Poglavlje I
DEČAK KOJI JE PREŽIVEO
G
po imenu Dadli i, po njihovom mišljenju, na svet u nije bilo boljeg dečak a od njega. Darslijevi su imali sve što im treba, ali su imali i jednu tajnu, a njihov najveći strah bio je da će je neko kad-tad otk riti. Ne bi mogli podneti da neko sazna za Poterove. Gospođa Poter bila je sestra gospođe Darsli, ali ni su se videle već godinama; zapravo, gospođa Darsli se pret varala da uopšte nema sestru, zato što su njen a sestra i sestrin muž, pro tuva, bil i nedarslijevski u najvećoj mog u ćoj meri. Darslijev i bi zadrhtali na pomisao šta bi susedi rek li ukoliko bi Poterov i došli u njihov u ulicu. Darslijevi su znali da i Pote rovi imaju malog sina, ali nikada ga nisu vi deli. Taj dečak je bio razlog više da Poterove
ospodin i gospođa Darsli iz Šimširove ulice broj čet ir i s ponosom su istica li kako su oni sasvim normalni, moliću le po. Od njih biste najmanje očekivali da budu umešan i u nešto čudno ili tajanstveno, jer uopšte nisu trpeli tak ve gluposti. Gospod in Darsli je bio direktor firme Granings, koja izr ađuje bušil ice. Bio je to krupan, dežmek ast čovek koji gotovo da ni je imao vrat, ali je zato imao izuzetno velike brkove. Gospođa Darsli bila je mršava pla vuša, a vrat joj je bio dvostruko duži od uo bičajenog, što joj je bilo od velike koristi bu dući da je dosta vremena provodila izvijajući glav u preko baštenskih ograda, i špijunira jući susede. Darslijev i su imali malog sina
1
HP 1 KB.indb 1
8/16/2017 4:39:07 PM
HARI POTER I KAMEN MUDROSTI
drže što dalje od sebe; nisu želeli da se Dadli druži s tak vim detetom. Tog dosadnog i tmurnog utork a kad su se gospodin i gospođa Darsli probudili, na oblačnom nebu nije bilo ničega što bi nago veštavalo da će uskoro širom zem lje početi da se dešavaju neobične i tajanstvene stvari. Dok je izvlačio svoju najdosadniju kravatu za posao, gospodin Darsli je pev ušio, a gospođa Darsli je zlurado tračar ila dok je rasplak a nog Dadlija na silu ubacivala u njegov u sto licu za hranjenje. Niko od njih nije primetio velik u žućk a storiđu sov u koja je proletela pored prozora.
U pola devet je gospodin Darsli pok upio svoju aktovk u, cmoknuo gospođu Darsli u obraz i pok ušao da poljubi Dad lija za rasta nak, ali bezuspešno, pošto je Dad li upravo prav io rus vaj i bacao svoje kuk ur uzne pa huljice o zid. – Mali vragolan – zak ikota se gospodin Darsli dok je izlazio iz kuće. Ušao je u kola i izvezao ih iz dvor išta broja četir i na ulicu. Na prvom ćošku primet io je nešto čud no – mačk u koja proučava mapu. U prvom trenutk u gospod in Darsli nije shvat io šta je video – a onda je okrenuo glav u da bolje osmotri. Na uglu Šimširove ulice stajala je
2
HP 1 KB.indb 2
8/16/2017 4:39:14 PM
DEČAK KOJI JE PREŽIVEO
obična šarena mačka, ali nigde nije bilo ma pe. Ma šta mu je to palo na pamet? Mora da je u pitanju svetlosna vark a. Gospodin Darsli trepnu i zapilji se u mačk u. Mačka mu uzvra ti pogled. Dok je skretao kolima za ugao, pa niz put, gospodin Darsli je nastav io da po smatra mačk u u retrov izor u. Ona je upravo čitala tablu na kojoj je pisalo Šimširova ulica – ne, gledala je u tablu s natpisom imena ulice; mačke ne mog u da čitaju ni mape ni oznake. Gospodin Darsli se malo strese i skrenu mi sli s mačke. Dok se vozio ka gradu nije mislio ni na šta drugo sem na vel ik u por udžbinu bušilica za koju se nadao da će tog dana stići. A li na rubu grada, nešto drugo mu izbi bušilice iz glave. Dok se probijao kroz uobi čajenu jutarnju saobraćajnu guž vu, nije mo gao da ne primeti kako se po ulicama vrzma mnoštvo čudno odevenih ljudi. Ljudi u ogr tačima. Gospodin Darsli nije podnosio ljude koji se smešno oblače – šta sve ti mladi neće obući! Pretpostav io je da je i ovo nek a no va glupa moda. Lupk ao je prstima po volanu i pogled mu pade na gom ilu tih čudak a ko ji su stajali u neposrednoj blizin i. Nešto su se uzbuđeno došaptavali. Gospodin Darsli se rasrdio kad je video da nek i od njih uop šte nisu mladi; zaboga, onaj čovek mora da je stariji od njega samog, a nosi taj smaragdno zeleni ogrtač! Kak va drskost! A onda gospo dinu Darsliju prolete kroz glav u da to mora da je nek a smešna smicalica – ti ljudi očito skupljaju neke priloge... da, verovatno je to posredi. Vozila krenuše i nekoliko minuta
