Page 1

CONGORDANIEL

BIOTERAPIJA NAČIN ISCELJIV ANJA ZA 21. VEK

METOD USPOSTAVLJANJA ENERGETSKE RAVNOTEŽE KOJIMA SVAKO MOŽE DA OVLADA l'K I \ ' ( ) l )

S A !• N (i I. !•; S K O l i

EMA

ĆASAR


7

O autoru Čongor Daniel (Csongor Daniel), rođen 4. avgusta 1965, ima nesvakidašnju biografiju. Roden u mađarskoj porodici u Jugoslaviji, odrastao je u dvojezičnoj sredini; kasnije je naučio još tri jezika. Već rano je bio odličan strelac, a bavio se i plivanjem i borilačkim veštinama, pa je tako upoznao umeća meditacije, koncentracije i korišćenja unutrašnje energije. Bio je 21-godišnji student tehnike kada je njegov isceliteljski talenat došao do izražaja. To mu je najpre bio hobi, ali kada je zapazio svoju sposobnost da ljude pomera sa njihovog mesta ne dotičući ih, počeo je ozbiljno da se bavi time. Ova sposobnost za psihokinezu dovela ga je na put koji on još i danas sledi. Baveći se time upoznao je mnoge velike evropske iscelitelje, sa kojima je i sarađivao. Pročitao je i sve raspoložive knjige o isceljivanju pomoću energije na srpskohrvatskom, mađarskom i engleskom; tako je ovladao bioterapijom, refleksologijom i raznim tehnikama terapeutske masaže. Kao već priznati bioterapeut, Daniel (koji je pod tim imenom poznat u SAD) prima više od trideset pacijenata dnevno i uspešno tretira gotovo sve tegobe, počev od običnih glavobolja, pa do najozbiljnijih zdravstvenih problema. Zbog sukoba koji su izbili u njegovoj rodnoj zemlji, on je 1991. godine svoj odmor u SAD pretvorio u stalni boravak (a zasluga za to pripada i njegovoj lepoj supruzi, rodom iz Nju Džersija). Otkako se nastanio u Americi, on radi kao stručnjak za terapeutsku masažu, biotcrapeut, nastavnik masaže i instruktor tai-čija. Tokom deset godina svoje prakse, on je došao do zaključka da _ covek ne mora da bude posebno talentovan da bi mogao da ^sceljuje sebe i druge. Ovo saznanje podstaklo ga je da napiše ovu knjigu.


9

Predgovor Ova knjiga ne govori samo o tome kako je jedan miad čovek otkrio svoj posebni talenat za isceljivanje obolelih. Ona se obraća svakom čitaocu ukazujući mu na mogućnost da razvija i koristi energiju za lečenje sebe samog i drugih. Takva knjiga je naročito aktuelna u vreme kada naša zapadna kultura čini iskorak iz već prevaziđenog rascepa između duha i tela, počinjući da obuhvata ljudsko biće kao celinu. Isceljiteljsko umeće, koje je vekovima bilo jedan od glavnih oslonaca u ublažavanju patnji, postalo je tokom proteklog veka, koji je bio u znaku naučne revolucije i naglaska na njutonovskom shvatanju energije i materije, intelektualno i politički pogrešno. Linearno shvatanje materije našlo se tada u fokusu naših ispitivanja uz pomoć mikroskopa, radiografije, stetoskopa i druge medicinske tehnologije. Naša kultura dovela je do potpunog razdvajanja tela i duha. Ovo je imalo za posledicu da je medicina doživela veliki uspon, dok je to što čini srž i suštinu medicine bilo potisnuto. Pojava humanitarnosti, moderne etike i prelaz na timski rad u donošenju odluka o stvarima koje se tiču zdravstvene zaštite samo su neki primeri dubokih promena u našem gledanju na zdravlje i bolest. Pored toga, ajnštajnovska fizika, sa njenim shvatanjem o mogućnostima međusobnog zamenjivanja energije i materije predstavlja posebno uzbudljiv i revolucionaran koncept. Knjige kao što je Gerberova „Vibraciona medicina" svestrano opisuju razvoj nauke koji je doveo do onoga što


11

10

savremeni fizičari prihvataju kao zaključke današnjice. U medicini, međutim, mi kao da smo još u fazi rasprave-o tome da li je svet okrugao ili pljosnat i da li duh i telo čine celinu. Kao da smo neodvojivo povezani sa kratkovidim gledanjem na fizičku materiju koju možemo spoznati preko naših pet čula. Neke od postojećih fenomena koji nisu merljivi moramo onda da posmatramo i shvatamo kao ,,besmislice". Ova knjiga je lako čitljiv i praktičan uvod u energetske dimenzije biologije i zdravlja. Autor pokazuje na sopstvenom primeru nešto od one borbe kroz koju je prošao na putu ka novim pojmovnim obrascima i njihovom objašnjavanju drugim ljudima. Imao je dovoljno hrabrosti i odlučnosti da istraje na tom putu, tako da je mogao da nam, zahvaljujući svom iskustvu, učini dostupnim nova znanja. On nam čak daje neka praktična uputstva o tome kako da unapredimo sopstveni kapacitet za sticanje svesti o našem energetskom biću i da ga koristimo u njegovoj interakciji sa našim fizičkim bićem. U tom smislu, ovo je nov korak za čovečanstvo na putu ka proširenom razumevanju zdravlja i bolesti i mogućnosti da utičemo na njih i da ublažimo naše bolove i patnje. Dr Robert Dž. Minjone Dr Robert Dž. Minjone ima dvadesetogodišnje iskustvo u nastavi i lekarskoj praksi na području Bostona i u Opštoj bolnici Masačusetsa Harvardske medicinske škole. Radioje tokom školovanja na Dj'uk univerzitetu (kao stažista) i na specijalizaciji na Jejl univerzitetu (opšta medicina), Kornel univerzitetu (neurologija) i Harvardu (psihijatrija). Sada j'e dr Minjone šef katedre za bihejvioralnu medicinu na Šarlot Regionalnom medicinskom centru u Punta Gordi, Florida, i član kolegijuma Foset memorijal, kao i Sent Džozef bolnice u Port Šarloti, Florida, kao i u Sarasota Memorijalnoj bol-

nici i Bolnici u Sarasoti, Florida. Osim toga je klinički profesor u Školi za medicinske sestre na Univerzitetu Južne Floride, i medicinski direktor kompanije Gulf Coast Health Servicesinc. Doktor Minj'one j'e član osnivač Američke akademije za medicinsku akupunkturu i doživotni član Američkog koledža za sudsku psihijatrij'u.


12

13

Beleška Izražavamo zahvalnost svim mojim prijateljima i članovima porodice koji su od samog početka verovali u mene. Ova knjiga nikad ne bi bila napisana bez one bezuslovne ljubavi i podrške koju su mi pružili moji roditelji, tetka Margit, „čika" Džo i moja supruga Karen. Posebnu zahvalnost dugujem svim mojim američkim prijateljima što su mi pomogli da unapredim svoje znanje engleskog, a naročito Suzani Frejm, koja je uložila veliki trud radeći korekturu mog rukopisa.

UVOD U BIOTERAPIJU Ljudski um nije sposoban da spozna sveukupnu realnost. , U stvari, preko granica našeg znanja ima mnogo više toga nego što bismo ikad mogli da zamislimo. Ono što sačinjava materijalni svet zajedno sa misterijama kosmosa je neiscrpno i ponekad nedokučivo. Zbog toga su nam potrebne neke sposobnosti koje idu preko granica fizičkog sveta. U tom novom svetu imali bismo beskrajne mogućnosti, zbog toga što bi on bio pod kontrolom našeg sopstvenog duha. Naš um je prostor u kome možemo proputovati kroz čitav kosmos, a da ne napravimo ni koraka! Opšte je poznato, da čovek koristi samo deset posto _; kapaciteta svog mozga. Čemu onda služi sav preostali deo? On postoji, ali nas niko nikad nije učio kako da ga koristimo i, nažalost, mala je mogućnost da to tokom jednog ljudskog veka naučimo. Međutim, postoji mogućnost da povećavamo moć našeg uma i naših čula do određenog nivoa na kome ćemo biti u stanju da ga koristimo mnogo bolje nego sada. Potencijal ljudskog mozga je beskrajan. Setite se samo koliko vam se puta dogodilo da ste na nekog pomislili i da je u tom trenutku zazvonio telefon, a s druge strane žice je oila upravo ta osoba. A koliko ste puta nešto sanjali, da bi vam se kasnije upravo to dogodilo? Koliko ste puta išli ulicom i znali, ne okrećući glavu, da neko ide za vama? A sta se događa kad se vaše dete ozledi? Dovoljno je da ga '• nekoliko puta pomazite po bolnom mestu ili da ga poljubite


14

i bol iščezne. Da li vam se ikad dogodilo da se bez nekog vidljivog razloga osećate dobro ili loše, osećate da ste bolesni ili potpuno zdravi, sreeni ili nesrećni? Da li ste ikad čuli za neka neverovatna, neobjašnjiva isceljenja? Jeste li ikad pokušali da nađete odgovor na sva ova pitanja? Odgovor je jednostavan. On glasi: na delu je jedna univerzalna životna sila, nazvana BIOENERGIJA. Bioenergija prosto znači „životna energija". Možda ste za nju čuli pod nekim drugim nazivima kao što su ći (Qi), či (Chi), prana, ki, aura, životinjski magnetizam, bioplazma itd. Svi ti nazivi znače isto: elektromagnetno polje koje nas okružuje i koje je deo energije svakog živog bića. Bioenergija vlada našim telom na način koj'i jedva možemo da zamislimo. Mi smo u stvari bića sazdana više od energije nego od krvi i mesa. Kvantna fizika daje vrlo jasno tumačenje ove teorije, ali ako vam je kvantna fizika nepoznata, ja vam savetujem da uradite jednu prostu vežbu koja će vas osloboditi svih sumnji u vezi sa rečenim: Smestite se udobno u sedećem ili ležećem položaju i zatvorite oči. Udahnite duboko nekoliko puta i opustite se. Sada ste na ulazu u jedan svet s one strane „poznatih" pet čula, koji vam nudi, kao što ćete kasnije i sagledati, banku podataka sa beskonačnim mnoštvom informacija. Putovaćete kosmosom koji postoji u samom vašem telu! Dok se tako nalazite u stanju mirovanja, zamislite svoju podlakticu. Dodirnite kožu, osetite kako je čvrsta, elastična i glatka. Posmatrajte je i pri tom zamišljajte da se ona širi i da postaje sve prostranija. Prihvatajući kao pruženu mogućnost da iskoristite neograničene sposobnosti svog duha, osećajte se slobodnim da zagledate u tu guliverovsku kožu. Šta se u njoj nalazi? Videćete mnoštvo mišića. Zagledajte i njih. Oni se sastoje od hiljada mišićnih vlakana i sadrže mnoštvo snopova izmešanih debelih i tankih konaca koji omogućavaju pokrete mišića. Na ovom nivou mišići su još uvek čvrsti na dodir, ali kako idemo dublje, posmatrana sredina se dras-

15

tično menja. Ona postaje mekša i tanja. Nežni slojevi ćelija na tom nivou sastoje se pretežno od vode. Razgledajmo malo detaljnije neku od mnogih triliona ćelija našeg tela. One su sastavljene od bezbroj molekula, koji se, opet, sastoje od enormnog broja na određen način raspoređenih atoma. Ako ne poznajete strukturu atoma, posegnite za poređenjem sa Sunčevim sistemom. Sunce bi bilo jezgro atoma, dok bi planete predstavljale elektrone. Rastojanje između Sunca i planeta je ogromno u poređenju sa veličinom planeta, a takvo je i rastojanje između jezgra atoma i elektrona koji oko njega kruže. Kad bismo uveličali ( to jezgro do veličine glave čiode, najbliži elektron bio bi od njega kilometrima udaljen! Pa šta se onda nalazi između'1 njih? Ništa. Jedino ona sila koja ih povezuje. To je nivo energije u našem telu. Isto važi za nivo energije svega poznatog na svetu! '" Kao što vidite, iako čovek izgleda kao čvrsto telo, on je , biće od čiste energije, sazdano od istih elemenata kao i čitav kosmos! Jedna od barijera koje moramo savladati da bismo shvatili našu prirodu - da smo mi u suštini energija - jeste naše saznanje da imamo više od pet čula. Mi koristimo pet čula zbog toga što su nas naučili da koristimo pet čula! Da li to ima smisla? Naše šesto čulo, ono najdelikatnije, potiskivano je još od samog našeg rođenja. Pokazivali su nam kako da dodirujemo stvari, kako da vidimo, osetimo ukus i čujemo, ali nikad nam nije bila pružena prilika da naučimo kako da sve to činimo bez učešća našeg fizičkog tela. Naša podsvest bila je ostavljena da odumre. Ponekad dođemo s njom u dodjr, najčešće kroz snove ili možda kroz neku slutnju, ali mi to ne shvatamo, i mi čak i ne pokušavamo da dokučimo kako je to moguće. A kako da objasnimo fenomen „dćja v u " Zar ne bi bilo dobro da nešto znamo još pre nego što .,Već viđeno" (fr.) - osećaj da smo neki za nas novi prizor jednom već videli. (Prim. prev.).


16

se dogodi? Voleli bismo kad bi nam snovi mogli pomoći da rešimo neke naše probleme. Ići ću i dalje od toga. Možete li zamisliti da rešite sve svoje zdravstvene probleme bez ikakvih lekova?! Ipak, to je moguće! A dobar deo toga već je postignut pomoću bioterapije.2 Po definiciji, bioterapija je naučno zasnovana manipulacija energetskim poljima tela. Ovom tehnikom tako su nam otvorena vrata koja vode glavnom doktoru - doktoru u nama! Poznato je već odavno da je svaka materija okružena određenim magnetskim energetskim poljem, koja je nosilac svih informacija o datom objektu. Obavljen je jedan eksperiment sa vitaminom C, u kojem su informacije iz energetskog polja o tom vitaminu bile prenete u čistu vodu. Ta je voda potom upotrebljena za lečenje bolesti prouzrokovane nedostatkom vitamina C. I dogodilo se nešto nezamislivo. Tretman je bio jednako delotvoran kao da je obavljen pomoću tableta vitamina C - samo što u ovom slučaju nikakvih tableta nije bilo. AURA Da bismo više saznali o našem energetskom biću, moramo da shvatimo pojam aure. Čuli smo tu reč već mnogo puta, ali najčešće iz usta nekog tajanstvenog medijuma, koji nam je pričao o tome šta nas čeka u budućnosti, pominjući našu „dobru" ili „lošu" auru, a aura nam je poznata i iz religioznog slikarstva. Mogli bismo tako doći do pogrešnog zaključka da je to „nešto" što postoji samo u mašti pojedinih ekscentričnih osoba. Aura je, međutim, mnogo više od toga. Njeno postojanje je neosporno. Sam taj izraz potiče od latinske reči „aura", koja znači dah ili, u širem smislu, emanaciju. 2

Iz razloga praktičnosti, ono što se nekad nazivalo bioenergetskom terapijom dobilo je skraćeni naziv bioterapija.

Emanacija je tačna reč za ovu pojavu. Semjon i Valentina Kirlijan su u Sovjetskom Savezu razvili metod fotografisanja koji omogućava snimanje elektromagnetnih polja visoke frekvencije. Smatra se da su oni tim otkrićem našli način da fotografišu ljudsku auru. Na tim snimcima aura se vidi kao jarka promenljiva svetlost oko tela, sa malim svetlucanjima na rubovima. Ta svetlost, * ili magnetno polje, okružuje svako živo biće. Staviše, i neživa materija ima auru. Međutim, dok je aura neorganskih objekata uvek ista, snimci pokazuju velike promene i fluktuacije u auri živih tkiva. Otkriveno je takođe da jarka svetlost na tim snimcima postepeno postaje mutnija dok život napušta telo. Možemo, na primer, da posmatramo faze menjanja aure jednog upravo otkinutog lista, dok on polako vene i na kraju se sasuši. Takođe je zapaženo da iz Kirlijanove fotografije vrha Ijudskog prsta možemo da pratimo promene u zdravlju te osobe. Štaviše, napredna tehnologija omogućiće nam da pomoću Kirlijanove fotografije predviđamo dalji tok nečijeg zdravlja, zbog toga što naše energetsko polje brže reaguje na promene nego naše fizičkog telo! A već su zabeleženi i neki takvi slučajevi. O ovoj temi biće reči u poglavljima koja slede. Kirlijanova fotografija vrha prstiju autorove desne ruke. - Na vrhu snimka vidi se aura u stanju potpunog mirovanja. Ona je lepa i ujednačena, bez ikakvih prekida - zdrava aura. - U drugom redu je aura za vreme negativnog mišljenja ili ljutine. Promene su znatne: snimak pokazuje prekide i asimetriju u energetskom poJJu


18

19

- Na dnu fotografije je snimak samo srednjeg prsta, napravljen dok se autor koncentrisao na odašiljanje (ili zračenje) bioenergije. Ogromna je razlika u veličini aure. To pokazuje da za vreme odašiljanja čovek dobija - a ne gubi - energiju.J Evo osnovnog objašnjenja Kirlijanove fotografije prstiju: (Ky Kažiprstpredstavlja mentalno telo, a na fizičkomplanu prikazuje glavu i vrat. Srednji prst predstavlja fizičko telo, a na- fizičkom planu prikazuje gornji deo tela od grla do solarnog pleksusa.4 '^}- Domaliprst predstavlja duhovno telo, a na fizičkom planu prikazuje noge. Kirlijanova fotografija prstiju pokazuje takođe stanje akupunkturnih meridijana koj'i su sa njima povezani. Kad je reč o aurama, ne smemo zaboraviti da postoji više od jednog sloja u Ijudskom energetskom polju. Aura u stvari ima sedam raspoznatljivih slojeva! Dok je prvi sloj debljine od sa, mo 1 do 2 milimetra i naleže na •' kožu, sedmi sloj ima savršen ob, lik jajeta, a nalazi se na udaljeI nosti od 60 do 90 cm od tela. vl Međutim, u pogledu tih mera postoje individualne razlike. Prvi iposlednji sloj' aure 3 Fotografije objavljujemo zahvaljujući ljubaznosti Katrin Višlou iz Fort Majersa, Florida. 4 Splet simpatikusnih nerava u trbušnoj duplji. (Prim. prev.).

Kako tvrde ljudi koji su sposobni da vide auru, svaki sloj ima sopstvenu, specifičnu boju; ovo je razumljivije ako pretpostavimo da postoji bliska veza između aure i čakri, koje predstavljaju centre energije u čitavom telu. Pojam čakri nastao je u staroj Indiji, pre više hiljada godina, ali je i danas teško dokazati da one postoje. Neki posebno osetljivi instrumenti registruju koncentraciju energije u oblastima za koje se pretpostavlja da su mesta na kojima se čakre nalaze, ali u stvarnosti nema jakih dokaza o njihovom postojanju. U praksi, međutim, mnogi tvrde da se ti centri energije tu zaista nalaze. Iz ličnog iskustva mogu mirno da kažem: ,,0ni su u pravu!" Kasnije ćete možda i vi doći do takvog zaključka. Postoji sedam glavnih čakri, koje su smeštene u gornjem delu tela. Njihove boje su sledeće: -

crvena narandžasta žuta zelena svetloplava tamnoplava bela ili ljubičasta

-

prva ili osnovna čakra druga ili sakralna čakra treća ili čakra solarnog pleksusa četvrta ili čakra srca peta ili čakra grla šesta ili čakra ajne sedma ili čakra glave

Sivaka od čakri upravlja posebnim delom tela: vJU- Prva čakra - nadbubrežnim žlezdama, kičmenim stubom i bubrezima. {&- Druga čakra - gonadama, reproduktivnim sistemom. \j7- Treća čakra - pankreasom, želucem, jetrom, žuč-nom kesom, nervnim sistemom. \y- Cetvrta čakra - timusnom žlezdom, srcem, krvnim sudovima, sistemom cirkulacije. Peta čakra - tiroidnom žlezdom, bronhijama, glasovnirn aparatom, plućima, kanalom za varenje. V- Sesta čakra - hipofizom, donjim delom mozga, levim °kom, ušima, nosem, nervnim sistemom.


21

20

pry Sedma čakra - hipofizom, gornjim delom mozga, desnim okom. Osim ovih, postoji i dvadeset i jedna sekundarna čakra. Njihov profil liči na levak ili na mali tornado, koji je utoliko širi što je dalji od tela. U poslednjem sloju aure ove čakre mogu da imaju prečnik od preko 30 cm! U narednim poglavljima biće reči o ulozi čakri i aure u našem zdravlju.

Sedarn gla vnih čakri

21 sekundarna čakra

ISTORIJAT BIOTERAPIJE Isceljivanje polaganjem ruku verovatno je staro koliko i sama istorija Ijudskog roda. Praistorijski čovek ublažavao je sebi bolove ližući svoje rane, držeći ili trljajući ranjena mesta na svom telu, a kad bi mu dete zaplakalo, uzimao ga je u naručje i instinktivno mu prenosio bioenergiju na mesto gde je bilo potrebno. Mi, nažalost, nemamo nikakvu pisanu dokumentaciju o tome kada su Ijudi prvi put postali svesni ove životne sile koja struji kroz naša tela, ali ona je pominjana tokom čitave istorije ljudskog roda. Poznato je da su sveštenici u starom Egiptu, Siriji, Vavilonu i Palestini uspešno koristili taj metod isceljivanja. Jedan od glavnih postupaka bio je polaganje ruku na bolesnika. U staroj Grčkoj isceljivanje putem dodira bilo je veoma važno umeće; ono je prvi put pomenuto negde u V veku pre n.e. Čak i Hipokrat, otac moderne medicine, zalagao se za korišćenje isceljujućeg dodira. Međutim, autentično umeće isceljivanja bez dodira razvilo se u staroj Kini i Indiji, spoznajom da u telu postoje ,,životne sile", koje su nazvane ,,či" u Kini, a „prana" u Indiji. Od samih početaka istorije čovečanstva prakse lečenja i isceljivanja spadale su obično u dužnosti sveštenika. Kineski sveštenici uspeli su na taj način da postignu neke čudesne rezultate: Vojnici koji su bili ranjeni zadobivši ubode na određenim mestima u nogama bili su odjednom oslobođeni glavobolja, kao i bolova u želucu i u leđima od kojih su ranije patili. To


22

je bio početak akupunkture. Arheolozi su otkrili oštre kamenove iz razdoblja od 10.000 do 4.000 g. pre n.e., koji su mogli da budu korišćeni kao instrumenti za akupunkturu! Upotreba tih instrumenata je možda počela kada su ljudi upoznali energetska polja tela. Akupunktura je postala prefinjenija u vreme legendarnog Huang Tija, „žutog cara" (oko 2697 - 2596. pre n.e.), kome se takođe može pripisati zasluga za razvoj nekih tehnika masaže, vežbi disanja, moksibustije5 itd. Kinezi su znali za sistem krvotoka oko dve ! hiljade godina pre nego što je taj sistem „stvarno" otkrio ! Englez Vilijam Harvi (William Harvey)! ' Svi tradicionalni kineski metodi isceljivanja su zasnovani na pojmu či (Qi) energije koja je prisutna svuda u našem telu, kao i po čitavom kosmosu. Ova energija se sastoji od dveju osnovnih suprotnosti, jina (Yin) i janga (Yang). Nazivi ta dva pojma su prvobitno označavali senovitu i osunčanu stranu brega. To su dva komplementarna pojma, koji ne mogu da postoje jedan bez drugoga. Jin je uvek prisutan u jangu, a jang uvek postoji u jinu. Jin je noć, senka, / hladnoća, mirnoća, slabost, primanje, ono što je žensko, dok / je jang suprotno: dan, svetlost, toplina, kretanje, snažno, ono što zrači, što daje, tvrdo, muško. U vidljivim oblicima materija je lokalno, vremenski kondenzovan či u stanju mirovanja. Zbog^toga, nebo i zračenje su jang, zemlja i čvrsta materija jin. Citav kosmos je pod uticajem či, „kosmičkog daha". Sve se nalazi u stanju dinamičnog i neprekidnog menjanja i fluktuacije suprotstavljenih sila. Na bazi ove teorije, u svemu mora da postoji ravnoteža jina i janga da bi v bilo u harmoniji sa kosmosom. To znači da smo zdravi ako su energije u našem telu u ravnoteži. Biološki, či može da se nazove unutrašnjom energijom, životnom silom, bioenergijom. Ako, iz bilo kog razloga, taj prostor energije u našem telu naiđe na teškoće, ravnoteža će biti poremećena, a posledica će biti bolest. Spaljivanje neke lekovite trave na koži nalik na cigare da bi se oslobodila blokirana energija. (Prim. prev.)

23

Tradicionalna kineska medicina deli uzroke bolesti u dve velike grupe: unutrašnje i spoljne. Unutrašnji uzroci su pre- v težno emocije. Sreća, ljutnja, tuga, strahovanje, naporan mentalni rad - sve to može dovesti do promena u telu. Dugotrajno negativno emocionalno stanje može pre ili kasnije da dovede do bolesti. Spoljni pak uzroci mogu da se svedu na vremenske uslove (toplo, hladno, suvo, vlažno itd.), na hranu (koja takođe ima karakteristike jina i janga) itd. Vidimo da je osnovni smisao ove teorije da kineska medicina leči ne samo bolesne delove tela već telo kao celinu, v uspostavljajući ravnotežu u biološkim i energetskim siste- C mima. Ovo nazivamo holističkim isceljivanjem. Kad je reč o tradicionalnoj kineskoj medicini, moramo da pomenemo još dve discipline: tai-či i ći-gung. To su sistemi vežbanja koji su smišljeni i koji se koriste da bi se obnovila i održala ravnoteža između jina i janga, kao i protok energije kroz telo. Postoje mnoge sličnosti između ta dva sistema vežbanja i kineske borilačke veštine kungfu, zbog toga što su njihovi koreni isti. Čak i u borilačkoj veštini či je od velikog značaja. U ovom slučaju, naime, či biva koncentrisana u jednom delu tela i utiče na to da pokreti, zamasi i udarci budu snažniji. Da bi čovek prepolovio opeke više su v mu potrebni brzina i kontrola nad silom či nego snaga mišića. Iako je praksaCtai-čija/ kao borilačke veštine nastala veoma davno, nijedan učitelj to znanje nije prenosio ni na kog drugog učenika, već samo na bliske rođake u krugu nekoliko porodica u staroj Kini. Zahvaljujući porodici Jang, koja je pre oko 150 godine počela da poučava odabrane učenike, taiči je postao popularan u čitavom svetu. Milioni Ijudi upoznali su blagodeti ovog umeća. To je sistem blagih, lakih vežbi u prilog kardiovaskularnom sistemu, koji ne postavlja velike zahteve onome koji to umeće praktikuje, a !pak pruža velike koristi mišićima, zglobovima, disajnim putevima, a posebno podstiče mentalnu aktivnost. Pokreti


24

su zasnovani na principima fokusiranja i uspostavljanja ravnoteže, sa naglaskom na disanju. Zbog toga se ovo umeće naziva „pokretnom meditacijom'1. Ono obuhvata relativno sporo prebacivanje težine tela sa jedne na drugu nogu, dok se ruke i noge lagano pokreću ispred i sa obeju strana tela. Prebacivanje težine bolje ćemo razumeti ako znamo da je jedna noga nalik na jin, a druga nalik na jang. To je jedan od najboljih metoda za smanjivanje stresa u ovom našem užurbanom životu. Ako dugo vremena vežbamo tai-či, možemo ovladati jednim stanjem u kome ćemo svesno uspostavIjati energetsku ravnotežu. Moji učenici tai-čija uče kako da osete i vide energetsko polje oko svog tela obično već na prvom ili drugom času! Ci-gong ide u tome i malo dalje. Dok vežbaTai-či nje ovog umeća obnavlja i održava energiju tela, njime se takođe može postići takav nivo na kome je čovek u stanju da odašilje sopstvenu energiju, kako bi uspostavio energetsku ravnotežu drugih ljudi. Čitav taj proces može da se obavi (i obično se obavlja) bez ikakvog dodira. Ći-gung je vrlo ozbiljan isceliteljski metod koji je cenjen i u modernoj Kini. Njegov prvobitni naziv kong jin ći-gung doslovno znači vežbe disanja na bazi prazne sile. Moderni Ci-gung osnovao je čuveni majstor Huang Žendžung, a zasnovan je na pokretima šaolina i drugih tipova borilačkih veština. Huang se bavi ovom veštinom još od svoje sedme godine. Pošto je na taj način uspevao da leči neke bolesti pred kojima je moderna medicina nemoćna, ljudi su ga prozvali „čudotvorne ruke". O njemu kruži mnoštvo priča,

25 najsenzacionalnija je ona koja je ispričana na kongresu majstora ći-gunga održanom 1983. u kineskom gradu Đinanu, gde je on pokazao kako leči petnaestogodišnju devojČicu koja je više od tri godine bila paralizovana usled spinalnog meningitisa. Smestio ju je na stolicu i sa udaljenosti od oko 90 cm podizao je ruke ka njoj. Posle pet minuta tokom kojih nije činio nikakve pokrete, počeo je da pokreće prste. Prošlo je daljih pet minuta i devojčica je i sama počela da pokreće prste, a istovremeno i noge. Pola sata kasnije devojčica se oznojila i porumenela u licu. Posle tri dana lečenja bila je u stanju da stane na noge i da pokreće prste. Ova priča svedoči o izuzetnim moćima majstora Huanga, iako svako može da, do izvesne mere, ovlada ovim umećem. a

Ći-gung i bioterapija su dva veoma slična metoda uspostavljanja energetske ravnoteže. Nastali su u različita vremena, u dvema različitim kulturama i na dva različita kontinenta, ali jedan i drugi koriste istu energiju. I Biblija nam govori o nekoliko čudesnih isceljenja koja bi mogla da se pripišu nekoj vrsti „energije". U Evropi istorijat isceljivanja dodirom počinje mnogo kasnije nego u Aziji, a ipak su ovim umećem postignuti značajni rezultati. Kao što je već pomenuto, stari Grci su čvrsto verovali u isceljivanje pomoću energije. Solon, Plinije i Vergilije mnogo puta pominju „isceliteljske ruke". I Hipokrat je bio veliki iscelitelj. U s Zapadnoj Ev-^ropi, je poznati lekar i alhemičar Teofrast Paracelzus (Theophrastus Paracelsus) obznanio 1530. godine da ljudi svojom životnom silom mogu da utiču jedni na druge. Oslanjajući se na njegova učenja, J. B. van Helmont je govorio o magnetskim silama kojima ljudi raspolažu. Kasnije je Vilijam Maksvel (William Maxwell) postao poznat po svojim „simpatetičnim" tretmanima, koja takođe stavljaju naglasak na magnetizam (De Medicina Magnetica, 1769). Možda je ipak najznačajniji rad u oblasti biomagnetizma u to vreme obavio čuveni nemački lekar u 18. veku Franc


26

Anton Mesmer (Franz Anton Mesmer). On je pobudio jednu od najvećih senzacija u medicinskim krugovima svoga vremena. Mesmer je doktorirao u Beču 1766, sa kontroverznom doktorskom disertacijom u kojoj je pominjao magnetna svojstva živih bića. Od njega takođe potiče termin „životinjski magnetizam". Prema njegovoj teoriji, svako živo biće poseduje neka magnetna svojstva, koja u velikoj \ meri upravljaju zdravljem i uopšte životom. Bolest nastaje usled neke prepreke u protoku magnetnog fluida. Mesmer je najpre pokušao da utiče na tok nekih bolesti tako što je stavljao magnete na različita mesta na telu. Kasnije je konstruisao magnetne kade, u kojima su se pacijenti kupali u vodi prethodno tretiranoj magnetima ili u kojoj su se nalazili magneti. Mesmer je tvrdio da magnetna struja (ili, prema njegovim rečima, fluid) kod živih bića može da unapredi ili oslabi kvalitet, fleksibilnost, gustinu, iritabilnost, magnetizam itd. neorganskih kao i organskih formi. Na osnovu svojih eksperimenata sa magnetisanom vodom zaključio je da može da postigne bolje rezultate korišćenjem svojih ruku. Bilo je dosta sledbenika njegove teorije. Umesto puštanja krvi i uzimanja purgativa (što su bili najčešći metodi lečenja u njegovo vreme), Mesmer i njegovi sledbenici prevlačili su prstima preko tela svojih pacijenata, tražeći mesta na koja su mogli da deluju mesmerskim fluidom kako bi ponovo uspostavili prirodnu energetsku ravnotežu. Jedan od najpoznatijih slučajeva takvog isceljivanja bio je slučaj madam Fon Paradis (von Paradies), čuvene pijanistkinje na dvoru austrijske carice Marije Terezije. Pacijentkinja je bila slepa od svoje četvrte godine usled paralize optičkih nerava. Ali Mesmerov metod postao je predmetom tako žestokog spora da su roditelji bili prinuđeni da odustanu od njegovog tretmana. Poznat je takođe bio slučaj direktora minhenske Osvaldove akademije u Nemačkoj. Mesmer je ovog pacijenta

27

izlečio od paralize, koja je kod njega nastupila kao posledica moždanog udara. Posle tog slučaja Mesmer je prešao u Pariz, gde je otvorio besplatnu kliniku za svoje pacijente. Činjenica je da se mesmerizam pokazao delotvornim kod poremećaja nervnog sistema. Mesmer je veoma pažljivo dokumentovao svoj rad. Zabeležio je na stotine istorija bolesti i ostavio ih za sobom kao dokumente. U medicinskim krugovima svog vremena Mesmer je imao mnoštvo neprijatelja zbog svojih kontroverznih metoda, i njegov rad čak je za izvesno vreme pao u zaborav, ali je njegov značaj bio u tome što je u evropskoj medicini bio inicijator prihvatanja teorije o ulozi energije. Danas je Mesmerovo ime uglavnom sačuvano u izrazu „mesmerizovati" (u smislu „hipnotički opčiniti"), što je udaljavanje od njegovog prvobitnog smisla, koji je označavao jedan metod hipnoze. Najveće priznanje stekao je Mesmer u modernoj nauci svojim radom u oblasti hipnoze, i to zahvaljujući svojim sledbenicima, koji su 1784. godine razvili metod „hipnoze indukovane mesmerizmom". Mesmerovom radu vratićemo se kasnije, kada će biti reč o jednoj praktičnoj primeni njegovih terapija. Posle dugog ćutanja, elektromagnetne karakteristike ljudskog tela biće ponovo pomenute krajem 19. i početkom 20. veka, kada se pojavljuju studije o jogi, nauci koja je u to vreme u Evropi smatrana misterijom. Pojavile su se i prve knjige o isceljivanju bez dodira, kao što je, na primer, knjiga Van Hes Štimana (Van Hess Stiemann) Isceljitcljski magnetizam. Studije o majstorima joge dale su povoda nizu eksperimenata u oblasti parapsihologije. Jedan od najvažnijih rezultata bio je stvaranje vizuelne predstave o ljudskom energetskom polju, koje je prvi put fotografisano 1939. godine. Danas je taj metod poznat kao Kirlijanova fotografija. Pokazalo se mogućim da se u elektncnom polju visoke frekvencije napravi snimak tzv. Kirlijanove radijacije, a to je u stvari elektromagnetno polje koje telo proizvodi. To polje se delom sastoji od magnetnog


>28

polja niskog intenziteta, a delom od električnog polja sa frekvencijom od oko 10 Hz, infracrvenog zračenja od 8 do 14 mikrona, i talasa supervisoke frekvencije u opsegu od 18 do 330 cm. Sredinom 20. veka najviše su u oblasti bioenergije radili naučnici u tadašnjem istočnom bloku, naročito u Sovjetskom Savezu. Tamo je postao poznat znatan broj parapsiholoških iscelitelja kao i ljudi sa različitim parapsihološkim sposobnostima. Većina nas videla je televizijske dokumentarne snimke iz šezdesetih godina, koji svedoče o neverovatnoj sposobnosti jedne Ruskinje, koja je pokazala da je u stanju da bez dodira pokreće predmete na obližnjem stolu, da natera iglu kompasa da se okreće itd. Iste i još neverovatnije sposobnosti pokazao je čuveni y Uri Geler (Uri Geller), Izraelac koji je pred publikom pokazivao kako na daljinu savija kašike, ključeve i druge metalne predmete. Danas mnogi ljudi znaju za njegove parapsihološke sposobnosti i njegovu darovitost za telepatiju. Geler bi, pored ostalog, nastupajući pred publikom tražio da neko uradi neki jednostavan crtež da bi on potom isti taj crtež, ne videvši ga, gotovo savršeno reprodukovao. Mnogi istraživači takvih fenomena pokušavali su, ali bezuspešno, da dokuče prirodu ovog njegovog talenta, koji je ostajao neokrnjen čak i u Faradejevom kavezu. Talenat Urija Gelera neosporno će još neko vreme ostati misterija. Međutim, jedna od najčuvenijih isceliteljki druge polovine dvadesctog veka je neosporno Džuna Davitašvili iz Sovjetskog Saveza. Njene isceliteljske sposobnosti pokazele su se praktično neograničenim. Ona je sama bila subjektom na stotine eksperimenata. Džuna (kako je svi zovu) može bez sumnje da se pohvali najobimnijom dokumentacijom istorija bolesti u isceljivanja pomoću energije. Imala je dosad na hiljade pacijenata sa svim mogućim dijagnozama, a njeni rezultati su zapanjujući. O ogromnom broju ovih slučajeva postoji pisana dokumentacija, a delimično i auten-

29

tični video-snimci. Lečila je veliki broj veoma poznatih ličnosti, među kojima je bio i nekadašnji sovjetski predsednik Leonid Brežnjev. Razlog što je u toj zemlji bila posvećena tolika pažnja izučavanju paranormalnog veoma je jednostavan: u komu- v nističkoj ideo 1 ogiji nedost aje pojam boga. Zbog toga su govjetski naučnici lmaTi zadatak da dokažu da za sva ta čudesna isceljenja postoji neko fizičko objašnjenje. Oni su to dobrim delom i učinili. Izmerili su sve moguće elektromagnetne pojave u telu: jednosmernu struju, naizmeničnu struju, kapacitet, induktivnost, provodljivost, otpor itd. Pošto su zabeležili sve ampere, volte nanofarade, milihenrije, herce i ome, došli su do zaključka o tome kako se mogu razlikovati obični ljudi od onih koji su rođeni iscelitelji. Ali, i to nije sve. Uspeli su da utvrde razliku između bolesnih i zdravih pojedinaca, između dobrih davalaca i dobrih primalaca i još mnogo toga. Oni su to prvi upotrebili termin jgioplazma. To je ista ona energija kao i ći, či, prana, bioenergija ili životinjski magnetizam, međutim to je u ovom veku prvi naučni naziv za tu energiju. Sredinom 1980-ih u Jugoslaviji je bilo još jedno ime u usponu: Zdenko Domančić, Hrvat sa jadranskog ostrva Ugljana. On kao da se pojavio niotkuda, i odjednom je postao osoba koja je dobila ogroman publicitet u jugoslovenskoj štampi, zahvaljujući čudesnim isceljenjima hiljada ljudi. Za vrlo kratko vreme Domančić je stekao slavu. Njegovo rodno ostrvo odjednom su preplavili bolesni ljudi kojima moderna medicina nije mogla pomoći. Senzacija koju je pobudio Domančić dovela je do ozbiljnog ispitivanja njegovih sposobnosti. U Zagrebu je januara 1985. obavljeno najviše jugoslovensko ispitivanje granica fjudskih isceliteljskih sposobnosti, u kome je učestvovalo, direktno ili indirektno, na stotine medicinskih stručnjaka. Ono se bavilo pristupom nekom zdravstvenom problemu koji moderna medicina još nije u stanju da reši. Kao kon-


31

30

kretan problem izdvojena je gangrena. Testovi su trajali gotovo pola godine, a rezultati su bili zapanjujući. Neki od mnogobrojnih pacijenata doslovno su odšetali kući, iako im je u bolnici već bio zakazan datum amputacije. Evo i reči dr Josipa Čičeka, specijaliste interne medicine i epidemiologije: „Mogu da kažem na osnovu sveg mog medicinskog znanja i iskustva da se moralo očekivati da pacijent R. P. umre u roku od 48 časova. Međutim, on je živ i njegovo stanje se čak poboljašava! Ne, ovo je prosto neverovatno. Da mi je neko to ispričao, ja ne bih poverovao! Ili su me decenijama pogrešno učili, ili je to što je Zdenko Domančić postigao pravo čudo."6 Ovim eksperimentom započeto je novo poglavlje u istorijatu isceljivanja u Jugoslaviji. U to vreme i druge evropske zemlje pokazivale su veliko interesovanje za ovo umeće. U Engleskoj i Italiji bioterapija se mogla izučavati čak na koledžima. Jugoslavija im. se kasnije pridružila, uvodeći predavanja iz bioterapije na nekim beogradskim narodnim univerzitetima. Bioterapeutima je dozvoljen rad u nekim zdravstvenim ustanovama i bolnicama, zajedno sa radiestezistima i drugim predstavnicima alternativne medicine. SAD imaju sopstveni istorijat isceliteljske prakse. Američki domoroci su negovali svoje tradicije duhovnog isceljivanja davno pre Kolumbovog dolaska u Ameriku. A ko nije čuo za Edgara Kejsa (Edgar Cayce), mistika i vidovnjaka, koji je stekao svetsku slavu? Rodio se na jednoj maloj farmi u Kentakiju, i od njega se očekivalo da će živeti „normalnim životom", služeći drugim ljudima. Sve se to izmeniio kada je, kao relativno mlad čovek, neočekivano otkrio svoju neobičnu psihičku sposobnost da ,,u snu" dijagnostikuje bolesti i na osnovu toga prepisuje odgovarajuće terapije. Zahvaljujući rezultatima koje je postigao lečeći svoju porodicu Iz knjige Bioenergijom dozdravlja Draška Aćimovića.'

i na hiljade drugih ljudi, on je postao fenomen. Još ga i danas pominju i dive mu se. Postoji i nekoliko knjiga o njegovom životu, isceliteljskom radu i lekovima. Početkom 1970-ih Dolores Kriger (Dolores Krieger) i spora Kunc (Dora Kunz) učinile su prvi značajan napor da 'isceliteljsko umeće učine dostupnim širem krugu ljudi. One su razvile sistem koji su nazvale „terapijski dodir" (Therapeutic Touch - TT), koji je postao tako popularan da je našao put do studenata u više od sedamdeset zemalja, prvenstveno na koledžima, univerzitetima i srednjim medicinskim školama. I o tom metodu napisano je više knjiga. Danas postoji više isceliteljskih metoda, koji se primenjuju i predaju širom sveta i na taj način pružaju pomoć hiljadama ljudi.


