанина к оцу Тимотеју са усрдном молбом, да се помоли Богу за њу, да је Господ удостоји да богоугодно заврши подвиг свога мучеништва. – Смирена молба њена би испуњена: Господ јој даде силе те она заиста богоугодно заврши подвиг велике мученице. Напослетку бездушни Турци обесише страдалницу о дрво и исекоше сву на ситне комаде. И тако света Злата, испитана и очишћена као злато у топионици толиких страдања, предаде своју свету душу у руке Бесмртном Женику свом, добивши од Њега двоструки венац; венац девичанства и венац мучеништва. И сада се у рајским насељима радује заједно са мудрим и победничким девама и блаженствује у дивотном Царству Господа Христа, славећи Га кроза све векове. Њеним молитвама нека се и ми удостојимо Небеског Царства. Комаде чесних моштију свете великомученице Злате хришћани тајно покупише, па чесно и побожно сахранише.

28

ХРИСТИФОР по милости Божјој ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП АУСТРАЛИСЈКО-НОВОЗЕЛАНДСКИ И ПРЕДСТОЈАТЕЉ СЛОБОДНЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И СВИМ ВЕРНИМ СИНОВИМА И КЋЕРИМА НАШЕ СВЕТЕ БОГОСПАСАВАНЕ ЦРКВЕ, МИЛОСТ И МИР ВАМ ОД БОГА ОЦА, ГОСПОДА НАШЕГ ИСУСА ХРИСТА И СВЕСВЕТОГ И ЖИВОТОДАВНОГ ДУХА, УЗ РАДОСНИ ВАСКРШЊИ ПОЗДРАВ

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ! ВАИСТИНУ ВОСКРЕСЕ!

„Васкрсење Христово видевши, поклонимо се Господу Исусу Хрису, јединоме безгрешном!“ Возљубљени оци и браћо, драга децо духовна у Васкрслом Господу, Улазећи у прослављање празника над празницима, ми, учесници највећег славља, са радошћу примамо оно што нам је Господ припремио. Господ наш Исус Христос, који је победио смрт, дарује нам неугасиву светлост Васкрсења. Он нас топлотом светлости Васкрсења ослобађа хладноће и таме греха и обузетости страстима, да бисмо наше срце сачували. Упаливши свеће на светлост која излази из Његовог Светлог Гроба, сачувајмо ту светлост у нашим душама и узмимо учешћа у Његовом славном Васкрсењу. Зрак светлости Васкрсења је испунио сву васељену, сво небо и земљу и разрушио врата суморног Ада. Допустимо да тај зрак продре и у наше душе и тамо се настани, избављајући нас од туге, потиштености и депресије у ово време 19