kasnije gospod in Darsli stiže na park ing svoje firme, usredsredivši se ponovo na bu šilice. U svojoj kancel ar iji na devetom sprat u gospodin Darsli je uvek sedeo leđima okre nut prozor u. U protivnom, ovoga jutra ne bi mogao predano da se posveti bušilicama. On nije video sove kako lete tamo-amo usred bel a dan a, za raz lik u od ljud i dole na uli ci; pok azivali su prstom i buljili otvoren ih usta dok su im sove jedna za drugom prele tale iznad glava. Većina nikada ranije nije ni videla sov u, čak ni noću. Gospodin Darsli je pak proveo sasvim mirno jutro, bez sova. Izv ik ao se na petoro različitih ljudi. Obav io je nekoliko važnih telefonskih razgovora, a zatim još malo vik ao. Bio je lepo raspoložen sve do ručk a, kada je pomislio da bi mogao malo da protegne noge i skokne da kupi ze mičk u u pek ari preko puta. Već je bio potpuno zaborav io na ljude u ogrtačim a kad nalete na jednu tak vu gru pu baš pored pekare. Besno ih je odmeravao dok je prolazio pored njih. Nije znao zašto, ali osećao je nelagodu u njihovoj blizini. I ta grupica se uzbuđeno došaptavala, a on nije video nikak vo čanče za skupljanje para. Tek kada je u povratk u prošao pored njih, stežući velik u krofnu u kesi, uspeo je da uhvati po nek u reč iz njihovog razgovora. – Poterov i, tako je, to sam i ja čuo... – ... da, njihov sin Hari... Gos pod in Dars li se uko pa u mes tu. Obu ze ga strah.
3
HP 1 KB.indb 3
8/16/2017 4:39:15 PM
HARI POTER I KAMEN MUDROSTI
Osvrnuo se ka šaptačima, kao da hoće nešto da im kaže, ali se zatim predomisli. Žurno pređe ulicu i pohita ka svojoj kan celariji, obrecnu se usput na sekretaricu na redivši joj da ga niko ne uznemirava, zgrabi telefon i okrenu skoro sve cifre svog kućnog broja, ali se odjednom predom isli. Spusti slušalicu i poče da gladi brkove, razm išlja jući... Ne, glupo se pon aša. Poter i nije ta ko neuobičajeno prezime. Bio je ubeđen da ima mnogo ljudi koji se prezivaju Poter a koji imaju sina Harija. Kad malo bolje razmisli, nije sig uran da li se njegov nećak uopšte zove Hari. Nik ada nije ni video tog dečak a. Mo žda se zvao Harv i. Ili Harold. Nije bilo po trebe da zabrinjava gospođu Darsli, ona bi se uznem ir ila na sam pomen svoje sestre. Nije joj zamerao – uostalom, da on ima tak vu sestru... A li, ipak, svi ti ljudi u ogrtačima... Tokom popodneva bivalo mu je sve teže da se usredsredi na bušilice, i kada je u pet sati napustio zgradu bio je tako zabrinut da je naleteo na nekoga ispred ulaza. – Izvin ite – prom rm ljao je kad se mr šav i starac zatet urao i skoro pao. Gospodi nu Darsliju je trebalo nekoliko sek undi da shvati da taj čovek na sebi ima ljubičast ogr tač. I da nije nim alo uzbuđen što ga umalo nisu oborili na trotoar. Naprotiv, lice mu se nam ah razv uče u širok osmeh i on krešta vim glasom, zbog kojeg se prolaznici osvr nuše, reče: – Ne izvinjavajte se, drag i moj gospodine, jer danas me ništa ne može one raspoložiti! Radujte se, jer Znate-Već-Ko je
napokon nestao! Čak i Norm alci poput vas trebalo bi da slave ovaj radostan, radostan dan! Star ac zat im zag rl i gospod in a Darslija oko struk a, i odšeta dalje. Gospodin Darsli ostade prikovan u me stu. Zag rlio ga je potpuni neznanac. A pride mu se učin ilo da ga je još naz vao Norm al cem, ma šta to značilo. Bio je rastrojen. Po žurio je do svojih kola i krenuo kući, nada jući se da je počeo da umišlja stvari, čemu se nik ada dosad nije nadao jer nije odobravao maštanje.