32

33

SUSRET SA NEVEROVATNIM Ima više od deset godina kada sam prvi put čuo za bioterapiju, i to zahvaljujući nekim senzacionalističkim reportažama na televiziji i u štampi. U to vreme nije se pominjala bioterapija, već se govorilo o isceljivanju „psihičkom snagom" ili prosto kao o isceljivanju. Iako su takvi napori bili objavljeni u ozbiljnim listovima i napisani ozbiljnim stilom, moje prvo reagovanje bilo je isto kao i reagovanje svih drugih Ijudi u mojoj zemlji: E, baš svašta! Hoće da me ubede da se ovaj ili onaj izlečio od smrtonosne bolesti tako što je neko oko njega mahao rukama! U to vreme bio sam već čuo za akupunkturu i znao sam nekoliko akupunkturnih tačaka koje se pritiskuju, a pošto sam već godinama proučavao borilačke veštine, stekao sam uvid u moć či energije, ali ovo je bilo malo suviše. U to vreme bio sam učenik jedne srednje elektrotehničke škole i prilično sam se trudio nastojeći da shvatim kako se elektroni međusobno sudaraju da bi odaslali elektricitet kroz žicu. Ali sad je u pitanju bilo ljudsko telo! Tada je bilo već toliko priča o „čudesnim isceljenjima" u novinskim napisima, a prenosile su se i od usta do usta, da više niko nije mogao da ih ignoriše. „Cudesno sam izlečen". ,,Ja sam opet prohodala", „Nekoliko pokreta oko glave, i migrena iščezava" - to su samo neki od novinskih naslova, koji nisu mogli ostati nezapaženi. Bio sam veoma otvorenog duha, zahvaljujući mom ocu hemičaru i majci, nastavniku likovnog obrazovanja. Već

sam bio pročitao knjige o starim civilizacijama i piramidama o ruševinama zdanja iz civilizacije Maja, o aerodromima u Andima, o neidentifikovanim letećim objektima i drugim misterijama, pre nego što sam se prvi put upoznao sa delima Tolstoja i Šekspira; stoga za mene ne bi trebalo da predstavlja problem da otvorim svoj duh za takve stvari kao što je isceljivanje pomoću energije. Ali ja nisam raspolagao nikakvom literaturom o tome. Prvo istinsko iskustvo sa bioenergijom imao sam godinu dana kasnije, kada je jedan stari prijatelj mog oca došao kod nas u posetu preko vikenda. Znao sam ga odranije; bio je urednik jedne ugledne izdavačke kuće biblioteke ,,sve o svemu" u Beogradu, pored toga farmer sa posebnim interesovanjem za prirodne metode lečenja i proučavanje biljaka, a inače sjajan čovek. Za mene je on prosto bio čika Laci. Njegova poseta je zauvek izmenila moj život. Prvog dana nisam imao mnogo vremena da razgovaram sa njim, zbog toga što sam morao da radim jedan težak crtež za kurs arhitekture na fakultetu. Bio sam upravo započeo studije na Fakultetu zaštite na radu, pa sam bio preopterećen obavezama. Upravo sam završavao crtež i bio potpuno iscrpljen, kada sam iz dnevne sobe čuo glasan smeh mog oca. Čika Laci je veliki šaljivdžija, pa sam zato mislio da on zabavlja moje roditelje priča-njem smešnih anegdota. ,,E, pa to ne smem da propustim", pomislio sam i pridružio im se. Ali oni nisu pričali viceve. Smeh mog oca bio je sarkastičan. Čika Laci je u stvari demonstrirao snagu svoje podsveti, koristeći malo klatno, a moj otac u takve stvari nije verovao, pa se tome smejao. Klatno je glavni instrument radiestezjsla, oni ga koriste da bi izvukli na površinu podsvest ili „šesto čulo", objašnjavao je Laci. „Ako ga staviš u desnu ruku i čvrsto se koncentrišeš na reč DA, ono će početi da se okreće u jednom smeru, a ako se koncentrišeš na NE, okretaće se u suprotnom smeru".


34 35

„Pa dobro, mogu malo da se zabavim time", pomislio sam i posegnuo za klatnom. Moj otac se odjednom uozbiljio. Klatno se okretalo u mojoj ruci kao ludo! Istovremeno mi se zavrtelo u glavi! Ne moram ni da kažem da niko od nas nije ni reč progovorio, ali to nije bilo sve. Za sledeću demonstraciju nije bio potreban nikakav instrument. On se odnosio na ENERGIJU! Čika Laci je koristio to što je on nazivao bioenergijom i vančulnom percepcijom (ESP - Ekstrasenzoralna percepcija) da bi otkrio mesta na našim telima gde je postojao neki problem da bi to „sredio". Obilazio je oko svakog od nas na neki smešan, pantomimičan ali blag način, izvodeći pokrete kao da gladi vazduh, i to na udaljenosti od desetak centimetara od svakoga od nas. Bilo je to baš čudno iskustvo. Mogli smo istinski nešto da osetimo. Osetili smo toplinu, peckanje, pritisak, i sve je to za nas bilo veliko iznenađenje. Oh! To je, dakle, to! Posle ove demonstracije čika Laci mi je objasnio da bih ja mogao da radim isto; dodao je kako on oseća da sam ja za to od prirode nadaren. „Nema mnogo Ijudi koji postižu da se klatno tako jako zavrti. Ovo dete ima neku posebnu sposobnost!" Te su reči bile dovoljne. Sad sam i ja bio ubeđen da sam u stanju da nešto posebno postignem. Proveli smo ostatak večeri razgovarajući o bioenergiji, pri čemu smo upijali svaku reč koju je čika Laci izgovoria Međutim, sledeća noć bila je jedna od najgorih u mom životu. Nisam uopšte mogao da spavam! Imao sam gadnu glavobolju, u glavi mi se sve vrtelo, a u želucu sam osećao muku. Proveo sam noć prevrćući se u krevetu, i kad god bi neki komšijski pas zalajao, morao sam da psujem. Sledećeg jutra moja majka se žalila da se i ona isto tako loše osećala. Znali smo odmah da smo tako loše spavali zbog tretmana koji smo primili prethodne večeri. Ali tek više godina kasnije shvatio sam u čemu je bila greška. Laci je bio tek početnik u poznavanju bioterapije, i umesto da je samo doveo u

ravnotežu naša energetska polja, on nam je dao energiju, i to mnogo više nego što je našim telima bilo potrebno. To je izazvalo sve te bolove i nelagodnosti koje smo imali tokom noći. Moj otac se dobro osećao zbog toga što je on primio samo tretman za noge. No i pored toga, čika Laci će mi ostati u sećanju kao čovek koji mi je otvorio oči i poveo na put znanja. Nekoliko nedelja posle njegovog odlaska stigle su mi tri knjige o isceljivanju prirodnim putem, u izdanju njegove izdavačke kuće. To za početak nije bilo loše, ali ja sam osećao snažnu potrebu za daljom literaturom. I na to nisam morao dugo da čekam. Samo mesec dana kasnije, za vreme jedne pauze za ručak na fakultetu, odlučio sam da razgledam, sve čime raspolaže obližnja knjižara. Tu sam i našao prvu ozbiljnu knjigu iz oblasti bioener- / gije: Bioenergija - svet bez bolesti od Branislava i Ljubiše v Stojanovića. Našao sam sjajnu knjigu! Ona je imala odgovore na sva pitanja koja su me u tom trenutku opsedala. r Ali pošto sam proučio tu knjigu, moja žeđ za daljim in-' formacijama samo se povećala. Postao sam redovan kupac u svim knjižarama u gradu. Nije bilo lako naći knjige o bioterapiji, pa sam stoga počeo da čitam sve što je bilo dostupno o ljudskim energetskim poljima. Stara kineska i tradicionalna indijska medicina za mene više nisu bile misterija. Cak sam otputovao u inostranstvo u Mađarsku da i tamo potražim knjige koje su me interesovale. Mađarski za mene, naime, nije bio strani, već moj maternji jezik. Tako sam izvesno vreme tragao za literaturom. U međuvremenu, uvežbao sam svoje novo umeće na svakoj osobi koja je to želela. Svi članovi moje porodice i prijatelji Postali su zamorčići za moje eksperimente. Oni su me najPre začikavali, imitirajuć,i kad god bismo se sreli, pokrete k °je sam izvodio prilikom bioterapije, ali pošto su kod nekolicine njih prestale glavobolje od kojih su ranije patili, s vi su prihvatili ovaj moj čudni „hobi". Zaista, to je još dugo vremena za mene bio samo hobi...


36

A onda sam jednog dana video dokumentarni film o Zdenku Domančiću, superzvezdi među svim isceliteljima, sa jadi-anskog ostrva Ugljana, koji je tamo stvarao prava čuda, zajedno sa svojim malim timom iscelitelja. Bio sam za njega čuo još ranije, ali sada sam ga prvi put video kako radi. Jedva sam mogao da poverujem svojim očima. On je savijao, gurao i pokretao svoje pacijente, a da ih uopšte nije dodirivao. I to nije bilo sve. Sve njegove seanse bile su javne, održavao ih je pred stotinama ljudi. Katkad bi istovremeno tretirao nekoliko pacijenata. Ali mene je najviše zapanjilo to kako ih je pokretao... Kako je mogao da isceljuje takvu gomilu? Njegovo rodno ostrvo bilo je svakodnevno prepuno posetilaca, kojih je dolazilo na hiljade! Bilo je to nešto slično hodočašću u obližnje Međugorje, gde su vernici čekali pojavu device Marije. Ovo malo ostrvo postalo je međunarodna atrakcija. Postalo je centar zdravstvenog turizma. Bio sam toliko impresioniran tim čovekom da sam odlučio da se profesionalno posvetim bioterapiji. Pokušavao sam na sve moguće načine da s njim dođem u kontakt, ali bezuspešno. Poslednje što sam čuo o njemu bilo je da se preselio i da obavlja svoju praksu u nekom drugom mestu, ali niko nije mogao da mi kaže gde je to. Nekoliko nedelja posle gledanja dokumentarnog filma o Domančiću moja majka je počela da se žali na bolove u leđima. Ja sam tada mislio da je najbolji način da je oslobodim tih bolova taj da iz nje izvučem „lošu energiju", pa sam je stoga tretirao „pokretima izvlačenja". I tada se dogodilo ono nezamislivo. Ona je počela da se savija unazad! Najpre sam mislio da se ona samo šali, ali kad sam je pogledao u lice, znao sam da sam je ja „otkačio". Bio sam zapanjen. Osećao sam u sebi neku snagu, koja samo što nije eksplodirala. Sledećih nekoliko dana ja sam po čitav dan samo pokušavao da pokrećem Ijude u mojoj okolini ne dodirujući

I

37

ffi. Na kraju, niko me više nije zadirkivao; nisam uspevao da jia svakoga delujem, ali bilo je dovoljno što je moj ekspeliment uspeo sa nekolicinom kao dokaz da ja to radim tozbiljno. i Jednog petka po podne moj najbolji prijatelj iz komšiluka svratio je kod nas da bi nam doneo jedne beogradske novine od pre nedelju dana. On mi je, sav uzbuđen, poka#ao članak o jednom profesoru na Beogradskom univerfcitetu koji je merio bioenergetska polja. Napis se završavao |>odatkom o datumu i mestu obavljanja njegovog sledećeg 4nerenja. To je bilo zakazano za subotu po podne u Beo4 gradu. Za mene je to bilo toliko važno da sam odustao od %vih svojih planova za vikend i sledećeg jutra seo sam na voz za Beograd. Stigao sam tačno na vreme. Profesor Slobodan Bucič bio je upravo započeo svoje izlaganje. On je ukratko objasnio neke činjenice o bioenergiji i rekao kako će izmeriti naša bioenergetska polja. Tu nije bilo nikakvih superinstrumenata ili laserskih zrakova. Bilo nam je samo rečeno da stavimo ruke na nekakve bakarne ploče, nazvane bioakumulatorima, i da ih tako držimo dok uobičajeni instrumenti mere voltažu, intenzitet struje, impedanciju, kapacitet, induktivnost, otpor, frekvenciju, temperaturu i još neke vrednosti. Upoređivanjem tih podataka sa ranijim merenjima koje je obavio na hiljadama ljudi, profesor Bucić je mogao da utv rdi ko je obdaren sposobnošću da uzdigne svoj bioenergetski nivo na veću visinu. Ja sam bio poslednji kome su bili saopšteni rezultati, i moje uzbuđenje je poraslo kada mi se profesor posebno obratio sledećim rečima:"Vi ste, prijatelju, čovek koji se, Prema mojim statistikama, r2dy^_među.deset^ij^da.J4udi;. da sam na vašem mestu, pomišljao bih na to da promenim svoju profesionalnu karijeru. Trebalo bi da postanete biotefapeutrr Možete zamisliti moj izraz lica u tom trenutku! J , er to je bilo upravo ono što sam želeo da čujem. Od-


38 39

govorio sam da me to raduje, ali da je jedina ličnost od koje bih želeo da učim Zdenkojlomančid, a da nemam pojma gde bih mogao da ga nađem. „0, pa to nije problem, on mi je vrlo dobar prijatelj, i mesto gde on sada radi nalazi se na pola sata odavde", odgovorio je profesor Bucić. Bio sam izvan sebe od uzbuđenja. Posle kratke pauze seli smo u kola i odvezli se u obližnje Pančevo, da bismo se sreli sa Zdenkom, koji je premestio svoju praksu u jedan tamošnji veliki hotel, kako bi izbegao da ga masa sveta čeka u redovima na ulici. Kada smo stigli, bila je u toku jedna njegova seansa. Bilo je neverovatno videti kako mnoštvo ljudi strpljivo čeka da na svakoga dođe red. Ne bih mogao čak ni da nabrojim koliko je tu bilo različitih zdravstvenih problema. Video sam neke od tih ljudi u invalidskim kolicima, neke koji su se držali za leda, neke koji su držali u naručju svoju bebu i pojedini koji su doveli babu ili dedu. Sve su to bili ljudi kojima moderna medicina nije mogla da pomogne. Kasnije sam utvrdio da nije postojao nikakav utvrđeni honorar za ove tretmane, već da bi krajem nedelje svako platio koliko je mogao da odvoji. Seanse su održavane pet dana nedeljno, približno šest do osam časova dnevno, sa dva sata pauze za ručak. Svake nedelje formirala bi se nova grupa od oko 150 pacijenata! Zdenko je dobro vladao ovom situacijom. Sa njim su ra' dili tri studenta i jedna sekretarica, koja je primala i zapisivala u dnevnik svakog novog pacijenta. Ali najveći deo posla padao je na njegova pleća. On se odnosio veoma ozbiljno prema svakom primljenom pacijentu. Sve se odvijalo u tišini, koju je on prekidao samo s vremena na vreme da bi dobacio poneku šaljivu reč zapanjenim osobama koje je upravo bio pomerio ili savio. Ljudi koji su sedeli u velikoj kružnoj prostoriji nisu mogli da skinu oči sa njega. Bila je to ujedno grupna terapija. Svako je morao da razdvoji stopala i šake, okrećući dlanove naviše da bi tako primio potrebnu

bioterapiju, koja je potom ispunila prostoriju. Neki od prisutnih, koji su imali glavobolju, oslobodili su se toga već samim tim što su sedeli u tom položaju! Osim toga, svi su bili veoma opušteni (osim prvog dana) uživajući u umirujućoj muzici i lakoj konverzaciji. Ja sam tamo ostao da sedim #o kraja tih seansi, kao opčinjen tim čovekom. j Pošto se soba ispraznila, profesor Bucić me je predstavio Zdenku. „Ovo je, dakle, novi veliki iscelitelj", rekao je Cdenko stišćući mi obe ruke, koje su podrhtavale. Tako je ipočeo naš razgovor, koji se nastavio narednih dana. A ja sam tokom te jedne nedelje više naučio nego tokom nekofllko meseci ranijeg izučavanja te materije. Naučio sam tu ifcako da za svega nekoliko minuta uspostavim ravnotežu u .•fcnergetskom polju, kako da vrlo brzo dam ili izvučem velike količine energije, kako da priđem različitim zdravstvejiim problemima, pa čak i kako da vrlo lako pomeram ljude. Ali više od svega naučio sam se samopouzdanju. Vrativši se kući, nastavio sam studije na univerzitetu, tek koliko da i tu obavezu ispunim. Bio sam inače već blizu završetka, a to je bio i dobar način da zadovoljim svoje roditelje i da samom sebi dokažem da sam za to sposoban. Naravno, sada sam svgkjtpnt pre početka učenj^^meditirao^) što mi je pomoglo da brže savladam gradivo. Sada sam uspevao da za dva sata naučim ono za šta je drugim studentima bio potreban čitav dan. U međuvremenu, ja sam sve intenzivnije izučavao bioterapiju.Bio sam već pročitao sve knjige iz oblasti bioterapije objavljene u Jugoslaviji i Mađarskoj, kao i knjige o srodnim oblastima. Čitavo slobodno vreme koje sam imao provodio sam pokazujući svoje umeće na prijateljima, rođacima i svakome kome je moja pomoć bila potrebna. Već uskoro moj dnevnik sa prikazom ovih slučajeva bio je popunjen, a iz dan a u dan sticao sam i nova iskustva, što mi je omogućavalo da upoređujem slične slučajeve. Posle izvesnog vremena postao sam vrlo popularan u svom gradu, ne samo zato što su moji tretmani bili bes-


40

41

platni, već i zato što sam svojim radom postizao dobre rezultate. Mnogim sam ljudima pomogao da se oslobode migrene, astme, dijabetesa itd., što mi je davalo više pouzdanja da se pripremim za predstojeći ispit. Pripremao sam se za certifikat iz bioterapije, a taj ispit trebalo je da polažem u Pančevu iste nedelje kada sam imao da odbranim svoj diplomski rad na fakultetu. Nikad u životu nisam tako malo spavao kao u tom periodu. Do dana mog ispita bio sam već ovladao svim aspektima bioenergije i bioterapije. Imao sam za sobom toliki broj seansi da sam osećao da ne mogu da omanem. Ispit je trajao gotovo nedelju dana, i sve je proteklo sasvim glatko. Na prethodnom testu sam dokazao da imam dara, a sad sam morao da dokažem da taj svoj dar umem da koristim na pravilan način. Početkom nedelje Domančić mi je poverio desetoro pacijenata, kojima je trebalo da dajem tretman tokom pet dana. Sve čega danas mogu da se setim jeste da je među ovima bio jedan oboleo od astme, jedan sa teškom glavoboljom, jedan koji je imao problema sa grlom i jedan sa bolovima u leđima. Tretman koji sam im dao bio je veoma uspešan. Kod četvoro ovih pacijenata simptomi su iščezli. Kod preostalih šestoro stanje se poboljšalo, oni su se posle mog tretmana osećali mnogo bolje. To je bila najsrećnija nedelja u mom životu! (Dva dana kasnije odbranio sam i svoj diplomski rad na fakultetu sa najvišom ocenom.) Vrativši se kući, uzeo sam sebi dug zasluženi odmor, a potom sam počeo da radim kao bioterapeut. Bio je to više nego uspeh! Tokom prvog meseca imao sam oko trideset pacijenata, a dva meseca kasnije dolazilo mi je svakodnevno toliko ljudi! U Jugoslaviji se informacije najbolje šire prepričavanjem, a moj rad je za ovo bio dobar povod. Za kratko vreme stekao sam veliki renome u svom kraju, čak do udaljenosti od oko 80 km. Imao sam veoma raznovrsne pacijente, ljude iz svih slojeva društva. Tretirao sam mnoge

pripadnike medicinske profesije, među kojima su bili i neki Čuveni psihijatri, lekari i stomatolozi. To samo pokazuje koliko je bioterapija prihvaćena u Evropi. Moja karijera bioterapeuta u Jugoslaviji završila se kada sam došao na odmor u SAD. Tek što sam bio stigao 1991. godine, došlo je do raspada SFRJ. Na insistiranje mojih prijatelja i rođaka tako sam odlučio da u ovoj zemlji započnem »ov život. Potom sam stekao certifikat škole za masažu u Veneciji (ajzdržavao sam se raznoseći piće i radeći kao kuvar u jedfiom japanskom restoranu), pa sam od tog vremena mogao <Ia radlm i kao diplomirani maserterapeut, učitelj masaže, |nstruktor tai-čija i, naravno, kao bioterapeut. U SAD bioterapija nije mnogo poznata, pa mi je stoga trebalo mnogo vremena da javnost upoznam s tim umećem, držeći predavanja i pišući članke. Nadam se da će bioterapija, uz pomoć drugih tehnika za uspostavljanje energetske ravnoteže, kao što su terapijski dodir, terapija polarnosti, reiki, ći-gung itd., postati redovan terapijski tretman, za dobro američke populacije.


43

KAKO DA OSETITE I VIDITE AURU Verujete li da ste u stanju da osetite, pa čak i vidite auru? Nije to ništa čudno, jer vi to možete. Devedeset posto ljudi sposobno je da opaža bioenergiju već posle prvog pokušaja! To zaista nije nemoguće! Nisu nam potrebni nikakvi posebni instrumenti, niti neke izuzetne psihičke sposobnosti. To je samo stvar prakse i malo koncentracije. Pre nego što započnete vežbe koje slede, zauzmite udoban položaj, bilo da sedite, stojite ili ležite. Bitno je da budete opušteni. Udahnite nekoliko puta duboko i oslobodite svoje misli. Naučićete kako da . . .

OSETITE SVOJU AURU 1. Podignite šake tako da se nalaze u udobnom položaju ispred vaših grudi. Neka vam laktovi labavo vise, a ramena budu opuštena. Držite šake razmaknute na međusobnoj udaljenosti od 30 cm i olabavite prste. Zamislite sada da među rukama držite veoma laku loptu. Zatvorite oči i gledajte svoju zamišljenu loptu. Osetite kako je glatka! Posle desetak sekundi počnite njom da se igrate. Stisnite je smanjujući rastojanje među rukama na oko 25 cm, pa opet malo razmaknite ruke za desetak centimetara. Ponovite to nekoliko puta, pomerajući šake veoma malim i brzim pokretima.


44

Osećate li otpor? Zar to nije nešto slično kao da se igrate magnetima, kada iste polove stavljate jedan nasuprot drugome? Ovo ste osetili ne zato što imate dobro razvijenu maštu, već zato što ste opažali da ste došli do ruba jednog od slojeva vaše aure.

2. Ponovite isto, ali sada više približite ruke, tako da budu razdvojene samo za 2,5 cm. To je veoma interesantan osećaj ako to činite postepeno, pomerajući ruke svaki put za ne više od 2,5 cm i vraćajući ih malo posle svakog pokreta. Osećate li da otpor raste što vam se ruke više približavaju? Hajde sada da „okrenemo magnet". Pomerajmo ruke u obrnutom smeru. Osećate ii kako vam se ruke sada povlače ka centru? E, pa čestitam! Vi, dakle, osećate svoju auru! Osećate možda čak toplotu ili peckanje u rukama dok to vežbate.

45 Ali ne dajte se obeshrabriti ni ako ništa od toga ne osećate! Vama je samo potrebno malo više koncentracije i prakse. 12"

Ukoliko ništa ne pomaže, pokušajte sledeće. Palcem jedne ruke blago pritisnite sredinu dlana druge ruke i pokušajte da ponovo izvedete opisanu vežbu. Ovo je dokazan način za bolje opažanje aure tokorfi navikavanja ruku na tu rutinu. 3. Pokušajte sad da izvodite kružne pokrete na rastojanjima koja se kreću od 2,5 cm do 30 cm. Moći ćete da osetite kako energija kovitla oko središta vaših dlanova. Možete i da pojačate taj osećaj pritiskujući sredinu svojih dlanova pre početka ove vežbe.


46

47

5. Upotrebite sad samo dva kažiprsta za istu vežbu. Pored toga, moći ćete kružiti jednim kažiprstom oko drugog na stalnoj udaljenosti od 2,5 cm.

4. Podimo i za korak dalje. Sad ćete koristiti samo jednu ruku i kažiprst druge. Počnite time što ćete registrovati već poznati osećaj na sredini dlana, držeći vrh kažiprsta na udaljenosti od oko 2,5 cm. Možda ćete opet osetiti malo toplote, peckanje ili pritišak. Opisujte sad kažiprstom male krugove oko te tačke. Ako i dalje imate isti osećaj, povećavajte postepeno udaljenost, produžujući istovrerheno preČnik krugova. Vidite kako daleko u tome možete da idete ne gubeći kontakt.

6. Ova vežba je veoma važna za vaše dalje napredovanje. Podižite jednu ruku polako podlakticom druge ruke na udajjenosti od oko 5 cm od dlana. Uradite to najpre osetljiviJpm unutrašnjom stranom podlaktice. Pomerajte šaku nekoliko puta gore-dole. Obratite pažnju na svaku malu promenu u osećanju temperature ili pritiska. Pokažite tačke na kojima to osećate. Ponovite isto spoljašnjom stranom podlaktice.


48

49

Upamtite, ako ste ikad imali neke povrede, mesta povrede će i dalje biti registrovana u vašem energetskom polju, i uvek ćete moći da ih osetite.

VIDITE SVOJU A U R U Nađite neki deo golog zida ili tavanice, koji nije suviše osvetljen niti suviše u tami. Ne gledajte direktno ni u koji izvor svetlosti i da biste postigli najbolje rezultate, ne pokušavajte da ove vežbe izvedete pod sunčevom svetlošću. Ako ste uradili sve ranije vežbe, možete da pređete na ove koje slede. 7. Držite šake u visini očiju, sa dlanovima okrenutim prema sebi i s ispruženim prstima. Rastojanje među vrhovima prstiju trebalo bi da bude 2,5 - 5 cm. Sada dolazi onaj težak deo. Gledajte direktno u prostor između vrhova prstiju. Ne dozvolite da vam pažnja skrene na drugu stranu i zato nemojte piljiti u svoje prste. Zadržavajte pogled samo na prostoru između vrhova prstiju! Posmatrajte ga pažljivo. Da li nešto vidite između vrhova prstiju jedne ruke i onih drugih naspram njih? To izgleda malo zamagljeno, zar ne? Možete ga opisati kao mutno, zamagljeno, zadimljeno, zamrljano ili slično, ali je najvažnije da nešto slično tome vidite. To „nešto" svuda okružuje vaše prste, a i čitavo vaše telo. To što vidite je prvi sloj vaše aure!

Bilo bi veoma interesantno i poučno kad biste sve opisane vežbe radili sa nekim partnerom. Razmenjujte s njim utiske i izvodite pokrete zajedno. Ako registrujete osećaj u rukama, moći ćete i da pređete na istraživanje čitave aure vašeg partnera. Pokušajte da nađete one delove tela u kojima je energija u neravnoteži tako što ćete u vašim rukama osetiti razne vrednosti - barijere različite od normalnih. To mogu da budu toplota, hladnoća, pritisak, peckanje, vibracije ili štogod drugo, zavisno od individualnog slučaja. Ne pokušavajte da manipulišete energetskim poljem. To bi moglo da donese više štete nego koristi. Sada ste već spremni da pređete na sledeći korak. Naučićete da...

^

Ako je budete pažljivo posmatrali, videćete snopove svetlosti u obliku malog levka koji zrači iz vrhova vaših Prstiju. 8. Stavite sad kažiprst jedne ruke naspram dlana druge. Sporo pomerajte kažiprst gore-dole duž prstiju druge ruke


50

zadržavajući isto rastojanje. Vidite li kako se mutni svetlosni snop iz kažiprsta povezuje sa vrhovima svih prstiju druge ruke dok pored njih prolazi? On se čak istovremeno spaja sa vrhovima dva prsta kada se nađe između njih, i tako stvara trougao, koji iščezava uporedo s udaljavanjem.

51

Uradite istu vežbu sa jednim partnerom i razmenjajte s iijim iskustva.

9. Za sledeću vežbu recite vašem partneru da stane leđima okrenut jednom golom zidu i posmatrajte auru oko njegovog tela, počinjući sa temenom. Ne posmatrajte direktno njegovo telo, već se koncentrišite na oblast oko njega. Trebalo bi da sad vidite istu mutnu sliku koju ste videli oko svojih prstiju. Posle izvesne prakse trebalo bi da vidite „levak" od energije koji zrači iz temena vašeg partnera.

Eksperimentišite da biste videli kako daleko možete dve ruke međusobno da udaljite do iščezavanja svetlosnih snopova i da li možete nešto da vidite kada stavite dva dlana jedan nasuprot drugome.

10. Da biste izveli još jedan interesantan eksperiment, recite vašem partneru (partnerki) da stane leđima okrenut (a) zidu i posmatrajte tokom jednog minuta njegovu (njenu) auru.


52

Onda mu recite neka se pomeri izvan vašeg vidnog polja, dok vi i dalje posmatrate isto mesto. Tada ćete još nekoliko sekundi videti auru čak i kada niko tamo ne stoji. To pokazuje kako vaše energetsko polje ostavlja svoj otisak i na mestu sa koga ste se sklonili. Ako želite da se ozbiljno bavite proučavanjem aure, počnite da posmatrate i energetska polja drugih Ijudi. Obratite pažnju na promene u auri koje prate promene u raspoloženju ili u stanju zdravlja. Kad budete na nekom koncertu, ne zaboravite aure pevača. Bićete iznenađeni kad budete zapazili kako se one šire i postaju svetlije za vreme predstave. Možete da se koncentrišete i na druge aure, ne samo Ijudske. Posmatrajte aure vaših kućnih ljubimaca, vaših biljaka, drv.eća oko kuće itd. Ako neki list rasečete napola, moći ćete još neko vreme da vidite tzv. „fantomsku sliku", a to je potpuna aura lista, iako njegova polovina nedostaje. Posle nekoliko minuta slika će se izmeniti; zadržaće se samo tanak snop energije na mestu odsečenog dela lista. Ima i mnogo drugih eksperimenata koje možete da obavite, dovoljno je da upotrebite svoju uobrazilju. Mada nije toliko važno da vidite auru, pruža vam se bezbroj prilika da je istražujete. Prihvatite ovaj izazov i uživajte!

53

ŽIVI ORGANIZAM I BIOENERGIJA - Zašto se razbolevamo Bioenergija je sastavni deo svakog živog bića. Bez nje nema života. Svaki atom je živ organizam, ima svoje ener- y getsko polje, prema tome svaki molekul, ćelija, tkivo, organ j organizam imaju složeno energetsko polje, sastavljeno od energetskih polja tih atoma. Naša tela su ogromni tereni elektromagnetnog naboja, koji se stalno menja. Naša elektromagnetna polja, zahvaljujući svojoj pokretljivosti, pomeraju se gore-dole, desno-Ievo u svim pravcima, kao neko radoznalo dete, koje stalno pokušava da bude deo svega što se oko njega nalazi. Ova neprekidna fluktuacija predstavlja univerzalan zakon i obuhvata sve, živo i mrtvo. Kao što znamo, pošto smo upoznali kineski simbol jina i janga, sve što postoji u kosmosu trebalo bi da bude u ravnoteži. Mi zavisimo od naše aure, ali i naša aura zavisi od nas. Mi posedujemo kartu za put ka našem zdravlju. Ako dozvolimo da naše energetsko polje izmakne našoj kontroli, velike promene koje nastaju u njemu mogu dovesti do bolesti. Dakle, kao što vidimo, naša aura trebalo bi uvek da bude u ravnoteži. Prvi sloj je uvek udaljen od površine naše kože v> svega nekoliko milimetara do najviše 2,5 cm, dok poslednji sloj ima savršen oblik jajeta, a udaljen je od našeg tela ko- ! hko rukom možemo dosegnuti. Naravno, to rastojanje me- i nja se praktično u svakom trenutku našeg života, kao što se 1 SVe drugo menja. Međutim, sve dok te promene nisu zna-


54

čajne nemamo zbog čega da brinemo, štaviše, mi ih i ne osećamo. Problem počinje kada odstupanja u energetskom polju postaju velika, jer ona mogu dovesti do bitnih promena u stanju našeg zdravlja. Međutim, šta je to što dovodi do promena u energiji? Zbog čega neki ljudi nisu bolesni, dok drugi uopšte ne mogu da žive bez lekova? Postoji li za to neki fizički uzrok ili je uzrok tome isključivo na psihičkom planu? Ima li načina da ove promene stavimo pod kontrolu? Mnoga od tih pitanja su toliko složena da možda nikad na njih nećemo dobiti odgovor, mada u teoriji i na papiru imamo za većinu njih objašnjenja. Neki od podataka o ljudskom energetskom polju već su dostupni putem merenja poznatih fizičko-elektromagnetnih odlika tela, ali i putem kontroverzne Kirlijanove fotografije. Ostali podaci su zasad još nedokučivi. Da vidimo sada šta nam je već dostupno. Kako utiču energetske promene na naš organizam? Postoje samo dve moguće anomalije koje su povezane s aurom: višak ijii manjafc energije u polju, štb izaziva suprotne reakcije. Pre nego što razmotrimo probleme u vezi s tim, osvrnimo se još jednom na izgled zdrave aure. Zdrava aura

55

vZjdraya„a^ štiti na isti v način kao i imunološki sistem, sa jedinom razlikom što je ona svuda prisutna, a ne samo u našem „fizičkom" telu. Svaki deo štita trebalo bi da bude uvek na istom rastojanju od površine našeg tela ili, drugim rečima, svaki sloj naše aure ima utvrđeno rastojanje od tela, koje ne bi trebalo da se menja. Pošto nam je već poznata debljina svakog sioja, rnožemo sada da razmotrimo sledeće pitanje: kako promene u njima utiču na naše zdravlje?

NEDOVOLJNO BIOENERGIJE U AURI Odgovor na to pitanje je jednostavan. Ako gubite bioenergiju, vaš „štit" slabi, što znači da ste manje zaštićeni i da ste ranljivi na spoljne uticaje. Od samog gubitka energije nećete oboleti, ali od svoje nezaštićenosti verovatno hoćete. Naime, naći ćete se u situaciji kao da ste po ledenom danu izišli napolje bez tople odeće. Što smo slabije odeveni, to ćemo pre ozepsti. Razlika je jedino u tome što manje bioenergije u energetskom polju ne mora uvek imati za posledicu fizičku slabost. Takvo stanje može da dovede i do mentalnih i emocionalnih problema. Sve to zavisi od individualnog slučaja i od toga u kojem je delu aure taj manjak energije. Ispitivanje aure vodi nekim prostim, ali veoma logičnim zaključcima o tome u Čemu je u stvari problem. Neki iskusni bioterapeuti u stanju su da postave veoma tačne dijagnoze prostim dodirivanjem delova aure u trajanju od nekoliko minuta. Evo i primera: - Manje energije oko sredine grudnog koša (sredine leđa 1 grudi) obično znači da postoji neki problem sa plućima. Dalje lspitivanje može da pokaže da li je u pitanju prehlada, grip, bronhitis, astma ili pušačka pluća.

v


56

f

- Manje energije oko očiju i zadnjeg dela glave govori, naravno, o problemu s očima. - Manje energije oko čilave glave može da ukazuje na mentalnu slabost ili zamor. - Manje energije oko bilo kog drugog dela tela otkriva postojanje nekog problema u tom predelu. Tretiranje predela tela sa nedovoljno energije uvek uključuje davanje bioenergije telu i popunjavanje praznina sve do postizanja stopostotne ravnoteže. Pošto se energetsko polje vrati na normalu, telo će biti sposobno za obavIjanje svojih prirodnih funkcija. Telo će biti sposobno da samo sebe izleči! Uporedio bih to stanje sa situacijom kad pogurate nekom automobil da bi ovaj krenuo. Ako kupite nova kola, pa taj događaj proslavljate tri dana, može vam se dogoditi da u uzbuđenju za sve to vreme ostavite upaljena svetla u kolima; baterija će vam se, naravno isprazniti. Tada treba jednostvno nekoga da zamolite da vam pogura kola, da bi se pokrenula. Posle toga, alternator u kolima će obaviti svoj posao: popuniće bateriju i problem će biti otklonjen Ako u vašem organizmu „alternator" funkcioniše, sve što je potrebno da uradite jeste da „pogurate kola" Neđovoljno bioenergije u auri u vezi sa oboljenjem pluća

kako kako radio".

bl „ m o t o r

pi"0-

57 SUVIŠE BIOENERGIJE U A U R I

Dugo vremena se verovalo da je jedini mogući uzrok Jf' bolesti nedovoljno energije u auri. Ali pokazalo se da to • uopšte nije tačno. Svaki bol koji osećamo izazvan je viš• kom energije na mestu bola. Bez obzira da li je prouz'. rokovan povredom ili nekim drugim fizičkim uzrokom ili • samom koncentracijom energije, usled nečeg drugog, bol je uvek tesno povezan sa prekomernom količinom bioenerMi dobro znamo kako organizam reaguje u slučaju neke povrede. Senzorni neuroni prenose impulse u kičmenu moždinu i u mozak iz povređenog predela, što za posledicu ima bol, koji je u stvari upozorenje našem mozgu da povede brigu o tome delu tela. Mozak će odmah odgovoriti svojim signalom, upućenim kroz kičmenu moždinu i motorne neurone, što će izazvati refleksnu reakciju. To bi bio prosti „refleksni luk". Ukoliko je povreda složenija, nastaje stalni osećaj bola. Odbrambeni mehanizam organizma pokušaće sve da bi „otklonio" taj problem. Reagovaće povišenom temperaturom, edemom itd., zavisno od povrede. Istovremeno, prenosiće više bioenergije u taj deo tela da bi ubrzao oporavak. To se događa svakoga puta, bez izuzetaka! Ali šta ako je u pitanju glavobolja? Glavobolja se prosto pojavljuje, bez ikakve povrede. Odgovor na to pitanje je jednostavan: većina senzornih neurona nalazi se u površinskim tkivima. Međutim, mi ne osećamo svoje unutrašnje organe. Ako tu postoji neki problem, otkrićemo ga samo po reagovanju organizma, a ne po tome što osećamo bol. Takva je situacija i sa većinom glavobolja. Mi nemamo pojma 0 problemu koji se kod nas pojavio, sve dok nas glava ne zaboli. Telo štiti našu glavu odašiljući dodatnu energiju da bl naš „štit" bio čvršći. Svaka glavobolja može da prestane i za nekoliko minuta prostim izvlačenjem suvišne energije!


58

59

To je najlakša stvar. Ali veliku enigmu predstavlja uzrok glavobolje. Tretiranje delova tela sa suviškom bioenergije uvek uključuje izvlačenje energije. Cim se aura vrati na normalu, bol iščezava. Rezultat ipak zavisi od toga kakve je prirode uzrok bola. Katkad je jedan tretman dovoljan, dok su ponekad potrebne mnoge seanse tek da bi se ublažio bol. I dalje ostaje pitanje: šta menja naš bioenergetski bilans? Bez ikakve sumnje mogu da kažem: sve! Hrana koju jedemo, vazduh koji udišemo, vremenske prilike, životna sredina, povrede, vežbanja, naše m i s l i . . .

Višak bioenergije u auri, koji prati bol u donjem delu leđa.

Što god je deo našeg života, ujedno je i deo nase bioenergije. Nešto od nabrojanog utiče više, a nešto manie ali sve to ima uticaja na nas.

UTICAJ ŽIVOTNE SREDINE Da li ste primetili kako se vaše raspoloženje menja sa promenom vremena? Kada je lep, sunčan dan, uvek se osećate dobro i spremni ste za svaki posao, dok će hladan, oblačan, kišovit dan prosto „iscrpljivati vašu energiju". Zar vam ne pruža više zadovoljstva neki vedar prolećni dan nego neko sumorno, sivo zimsko popodne? Nije li prijatnije boraviti negde u planini i udisati svež vazduh nego u nekom velikom gradu prepunom smoga? Svi se mi osećamo bolje i sigurnije u sopstvenoj kući, gde smo okruženi drvećem i lepom okolinom, nego u nekom iznajmljenom stanu usred betonske džungle? To su samo neki primeri koji pokazuju kako životna sredina utiče na naš obrazac ponašanja. U tome nema ničeg novog, ali treba da znamo da se zajedno sa našim raspoloženjem menja i naša energija i to brzo. Mi smo kao zatvoreni u veliku kutiju od različitih boja, mirisa i vazduha, i u velikoj smo meri pod uticajem tih činilaca. Postoje i drugi, snažniji izvori negativnih uticaja koji deluju na naš energetski sistem. Oni se nazivaju negativnom energifom, a uglavnom potiču od tvorevina modernog društva. Kompjuteri, mikrotalasne pećnice, televizori itd., a i oni najjači - električni kablovi i transformatorske stanice - veoma su snažni izvori negativne energije. Ako dugo boravimo u njihovom polju, to može postepeno da dovede do zabrinjavajućeg slabljenja naše aure. Urađena je jedna studija o Ijudima-koji žive u stambenim zgradama u kojima su transformatorske stanice smeštene u prizemlju same zgrade. Pokazalo se da je kod stanara takvih zgrada procenat srčamh napada, moždanih udara i obolevanja od raka izrazito veći od proseka. Dok električni vodovi zrače negativnu energiju samo do udaljenosti od 20 do 30 metara, kod transformatorskih stanica ta udaljenost može da bude 100 m Pa čak i 400 m!

v


oO

Međutim, elektricitet nije jedini izvor negativne energije. Postoje i mnogi drugi - podzemne vode, radioaktivno zračenje, kosmičko zračenje itd. U stvari, postoje tri osnovne grupe izvora negativne energije: 1. prirodni izvori 2. veštački izvori 3. kosmički izvori U poglavlju 9 (Radiestezija) razmotrićemo detaljnije svaku grupu negativne energije, kao i načine da se od nje zaštitimo. Morate upamtiti sledeće: niko nije imun na negativnu energiju! Postoje samo različiti načini reagovanja na nju. Delovanje negativne energije pokazuje se posle boravka na njenom području tokom dugog perioda. Negativna energija može da deluje na nas na našem radnom mestu, u kancelariji, u našoj spavaćoj sobi itd. Kako ćemo reagovati zavisi od naše osetljivosti. Ako smo osetljivi na nju, a ona je prisutna u našoj spavaćoj sobi, spavaćemo nemirno i budićemo se umorni. Ako nismo tako osetljivi, neke posledice će se pokazati tek posle više godina. Ukoliko je izvor negativne energije veoma snažan, kod nas će se najverovatnije pojaviti neki ozbiljan zdravstveni problem bez ikakvog primetnog uzroka. ' Radiestezija je jedini pristupačan metod za nalaženje mesta sa negativnom energijom, ali dok ne dođete do tog poglavlja, biće vam dovoljno da znate da su bebe i životinje veoma osetljive na takva mesta. Mnogi mladi roditelji imaju velike probleme sa uspavljivanjem svoje bebe. Kad bi samo znali kako se beba loše oseća na mestu kojim vlada negativna energija! Često je samo premeštanje bebe na neko drugo mesto dovoljno da joj obezbedi dobar san. Imao sam neke slučajeve porodica u kućama u kojima je kuhinja bila jedino mesto sa pozitivnom energijom. Roditelji su mi poverovali kad su videli

•^P

61

da je njihova beba zaspala u dubok san na kuhinjskom radnomstolu! Životinje imaju neka čula koja su van domašaja ljudi. One osećaju promene vremena, prevaljuju duga rastojanja 'zahvaljujući svojim urođenim „kompasima" i čak predosećaju zemljotres. Isto takvo čulo omogućava im da osete 'flegativnu energiju. Neke životinje - kao što su pčele, mravi i nama najbliže mačke - čak daju prednost negativnoj energiji. Stoga, ako vaša mačka uvek bira isto mesto da bi tamo , dremala, budite uvereni da se tu nalazi negativna energija. Ako je to vaš krevet, trebalo bi malo da se zabrinete! S .druge strane, naš najbolji prijatelj, pas, nikad neće ležati na mestu sa negativnom energijom. Da li ste nekad sagradili .pseću kućicu u koju vaš pas nije hteo da zakorači ni za sve koske ovoga sveta? E, pa sad znate zašto.

