22
je bio početak akupunkture. Arheolozi su otkrili oštre kamenove iz razdoblja od 10.000 do 4.000 g. pre n.e., koji su mogli da budu korišćeni kao instrumenti za akupunkturu! Upotreba tih instrumenata je možda počela kada su ljudi upoznali energetska polja tela. Akupunktura je postala prefinjenija u vreme legendarnog Huang Tija, „žutog cara" (oko 2697 - 2596. pre n.e.), kome se takođe može pripisati zasluga za razvoj nekih tehnika masaže, vežbi disanja, moksibustije5 itd. Kinezi su znali za sistem krvotoka oko dve ! hiljade godina pre nego što je taj sistem „stvarno" otkrio ! Englez Vilijam Harvi (William Harvey)! ' Svi tradicionalni kineski metodi isceljivanja su zasnovani na pojmu či (Qi) energije koja je prisutna svuda u našem telu, kao i po čitavom kosmosu. Ova energija se sastoji od dveju osnovnih suprotnosti, jina (Yin) i janga (Yang). Nazivi ta dva pojma su prvobitno označavali senovitu i osunčanu stranu brega. To su dva komplementarna pojma, koji ne mogu da postoje jedan bez drugoga. Jin je uvek prisutan u jangu, a jang uvek postoji u jinu. Jin je noć, senka, / hladnoća, mirnoća, slabost, primanje, ono što je žensko, dok / je jang suprotno: dan, svetlost, toplina, kretanje, snažno, ono što zrači, što daje, tvrdo, muško. U vidljivim oblicima materija je lokalno, vremenski kondenzovan či u stanju mirovanja. Zbog^toga, nebo i zračenje su jang, zemlja i čvrsta materija jin. Citav kosmos je pod uticajem či, „kosmičkog daha". Sve se nalazi u stanju dinamičnog i neprekidnog menjanja i fluktuacije suprotstavljenih sila. Na bazi ove teorije, u svemu mora da postoji ravnoteža jina i janga da bi v bilo u harmoniji sa kosmosom. To znači da smo zdravi ako su energije u našem telu u ravnoteži. Biološki, či može da se nazove unutrašnjom energijom, životnom silom, bioenergijom. Ako, iz bilo kog razloga, taj prostor energije u našem telu naiđe na teškoće, ravnoteža će biti poremećena, a posledica će biti bolest. Spaljivanje neke lekovite trave na koži nalik na cigare da bi se oslobodila blokirana energija. (Prim. prev.)
23
Tradicionalna kineska medicina deli uzroke bolesti u dve velike grupe: unutrašnje i spoljne. Unutrašnji uzroci su pre- v težno emocije. Sreća, ljutnja, tuga, strahovanje, naporan mentalni rad - sve to može dovesti do promena u telu. Dugotrajno negativno emocionalno stanje može pre ili kasnije da dovede do bolesti. Spoljni pak uzroci mogu da se svedu na vremenske uslove (toplo, hladno, suvo, vlažno itd.), na hranu (koja takođe ima karakteristike jina i janga) itd. Vidimo da je osnovni smisao ove teorije da kineska medicina leči ne samo bolesne delove tela već telo kao celinu, v uspostavljajući ravnotežu u biološkim i energetskim siste- C mima. Ovo nazivamo holističkim isceljivanjem. Kad je reč o tradicionalnoj kineskoj medicini, moramo da pomenemo još dve discipline: tai-či i ći-gung. To su sistemi vežbanja koji su smišljeni i koji se koriste da bi se obnovila i održala ravnoteža između jina i janga, kao i protok energije kroz telo. Postoje mnoge sličnosti između ta dva sistema vežbanja i kineske borilačke veštine kungfu, zbog toga što su njihovi koreni isti. Čak i u borilačkoj veštini či je od velikog značaja. U ovom slučaju, naime, či biva koncentrisana u jednom delu tela i utiče na to da pokreti, zamasi i udarci budu snažniji. Da bi čovek prepolovio opeke više su v mu potrebni brzina i kontrola nad silom či nego snaga mišića. Iako je praksaCtai-čija/ kao borilačke veštine nastala veoma davno, nijedan učitelj to znanje nije prenosio ni na kog drugog učenika, već samo na bliske rođake u krugu nekoliko porodica u staroj Kini. Zahvaljujući porodici Jang, koja je pre oko 150 godine počela da poučava odabrane učenike, taiči je postao popularan u čitavom svetu. Milioni Ijudi upoznali su blagodeti ovog umeća. To je sistem blagih, lakih vežbi u prilog kardiovaskularnom sistemu, koji ne postavlja velike zahteve onome koji to umeće praktikuje, a !pak pruža velike koristi mišićima, zglobovima, disajnim putevima, a posebno podstiče mentalnu aktivnost. Pokreti