4
HP 1 KB.indb 4
8/16/2017 4:39:25 PM
DEČAK KOJI JE PREŽIVEO
Gospođa Darsli je provela lep, normalan dan. Za večerom mu je ispričala sve o pro blem ima gospođe od-preko-puta s njenom ćerkom i o tome kako je Dad li naučio nov u reč („Nećem!”). Gospodin Darsli se trudio da se ponaša normalno. Kada su Dadlija stav i li u krevet otišao je u dnevnu sobu, taman na vreme da čuje poslednji izveštaj u večernjim vestima: – I najzad, posmatrači ptica nam sa svih strana javljaju da su se sove širom naše ze mlje dan as pon ašale vrlo neobično. Mad a sove obično love noću i danju se gotovo ne mog u videti, danas su stotine ovih ptica pri mećene kako lete u svim pravcim a, još od izl aska sunca. Stručnjaci nisu u stanju da objasne zašto su sove iznen ada promen ile svoj ritam spavanja. – Spiker se tu nasmeši. – Zbilja čudno. A sada, čujmo Džima Makga fina i vremensku prog nozu. Hoće li biti još pljuskova sova tokom noći, Džime? – Pa, Tede – uzv rat i prog nozer – to ne znam, ali nisu se samo sove čudno ponaša le danas. Očevici koji su mi se javljali telefo nom čak iz Kenta, Jorkšira i Dendija kažu da su umesto kiše koju sam juče najavio nebom prštale zvezde padalice! Možda su ljudi ma lo ranije počeli da proslavljaju Noć lomače – strpite se do iduće nedelje, narode! A li, mog u vam obećati da je pred nama jedna vlažna noć! Gospodin Darsli se sledi u fotelji u kojoj je sedeo. Zvezde padal ice širom Britan ije? Tajanstveni ljudi u ogrtačima svuda naoko lo? I ono šaputanje o Poterov ima...
Kada se dovezao pred broj četiri, prvo što je ugled ao – a što mu nim alo nije popra vilo raspoloženje – bila je prug asta mačk a koju je već spazio tog a jut ra. Sad a je sede la na njegovom baštenskom zidu. Bio je si guran da je to ta mačk a; imal a je iste šare oko očiju. – Šic! – pov ik a gospodin Darsli. Mačk a se ne pomer i. Samo ga prekorno pogleda. Da li je to normalno mačje ponaša nje, pitao se gospodin Darsli. Ušao je u ku ću, pok ušavajući da se pribere. I dalje je bio čvrsto rešen da ništa ne pominje svojoj ženi.