UTICAJ POVREDA Nije nikakva tajna kako naše telo reaguje na povrede. Posekotine, prelom kostiju, naboji na mestu udarca, opekotine - sve to boli. Fiziologija bola dobro je poznata modernoj medicinskoj nauci, ali je u vezi s tim ostalo još bezbroj pitanja bez odgovora. Zašto katkad osetimo bolove u glavi, u leđima, u vratu i sl., bez nekog primetnog uzroka? Zašto ti bolovi mogu sami od sebe da iščeznu ili pak ne prolaze ma šta mi pokušavali da bismo ih se oslobodili? Što je veći broj pitanja koja postavljamo, to dobijamo složenije odgovore. Nešto je lakše naći uzrok bola u leđima ili u vratu, pošto znamo da je loše držanje tela jedna od navika modernog c oveka. Mi pokušavamo da prkosimo Zemljinoj teži od trenutka kada ustanemo pa do odlaska na spavanje. Međutim gotovo da nema te škole u svetu gde đake ozbiljno poucavaju kako pravilno da sede i hodaju. Moram ovde


62

takođe da pomenem nepravilno držanje tela koje možemo zapaziti skoro kod svakog kancelarijskog službenika. Zahvaljujući mekim sedištima u našim kolima i foteljama u kući, naš položaj tela nije ništa bolji ni izvan škole i radnog mesta. Tretmani hiropraktikom i masažom prilično pomažu nekim ljudima koji imaju taj problem, ali ako sami ne naučimo da držimo svoje telo pod uglom od devedeset stepeni u odnosu na tle, bićemo stalno ranivi. Gravitacija uvek pobeđuje! Kako tu dejstvuje energija? Kao što sad već znamo, energija je tu da nas zaštiti od praktično svega što bi poremetilo našu ravnotežu. Kad su naši mišići u nespretnom položaju, u kome su napregnuti, to je suprotno prirodnoj, postojećoj ravnoteži, ne samo u centriranju našeg tela već i u energetskom polju. Da bi savladali loše držanje tela, naši mišići se napinju na najosetljivijim mestima. Iz istog razloga, energetsko polje pokazuje tendenciju zgušnjavanja na odgovarajućim mestima, čime ovaj „štit" postaje čvršći i bolje štiti telo. Reakcije mišića i energetskog polja javljaju se u isto vreme, što vodi zaključku da izvlačenje suvišne energije iz organizma može da pomogne u otklanjanju napetosti mišića.

v

Slične reakcije nastaju i prilikom svih glavobolja. Bez obzira na to da li je uzrok glavobolje stres, zategnut vrat, teškoće u varenju ili štogod drugo, jedan podatak je siguran: višak bioenergije nalazi se oko glave! To važi uvek, bez izuzetaka! Znajući to, čak i ako ne možemo da nađemo uzrok, možemo sa sigurnošću da suzbijemo bol. Prostim izvlačenjem viška energije, možemo u roku od samo nekoliko . minuta da ublažimo ili uklonimo bol; taj postupak, dakle, deluje brže od tableta za umirenje bolova. Tokom deset godina praktikovanja bioterapije imao sam samo jednu osobu koju sam morao da tretiram duže od pet minuta da bi joj prestala glavobolja. A ako se primeni serija tretmana, bioterapija je jedna od najuspešnijih terapija protiv migrene!

W

63

Kod naglih povreda javlja se isti tip viška energije, koji nastaje istom brzinom kao i povreda. Na primer, ako neko sJomi ruku, kod njega će uslediti panična reakcija energetskog polja, koje odmah odašilje velike količine bioenergije u oblast gde je ova potrebna radi zaštite. U takvom slučaju tretman je komplikovaniji. Bilo bi lako suzbiti bol na isti Uačin kao i kad je u pitanju glavobolja, ali to bi usporilo prirodni proces zaceljivanja. Pošto priliv viška energije ima aftdatak isceljivanje povrede, mi ne treba da izvučemo sav taj višak, već samo da taj priliv malo smanjimo. Time će bol biti nešto ublažen, a ujedno će ostati dovoljno energije potrebne 2a isceljivanje. • Isto važi i za opekotine, naboje i druge povrede. Jedini izuzetak su posekotine. Njihovo zaceljivanje možemo frapantno ubrzati dodavanjem bioenergije, a bol ovde obično nije tako izražen i bitan. U mnogim takvim slučajevima , krvarenje je bilo neverovatno brzo zaustavljeno tako što je bioterapeut samo rukom podupirao ranjeno mesto, a istovremeno se koncentrisao na davanje energije.

UTICAJ VEŽB ANJA »U zdravom telu - zdrav duh!" Ova izreka starih Grka aži i za energetska polja našeg tela. Redovno vežbanje je "lagotvorno ne samo za mišiće već i za održavanje zdravlja u opšte. Opšte je poznato kako razne vrste vežbanja pomažu raznim funkcijama tela. Vežbe aerobika dobre su za kardiovaskularni sistem, za pluća itd.; dizanje tereta doprinosi s tvaranju mišićne mase i povećanju mišićnog tonusa. Za svakoga postoje prikladne vežbe, koje će manje ili vise poboljšati kruženje energije u telu. Pored redovnih reninga, postoje i vežbe u kojima je naglasak na ravnoteži e | nergije preko podsticanja mišića. Većina njih razrađenaje v


64

"^f

pre hiljada godina na Dalekom istoku. Takve su joga, ći-gong i tai-či. Sve su to vežbe sa veoma sporim pokretima, s naglaskom na disanju. Povezivanje dubokog disanja sa posebnim pokretima može da dovede duh do meditativnog stanja, u kojem može doći do svesnog podmlađivanja bioenergije. O vežbama koje podstiču energiju biće više reči u poglavlju 11. UTICAJ MISLI Ovome što sam već rekao o vežbama želim da dodam i nešto o teoriji koja glasi: „Čovek zdravog duha može uvek da bude zdrav." To je zaista istina. Posle britanske kolonizacije Indije svet je upoznao zapanjujući snagu duha majstora joge. Prilikom demonstriranja svog umeća oni bi legli na daske sa pobodenim iglama ne pokazujući nikakve znake bola. Neki od njih ostajali bi nekoliko dana ukopani pod zemljom, bez vode, hrane, pa čak i vazduha, i sve su to preživeli! Oni su pokazali neverovatnu duhovnu kontrolu time što su regulisali nevoljne pokrete mišića i uticali na autonomni nervni sistem. Sve su to postigli tako što su godinama trenirali meditaciju i time pokazali da su u stanju da u realnim situacijama svojim mislima vladaju telom. Danas postoje mnogobrojne tehnike meditacije, koje su poznate i široj javnosti. Kreativna vizualizacija, autohipnoza, „kontrola uma" (poznata i kao „Silva metod") Hosea Silve samo su neke od njih. Meditacija, ako je pravilno izvodite, predstavlja najefikasniji način da dovedete u ravnotežu sopstvena energetska polja. Ako redovno meditirate, to će sprečiti da se u vašoj auri nešto poremeti, a osim toga pomoći će vam da se bolje osećate, pošto pozitivno utiče na vaše samopouzdanje i samosvest.

65

U poglavlju 11 biće više reči o meditaciji, dok će pogjavlje 12 biti posvećeno daljinskom isceljivanju putem meditacije. • Ako i ne praktikujete meditaciju, nemojte zbog toga da irinete. Postoje i mnogi drugi načini da svojim mislima poftoljšate svoj nivo bioenergije. Jedan od njih je pozitivno Iflišljenje. Ovo se ne svodi samo na optimizam. Pozitivno ilišljenje znači nalaziti, videti i prihvatiti dobru stranu svega u vašem životu. > Ako je sumoran, kišovit dan, pomislite na to da je to dobro za rast biljaka. Ako slomite ruku, pomislite da je to bolje nego da ste slomili vrat! Ako vas neko pita kako zdravlje, kako porodica, kako posao, nastojte da uvek odgovorite: „Sve bolje i bolje." Takav stav će uticati na vašu •podsvest i samim tim na vašu energiju. Vi svakodnevno pohađate školu života, pa nastojte da iskoristite sve ono Bbbro što vam ona pruža. Pozitivan stav će uvek u vama održavati dobro raspoloženje i dobro zdravlje. Ako ste u stanju da polupraznu čašu vidite kao polupunu, to znači da ste na dobrom putu! S druge strane, ako je vaš stav negativan, vaš nivo bionergije će padati. Koliko vam se puta dogodilo da obolite od gripa ili neke druge bolesti samo zato što je neko drugi bio od toga bolestan, a vaš duh je prihvatao misao da ćete i yi navući istu bolest. Takav način mišljenja znači da ste. istakli belu zastavu kao signal vašem imunološkom sistemu kako bi se on automatski predao bolesti. Upamtite: Vaš mozak je general, a vaše teloje vojska na ratištu! Što god mozak komanduje, telo će izvršiti. Čak i ^ko su to podsvesne misli, to će biti komanda. To je razlog sto uvek morate da mislite pozitivno. Bez obzira na to da li ce vaše mišljenje prodreti do podsvesti ili ne, dokle god je °no pozitivno, od njega nećete imati štete. A na koji način može čovek da izmeni svoj način miš Uenja kako bi ono postalo pozitivno? To nije lako, ali ako


66

67

se trudite, moći ćete to da postignete kao i sve drugo. Kao prvo, treba da izbacite iz svog rečnika sve negativne reči, bar u slučajevima kad one nisu neophodne. Trebalo bi da izbegavate sve reči kao što su: ne, nije, loše, pogrešno, bedno, nezadovoljavajuće, štetno, nemilo, problematično itd. Umesto toga izrazite se pozitivnom rečenicom, čak i ako morate malo duže da razmislite da biste je sročili. Biće to za vaše dobro. Vežbajte svoje mišljenje! Uvek ćete nalaziti nešto pozitivno, čak i u najgorim događajima! A ako vas neko upita kako napredujete sa radom na bioterapiji, odgovorite mu: „Sve bolje i bolje!" e-

UTICAJ HRANE „ Viste to

štojedete"

Nemojte ove reči shvatiti doslovno, iako je sastav vaše hrane veoma važan. Ako sledimo kinesko ubeđenje, prema kome mi dobijamo jedan či rođenjem, drugi putem vazduha koji udišemo, a treći putem hrane koju jedemo, onda zaista postoji tesna veza između naše bioenergije i naše ishrane. O zdravim načinima ishrane ima toliko teorija koliko ima drveća u šumi. Zbog toga ne bih želeo da vam držim predavanje o prednostima vegetarijanske ishrane ili makrobiotike, ili ceđenja sokova, niti o bilo kojim namirnicama u vašem jelovniku. Međutim, hteo bih da se osvrnem na neka pogrešna ubeđenja u modernim shvatanjima o ishrani i na odgovarajuće navike. „Sveže voće je dobro za vas". Da, to je tačno. Međutim, 90 odsto voća koje danas nalazite u prodavnicama nije zrelo! Ono izgleda kao da je zrelo, ali to u stvari nije. Da bi voće moglo da se transportuje do udaljenih odredišta, ono mora da se ubere pre nego što sazri, inače ne bi izdržalo tako dug put. Ono dobija svoju lepu boju u magacinu ili tokom puta, poneko čak kad

stigne u prodavnicu u kojoj ga kupujete. Stoga vi u stvari ' jedete voće koje je isto tako nezrelo kao što je bilo kad je ubrano. Ako ste ikad u detinjstvu krali zeleno voće iz komšijske bašte, onda znate kako vam je bilo u želucu kad iSte ga pojeli. Želudac vas je boleo, za kaznu. Možda ste se Idosad na to već navikli, ali vaš želudac ipak nije srećan kad ga častite „zelenim voćem". Kad kupujete voće, onda uvek birajte ono sezonsko, po mogućstvu od neke vrste koja pspeva u vašem kraju. Ako toga nema, onda se bar ne g>rejedite. , Sa voćem i povrćem ima još jedan problem: pesticidi. Ka- v da ste poslednji put našli crva u jabuci? Kod nas se nekad govorilo: „Ako je dobro za crva, dobro je i za mene." Hemijske supstance koje održavaju plodove „zdravim" i „štite pd crva" nemoguće je oprati pod tekućom vodom. To prosto nije moguće. Čak i ako oljuštite jabuku, nećete time * ukloniti te supstance, jer one su koncentrisane u plodu. Isti je slučaj sa mesom i sa svime što danas jedemo! Šta onda možemo da uradimo? Ja to zaista ne znam. Samo se čvrsto nadam da će se jednog dana naći rešenje za taj problem. A dotle moramo da budemo oprezni sa svim što jedemo. „Organske farme" su dobra zamisao, ali njihovi proizvodi su zasad i suviše skupi, a i malobrojni da bi nas sve prehranili". „Mleko je dobro za vas". Jeste, ako ste beba koja ga sisa. Mleko je hrana. A jedini način na koji hrana može potpuno da se svari jeste da varenje počne već u ustima, gde se meša sa pljuvačkom. Stoga, a k o mleko pijete u velikim gutljajima iz neke šolje, ono se v ' ne meša sa tom prvom tečnošću koja učestvuje u procesu ^arenja, pa ulazi u želudac „nepripremljeno". Pored toga sto možete pokvariti stomak, vaš organizam ne može da koristi većinu hranljivih sastojaka koji su sadržani u mleku. Stoga, ako niste beba, pijte mleko kroz slamku ili u malim ^ I gutljajima.


68 Kad je već reč o mleku, moramo pomenuti pasterizaciju i homogenizaciju. Ti postupci koji su potrebni da bi se mleko održalo u ispravnom stanju istovremeno uništavaju mnoge enzime neophodne za dobro varenje. U jednoj studiji rađenoj u Škotskoj pre izvesnog vremena ispitivana je razlika između sirovog i pasterizovanog mleka tako što je osmoro teladi hranjeno prvom, a drugih osmoro drugom vrstom mleka. Prva grupa teladi bila je zdrava i normalno napredovala, dok su se kod druge grupe, hranjene pasterizovanim mlekom, pojavile teškoće. Posle šest nedelja, šestoro teladi ^c iz druge grupe je uginulo. Preostala dva teleta spasena su samo zahvaljujući neprerađenom mleku, kojim su potom hranjena. „Riba je dobra za vas". Naravno! I ja volim ribu. Međutim, ova vrsta hrane, koja je nekad smatrana zdravom, postala je na mnogim mestima rizična. Zagađenost, koja je uzela maha svuda u svetu, znatna je i u hrani iz mora, tako da o tome moramo voditi računa. Već odavno se govori o zatrovanosti ljuskara, naročito presnih ostriga. Presni račići mogu da budu zagađeni salmonelom ili nekim drugim bakterijama. Svaka presna riba može da bude zaražena bakterijama ili parazitima. Mahimahi, tunj i naročito sabljarka često imaju visok nivo žive. Lista rizičnih vrsta ribe se time nažalost ne završava. Dobra je vest, međutim, da se list i sve vrste riba gajenih u ribnjacima smatraju nezagađenim i hranljivim. Veoma je važan i način na koji se riba priprema. Ribu treba pripremiti što svežiju ili zamrznuti. Jer riba je veoma kvarljiva i predstavlja najbolju podlogu za razvoj bakterija. Ove sam primere izneo ne da bih vas zaplašio, već da bih vas podstakao da birate zdravu hranu. O ishrani je već toliko toga napisano da je teško opredeliti se. Na vama je da odlučite šta ćete izabrati. Ako ste neodlučni, mogla bi vam pomoći radiestezija, o kojoj je reč u poglavlju 9.

69 Ukoliko želite da saznate više o zagadivačima, parazitim a bakterijama i svim ostalim opasnostima po zdravlje u modernom svetu, preporučujem vam da pročitate knjigu Kako lečiti sve bolesti" od dr Hulde Reger Klark (Hulda Regehr Clark, The Cure t'or All Diseases izdanje PreMotion publishing).


70

71

•tf§8&-

Kirlijanove fotografije autorovog vrha prsta

TEHNIKA BIOTERAPIJEI POKRETI KOJI SE IZVODE Isceljivanje bez dodira, kao i isceljivanje polaganjem ruku bilo je vekovima privilegija kraljeva, careva, sveštenika i drugih posebno „obdarenih" osoba. Naučili smo već u prethodnom poglavlju da ne morate da budete „posebno" obdareni da biste videli ili osetili auru. Iz toga sledi da vam nije neophodan nikakav „naročiti" talenat da biste njom manipulisali. Ako su vaša aura i aura drugih ljudi za vas već opipljive, lako ćete naučiti kako da to znanje upotrebite za dobro svoje, vaše porodice, vaših prijatelja i drugih. U ovom poglavlju naučićete opšte pokrete koji se koriste za manipulisanje energijom u bioterapiji. Postoje tri osnovne vrste manipulacije energetskim poljima u telu: 1. Širenje aure 2. Uzimanje energije 3. Davanje energije. Te tri vrste postupaka dalje se dele na veći broj podvrsta, o kojima ćemo govoriti. Primenjujući bioterapiju, vi ćete, zavisno od vrste zdravstvenog problema, u većini tretmana koristiti najmanje dve vrste postupaka.


72

73

1. ŠIRENJE AURE Veoma je važno da se pre početka tretmana aura izbalansira. To će vam pružiti dobru osnovu za ispitivanje energetskog polja, što predstavlja početak svake seanse. Poželjno je da vaš pacijent7 bude u stojećem položaju, zato što tako imate najbolji pristup čitavom telu, bez ikakvih smetnji i prepreka. Međutim, tretman može isto tako uspešno da se obavi i ako osoba sedi ili leži. Stavite desnu ruku (ili levu, ako ste levak) iznad pacijentove glave, otprilike na 5 cm od temena. Zadržite ruku tamo oko deset sekundi, odnosno koliko vam je potrebno da biste uspostavili kontakt. Sledeći vaš pokret biće da sastavite obe svoje šake iznad pacijentove glave, a potom slede kružni poprečni pokreti naniže sve do kraja trupa. A onda, polazeći od te tačke, nastavite iste pokrete, ali sad, idući naviše, pomerajte ruke sve do nivoa ramena. Dok su vaši pokreti silazni, dlanovi treba da vam budu okrenuti ka pacijentovom telu, a kad pređete na uzlazne pokrete, neka vam šake i prsti budu opušteni, sa nadlanicom okrenutom pacijentovom telu. Možete da izvodite pokrete širenja (ili „otvaranja") više od jednog puta, samo zapamtite da uvek treba da počnete Pacijent nije najprikladniji izraz. Možete takođe reći klijent, subjekt ili prosto osoba. Nadam se da time nikog neću uvrediti.

ispred tela, a tek kad s tim završite, pređite na zadnju stranu tela izvodeći sve vreme isti postupak. Izuzetak od ovog pravila predstavljaju slučajevi kada tretirate samo leđa, ali za vaše uvežbavanje najbolje je da izvodite čitav postupak. Obratite pažnju na sledeće: broj poprečnih kružnih pokreta nije važan (obično se izvodi oko sedam takvih pokreta, ali to zavisi od visine osobe koju tretirate). Isto tako, nema potrebe da se koncentrišete na čakre, niti da izvodite pokrete na njihovoj visini. Zapamtite da tretirate čitavu auru!

2. UZIMANJE ENERGIJE Energiju uzimamo iz delova aure ili da bismo ublažili bol, ili prosto da bismo „očistili" taj deo tela pre nego što mu damo „svežu" energiju. To je vrlo lak i efikasan postupak, koji u nekim slučajevima daje neverovatne rezultate. Na primer, ako oduzmete suvišnu energiju oko glave, možete ukloniti glavobolju za svega nekoliko minuta! Tokom postupka uzimanja energije, pacijent bi mogao da u delu tela pored oblasti manipulacije aurom ima osećaj manje ili veće hladnoće. Postoje dva osnovna načina uzimanja energije iz nekog dela tela: - izvlačenje energije iz oblasti sa suvišnom energijom pokretom duž obrisa tela, ili - izvlačenje energije pravo iz aure pod uglom od devedeset stepeni. Ako izaberete prvi postupak, postoji jedno opšte pravilo koje treba da upamtite: Kad oduzimate bioenergiju, uvek idite od središnjeg ka bočnom i od višegka nižem. To znači da treba da pomerate suvišnu energiju iz središnjeg dela odnosno trupa ka stranama (ili udovima) i od temena na glavi ka tabanima na nogama. Ako tretirate ruke ili noge, oduzimajte energiju idući ka prstima ruku ili nogu.


74

A. Brišući pokreti se obično izvode oko čitavog tela, a oni su vrlo prikladni i za ublažavanje bola na određenom mestu. Te pokrete je veoma lako izvoditi, pa i početnici mogu pomoću njih da za kratko vreme postignu značajne rezultate. Al. Da biste smanjili bioenergiju oko čitavog tela (da biste oslabili auru), počnite od vrha glave. Zadržite svoje dlanove na stalnoj udaljenosti od oko 5 do 7,5 cm od pacijentovog tela i izvodite brišuće pokrete, kao da nekome uklanjate sneg sa kaputa. Postepeno pomerajte ruke sa temena ka završetku trupa, izvodeći iste lake pokrete. Ako pacijent leži, možete tako da produžite sve do tabana. Dužina pojedinih brišućih pokreta je oko 25 do 30 cm. Možete ponavljati te pokrete sa vrha do dna nekoliko puta, zavisno od vašeg opažanja i vašeg suda. Ova vrsta manipulacije je inače sastavni deo umeća ,,terapeutskog dodira". A2. Druga vrsta oduzimanja energije brišućim pokretima izvodi se jednim kontinuiranim pokretom umesto mnogih malih pokreta. Izvodite ih u istom smeru, jedino što u tom slučaju ne zaustavljate pokret ruku sve dok ne stignete do kraja trupa ili do tabana. Delovanje je isto kao i u prvom slučaju, s tim što vam treba manje vremena; međutim, za ovu vrstu manipulacije potrebno vam je više iskustva da bi bila uspešna.

75

P^

Ovaj pokret može da bude veoma delotvoran u snižavanju povišenog krvnog pritiska ako ga izvodite od vrha ramena do donjeg kraja kičme. Ako tretirate samo jedan deo tela, recimo glavu ili udove, to bi mogao da bude jedini postupak koji je potreban za uklanjanje bola. Kad tretirate glavu, počnite brišućim pokretima od temena i nastavite s obeju strana glave ka ramenima. Napravite onda rukama veliki krug i vratite se tako do temena. Drugi put idite naniže duž zadnje strane glave i vrata sve do sredine predela grudnog koša ili, ako ste licem okrenuti ka licu pacijenta, izvodite pokret ispred lica do sredine grudi. Idite potom rukama naviše do temena istim putem, praveći širok krug oko tela. Nastavite ove pokrete nekoliko puta, menjajući naizmenično već označeni put, kako biste pokrili čitavu oblast oko glave. Kad tretirate ruke, počnite od vrha ramena, pri čemu stojite pacijentu sa strane. Sledite put koji ide niz nadlakticu, lakat, podlakticu, ručni zglob i prste, vodeći računa o tomeda pokret završite malo dalje od vrhova prstiju (približno 12-15 cm). Nastavite pokret vraćajući se rame-


76

nima u širokom krugu. I taj postupak izvodite na dva načina: mnogobrojnim kratkim brišućim pokretima ili jednim dugim pokretom. Ista pravila su delotvorna za tretiranje nogu i stopala. Uvek počnite od vrha (u ovom slučaju kukova) i idite ka stopalima. Pokreti se uvek završavaju nešto dalje od nožnih prstiju.

B. Pokreti izvlačenja izvode se uzimanjem energije iz tela pod uglom od devedeset stepeni. Ovoga puta to ne liči na brišući pokret kojim se uzima bioenergija, već pre na njeno vađenje ili zahvatanje i njeno izvlačenje iz aure. Glavno pravilo koje ovde treba da zapamtite jeste da uvek treba da se oslobodite viška energije da biste se zaštitili za vreme tretmana. To je veoma lako učiniti: dovoljno je da otresete ruke na

77

kraju svakog pokreta izvlačenja na način kao što biste sa svojih ruku stresli rukavice. Isto tako, kad god osetite u rukama neki neznatan bol, možete ponoviti istu proceduru, zbog toga što to obično znači da vam je preostao neki višak oduzete energije oko ruku. Suvišna energija može u takvom slučaju da se ukloni i stavljanjem ruku pod tekuću vodu, gde treba da ih držite nekoliko minuta, ali ako se pridržavate pravila, to neće biti potrebno.8 Bl. Sada ću vam opisati jedan pokret za uzimanje energije koji je veoma delotvoran ako ga izvodite na pravilan način. Da biste to olakšali, koristite svoju uobrazilju. Pokušajte da vizualizujete energetsko polje kao neku vrstu fluida oko tela. Pružajte šake pravo ka onom delu tela kojem je potreban tretman i zadržite ih tamo nekoliko sekundi da biste uspostavili dobar kontakt s aurom. Možete takođe prstima da izvodite spore pokrete slične vibraciji, koji će vam pomoći da pokupite više bioenergije. Potom obema šakama pravite pokrete hvatanja ili, bolje rečeno, „hvatanja kandžama", jer vam šake nisu zatvorene iako izvlačite energiju (ili zamišljeni fluid) iz aure. Za vreme ovog pokreta ruke ćete pomeriti pored svog trupa i na kraju ih zaustaviti iza leđa. Tada ih kratkim pokretom otresite da biste se oslobodili energije koju ste upravo izvukli. Nastavite izvođenje pokreta dokle god to smatrate potrebnim i, pošto završite, ispitujte dlanovima energetsko polje. 8

Voda snažno apsorbuje energiju. Ona lako može da se puni energijom, ali ona vam i izvlači energiju ako u nju za neko vreme uronite. Pomislite samo kako ste umorni posle dugotrajnog kupanja.


78

Svi pokreti uzimanja energije mogu da se ponove ako rezultat nije zadovoljavajući. Međutim, ako je bol prestao, možete istog trenutka da obustavite postupak. B2. Sličan pokret uzimanja energije možete da izvodite i samo jednom rukom, jedino što ćete ovoga puta zatvoriti energiju u svoju šaku sastavljanjem vrhova prstiju, kojima ćete napraviti oblik ptičjeg kljuna. Put kojim idete izvodeći pokrete takođe je isti. Pošto uhvatite suvišnu energiju, izvucite je iz aure i prenesite iza svojih leđa, da biste je tamo istresli.

Isti pokret možete da izvodite i držeči šaku okrenutu naniže, ali u tom slučaju ne treba da je zatvarate. C. Kružnim pokretima pod uglom od devedeset stepeni možemo takođe da uzimamo energiju. To je dobra tehnika za lokalno uzimanje energije sa malih površina. Pravilo koje treba da upamtite za uzimanje energije primenom ove tehnike jeste da pokrete uvek treba da izvodite u smeru suprotnom kretanju kazaljke sata (pri davanju energije smer je obrnut). Držite ruku nekoliko sekundi iznad dela tela, koji tretirate da biste tako uspostavili kontakt. Sad počnite polako da izvodite male kružne pokrete u smeru suprotnom kretanju kazaljke sata. Što se više udaljite od tela, postepeno

79

sve više širite krugove (tako ćete dobiti sliku sličnu levku) dok ne dostignete rastojanje od tela od oko 30 cm. Onda uhvatite energiju koju ste odvojili već uvežbanim pokretom hvatanja i izvucite iz aure. Završite taj pokret otresanjem suvišne energije. D. Pokreti „soljenja " su na neki način takođe kružni pokreti, međutim, u ovom sluj. čaju prsti su bioterapeutu glavni 'instrument. Pokreti „soljenja" se primenjuju za lokalni tretman veoma malih oblasti, kao što su, na primer, uši. Počnite i ovoga puta uspostavljanjem kontakta sa aurom vašeg pacijenta. Polako sastavite prste kao da nešto solite, a vrhove prstiju držite upravljene ka oblasti koju tretirate. Dok odmičete ruku, istovremeno izvodite prstima pokrete „soljenja" (što je u stvari lagano trljanje vrhova prstiju jedan o drugi). Ako već imate iskustva u viđenju aure, videćete možda tokom ovog postupka tanku mutnu liniju između vrhova vaših prstiju i oblasti koju tretirate. Završite postupak i ovoga puta otresanjem uzete energije.

«^3


80

81

3. D A V A N J E E N E R G I J E Davanje energije je u bioterapiji primarni pokret prilikom isceljivanja. To je suština čitave terapije! Da bismo ponovo uspostavili zdravu ravnotežu u energetskom polju tela, moramo popunjavati oblasti sa nedovoljno energije svežom bioenergijom. Postoje dva osnovna načina davanja energije nekom delu tela: - izvlačenje bioenergije iz okolnih oblasti i njeno prebacivanje u oblasti kojima nedostaje energija, ili - direktno davanje energije od strane bioterapeuta. Ako odaberemo prvi postupak, glavno pravilo, kojeg morate da se pridržavate jeste sledeće: Kada dajete bioenergiju, uvek idite od bočnog ka središnjem i od nižeg ka višem. To znači da uvek morate da idete od obeju strana (ili od udova) ka trupu i od kraja trupa (ili od stopala) ka glavi. Za vreme postupka davanja energije i terapeut i pacijent mogu da osećaju toplotu, peckanje ili pritisak. U nekim slučajevima ta toplota može da bude jaka i da izazove znojenje! To je jedan od neobjašnjivih efekata davanja energijePrema Njutonovoj fizici, kada spajamo vruć i hladan objekat, onaj vrući će predavati toplotu hladnom objektu, sve dok se temperature jednog i drugog ne izjednače. Ako pretpostavimo da ti objekti mogu da registruju temperaturu, onda bi hladan objekt registrovao toplotu, dok bi vrući objekat registrovao hladnoću za vreme razmene temperature. Međutim, za vreme davanja energije prilikom seanse bioterapije, i terapeut i pacijent obično osećaju jaku toplotu! Ali to nije nikakav ranije nepoznat osećaj. On je prisutan i kod ljubavnika u nežnim trenucima. A. Pokreti povlačenja su oni najlakše izvodljivi od svih pokreta davanja energije ukoliko se pridržavate opisanih

pravila. Oni su sušta suprotnost brišućih pokreta, koji se izvode prilikom uzimanja energije. Al. Da biste davali energiju čitavom telu, uvek počnite izvođenje pokreta od tabana ili od najnižeg dela trupa, zavisno od položaja pacijenta. Ako se ovaj nalazi u horizontalnom položaju, time će terapeutu biti pošteđena leđa, ali ako nema potrebe za tretiranjem nogu, bolje je da pacijent bude u stojećem položaju, kako bi mu terapeut mogao lakše prići.

Terapeut može da drži šake okrenute ili k sebi ili od sebe, kako god mu je udobnije. Održavajte stalno rastojanje od 5 do 7,5 cm od pacijentovog tela i polako, polazeći od početnog položaja, prenosite energiju naviše, malim pokretima, pomerajući ruke svaki put za oko 30 cm. Poslesvakog takvog pokreta vratite se za nekoliko centimetara i napravite isti pokret, pa nastavite takvo pomeranje ruku sve dok ne stignete do temena. Možete ponavljati ove


82 83 pokrete koliko puta želite, sa zadnje ili prednje strane tela, idući uvek različitim putem kako biste pokrili svaku tačku. A2. Kao i kad izvodite brišuće pokrete, i pokrete povlačenja možete izvoditi u jednoj neprekidnoj liniji. U tom slučaju izvodite ranije opisani postupak, ali bez ikakvih prekida. U ovom slučaju, da biste se vratili u početni položaj, ne morate da idete oko aure. Umesto toga, prilikom silaznog pokreta blago dodirujte dlanovima energetsko polje na udaljenosti od oko 15 cm od pacijentovog tela. Ako ovaj pokret izvedete više puta, idući od kraja kičme do vrha ramena, on može da bude veoma efikasan u tretmanu niskog krvnog pritiska. Pojedini delovi tela tretiraju se na isti način, počinjući od prstiju i idući ka ramenima, kad su u pitanju ruke, a počinjući od nožnih prstiju i završavajući sa kukovima kad su noge predmet tretmana. B. Pokreti guranja su potpuno isti kao vežbe u opažanju energije koje su ranije opisane. Stavite obe šake u paralelan položaj tako da dlanovi budu okrenuti jedan ka drugom. Rastojanje među

šakama treba da bude oko 30 cm. Ovo je pokret lokalnog davanja energije. Posle toga upravite vrhove prstiju prema oblasti kojoj je potreban tretman. Pošto uspostavite kontakt, pomerite dlanove jedan prema drugome kao da hoćete da aplaudirate, ali ih zadržite kad stignete do rastojanja među njima od 2, 5 cm. Zamislite da među rukama imate neki plastičan materijal, koji možete da sabijete, jer ćete imati upravo takav osećaj. Kad izvedete taj pokret do kraja, vratite se u početni položaj i nastavite da izvodite ritmički iste pokrete, dokle god to smatrate potrebnim. C. Polaganje ruke na oblast koju tretirate ili držanje ruke iznad te oblasti predstavlja najrasprostranjeniju tehniku davanja energije. Ona je takođe poznata pod nazivom isceljivanja polaganjem ruku. To je veoma lako izvesti: samo držite ruku iznad oblasti sa nedovoljno energije i koncentrišite se na prenošenje svoje bioenergije na tu oblast. Možete i da položite ruku na telo, /T^ I međutim taj _ ^? \ sistem nije toliko efikasan, jer ne možete osetiti auru ako pri tom imate i osećaj dodira. Ukoliko to odgovara, možete koristiti obe ruke, stavljajući ih sa suprotnih strana tela, pri čemu među njima stvarate „energetsku vezu". Taj način davanja energije je obično praćen intenzivnim osećajem vrućine.


84

85

Tehnika polaganja ruke dok pacijent stoji ili sedi može takođe da se primenjuje tako što ćete svoju ruku držati u horizontalnom položaju, sa palcem okrenutim naviše ili u stranu. U tom slučaju naglasak je na usmeravanju energije na tačnu lokaciju na koju treba da usredsredite svoju svest. Ovaj pokret (sa palcem naviše) takođe je efikasan prilikom davanja energije kičmi, pri čemu pomerate ruku vertikalno od trtice do vratne oblasti i nazad. D. Kružni pokreti pri davanju energije su gotovo tačna suprotnost kružnim pokretima prilikom uzimanja energije. Pravilo koje ovde treba da upamtite sasvim je jednostavno: kada dajete energiju koristeći ovaj metod, uvek idite u smeru kretanja kazaljke sata! Počnite uspostavljanjem kontakta s aurom (pretpostavljam da ste se sada u tom već uvežbali) iznad oblasti koju ćete tretirati. Ako vam je poznato tačno mesto sa nedovoljno energije, počnite kruženjem dlanom oko njega. Krugovi koje opisujete mogu biti različitog prečnika, zavisno od zdravstvenog problema pacijenta. To zavisi od vas! Ako vam tačno mesto sa nedovoljno energije nije poznato, ne treba zbog toga da brinete. Dok

opisujete k r u ^ v e oko te oblasti, osećaćete kako raste temperatura, što će vam biti putokaz ka traženom mestu. Brzina kruženja treba da bude otprilike jedan krug za jednu sekundu, pri čemu manja ili veća brzina zavisi od manje ili veće dužine prečnika kruga. Rastojanje između vaše ruke i pacijentovog tela određujete vi, zavisno od veličine oblasti sa nedovoljno energije. Sto je oblast koju tretirate manja, to više treba da joj se približite. Prilikom izvođenja kružnih pokreta možete da koristite i obe ruke. Stavite ih sa suprotnih strana tela i primenjujete rutinski postupak. Ovaj pokret je veoma efikasan za svaki vid davanja energije, ali on se prvenstveno koristi za obnavljanje zdravog, levkastog oblika čakri. I „polaganje ruke" i „kružni pokreti" mogu da se kombinuju sa vibracijom ruke. Veruje se da vibriranje prstiju i ruku kombinovanom brzinom od približno 8-12 cikla u sekundi (Hz) ubrzava prenos energije između terapeuta i pacijenta. Ja već dugo vremena koristim ovu tehniku, ali nikad nisam imao šansu da merim brzinu vibracija. Bez obzira na to, kod mene to funkcioniše, pa pokušajte i vi, možda će i kod vas funkcionisati. E. Horizontalni poprečni pokretise prvenstveno koriste iznad ramena i kolena, kao i ispod ramena, na sredini prednjeg i zadnjeg dela tela, radi davanja energije plućima. Počnite time što ćete ukrstiti ruke ispod grudi, otprilike 30-60 cm od vašeg pacijenta, prema kome ćete okrenuti


86

dlanove. Da bistemu na taj način dali energiju, moraćete da otvorite ruke kao što to prirodno činite, koristeći samo pokret koji polazi od laktova. Tako će vam ruke preći iz ukrštenog položaja u položaj sklapanja tupog ugla. Ako tretirate pluća, ruke će vam biti šire razmaknute od linije ramena. Ako pak tretirate kolena ili ramena, nije potrebno da budu toliko razmaknute. Njihov položaj zavisi od vaše procene. Za vreme ove manipulacije osetićete mnogo toplote i pritiska. F. Povezivanje je postupak koji nam omogućava da pojačamo protok bioenergije između dve tačke. On može da se izvodi na dva različita načina. 1. Postupak polaganja ruku na dve /ačfrekoje želimo da povežemo najčešće se koristiti za tretiranje kičme, ali može da se koristi i za bilo koji drugi deo tela u primeni ranije opisanog postupka (v. ,,Polaganje ruke"). Izvodi se tako što se jedna ruka stavi na vratni predeo odmah ispod potiljka, a druga na slabinski predeo, po mogućstvu dodirujući peti slabinski pršljen sredinom dlana. Osećaj koji ćete pri tom imati, ako išta budete osetili, biće neznatno peckanje ili vrućina. Svrha tog postupka je da obezbedite protok energije kroz kičmu da biste na taj način pomogli otklanjanju raznih problema sa leđima. ^l 2. Polaganje ruku iznad dveju tačaka koje želite da po'vežete praćeno je istim takvim osećajima s obe strane. Ovo možete uraditi iznad bilo kojeg dela tela, ali se obično

87

koristi prilikom tretiranja ruku i nogu. Osećaj koji imate za vreme tog tretmana praktično je neverovatan. Ukoliko ove pokrete izvodite na pravilan način, vi ćete čak reagovati dovođenjem u pitanje nekih zakona fizike! Bilo bi korisno da se pre početka tretmana igrate „energetskom loptom" tako što ćete obe šake postaviti jednu naspram druge. Igrajte se tako tom loptom neko vreme, sve dok ne osetite da je „držite u rukama". Tek sada stavite ruke iznad tačaka koje želite da povežete, ali i dalje nastavite da se igrate „loptom". Čak i kad vam šake nisu u položaju jedna naspram druge, i dalje ćete osećati loptu! Svaki mali pokret koji činite osećaćete kao da je lopta tu: kao prijatnu toplotu, malo peckanje i intenzivan magnetni otpor. Svi opisani pokreti uzeti su iz mog ličnog iskustva i većinu njih koriste i mnogi drugi bioterapeuti. Ako vam se čini da ste otkrili neki nov pokret, ne oklevajte da ga primenjujete. Vežbajte i uživajte!


