Doggos u Udruzi Spas
U kratkom periodu između početka akademske godine i prvih kolokvija dio ST@K redakcije odlučio je napraviti mali izlet do svojih prijatelja u udruzi Spas na drugom kraju grada. Dan smo proveli s Tonkom, jednom od nekoliko volontera i volonterki te radnika koji na dnevnoj bazi dolaze u Spas kako bi psićima koji su ovdje udomljeni pružili potrebnu njegu hranjenjem, maženjem, igrom, šetnjom i sl. Nakon dolaska do udruge Spas zaputili smo se u šetnju s Tonkom i jednim psom, hrvatskim ovčarom Dedom (Didom ako ste Dalmatinac) i postavili smo joj nekoliko pitanja:
16
Patrik: Tonka, za početak što nam možeš reći o udruzi Spas, koliko ima pasa i čime se ti baviš dok si ovdje? Kako izgleda tvoj običan dan
Katarina dovela u šetnju pasa i moja je početna reakcija bila: „Awww, peseki “
u Spasu?
Patrik: Haha, da, većina ljudi ima takvu reakciju.
Tonka: Udruga Spas je azil koji ima 600 pasa i ja radim preko studentskog servisa, ali imamo i volontere. Radi se ujutro. U stražnjem se dijelu dvorišta nalaze boksovi gdje su smješteni psi i ja im dajem hranu, crijevom počistim da im sve bude čisto i to je više-manje to što se tiče nekih zadataka. Također se šećem i igram s pesekima. Patrik: Zašto si se uključila u rad udruge? Tonka: Mene je jednom prijateljica
Tonka: Da, da, i tako smo mi išle u šetnje. Prvi put pas na kraju šetnje nije htio ući u boks. Kasnije je moj brat radio u udruzi što mu je bilo super jer je bio s toliko pasa, a ja sam ga nakon nekog vremena počela mijenjati jer je on otišao na more i svidjelo mi se. Patrik: Rekla si da imate otprilike 600 pasa. Imaš li favorita?