5
HP 1 KB.indb 5
8/16/2017 4:39:34 PM
HARI POTER I KAMEN MUDROSTI
Gospođa Darsli uđe u sobu noseći dve šo ljice čaja. Ne vredi. Moraće nešto da joj kaže. On nervozno pročisti grlo. – Ovaj... Pet un ija, draga... nisi se skoro čula sa svojom sestrom, zar ne? Kao što je i oček ivao, gospođa Darsli je izgledala iznenađeno i ljutito. Uostalom, oni su se obično pret varali da ona i nema sestru. – Ne – reče ona odsečno. – Zašto? – Sve te čudne stvari u vestima – promr mlja gospodin Darsli. – Sove... zvezde pada lice... a danas je bilo i mnogo smešno odeve nih ljudi u gradu... – Pa? – obrecnu se gospođa Darsli. – Ovaj, samo sam mislio da to... možda... ima neke veze sa... znaš već... s njenom sor tom. Gospođa Darsli srknu čaj kroz stisnute usne. Gospodin Darsli se pitao sme li da joj kaže da je čuo kako ljudi pom inju prezime Poter. Ipak se nije usuđivao. Umesto toga re če, tobože slučajno: – Onaj njihov sin... on je valjda Dadlijev vršnjak, zar ne? – Valjda – reče gospođa Darsli kruto. – Kako se ono zvaše? Hauard, zar ne? – Hari. Grozno, obično ime, ako mene pi taš. – O, da – reče gospodin Darsli, osećajući kako mu srce prestravljeno trne. – Da, sa svim se slažem. Nije više progovor io ni reč o tome dok su se pel i uza step en ic e prem a spav ać oj sobi. Dok je gospođa Darsli bila u kupat i lu, gospodin Darsli se došunjao do prozora
spavaće sobe i prov irio dole u pravcu bašte. Mačk a je još bila tamo. Zurila je niz Šimši rov u ulicu, kao da nešto ček a. Da li mu se pričinjavalo? Imaju li sve te stvari neke veze s Poterov ima? A ko imaju... ako se pročuje da su oni u srodstvu sa... ne, on to ne bi mogao da podnese. Darslijevi su legli u krevet. Gospođa Dar sli je ubrzo zaspala, ali je gospod in Darsli lež ao bud an, prei s pit ujući sve to u glav i. Njegova poslednja, utešna misao pre nego što će zaspati bila je da, ako i jesu umešan i u svu tu zav rzlamu, Poterov i nemaju razlo ga da priv ire ni bliz u njega i gospođe Dar sli. Poterov i vrlo dobro znaju šta on i Pet u nija misle o njima i njima sličnima... Šta god se to zbivalo, nije video na koji način bi on i Pet un ija mogli biti umešan i u to. Zevnuo je i okrenuo se. To ne može nik ako da uti če na njih... Kako se samo grdno varao. Gospodin Darsli je možda tonuo u nemi ran san, ali mačka na zidiću ispred kuće ni je pok azivala ni trunk u pospanosti. I dalje je sedela mirno poput kipa, očiju netremice uprtih ka udaljenom ćošku Šimširove ulice. Nije ni mrdnula kad su se zalupila vrata na kolim a u susednoj ulici, ni kada su joj dve sove proletele izn ad glave. Zapravo, bila je skoro ponoć kad se mačk a najzad pomerila. Na uglu koji je mačk a mot rila pojav i se čovek, tako iznen ada i tiho kao da je izn i kao iz zem lje. Mačka mahnu repom, a oči joj se suziše.
6
HP 1 KB.indb 6
8/16/2017 4:39:35 PM
DEČAK KOJI JE PREŽIVEO
Tak vog čovek a Šimširova ulic a još nije videla. Bio je visok, mršav i vrlo star, sude ći po srebrnoj kosi i bradi, dovoljno dug im da je mogao da ih zadene za pojas. Nosio je dug u odor u, ljubičasti ogrtač koji se vuk ao po zem lji i čizme s kopčam a i visok im pe tama. Njegove svetloplave oči treperile su i blistale iza naočara u oblik u polumeseca, a nos mu je bio veoma dugačak i pov ijen, kao da je bar dvaput bio slom ljen. Čovek se zvao A lbus Dambldor. A lbus Dambldor je izgleda bio nesvestan toga da je upravo stigao u ulicu u kojoj je sve njegovo bilo nepoželjno, od imena do čiza ma. Bio je isuv iše zau zet pret ur anjem po svom ogrtaču, u potrazi za nečim. A li činilo se da je shvat io da ga neko posmat ra jer je naglo podigao pogled ka mačk i, koja ga je i dalje merk ala s drugog kraja ulice. Iz nekog razloga, sâm prizor mačke kao da ga je za bav io. Zak ikotao se i