89

OPŠTA PRAVILA BIOTERAPIJE Pre nego što počnete da bilo koga tretirate bioterapijom potrebno je da imate na umu neke važne pojedinosti. . - Bioterapeut nije doktor medicine. Samo lekar je ovlašćen da postavlja dijagnoze, daje sugestije u pogledu načina lečenja i obavlja lečenje. Tradicionalna i moderna medicina ^ treba da se uporedo koriste. Ne pokušavajte da utičete na vašeg „pacijenta" u stvarima koje vam nisu dobro poznate. Zasnivajte svoj tretman i na zvaničnim dijagnozama i na vašim sopstvenim nalazima. Upamtite, vi tretirate samo energetska polja tela! Vi ne možete da prepisujete nikakve lekove, ali možete da predlažete neke vežbe za bolji protok energije, meditaciju ili, eventualno, samomasažu, refleksologiju i bolje navike u ishrani, dakle, sve u svemu, zdrav način života. - Da biste mogli druge da tretirate, morate sami da budete savršeno zdravi. Ukoliko ste bolesni, vaše bioenergetsko polje nije u idealnoj ravnoteži, pa onda možete da nanesete više štete nego dobra, drugima ili sebi! - Pročitajte ovu knjigu nekoliko puta i mnogo vežbajte pre nego što konkretno pređete na praksu isceljivanja. Morate prethodno takođe tačno da znate kolike su vaše sposobnosti i vaše znanje. Ako vam se desi da zbog nepoznavanja pravog postupka nekom subjektu date energiju um'esto da je uzmete, to može kod njega da prouzrokuje dosta nelagodnosti, pa i bolova! Isto tako, ako mu uzmete više


90

energije nego što je trebalo, možete da mu naudite, umesto da mu budete od koristi. Stoga, budite oprezni! - Ne obavljajte suviše veliki broj tretmana tokom jednog dana dok za to niste dovoljno uvežbani. Nastojte da ne iscrpete sopstvenu energiju! Za to je potrebno dosta prakse, kao što je i vašim mišićima potreban dovoljan trening pre nego što budete koristili njihov potpuni kapacitet. - Katkad je jedan tretman dovoljan, međutim u većini slučajeva trebaće vam niz tretmana za svaku osobu. Ponekad će proći i meseci pre nego što postignete cilj koji nastojite da ostvarite. Ako naiđete na takav slučaj, svakako napravite pauzu od nedelju dana posle tretmana od dve nedelje. U sledećem poglavlju steći ćete predstavu o tome kako izgleda niz tretmana i kada je najbolje vreme za njegovo započinjanje i okončavanje. - Bioterapija nije magično, svemoćno lečenje. Iako treba uvek da mislite pozitivno, pokušajte da budete realni. Ne dajte nikome lažnu nadu. Ako niste sigurni u ishod tretmana, prosto recite da ćete nastojati da učinite sve što možete. - Ako tretirate nekoga ko pokazuje sklonost ka padanju u nesvest, predlažem vam da ga tretirate u ležećem ili sedećem položaju. - Tretmani mogu da se obavljaju u svako doba dana, dokle god niste iscrpljeni pa čak ni umorni. Napravite pauzu, ne naterujte sebe na suviše veliko naprezanje! - Da biste postizali dobre rezultate, morate da volite to što radite! Tretirajte svaku osobu kao da je član vaše porodice. Ako ste sposobni da saosećate sa bolom i patnjom drugih ljudi, kao da su te nedaće vas zadesile - bićete veliki iscelitelj! Upamtite: Najveća isceliteljska snaga na svetu je snaga ljubavi!

91

PROFIL TRETMANA Kao što je već pomenuto, pre nego što počnete rad na uspostavljanju energetske ravnoteže, proverite da li ste fizički i mentalno opušteni. Tretman bioterapije možete obavljati na bilo kom mestu i u bilo koje vreme, mada je, naravno, bolje ako prethodno pripremite neki udoban, prijatan ambijent. Umirujuća muzika, prigušeno osvetljenje, zelene biljke itd. - sve će to doprineti stvaranju opuštene atmosfere. Da biste izbegli da vas pogrešno posmatraju kao osobu sa paranormalnim sposobnostima, uvek objasnite šta je to što radite. Recite da to nije neki mistični ritual, već sasvim naučni pristup isceljivanju pomoću energije. Pre nego što počnete, upoznajte ljude koje ćete tretirati. Zamolite ih da vam kažu nešto o sebi i o svojim najvećim zdravstvenim problemima. Kad ovladate bioterapijom, možete ovaj deo da preskačete, pa ćete tako na njih da proizvedete snažan utisak time što ćete sami otkriti sa kojim delom tela imaju problema. Tretman je najefikasniji ako se subjekt nalazi u stojećem položaju, jer tako možete najlakše da idete oko aure, a da vas u tome ništa ne ometa. Međutim, ako to ne dolazi u obzir zbog situacije u kojoj se pacijent nalazi ili zbog dužine tretmana, možete se opredeliti za sedeći ili ležeći položaj. Obrazac je obično isti: počinjete otvaranjem aure i procenom, nastavlja se oduzimanjem viška energije a potom


92

davanjcm energije i, konačno, zatvaranjem aure i procenom. Kao što je već pomenuto, započnite uspostavljanjem y kontakta sa pacijentovom aurom, što ćete učiniti tako što ćete držati ruku iznad njegovog temena tokom deset sekundi ili koliko već bude potrebno. Nastavite otvaranjem aure, koristeći pokrete širenja ispred i iza tela. Sada dolazi najvažnji deo tretmana: procena. Procena je onaj deo bioterapije koji zahteva svu vašu koncentraciju. Za vreme tog postupka treba da nađete delove aure u kojima je poremećena ravnoteža. ~T Idite oko čitavog tela, dodirujući auru dlanovima obeju ruku (ili one ruke koja je osetljivija) i registrujte sve one oblasti u kojima osećate neki poremećaj ravnoteže. Upitajte bez oklevanja vašeg pacijenta šta on pri tom oseća. I on bi mogao da oseća neku promenu u energetskom polju. Kao što već znate, reakcija bi mogla da bude osećaj toplote, pritiska ili hladnoće ili bilo koji drugi osećaj. Rastojanje od vaših dlanova do pacijentovog tela trebalo bi da bude oko 7,5 cm, ali tu postoje individualne varijacije. Možda ćete auru bolje osetiti sa udaljenosti manjoj ili većoj od ove. Osim toga, kao što vam je poznato, postoji više slojeva aure, tako da možete da je ispitujete sa udaljenosti mnogo većoj od 7,5 cm, dokle god ste u stanju da to činite efikasno. H~~" Pošto utvrdite lokaciju nekog zdravstvenog problema, možete pristupiti uspostavljanju energetske ravnoteže davanjem ili uzimanjem energije. Počnite oduzimanjem suvišne energije, što obično dovodi odmah do ublažavanja bola na bolnom mestu. Izaberite za to jedan ili više metoda koje već poznajete, zavisno od toga šta je prikladnije za određenu situaciju. Možete takođe da oduzmete nešto energije iz čitave aure kako bi ova bila prijemčivija za bionergiju koju se spremate da joj date. Neki stručnjaci čak prediažu da prilikom svakog tretmana uzmete nešto energije iz čitave

93

aure, kako biste je tako „očistili" od „prljave" ili „zagađene" energije. Kada završite tretiranje aure, proverite da li ste postigli željeni rezultat. To možete učiniti procenom aure ili prosto postavljajući pacijentu pitanje šta oseća. Sledeći korak je davanje energije delovima aure gde ove nema dovoljno (ili čitavoj auri, ako ste iz nje uzeli energiju). I ovde imate na raspolaganju više metoda za izvođenje tretmana. Završite ga procenom i zatvaranjem aure. Možete zatvoriti auru korišćenjem istog metoda koji ste upotrebili za njeno otvaranje. Postoji i jedan kontroverzan metod za dovršenje tretmana, koji uključuje lupkanje pacijenta po gornjem delu leđa (oblast gornjeg trapeznog mišića, blizu vrata) s oba kažiprsta, što izaziva blagi šok kao reakciju. Prema teoriji, svaka funkcija tela nalazi se pod kontrolom određenog „časovnika". To znači da mi imamo milione i milione merača vremena razmeštenih po svim našim organima. Ako naša energetska polja nisu u ravnoteži, ovi časovnici nisu sinhronizovani. Neki od njih žure, dok neki zaostaju, što ometa održavanje njihovih redovnih funkcija. Tokom seanse bioterapije, velika većina ljudi postaje veoma opuštena i čak mlitava. Ako takvu osobu na kraju seanse malo lupnemo po gornjem trapeznom mišiću, svi će časovnici u telu istovremeno stati u deliću sekunde, što će ih sinhronizovati, pa će onda početi zajedno da rade! Upamtite: Nije neophodno da lupkate baš po trapeznom mišiću, ali je to zgodno zato što se završni „poprečni" pokreti okončavaju baš u visini ramena. 9 Ne zaboravite da otresete energiju sa svojih ruku! Ali možete i pomoću drugih metoda da ^e zaštitite. Jedan je taj da neko vreme držite ruke pod tekućom vodom, koja će sprati hioenergiju. A postoje i načini da se zaštitite za vreme svog tretmana, stvaranjem „mentalnog bloka" ili „zida". Više o tome biće reči u poglavlju posvećenom vežbema za bolji protok energije.


94

Kad je već reč o unutrašnjem „časovniku", trebalo bi da se pozabavimo time koje je najbolje vreme za seanse bioterapije. Još od ranog detinjstva učili su nas nekim „pravilima" u vezi sa pridržavanjem određenog vremena. Učili su nas kada je vreme za doručak, ručak i večeru, kada treba da pođemo na spavanje, kada da ustanemo itd. Postoji još jedan veoma važan ritam upisan u našu podsvest: to su dani u nedelji. Ako malo razmislite, biće vam jasan smisao tog ritma. Obdanište, škola, radno mesto - sve to počinje u ponedeljak, a završava se u petak, eventualno u subotu. Nedelja je slobodan dan. Naše telo i um se na to naviknu. Čak i ako ste se u nedelju dobro odmorili, ponedeljak osećate kao mučenje. To je kao kad se probudite ujutro, pa morate da pokrenete svoj „motor". A petak je „gotovo već vikend", i vi ste tog dana spremni za poslednji napor u toku nedelje. Stoga je vrhunac vašeg učinka obično u sredu ili četvrtak. Lako je stoga uporediti dane u nedelji sa satima tokom dana. Ova korelacija može da bude veoma korisna u određivanju vremena za seanse bioterapije kada planirate više seansi. Iskustvo je pokazalo da je najbolji dan za prvu seansu ponedeljak. Možete to uporediti sa izlaskom sunca. Energija bioterapeuta je tada na nivou „oseke", kao i energija pacijenta. Stoga gotovo ne postoji mogućnost da ,,preopteretite" auru i da telu date energetski šok, naročito ne prilikom prvog tretmana. Kao što je prethodno pomenuto, neki ljudi mogu da budu osetljiviji na tretman i da reaguju vrtoglavicom ili konfuzijom. Zbog toga prva seansa treba da bude relativno blagog karaktera, sa naglaskom na proceni. Ako je moguće, nastavite tretman svakog dana do petka, kao da pratite ciklus od izlaska do zalaska sunca. Energija i njeni efekti biće najjači sredinom nedelje, da bi postepeno slabili do petka i subote.

95

Bioenergija

Ponedeljak

Utorak

Sreda

Četvrtak

Petak

Dosadašnje studije i lična praksa pokazuju da se najbolji rezultati postižu ako se tretmani obavljaju u serijama od po pet dana. Ukoliko je potrebna veoma dugotrajna terapija, onda posle serije petodnevnih tretmana od dve nedelje napravite pauzu od nedelju dana. To vreme je potrebno da bi se pacijentovo energetsko polje naviklo na promene. Kada se postignu konačni rezultati, izvedite još jednu seansu otprilike mesec dana kasnije radi završnog tretmana procene kojom će terapija biti okončana. Mi imamo još jedan ugrađeni časovnik koji je vredan pomena, iako je, zbog njegove dalekosežnosti, mogućnost njegovog korišćenja u bioterapiji minimalna. To je unutrašnji ritam plime energije či. Prema teoriji akupunkture, postoji 24-časovni ciklus protoka energije kroz telo, a ona prolazi određenim putevima. Ti putevi su dvanaest velikih meridijana. Zbir čitave energije koja kroz njih cirkuliše naziva se jing či. Svaki meridijan je povezan sa jednim od glavnih organa ili telesnom funkcijom, pa tako snabdeva odgovarajuću oblast energijom. Svakog dana postoji vreme vrhunca, kada je energija u pojedinim delovima tela najjača. Taj period se naziva „energetskom plimom". Pošto dan ima 24 sata, lako


96

97

je zamisliti kako energija či protiče kroz svaki meridijan za vreme od tačno dva sata. Meridijani su takođe povezani sa pet „osnovnih elemenata", koji su, prema kineskoj filozofiji, u korelaciji sa svim događanjima u kosmosu, a u čoveku odslikavaju odnos među organima. Svaki element ima dva meridijana. Kao i sve ostalo, meridijani se dele na jin i jang. Sledeća tabela prikazuje korelaciju pet elemenata, organa i vremena energetske plime. Element Metal

Zemlja

Vatra (carska)

Voda

Meridijan Šou tai Jin Šou jang Ming Cujang Ming Cu tai jin Šou Šao Jin Šou tai Jang Cu tai jang Cu šao jin

Vatra Šou đue (sveštenička) jin Šou Jao Jang Drvo Cušao Jang Cu đue jin

Organ Pluća

Vreme

Debelo crevo Želudac

05-07 07-09

Slezina Srce

09-11 11-13

Tanko crevo

13-15

Bešika Bubreg

15-17 17-19 19-21 21-23

Perikardijum Trostruki grejač Žučna kesa Jetra

Kao što vidimo, bilo bi veoma teško uskladiti vreme plima bioenergije sa vremenom naših seansi bioterapije. Pa ipak, ovo znanje nara je od koristi za bolje razumevanje životnih procesa u našem telu, koji se stalno obnavljanju.

03-05

23-01 01-03

PROCENA REZULTATA Dosad smo se za procenu rezultate tretmana oslanjali na naše „osećanje" energetskog polja, a radi veće sigurnosti i na iskaze naših pacijenata. Međutim, postoji jedan precizniji način merenja energetskog polja, pri kome koristimo naše „unutrašnje instrumente". Kao što je slučaj s unutrašnjim časovnicima i bioener-


98

gijom, mi raspolažemo još jednim unutrašnjim instrumentom, a to je naše „šesto čulo'\ Naravno, većinu nas niko nije učio kako da koristi tu sposobnost. Pitanje glasi ovako: kako možemo da obavimo precizno merenje energetskog polja pomoc'u nečega u šta nismo čak ni sigurni da posedujemo? E, pa mi svi zaista imamo tu sposobnost, i svi možemo naučiti kako da je koristimo! Taj metod, koji sve nas može da pretvori u žive instrumente, naziva se radiestezija.

99

RADIESTEZIJA Ja ne poznajem nikog ko nije čuo bar za jedan slučaj umeća radiestezista. Svakako znate - to su ljudi koji traže podzemnu vodu ili izvore nafte ili čak tragaju za nestalim osobama. Takvi slučajevi poznati su već vekovima. To su najčešće osobe koje su otkrile podzemnu vodu. Nema svedočanstava ni o tome otkad je taj fenomen poznat, ali se veruje da je to umeće postojalo još pre više hiljada godina. Pošto su nam neke stare civilizacije ostavile svedočanstva o sebi, dovoljno je da podsetimo na jedno najpoznatije. Ovo, doduše, nije savršen primer, ali zvuči zaista dobro. Mojsije je štapom udario po kamenu i, gle, potekla je voda! Međutim, ima mnogo više svedočanstava o radiesteziji tokom istorije. Dok su zapadne civilizacije tek u ne tako davnoj prošlosti počele da se ozbiljno bave ovim umećem, Kinezima je ono poznato više od četiri hiljade godina! U Kini je vrlo mali broj kuća ili hramova podignutih bez prethodnog savetovanja sa takvim „stručnjakom". Pri tom se sve uzima u obzir: lokacija, izvori negativne energije, okolina, štaviše i raspored nameštaja, biljaka, umetničkih predmeta i ogledala u kući! Moglo bi se reći da je u Kini profesionalni radiestezista ujedno i odgovoran za unutrašnju arhitekturu. Ovo veoma kompleksno umeće Kinezi naziRadiestezija je slična umećima radionike i psihotronike. U narodu su ljudi koji vladaju veštinom radiestezije poznati kao „rašljari", zato što kao y instrument najčešc'e koriste rašlje, račvaste tanke grane. (Prim. prev.)


100

vaju feng šuej i ljudi ga shvataju tako ozbiljno da i velike korporacije konsultuju poznavaoce tog umeća za sve, počev od izgradnje poslovne zgrade, pa do rasporeda sedišta na nekom poslovnom sastanku! Iako feng šuej nije opštepoznato umeće, u SAD je sve više ljudi koji se za njega interesuju, a videćete zašto. Ako bez ijednog očiglednog razloga ne možete da spavate, ujutro ustajete umorni i ne osećate se prijatno u nekim prostorijama, ako ne možete dugo da sedite na nekom mestu kod vaše kuće, ako se brzo zamarate u svojoj kancelariji, a u nekim prostorijama ne možete da usredsredite pažnju ili osećate neku drugu nelagodnost, sigurno ćete imati koristi od radiestezije. Kao što je već pomenuto u poglavlju 5, u našoj životnoj sredini postoje različiti izvori pozitivne ili negativne energije. Oni mogu u velikoj meri da utiču na naše zdravlje i na naš način života, čak i ako o njima ništa ne znamo. Pod zonom pozitivne energije ne podrazumevam oblast pozitivnog elektriciteta (+), već prostor u kome su svi uslovi za zdrav život idealni. To može da bude bilo gde, počev od neke sobe u vašoj kući, pa do klupe u obližnjem parku. Sve dok je to mesto blagotvorno za vaše zdravlje, zvaćemo ga „dobrim" mestom. Negativna energija je, međutim, mnogo složenija. Boravak u nekom negativnom prostoru biće manje-više štetan za svakog pojedinca. Intenzitet ove energije i njen uticaj zavise od mnogih faktora. Da bismo se zaštitili od takve nevidljive opasnosti po naše zdravlje, moramo naučiti kako da je prepoznamo i na kraju savladamo. Napominjem da ni pod negativnom energijom ne podrazumevamo negativan elektricitet, već negativan uticaj na naše zdravlje. Razmotrimo sad tri osnovne grupe izvora negativne energije. Ti izvori su: 1. prirodni, 2. veštački, 3. kosmički.

101

PRIRODNI IZVORI NEGATIVNE ENERGIJE Prirodni izvori su oni koji su nastali spontano a predstavIjaju deo biosfere. Negativna energija može da se emituje prilikom trenja podzemnih voda sa tlom, ili šupljinama, pećinama, naftom, mineralima itd. Opšti naziv za te negativne oblasti jeste: geopatogene zone. Neki Ijudi, ne samo na Istoku, znali su još odavno za te zone. Štaviše, imali su sopstvene metode za zaštitu od njih. U nekim oblastima Evrope ljudi su nekad proveravali teren pre gradnje kuće, koristeći jedinstven metod. Oni bi to zemljište očistili od trave, pa bi tu stavili ogledalo okrenuto naopako i prekri- ^ veno daskom. Ako je sutradan ujutro ogledalo bilo orošeno, to je onda značilo da mesto nije dobro za ljudsko stanovanje.

Podzemna voda kao uzrok bola u stopalima

Prirodni izvori negativne energije nalaze se svuda, ali nas bi trebalo da brinu samo oni koji se nalaze na mestima gde provodimo mnogo vremena. Spavaće sobe i dnevne sobe u stanu, radne prostorije, kancelarije, školske učionice predstavljaju dobre primere za takve prostore.


102

103

Bio sam student na univerzitetu kada sam otkrio da sedenje za određenim stolovima u pojedinim učionicama i dvoranama različito utiče na moju intelektualnu prijemčivost. Posle izvesnog vremena obeležio sam sva sedišta na kojima sam registrovao neku negativnu energiju, pa sam otad nastojao da izbegnem da na njima sedim. Morao sam čak da se objašnjavam sa nekima od mojih profesora zbog menjanja mesta. Podzemna voda koja Međutim, rezultati koje sam negativno utiče na glavu. ostvario na testovima i viši nivo energije koje sam postigao poslužili su mi kao dokaz da je moja teorija bila ispravna. Osim toga, pošto je moja majka u to vreme kao nastavnik radila u školi, ja sam i nju upoznao sa negativnim mestima u njenoj učionici, da bi decu razmestila tako da ne sede na tim mestima. Ne moram ni da naglasim da je rezultat bio taj da su deca otad pažljivije pratila nastavu i ponašala se manje agresivno.

VEŠTAČKI IZVORI NEGATIVNE ENERGIJE Među veštačke izvore negativne energije spadaju svi izvori elektromagnetne i nuklearne energije. Nije nikakva misterija kako ti izvori utiču na živa bića. U našoj modernoj civilizaciji sa visoko razvijenom tehnikom nema gotovo nikoga ko ne uživa blagodeti elektriciteta. Čitav svet je obavijen mrežom miliona kilometara električnih kablova, koji

prenose ovu toliko važnu energiju i u najudaljenije oblasti naše planete. Međutim, ma koliko da je elektricitet od bitne važnosti, svaki izvor elektriciteta je takođe izvor zračenja elektromagnetnih polja u okolinu. Ta su polja relativno štetna po sva živa bića u njihovom susedstvu, pri čemu stepen štetnosti zavisi od voltaže. Što je veći napon struje, to je veće „izvlačenje" bioenergije iz živih organizama. Kao što je ranije napomenuto, sve žive ćelije imaju elektromagnetsku prirodu, koju nazivamo bioenergijom. Bioenergija je gotovo nešto kao elektricitet, sa veoma sličnim karakteristikama, pa je stoga ranjiva na delovanje elektriciteta. Kako elektricitet utiče na nas? Na isti način kao i geopatogene zone. Ako suviše vremena provodimo na mestu gde takva sila deluje, to će na kraju oslabiti naše energetsko polje i izazvati neprirodnu neravnotežu koja vodi fizičkim, mentalnim ili duhovnim poremećajima. Praktično je nemoguće zaštititi se od veštačkih izvora negativne energije, mada su veoma jaki izvori (kao što su" visokonaponski električni kablovi, električne centrale, radioaktivni gromobrani i sl.) obicno udaljeni od mesta našeg stanovanja. Mađutim, ima na stotine uređaja za domaćinstvo i kancelarijskih aparata koji su nam na dohvatu ruke. Televizori, mikrotalasne pećnice, kompjuteri, elektromotori i sl. postali su sastavni deo našeg života. Najnoviji „krik mode" predstavljaju mobilni telefoni, o kojima se dosta diskutuje u javnosti zbog nekih tvrdnji, da bi mogli prouzrokovati tumor na mozgu, ali ja nisam čuo ni za jedan dokaz koji bi potkrepljivao tu tvrdnju. Kad je već reč o veštačkim izvorima negativne energije, ne bi trebalo da zaboravimo ni na negativno delovanje koje dolazi iz ljudske psihe. Ona u stvari može da predstavlja veoma snažan negativni uticaj, koji može da utiče veoma razorno na bioenergetsko polje. Takozvana „crna magija",


104

105

kao i „bacanje čini" i „prokletstvo" ne spadaju isključivo u oblast naučne fantastike ili legende. Negativno delovanje nekih naših misli je, nažalost, sastavni deo naših života. Kao dokaz, predlažem vam da izvedete jedan jednostavan eksperiment. Jaka negativna snaga

dok će ona koju ste „proklinjali" zakržljati, sušiti se, pa možda i uginuti! Taj eksperiment takođe svedoči o vezi između našeg duha i bioenergije, pokazujući da je za dobro zdravlje potrebno pozitivno mišljenje! Mi zaista možemo da naudimo drugima putem negativnih misli, bez obzira na to da li ćemo ove nazvati crnom magijom ili ne; to u svakom slučaju znači da mislimo negativno, čime i sebi nanosimo štetu. Budite oprezni, imajte na umu da morate razmisliti pre nego što bilo šta učinite. Siguran sam da se i vama lično već događalo da nekom poželite nešto zlo. Ali kako ste se onda osećali kada se to stvarno dogodilo?! KOSMIČKI IZVORI NEGATIVNE ENERGIJE

Uzmite dve saksije sa zelenim biljkama iste vrste i veličine i stavite ih da budu na udaljenosti od jednog do dva metra jedna od druge. Zalivajte ih jednu kao i drugu i podjednako ih izlažite suncu. Odvojite svakog dana kratko vreme da biste „pričali" vašim biljkama (ne morate ni glasno da govorite, možete to i da činite samo u sebi). E, pa dok jednoj biljci „govorite" ljubazne reči (na primer, zdravo, dušo, baš si lepa, mila, volim te itd.), istresajte na drugu svu svoju ljutinu i sve frustracije. Budite prema toj biljci veoma agresivni i negativni, i već za nekoliko dana ili za nekoliko nedelja, zavisno od vrste biljke, videćete rezultate. Biljka koja je primala vaše pozitivne misli izrašće velika i zdrava,

Naša planeta, još od svog postanka, stalno biva bombardovana najrazličitijim kosmičkim zracima. To je takav fenomen koji ljudi, životinje i biljke ne zapažaju. Međutim, i kosmički zraci mogu da se podele u dve osnovne grupe: pozitivne i negativne. Nas više brinu negativni kosmički zraci, pa zato ovde navodim najpoznatije primere. Pod kosmičkim zracima podrazumevamo slobodan elektricitet koji kruži u kosmosu, a emituju ih ili primaju mnoge planete u našem sunčevom sistemu. Neka merenja koja su vršena širom naše planete pokazuju da kosmički zraci mogu da prodru do 450 m ispod x površine zemljišta i oko 600 m u dubinu vode. Ako taj tip zračenja pogađa čvrsto tle (na primer, ono čiji je sastav ilovača), ono će odbiti te zrake i odbaciti ih natrag u atmosferu. Međutim, kada se ta radijacija ponovo vrati na zemlju, pokupiće i onu koju emituje zemljište i tako će još više zagaditi zemljinu površinu! Aktivnost kosmičkih zraka je danju za 70% intenzivnija nego noću. Zemlja takođe


106

107

poseduje sposobnost da upije te zrake i da ih kasnije ispušta (obično noću). Sve se to događa u svakodnevnim ciklusima, a nema pravila na osnovu kojih bi se moglo odrediti na koji način kosmički zraci utiču na naše zdravlje. To uglavnom zavisi od geološke situacije i od vitalnosti pojedinca.

2m 20cm

f

2,5m ^

430m Hartmanova mreža

Prema nekim istraživanjima, postoji oko dvadeset i pet vrsta kosraičkih zraka koji dolazeći iz svemira pogađaju našu planetu. Međutim, samo su dve vrste dosad privukle 'naše interesovanje. To su Hartmanova (Hartmann) i Kerijeva (Kerry) mreža. Dr Ernest Hartman je razvio teoriju, prema kojoj kosmički zraci, koji dospevaju na Zemlju, obmotavaju ovu poput mreže od horizontalnih i vertikalnih linija širine 20 cm. Tako su razgraničene radijacione zone kao pravougaonici dimenzija 2,5 x 2 m u pravcu istok-zapad. Čitava ta mreža sama po sebi nije opasna, izuzev na mestima ukrštanja radijacionih linija, koja se nazivaju Hartmanovim čvorovima. Radijacione zone mogu da postanu opasne ako se podudaraju sa nekim geopatskim zonama.

\Hartmanov čvor

Kerijeva mreža štetnih kosmičkih zračenja takođe obavija čitavu našu planetu, ali u pravcima severozapad-jugoistok i jugozapad-severoistok. Širina linija je oko 50 cm, dok je rastojanje između njih 3,5 m. Sva istraživanja u oblasti štetnih zračenja pokazuju da pod uticajem ovih zraka mogu da nastupe fiziološke promene u ljudskom telu, što može da izazove bolesti.

Grupa naučnika pod vođstvom dr Hartmana obavila je 1962. godine eksperimente u toj oblasti. Uz pomoć „georitmograma" oni su izmerili uticaj terena, vremenskih uslova i prirodne sredine na ljudski organizam. Pa ipak, ni danas ne postoje čvrsti dokazi o štetnom uticaju kosmičkih zraka na Ijude. Sve što o tome znamo zasnovano je na statističkim podacima. Kao što vidimo, okruženi smo negaKerijeva mreža


108

109

tivnim izvorima svake vrste. Štaviše, ako se neki ili svi ti izvori poklapaju u jednoj oblasti, malo ima šansi za zdrav život natom području. Zbog toga neki radiestezisti nazivaju „kućama smrti" zgrade koje su podignute u oblasti ukrštanja rizičnih zračenja.

ZAŠTITA OD NEGATIVNIH ZRAČENJA Bilo je dosad mnogo pokušaja da se konstruiše neki pouzdan uređaj za zaštitu od negativne energije, ali koliko je meni poznato, ni za jedna od njih se ne može reći da je stvarno uspešan. Neki radiestezisti su spremni da se zakunu u delotvornost ogledala koja biste licem okrenutim naniže stavili pod svoj krevet. Neki drugi će vam savetovati da na isto mesto stavite konzerve ribe u ulju. Ulje je, po svemu sudeći, u stanju da apsorbuje svu geopatsku energiju, pa vam stoga pristalice tog metoda preporučuju da pod svoj krevet stavite oko deset neotvorenih konzervi ribe u ulju, koje će vam služiti kao zaštita tokom mesec dana. Po isteku tog roka sklonite te konzerve i stavite ih negde napolju da bi se očistile od zagađenja, pa onda možete ponovo da ih upotrebite. Ako vam se ne dopada ideja o konzervama ribe, možete upotrebiti i motorno ulje! Za svaku svrhu možete koristiti i metalne šipke, koje odbijaju negativnu energiju, ili pak olovne ploče, koje tu energiju upijaju, poput ulja, ili čak bakarne žice. Neki kažu da čaša vode stavljena ispred televizijskog ekrana štiti gledaoca od zračenja aparata, zahvaljujući prijemčivosti vode za bioenergiju. U Evropi postoje razne naprave koje mogu korisno da posluže u tom cilju, ali one nisu u široj upotrebi. Jedna američka kompanija počela je da proizvodi tahionizovanu robu, koja dosta obećava kao zaštita od negativne energije. Energija tahiona je ista kao i či, prana ili bioener-

gija, a definisao ju je 1966. godine Džerald Fajnberg (Gerald Feinberg) kao subatomske čestice, brže od svetlosti. Taj je naziv poznat još od kraja 19. veka, a veoma ga je popularisao najveći naučnik ovoga veka Nikola Tesla. Izumitelj generatora naizmenične struje, fluorescentne svetlosti, pronalazač principa bežične veze, naučnik kome elektrotehnika duguje i prvu hidrocentralu, išao je tako daleko da je konstruisao uređaj koji je pretvarao energiju tahiona u elektricitet! U drugoj polovini tridesetih godina upravljao je jednim neverovatnim elektromobilom - na pogon tahiona! (Neki autori tvrde da je to u stvari bio uspešan uređaj, ali da je već na samom početku obustavljena njegova dalja upotreba zbog toga što bi njegovo uvođenje u upotrebu uništilo strukture čitave tadašnje svetske privrede!) Tvrdi se da takozvane „tahionizovane" ćelije, kao i tahionizovani kremovi, silicijumski diskovi, gelovi, trake koje se vezuju oko glave itd. privlače energiju slobodnih tahiona, održavajući tako korisnika sve vreme sa visokim nivoom energije. Ja ne znam mnogo o nekim ozbiljnim eksperimentima s tim proizvodima, ali sam neke od njih isprobao i £^ osetio sam energiju koju su ^ " ^ širili oko sebe. Još jedan sličan uređaj koji sam isprobao, kosmogenerator, proizveden je u Jugoslaviji, a njegov izumitelj je moj poznanik Branislav Stojanović, jedan od prvih poznatih bioterapeuta u toj zemlji. Kosmogenerator je uređaj za akumuliranje, širenje i usmeravanje pozitivnih kosmičkih zraka. Izrađen je od plastike, a za njegov rad nije po-


111

110

treban nikakav izvor energije. Sam njegov oblik dovoljan je za njegovo funkcionisanje! G. Stojanović je tu svoju spravu, koju je izradioza ličnu upotrebu, zasnovao na efektu piramide. Ako se stavi na 10-30 cm iznad tela, fokusiraće pozitivne kosmičke zrake na osobu koja sedi ispod kosmogeneratora, popunjavajući i dovodeći u ravnotežu njeno energetsko polje. Ovo zaista funkcioniše! Moja porodica koristi tu spravu već sedam godina i oseća blagodeti od nje. Jedino opsluživanje koje joj je potrebno jeste da je s vremena na vreme obrišete od prašine. Obavljeni su mnogi eksperimenti sa kosmogeneratorom da bi se pokazala njegova delotvornost. Jedan od tih eksperimenata bio je instaliranje kosmogeneratora u jednoj učionici iznad glave svakog đaka. Nepotrebno je naglasiti da se kod svakog đaka pažnja bitno poboljšala. Još jedan eksperiment obavljen je na jednoj farmi pilića, gde se posle instaliranja tog uređaja rast pilića odjednom bitno povećao. Kosmognerator ima prečnik od 80 cm. Ali on ima i manjeg „brata", nazvanog kosmolok, koji može da stane na dlan, ima oblik trougla, a koristi se za otklanjanje lokalnih poremećaja u protoku energije, na primer bolova od artritisa u ručnom zglobu. Kad je reč o zaštiti od negativne energije, moramo pomenuti Faradejev kavez. To je metalna konstrukcija koja ne dopušta da kroz nju prođe - da uđe ili iziđe - bilo kakvo elektromagnetno polje. Međutim, eksperimenti sa telepatijom su pokazali da Faradejev kavez ne predstavlja nikakvu prepreku za osobu koja je iskusna u telepatiji, pa stoga ne možemo da se oslanjamo na taj metod ni za zaštitu od negativne energije. A ko bi i želeo da živi u Faradejevom kavezu?

Zasad najbolju zaštitu predstavlja prepoznavanje mesta sa negativnom energijom i njihovo izbegavanje. Pošto većina nas nije u stanju da nabavi neki uređaj za njeno otkrivanje, preostaje nam samo jedno rešenje. Ono je u starom umeću radiestezije. INSTRUMENTI ZA RADIESTEZIJU Tokom vekova instrumenti za radiesteziju su usavršavani i novi konstruisani da bi se zadovoljile različite potrebe u toj oblasti. Najpoznatiji instrument predstavljaju rašlje, koje su obično bile savitljiva račvasta grana, odlomljena sa nekog drveta. Rašlje su korišćene ne samo za otkrivanje vode već i za druge svrhe. Razne vrste klatna Na slici su predstavljeni neki najpopularnijiinstrumentiza

radiesteziju.

f

0

6 * <> 'A

-MMr


112

Pre nego što se upoznamo sa metodima korišćenja svakog od tih instrumenata, moramo da shvatimo osnovne principe radiestezije. Ovde nam se, pre svega, nameće pitanje: kako može komad žice ili neka viseća spravica bilo šta da nam pokaže? Da bismo našli odgovor na to pitanje, moramo da zagledamo duboko u našu podsvest. Još od vremena kada je svako od nas bio beba, naš organizam je razvio različite reakcije na različite draži iz naše okoline. Naša čula primaju podatke o njima i šalju impulse u mozak da bi ih obradio. Mozak onda registruje sve to i reaguje slanjem signala u različite delove tela. Za sve vreme tog procesa naš um vrši selekciju i deli sve raspoložive podatke u dve suprotne grupe, koje onda odlaže u beskrajni skladišni prostor naše podsvesti. Razvrstavanje na dve suprotnosti vrši se na osnovu našeg reagovanja na draži. One su ili prijatne ili neprijatne. Ceo taj proces mogao bi da se dovede u vezu sa teorijom o jinu i jangu u istočnjačkoj filozofiji. Mi različito reagujemo na toplo i hladno, tamno i svetlo, muško i žensko, pozitivno i negativno, dobro i rđavo. Neke draži izazivaju u našem organizmu brze reakcije, npr. sindrom „bori se ili beži,11 dok ima i takvih koje uopšte ne registrujemo. Kad postanemo odrasli ljudi, svi ti signali, već su toliko jaki da naš organizam tada postaje osetljiv senzor. Imajte na umu, naš organizam je u stanju da oseti energiju u svojoj okolini, čak i kad mi na to ne obraćamo pažnju. Šta nam je onda potrebno da bismo mogli koristiti ove izvanredne senzore? Potrebni su nam instrumenti, merači, indikatori, ili prosto - neki alat za radiesteziju. Laka, osetljiva produžeSindrom „bori se ili beži" potiče od simpatičnog nervnog sistema, a predstavlja reagovanje na iznenadnu situaciju. Ona se sastoji u tome što srce brže kuca, većina krvnih sudova se steže, krvni pritisak raste, nadbubrežne žlezde jače luče itd. Ove reakcije, uzete sve zajedno, čine nas spremnim za naporan rad mišića, pošto nas pripremaju da se „borimo ili bežimo".

113

nja naših ruku služe nam da bi pokazala i najmanje pokrete „senzora", što nam omogućava da sa minimalnim naporom dopremo do naše podsvesti. Za početak, kao najbolji instrument poslužiće nam klatno. Postoje raznovrsna klatna. Njihov oblik može da bude šiljat, okrugao, izdužen ili kratak, a kao materijal može da posluži praktično sve. Uobičajeni materijal su bakar, srebro ili zlato (dobri provodnici), ali nekad ćete videti i klatna od nekog kristala, keramike ili kamena. Iskusni radiestezisti koriste različita klatna (ili instrumente za radiesteziju) za različite zadatke. Međutim, za početak dobro će vam poslužiti i neki prsten ili navrtka. Navrtka visi na koncu dužine 10-12,5 cm

0-12,5cm

Uzmite navrtku srednje veličine i ve- u žite je za tanak kanap ili konac. Dužina tog konca treba da bude nešto veća od širine šake sa raširenim prstima. Na koncu čvorom označite tačku do koje v dopiru rašireni prsti, mereći od navrtke, pa naviše duž kanapa. Na tom mestu bi trebalo da držite konac između kažiprsta i palca desne ruke (ako ste deš-

njak). Držeći konac na opisani način, opustite ručni zglob i lakat i ostavite navrtku da visi (bez njihanja). Sad treba da upoznate signale koje emituje vaš organizam. Duboko zamislite odgovor ,,da". Ponovite to u svom umu ili ako želite, izgovorite glasno. Uskoro će klatno početi da kruži u jednom smeru, u smeru kretanja kazaljke sata ili obrnuto. Upamtite to dobro, jer to je smer u kome ^ će se uvek kretati za odgovor ,,da".


114 115

Pogrcšan način držanja klatna

Pravilan način držanja klatna

Zamislite potom odgovor ,,ne". Klatno će se sada okretati u suprotnom smeru. I to uvek! Međutim, ako klatno i ne počne odmah da se okreće, ne odustajte od pokušaja. Pre ili kasnije, 90% osoba će uspeti u tome. Sada, pošto ste utvrdili svoje odgovore, vrata su vam štroko otvorena za dalji napredak u umeću radiestezije. Sve što treba da uradite jeste da postavljate (razumna) pitanja, i klatno će vam đati odgovor. Pitanja uvek treba da budu tako sročena da odgovor na njih glasi ,,da" ili ,,ne". Ako je, izbilo kog razloga, nemogude dati jedan od ta dva odgovora, klatno će se njihati naprednazad.

Držanje prutova u obliku slova ,,L

Beskrajne su mogućnosti za dobijanja odgovora pomoću klatna. Možete pokušati da zađete u svoju podsvest da biste došli do zaboravljenog datuma ili nekog drugog podatka. Možete postaviti pitanje u vezi sa stanjem zdravlja, vašim ili neke druge osobe, da izračunate koliko kalorija sadrži vaš obrok ili pak da nađete mesta negativne energije u svojoj okolini. Biće vam, naravno, potrebno mnogo prakse da biste postigli tačnost, ali ako ste sposobni da se koncentrišete i oslobodite svoj um drugih misli, koje bi vam odvukle pažnju, možete postati odličan radiestezista. / / Da [ (Ne) ^ ^ y Ne l I (Da)

Ncodiučno

KORISTITE SVOJA NOVA UMEĆA Pored klatna, dobro pomoćno sredstvo za dobijanje tačnih rezultata je i „dijagram procenata". To je jednostavan dijagram nacrtan na parčetu papira ili kartona u vidu polukruga, podeljenog na deset jednakih segmenata zrakastim


116

11/

linijama koje polaze od centra. Dijagram obuhvata 100%, a svaki segment pod 10%. Da biste koristili dijagram sa procentima, dovoljno je da vaše klatno stavite 2,5-5 cm iznad centra polukruga, pa će njegova oscilacija pokazati brojčanu vrednost koju želite da saznate.

Odgovor bi mogao da izgleda ovako: klatno oscilira ka broju 90, što znači da vaše telo ima 90% bioenergije. Imajte na umu i ovo: postoje mnogi načini da se postavi tačna dijagnoza putem radiestezije, ali samo ovlašćeni profesionalni radiestezista može legalno da postavlja dijagnoze. Kada ste jednom stekli osećaj za svoje klatno, možete proširiti repertoar svojih pitanja, menjajući njihov tekst. Sastavite nove odgovore na osnovu „sporazuma" sa svojim instrumentom. Evo nekoliko primera:

Evo primera: Dok klatno držite u opisanom položaju, postavite sledeće pitanje: Ako je 100% bioenergije najveća vrednost, koji je procenat bioenergije u mom telu?

Dijagram i klatno

Sporazum glasi: okretanje klatna u smeru kazaljke sata v znači ,,da", a suprotno smeru kazaljke sata znači ,,ne". Pitanje: Da li je srce osobe N.N. zdravo? Odgovor: Klatno se okreće u smeru kazaljke sata, što znači da N.N. ima zdravo srce. Drugi sporazum: okretanje klatna u smeru kazaljke sata pokazuje bolesne oblasti tela, dok će iznad zdravih oblasti klatno mirovati. Klatno će reagovati samo na oblasti koje dodirujem levom rukom. Zadatak je naći bolesne oblasti tela N.N. Rezultat: klatno se okreće dok je moja ruka iznad bubrega, donjeg dela leđa i levog kolena, što znači da te oblasti nisu zdrave. Treći sporazum: klatno će pokazati pravac ka najvišem nivou negativnog zračenja u sobi. Rezultat: klatno se njiše u određenom pravcu. U tom slučaju morate ponoviti postupak stojeći na nekom drugom mestu u sobi, tako da će tačka ukrštavanja ta dva pravca ukazati na ono mesto za kojim ste tragali. U svim tim slučajevima možete utvrditi i procente. Stavite klatno iznad dijagrama i prosto zapitajte: Koliki je procenat bioenergije u srcu? Koliki je procenat bioenergije u kolenu? Koliki je procenat negativne energije ispod mog kreveta?