promrm ljao: – Trebalo je da znam. Našao je ono što je tražio u svom unutra šnjem džepu. Ličilo je na srebrn i upaljač. Otvor io ga je, podigao u vazduh i pritisnuo dugme. Najbliža uličn a svetiljk a ugasila se uz jedva čujno pop. Prit isnuo je ponovo – sledeća svetiljk a nestala je u tam i. Dvan a est puta je pritisnuo Ugasivač, sve dok u ulici nisu ostale samo dve sićušne tačkice u dalji ni, oči mačke koja ga je posmatrala. Da je iko tada pogledao kroz prozor, ne bi mogao da vidi šta se dešava na trotoar u, čak ni oštroo ka gospođa Darsli. Dambldor vrati Ugasivač
u ogrtač i krenu niz ulicu prema broju četi ri, gde sede na zidić pored mačke. Nije je ni pogledao, ali joj se za koji trenutak obrati. – Ko bi rekao da ćemo se ovde sresti, pro fesork a Mek Gonagal. Okrenuo se da se osmehne mački, ali ona je već nes tal a. Umes to nje smešio se žen i strogog izgleda s čet vrtastim naočarima, čiji je okvir bio identičan šarama oko mačk inih očiju. I ona je nosila ogrtač, smaragdnoze len. Crna kosa joj je bila skupljena u čvrstu punđu. Delovala je izuzetno uzrujano. – Kako si znao da sam to ja? – upit a ga ona. – Draga moja profesork a, nik ada nisam video mačk u koja sedi tako kruto. – I ti bi bio ukrućen da si ceo dan sedeo na zidu od cigli – reče profesork a Mek Go nagal. – Ceo dan? Iako si umesto toga mogla da slaviš? Prošao sam kraj barem desetak gozbi i zabava na put u dovde. Profesork a Mek Gonagal ljutito frknu. – O da, svi slave – reče ona nestrpljivo. – Čovek bi pom islio da će sada biti malo pa žljiv iji, ali ne – čak su i Normalci primetili da se nešto zbiva. Bilo je na njihov im vesti ma. – Ona pokaza glavom ka prozor u zamra čene dnevne sobe Darslijevih. – Sve sam ču la. Jata sova... zvezde padalice... Pa nisu ni oni potpuno glupi. Morali su nešto da pri mete. Zvezde padalice u Kent u... kladim se da je to bio Dedalus Digl. Oduvek je bio ne razuman.
7
HP 1 KB.indb 7
8/16/2017 4:39:37 PM
HARI POTER I KAMEN MUDROSTI
– Ne možeš im zameriti – reče Dambldor nežno. – Poslednjih jedanaest godina gotovo da nismo imali razloga za slavlje. – Znam – odgovor i profesork a Mek Go nagal razdražljivo. – A li to nije razlog da gu bimo glav u. Naši ljudi su krajnje neoprezni, šetaju se ulicama u po bela dana, razmenju ju abrove, nisu čak ni obučeni u normalsku odeću... Na to ona oštro iskosa pogleda u Dambl dora, nadajući se da ima nešto da joj kaže, ali pošto nije imao nastavi: – Baš bi bilo lepo da na dan kada je nestao Znaš-Već-Ko Normalci otkriju naše postojanje. Misliš li da je zauvek otišao, Dambldore? – Tako se bar čin i – reče Dambldor. – Trebalo bi da budemo zahvalni, zbog mnogo čega. Da li si za šumeću limun-bombonicu? – Za šta? – Šumeću limun-bombonicu. Normalski slatk iš koji mi je baš prirastao za srce. – Ne, hval a – reče profesork a Mek Go nagal hladno, kao da šumeće limun-bom bonice smatra neprik ladnim za ovaj trenu tak. – Kao što rekoh, čak i da je Znaš-Već-Ko zbilja iščezao... – Draga moja profesork a, valjda tako ra zumna osoba kao što si ti može da ga nazove po imenu? Sve te gluposti o „Znaš-Već-Ko me”... već čitav ih jedanaest godina pok uša vam da ubed im ljude da ga zov u njegov im prav im imenom: Voldemor. – Profes ork a Mek Gon ag al se trgnu, ali Dambldor, ko ji je pok uš av ao da razd voji dve slepljene
limun-bombon ice, nije na to obrat io pa žnju. – Nastaće velik a zbrk a ako nastav imo da ga nazivamo „Znaš-Već-Ko”. Nik ada ni sam video razlog zašto bih se plašio da izgo vorim Voldemorovo ime. – Znam da nisi – reče profesork a Mek Gonagal, napola ogorčeno napola zadivlje no. – A li ti si drugačiji. Svi znaju da si ti je din i koga se Znaš-Već... dobro, u redu, Vol demor bojao. – Laskaš mi – mirno odv rati Dambldor. – Voldemor je posedovao moći kak ve ja ni kada neću imati. – Samo zato što si isuv iše... pa, isuv iše plemenit da biih koristio. – Sreća što je mrak. Nisam ovako pocrve neo još otkako mi je Madam Pomfri rek la da joj se sviđaju moji nov i grejači za uši. Profes ork a Mek Gon ag al oštro pog le da Dambldor a i reč e: – Te sov e nis u ni šta u por eđenju s glas in am a koje let e na sve strane. Znaš li šta svi govore? O tome zaš to je nes tao? O tome šta ga je kon ačno zau s tav ilo? Čin ilo se da je profesork a Mek Gon agal stigla do teme o kojoj je najv iše želela da ra spravlja, do stvarnog razloga zbog kojeg je čitavog dana čekala na hladnom, tvrdom zi du, jer još nikada, ni kao mačka ni kao žena, nije tako prodorno fiksirala pogledom Dam bldora kao sada. Bilo je jasno da, bez obzira na to što „svi” govore, ona neće u to pove rovat i sve dok joj Dambldor ne pot vrd i da je to istin a. Dambldor je pak birao koju će
8
HP 1 KB.indb 8
8/16/2017 4:39:38 PM
DEČAK KOJI JE PREŽIVEO
sledeću limun-bombon ic u da uzme, i nije joj odgovarao. – Govore – navaljivala je ona – da je prošle noći Voldemor svratio u Godrikov u dolinu. Otišao je da potraži Poterove. Kruže priče da su Lili i Džejms Poter... da su... da su – mrtvi! Dambldor pog nu glav u. Profesork a Mek Gonagal preneraženo prošapta: – Lili i Džejms... Ne mog u da ver ujem... Nisam htela da pover ujem... Oh, A lbuse... Dambldor ispruži ruk u i potapša je po ra menu. – Znam... znam... – proz bor i s mu kom. Glas profesorke Mek Gon agal drhtao je kad je nastavila. – To nije sve. Kažu da je po kušao da ubije njihovog sin a, Har ija. A li... nije mogao. Nije mogao da ubije tog dečači ća. Niko ne zna zašto ni kako, ali priča se da je u tom trenutk u njegova moć iščilela. I da je zato nestao. Dambldor sumorno klimnu glavom. – To je... to je istina? – zamuck iv al a je profesorka. – Posle svega što je učinio... svih ljudi koje je pobio... nije mogao da ubije jed nog malog deč ak a? Zapanjujuće... od svih stvari da ga to zaustav i... ali kako je, nebesa mu, Hari preživeo? – Mož emo samo da nag ađ amo – reč e Dambldor. – Možda nik ada i ne saznamo. Profesork a Mek Gonagal izvadi čipk anu maram icu i njome obrisa oči ispod naoča ra. Dambldor duboko šmrknu dok je vadio zlatan sat iz džepa i osmat rao ga. Bio je to veoma čudan sat. Imao je dvanaest kazaljk i,
ali bez brojeva; umesto njih, duž ivice su se okretale male planete. Ipak, Dambldor je to očigledno mogao da raz ume, pošto, čim ga je vrat io u džep, reče: – Hag rid kasni. Uz gred, pretpostavljam da ti je on rek ao da ću biti ovde? – Da – reče profesork a Mek Gonagal. – I verovatno mi nećeš reći ni zašto si došao baš ovamo, od svih mog ućih mesta? – Došao sam da dovedem Harija njegovoj tetk i i teči. Oni su mu sada jedini rod. – Ne misliš valjda – nemoguće je da misliš na ljude koji žive ovde? – uzv iknu profesor ka Mek Gonagal, skočivši na noge i prstom upir ući u broj četir i. – Dambldore, ne mo žeš! Ceo dan ih posmatram. Ne postoji dvo je ljudi na svet u koji se više razlik uju od nas nego oni. A imaju i onog sina – videla sam ga kako šutira majk u duž cele ulice i urla tra žeći slatk iše. I Har i Poter treba da dođe da živ i tu? – To je najbolje mes to za njeg a – reč e Dambldor odlučno. – Njegov a tetk a i teč a moći će sve da mu objasne kad malo odra ste. Napisao sam im pismo. – Pismo? – ponov i tiho profesork a Mek Gon agal, ponovo sedajući na zid. – Zbilja, Dambldore, misliš li da možeš sve ovo da objasniš u pismu? Ovi ljud i ga nik ada ne će raz umeti! On će postati slavan... legen da... ne bi me iznenadilo ako bi današnji dan ubuduće bio proglašen Danom Harija Pote ra... o Hariju će se pisati knjige, svako dete u našem svet u znaće njegovo ime!