118

119

OTKRIVANJE NEGATIVNIH MESTA Kao što je već rečeno, svuda i u čitavom svetu postoje negativni prostori. Međutim, nas brinu samo oni u kojima provodimo najveći deo vremena. Prvo mesto koje treba u tom pogledu da proverite jeste vaša spavaća soba. Stanite u jedan ugao držeći u ruci klatno i jednostavno upitajte: ima li u ovoj sobi nekih mesta sa negativnim zračenjem? Ako je odgovor ,,ne", završili ste posao u toj sobi. Ali ako odgovor glasi ,,da", pređite na sledeće pitanje. Držeći u ruci dijagram, upitajte: koliko ima mesta sa negativnim zračenjem u ovoj sobi? Ako ih ima mnogo, postavite pitanje: na koliko mesta postoji negativno zračenje od preko 20% (što se smatra štetnim)? Ako odgovor glasi, na primer, ,,tri", recite onda: pokaži mi pravac mesta sa najjačim negativnim zračenjem! Pošto vam bude označen taj pravac, pređite na neko drugo mesto u sobi i ponovite svoj zahtev da biste utvrdili tačno mesto, pošto je ono tačka ukrštanja dvaju pravaca, polazeći od dva mesta vašeg posmatranja u dva ugla sobe. Postavite sad novo pitanje (opet koristeći dijagram): Koji je procenat negativnih zračenja na ovom mestu? Ako, recimo, dobijete odgovor: 40%, možete saznati daIje pojedinosti o tom zračenju postavljajući pitanje koliko je ono prostrano, odakle potiče (od podzemne vode, od televizora itd.) i da li ima načina da se od tog zračenja zaštitite. Tako ćete sa sigurnošću znati da li taj prostor uopšte na vas utiče. Na isti način pronaći ćete i ispitati preostala dva negativna mesta. Uverite se ponovo da li je vaš duh potpuno opušten i da li vam ništa ne odvlači pažnju na drugu stranu! Kada završite posao u spavaćoj sobi, možete da pregledate, služeći se istim metodom, i ostale sobe u kući.

Traženje mcsta sa negativnom energijom

Pozicija 1 Pozicija 2

Ako smatrate da bi vam oduzelo suviše vremena kad biste izvršili takva merenja u čitavoj kući, možete se poslužiti i jednim drugim, jednostavnijim načinom da biste otkrili sve negativne prostore. Uzmite plan svoje kuće i, koncentrišući se na njega, postavite ista pitanja: ima li negativnih prostorija u mojoj kući? Koliko je takvih? Gde se nalaze? Koliki je intenzitet negativnog zračenja? Možete čak perom da označite pojedina mesta. Rezultati će biti isto tako tačni kao i prilikom primene prvog metoda. Mnogi ljudi koji su ovladali ovim umećem odlučuju se da naprave nov raspored u svojoj kući i kancelariji; u većini slučajeva to dovodi do poboljšanja njihovog zdravlja i opšteg raspoloženja. Sigurno ćete se i sami uveriti u koristi od ove jednostavne tehnike kojom se možete služiti u radiesteziji.


120

121

BIOENERGETSKI KAPACITET Kao što smo već utvrdili, sve u prirodi i u kosmosu stalno pulsira i zrači. Od najmajušnijih atomskih čestica do najvišeg nivoa postojanja postoji širok raspon raznih vibracija. Te vibracije se razlikuju ne samo od vrste do vrste, već i od jedinke do jedinke. Kao što ne postoje podudarni otisci prstiju, tako nema ni jednakih bioenergetskih polja. Možete i sami to da utvrdite ako napravite eksperiment merenja energetskih polja drugih Ijudi po-moću vašeg klatna. Bioenergetski kapacitet ili sposobnost zračenja je nov termin koji ćemo koristiti da bismo odredili koliko bioenergije naše telo može da prenese nekoj drugoj osobi. Uzmimo da 100% bioenergije (koliko neka zdrava osoba poseduje) iznosi jednu jedinicu te energije. Prema tome, ako u svom telu imate 80% bioenergije, to znači isto što i 0,8 jedinica. To je onda mera vašeg bioenergetskog kapaciteta (ili BK). Bioenergetski kapacitet nije jednak bioenergiji u vašem telu. To je prosto vaša sposobnost odašiljanja bioenergije. Mada svako zrači izvesnu količinu bioenergije, početni bioenergetski kapacitet je uvek manji od jedne jedinice. Neke osobe, zahvaljujući boljoj provodljivosti njihovog tela, mogu, pod određenim uslovima, da razviju tu sposobnost do višeg nivoa, a da i same za to ne znaju. To se može dogoditi kad pomaze ili poljube dete koje se povredilo ili prosto kad se o nekome svesrdno brinu. One mogu da osete neko peckanje u rukama ili neku toplotu dok dodiruju druge. Ljudi u njihovoj neposrednoj blizini mogu isto da osete. Veoma veliki procenat takvih osoba koje pamte ta svoja iskustva ipak nikad neće postati pravi iscelitelji, iz prostog razloga što ne umeju da objasne signale koje im daje njihovo telo. Studije sprovođene širom sveta imale su za cilj da nađu objašnjenje za fenomen zračenja energije proučavanjem slu-

čajeva čuvenih iscelitelja. Neke analize pokazuju da te osobe imaju bolju provodljivost kože, neke zaključuju da je elektricitet u telu izvor energije, dok neke druge studije sve to pripisuju snazi uma. Kao što ćemo kasnije videti, telepatske i bioenergetske sposobnosti nisu izvan domašaja nikog od nas, štaviše mi ih svakodnevno doživljavamo. Krajnji rezultat je da se bioenergetski kapacitet može povećavati tokom životnog veka. Što više energije prenosimo, to veći postaje bioenergetski kapacitet. Prema tome, dokle možemo ići! E, pa dobro, nebo nije granica. Svako od nas je rođen s određenim genetičkim potenci/aJom, koji određuje najviši mogući nivo nama dostupnog bioenergetskog kapaciteta. To je dar sa kojim se rađamo. Neki ljudi se rađaju sa talentom za sviranje na klaviru, dok drugi mogu da vežbaju čitavog života, a da nikad ne dostignu taj nivo. Najsrećniji su oni koji osete svoj talenat i umeju da ga realizuju. Neki od nas su nadareni umetnici, drugi su sposobni da postanu čuveni učitelji ili možda... iscelitelji. A kako stičemo taj genetički potencijal? Rođenjem. Merenja putem radiestezije pokazala su da taj talenat može da potiče samo od jednog roditelja, suprotno drugim nasleđenim kvalitetima, koji obično predstavljaju kombinaciju takvih kvaliteta oba roditelja. To znači da talenat nasleđujemo bez ikakvih promena. Nema nikakvih pravila u pogledu toga koje dete će ga od kojeg roditelja naslediti. Jedno dete može da stekne jak genetički potencijal, a drugo samo slab potencijal. Može se dogoditi da jedno nasledi bioenergetski kapacitet svog oca, a drugo kapacitet svoje majke ili da oba deteta naslede bioenergetski kapacitet samo jednog roditelja. Teorija o genetičkom potencijalu veoma je slična kineskom shvatanju energije či. Prema toj teoriji, osnovni či potiče od roditelja (to je đuen-či, takođe nazvan či od pre rođenja). Iz hrane dobijamo ,,či iz žitarica", a iz vazduha


122

koji ulazi u naša pluća imamo ,,či prirodnog vazduha (kungči). Ovaj poslednji se ispoljava kao či-kung (ili ći-gung). Mnogi iscelitelji i bioterapeuti služe se tom teorijom za povećanje svog energetskog nivoa, mada je činjenica da ćete imati utoliko više energije ukoliko više budete koristili svoju bioenergiju. Kakve su, dakle, mogućnosti, kojima raspolažemo zahvaljujući tom daru? Kako da saznamo koliki je naš potencijal? Odgovor opet glasi: putem radiestezije! \/ Uzmite svoje klatno, držite ga iznad dijagrama procenata i samo upitajte koliki je vaš genetički potencijal: „Koliki je moj genetički potencijal na skali od 0-100?" Ako je odgovor neodlučan, pokušajte od 0-10. Ako se klatno i dalje samo okreće, pokušajte da dobijete odgovor tako što ćete prosto upitati, bez dijagrama:"Da li je moj genetički potencijal između 0 i 200?" ili tako nešto, sve dok ne dobijete približnu vrednost, pa tek onda uzmite dijagram da biste odredili tačan broj. Vaš genetički potencijal mogao bi da bude iznad 100, ko to zna? Radiestezija pokazuje da oko 15% ljudi poseduje minif malni genetički potencijal od 5 jedinica bioenergetskog kaj paciteta, da 30% ljudi ima 5-10 jedinica BK, a daljih 30% j ima BK od 10 do 15 jedinica. Sa povećanjem vrednosti i genetičkog potencijala procenat tako obdarenih naglo se smanjuje, kao što ćemo videti. Ljudi se prema svojim sposobnostima da koriste svoj genetički potencijal dele na tri osnovne grupe. U prvoj grupi su pojedinci sa genetičkim potencijalom ispod 15 jedinica. Oni sačinjavaju oko 75% ukupne populacije. Drugu grupu sačinjavaju osobe sa genetičkim potencijalom između 15 i 50 jedinica, koja obuhvata oko 25% ukupne populacije. Treća grupa, sastavljena od onih koji su obdareni genetičkim potencijalom od preko 50 jedinica, sačinjava manje od 0,1% ukupne populacije.

123 Genetičkipotencijalpopulacije (Dijagram)

^

Do 5jedinica

[ 7 ] DolSjedinica I

WM Do lOjedinica ^

Do 50 jedinica

| Preko SOjedinica

Kako tvrdi jedna stara teorija, ljudi iz prve grupe mogu da zrače samo svojim rukama, dok druga grupa zrači i „trećim okom". Samo mali deo populacije - oni koji pripadaju trećoj grupi - u stanju je da zrači solarnim pleksusom i mozgom. To se, međutim, nikad nije pokazalo u praksi. Mnoge osobe koje koriste Silva metod kontrole uma ili druge tehnike meditacije da bi se osposobile za daljinsko isceljivanje ne poseduju veliki genetički potencijal, ali ipak postižu fantastične rezultate. U tim slučajevima energija ne zrači iz ruku! U praktičnoj primeni bioenergije, ako polazimo od pretpostavke da je polaganje ruku naša osnovna mera za zračenje (100%), onda je držanje ruku na oko 10 cm iznad tela za oko 5% delotvornije. Ako tom rukom kružimo na istoj udaljenosti, iz nje će zračiti gotovo za 90% više energije nego ako je držimo nepokretnu. Zračenje kroz treće oko biće tri i po puta delotvornije od osnovne vrednosti (to bi bilo 350%). Isto važi i za zračenje posredstvom mozga. Neki


124

125

tvrde da je solarni pleksus apsolutno najefikasniji u posredovanju zračenja: dobijena vrednost je za oko 90% veća nego kod osnovnog zračenja polaganjem ruke. Međutim, intenzitet senzacija proizvedenih kod primalaca zračenja ne odražava vrednosti dobijene ovim merenjima. Dok se najjače opažanje zračenja od strane primaoca postiže kruženjem ruke na izvesnom rastojanju od tela, primalac će jedva nešto osetiti od zračenja koje dolazi iz mozga ili solarnog pleksusa. Zahvaljujući toj činjenici, svaka od pomenutih tehnika omogućava određeno usaglašavanje; dok je zračenje iz trećeg oka najefikasnije, jača senzacija od strane primaoca zračenja iz ruke koja kruži nadoknadiće manju efikasnost pozitivnim mentalnim stavom primaoca. Ovo nam pruža širok dijapazon izbora primenljivih metoda. Razlike u genetičkom potencijalu (ili sposobnosti zračenja) osoba koje koriste svoju bioenergiju praktično najviše dolaze do izražaja prilikom tretmana pacijenata. Dok je, na primer, osobi sa genetičkim potencijalom od 5 jedinica potrebno deset do petnaest minuta da nekom ublaži glavobolju, za obavljanje istog zadatka biće dovoljno samo nekoliko minuta osobi sa genetičkim potencijalom od 50 jedinica. Na sledećoj tabeli upoređuju se potrebno trajanje zračenja sa sposobnošću zračenja radi otklanjanja nekog lakšeg oboljenja. U svim ovim slučajevima rezultat je 100% bioenergije odnosno potpuno zdravlje. Bioenergetski kapacitet 10 50 90

Broj tretmana 25 10 3

Trajanje svakog tretmana 3 minuta 90 sekundi 20 sekundi

Nivo energije pre posle 80% 100% 80% 100% 80% 100%

Kao što vidimo, svi naši pretpostavljeni terapeuti dobro su obavili svoj posao, međutim onaj koji je posedovao naj-

manju sposobnost morao je da radi mnogo duže vremena nego njegov kolega sa najvećim bioćnergetskim kapacitetom. Nažalost, ovaj obrazac ne može da se primeni na ozbiljne bolesti, koje zahtevaju najveći bioenergetski kapacitet. Na sledećoj tabeli prikazani su učinci tretmana četvoro bioterapeuta u isceljivanju ozbiljne bolesti kod pacijenata koji su pre početka tretmana imali samo 30% bioenergije. Bioenergetski kapaciteti 3 10 50 90

Broj tretmana 70 30 20 10

Trajanje svakog tretmana 30 minuta 20 minuta 3 minuta 1 minut

Nivo energije posle pre 50% 30% 75% 30% 100% 30% 100% 30%

Napomena: trajanje tretmana na obema tabelama odnosi se na trajanje samog zračenja, a ne na čitav postupak. 12 Naši primeri jasno svedoče o tome koliko je značajno posedovanje većeg bioenergetskog kapaciteta. Ali i bioterapeut sa najmanjom sposobnošću zračenja postizao je povećanje od 20% bioenergetskog nivoa tretirane osobe, što doduše ne znači „potpuno zdravlje" ali ipak znatno poboljšanje stanja.

KAKO DA POVEĆATE SVOJ BIOENERGETSKI KAPACITET Najpre treba da odredite svoje osnovne energetske nivoe, kako količinu bioenergije u vašem telu, tako i vaš bioenergetski kapacitet. Imajte i dalje na umu da je svako sposoban da zrači, bez obzira na to koliki su ti njegovi nivoi. 12

Obe tabele uzete su iz knjig«^ Bioenergija svet bez bolesti Branislava i; Ljubiše Stojanovića. ^->


126 Veoma je važno da znate da ukoliko želite da tretirate nekog drugog, vaš bioenergetski nivo mora da bude 100%. Pa kako da povećamo svoj bioenergetski kapacietet? Lako: samim zračenjem ! Što više budemo zračili, to će veći biti naš kapacitet zračenja. Možete to uporediti sa trčanjem: što više trčite svakog dana, toliko će duže biti rastojanje koje možete da pretrčite, a da se pri tom ne zamorite. Postoji ipak neka razlika. Ako za neko vreme prestanete redovno da trčite, vaše sposobnosti u aerobiku postepeno će se smanjivati. Međutim, vaš bioenergetski kapacitet uvek će ostati na najvišem nivou koji ste dostigli (mada se bez daljeg rada neće povećati). Da biste pratili svoj napredak, treba opet da uzmete svoje klatno i dijagram procenata. Biće veoma korisno ako svakodnevno budete merili svoje nivoe energije i beležili ih. Da biste ovo bolje razumeli, uzmimo slučaj osobe NN. Nivo bioenergije u njenom telu je 60% zbog nekih lokalnih neravnoteža. Njen osnovni (fundamentalni) bioenergetski kapacitet je 0,45 jedinica. Kada bi svaki dan zračila energiju tokom (a) jednog sata, (b) 30 minuta, (c) 15 minuta, njen bioenergetski nivo bi dostigao 100% u roku od (a) 10 dana, (b) 20 dana, (c) 30 dana. U tom periodu njen bioenergetski kapacitet bi se povećao na (a) 0,80 (b) 0,85 (c) 0,90 jedinica.13 NN bi trebalo da nastavi ovu praksu sve dok ne dostigne najmanje 1,5 jedinica bioenergetskog kapaciteta. Ali ako želi da tretira i druge, neophodno je da sopstveni nivo bioenergije poveća na oko 100%. Većina ljudi ima početnu količinu bioenergetskog kapaciteta između 0,05 i 1 jedinice, a retki su izuzeci oni koji imaju više od 1 jedinice. Za ljude manje upućene u ove stvari biće dobro da znaju sledeće: Iz knjige Bioenergija - svet bez bolesti.

121 Bioenergetskikapacitet svake osobepovećava seproporcionalno zračenju koj'e ona odašilje, sve dok ne dostigne svoj genetički potencijal. To znači da će vam, bez obzira na to koliko su male vaše početne sposobnosti, marljiv rad i mnogo prakse omogućiti da isceljujete druge i sačuvate sopstveno zdravlje.

KAKO DA SE OSPOSOBITE ZA ISCELJIVANJE DRUGIH Pošto dostignete bioenergetski kapacitet od najmanje 1,5 v* jedinica, možete početi da tretirate i druge. Lako ćete moći da pratite svoj napredak pomoću radiestezije, mada vam u tome može pomoći i prosta aritmetika. Dva faktora koji određuju brzinu vašeg napredovanja jesu početni bioenergetski kapacitet i vreme koje svakodnevno provodite zračeći energiju. Vaš bioenergetski kapacitet će proporcionalno rasti sve dok svakodnevno ne budete zračili energiju 15 minuta dnevno, dok će se posle produženja tog vremena napredovanje postepeno usporiti, a posle svakodnevnog zračenja u trajanju od jednog časa daljeg napredovanja neće biti. Kod osobe sa bioenergetskim kapacitetom od 1,5 do 5 jedinica petnaest minuta svakodnevnog zračenja energije povećaće taj kapacitet za 0,1 jedinicu. Osoba sa preko 5 jedinica bioenergetskog kapaciteta može u istom ili dužem periodu taj kapacitet povećati za 0,2 ili čak 0,3 jedinica (to je obično 0,3 jedinica ako je trajanje njegovog zračenja energije 30 minuta). Ako to imate na umu, moći ćete da izračunate koliko vam je dana i koliko vremena svakodnevnog zračenja potrebno da biste dostigli određeni nivo.


128

Evo primera: Početni bioenergetski kapacitet neke osobe je 1,8 jedinica. Ona svakodnevno zrači energiju tokom sedam dana, uvek u trajanju od petnaest minuta. 1,8 + 7 x 0,1 = 2,5 Prema tome, novi bioenergetski kapacitet je 2,5 jedinica. Pitanje: ako je moj početni bioenergetski kapacitet 1,4 jedinica, koliko ću dana morati da zračim energiju po 30 minuta da bih stekao kapacitet od 5 jedinica? Odgovor: 5-1,4 = 3,6 3,6 : 0,2 = 18 dana Pitanje: koliko ću dana morati da zračim energiju 30 minuta dnevno da bih dostigao genetički potencijal od 35 jedinica ako je moj sadašnji bioenergetski kapacitet 5 jedinica? Odgovor: 35-5 = 30 30: 0,3 = 100 dana Naravno da sve te kalkulacije daju samo približne rezultate, ali i ovi su dovoljno upotrebljivi da biste pratili svoj razvoj. Kada dostignete svoj krajnji genetički potencijal, ne možete dalje da napredujete. Međutim, ako izaberete najbolji metod zračenja, možete višestruko povećati svoje sposobnosti. Kao što je već ranije rečeno, neki metodi su efikasniji od drugih, iako je, prema mišljenju nekih autora, da biste mogli da ih koristite, bitno da posedujete određeni nivo bioenergetskog kapaciteta. Ako je, na primer, vaš genetički potencijal 35 jedinica (a pretpostavimo da ste ga dostigli), onda je, naravno, vaša maksimalna sposobnost zračenja polaganjem ruku 35 jedi-

129

nica. Ali ako držite ruku oko 10 cm iznad tela, taj kapacitel će biti za 5% veći, što znači da ćete zračiti 35 x 1,5 = 36,75 r jedinica. Ako kružite rukama na istom rastojanju, taj će kapacitet biti za 90% efikasniji i povećaće vašu sposobnost zračenja energije na 35 x 1,9 = 66,5 jedinica! Međutim, vaša sposobnost zračenja energije povećaće se na 35 x 3,5 = 122,5 jedinica ako zračite trećim okom. Ne zaboravite, vaše sposobnosti su ograničene vašim genetičkim potencijalom, koji mora da bude najmanje 15 jedinica da biste zračili trećim okom, a najmanje 50 jedinica da biste zračili mozgom i solarnim pleksusom.14 Treće oko se nalazi u visini čela, između obrva, a solarni \y pleksus je smešten između grudne kosti i pupka. Suprotno zračenju rukama, za koje postoje različite tehnike i više različitih pokreta, ako zračite trećim okom, mozgom ili solarnim pleksusom, nije uopšte potrebno da budete blizu pacijenta, niti da budete njemu okrenuti. Osim toga, zračenje rukama zahvatiće, osim ciljnog organa, i susedne organe, dok je pri korišćenju drugih tehnika moguće da to zračenje bude ograničeno na specifičan organ ili čak na mali njegov segment. Važnoje znati i to da posle mnogo prakse i mnogo rada sa bioenergijom uz korišćenje ruku, postupak zračenja posta/e gotovo automatski, dok za korišćenje drugih metoda morate uvek da se koncentrišete.

Kao što je ranije rečeno, ovo ograničenje možete prevazići pomoću određenih metoda meditacije.


T

130

131

KVALITETI DOBROG ISCELITELJA Medicus curat, natura sanat. Lekar leči, priroda isceljuje.

Kirlijanova fotografija vrhova četiri prsta

Moram da ponovim što je ovde već rečeno. Ako želite druge da isceljujete, morate ih voleti. Morate voleti to što radite i morate voleti svaku osobu koju tretirate. Ne možete nekog da isceljujete samo energijom svog tela, morate ^ u to da uključite i svoj mozak i svoju dušu. Da biste bili dobar iscelitelj, ne morate biti profesionalac. Možete to da smatrate i svojim hobijem, pomaganje prijateljima i članovima porodice. Pa ipak, tu postoje neki zahtevi i neka ograničenja o kojima morate da vodite računa. Da biste mogli isceljivati druge, morate sami da budete v savršeno zdravi. To je ovde već ranije rečeno, ali neće biti naodmet da to ponovim. Ako se ne pridržavate čvrsto tog pravila, možete time prouzrokovati više štete nego koristi. Dobar iscelitelj stalno teži za savršenom fizičkom i mentalnom ravnotežom. Nikad ne potcenjujte problem svog pacijenta, budite objektivni. Imajte uvek pozitivan stav, ali nastojte da nikome ne date lažnu nadu. Svaka osoba je toliko različita od ostalih, da je gotovo nemoguće predvideti ishod. Izvesnu tačnost u predviđanju možete postići samo kao rezultat iskustva. Prepustite stoga vremenu da vas nauči šta možete očekivati.


132

133

Treba da znate nešto o osobi koju ćete tretirati. Vidite da li joj je potrebno ohrabrenje. Neki ljudi po svojoj prirodi imaju negativan stav ili su možda izgubili nadu u boljitak. Njima je potrebno da na njih prenesete što više možete od svog pozitivnog stava. Veoma prikladan način za poboljšanje ovih „negativnih vibracija" predstavlja grupna terapija. GRUPNA TERAPIJA Grupna terapija se obavlja na način koji animira učesnike. Svakome u grupi je dopušteno da govori i postavlja pitanja, a terapeut radi posebno sa svakim učesnikom, jednim po jednim. Najbolji je sastav grupe ako u njoj ima 10 do 15 osoba, ne više, a svi treba da sede u krugu oko terapeuta. Dok u toj grupi tretirate jednu osobu, zamolite ostale da posedaju razdvojenih ruku i nogu, po mogućstvu sa dlanovima okrenutim naviše. Neki će za to vreme osećati neznatno peckanje ili vrućinu, a moguće je da to osete i u drugim delovima tela. Već ovo je dobar znak, veoma ohrabrujući za one koji ne veruju. Kako se tretman bude nastavljao, mnogi učesnici će reći drugima šta su osetili i kako je njihovo telo reagovalo. Što je još korisnije, sledeći put kada se grupa bude sastala, zamolite svakoga da kaže kakve je promene osetio od poslednjeg tretmana. Uvek će među njii ma biti pojedinaca kod kojih je postignuto znatno poboljšanje, a to utiče na usmeravanje mišljenja čitave grupe ka pozitivnom. Ostali će, naime, pomisliti: ako je on toliko pomogao ovoj osobi, mogu i ja da očekujem znatno poboljšanje. Nemojte pogrešno da me shvatite, jer bioterapija deluje i * ako neko u nju ne veruje (setite se samo isceljivanja bebe, životinja i biljaka). Međutim, ako vam oni koje tretirate veruju i ako imaju u vas poverenja, pola vašeg posla je već obavljeno. Najveći iscelitelj nalazi se u glavama ljudi, jedini ^ e problem dopreti do njega!

Posle tretiranja prvih grupa, kada se pročuje kako ste im pomogli, vaš posao postaje lakši. Pošto su svi koji su o tome obavešteni shvatili da to nije nikakav hokus-pokus, stav javnosti će se izmeniti i postati pozitivan. Iz sopstvenog iskustva znam da grupni tretmani ubrzavaju vreme isceljivanja čak za 50%, zahvaljujući većem poverenju i verovanju pacijenata, što znači da je potrebno manje energije i manje vremena za njihovo isceljivanje. Moj omiljeni metod kojim se služim da bih brzo izmenio stavove ljudi sastoji se u tome što ih šokiram - iznenadim. Prilikom prve seanse, dok objašnjavam šta je bioterapija i šta ću ja da radim, izaberem jednu osobu za koju sam apsolutno siguran da je veoma prijemčiva za bioenergiju. Zamolim je da bude prva sa kojom ću raditi, pa onda zapanjim čitav auditorijum time, što je bez ikakvog dodira vučem ili guram. Potom isto to demonstriram stojeći na drugoj strani sobe, na većoj udaljenosti od subjekta. Katkad je dovoljno da nekome, ne dodirujući ga, podignem ruku. Da bih proverio delovanje, ja onda izvedem isto sa nekom drugom osobom, mada sam mnogo puta ranije uspevao da to izvedem sa čitavom grupom. Pogađajte šta prisutni onda misle, naime: ako je on u stanju da to izvede, onda sigurno može i meni da pomogne. Ne budite obeshrabreni, ako i niste u stanju da izvedete ovu predstavu. Dovoljno je i ako ste sposobni da nekome otklonite glavobolju pred svima ostalima! Od samog početka pišite istorije bolesti svake osobe koju tretirate. Lakše ćete raditi ako se neko vreme bavite samo određenim zdravstvenim problemima. Na primer, ako neko vreme tretirate samo glavobolju, moći ćete da stvorite dobar obrazac za postizanje boljih rezultata u svom daljem radu. Teško je steći iskustvo, ali kad ga jednom već imate, nikad ga nećete izgubiti. Budite strpljivi!


134

135

VEŽBE ZA POVEĆANJE NIVOA ENERGIJE

Bioterapeutski tretman malog deteta

Jedno pravilo uvek važi: što više zračite, to će vaše telo stvarati više energije. Prema tome, da biste povećali svoj nivo energije, potrebno vam je jedino da koristite svoje novo umeće. Naravno, kao što već znate, ako imate više energije, potrebno vam je manje vremena da je zračite i brže ćete postići željeni rezultat. Stoga, što je veći bioenergetski kapacitet koji dostignete, to ćete biti uspešniji u napredovanju ka vašem genetičkom potencijalu. Pitanje koje možda sami sebi postavljate glasi: ima li načina da ubrzam svoje napredovanje? Ili: kako da održim svoj nivo energije kada već dostignem svoj maksimalni genetički potencijal? Odgovor na oba pitanja je isti: vežbanjem. „Klasična" vežbanja sastoje se od pokreta koje izvodimo nekim delovima tela ili čitavim telom. Bez obzira na to da li se opredelimo za vežbe aerobika (trčanje, teranje bicikla, plivanje), za dizanje tegova ili za bilo koju drugu vrstu treninga, te će vežbe uticati na mišiće i na srce i krvne sudove. Redovno vežbanje ojačaće ove sisteme do određenog nivoa, što zavisi od mnogih faktora. Veoma je različit profil ljudi koji su entuzijasti sporta, jer je raspon ljubitelja sporta veoma širok: počev od onih koji smatraju da je šetnja od 30 minuta dobar trening, pa do profesionalnih atletičara, koji izvode naporne vežbe više od


136 šest časova svakodnevno. Razlika između dveju pomenutih gfupa - najskromnije i najambicioznije - jeste u tome što prva obavlja samo minimalni dnevni trening, koji zahteva prosečna telesna građa. Druga grupa, međutim stalno radi na povećanju snage i izdržljivosti, kako bi se ovi kvaliteti razvili do višeg nivoa. Veoma često dostizanje te granice i nastavljanje treninga preko granica bola dovodi do osećaja prijatnosti ili do euforije, što treba da zahvalimo prirodnim anesteticima u našem organizmu, endorfinima. I bioenergetski kapacitet tela ima sličan obrazac. Iako sposobnost neke osobe da zrači energiju, pošto je jednom dostigla svoj genetski potencijal, ostaje manjeviše ista, njeno sopstveno zdravlje i delotvornost u isceljivanju drugih zavisi u velikoj meri od toga u kakvom je stanju njeno energetsko polje. Iako je važno da imamo u svakom pogledu zdravo telo, to ipak nije dovoljno da bismo povećali svoj nivo energije. U postupak povećavanja nivoa energije mora da bude ukIjučen i naš duh. Jer naš duh je glavni koordinator naše - energije. U jednom ranijem poglavlju već je rečeno da je najjače zračenje energije putem mozga, ali tu još nije bilo objašnjeno kako to funkcioniše. U ovom poglavlju razmotrićemo neke vežbe za povećanje nivoa energije uz korišćenje snage duha i neke vežbe u kojima zajedno učestvuju snaga duha i određeni pokreti i položaji tela. Ako uspete da ovladate tim tehnikama, imate dobre šanse da naučite i isceljivanje na daljinu! Pre nego što počnete, molim vas, odvojite u ovu svrhu pola časa svakodnevnog vežbanja. Sve te vežbe zahtevaju izvesnu predanost te čak i kad ovladate njima, biće potrebno da i dalje redovno vežbate kako biste očuvali stečeno znanje i dosegnuti nivo energije. Prema starom kineskom učenju, postoje tri vrste energije či. Sa prvom se rađamo, drugu dobijamo hranom koju

137 jedemo, a treću vazduhom koji udišemo. Mada na prvu ne možemo da utičemo, druge dve su zaista pod našom kontrolom. Što se tiče hrane, ja zaista ne bih želeo da vam o tome puno pričam, pošto vam stoji na raspolaganju mnoštvo knjiga o zdravoj ishrani. Disanje je, međutim, takav supstancijalni deo našeg života da na njega većina ljudi uopšte ne obraća pažnju. Mi, naravno, znamo da za vreme fizičkih vežbanja jače dišemo, što važi i kad smo uzbuđeni; znamo takođe, da ne možemo da zadržimo dah duže vremena. No da li ste ikad oslušnuli svoje telo posle valjanog vežbanja aerobika? Iako ste se umorili, to je bio prijatan zamor, zar ne? Pored svih hemijskih procesa koji se događaju u našem organizmu (kao što je lučenje endorfina), mi pojačanim disanjem dobijamo i mnogo bioenergije. Ona je prilično haotična, ali je snažna. Postoje mnogi načini da se taj haos pretvori u plodan izvor energije, prvenstveno našim usredsređivanjem na disanje putem koncentracije ili meditacije ili posebnim vežbama. Najkompletnije vežbe za povećanje nivoa energije, koje su najbliže „konvencionalnim" vežbama, potiču sa Istoka, gde je pojam energije prihvaćen već hiljadama godina. Neka od tih vežbanja, kao što su joga, tai-či i ći-gung prodrla su tokom poslednjih godina u čitav svet i uživaju danas zasluženu popularnost.

JOGA , Veruje se da je najstariji sistem mentalnih, telesnih i duhovnih vežbanja u svetu utemeljio bog Šiva u drevnoj Indiji. Prema arheološkim nalazima, poreklo joge treba tražiti u vreme od oko 3000. godine pre n.e. Joga, što doslovno znači udruživanje, prvobitno se izvodila radi spajanja individualnog ,,ja" sa „čistom svešću".


~w^

139

138

Značaj joge kao vežbanja koje povećava nivo energije dolazi do izražaja u pet glavnih principa tog umeća. To su sledeći: - Pravilno vežbanje u položajima joge. Sistematskim vežbanjem svih delova tela, rastežu se mišići i ligamenti i odiiava savitljivost zglobova, a ujedno podstiče cirkulacija krvi, limfe i energije (prane). - Pravilno disanje. Joga nas uči da koristimo pun kapacitet naših pluća i da tako uspostavimo kontrolu nad protokom prane, koja „puni" naš duh i telo. - Pravilna ishrana. Uravnotežena i hranljiva ishrana održava telo savitljivim i otpornim na bolesti, a duh spokojnim. - Pravilno opuštanje otklanja telesnu i mentalnu tenziju i uči nas spokojstvu i očuvanju energije. - Meditacija. Pošto je meditacija osnova pozitivnog mišljenja, ona naš duh čini spokojnim i organizuje naše misli. Joga može da vam bude veoma korisna u obnavljanju energije u organizmu, ali početniku je za to potrebna prava posvećenost toj praksi. Posmatrajući rutinirane majstore ovog umeća, mnogi bi mogli da se obeshrabre i da posumnjaju u svoje sposobnosti. Kao i druge vrste vežbanja, joga zahteva mnogo prakse, pa ako se za nju opredelite, nađite sebi dobrog učitelja da vam pokaže taj put. Jogu je nemoguće objasniti ako se o njoj ne napiše čitava knjiga. Ja ću ipak ovde opisati jednu karakterističnu vežbu. Ma koliko jednostavno izgledala, ona predstavlja izuzetno relaksirajući položaj, za koji sam siguran da ste ga već iskusili. Položaj mrtvaca Kad vežbate jogu, zauzimanje tog položaja je, po tradiciji, neizostavno pre, između i posle svake seanse; on predaje čitavo telo gravitaciji.

l / L e z i t e na leđa razdvojenih nogu i malo razmaknutih stopala, a ruke treba da vam budu desetak centimetara odmaknute od tela, sa palčevima okrenutim naviše. Zatvorite oči i opustite se. Osetite silu koja čitavo vaše telo privlači ka tlu. Dišite duboko ali normalno trbušnim predelom. Opustite se. f Možda ćete poželeti da, kao pripremu, ispružite ruke, noge, vrat i donji deo leđa, okrećući ih i odmičući ih od trupa, da biste ih onda pustili da olabavljeni padnu. Odličan način za opuštanje i borbu protiv stresa, taj položaj predstavlja dobru pripremu za seanse meditacije.

'

TAI-ČI Tai-či, vekovima stara kineska borilačka veština i trening za povećanje nivoa energije, ponovo je otkriven u SAD kao jedan od najefikasnijih oblika vežbanja svih vremena. To je veština koja ne samo što čini telo sposobnijim već i povećava mentalnu energiju i smanjuje stres. Nastao tokom poslednjih godina vladavine dinastije Ming (1368-1644), tai-či se tokom 19 generacija razvijao i usavršavao. Dugo vremena tai-či je čuvan kao tajna unutar nekoliko porodica; s tim umećem su upoznavani samo krvni srodnici sve do sredine devetnaestog veka, kada je porodica Jang, kojoj je na čelu bio čuveni majstor vu-šua Jang Lučan, počeo da poučava i ljude izvan tog kruga. Od tog vremena tai-či je stekao tako veliku popularnost da je danas poznat u najvećem delu sveta. Već mnogo godina ljudi koji su pose-


14u

141

tili Kinu bili su zapanjeni preciznim sporim pokretima taičija, koje gotovo svi Kinezi izvode u ranim jutarnjim časovima. Danas je to umeće dostupno svakom od nas. Tvrdi se da svakodnevno izvođenje ovih vežbanja daje : čoveku snagu mladića, a mudrost starca. Puni naziv tai-či čuan (ili taiđičuen) znači „najviša granica" ili „veliki završni boks-meč". U zapadnom svetu to se umeće više ne predaje kao borilačka veština, mada višegodišnjim vežbanjem čovek može da usavrši tehniku samoodbnme. Tai-či je inače uglavnom poznat po svom blagotvornoin delovanju na zdravlje i medicinski stručnjaci širom • svcta ga priznaju kao metod za suzbijanje bolova od artritisa, za jačanje srca i krvnih sudova i za otklanjanje stresa. Tai-či nije samo običan sistem vežbi. Kao deo bogatog kineskog kulturnog nasleđa, to je umeće u kojem spori i blagi pokreti sadrže u sebi snagu i silinu. ,,U pamuku je skrivena igla", kao što glasi kineska izreka. Zasnovan na zakonima prirode, koristeći elementarnu biomehaniku, tai-či stavlja naglasak na disanje, ravnotežu, pravilan stav tela i koncentraciju, što konačno vodi krajnjem opuštanju. Graciozni, spori, talasasti pokreti, kombinovani sa pravilnom mentalnom pažnjom nude vežbaču taičija kompletno vežbanje duha i tela. Zbog toga mnogi nazivaju tai-či pokretnom meditacijom. „Savitljivo nadjačava kruto" glasi kineska izreka koja se odnosi na snagu vode, koja je meka i bezazlena, ali ako stalno kaplje, izbušiće rupu u steni. Tai-či sledi to pravilo prirode, i dok druge borilačke veštine izražavaju više spoljni izraz mišićne snage i brzine, snaga tai-čija dolazi „iznutra". Umesto da se služi silom, tai-či naglašava korišćenje mentalne snage. Na taj način stečena, unutrašnja snaga je u stvari energija či! Mi znamo da će ako či u svom protoku kroz telo ili kroz meridijane naiđe na neku prepreku to na kraju dovesti do neke bolesti. Dok bioterapija i akupunktura pomažu telu da

se isceli „otvaranjem" blokova, tai-či pomaže sprečavajući da se stvore te barijere. Svakodnevno vežbanje tai-čija pronosi energiju či kroz čitavo telo, održavajući prolaze odnosno meridijane prohodnim. Da biste praktikovali tai-či, nije vam potrebna neka posebna odeća niti oprema, a vežbe možete izvoditi bilo gde i u bilo koje vreme. Za svakodnevno vežbanje dovoljno vam je 15 do 30 minuta. To nije neki trening za srce i kardiovaskularni sistem ali to povoljno utiče na mišićni tonus, smanjuje stres, povećava kapacitet pluća i, naročito, povećava nivo bioenergije. Najbolje mesto za vežbanje je na otvorenom, na čistom vazduhu, daleko od buke i zagađenosti u udobnoj obući i odeći. Postoje različite vrste i škole tai-čija. Ako ste ozbiljno za- v interesovani za proučavanje ovog izuzetnog sistema, trebalo bi da u vašem kraju potražite nekog dobrog instruktora. Iako ima više knjiga i video-kaseta o tai-čiju, one mogu da vam koriste samo da naučite pokrete za ova vežbanja. Ali da biste shvatili i iskusili energiju koja iza toga stoji, potrebno je da učite od nekog sposobnog učitelja. Ja držim časove tai-čija od 1993. godine, zahvaljujući gospođi Kim Huver (Kim Hoover), koja me je zamolila da preuzmem njene časove kad se ona preselila u drugi kraj. Ponekad sam imao više od sedamdeset studenata nedeljno, od kojih je većina bila u starijem životnom dobu. Zbog toga sam morao da se orijentišem na lakše vežbe; ja sam, u stvari, od celokupnog tai-čija stil jang predavao samo jednom nedeljno, a ostatak časova bio je posvećen jednostavnijim i opuštenijim vežbanjima. Gospođa Huver mi je pokazala vežbanja stila ći-gung od osamnaest vežbi, što je bilo najprikladnije za potrebe mojih studenata. Držeći te časove, ja sam uneo i neke izmene u vežbe, uključivši u njih neke tehnike istezanja, ći-gung vežbe za zagrevanje i sticanje svesti o energiji, sve to za dobro mojih studenata i sebe lično.


142

143

Moram da napomenem sledeće: ja sebe ne smatram majstorom tai-čija, zbog toga što to nisam. Nadam se da nisam povredio nijednog stručnjaka za tradicionalni tai-či time što sam u vežbanja uneo ove izmene. Na stranicama koje slede pokušaću da objasnim osamnaest stacionarnih vežbi, u nadi da ćete imati koristi od njihovih gracioznih pokreta koji podsticu energiju. Pre svega, potrebno je da se pridržavete sledećih pravila: - Držanje tela uvek treba da vam bude opušteno ali uspravno. - Držite noge i stopala paralelno, razmaknute do širine ramena, sa karlicom neznatno isturenom napred i savijenim kolenima. - Neka vam čitava težina tela pada na stopala, a pri tom zamišljajte da se držite uspravno zahvaljujući tome što vam je uzica pricvršćena za teme. Zamišljate da ste pustili koren u zemlju! - Disanje treba da vam bude duboko i opušteno. - Uvek udišite kroz nos, a izdišite kroz usta. - Nastojte da se koncentrišete samo na vežbu: oslobodite svoj duh svega drugog. - Svaku vežbu treba da ponavljate osam puta (ili onoliko puta koliko vam ne pada teško). - Uvek sebi dajte vremena. Imajte na umu da vežbate za svoje dobro! Osamnaest koraka 1. Početnistaviregulisanje disanja Pored toga što je ovo početni stav za prvi korak, i svi ostali koraci počinju i završavaju se njime. Zauzmite osnovni stav, kao da jašete na konju: noge su vam paralelne, razmaknute do kraja ramena, kolena neznatno savijena,

karlica malo uvučena, trup uspravan, glavu držite pravo, a grudni koš, ramena i ruke su opušteni.

Duboko udahnite kad podignete ruke, sa dlanovima okrenutim naviše, do visine nosa, zamišljajući da zahvatate vazduh (ili energiju). Prsti, ručni zglobovi i laktovi neka su vam sve vreme opušteni. Kad stignete do najviše tačke, okrenite dlanove naniže a dok izdišete, spuštajte šake do početnog položaja. Ponovite to osam puta, bez zaustavljanja, nastojeći da povežete kraj prethodnog pokreta sa početkom novog. Kako budete napredovali, moći ćete možda da osećate energiju kako se kreće goredole prednjim delom vašeg tela, dok vam se ruke kreću istim putem. Verovatno ćete osetiti da vam sama ova vežba mnogo pomaže da se smirite u nekoj stresnoj situaciji.