9
HP 1 KB.indb 9
8/16/2017 4:39:39 PM
HARI POTER I KAMEN MUDROSTI
– Tačn o tak o – odg ov or i Damb ld or, ozbiljno pogledavši poviše svojih polumese častih naočara. – Sasvim dovoljno da svakom momk u zav rti mozak. Slavan pre nego što je progovor io i prohodao! Slavan zbog nečega čega se neće ni sećati! Zar ne vidiš koliko je bolje da raste daleko od sve te fame pre nego što bude spreman da se nosi s njom? Profesork a Mek Gonagal zausti da nešto kaže, ali se predomisli pa samo reče:
HP 1 KB.indb 10
– Da, da, u prav u si, ali kako će dečak stići dovde, Dambldore? Ona se zag led a u njegov ogrt ač, kao da misli kako bi Hari mogao biti skriven ispod njega. – Hag rid ga donosi. – Misliš li da je... mudro poveriti Hag ridu jednu tako važnu stvar? – Poverio bih Hag ridu i sopstveni život – odgovori Dambldor.
8/16/2017 4:39:41 PM
DEČAK KOJI JE PREŽIVEO
– Ne kažem da mu srce nije na pravom mestu – prog unđa profesork a Mek Gonagal – ali nemoj mi reći da nije neodgovoran. I često ima običaj da... šta to bi? Dubok, brundav zvuk nar uši tišinu oko njih. Postajao je sve jači dok su oni gledali niz ulicu ček ajući da se pojav i svetlost fara; brektanje se pret vori u grm ljavinu u trenut ku kad oboje pogledaše ka nebu – i ogroman motocikl stušti se iz vazduha i slete na drum ispred njih. A ko je motocikl bio ogroman, to nije bi lo ništa u odnosu na čovek a koji je sedeo na njemu. Bio je gotovo dvaput viši od normal nog čovek a i barem pet puta širi. Izgledao je toliko velik da se činilo nemog ućim da tak vo šta zbilja postoji, i tako divlje – dug i prame nov i umršene crne kose i brade skrivali su mu najveći deo lica, šake su mu bile veliči ne pok lopaca kanti za smeće, a stopala u ko žnim čizmama bila su poput beba delfina. U svom prostranom, mišićavom nar učju držao je smot uljak u ćebencet u. – Hag ride – reče Dambldor s priz vukom olakšanja. – Najzad. A odak le ti taj motocikl? – Pozajmio sam ga, gos’n profesore Dam bldor – reče div, pažljivo silazeći s motoci kla. – Mladi Sir ijus Blek mi ga j’ pozajm io. Doneo sam ga, gospod’ne. – Nije bilo problema? – Ne, gospod’ne. Kuća je skoro uništena, ali sam ga izn’o pre no š’o su Normalci počeli da se motaju naokolo. Zasp’o je dok smo leteli iznad Bristola.
Dambldor i profes ork a Mek Gon ag al nagnuše se pov rh ćebenceta. Unutra ugle daše bebu dečk ića kako čvrsto spava. Ispod žbuna zift-crne kose, na čelu su mogli videti rasekotinu neobičnog oblik a, nalik munji. – Da li ga je tu...? – prošaputa profesork a Mek Gonagal. – Da – odgovor i Dambldor. – Taj ožiljak će mu ostati zauvek. – Zar ne bi mogao da učin iš nešto povo dom toga, Dambldore? – Čak i kad bih mog ao, ne bih. Ožiljci mog u biti veoma korisni. I ja imam jedan iz nad levog kolena, koji je sav ršena mapa lon donske podzemne železnice. Dobro... daj ga ovamo, Hag ride... bolje da što pre zav ršimo s tim. Dambldor uze Har ija u nar učje i krenu prema kući Darslijev ih. – Da l’... Da l’ bi mog’o da se pozdravim sa njime, gospod’ne? – upita Hag rid. On nadv i svoju ogromnu kosmat u glav u iznad Harija i spusti na njegov obraz veoma grebuckav i kosmat poljubac. A zatim, izne nada, zacvile kao ranjen pas. – Pssst! – prosikta profesork a Mek Go nagal. – Probudićeš Normalce! – I-i-izvin’te – jecao je Hag rid, vadeći ve lik u maramicu na tufne u koju zag njuri lice. – A l’ n-n-ne mog u da izdržim... Lili i Dže jms mrt vi... a siroti mali Hari će da živ i sas ti Normalci... – Da, da, to je vrlo tuž no, ali obu z daj se, Hag ride, ili će nas otk rit i – prošaputa
11
HP 1 KB.indb 11
8/16/2017 4:39:43 PM
HARI POTER I KAMEN MUDROSTI
profesork a Mek Gon agal, nežno ga potap šavši po ruci dok je Dambldor preskak ao nizak baštenski zid ić, na put u ka ulaznim vratima. Pažljivo je spustio Har ija na prag, izvadio pismo iz svog ogrtača, uvuk ao ga is pod Har ijevog ćebenceta, a zatim se vratio do njih dvoje. Čitav minut su stajali i posma tral i mal i zamot uljak; Hag ridov a ramen a su podrhtavala, profesork a Mek Gonagal je mahnito treptala, a Dambldorov uobičajeni sjaj u očima je nestao. – Pa – reče najzad Dambldor – to je to. Nema potrebe da dalje stojimo ovde. Može mo da pođemo i prik ljučimo se slavlju.
HP 1 KB.indb 12
– Jak ako – reče Hag rid muk lim glasom. – ’Će da sklon im ovaj motor. ’Ku noć, pro fesorko Mek Gonagal... zbogom, gos’n pro fesore Dambldor. Brišući suzne oči ruk avom kaputa, Ha grid se okrenu, skoči na motor i pok renu mašinu; ona brekćući uzlete i nestade u noći. – Vidimo se uskoro, nadam se, profesor ka Mek Gon ag al – reče Dambldor, uz na klon. Profesork a izduv a nos u mar am ic u umesto odgovora. Dambldor se okrenu i odšeta niz ulic u. Iza ugla zastade i izvad i srebrn i Ugasivač. Prit isnu ga jed anput, i dvan aest svet lećih
8/16/2017 4:39:45 PM
DEČAK KOJI JE PREŽIVEO
lopt i poh it a naz ad u svoje ulične svet ilj ke, tako da Šimširova ulica iznen ada zasja narandžastom svetlošću, pod kojom on spazi prugastu mačk u kako zalazi za ugao na dru gom kraju ulice. Zamot uljak u ćebet u na ste penicama ispred broja četiri jedva se mogao razaznati. – Nek ti je sa srećom, Har i – prom rm lja on. Okrenu se na peti i, uz jedan zamah ogr tačem – nestade. Povetarac uskomeša uredno potk resane živ ice Šimširove ulice, koja se mirno pro stirala ispod mastiljavoplavog neba; bilo je to poslednje mes to gde bis te oček iv al i da
HP 1 KB.indb 13
se dogode neke čudnovate stvar i. Har i Po ter se meškoljio u ćebencet u, ne budeći se. Njegova ručica pade na pismo pok raj njega i on nastav i da spava, pojma nemajući da je poseban, ne sluteći da je slavan, i ne znajući da će ga kroz nekoliko sati probuditi vrisak gospođe Darsli, kad bude otvor ila vrata da ostav i boce za mleko, niti da će ga narednih nekoliko nedelja njegov rođak Dadli stalno bockati i štipkati. Nije mogao znati da se baš u tom trenutk u ljudi širom zem lje tajno sa staju i, diž ući čaše, prig ušen im glasov im a nazdravljaju: – Za Harija Potera – dečaka ko ji je preživeo!
8/16/2017 4:39:46 PM