144

2. Širenje grudnog koša

Počnite na isti način kao i prvu vežbu, izuzev što ćete ruke podići samo do sredine grudi. Onda okrenite dlanove napolje i ispružite ruke napred, daleko od tela. Udahnite duboko i istovremeno pružite ruke horizontalno postrance, koliko daleko možete da dosegnete. Potom, kad izdahnete, spustite ruke s obeju strana tela (početni stav). I ovo ponovite osam puta. 3. Savijte se kao duga Početni položaj: stojeći i dalje kao da jašete na konju, podignite ruke iznad glave, sa dlanovima okrenutim unutra, kao da držite loptu za plažu. Duboko udahnite, a kad opet izdahnete, prebacite istovremeno težinu tela na desnu nogu i spustite „loptu" na levu stranu, koliko to možete bez naprezanja. Zadržite desnu ruku iznad glave, ali ne ispred nje! Zadržite ruku u tom položaju samo delić sekunde, a

145

onda se vratite u početni položaj i istovremeno udahnite. Ponovite to sa druge strane. Ponovite ove pokrete osam puta u oba smera.

4. Kružite rukama da biste razdvojili oblake Polazeći od osnovnog položaja, savijte kolena i posegnite naniže, kao da hoćete da zagrabite vodu, prekrštenih ruku, držeći levu šaku u dlanu desne. Sad se ispravite dok udišete i posegnite naviše iznad glave koliko možete. Okrenite dlanove napolje i dok izdišete, pruženih ruku, polako spuštajte šake u prirodan položaj, s obeju strana tela, a za to vreme pokrećite sve prste, kao da sad prskate vodu koju ste maločas zagrabili. Završite dubokim udisajem kao u vežbi br. 1.


146

147

karlica još malo isturena napred. Sada je 70% telesne težine na desnoj nozi, a 30% težine na levoj, dok je desno koleno jače savijeno od levog. Obratite pažnju da koleno ne ide preko nožnih prstiju! E, pa sada se nalazite u položaju luka udesno okrenuti napred.

5. Njihanje ruku u stacionarnom

položaju

Upamtite: neki od ovih naziva ne odražavaju stvarni izgled vežbe, delimično zbog toga što je te nazive teško prevesti, a i zbog izmena koje su unete u vežbe. Ovo je verovatno najkomplikovanija vežba. Pre nego što počnete s njom, uzmite sebi vremena da naučite „položaj luka". Najjednostavniji način da tu vežbu zapamtite jeste da počnete sa položajem jahača na konju. Prebacite težinutela na levu nogu. Podignite prste desnog stopala i okrenite ih napolje za 90°, a za to vreme se okrećite na peti. Sad prebacite težinu tela na desnu nogu, podignite petu leve noge i vratite je za 45° dok se okrećete na prstima. Stopala moraju čvrsto da stoje na podu, leđa da budu uspravljena, a

Prebacujte telesnu težinu nazad-napred više puta, tek koliko da se dobro upoznate s ovim položajem tela i da budete u ravnoteži. To je I\ tipičan položaj u izvođenju borilačkih veština. On omogućava dobru ravnotežu i pruža mogućnost za dobro povlačenje, ali i za zadavanje snažnog udarca. Da biste prešli u položaj tela luka ulevo, potrebno je samo da telesnu težinu prebacite na levu nogu, da podignete prste desne noge i, dok se okrećete na peti, da usmerite prste desne.noge ka prstima leve noge, kao što stoje prsti goluba. Spustite sad nožne prste i prebacite težinu na desnu nogu. Podignite prste leve noge i, ok^ećući se na peti, okrenite stopalo napolje i zauzmite položaj luka okrenutog ulevo. Završite taj pokret prebacivanjem sedamdeset procenata telesne težine na levu nogu. Sada, pošto znate kako da se okrećete u položaju luka, možete nastaviti sa vežbom. Iz osnovnog položaja pređite u položaj luka udesno, zadržavajući težinu tela na levoj nozi.


148

149 levi ručni zglob ne dospe do vrhova prstiju desne ruke. Kad završite taj pokret, malo podignite levi dlan u položaj guranja. Spustite sad obe šake pokretom koji polazi od ručnog zgloba i zamislite da podižete dve uzice. Okrenite šake unutra, ka grudnom košu, podignite vrhove prstiju i, uz dubok udisaj, raširite grudni koš, kao u drugoj vežbi. Istovremeno, spustite se u polusedeći stav, prebacujući težinu tela na levu stranu, okrenite dlanove naviše, i vi ste u početnom položaju za levi deo vežbe. Ovoga puta desna šaka prekriva levu i zauzima položaj guranja. Ponovite osam puta vežbu sa obe strane i završite dubokim udisajem kao u vežbi broj jedan, pošto se vratite na sredinu. 6. Veslanje u čamcu sredinom jezera

Ravnajte trup prema levom stopalu (okrenutom za četrdeset 1 pet stepeni) i podignite ruke s obeju strana tela u mvou ramena, sa dlanovima upravljenim naviše. Sada opisujući krug iznad glave, stavite levi dlan iznad desnog i savijete oba lakta. Vrhovi prstiju su sada jednako usmereni kao 1 desno stopalo. Polako prebacite težinu na levo stopalo l istovremeno klizite levim dlanom po desnom sve dok

Počnite u osnovnom položaju, podižući ruke pravo ispred grudnog koša. Zatvorite šake kao da u njima držite vesla. Spustite sad telo savijajući kolena i pustite ruke da se klate s obe strane tela, a istovremeno izdišite. Posle toga ustanite i podižite pesnice pored samog trupa do visine ramena, savijajući laktove i udišući istovremeno. Sad gurajte šakama, pri čemu su vam ruke ispružene ispred grudnog koša, i počnite da izdišete. Ponavljajte postupak blagim pokretima, bez zaustavljanja. Završite na već utvrđeni način vežbom broj 1.


150

7. Nošenje lopte ispred ramena

Zamislite da u desnoj ruci držite loptu. Držeći je na dlanu, pomerajte je tako da dođe na oko 30 cm ispred vašeg levog ramena, a za to vreme prebacujte težinu tela na desnu nogu. Sad ispustite loptu, okrećući dlan desne ruke naniže i polako spuštajte šaku naniže do kraja. Blagim pokretom okrenite se udesnp, a istovremeno prebacite težinu tela na levu stranu, a levom šakom podižite loptu ka desnom ramenu. Pazite: telom se okrećete za četrdeset i pet stepeni ka onoj strani na kojoj je lopta. Istovremeno pokrećite ruke (dok se jedna spušta, druga se diže), a prsti, ručni zglobovi i laktovi treba da budu opušteni. Udisite dok se lopta diže, a izdišite dok se spušta. Ponovite pokrete sa obe strane po osam puta.

151

8. Okreni se da bi gledao Mesec

U položaju jahača na konju, opuštenih ruku, držite „loptu" među dlanovima ispred sebe. Ne pomerajući stopala, okrenite se ulevo, a istovremeno podižite loptu iza sebe, kao da gledate u Mesec. Izvedite taj pokret pružajući ruke koliko možete, sve vreme gledajući kroz loptu. Spustite je istim putem i bez zaustavljanja nastavite sa druge strane. Udahnite dok podižete ruke, a izdahnite dok ih spuštate. Pokušajte da sa svakim pokretom više istegnete ruke.


152

9. Izvijanje struka i guranje dlanova

153

stranu i na toj strani ponovite iste pokrete. Trup mora sve to vreme da bude uspravan. Nastojte da, umesto rukama, gurate težinom tela koja počiva na nogama. 10. Jahanje na konju i njihanje ruku

Iz položaja jahača pređite u položaj luka okrenutog udesno na već utvrđeni način. Obe šake, sa dlanovima naviše, stavite na kukove, zadržavajući težinu tela na levoj nozi. Sad polako, klizajućim pokretom, prebacite težinu na desnu nogu, a istovremeno gurajte napred levu šaku i izdišite. Nastojte da vam lakat ne bude u krutom položaju. Onda, kao da vučete ka sebi uže, vratite šaku na kuk, a za to vreme prebacite težinu na levu nogu. Okrenite se na drugu

U položaju jahača jače razmaknite noge i podignite desnu šaku do visine očiju, sa dlanom malo okrenutim unutra. Leva šaka treba da bude opuštena, ispod pupka. Okrenite se udesno koliko možete, a u isto vreme desnom rukom opisujte širok krug iza sebe. U koordinaciji sa pokretom desne ruke, podignite levu šaku do visine očiju, tako da dosegnete tu visinu kad desna šaka dođe do mesta gde je leva ruka bila nekoliko trenutaka ranije. Okrenite se ulevo i ponovite gornje koordinirane pokrete sa te strane, ovoga puta opisujući širok krug levom šakom. Uvek udišite kad opisujete krug, a izdišite dok se okrećete. Gornja vežba može da se izvede i na elegantniji način, kao u „plesnom" stilu ako „mašete" rukom koja se nalazi niže dok se okrećete na drugu stranu. Ponovite osam puta u oba smera.


154 11. Zah vatanje iz mora igledanje u nebo

Iz položaja konjanika iskoračite levom nogom četrdeset i pet stepeni ulevo da biste zauzeli položaj luka. Izvedite spor pokret kao da zahvatate vodu ispred leve noge, na isti način kao u vežbi broj 4. Podignite prekrštene ruke dok se savijate unazad i raširite ruke, sa dlanovima okrenutim jedan ka drugom kada su vam ruke ispružene iznad glave, a za to vreme zabacujte glavu da biste gledali u nebo. Udišite kada se naginjete unazad, izdišite kada se savijate napred. Ponovite to četiri puta u položaju luka ulevo, onda napravite korak unazad i iskoračite desnom nogom u položaj luka udesno i ponovite još četiri puta.

155 12. Guraj talase da bi dozvao plim u Iskoraknite u položaj luka ulevo, držeči ruke i ručne zglobove opuštene, a dlanove okrenite naniže, približno u visini stomaka. Dok prebacujete težinu tela na levu nogu, gurajte dlanove pravo napred do nivoa ramena, ne isturajući lakat suviše daleko. Sad zauzmite polusedeći stav, vraćajući kružno šake ka trupu kao da lupkajući gurate veliko bure. Ponovite pokret guranja, ovoga puta isturajući laktove malo dalje.

Sad „vratite plimu", spuštajući ruke naniže do kraja, sa dlanovima okrenutim unazad. Istovremeno zauzmite polusedeći stav i vratite stopalo do sredine. Dok podižete šake do početnog položaja, iskoračite desnim stopalom i ponovite gornju vežbu. Udišite dok približavate šake trupu, a izdišite dok ih gurate. Ponovite to osam puta, prelazeći sa jednog na drugo stopalo posle „vraćanja plime".


15b 13. Letcćigolub širi krila

Iskoračite u položaj luka ulevo i raširite ruke s obe strane u visini ramena, sa dlanovima okrenutim napred. Duboko udahnite. Dok prebacujete težinu tela napred, izdišite i gurajte dlanove horizontalno jedan ka drugome, sve dok se gotovo ne dodirnu. Istovremeno se nagnite unazad, vraćajući šake u polazni položaj i udišite. Pokušajte da opustite šake, tako da pri povlačenju ruku unazad vrhovi prstiju slede ručni zglob. Ponovite to četiri puta, onda zauzmite polusedeći položaj, iskoračite u položaj luka udesno i ponovite još četiri puta. 14. Udaranje pesnicom s ispruženim rukama Stanite u položaju jahača nešto razmaknutijih nogu i nešto niže, spuštenog tela sa pesnicama na kukovima, pri čemu su dlanovi zatvoreni naviše. Izvedite udarac pravo ispred sebe do nivoa na sredini grudnog koša, okrećući zatvoreni dlan naniže i izdišući pri tom pokretu. Udahnite dok povlačite pesnicu nazad do početnog položaja. Ponovite to drugom rukom. Ponovite gornje pokrete po osam puta svakom rukom.


158

Prekrstite ruke ispred grudnog koša dok stojite u položaju jahača. Polako čučnite i spustite ruke niz obe strane tela. Kad se ponovo podignete, udahnite duboko i podignite dlanove ispruženih ruku s obeju strana do visine iznad glave. Kad stignete do najviše tačke, sastavite vrhove prstiju okrenute naniže, dok su prsti ispruženi, a ručni zglobovi opušteni (tako da vam ruka liči na ptičji kljun) i stanite na vrhove prstiju. Ostanite u tom položaju nepunu sekundu i spustite se na stopala, a onda završite vežbu ispravljajući se i prekrštanjem ruku ispred grudi. Ponovite to osam puta, udišući dok se ispravljate, a izdišući dok se spuštate.

16. Ruke se okreću kao točak Ispruženih ruku, držeći među dlanovima zamišljenu loptu, opisujte rukama četiri ogromna kruga ispred sebe, naizmenično u oba smera. Udišite dok podižete ruke, a izdišite dok ih spuštate.

159

17. Bacanje lopte uz podizanje noge Podignite levo koleno, a desnu šaku dignite do visine ramena, pa onda spustite desnu šaku kao da hoćete da bacite loptu, dok istovremeno levo stopalo spuštate na tle i savijate koleno. Dok se ispravljate, učinite isti pokret levira kolenom i levom šakom, udišući dok se šaka podiže, a izdišući dok se spušta.


160 Da bi vežba bila komplikovanija, ako volite izazov, stani te na prste kad dostignete najviši položaj. 18. Pritiskivanje dlanova u smirenom stanju

Duboko udahnite kao uvežbibroj 1, ali ovoga puta, dok izdišete, istiskujte vazduh iz pluća, i to tako da umesto' jednog izvedete tri izdisanja, od kojih su prva dva kratka, a trećim izbacite iz pluća preostali vazduh. Povežite pokrete ruku (koji su isti kaoui vežbi bjpj 1) sa disanjem! Ponovite četiri puta ili dok ne osetite spokojstvo. Nadam se da ste razumeli ove vežbe i uživali u njima. Ako ste sve uspeli da reprodukujete, trebalo bi da nastane značajna promena u "vašem energetskom polju. Podignite ruke i zadržite među dlanovima zamišljenu Ioptu. Osećate li toplotU među rukama? Ne postaje li ona intenzivnija?!

161

Ći-gung Kao što je ranije rečeno, ovo drevno umeće staro je najmanje 2.000 godina (neki tvrde čak 3000 godina!): bilo je poznato davno pre nego što su se taoizam i budizam proširili po Kini. Iskonsko podražavanje pokreta zmaja, ptica i raznih životinja doživelo je tokom istorije razne promene, tako da se iz toga razvilo mnoštvo stilova i pet osnovnih grupa ći-gung vežbi. Kao i tai-či, ći-gung danas stiče popularnost širom sveta, zahvaljujući čudesnim rezultatima koji se njime postižu u predupređenju i lečenju bolesti, u poboljšanju zdravlja i u aktiviranju latentnih čovekovih snaga. Ima mnogo knjiga koje se bave tim umećem, a u većini velikih gradova postoje i škole ći-gunga, pa ću stoga u ovom poglavlju da vam predstavim samo nekoliko interesantnih vežbi za uspostavljanje energetske ravnoteže. Videteće koje su sličnosti između ovih i ranije opisanih tai-či pokreta. Osnovni stav. Potpuno je isti kao što je ranije opisan u tai-či vežbama. Stopala su paralelna, razdvojena koliko su široka ramena. Karlica je uvučena, a kolena su neznatno savijena. Gornji deo tela i glava su uspravni, tako da osoba koja izvodi ove vežbe ima držanje kao marioneta na uzici. Ramena su opuštena, a ruke vise kao dva užeta. Pokušajte da zadržite taj položaj bar nekoliko minuta, ali ako možete, neće biti štete ako u tom položaju ostanete čitav sat.

• Osnovni ći-gung Da biste doveli u ravnotežu energiju ći u čitavom telu (u svim meridijanima), dovoljna je jedna vežba. Stanite opušteni, sa stopalima paralelnim u gore opisanom položaju. Polako dižite nadlakticu, tako da napravite


162 ugao od oko 90 stepeni sa opuštenom podlakticom. Možete zamisliti da su ručni zglobovi zakačeni za uzicu, tako da obe ruke ostanu u položaju kako su nameštene. Istovremeno savijte kolena i iskrenite šake malo jednu ka drugoj. Ručni zglobovi i prsti su takođe opušteni. Ostanite u tom položaju jedan ili dva minuta, onda okrenite dlanove naniže i držite ih tako još jedan minut. Posle toga pomerite nadlaktice unazad i od sebe. U tom položaju podlaktice će se blago ljuljati, dok su dlanovi okrenuti neznatno unazad. Ostanite tako oko 30 sekundi.

163 su usmereni napred, dok su dlanovi još okrenuti naviše. Ugao između nadlaktice i podlaktice je sad manji od 90 stepeni, dok su laktovi pozadi i ne dodiruju telo. Ostanite u tom položaju jedan minut, onda popustite pritisak, i šake pomerite napred da biste ponovo napravili ugao od 90 stepeni između nadlaktice i podlaktice. Pokušajte da se opustite u tom položaju. Morate da ostanete tako 10-40 minuta (!) zavisno od nivoa vašeg iskustva. Pazite da vam laktovi ne dotiču trup, a kolena ne idu preko nožnih prstiju. Disanje je prirodno, duh je opušten. Neki ljudi čak meditiraju u tom položaju. Ovaj položaj, kako se smatra, ubrzava protok či energije kroz sve meridijane. Cilj prethodnog pokreta, gde nadlakticom pritiskujete telo, jeste da se krv za nekoliko trenutaka koncentriše na visini ramena, dok će posle opuštanja snažno poteći kroz krvne sudove, uklanjajući tako moguće prepreke.

Sad okrenite dlanove naviše blagim kružnim pokretom, pri čemu su vrhovi prstiju okrenuti ka kukovima. Posle još •ednog minuta pritisnite nadlaktice uz telo, a vrhovi prstiju

Kao završetak vežbe polako savijte prste, ali ne tako da se šake zatvore u pesnice. Istovremeno, podižite šake do visine ramena, stanite pravo i duboko udahnite. Potom, prilikom izdisanja, polako spustite šake, tako da su dlanovi okrenuti naniže i opustite se. Ako vežbu izvodite redovno, možda ćete, kad god završite ovaj niz pokreta, osetiti onu već poznatu toplotu u dlanovima.


165

164

Vežbe ljuljanja U ći-gungu su veoma popularne vežbe Ijuljanja. Pored tog što je njihova osnovna funkcija podizanje nivoa energije u unutrašnjim organima, one takođe „otvaraju" ručne zglobove, kao i zglobove laktova, ramena i kukova. Efekti labavljenja zglobova koje proizvode izrazito su značajni. 1. Prva vežba ljuljanja\Q prilično laka. Zauzmite osnovni položaj konjanika. Zadržavajući sve vreme uspravan trup, počnite da ga izvijate sa jedne na driigu stranu naizmenično. Okrećite čitav gornji deo tela, zajedno sa ramenima. Ruke treba da vam budu potpuno olabavljene, poput vlažnih rezanaca! Opustite ih potpuno iz ramenog zgloba naniže i ostavite ih da se njišu. Kad jednom ubrzate ritam ljuljanja i uhvatite taj ritam, nadlaktice će vam gotovo bez ikakvog napora „nositi" gornji deo tela. Kako se brzina povećava, ruke će početi da lupkaju po telu, masirajući pri tom unutrašnje organe. Međutim, efekat labavljenja je važniji od lupkanja, pa se stoga koncentrišite na to što puštate ruke da vise, dok ne steknete osećaj kao da vam „cure" niz telo.

Radite tu vežbu dokle god vam je to prijatno.

2. Možete preći na drugu vežbu ljuljanja. Stanite malo jače razmaknutih nogu i, dok se ljuljate, prebacujte težinu tela sa jedne na drugu nogu, uvek tako da težina bude na onoj nozi koja je ispred vas kad završavate prethodni pokret. Trup, međutim, treba da ostane uspravan, a kolena moraju da se savijaju, tako da jače bude savijeno ono koleno koje nosi veću težinu. Sve ostalo je isto kao i u prethodnoj vežbi. 3. Treća vežba ljuljanja može da bude i nastavak prve dve. Ovoga puta, dok telo izvijate ulevo, prebacujte težinu tela na desnu nogu i podižite levu nogu samo za trenutak, a onda prste leve noge spustite na pod pod uglom od 90 stepeni, čime sprečavate da vam se telo okrene u prethodni položaj. Kada dođete do kraja izvijanja tela i počnete da se okrećete udesno, vratite levo stopalo u prvobitni položaj. Pre nego što


167--

166

stignete do samog kraja izvijanja, podignite desno stopalo, stanite njim na prste pod uglom od 90 stepeni, dok je težina tela na levoj nozi. Svi ostali delovi ove vežbe Ijuljanja su isti kao i u prethodnim vežbama.

Meditacija Od svih vežbi za povećanje nivoa energije meditacija je zaista najdelotvornija i ona koju je najteže naučiti. Njen fascinantni cilj - da se njom dosegne jedna druga dimenzija - već hiljadama godina motiviše ljude da razviju nove puteve za dostizanje tog izuzetnog stanja duha. Naravno, ja pod meditacijom ne podrazumevam da prosto ležite na krevetu i gledate u tavanicu. Prava suština meditacije je uključivanje svih čula i dostizanje višeg nivoa svesti. Bilo je tokom istorije mnogo majstora ovog umeća koji su se pokazali sposobnim da kontrolišu svoje telesne funkcije na takvom nivou da su mogli da prežive nedeljama zatrpani ispod zemlje bez ikakvih posledica, dok su neki drugi umeli da predvide budućnost ili da obave neke druge neverovatne zadatke. Svima njima bila je zajednička jedna stvar, i svi su se u tome složili - da je njihov duh za to vreme funkcionisao u jednoj sasvim različitoj dimenziji. Danas mnogi pribegavaju meditaciji, najčešće da bi savladali stres. Oni osećaju kao veliku relaksaciju da se odvoje od „ovog sveta", bilo da je to putem hipnoze, autohipnoze ili bilo koje druge od stotina varijanti meditacije. Međutim, mnogi ne znaju da, osim za opuštanje, meditacija može da posluži u bezbroj drugih svrha. Ako meditaciju primenite na pravi način, ona vam može pomoči da rešite svakodnevne probleme, na primer kojim pravcem da pođete, kuda da idete, kada i kako da se kontrolišete za neki posao, kako da organižujete plaćanje svih svojih računa itd. Pored rešavanja tih problema, meditacija može takođe da vam pomogne kad

je u pitanju zdravlje, vaše ili drugih osoba, ili prosto da programira vaš unutrašnji časovnik da biste se na vreme probudili ili da vas na nešto podseti. Nemoguće je nabrojati sve prednosti koje može da vam pruži meditacija. Jedini način da to saznate jeste da naučite da meditirate. Pre nego što započnete bilo koju meditaciju, pobrinite se da biste imali prijatnu, relaksirajuću atmosferu. Na mestu meditacije ne sme da bude nikakve buke, blešteće svetlosti, niti bilo čega drugog što bi vam odvlačilo pažnju. Izaberite neku udobnu stolicu, pa na nju sednite, ukoliko se ne osećate udobno ako sedite prekrštenih nogu. Leđa i glavu morate uvek da držite uspravno. Kasnije ćete moći da meditirate u bilo kom položaju i. na bilo kom mestu, ali zasad nastojte da sledite sledeće smernice: 1. Za svoju prvu vežbu sednite udobno i upravite pogled u neku tačku koja se nalazi pravo ispred vas. Dok se opuštate, zatvorite oči i neznatno ih podignite do ugla od oko trideset stepeni. To bi trebalo da vam pomogne da otvorite „treće oko" - centar energije koji se nalazi na čelu, tačno između obrva. Šake treba da vam budu položene na natkolenice, pri čemu su na obema rukama vrhovi palca, kažiprsta i srednjeg prsta spojeni. Pretpostavlja se da taj položaj stvara idealnu elektromagnetsku vezu za meditaciju. Iz istog razloga se preporučuje da podignete vrh jezika i njime pritisnete nepce. Dišite normalno, kroz nos. Opustite se. Nastojte da vam ovo bude standardan postupak za sve buduće meditacije. Vežbe koje ću sad opisati imaju za cilj da vode vaš duh, korak po korak, do alfa stanja. To nije nikakav nov koncept za vaš mozak, jer se vi s tim stanjem susrećete svakodnevno. Postoje različiti tipovi moždanih talasa, koji se povezuju sa tri različite vrste moždane aktivnosti. Kada smo potpuno budni, naš mozak emituje beta talase, koji su brzi i slabog intenziteta. Za vreme dubokog sna naš mozak emituje ultra spore teta i još sporije delta talase. Međutim, alfa talasi su


168

veoma slični frekvenciji koju emituje Zemlja, a tu činjenicu koriste neki naučnici da bi objasnili fenomene za koje su ti talasi odgovorni. Naš mozak je u alfa-stanju neposredno pre nego što utonemo u san i neposredno po našem buđenju. To je vreme kada se još sećamo snova koje smo sanjali, ali kad smo već svesni sredine oko nas. Ovo stanje se naziva sofroliminalnim.15 U tom stanju naš mozak ima jedinstvenu sposobnost da uspostavi vezu sa podsvešću. Svrha meditacije je navikavanje mozga da uroni u ovo stanje kad god mi to poželimo. Mada mi to činimo kad god sanjarimo, mnogo je veći izazov i mnogo veća satisfakcija kada tu moć možemo svesno da usmerimo na određeni fokus A što smo sposobniji da to činimo, to jača postaje naša energija. 2. Naglasak je i dalje na relaksaciji. Počnite na način koji je opisan pod brojem 1. Potom se koncentrišite na svoje telo. Opustite stopala. Opuštajte ih toliko dok vam se ne učini da su potpuno nestala. Sad učinite isto sa potkolenicom i natkolenicom, pa sa rukama, licem i, najzad, sa trupom. Istopite se prosto, sve dok ne budete svesni samo svog mozga. To je mnogo teže nego što izgleda! Tokom tog postupka možete osetiti potrebu da samom sebi govorite, da, na primer, kažete sledeće: „Stopala mi se opuštaju. U njima osećam prijatnu toplotu. Ona su otežala i postaju sve teža i teža sve dok potpuno ne izmaknu mojoj kontroli. Ja uopšte ne osećam svoje noge..." Kao dopunsku vežbu, možete poželeti da se koncentrišete na pojedine unutrašnje organe. Kad sve bude pod vašom kontrolom, možda ćete biti u stanju da kontrolišete svoje disanje, pa možda čak i otkucaje svog srca. Sofr.ologija je vrsta primenjene hipnoze ili autohipnoze, sa naglaskom na pozitivnom mišljenju, metod koji je šezdesetih godina razvio dr Alfonso Kajsedo (Alfonso Caycedo).

169

3. Da biste osetili dublje opuštanje, probajte sledeći metod: Pošto završite gornji postupak, počnite da brojite unazad od 100 do nule, a za to vreme vizualizujte brojeve. Ova vežba će vas prinuditi da se jače koncentrišete. Jer ako se zabrojite, morate iznova brojati od početka! Moraćete verovatno mnogo puta pokušati dok ne uspete. Kada se jednom izveštite u brojanju, moći ćete da počnete sa nižim brojem. Trebaće vam sve manje vremena da sebe dovedete u alfa stanje svesti. Posle izvesnog vremena uspostavićete možda sopstveni metod svog opuštanja, odnosno dostizanja alfa stanja putem brojanja, možda od deset do nule. Ja obično brojim od tri do jedan, ponavljajući i vizualizujući svaki broj tri puta i 'povezujući svaki broj sa jednim udisajem. Korisna je i podsvesna komanda: „Brojaću od deset do nule. Kada dostignem nulu, biću potpuno opušten i neću opažati ništa od svega što me okružuje." Kada stignete do nule, možete izreći još jednu komandu: „Sada sam potpuno opušten i osećam se divno. Mozak mi radi na višem nivou svesnosti, i sve što u ovom stanju činim, biće dobro za mene." Kad god želite da se „vratite", možete takođe da se služite brojanjem: „Sada ću brojati od jedan do tri, i kada dođem do kraja, biću potpuno budan i osećaću se odlično i pun energije. 1....2....3..." Ove komande ničim nisu ograničene. Možete da ih koristite za otklanjanje nekih tegoba. Ako vas, na primer, bole leđa, možete već rečenom da dodate: „... i leđa će mi biti mnogo bolje." Izbegavajte negativne komande, kao npr. „Neću imati nikakvih bolova", zbog toga što će se pominjanje negativnog urezati u vašu podsvest. 4. Vizualizacija je jedan od glavnih elemenata meditacije, pa uradimo stoga još nekoliko vežbi koristeći je. Sednite i zauzmite položaj opisan u vežbi broj 1. Možete i da pono'vite gornje vežbe.


170

Sad zatvorite oči i zamislite sebe kako sedite u najudobnijoj fotelji. Pokušajte da osetite tkaninu njene presvlake, da vidite boju. Zamislite sebe u nekoj sobi i namestite je po svojoj želji. Možete ispred fotelje da stavite sto, na kome se nalaze sat i kalendar, na zidovima su slike, a na tavanici luster itd. Upotrebite svoju maštu da biste tako uredili sobu da u njoj bude prijatna atmosfera. Kao koristan rekvizit za vaš dalji rad na meditaciji, zamislite ispred sebe veliki beli ekran. Odsad možete prilikom svake meditacije da se vraćate u „svoju sobu". Tako ćete lakše moći da se koncentrišete i osećaćete se smireno. 5. Ovoga puta idemo dalje sa vizualizacijom. Da biste omogućili svom „unutrašnjem pogledu" da obavi i teže zadatke, predlažem vam sledeću vežbu: Pošto ponovite prethodni postupak, koncentrišite se na ekran. Budite sigurni da vam ništa ne odvlači pažnju, tako da vidite samo belinu ekrana. Vizualizujte sad vaše omiljeno voće. Ako nemate neko koje izdvajate od drugih, predlažem vam pomorandžu, limun ili jabuku, zbog njihovih karakterističnih boja i aroma. Ako izaberete, recimo, pomorandžu, stavite je na ekran i počnite da vidite njene obrise. Zatim se, usredsredite na boju pomorandže. Ako uspete, pokušajte da zamislite sitne brazde na njenoj kori. Pokušajte da je u mislima dodirnete, pa čak i pomirišete. Vaš konačni zadatak je da uđete u pomorandžu! Da, to je moguće. Na ovom nivou svesti sve je moguće. Uđite, dakle, u pomorandžu i razgledajte je iznutra. Ispitajte tanku opnu oko svake kriške, a onda uđite u jednu krišku. Posmatrajte tanano tkanje pojedinih „kesica" unutar kriške, u kojima se nalazi sok. Ponavljajte vežbu sve dok njom potpuno ne ovladate. Možete da ponavljate istu tu vežbu za meditaciju i zajedno sa drugim subjektima. Koristite svoju maštu!

171

Kao konačni test, stavite sebe na ekran i ispitajte svaki detalj svog tela, unutra i spolja. Kad jednom dostignete savršenstvo, bićete spremni za isceljivanje na daljinu.

Autohipnoza Ako imate teškoća sa koncentracijom, pa stoga ne možete da meditirate, predlažem vam da probate autohipnozu. Ona je zasnovana na istim principima kao i meditacija, međutim u ovom slučaju možete da se poslužite jednim korisnim uređajem, a to je magnetofon. Pošto snimite čitav proces koji vas dovodi u alfa stanje svesti, sve što treba da uradite jeste da se opustite i da slušate sopstveni snimljeni glas. Ako se neko vreme budete služili autohipnozom, moći ćete lakše i brže sebe da dovedete u stanje meditacije. Kada jednom memorišete snimak sa magnetofonske trake, moći ćete sami da ponovite postupak, bez ikakve pomoći bilo koje vrste. Kada snimate tekst koji treba da vam služi za autohipnozu, govorite spokojnim tonom, izgovarajte reči polako i razgovetno i uverite se da li nema pozadinskih šumova. Upamtite da sve sugestije koje činite u alfa stanju svesti ostaju urezane u vašu podsvest. Snimite sledeći tekst ili, ako želite, sastavite sami neki sličan: t / „ J a zatvaram oči i opuštam se. Disanje mi je duboko i ravnomerno. Sa svakim udisajem tonem sve dublje i dublje u prijatan, umirujući osećaj... Oči su mi potpuno ali labavo zatvorene. Čujem samo svoj sopstveni glas. Glava mi stoji uspravno i opušteno. Sada se koncentrišem na svoje noge. One postaju teže i teže sa svakim mojim udisajem. Polako gubim osećaj u nogama. One su tu, ali ja ih ne osećam. Veoma sam opušten... Sad se koncentrišem na svoje ruke. I


172

one postaju sve težc i teže. Moja ramena, ruke, prsti... sve je to opušteno i teško. Polako prestajem da ih osećam. Potpuno su opušteni ... Leđa su mi još uspravna, ali veoma opuštena. Svi mišići u mojim leđima su umireni. Oni su toliko olabavljeni da polako gubim osećaj u njima. Oni su tako opušteni. Disanje mi je i dalje duboko i ujednačeno. Srce mi kuca mirno. Sa svakim udisajem tonem sve dublje i dublje u taj prijatni osećaj toplote i tame. Ja uopšte ne osećam svoje telo, iako je ono tu. Veoma sam opušten. Moj sopstveni prijatni glas je jedino što čujem. Disanje mi je sporo i ujednačeno, i ja tonem sve dublje i dublje... -». „Što god kažem u tom prijatnom stanju duha ostaće mi duboko usađeno u podsvest... Svaki put kad budem slušao svoj glas, biću opušten i spokojan. Sve što osećam je prijatna senzacija spokojstva...Mogu u svakom trenutku da iziđem iz tog stanja, ali ja to ne želim. Osećam se dobro. uranjam sve dublje i dublje..." A posle nekoliko minuta: „Sada ću brojati do tri, otvoriću oči i osećaću se opuštenim i veoma odmornim. S izgovaranjem svakog broja osećaću da mi se energija povećava, a delovi mog tela će se buditi. Jedan. Osećam kako mi energija kruži kroz ruke, noge i trup. Dva. Osećam da sam budan, kao da sam se probudio iz dugog, mirnog sna. Osećam kako mi energija struji kroz čitavo telo. Tri. Duboko udahnem, otvaram oči i osećam se bolje nego ikad!" Kad govorite u magnetofon, obavezno napravite pauzu posle svake rečenice. Što sporije govorite, to bolje. Kada se jednom naviknete na magnetofonsku traku za autohipnozu, možete dodati neke sopstvene sugestije onom delu koji prethodi vašem „buđenju". To može da bude formiranje „ekrana" i zamišljanje voćke ili nečeg drugog. Možda ćete biti u stanju da sebe projektujete na zamišljeni ekran i da pregledate svoje telo kao u vežbi broj 5. Verujem da ćete naći vežbu za povećanje nivoa energije koja vam najviše odgovara, i nadam se da sam vam pomogao da je lakše odaberete.

173

ISCELJIVANJE NA DALJINU Kao što je već rečeno, bioenergija je elektromagnetskog porekla, ali nije isto što i elektricitet u klasičnom smislu. Dok elektricitet, zbog rezistencije, gubi snagu proporcionalno udaljenosti koju prelazi, bioenergija može bez gubitka snage da dosegne bilo koju tačku na svetu. Vibracije tog tipa energije su takve da prožimaju svaku poznatu supstancu. Prema tome, ako smo u stanju da utičemo na nečije energetsko polje sa rastojanja od desetak centimetara, bez ikakvog dodira, onda smo u stanju da isto činimo i sa mnogo veće udaljenosti! Ova tehnika se naziva isceljivanje na daljinu. Ako ovladate tom veštinom, moći ćete da pomažete ne samo nekome ko je prisutan -već i osobama koje su od vas udaljene stotinama, pa i hiljadama kilometara! Preduslov za to jeste da se potpuno osposobite za meditaciju, naročito onog tipa o kojem je bila reč u prethodnom poglavlju. Pa ipak, ja ću vas postepeno uvoditi u isceljivanje na daljinu da biste shvatili smisao tehnike-. Za početak izaberite da vam bude subjekt neko koga poznajete, po mogućstvu osoba koju ste i ranije tretirali. Naravno, to ćete raditi bez prisustva te osobe. Smestite se udobno, zauzmite položaj u kojem inače meditirate. Prođite kroz čitav proces relaksacije. Sad vizualizujte odabranu osobu. Posmatrajte je pod različitim uglovima. Možda će vam za to biti potrebno izvesno vreme, ali nastojte da stvorite jasnu sliku.


174 175

Budite sad svesni svojih ruku i šaka. Vratite u njih sve osećaje. Posle toga počnite rukama da ispitujete energetsko polje svog subjekta, kao da je prisutan. To u početku može da vam se učini čudnim, ali kad shvatite kako je to jednostavno,-to će za vas postati zadovoljstvo.. Samo slušajte svoje ruke. One će vam prenositi iste signale kao da tretirate tu osobu izbliza. Osećaj toplote, hladnoće, peckanja itd. biće gotovo potpuno isti. Pregledajte čitavo telo i memorišite mesta na kojima je ravnoteža poremećena. Vratite sad energetsko polje u ravnotežu. Oduzmite ili dajte energiju istim pokretima koje ste i ranije izvodili. Iako se nalazite u položaju za meditaciju, ne oklevajte da pokrećete ruke kao i u prisustvu pacijenta. Isto tako, ne zaboravite da sa šaka otresete višak energije koji ste pokupili. Završite tretman na isti način kao da je pacijent prisutan. Kao što vidite, sve je isto kao i da je tretirana osoba prisutna, osim što morate da se koncentrišete i koristite vizualizaciju. Morate pacijenta „staviti preda se"! Što je jasnija slika, to će biti bolji rezultati kojima možete da se nadate. Naravno, kada tako obavljate tretman, nema potrebe da ustajete i da hodate oko svog subjekta. Umesto toga, vi ćete ga „smanjiti" i okretati kako biste ga doveli u položaj koji je potreban za tretman. Ovo vam je takođe dobra prilika da biste pokušali da vizualizujete i samo energetsko polje, a ne samo telo. Da bi to iskustvo bilo interesantnije, evo šta možete uraditi: Recite vašem subjektu - gde god se on nalazio - da udobno sedne ili legne, zatvorenih očiju, i da se opusti tačno u vreme tretmana. Kada završite tretman, pozovite tu osobu i zatražite da vas obavesti šta je osetila. Bićete zapanjeni. Rezultat je katkad tako izvanredan da nećete poverovati. Saznaćete, naime, da je vaš subjekt osetio isto kao i da je prilikom tretmana bio pored vas.

Možete, naravno, da obavljate takav tretman u bilo koje vreme i na bilo kom mestu, sa znanjem vašeg pacijenta ili bez njegovog znanja. Vežbajte i dalje, a kad osetite da ste spremni, pređite na sledeći nivo. Sad ćete izvesti čitav taj proces ne koristeći svoje ruke. Zbog toga će biti potrebno da „otvorite" treće oko, putem, kojeg ćete dobiti mnogo bolje rezultate. Prođite ponovo kroz čitav proces opuštanja i meditacije. Kada uđete u svoju „sobu", postavite već poznati ekran. Sad podignite taj ekran malo više, tako da pogled morate podići da biste ga posmatrali pod uglom od oko 30-40 stepeni. To će u vama izazvati nelagodno uzbuđenje, koje vam je potrebno da biste uključili treće oko. Ne brinite, to neprijatno osećanje će uskoro nestati. Uz dovoljno vežbanja, bićete u stanju da koristite treće oko bilo gde i u bilo koje vreme bez ikakvog naprezanja. Sad stavite na ekran vašeg pacijenta. Očistite sliku i uklonite sve što vam odvlači pažnju. Okrećite pacijenta. Dobro ga pogledajte sa svih strana. Sad dolazi onaj težak deo vašeg zadatka: vizualizujte energetsko polje vašeg subjekta. Možda ćete morati to da uradite na klasičan način, udaljujući fokus malo od tela. Potrebno je da vidite bar prvi i poslednji sloj aure. Ne morate da vidite boje, dovoljno je da vidite energiju. Slika će možda biti nejasna i zamagljena, ali najvažnije je da je vidite. Ispitujte auru, pomerajući pogled od temena do stopala, zadržavajući ga najpre na leđima, zatim na čelu. Vidite da Ii ćete otkriti bilo kakve razlike u energetskom polju. Možete takođe da uđete u telo da biste pregledali unutrašnje organe. Kada nađete mesta sa poremećenom ravnotežom, morate da vratite energetsko polje u ravnotežu, ovoga puta mentalno, služeći se trećim okom. Moram još jednom da naglasim: koristite svoju uobrazilju! Neograničeni su načini


176

177

na koje možete koristiti svoje mentalne snage da biste nekog tretirali. Možete da vidite sebe ili samo svoje šake pri obavljanju čitave procedure. Možete čak i da zamislite usisivač koji usisava „prljavu energiju". Postoje neograničene varijacije u isceljivanju na daljinu. Najbolji način je da od samog početka programirate svoj um. Možete, na primer, narediti svojoj podsvesti da vizualizuje sve poremećaje ravnoteže u energetskom polju kao sive, prljave oblasti, a da zdravi delovi budu čisto beli. To se događa i unutar i izvan tela. Kada se jednom u tome uvežbate, moći ćete da nađete mesta sa poremećenom ravnotežom odmah, čim sebi predstavite sliku svog subjekta. Možete takođe programirati svoj um tako da vidi čakre: bele, precizne kupe ako su zdrave, a sive i izobličene ako je ravnoteža poremećena. Bez obzira na to koji način odaberete, pokušajte da razvijete metod koji će odgovarati vašim potrebama i držite se tog metoda. Što više budete vežbali, to će vam biti lakše. Kada nađete mesta poremećene ravnoteže, uklonite najpre sive oblasti metodom koji ste odabrali. Drugim rečima, očistite auru. Stvorite onda beo sloj čiste energije koji tesno obavija telo. Mogli biste da odvojite posebno vreme da se koncentrišete na kritične oblasti unutar tela i da ove popunite ili prekrijete dopunskom energijom. Sledeći korak se sastoji u stvaranju novih, zdravih kupa energije, koje će zameniti stare čakre. Završite ovo rekonstruisanjem poslednjeg, spoljnog sloja energetskog polja.16 Prilikom isceljivanja na daljinu, kao i pri neposrednom tretmanu bioenergijom, korisne su, kao što se pokazalo, i dodatne mentalne sugestije. „Pričajte" nešto pozitivno svom pacijentu, recite mu nešto kao „Bićete dobro" ili „Vaš bol će zameniti osećanje prijatnosti" ili „Vaša intelektualna energija će se povećati" itd. Te mentalne komande takođe U slučaju da se koncentrišete samo na prvi i poslednji sloj.

nose poruku ljubavi, koja neizbežno višestruko povećava efekat vašeg tretmana. Vaša konačna provera u umeću isceljivanja na daljinu sastoji se u tretiranju nekog koga nikad niste sreli. Setite se činjenice da smo mi svi povezani putem energije, pa stoga nije važno gde se nalazimo i koliko smo međusobno udaljeni. Bitno je da svesno ujedinite svoju energiju s energijom vašeg subjekta. Da biste proverili svoje umeće, biće vam potrebna nečija pomoć. Zamolite nekog svog prijatelja da vam donese sliku neke osobe koju on poznaje, ali je vama nepoznata. Zapitajte ga još i za ime, godine starosti i mesto boravka te osobe. Pažljivo proučite sliku i dobijene podatke, pa onda prođite kroz čitav proces isceljivanja na daljinu. Proučite svaku pojedinost tela i energetskog polja vašeg subjekta i memorišite to. Zamolite tog vašeg prijatelja da, prema vašem opisu, beleži čitavu tu proceduru, ako vam to ne odvlači pažnju. Dovedite u ravnotežu energetsko polje i završite time tretman. Upitajte vašeg prijatelja da li ste sve tačno izveli ili ga zamolite da od vašeg subjekta zatraži dodatne detalje. Ako se osećate spremnim, ponovite gornji test bez pomoći slike. Proverite svoju tačnost. Raspolažući podacima o jednom novom subjektu - njegovom imenu, godinama starosti i mestu boravka - stvorite sami sebi sliku te osobe. Ne zaboravite, prva misao je uvek najbolja! Možda ćete poželeti da, radi tačnije slike na vašem ,,ekranu", saznate još neke pojedinosti o subjektu, kao što su njegova visina, težina i sl. Iskoristite sve te detalje za dobijanje slike. Pažljivo posmatrajte boju kože, kose i očiju i svaki detalj koji ste u stanju da uočite. Kada završite sliku, započnite tretman na uobičajeni način.


178

179

I vi i vaš prijatelj bićete zapanjeni rezultatom! Ja znam neke Ijude koji uopšte nisu bili sigurni da su dostigli alfa stanje duha, a u opisivanju subjekta postigli su tačnost od preko 80 poslo! Ako to važi i u vašem slučaju, vi ste onda neosporno spremni za isceljivanje na daljinu!

KOMPLEMENTARNI ENERGETSKI TRETMANI

Aure vrhova četiri prsta

Sama bioterapija ponekad nije dovoljna da omogući potpuni oporavak, već se pokazuje i potreba da se subjekt motiviše da bi doprineo ubrzanju procesa isceljenja. U tim slučajevima moramo primeniti i druge vrste tretmana. Ove dopune bioenergetskog tretmana su najčešće, bar naizgled, fizičke prirode; međutim, sve one utiču i na energetske sisteme tela. I ti terapeutski metodi imaju tradiciju bar od nekoliko vekova, a većina njih je nastala na Dalekom istoku. Najefikasniji dopunski tretmani mogu se podeliti u dve osnovne grupe: - terapiju masažom - terapiju akupresurom i refleksologijom. Preporučuje se i akupunktura, međutim tu tehniku može da primenjuje samo osoba koja ima odgovarajuće znanje, na osnovu kojeg stiče diplomu lekara akupunkture i dozvolu za rad. Zbog toga ovde nećemo razmatrati akupunkturu. TERAPIJA MASAŽOM Masaža je sistematska i naučno zasnovana manipulacija mekim tkivima ljudskog tela.


180

Najranija svedočanstva o masaži stara su 5.000 godina, a tokom istorije ta je veština stekla popularnost kao odličan terapijski metod, koji podstiče cirkulaciju krvi i limfe, opušta mišiće, ublažava bolove, poboljšava energetsku ravnotežu i povećava nivo energije u celom telu. U poslednje vreme je terapija masažom priznata kao izvanredno sredstvo za obnavljanje ravnoteže metabolizma kao i za ublažavanje stresa. Postoji bezbroj stilova terapije masažom: švedski, kineski, francuski, engleski, nemački, japanski itd. Pored te klasifikacije, postoje i mnogobrojni metodi razvrstani na osnovu specifičnih tehnika manipulacije: neuromuskularna terapija, terapija „okidača", sportska masaža, terapija polariteta i, naravno, refleksologija i akupresura. Svakodnevno se pojavljuju novi stilovi, pa je stoga nemoguće sve njih nabrojati. Postoji i širok raspon mehaničkih sprava koje nam stoje na raspolaganju za manipulaciju mekim tkivima. Blagodeti od masaže su mnogobrojne i nemerljive, ali je ipak važno reći nešto o tome kako masaža može da pomogne u bioterapijskom tretmanu. Često su poremećaji ravnoteže u energetskom polju tela prouzrokovani neravnotežom u mišićno-skeletnom sistemu. Loše držanje tela, suviše veliki stres, mišićni ili artritični bolovi itd. - sve to doprinosi energetskoj nestabilnosti. Kada u takvim slučajevima energetska ravnoteža tela bude obnovljena putem bioterapije, rezultati nisu trajni. Uzrok problema i dalje nije otklonjen. Tada moramo da uključimo i dodatni tretman. Dobar primer za to predstavljaju glavobolje. Čak u 75% slučajeva glavobolje su povezane sa tenzijom. Uz pomoć bioterapije možemo da ih otklonimo u roku od nekoliko minuta, međutim, ako su mišići i dalje zategnuti, postoji prilična verovatnoća da se glavobolja ponovo javi. Opuštanjem vratnih mišića pomoću masaže u velikoj meri će se smanjiti rizik od ponovne pojave glavobolje povezane sa tenzijom.

181

U SAD praktikovanje terapeutske masaže podleže striktnim propisima za dobijanje dozvole. Međutim, u izvesnim slučajevima, naročito ako tretirate neke bliske osobe i ako od toga nemate nikakve materijalne koristi, dopušteno vam je da pružite blagotvornu masažu. Terapijska masaža je tako složena veština da bi za njeno opisivanje bilo potrebno napisati čitavu knjigu; stoga ću pokušati da vam samo pružim uvid u osnovne tehnike, koje bi mogle da vam budu korisne u vašem budućem radu. Za to je, međutim, potrebno poznavanje anatomije i fiziologije. Morate da imate tačnu predstavu o mišićima koje masirate. Prelazim na opis najvažnijih pokreta koji se primenjuju u elementarnoj masaži. Pokreti prilikom masaže Najpopularnija tehnika masaže je švedska masaža sa kojom je ljude u zapadnim zemljama upoznao Šveđanin Per Henrik Ling (1776-1839). Ona je poslužila kao osnova za većinu tehnika masaže koje su danas u upotrebi. Pokreti se mogu podeliti u pet ili više osnpvnih grupa (razni autori koriste različitu klasifikaciju). Efleraž (effleurage), klizajući pokreti. - Klizanje rukom po jednom delu tela je osnovni pokret prilikom masaže. On se rutinski primenjuje na početku i na kraju masiranja svakog pojedinačnog dela tela. Taj pokret može da bude samo površno dodirivanje ili da dopire dublje. U prvom slučaju dodir je sasvim lagan, a koristi se najčešće u gore opisanoj proceduri. Ako dodirivanje dopire dublje, ono ima u većoj meri mehanički efekat, pošto izvlači i širi mišićno tkivo i snopove mišića. Ako se taj pokret izvodi od tetive ka izbočini mišića, on takođe može da utiče na izvlačenje tetive i


182

183

opuštanje mišića. Klizajući pokreti rukom po pravilu slede smer mišićnih vlakana.

koža subjekta dodiruje vaš dlan, pa onda blago odignite prste, gurajući napred. Nastojte da ne štipate kožu. Kad stignete do najvišeg položaja, popustite pritisak i ponovite pokret. Možete koristiti obe ruke naizmenično. Ovu masažu možete da obavljate neposredno na koži ili preko odeće.

Masiranje leđa klizajućim pokretom

Klizajući pokret primenjuje se tako što blago klizite rukama po koži direktno ili preko odeće, bez trljanja. Ako treba da pritiskujete, koristite svoju telesnu težinu, a ne samo snagu ruku. Ako je koža namazana nekim losionom, klizanje će biti mnogo glatkije! Kada stignete do kraja masiranja jednog dela tela, ponovite isti pokret iz polaznog položaja. Sam taj pokret, ako je mek, možete izvoditi i duže, ukoliko želite da postignete samo efekat smirivanja. - Za klizajući pokret, kao i za sve druge pokrete u masaži važi jedno opšte pravilo. Kada masirate ekstremitete, pokreti treba uvek da budu usmereni od kraja ekstremiteta ka centru tela i da slede venski krvotok. Petrisaž (petrissage), gnječenje. - Ovo je pokret kojim se blago odiže koža i mišićno tkivo iz normalnog položaja. Mišići se pri tom štipaju, trljaju i stiskaju između palca i ostalih prstiju. Najčešće se koristi za masažu mesnatih delova tela, obično kružnim pokretima. Ako se primenjuje za masažu ruku i nogu, treba da sledi smer venskog krvotoka. Pokret nalik na mužu takođe podstiče protok krvi i limfe, pomaže u otklanjaju priraslica i ispravlja zgrčene mišiće. Petrisaž se obavlja na taj način što se blago stiskaju koža i mišići zahvatom između palca i ostalih prstiju, pri čemu

Masaža noge petrisažom

Trljanje (friction). - Dok gnječenje podrazumeva podizanje mišićnog tkiva, trljanje znači pritiskivanje površinskog tkiva o dublje slojeve da bi se mišići spljoštili, rastegli ili razvukli u širinu. Pošto se trljanjem proizvodi više toplote, njime se takođe podstiče ubrzavanje metabolizma. Ovaj postupak pomaže u otklanjanju priraslica i razdvajanju tkiva, a njime se takođe podstiče apsorpcija tečnosti oko zglobova. Pojačanim trljanjem dolazi do navale krvi u periferne krvne sudove, usled čega koža pocrveni, iako sama koža nije objekt tretmana. Trljanje se izvodi mesnatim delovima bilo dlana, palca ili vrhova prstiju. Pokreti mogu da budu kružni ili jednosmerni. Kružno trljanje se izvodi tako što se površinskim slojevima kože pritiskuju dublji slojevi mišića i mišićnih snopova neprekidnim kružnim pokretima. Posle nekoliko takvih pokreta prekinite pritiskivanje, pa možete onda


184

185

ponoviti isti postupak na površini pored ove koju ste sad masirali. Jednosmerni pokreti mogu da budu poprečni u odnosu na mišićna vlakna ili duž tih vlakana. Poprečno trljanje se obavlja u poprečnom smeru, preko mišića. Pokreti su kratki i duboki, i obično prekrivaju samo malu površinu. Ovaj postupak podstiče formiranje elastičnog fibroznog tkiva i ispravlja mišiće, tetive i ligamente. Jednosmerno trljanje sledi smer mišićnih vlakana. Trljanje može da se izvodi i prostim pritiskivanjem mišićnog tkiva dlanom jedne ruke. To je postupak koji se često izvodi u sportskoj masaži i u masaži preko odeće. Postoje i mnogobrojne druge tehnike trljanja, ali nema potrebe za njihovim opisivanjem na ovom mestu.

Tapotman (tapotement), lupkanje. - To je tehnika koja se manje koristi u terapijske svrhe nego druge tehnike masaže. Obično se primenjuje kada se želi stimulacija. Izvodi se lakim, ritmičkim lupkanjem po koži dlanom, rubom šake, pesnicom, vrhovima prstiju itd. Pre nego što započnete taj postupak, neka vam šake budu opuštene, sa olabavljenim prstima. Ne udarajte jako!

Lupkanje

Napomena: apsolutno je zabranjeno primenjivati lupkanje preko srca i bubrega i, naravno, po glavi! Vibracija (vibration) je lak, talasast pokret koji proizvode prsti a izvodi se da bi deo tela koji se tretira vibrirao. Ova masaža veoma umiruje, pošto sledi put nerva. Blagi, ritmički pokreti stvaraju se pokretima čitave podlaktice, pri čemu ručni zglob i prsti ostaju kruti, kao kad bacate kocku. Dok izvodite te pokrete, dlanom ili vrhovima prstiju lako dodirujte telo.

Trljanje kružnim ijednosmernim pokretima

Ma^uža vibracijom


187

186

Vibracija i lupkanje mogu da se izvode i bilo kojom od mnogobrojnih popularnih sprava za masažu, međutim, kao što nam je poznato, ništa ne može da zameni dodir ljudske ruke.

Primena masaže Masažu treba obavljati u mirnoj, prijatnoj sredini, bez ikakve žurbe. Pokreti moraju da budu spori i opuštajući, a maser za sve vreme tretmana treba da dodiruje telo svog subjekta. Masaža može da se obavlja bilo gde i u bilo koje vreme, međutim, ako na tom mestu postoji sto za masažu, odgovarajuća stolica ili dušek, tretman će biti utoliko prijatniji. Ako subjekt želi korišćenje neke kreme da bi koža bila glatkija, najbolje je izabrati neki običan losion koji ne izaziva alergiju, po mogućstvu takav koji ne sadrži lanolin ni mineralna ulja. Dobro je i korišćenje nekog pudera za telo. Ukoliko subjekt prilikom masaže nije odeven, onda maser mora da vodi računa o tome da bude strogo profesionalan i da intimni delovi subjektovog tela budu sve vreme pokriveni! Bez obzira na sve to, ako želite nekoga da masirate raspolažući isključivo znanjem koje ste stekli iz ove knjige, onda obavljate masažu samo preko odeće. Ukoliko želite da steknete više znanja iz ove oblasti, trebalo bi da pohađate neku školu odnosno kurs za masažu. Kao dopunu masaže ja takođe preporučujem aktivno i pasivno istezanje i mnogo vežbanja.

Masaža za glavobolju Bez obzira na to da li je seansa bioterapije za otklanjanje glavobolje bila uspešna ili nije, obična masaža u trajanju od 5 do 10 minuta sigurno će obezbediti pozitivan ishod. Osim

toga, ponekad je dobro trljanje leđa dovoljno da se otkloni glavobolja, bez ikakvog tretmana energijom. Ova tehnika masaže je veoma jednostavna i izvodi se preko odeće. Subjekt treba da sedne na običnu stolicu sa naslonom, grudima okrenut ka naslonu, naginjući se ka stolu, smeštenom pred njim, pri čemu su mu ruke i glava oslonjene na udoban jastuk.

Započnite masažu pritiskujući lećkfa dlanovima ruku s • obeju strana kičme. Izvodite pokrete niz leđa, koristeći težinu svog tela umesto snage ruku. Najbolje je da vam pri tom stopala budu u položaju „vežbe sa lukom", koji je ranije opisan.


188

Ponovite isti pokret u obrnutom smeru, ovoga puta pojačavajući pritisak. Možete takođe ponoviti pokret naniže, koristeći samo palčeve, masirajući samo palčevima, a pritiskujući laminarnu brazdu, mesnatu površinu do same kičme. Pritiskujte je nekoliko sekundi, a onda nastavite masažom na udaljenosti od oko 2,5 do 5 cm. Možete takođe ponoviti ovaj pokret naviše. Kada stignete do najvišeg dela leđa, počnite da gnječite gornji trapezni mišić (vrhove ramena s obeju strana vrata) nekoliko minuta. To je jedno od najčešće masiranih oblasti tela.

Odatle, idite polako prema vratu i gnječite tu oblast samo jednom rukom, najpre lakim pokretima, a onda, ako to ne uzrokuje bolove, pojačajte pritisak. Možete takođe da izvodite pokrete kružnog trljanja, i to vrhovima prstiju s obeju strana vratnog dela kičme. Nastojte da pri tom ne dodirnete središnju liniju vrata, gde prolaze neki najvažniji krvni sudovi (karotidne arterije i jugularne vene)! Posle nekoliko minuta krenite gore ka okcipitalnoj oblasti, koja predstavlja bazu lobanje. Popustite pritisak i nastavite lakim kružnim trljanjem. Vaši pokreti uvek treba da budu spori, ujednačeni i opušteni.

189

Proširite oblast masaže i na lobanju. Koristeći sve vrhove prstiju, izvodite male pokrete pritiska na glavu, kao da peTete kosu. Masirajte tako čitavo teme sporim pokretima. Kada stignete do vrata, masirajte slepoočnice lakim kružnim pokretima.

Vratite se onda istim pravefcm, lako dodirujući glavu, niz zadnji deo vrata ka gornjem delu trapeznog mišića. Možete završiti sa još nekoliko pokreta gnječenja u toj. oblasti i blagim povlačenjem dlanova niz leđa. ' ; Da biste postigli najbolje rezultate, možete uvek koristiti masažu kako biste "odgovorili željama vašeg subjekta. Ako proces masaže protiče bez razgovora, koristite to vreme da biste posmatrali i obogatili svoje iskustvo. Koliko će trajati masaža, to potpuno zavisi od vas, međutim 15 minuta je dovoljno da posluži svrsi.


190

191

Trljanje leđa

AKUPRESURA

Obična masaža leđa može da se izvodi dok se subjekt nalazi u istom, sedećem, stavu. Počnite na isti način - pokretima pritiskivanja leđa od gore do dole i nastavljajući pritiskivanje samo palcem. Osim toga, možete da izvodite i kružno trljanje mišića s obeju strana kičme. Pazite! Ne pritiskujte kičmene pršljenove! Trljanje preko mišićnih vlakana predstavlja dobar nastavak masaže posle kružnih pokreta. Dubina pritiska zavisi u potpunosti od tolerancije subjekta. Kao dopunu, možete izvoditi gnječenje širokih leđnih mišića (latinski naziv: latissimus dorsi) uzdužnim pokretima. Možete ponoviti svaki pokret koliko god puta želite, što zavisi od vašeg subjekta. Trljanje leđa možete završiti na isti način kao i prethodni tip masaže, jedino što u ovom slučaju možete izvesti pred sam završetak nekoliko pokreta lupkanja. Ova dva tipa masaže možete slobodno kombinovati prilikom jedne seanse. Oni su lako izvodljivi i, naravno, uz pomoć vežbanja i iskustva, oni će postati dragocen deo vaših terapija.

Akupresura se sastoji u pritiskivanju akupunkturnih tačaka prstima. Glavni aspekti akupunkture su još ranije razmotreni. Zbog velike obimnosti ove teme, ograničiću ovde svoje izlaganje samo na nekoliko najvažnijih stvari koje su od posebnog interesa za našu praksu, naime na otklanjanje glavobolje i bolova u leđima. Te dve tegobe zahtevaju više pažnje zbog toga što su to problemi na koje uvek iznova nailazimo u savremenom društvu. Iako se uspešno tretiraju bioterapijom, to su u većini slučajeva tegobe hronične prirode, pa zahtevaju dodatni tretman, koji možemo da ponudimo u vidu akupresure.

TERAPIJA PRITISKA NA ODREĐENE TAČKE Terapija pritiskom na određenu tačku znači pritiskivanje prstima određenih tačaka na telu u terapijske svrhe. Među mnoge poznate metode iz ove oblasti spadaju akupresura, jin šin do, šijacu i refleksologija. Prva tri navedena metoda zasnovana su na teoriji i praksi akupunkture uz korišćenje akupunkturnih meridijana i tačaka, dok se refleksologija zasniva na teoriji o refleksnim tačkama. I u ovom slučaju ja ću, zbog postojanja obilja raspoložive literature o tim temama, pomenuti samo one stvari koje su za nas važne. Ovo podrazumeva osnove akupresure i refleksologije.

Primena akupresure Akupresura se izvodi_pritiskivapjem akupunkturnih tačaka pomo2u~paica ili srednjeg prsta. Dubina do koje će dopfrati pritHak~žavTsi od tblerancije subjekta i od prirode problema. Ako su u pitanju hronične teškoće, pritisak treba da dopre što dublje. Preciznost je tu veoma važna! Moramo naći tačnu lokaciju tacke koju ćemo pritišklvati. Način da ovo izvedete, kada nađete to mesto, jeste da počnete lakim pritiskivanjem, kružeči vrhom prsta oko mesta za akupresuru. Dok povećavate pritisak, smanjite prečnik krugova. Na kraju čete pruTjgnitLdubok konstantni pritisak na akupunkturnu tačku. Vreme tretmana kreće se od jednog do pet minuta za svaku tačku ili dok se ne postigne olakšanje. Kao početnik ne biste smeli da koristite ovu tehniku na površinama koje se ne smeju masirati, naime tamo gde se nalazi ožiljkasto tkivo, na mestu neke kontuzije, infekcije ili bilo koje druge osetljive oblasti.


/'192\

Akupresura za glavobolju Ove tačke se obično masiraju sve dok glavobolja ne prode. Međutim, katkad je teško precizno odrediti koja je tačka odgovarajuća, pa onda morate tretirati sve tačke koje dolaze u obzir.

Da biste na telu odredili tačke za akupresuru, potrebno vam je izvesno znanje anatomije, mada je lako naći ih na šemama akupresurnih karata. Kad je u pitanju glavobolja, tačke za akupresuru su sledeće:

1. Žučna kesica 20, (GB-20).17 Odlično mesto za tretiranje glavobolje koja potiče od tenzije i one koja potiče od migrene. Smeštena na zadnjoj strani glave, na vrhu mastoidnog nastavka, u žlebu iz'među sternokleidomastoidnog mišića i trapeznog mišića. 2. Posebna tačka br. 1. Za glavobolju i bolesti nosa. Nalazi se tačno nasrediniizmeđu obrva. 3. Posebna tačka br. 2. Za migrenu i zubobolju. Nalazi se na slepoočnici, za širinu palca iza lateralne margine obrve. 4. Pluća - 7 (Lu-7). - Za glavobolju, bolove u vratu, astmu i kašalj. Nalazi se blizu šiljastog nastavka žbice. 5. Debelo crevo - 4 (LI-4). Univerzalna i mnogo korišćena tačka za glavobolju u prednjem delu glave, zubobolju, visoku temperaturu, astmu, stomatološku anesteziju itd. Nalazi se između prve i druge metakarpalne kosti (doručja), u uglu između ispruženog palca i kažiprsta. Veoma bolno kad se pritiskuje! 6. Jetra - 3 (Li-3). Za glavobolju. Nalazi se između prve i druge metatarzalne kosti (doručja), distalno ka vrhovima. 7. Stomak - 36 (St-36). Za glavobolju u prednjem delu glave, visoku temperaturu, šok, epilepsiju itd. Nalazi se za širinu palca distalno i lateralno ka goleničnom ispupčenju.

Akupresurne tačke za ublažavanje bolova u leđima 8. Mokraćna bešika - 40 (B-40). Za bolove u donjem delu leđa, išijas, grčeve u nogama, paralizu donjih ekstremiteta, artritis, epilepsiju itd. Nalazi se u centru zakolenske jame, na sredini zadnje strane presavijenog kolena.

Akupresura za glavobolju

17 U skraćenicama su korišćeni engleski nazivi. Tako je GB (engleski: „gall bladder") skraćenica za „žučnu kesu", Lu („lungs") za „pluća", LI („large intestines") za „debelo crevo", Li („liver") za „jetru", St („sto-mach") za „stomak", B („bladder") za „bešiku", GV („governing vessel") za „vladajući sud", SI („small intestine") za „tanko crevo". (Prim. prev.).


195

194

13. Zučna kesica - 30 (GB-30). Za bolove u donjem delu leđa, išijas i bolove u kukovima... Nalazi se na trećini rastojanja između velikog trohantera (kvrge na gornjem delu butnjače) i trtične kosti. 14. Žučna kesica - 34 (GB-34). Za ,bolove u donjem delu leđa, donjim ekstremitetima i u kolenu. Nalazi se ispred vrata lišnjače. Osim navedenog, možete takođe koristiti br. 1 i br.4 za ublažavanje bolova u vratnom predelu. REFLEKSOLOGIJA

9. Mokraćna bešika - 60 (B-60). Za bolove u donjem delu leda, išijas, paralizu donjih ekstremiteta. Nalazi se na sredini između Ahilove tetive i lateralnog gležnja. 10. Vladajući sud - 26 (GV-26). Za bolove u donjem delu leđa, epilepsiju, šok... Nalazi se na jednoj trećini udaljenosti od donjeg dela nosa do linije gornje usne. Akupresura za bolove u leđima

11. Tanko crevo - 3 (SI-3). Za bolove u donjem delu leđa, u predelu vrata i okcipitalne (u zadnjem delu glave) glavobolje. Nalazi se na vrhu distalnog dlanskog nabora, na lakatnoj strani zatvorene pesnice. 12. Žučna kesica - 21 (GB-21). Za bolove u ramenima, vratu i leđima. Nalazi se između C-7 i vrha lopatičnog grebena.

Refleksologija ili zonska terapija zasnovana je na konceptu koji je sličan teoriji iridologije (dijagnostikovanje na osnovu dužice) i akupunkturi ušne školjke (aurikularne tačke). Taj koncept podrazumeva da su neke oblasti tela povezane sa nekim drugim, udaljenim organima ili tkivima, pa stoga „reflektuje" stanje u tim delovima tela. Služeči se tim svojim znanjem, terapeut može da stimuliše isceliteljski potencijal pacijentovog tela tako što će pritiskivati i masirati specifične oblasti koje se nalaze na stopalima ili šakama. Suprotno rasprostranjenom verovanju, refleksne tačke se nalaze i na drugim delovima tela, osim već pomenutih. Kolena su, na primer, povezana sa laktovima, kukovi sa ramenima itd. Poput mnogih drugih umeća isceljivanja, i ovo je poreklom iz Kine, a u SAD ga je preneo Viljam Ficdžerald (William H. Fitzgerald) 1913. godine. Kako refleksologija stvarno funkcioniše predstavlja još uvek tajnu. Međutim, lako je dokazati postojanje veze između udaljenih delova tela. Dovoljno je da protrljate nekolikb minuta srednji nožni prst (a on je refleksna tačka za srednji prst na ruci), i zapazićete da srednji prst na ruci postaje malo topliji, što je prouzrokovano jačim prilivom krvi u tu oblast.


197

196 Lako je pratiti refleksološke karte, pošto je na njima sve tako jasno naznačeno da nikakvo objašnjenje nije potrebno. To nisu karte koje se satima proučavaju, a utoliko ćete se lakše u njima snaći ako pođete od refleksnih tačaka na stopalima. Zamislite stopala kao ogledalo u kome se ogleda čitava osoba. Tu sliku u ogledalu najlakše ćete pratiti ako počnete sa tabanima, od vrha do vrata, a sledi deo koji liči na kičmu. Sve ostalo je oko toga izgrađeno. Tačno na sredipi stopala je refleksna tačka za bubreg! Kada učite refleksologiju, glavno pravilo koje treba da imate na umu je sledeće: sve što se nalazi iznad vrata reflektuje se na suprotnom stopalu; tako se, na primer, refleksna tačka za desno oko nalazi na levom stopalu. Osećaj za refleksologiju stiče se iskustvom, ali ako nameravate da je ozbiljno praktikujete, morali biste da se usavršavate kod nekog dobrog učitelja.

REFLEKSNE TAČKE NA STOPALIMA Šema sa tačkama označenim brojevima


199

19;

*>

1. GLAVA/MOZAK (VELIKI MOZAK - CEREBRUM) 2. SINUSI 3. MALIMOZAK (CEREBELUM) 4. HIPOFIZA 5. SLEPOOČNICA (NERV TRIGEMINUS - peti moždani živac) 6. NOS 7. POTILJAK 8. OKO 9. UHO 10. RAME 11. TRAPEZNI MIŠIĆ 12. TIREOIDNA ŽLEZDA 13 PARATIREOIDNA ŽLEZDA 14. PLUĆA, BRONHIJE 15. ŽELUDAC (STOMAK) 16. DVANAESTOPALAČNO CREVO 17. PANKREAS(GUŠTERAČA) 18. JETRA

19. ZUCNA KESICA 20. SOLARNI PLEKSUS (PLEXUS SOLARIS) 21. NADBUBREŽNA ŽLEZDA 22. BUBREG 23. MOKRAĆNI SPROVODNIK (URETER) 24. BEŠIKA 25. TANKO CREVO 26. SLEPO CREVO 27. ILEOCEKALNI ZALISTAK 28. UZLAZNO DESNO CREVO 29. POPREČNO DEBELO CREVO 30. SILAZNO DEBELO CREVO 31. SIGMOIDNO CREVO 32. REKTUM, ANUS 33. SRCE 34. SLEZINA 35. KOLENO 36. GONADE (TESTISIILIJAJNICI)

REFLEKSNE TACKE SA GORNJE STRANE STOPALA 1. REKTUM 11. 2. MOKRAĆNACEV, (URETER) PENIS ILI 12. VAGINA 13. 3. PROSTATA ILI MATERICA 14. 4. KARLIČNOKUKNI ZGLOB 5. LIMFNI ČVOROVI 15. 6. PREPONE 7. BEŠIKA 16. 8. REPNA KOST 17. 9. DONJI DEO LEĐA 18. (SLABINSKIPRŠLJENOVI) 19. 10. GORNJI DEO LEĐA (GRUDN 20. PRŠUENOVI)

VRAT (VRATNI PRŠLJENOVI) PARATIREOIDNA ŽLEZDA NOS ZONA RELAKSACIJE ZA MENSTRUALNE GRČEVE GONADE (TESTISIILI JAJNICI) KOLENO RAME GRUDNI KOŠ CENTAR ZA RAVNOTEŽU SLEPOOČNICA (NERV TRIGEMINUS)

n DIJAFRAGMA ^ . LIMFNISUDOVI ?3 GRKLJAN, DUŠNIK

24. KRAJNICI 25. DONJA VILICA 26. GORNJA VILICA

Refleksne tačke gornje strane stopala

)


200

201 REFLEKSNE TAČKE NA ŠAKAMA

P r i m e n a refleksologije

V

Sema s označenim 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13.

SINUSI MOZAK GLAVA GRLO VRAT REPNAKOST DONJIDEOLEĐA (SLABINSKI PRŠLIENOVI) GORNJI DEO LEĐA (GRUDNI P R Š U E N O V I ) UHO OKO PLUĆA RAME SOLARNI PLEKSUS

'»)

brojevima

tačaka

14. BUBREZI 15. NADBUBREŽNA ŽLEZDA 16. PANKREAS 17. JETRA , 18. ŽUČNA KESICA 19. STOMAK 20. TIREOIDNA ŽLEZDA 21. SLEPO CREVO 22. UZLAZNO DEBELO CREVO 23. POPREČNO DEBELO CREVO 24. TANKO CREVO 25. BEŠIKA 26. KUK /KOLENO 27. TESTISI /JAJNICI 28. PENIS ILI MATERICA/PROSTATA

Masaža stopala ili šaka sastoji se od pritisaka - od lakih do dubokih - na refleksne tačke, koje terapeut izvodi palčevima. Pošto se sve disfunkcije tela reflektuju na tim površinama, terapeut će uz malo prakse lako moći da ih otkrije pritiskujući odgovarajuće tačke. Na primer, ako subjekt ima neki problem sa levim uhom, refleksna tačka na desnom stopalu biće osetljiva na pritisak. Tako možete da dijagnostikujete čitavo telo, sistematski pokrivajući čitavo stopalo pritiskivanjem pomoću palčeva. Gde god subjekt oseti neku nelagodnost, znaćete da je to reflektovanje oblasti tela kojoj je potrebno posvetiti pažnju. Ako se vaš subjekt ni na šta posebno ne žali, ovo je način da otkrijete njegove eventualne tegobe. Pošto ste locirali „nezdrave" zone, pređite na tretman. Masirajte ta mesta palcem malim kružnim pokretima. Na taj način će svaki kružni pokret sasvim sigurno „pogoditi metu". Trajanje ovog trljanja može da bude različito, međutim čitava seansa refleksologije obično nije duža od trideset minuta. Svaka tačka može da se masira do pet minuta (u nekim slučajevima čak deset do petnaest minuta), izuzev oblasti jetre i kičme, kojima je potrebno pristupiti oprezno. Zona jetre može da se masira više od pet minuta samo ako su bubrezi u savršenom stanju, inače će suviše zatrovanih supstanci dospeti u krvotok, što će onemogućiti bubrezima da ih izbace. Zone kičme ne treba masirati su'više dugo zbog mogućeg reagovanja prouzrokovanog pojačanim priticanjem krvi u tu oblast. Za seanse refleksologije važe ista opšte pravila kao i za seanse masaže. Obezbedite da vaš subjekt bude udobno smešten u sedećem ili ležećem položaju. Okruženje treba da bude čisto i prijatno. I vaš položaj treba da bude opušten, tako da vaš klijent drži stopala ispred vas ili u vašem krilu.


203

202

U nekim slučajevima on će pre seanse refleksologije morati da drži noge deset do petnaest minuta u vrućoj vodi kako bi omekšala mesta otvrdnula od žuljeva. Prednost refleksologije u odnosu na akupresuru sastoji se u tome što su zone tretmana smeštene na maloj, lako pristupačnoj površini, što omogućava svakome da obavlja tretman, pa i da bude sam sebi terapeut. Kada sam u svojoj praksi bioterapeuta bio preopterećen zbog velikog broja klijenata, nisam imao vremena za dopunske tretmane. Zbog toga sam imao veliki broj primeraka šeme za refleksologiju stopala, i svakom pacijentu označio sam njegove zone za masažu, omogućivši mu na taj način da sam sebi pomogne. Rezultati su bili odlični! Njihovo saznanje da sami mogu da doprinesu svom ozdravljenju ubrzalo je proces isceljivanja u velikoj meri. A ako nije bilo pozitivnih rezultata, ja bih samo upitao: ,,Pa, jeste li uradili svoj domaći zadatak?" U većini slučajeva odgovor je bio negativan. Kao što vidite, ) ovo je ujedno bio odličan način da se ljudi izleče od lenjosti. j Ljudi, naime, treba da shvate da je najbolji lekar u njihovoj \ glavi. Onda je posao terapeuta da im ukaže kako da stignu do tog lekara.

Refleksologija za glavobolje Kao što nam je sada već poznato, bioterapija predstavlja najbrži način da se otklone glavobolje. Masaža vrata i refleksologija predstavljaju potrebne dopune ovog tretmana radi postizanja trajnih rezultata. Masažom se postiže opuštanje napetih mišića, dok tretman refleksnih zona konkretno povećava priliv krvi i energije u tretiranu oblast, što, na još nerazjašnjeni način, ima dugotrajan isceljujući efekt. Osim toga, refleksologiju može da praktikuje sam pacijent, kao deo programa autotretmana. Za otklanjanje akutne glavobolje refleksologija nije ni izdaleka toliko efikasna kao drugi metodi o kojima je bila reč. Međutim, ona je veoma

delotvorna u tretiranju hroničnih glavobolja. U nekim slučajevima (na primer kad su u pitanju menstrualni grčevi), trljanje odgovarajućih zona dovešće gotovo odmah do prestanka bolova. Za tretiranje glavobolja terapeuti koji se bave refleksologijom prosto preporučuju masiranje refleksnih oblasti glave i eventualno menjanje načina ishrane. Taj drugi deo tretmana je teže izvodljiv zbog toga što isključivo zavisi od osobe koja pati od glavobolje. Pokazalo se da su glavobolje često prouzrokovane uzimanjem određenih namirnica, kao što je slučaj kod migrena. Jedna studija sprovedena sedamdesetih godina u Engleskoj dovela je do zaključka koje namirnice najčešće (i najverovatnije) uzrokuju migrenu. To su pšenica, pomorandže, jaja, čaj, kafa, čokolada, mleko, govedina, kukuruz, šećerna trska, kvasac, pečurke i grašak. Cudite se? Većina nas redovno uzima bar jednu od tih namirnica, ali to ne znači da ćemo od njih dobiti glavobolju. Ali ako osobe koje pate od glavobolje beleže šta jedu, može se dogoditi da je to u vezi s određenom namirnicom ili grupom namirnica. Dok se to ne ustanovi, nastavite da te osobe tretirate. Kao što vidimo, refleksologija je veoma jednostavna i lako razumljiva. Samo se držite šeme refleksnih tačaka i sopstvenog osećaja, pa prepustite vremenu i isceljiteljskoj sposobnosti samog tela da obavi sve ostalo.


205

204

ISTORIJE BOLESTI Istorije bolesti koje slede izabrane su iz moje lične prakse; upoznajem vas sa njima da bih vam dao uvid u tretmane bioterapijom. Iz njih nećete moći da izvedete neko univerzalno pravilo, zbog velikih razlika među pojedinim slučajevima. Ja se ipak nadam da će vam moje iskustvo pomoći u budućem radu. Neki od navedenih primera tačno odražavaju primenjeni tretman, dok su neki, radi lakšeg razumevanja, uopšteni.

Glavobolje Glavobolja je verovatno najrasprostranjenija tegoba koja se tretira bioterapijom. Veoma veliki broj ljudi koji pate od glavobolje dosad je zavisio jedino od tableta za ublažavanje bolova, koje otklanjaju simptome, ali ne tretiraju sam problem. Uzroci glavobolja su toliko različiti da obuhvataju čitav dijapazon, počev od stresa, pa do ishrane, povreda, lošeg držanja tela, štetnog elektromagnetnog zračenja i mnogo čega drugog, što veoma otežava otkrivanje pravog uzroka pojedinačnih slučajeva glavobolje. U nekim slučajevima hiropraktika, masaža ili akupunktura mogu da donesu olakšanje, ali ti su metodi efikasni samo u malom procentu slučajeva. Tretiranje glavobolje bioterapijom je opšte uzev uvek jednako. Počinje se procenom, odnosno ispitivanjem ener-

getskog polja, zatim sledi oduzimanje viška energije (čime 1/ se obično otklanja bol) i završava se uspostavljanjem ravnoteže u energetskom polju. Prilikom tretmana pacijent može ili da sedi ili da stoji. Neravnoteže u auri kreću se od oblasti oko glave (uvek) do predela vrata i stomaka. Signali koje možete dobiti u predelu čela uvek zahtevaju povratnu spregu od vašeg subjekta radi tačne procene. Neravnoteže u predelu trećeg oka obično ukazuju na glavobolje, mada mogu da znače i neki problem u vezi sa sinusima ili očima ili čak sa krvnim pritiskom, koji bi mogao da bude suviše nizak. U bioterapiji se za otklanjanje glavobolje najčešće koriste brišući pokreti, ali se u nekim situacijama pribegava i pokretima povlačenja i* kružnim pokretima. Od pomoći može da bude i jedan mali trik. Ako položite ruke na bolna mesta u predelu glave u trajanju od 10 do 20 sekundi pre nego što subjektu oduzmete suvišnu energiju, deo vaše sopstvene energije ući će u njegovo polje, pa ćete tako lakše moći da manipulišete. Ali u tome morate da budete pažljivi, jer taj višak može kod njega da prouzrokuje još jači bol ako ga odmah ne uklonite. Broj potrebnih seansi zavisi od tipa glavobolje, njene učestalosti i eventualnog ponavljanja. Katkad su potrebni i drugi manuelni tretmani, kao što je, na primer, refleksologija, koju subjekt može sam da obavlja. Smatra se da se u tretiranju glavobolje bioterapijom postiže uspeh u preko 90% slučajeva, a ja ne znam gotovo nikoga kome taj tretman nije pomogao! Evo primera: B. R. (35) imao je glavobolje, problem sa ravnotežom, vrtoglavicu, nije mogao dobro da spava. Procena: Opšti poremećaj ravnoteže u energetskom polju oko glave, što nije vezano za neku specifičnu oblast. Tretmani su obavljeni tokom pet dana zaredom, podrazumevajući ovde i procenu, oduzimanje suvišne energije


206 oko glave i uravnoteženje aure. B. R. se za vreme tretmana nalazio u sedećem položaju zbog osećanja vrtoglavice. B. R. se bolje osećao posle svake seanse, međutim već sutradan svi su simptomi ponovo bili primetni. Tako posle pet dana nije bilo nikakvog poboljšanja. Onda je B. R. napomenuo da već pet godina spava uvek na istom mestu, a upravo toliko vremena traju njegovi zdravstveni problemi. Pošto sam primenom radiestezije obavio merenje energetskih polja u njegovoj spavaćoj sobi, našao sam oblast jakog negativnog zračenja upravo ispod uzglavlja njegovog kreveta. Kada je B. R. premestio svoj krevet na drugi kraj sobe, ponovili smo petodnevni tretman. Ovoga puta rezultati su bili izvanredni. Glavobolje su iščezle, a smetnji u snu više nije bilo. B. R. je još uvek imao probleme sa ravnotežom, mada manje nego ranije. Seanse tokom pet dana su ponovljene posle dve nedelje, ovoga puta (s obzirom na to što više nije bilo glavobolja) tako što je više energije davano centru za ravnotežu, a to je imalo za rezultat još bolju ravnotežu i poboljšanje sluha. P. P. (10) imao je jake glavobolje u predelu čela i slepoočnica. Roditelji su bili pokušali sve, od tableta do akupunkture, ali ništa nije pomoglo. Ti svakodnevni bolovi uticali su i na dečakov uspeh u školi i izazivali depresiju kod ovog inače veoma inteligentnog i ranije uvek dobro raspoloženog dečaka. Procena: Višak energije u predelu čela i vrata. Tretmani su obavljeni pet dana zaredom, podrazumevajući tu i pregled aure, oduzimanje energije i uspostavljanje ravnoteže u energetskom polju. Sve u stojećem položaju. P. P. je odmah osetio manipulaciju sa energijom. Osećao je toplotu i peckanje, a naročito hladnoću kad mu je oduzimana energija. Posle tog postupka njegova glavobolja je iščezla. Tokom dve nedelje glavobolja se nije pojavljivala, izuzev jedanput. Tretmani su ponovljeni još jedanput, i tada su rezultati bili trajni.

207

M. M. (45) imao je glavobolje, bolove u ručnim zglobovima i vratu i osećao nervozu. Stanje mu se pogoršavalo prilikom svake promene vremena. Procena: Osim lošeg držanja tela, M. M. je imao i nekoliko poremećaja ravnoteže u auri, naročito u oblasti vrata. Izgledalo je da je čakra vrata potpuno izobličena. To je verovatno bio uzrok svih njegovih zdravstvenih problema. Međutim, bilo je i poremećaja ravnoteže u ručnim zglobovima. Tretmani su obavljeni tokom pet dana, u stojećem položaju. Posle procene počeo bih brišućim pokretima da mu oduzimam energiju oko glave, naročito u oblasti vrata. Nastavljao sam s tim pokretima niz kičmu i ponovo niz nadlakticu i podlakticu. Po prestanku bolova ispravljao sam poremećaje ravnoteže u auri i završavao seansu njenim zatvaranjem. M. M. je bio vrlo zadovoljan tretmanom. Svi njegovi zdravstveni problemi su iščezli, uključujući osetljivost na promenu vremena. Nije bilo potrebe za ponavljanjem teraPije. K. M. (31) imala je glavobolje usled tenzije, koje je pripisivala svom načinu života, punom stresa. Procena Veliko obilje energije otkriveno je u oblasti vrata, sa neznatnim poremećajem ravnoteže na levoj strani glave. Vratni mišići K. M. bili su veoma zategnuti i osetljivi na pritisak. Tretmani. Pošto je ona bila veoma zaposlena osoba, seanse su održavane samo jednom nedeljno. Posle otvaranja aure oduzimao sam joj višak energije oko glave, od čega su bolovi odmah prestajali. Nije bilo drugih poremećaja ravnoteže, pa sam stoga samo ujednačavao energetsko polje i time završavao bioterapijski deo sense. Osim toga, dok je bila u sedećem položaju, davao sam joj 15-minutnu masažu vrata i susednih mišića, što je kod nje dovodilo do još većeg opuštanja. Takođe sam joj ispravljao vrat i predlagao autotretman putem refleksologije.


208

209

Tokom prvih nekoliko nedelja K. M. je osećala bolove u vratnom predelu usled masaže, ali glavobolje su polako popuštale. Posle osam seansi (osam nedelja) glavobolje su potpuno prestale. Tretiranje glavobolje je uvek puno iznenađenja. U nekim slučajevima potrebno je da koristite sva sredstva da biste ih savladali, dok u nekim drugim slučajevima one iščezavaju kao da ih nikad nije ni bilo. Tako je gospodin P., iako je bio veoma skeptičan, a patio je od strašnih migrena duže od dvadeset godina, bio izlečen posle samo jedne seanse. Njegov brat me je poznavao, pa mi je na jednom prijemu, kojem smo obojica prisustvovali, predložio da ga primim na jednu seansu bioterapije. Gospodin P. je odlučio da odmah isproba moje umeće. Posle pet minuta tretmana njegova glavobolja je iščezla. Posle toga se nikad više kod mene nije pojavio. Najpre sam bio iznenađen time što nije došao na sledeću seansu, ali sam posle na njega potpuno zaboravio - sve dok ga pet godina kasnije nisam sreo na ulici. ,,Pa zašto mi se više nikad niste javili?" upitao sam ga. ,,Pa, čemu?, nikad više nisam imao glavobolju!" glasio je njegov odgovor.

Leđa i vrat Problemi sa leđima su tako složeni da samo mali procenat može uspešno da se tretira bioterapijom. Uvek je moguće ublažiti bolove, međutim, ako je tegoba fizičke prirode, bioterapiju treba zameniti drugim terapijskim metodima. Ako nijedan od ranije pomenutih terapijskih metoda ne dovede do rezultata, prepustite taj slučaj profesionalcima, kao što su hiropraktičari, lekari, fizioterapeuti ili maseri terapeuti. Leđa su vrlo osetljiva na sve poremećaje ravnoteže u organizmu. Naše telo stalno pruža otpor gravitaciji, pa stoga, ako imamo loš položaj tela, najpre će nam stradati leđa.

jsfajviše su izloženi donji delovi leđa i vrat, koji nemaju neki Čvrst oslonac, za razliku od grudnih pršljenova, koji imaju rebra kao oslonac. Jedna kraća noga, iščašen kuk, slabi ledni mišići - sve to može dovesti do toga da u leđima bude poremećena ravnoteža. Zbog toga morate da budete pažljiviji kada je u pitanju neki problem sa leđima. Poremećaji ravnoteže u energetskom i polju oko kičme obično su povezani čakrama ili sa speciftčnim povredama kičme. Najčešći predeli su vrat, sredini grudnog koša i slabisnki predeo, međutim oni nisu uvek znak postojanja problema sa kičmom ili sa susednim mišićima. Zbog toga morate uvek tražiti od vašeg subjekta povratnu informaciju. Sledeća stanja često dovode bioterapeuta u nedoumicu: Određeni signal u predelu vrata može da znači: - bol u vratu (mišićnog ili drugog porekla), - glavobolje, - visok krvni pritisak, - problemi sa ramenima. . Signal na sredini predela grudnog koša izražen u leđima može da znači: -bol, - astmu, bronhitis, pušačka pluća ili bilo koji drugi problem sa plućima, čak i ako se taj problem pojavio pre mnogo vremena, - probleme u vezi sa srcem. Signal u slabinskom predelu može da znači: -bol, - bilo koji problem u vezi sa susednim unutrašnjim organima, - bol u nozi. Kada nađete zone sa viškom energije, pređite na oduzimanje energije nekim od za to uobičajenih pokreta. Pre nego što zatvorite auru, možete obezbediti dugotrajniji


211

210 efekat tako što ćete svoju ruku pomerati gore-dole duž kičme, doprinoseći tako protoku energije. Prikazaću sad nekoliko ekstremnih slučajeva koji su bili tretirani bioterapijom, ne zahtevajući nikakav dodatni manuelni tretman. L. T. (25) imala je stalan bol u vratu i ramenu tokom nekoliko meseci. Procena je pol^azala poremećaj ravnoteže u oblasti vrata, neznatno usmeren ka levom ramenu. Tretmani su obavljeni na uobičajen način tokom pet dana, u sedećem položaju. Aura se brzo i lako stabilizovala, ali bol se ponovo pojavio posle nedelju dana. Prilikom mog drugog pokušaja da rešim njen problem, predložio sam joj da isproba refleksologiju. Tokom početne masaže stopala otkrio sam kurje oko sa medijalne strane palca na levoj nozi. To je značilo stalan pritisak na refleksne zone vrata i ramena. Kad je to kurje oko, na moj predlog, bilo odstranjeno, energetska ravnoteža je ostala postojana posle samo jedne dodatne seanse i nelagodnost je iščezla. T. G. (41) patio je od hroničnih bolova u donjem delu leđa tokom mnogo godina. Bio je isprobao razne manuelne tretmane, ali samo tablete protiv bolova pružale su mu privremeno olakšanje. Procena je pokazala veliki višak energije u slabinskom predelu, iako su mišići bili izrazito meki. To me je dovelo do zaključka da je problem isključivo energetske prirode. Tretmanr. Posle početnog tretmana uspostavljanja energetske ravnoteže izmerio sam negativnu energiju u spavaćoj sobi T. G., i to je merenje pokazalo jaku negativnu silu ispod sredine njegovog kreveta. On je, doduše, tu spavao samo godinu dana, ali moguće je da je i prethodna lokacija bila negativna. Posle premeštanja njegovog kreveta na mesto bez negativnih zračenja, pristupili smo dvonedeljnoj terapiji u deset seansi. Posle toga nikakvih bolova više nije bilo.

Astma i bronhitis Dva najrsprostranjenija oboljenja disajnih puteva kod dece i odraslih izuzetno je lako tretirati bioenergijom. Do poboljšanja katkad dolazi već posle prve seanse. Rezultati neznatno variraju zavisno od uzrasta subjekta (što je mlađi, to su bolji rezultati). Poremećaji ravnoteže u auri su veoma karakteristični i slični u oba slučaja. Posebne oblasti su zadnji deo vrata, prednja i zadnja srčana čakra (sredina grudnog koša spreda i pozadi), a ponekad i predeo iznad srca. Poremećaji ravnoteže se tu i tamo javljaju i oko solarnog pleksusa. Primeri: C. J. (12) - astma sa čestim napadima G.T. (11) - a s t m a A. T. (3) - astma V. T. (4) - hronični bronhitis S. D. (1,5) - hronični bronhitis S. M. (58) - astma, glavobolje, nizak krvni pritisak B. K. (78) - astma, abdominalni bolovi T. V. (66) - astma sa čestim napadima, bolovi u donjem delu leđa S. K. (70) - hronični bronhitis, abdominalni bolovi, slabe noge G. K. (50) - astma, bolovi u donjem delu leđa, nervoza Pored tretmana dodatnih problema, svi ti subjekti bili su tretirani na način koji se primenjuje kod tegoba u disajnim putevima. Posle otvaranja aure, procena je pokazala podudarne, tipične oblasti poremećaja ravnoteže u svim navedenim slučajevima. Ako u tim oblastima nije bilo bolova, pacijentima je dodata energija da bi se u njihovom energetskom polju uspostavila ravnoteža. Obrazac je obično uvek isti: daje se energija u oblasti vrata, zatim u oblasti pluća, pa se onda ide dalje. U nekim slučajevima potrebno je da se


212

oduzme bioenergija iz oblasti pluća pre nego što se ona popuni. U svim navedenim slučajevima seanse su bile svakodnevne, a održavane su tokom nedelju dana do dve nedelje. Svi su ovi pacijenti tretirani pre više godina, što svedoči o trajnosti rezultata. Ti razultati govore sami za sebe. C. J. je odmah osetio pobljšanje. Napadi su postali ređi i na kraju su se sveli na jedan napad nedeljno, dok su pre tretmana bili gotovo svakodnevni. G. T. je postigao apsolutno poboljšanje svog stanja posle samo pet seansi. Otad nije uopšte imao napade astme. A. T. se odlično osećala tokom pet meseci. Onda je opet počela da kašlje i da hvata vazduh. Terapija je ponovljena sa još jednom dodatnom seansom dva meseca kasnije. Otad se oseća dobro. V. T. nije kašljala tri nedelje posle početne terapije. Onda su se teškoće ponovo pojavile, mada ne s istim intenzitetom. Nakon još pet seansi, obavljenih kasnije, ona se dobro oseća. S. D. je i dalje kašljao, ali ne tako često i manje intenzivno. On nikad više nije hvatao vazduh. S. M. se potpuno oslobodila astme i glavobolja posle pet seansi. Kada smo tri meseca kasnije poslednji put razgovarali, ona se i dalje dobro osećala. B. K. je morala da dobije dodatni tretman, zbog mesta sa jakim negativnim zračenjem u njenoj spavaćoj sobi. Kada je njen krevet premešten na drugo mesto, rezultati su bili bolji. Zadržao se samo povremeni kašalj. T. V. se oslobodio bolova, ali je astma ostala, mada sa znatno ređim napadima. S. K. sad lakše diše i njen nivo energije je viši. G. K. nema više bolove u leđima i, mada se astma zadržala, napadi su ređi.

213

Noćno mokrenje Ovu tegobu pominjem zbog toga što moderna medicina još nije adekvatno objasnila problem koji se naziva „noćnim mokrenjem". Pribegavalo se medikamentima i savetodavnom radu, ali zasad sa veoma niskim stepenom uspeha. Kada su čuli za moj rad, mnogi ljudi počeli su da mi prilaze tražeći od mene da pokušam da izlečim njihovu decu svojim „čudotvornim postupkom". Ja sam isprva oklevao, zato što o tom problemu ništa nisam znao. Ali, jednog dana, kada sam imao dovoljan broj „kandidata", odlučio sam da pokušam, u nadi da ću možda naći neki obrazac za svoj budući rad. Bilo je šestoro dece, sa kojima je trebalo da radim nedelju dana: N. J. (12) i njegov brat N. M. (7), M. G. (7,5) i njegov brat M. V. (4), A. D. (5,5), K. S. (8); i jedan odrasli pacijent, G. K. (43), koji je tokom poslednjih nekoliko godina morao više puta noću da ustaje. Kada sam počeo rad s njima na uobičajen način, procenom, zapazio sam standardni poremećaj ravnoteže u njihovim aurama: u pitanju su bili zadnji deo vrata, solarni pleksus sa prednje i zadnje strane, sve do bubrega, i predeo bešike. Poremećaj ravnoteže u poslednja dva predela nije me iznenadio, ali takvo stanje u oblasti vrata nisam očekivao. Pokazalo se da je davanje energije tim oblastima delovalo blagotvorno. U aurama je relativno lako uspostavljena ravnoteža, i rezultati su bili fantastični. N. J. je prestao da mokri u krevet posle druge seanse, a njegov brat već posle prve! M. G. je prestao posle četiri seanse, ali je to trajalo samo deset dana. Posle još nedelju dana tretmana njegov problem se nije više pojavljivao najmanje šest meseci, a tada sam poslednji put imao vesti o njemu. Imao sam problema samo sa njegovim malim bratom, koji je i dalje mokrio u krevet, mada više ne toiiko Često. A. D. i K. S. nisu imali dodatnih tretmana, njihov


214

215

problem je otklonjen posle samo nedelju dana. Odrasli pacijent, G. K., napisao je u moj dnevnik: „Sve je super!" Tome svakako nije potreban nikakav komentar. Ovaj primer trebalo bi da vas ohrabri da eksperimentišete. Ako imate mogućnosti da okupite više osoba sa istim (za vas nepoznatim) problemom, pokušajte da ga rešite. Više ćete naučiti iz sopstvenog iskustva nego iz bilo koje knjige.

Visok /nizak krvni pritisak Hipertenzija (visok krvni pritisak) predstavlja jednu od najrasprostranjenijih zdravstvenih tegoba u dvadesetom veku. Prouzrokovana najčešće lošim navikama u ishrani ili visokim nivoom stresa ili pak nekim drugim uzrocima, hipertenzija može da se dovede pod kontrolu lekovima, ali potpuno poboljšanje može da se postigne samo krupnim promenama u načinu života. U svakom slučaju, potrebno je mnogo zalaganja od strane samog pacijenta (i pre pribegavanja bioterapiji) da bi se toga oslobodio. Ispitivanja i moje lično iskustvo govore o visokom stepenu uspeha u tretiranju kako visokog, tako i niskog pritiska. Naravno, radi postizanja trajnog rezultata zaista je potrebna promena u načinu života i pored toga što se uravnoteženjem energetskog polja postiže brz efekat. Ništa nije lakše nego normalizovati krvni pritisak putem bioterapije. Čitava procedura je standardna, podrazumevajući procenu, prenošenje energije i zatvaranje aure. Glavna oblast poremećaja ravnoteže kod visokog krvnog pritiska je zadnji deo vrata, koji daje stalan topao signal. Karakteristični pokret za snižavanje krvnog pritiska sličan je mesmerizovanju ili opuštanju aure. Počnite time što ćete ruke držati manje od 10 cm iznad ramena, a onda dlanovima malo okrenutim naniže a prema telu izvlačite energiju polako naniže ka trtičnoj kosti (bazi kičme). Neka vam šake i ručni zglobovi budu opušteni, a

onda se brzo vratite ramenima i ponovite iste pokrete. Nastavite još nekoliko minuta. Vaš subjekt <5e se onda obično osećati opuštenijim. Posle više seansi (čiji se broj kreće od pet do dvadeset, zavisno od vašeg bioenergetskog kapaciteta) doći će do dugotrajnijeg poboljšanja. Nizak krvni pritisak može da se oseti na čelu, između obrva, kao topao signal, kao što se visok pritisak oseća na vratu.

Polako Brzo Snižavanje krvnog pritiska

Podizanje krvnog pritiska je tačna suprotnost postupku spuštanja pritiska: Počnite držanjem šaka na nivou trtice, sa opuštenim ručnim zglobovima, šakama i prstima, pri čemu su dlanovi okrenuti ka vama. Na manje od 10 cm od leđa, polako izvlačite energiju naviše, ka ramenima. Kada pređete taj put, brzo spustite ruke na polazni položaj. Ponavljajte te pokrete nekoliko minuta. Neposredni efekat je zapanjujući. Vaš subjekt će se osećati kao da je popio šolju jake kafe! Podizanje krvnog pritiska


216

217

U mojoj ličnoj praksi, stepen uspeha ovog tretmana je preko 80%, ali ako se prvi put susrećete s tim problemom, obezbedite da vaš subjekt konsultuje i lekara. Jer samo je njegov lekar ovlašćen da mu eventualno smanji dozu medikamenta koji je dotle uzimao.

Problemi sa nosom, ušima i očima Kao što je već rečeno, skoro svaki zdravstveni problem može da se otklanja tretiranjem bioterapijom. Bilo da je reč o običnoj glavobolji ili čak gangreni, možemo uvek očekivati neko poboljšanje, ponekad i pravo „čudo". Jedno od „čuda" koja se najbrže postižu je otpušivanje hronično zapušenog nosa. Taj postupak je gotovo uvek uspešan, a može da se sprovede na dva različita načina. Prvi je uobičajena seansa uspostavljanja ravnoteže u energetskom polju, koji se sastoji od procene, oduzimanja viška energije u oblasti oko nosa i zatvaranja aure. Imajte na umu da ovde oduzimamo energiju, iako subjekt ne oseća nikakav bol. To je, dakle, izuzetak od opšteg pravila. Drugi metod otpušivanja nosa je mnogo brži. Stanite sa desne strane vašeg subjekta. Obavite brzu procenu stanja energije samo oko nosa i čela, što će „poremetiti" energetsko polje u dovoljnoj meri da možete započeti svoj postupak. Posle toga desnom rukom uhvatite pacijentov nos i držite ga tako da palac bude s jedne strane nosa, a vrhovi ostalih prstiju, osim kažiprsta, sa druge strane pacijentovog nosa, koji će biti blizu vaših očiju. Vaš kažiprst treba da bude na sredini njegovog čela. Na taj način ćete pokriti neke akupunkturne tačke koje su povezane sa sinusima, čime se ubrzava čitav proces. Koncentrišite se sad za neko vreme na davanje energije. Vaš subjekt će osećati toplotu koja zrači iz vaše ruke. Posle nekoliko minuta olabavite zahvat rukom i oduzmite suvišnu energiju, brišućim pokretima, od čela ka bradi i niže. Vaš

subjekt će odmah osetiti hladnoću oko nosa. U roku od nekoliko sekundi nos više neće biti zapušen. I svi drugi problemi sa sinusima mogu se tretirati na sličan način. Bol u uhu tretira se kao i svaki drugi bol, izuzev što je ovde u pitanju sasvim mala površina, pa zato morate da oduzimate energiju pokretima „soljenja". Međutim, smetnje u sluhu i šum u ušima predstavljaju složeniji problem i zahtevaju više vremena, mada se mogu relativno lako tretirati bioenergijom. Slušni problemi: ukoliko se mogu otkloniti, zahtevaju najmanje deset tretmana da bi se postiglo i najmanje poboljšanje. Ako za to vreme ne bude znakova izlečenja, onda je, nažalost, u takvom slučaju bioterapija nemoćna. Šum u ušima je, međutim, u velikoj meri izlečiv. Ja sam taj poremećaj dosad otklonio u mnogim slučajevima sa manje od pet tretmana. Najinteresantniji slučaj imao sam pre godinu dana, kada sam tretirao jednu dragu prijeteljicu moje porodice. Ta gospođa imala je oko 80% gubitka sluha u levom uhu i užasan šum u uhu, koji nije prestajao otkad se pojavio, dve godine ranije. Njen radio je uvek treštao, čak i kad bi otišla na spavanje; pokušavala je na taj način da nadjača taj šum. Bila je već sve pokušala da bi otklonila taj problem, ali posle većeg broja različitih terapija, uključujući savremenu medicinu, homeopatiju u Evropi, pa čak i čuvenu američku kliniku Mejo (Mayo), nije bilo nikakvog poboljšanja. Jednog dana, kada je moja žena saznala za njenu nevolju, predložila joj je da proba bioterapiju. Tretman sam obavio na klasičan način, izuzev što sam stavio kažiprst u njeno uho, da bih tu koncentrisao više energije. Citava seansa trajala je manje od deset minuta, za koje vreme je pacientkinja osećala jaku toplotu. Posle tih deset minuta šum je jednostavno iščezao! Pacijentkinja to prosto nije mogla da poveruje! Ponovili smo seansu samo još jedanput, nekoliko dana kasnije. Posle toga ona nije čula šum oko šest meseci,


219

218

kada se opet vratio, ali manjim intenzitetom. Tada smo ponovili tretman, i ona otad nema smetnji. Čuo sam za mnogo bioterapeuta koji tvrde da mogu da poboljšaju vid ili čak da omoguće ljudima da odbace naočare. Nažalost, ja ne raspolažem nikakvim svedočanstvima koja bi potkrepila tu tvrdnju. Radio sam ranije sa mnogim osobama koje su imale probleme sa očima, ali jedini pozitivni rezultat koji sam postigao bio je taj da su neki moji klijenti posle toga jasnije videli. Poboljšanje vida, ako je uopšte moguće, svakako zahteva veoma visok nivo energije od strane terapeuta. Ja, iz nekog razloga, nisam bio u stanju da bilo kome omogućim da „baci" naočare kao nepotrebne, što, međutim, ne znači da je to nemoguće. Zato nastavite da se trudite! Dijabetes Zdrave osobe imaju oko 80 do 120 mg glukoze u svakih 100 ml krvi. Glukoza je najmanja čestica šećera koja se razlaže fermentacijom i glavni izvor energije za ćelije. Posle obilnog obroka nivo glukoze u krvi naglo raste. Pankreas odmah prima signal i uvodi insulin da bi se nivo šećera u krvi normalizovao. Ako pankreas (tačnije njegova ostrvca) nije u stanju da proizvodi dovoljno insulina, pojaviće se povišeni nivo glukoze u krvi, koji, ako pređe nivo od 160 mg na 100 ml krvi, nateruje bubrege da apsorbuju šećer iz krvi, kako bi zaštitili organizam od padanja u dijabetičnu komu. To stanje se naziva dijabetes melitus tipa I. Dijabetes tipa II je pak posledica anomalija na receptorima insulina, koje sprečavaju normalno delovanje insulina na ciljne ćelije, što takode dovodi do rasta nivoa šećera u krvi. Dijabetes tipa I obično počinje od rođenja, dok se dijabetes tipa II stiče kasnije tokom života. Savremena medicina leči dijabetes unošenjem insulina u organizam odgovarajućim pilulama ili injekcijama, ili pak

medikamentima koji stimulišu proizvodnju insulina u pankreasu. Iako je poznato da su fizička vežbanja od pomoći, nema specifičnog leka za ovo stanje. Bioterapija i refleksologija (naročito njihova kombinacija) dale su odlične rezultate u lečenju dijabetesa u praksi. U više od 50% slučajeva postignuto je poboljšanje za manje od mesec dana terapije. To je ostvareno kod dijabetesa tipa II, a postignuti su dobri rezultati i kod dijabetesa tipa I. Opšte uzev, dijabetes je praćen nedostatkom energije u oblasti oko bubrega i pankreasa (koji je smešten između bubrega), ali često se kod takvih osoba otkrivaju i drugi poremećaji ravnoteže energije u organizmu. Dijabetes može da se otkrije i putem refleksologije, naime kada subjekt oseti nelagodnost prilikom pritiska na zone pankreasa, želuca i bubrega na stopalima. To su upravo one oblasti koje treba masirati na seansama refleksologije. Kad su u pitanju oblasti kojima nedostaje bioenergija, dovoljno je preneti u njih energiju. Ako je telo u stanju da održava ravnotežu u energetskom polju, postoje dobri izgledi za normalizaciju nivoa glukoze u krvi. Obično odmah dolazi do poboljšanja stanja, ali to nije dugotrajno. Za potpuni oporavak apsolutno je potrebno strpljenje. Neke terapije traju i više meseci. Primeri: A. J. (63) imala je problema sa krvotokom i srcem i bolovala je od dijabetesa. Njen nivo šećera u krvi bio je dugo vremena 185 mg na 100 ml krvi. Procena: Bilo je poremećaja ravnoteže u energetskom polju iza vrata i u oblastima oko srca, bubrega pankreasa i želuca. Trctmani su obavljani svakodnevno tokom pet dana, podrazumevajući procenu, dodavanje energije i zatvaranje aure. Nije bilo potrebe za oduzimanjem energije. A. J. je postigla pad nivoa glukoze na 85,5 mg na 100 ml krvi odmah poslc prve seanse i taj nivo nikad više nije ra-


220

221

stao. Njeno raspoloženje i njena energija poboljšavali su se tokom terapije iz dana u dan i to je tako i ostaio dugo vremena. Ovaj primer je, nažalost, izuzetan slučaj. U svim drugim slučajevima bilo je potrebno mnogo više vremena da bi se postigao pozitivan ishod. T. F. (46) imao je dijabetes sa nivoom glukoze u krvi koji je bez tretmana dostizao 247 mg na 100 ml krvi. Procena je pokazala standardne oblasti sa nedovoljno energije: bubrege, želudac i pankreas. TretmanJsu obavljani na uobičajeni način. Posle tri dana terapije nivo glukoze pao je na 175 mg na 100 ml krvi. Posle nedelju dana povećao se na 200 mg na 100 ml krvi i ostao na tome. Od tog vremena ponavljali smo tretmane, ali nivo šećera u krvi nikad nije pao ispod 160 mg na 100 ml krvi, mada nikad nije ni porastao iznad 198 mg. Na kraju, T. F. je morao da nastavi lečenje injekcijama insulina. Kao što vidite, rezultati su nepredvidljivi. Usled mog nedostatka iskustva u dugoročnim tretmanima (duže od tri meseca) dijabetesa, mogu samo da vam predložim da budete strpljivi i da ne odustajete. Rešavanje ovog problema zaista zahteva mnogo vremena!

Tumori, rak Jedan od najčešćih uzroka smrti u svetskim razmerama, rak se leči lekovima, hemoterapijom i hirurški, a rezultati su nejednaki. Ishod zavisi pretežno od toga koliko je bolest uznapredovala i od toga koji je deo tela napadnut. Ako je bolest u uznapredovaloj fazi, nema mnogo nade u oporavak. Isto važi i za tumore. Tumori se posmatraju kao posebni energetski sistemi u energetskom polju čitavog organizma. Imajući to na umu, moramo iz njih da izvlačimo energiju da bismo ih oslabili i

konačno uništili. To možda zvuči suviše jednostavno, ali tako stvarno jeste. Pronaći tumor u čitavom energetskom poiju ne predstavlja problem, pošto on odašilje jak toplotni signal. Najjednostavniji način da se tumor napadne sastoji se u sledećem postupku. Najpre ćete tumoru dodati malo energije, koristeći za to ili polaganje ruku ili neki drugi metod za davanje energije. Kada signal oslabi, to je znak da ste dali dovoljno energije. Odmah potom oduzmite energiju iz iste oblasti. Evo šta se pri tom dešava: vaša energija se, prilikom davanja, meša s energijom tumora, što ovu čini osetljivijom na vaš uticaj. Posle toga je mnogo lakše oduzeti tumoru energiju. Taj proces mora da se ponavlja koliko god je to moguće, najmanje jedanput dnevno. Vreme potrebno da bi se tumor pobedio zavisi od njegove veličine, od vašeg bioenergetskog kapaciteta i, naravno, od vašeg iskustva. Video sam pacijente kod kojih su tumori iščezli u roku od nekoliko nedelja! Ishod zavisi i od subjekta koga tretirate. Poželjna je pozitivna promena u njegovoj ishrani, sa naglaskom na oslobađanju od otrovnih supstanci, a i refleksologija koju pacijent sam obavlja mnogo pomaže. U tretmanu refleksologijom važno je masirati zone onog organa koji je napadnut tumorom i zone limfnog sistema. Borba protiv raka takođe zahteva promenu u načinu ishrane i tretman refleksologijom na odgovarajućim zonama. Primena bioenergije svodi se samo na davanje energije da bi se ojačao organizam. Iz napred navedenih uzroka, rezultati su nepredvidljivi. Kod moje prababe je u njenoj 86. godini postavljena dijagnoza da boluje od raka koji je praktično zahvatio čitav organizam. Prognoza je bila da joj preostaje tri meseca života. Ja sam tada, kao bioterapeut početnik, odlučio da radim sa njom, pošto tu nije imalo šta da se izgubi. Gotovo svakog dana svaraćao sam kod nje i provodio petnaestak minuta dajući joj energiju. Njoj je prijala pažnja koju sam joj pružao i toplotu koja bi se razlila po njenom telu prilikom tretmana.


I

222

Pošto je teško shvatala taj proces, ona ga je prosto nazvala molitvom. Te „molitve,, su trajale mesecima, a potom, ređe izvođene, godinama. Umesto tri meseca, moja prababa je poživela još četiri godine. Umrla je u svojoj 90. godini posle kratke bolesti.

Moždani udar Moždani udar ili cerebrovaskularni akcident je posledica krvarenja ili prestanka protoka krvi kroz cerebralne krvne sudove, što izaziva destrukciju neurona motorne oblasti cerebruma (velikog mozga). Žrtve moždanog udara gube voljne pokrete delova tela na strani suprotnoj strani mozga na kojoj se cerebrovaskularni akcident dogodio. Ako postoje bilo kakvi izgledi za oporavak, lečenje je dugotrajno i zahteva da delovi tela koji su bili pogođeni udarom iznova uče pokrete koje su ranije izvodili. Može da potraje mesecima, pa i godinama, da takve osobe ponovo steknu svoje normalne voljne pokrete. Bioterapija predstavlja potpuno nov pristup lečenja žrtava moždanog udara. Iskustvo je pokazalo da trajanje lečenja može da se smanji na polovinu kad se uspostavi ravnoteža u energetskom polju organizma. Dovođenje energetskog polja u ravnotežu sastoji se gotovo isključivo od davanja energije u oblastima u kojima ona nedostaje. Katkad dolazi do poboljšanja već u roku od nekoliko dana. Prvi znaci poboljšanja su obično viši nivo energije i veća osetljivost na dodir. Sve primere koje sam ovde izneo odabrao sam da bih vam dao uvida u seanse bioterapije. Kvalitet vašeg rada umnogome će zavisiti od vašeg zalaganja, vašeg pristupa i, naravno, od vaše sposobnosti da zračite energiju, kao i od vašeg iskustva. Kao što smo videli, malo toga ima što je nemoguće tretirati. Praktično, svako živo biće može da se tretira bionergijom. Čak i velike udaljenosti između vas i

223

vaših pacijenata nisu prepreka. Ja sam uspešno tretirao najrazličitije tegobe, od migrena do tumora, pa i mentalne neravnoteže, kao što su poremećaji bazirani na nedostatku pažnje itd., na udaljenosti od hiljada kilometara. Dakle, ne odustajte. Vi ste možda nekome poslednja šansa.


224

225

KOMBINOVAN RAD NEKOLIKO ISCELITELJA Nedavno je jedna mlada dama koja pohađa moj kurs tai-čija došla veoma neraspoložena. Upitali smo je u čemu je njen problem, i ona nam je rekla da njeno kumče, rođeno pre nekoliko dana, možda neće preživeti komplikacije nastale odmah po rođenju. Beba je bila veoma slaba, a osjm toga bila je potrebna operacija da bi se ispravila jedna anomalija creva. Naime, deo njenih creva ostao je izvan trbušne duplje. Uskoro posle te operacije bila je potrebna još jedna hirurška intervencija, kako bi se ispravio deformitet srčanog sfinktera (gornji zalistak želuca). Zbog toga se novorođenČe moralo hraniti kroz cevčicu, pored sve ostale posebne nege koja mu je bila neophodna da bi preživelo. Moja studentkinja je bila vrlo zabrinuta zbog toga što nije bila u stanju da bilo šta pomogne u toj situaciji. Ja sam zbog toga na kraju časa okupio sve studente kako bismo obavili zajedničku seansu isceljivanja na daljinu. Pošto je to bio napredni kurs, nisam morao mnogo da objašnjavam o energiji, vizualizaciji i meditaciji. Svaki od studenata znao je kolike su njegove sposobnosti i bio upoznat sa vizualizacijom i meditacijom. Napravili smo krug u čijem centru je bila mlada dama. Ja sam vodio grupu kroz proces relaksacije i vizualizacije kako bi naš rad bio sinhronizovan. Studentkinja u sredini kruga morala je da se koncentriše na svoje kumče, dok smo mi ostali podsticali njenu energiju. Prošli smo tako

kroz čitav postupak isceljivanja na daljinu. Kao i u ranijim slučajevima, senzacija koju smo doživeli bila je neverovatna. Svi smo osećali intenzivnu toplotu i relaksaciju, a i peckanje po čitavom telu. Seansa je trajala samo oko deset minuta, pošto smo već bili opušteni vežbama tai-čija. Sledeće nedelje smo saznali da je već sutradan posle naše seanse beba bila prebrodila krizu! Osim toga, moja studentkinja joj je slala energiju na daljinu, a potom i iz neposredne blizine, što je bez sumnje pomoglo u oporavku bebe, kojoj više nije bila potrebna cevčica za hranjenje. To je samo jedan primer koji pokazuje koliko može da bude delotvoran kolektivni rad. Štaviše, grupa koja je u tome uvežbana mogla bi da bude sposobna da u bilo koje vreme izvede takvo „čudo". Svi članovi grupe koji učestvuju u seansi moraju u tom slučaju da budu uvežbani u isceljivanju na daljinu; to je postupak pri kome jedan član vodi tretman i govori ostalima šta da rade, korak po korak. Čitava procedura se ne razlikuje od individualnog isceljivanja na daljinu. Posle opisane seanse isceljivanja novorođenčeta odlučili smo da posle svakog časa održimo seansu isceljivanja, ne samo na daljinu, već i prisutne osobe. Subjekt bi se smestio u sredinu kruga, dok bismo ga mi okružili na udaljenosti od oko jedan metar. Senzacije su uvek bile intenzivne, a rezultati izvanredni. Jedna studija o ovoj temi rađena pre nekoliko godina pokazala je da se stepen uspeha bioterapijskog tretmana uvišestručuje proporcionalno broju bioterapeuta koji učestvuju, ali i zavisno od njihovih individualnih kapaciteta. To znači da ako je jedan bioterapeut u stanju da popuni neko energetkso polje do energije od 100% za 15 minuta, onda tri terapeuta sa istom sposobnošću zračenja energije mogu da postignu taj rezultat ne za 15 minuta već za mnogo kraće vreme. Međutim, ako je jedan od tih bioterapeuta sposoban da popuni energetsko polje samo do 50%, kombinovanim


226

227

radom nekoliko terapeuta postigao bi se stopostotni uspeh Probajte, dakle! Ako za to imate mogućnosti, formirajte grupu sa drugim kolegama. To će biti ne samo umnožene energije, nego ćete svi i mnogo naučiti iz iskustava svoiih kolega.

LITERATURA 7Hpnln Domančić: Neverovatne sposobnosti ljudi (na srpskohrvatksom) Draško Aćimović: Sa bionergijom ka zdravlju - Fenomen Zdenko Domančić (na srpskohrvatskom) Dr Aleksander Louen (Alexander Lowen): Bioenergetics („Bioenergetika") Dr Dolores Kriger (Dolores Krieger): Accepting Your Power to Heal The Personal Practice o£ Therapeutic Touch („Prihvatite svoju moć isceljivanja - Lična praksa terapeutksog dodira") Barbara En Brenan (Barbara Ann Bronnan): Hands of Light („Ruke svetlosti") Karla Gali (Carla Galli): Želite li da budete fenomen? (na mađarskom) Dr Dipak Čopra (Deepak Chopra): Ageless Body, Timeless Mind („Telo koje ne stari, bezvremen duh") Dr Simončić Peter (Simoncsics Peter): Akupunktura, životna ener-gija, zdravlje (na mađarskom) Hans-Peter Valdrih (Hans-Peter Waldrich) Ezoterija za početnike (mađarski prevod) Dušan Morača: Radiestezija (na srpskohrvatskom) Džou Jong, Eori Ajandok, Oros Mikloš: Ći-gung - kineske vežbe za dobro zdravlje (na mađarskom) Mičio Kuši (Michio Kushi): Your Face Never Lies („Vaše lice nikad ne laže") (mađarski prevod) Branislav i Ljubiša Stojanović: Bioenergija, svet bez bolesti (na srpskohrvatskom) Branislav Stojanović: Bioenergija, kosmogenerator (na srpskohrvatskom) Dr Svami Sankardevananda Sarasvati (Swami Shankardevananda Saraswati): Yogic Management of Asthma and Diabetes and The Practices of Yoga for the Digestive System („Savladavanje astme i dijabetesa pomoću joge i praksa joge za digestivni sistem") (srpskohrvatski prevod)


229v

228 Nensi i Ezmond Gardner (Nancy and Esmond Gardner): Five Great Healers Speak Here („Govori pet velikih isceljivača") Dr Džozef Marfi (Joseph Murphy): The Power of Your Subconscious Mind („Snaga podsvesti") (mađarski prevod) Sadir Kakar (Sudhir Kakar): Shamans, Mistics and Doctors („Šamani, mistici i lekari") Torvald Detlefsen i Ridiger Dalke (Thonvald Dethelfsen, Rudiger Dahlke): Krankheit als Weg („Bolest kao put") (mađarski prevod) Dr Olah Andor: „Samokontrola" (na mađarskom) Svami Činmajanada (Swami Chinmayananda): Meditation - The Gateway to Freedom („Meditacija - put ka slobodi") Hose Silva (Jose Silva: Mindcontrol („Kontrola uma") Uri Geler (Uri Geller): My Story („Priča o mojim otkrićima") Dr Tarackozi Ištvan (Tarackozi Istvšn): Isceljivanje bez dodira (na mađarskom) Dr Jurij Volkov: O bioenergiji (na mađarskom") Čoa Kok Sui (Choa Kok Sui): Prana Healing („Isceljivanje pranom") Mikele Kurčo (Michele Curcio) La Parapsichologie de A a Z („Parapsihologija od A do Z") (mađarski prevod) Dr Motuš Janoš (Motus Janos): „Refleksologija (na mađarskom) Mark F. Bek (Mark F. Beck): Theory and Practice of Therapeutic Massage („Teorija i praksa terapijske masaže") Fransis M. Tapan (Frances M. Tappan): Healing Massage Tehniques („Tehnike isceliteljske masaže") Hiroši Motojama (Hiroshi Motoyama): Theories of the Chakras: Bridge to Higher Consciousness („Teorije o čakrama: most ka višem nivou svesti") Pol Krompton (Paul Crompton): The Elements of Tai Chi („Elementi tai čija") Brus Kumar Francis (Bruce Kumar Frantzis): Opening the Energy Gates of Your Body „Otvaranje vratnica energije vašeg tela") Donat Tibor (Donath Tibor): Anatomski termini od A do Z (na mađarskom) Dr Hulda Reger Klark (Hulda Regehr Clark): The Cure for All Diseases („Lek za sve bolesti")

Sadržaj O autoru Predgovor Beleška

7 9 12

UVOD U BIOTERAPIJU Aura ISTORIJA BIOTERAPIJE SUSRET SA NEVEROVATNIM KAKO D A OSETITE I VIDITE A U R U Osetite svoju auru Vidite svoju auru ŽIVI O R G A N I Z M I I BIOENERGIJA - Zašto se razbolevamo Nedovoljno bioenergije u auri Suviše bioenergije u auri Uticaj životne sredine Uticaj povreda Uticaj vežbanja Uticaj misli Uticaj hrane TEHNIKA BIOTERAPIJE I POKRETI KOJI SE IZVODE 1. Širenje aure 2. Uzimanje energije 3. Davanje energije OPŠTA PRAVILA BIOTERAPIJE

13 16 21 32 43 43 49 53 55 57 59 61 63 64 66 71 72 73 80 89


230

PROFIL TRETMANA 91 Procena rezultata 97 RADIESTEZIJA 99 Prirodni izvori negativne energije 101 Veštački izvori negativne energije 102 Kosmički izvori negativne energije 105 Zaštita od negativnih zračenja 108 Instrumenti za radiesteziju 111 Koriistite svoja nova umeća 115 Otkrivanje negativnih mesta 118 Bioenergetski kapacitet 120 Kako da povećate svoj bioenergetski kapacitet 125 Kako da se osposobite za isceljivanje drugih 127 KVALITETI DOBROG ISCELITEUA 131 Grupna terapija 132 VEŽBE ZA POVEĆANJE NIVOA ENERGIJE 135 Joga 137 Tai-či • 139 Osamnaest koraka 142 Ći-gung 161 Osnovni ći-gung 161 Vežbe ljuljanja 164 Meditacija 166 Autohipnoza 171 ISCEUIVANJE NA DALJINU 173 KOMPLEMENTARNI ENERGETSKI TRETMANI.. 179 Terapija masažom 179 Terapija pritiska na određene tačke 190 Akupresura 191 Refleksologija 195 REFLEKSNE TAČKE NA STOPALIMA 197 REFLEKSNE TAČKENA ŠAKAMA 200 ISTORIJE BOLESTI 204 KOMBINOVAN RAD NEKOLIKO ISCELITEUA...224 LITERATURA 227

C I P - K a T a j i o r H ' s a m i j a y ny6jiHicauHJH H a p o / i H a 6H6jiHOTeica C p 6 H J e . E e o r p a j j , 6 1 5 . 8 5 : 5 7 7 . 3 57 HOHTOP, flamieji B i o t e r a p i j a : n a č i n i s c e l j i v a n j a za 2 1 . vek : metod u s p o s t a v l j a n j a e n e r g e t s k e r a v n o t e ž e k o j i m a s v a k o m o ž e da o v l a d a / Čongor Daniel ; prevod s engleskog Ema Č a s a r . - 2. I z d . - B e o g r a d : F a m i l e t . 2 0 0 3 ( P i r o t : Pi p r e s s ) . - 2 3 0 s t r . : i l u s t r . : 21 cm P r e v o d d e l a : B i o t h e r a p y : a h e a l i n g for t h e 21st centurv / Csongor Daniel.- Tiraž 500. - O a u t o r u : s t r . 7. - N a p o m e n e uz t e k s t . B i b l i o g r a f i j a : s t r . 22 7 - 2 2 8. ISBN 8 6 - 7 6 4 6 - 0 13-2 a) B H o e H e p r H J a COBISS.SR-ID 1 10527756

Bioterapija, Danijel Congor  
Bioterapija, Danijel Congor  
Advertisement