Page 1

BIQANA @IVKOVI]

DRU[TVO ZA IV RAZRED

DEVETOGODI[WE OSNOVNO OBRAZOVAWE


Izdava~: MINISTARSTVO ZA OBRAZOVAWE I NAUKU REPUBLIKE MAKEDONIJE Ul. Mito Haxi-Vasilev Jasmin,bb - Skopje

Recenzenti: Suna RAIMI - predsednik Dubravka GE[OVSKA - ~lan Qiqana SPASEVA - ~lan

Re{ewem Ministra za obrazovawe i nauku Republike Makedonije broj 10-1596/1 od 19.06.2009 godine, odobrava se upotreba ovog uxbenika u osnovnoj {koli.


PREDGOVOR

Uxbenik iz Dru{tva za IV razred devetogodi{weg osnovnog obrazovawa je pisan prema novom nastavnom programu, po Koncepciji i Metodologiji o izradi uxbenika. Ovaj rukopis za uxbenik je ra|en po najsavremenijim metodsko-didakti~kim i pedago{ko-psiholo{kim zahtevima metoda aktivne nastave-interaktivno. To su svetski trendovi gde se od u~enika tra`i da nije pasivan posmatra~ u nastavi, ve} aktivan u~esnik koji radi, misli, posmatra i istra`uje. Zbog toga, uxbenik ima radni karakter i rukovodi se na~elom: - sve {to sam slu{ao zaboravio sam, - sve {to gledam se}am se, - a sve {to sam radio i sada mogu da uradim! Uputstvo nastavniku: Ono {to je u uxbeniku dato da se dopuni i pisawe je MODEL kako treba da se uradi, a u~enici da pi{u u svoje radne sveske iz dru{tva. Uputstvo u~eniku: Ne pi{i i ne precrtavaj u uxbeniku, ve} u {kolsku svesku. Uxbenik vrati na kraju godine neo{te}en.

Autor Vam `eli Uspeh u poslu i u~ewu


Razvi}e{ sposobnost preko: Komunicirawa - predstavqa na~in razmene misli i informacija. A to }e{ ostvariti preko: ~itawa, pisawa, slu{awa, izja{wavawa, upore|ewe misli, istra`ivawa i vrednovawa. Istra`ivawa - predstavqa skupqawe i upotrebe podataka i informacija preko: posmatrawa i bele`ewa, prethodnog planirawa, upore|ivawa i analizirawa. Saradwa sa drugima - koja se ostvaruje preko aktivnog u~e{}a u: grupnom timskom radu, razumevawe i po{tovawe drugih, po{tovawe tradicije i kulture.

Legenda:

Zadatak

Odgovori na pitawa

Napi{i

Razgovaraj

Istra`uj

Podseti se

Re~nik


TIMSKI RAD Saradwa se pojavquje onda kada qudi rade zajedno da bi postigli isti ciq. To se zove timski rad. Timskim radom je mnogo lak{e posti}i svoje ili zajedni~ke ciqeve. U svakoj grupi mo`e da do|e do konflikta koji mo`e dovesti do podeqenosti grupe, wenog uni{tewa ili zna~ajne promene u samoj grupi. Da bi se zadaci uspe{no izvr{avali, ~lanovi treba da po{tuju slede}a pravila: - podjednako da po{tuju mi{qewe svakog ~lana tima, - da zajedno odlu~uju ko }e biti vo|a grupe, - u timu se du`nosti dele prema sposobnostima ~lanova, - du`nost svakog ~lana je navremeno izvr{avawe zadataka. Uspe{no }e biti zavr{en jedan zadatak, ako se tim me|usobom usaglasi. Najboqe kada su timovi sastavqeni od 3 do 5 ~lanova.

5


6


PORODICA, DOMA]INSTVO I DRU[TVO

U ovoj temi upozna}e{ se sa pojmovima: - Porodi~ni `ivot, - Vrste porodica, - Bra~ni `ivot i bra~ne uloge, - @ivot u doma}instvima, - Svojina, - Privatnost i - Na~ini informirawa.

7


PORODI^NI @IVOT Porodi~ni `ivot se odvija u sklopu jedne porodice. Porodica kao zajednica roditeqa i dece, ima jake emotivne veze me|u ~lanovima. Da bi jedna porodica dobro funkcionirala, potrebno je da postoji: po{tovawe, qubav i razumevawe. Popuni tabelu i napi{i po jedan primer u ~emu se sla`e{ sa ~lanovima tvoje porodice, a u ~emu se ne sla`e{ (pr. Slu{awe glasne muzike, ko da o~isti akvarium ...) ^lanovi moje porodice

saglasan sam o

nisam saglasan o

Moja majka

Moj otac

Moja sestra

Moj brat Ro|ewe nije uvek vezano za porodicu, ali ipak u najve}oj meri se odvija u woj. Svi mi smo ro|eni u porodici ili je porodica nastala na{im ro|ewem. Postoji vi{e vrsta srodstva. Najva`niji oblik srodstva je krvno ili prirodno srodstvo koje se formira ro|ewem. Srodstvo mo`e biti po ocu ili majci. Pored krvnog srodstva, postoje i : - srodstvo sklapawem braka, - srodstvo koje nastaje posvajawem - du{evno srodstvo (kumstvo, pobratimstvo, srodstvo po mleku). Da li si u du{evnom srodstvu sa nekim i u kakvom?

8

krvno srodstvo


Uradi prizmu na temu porodice.

PORODICA

9


VRSTE PORODICA U@A I [IRA PORODICA Postoje razne vrste zajedni~kog `ivqewa : sa dva roditeqa, jednim roditeqem, ro|acima, sa qudima starateqima ili usvojiteqima, i dom-porodica. Razgovarajte o karakteristikama svake od ovih porodica. Razlikujemo u`u i {iru porodicu, u zavisnosti od broja ~lanova koji `ive zajedno u jednoj porodici. U`a porodica se sastoji od dvoje roditeqa koji odrasta svoju decu. [ira porodica je nekoliko generacija iste porodice koje `ive zajedno, dele}i odgovornosti u woj. U posledwe vreme je pove}an broj jednoroditeqskih porodica. To su porodice u kojima deca `ive sa jednim roditeqem zbog nesuglasica me|u roditeqima. U kakvoj porodici `ivi{- u`oj ili {iroj?

Zalepi fotografiju jednog ~lana tvoje {ire porodice i dopuni:

Na fotografiji je ________ Ro|en je______________ Sada ima ____________godina Kada je napravqena fotografija 10

(Godine)______________


Popuni rodovsko stablo.

Ja

Te~a

Ujna bra}a od ujaka

bra}a od tetke

Otac

Majka

Tetka

Ujak

Baba

Baba

Stric

Tetka

bra}a od stri~eva

bra}a od tetke

Deda Strina

Deda Te~a

11


VREMENSKA LENTA (Nastavni sadr`aj za u~enike koji u~e br`e, {ire i dubqe)

Vremenska lenta je linija na kojoj je mogu}e prikazati datume iz pro{losti po redosledu de{avawa. Na vremenskoj lenti ozna~i godinu tvog ro|ewa i godine ro|ewa tvojih roditeqa, bra}e, sestara i najstarijeg ~lana tvoje {ire porodice od mla|ih ka najstarijem. Na praznim linijama napi{i ime li~nosti i godinu ro|ewa i pove`i odgovaraju}om godinom lente.

- Ko je nastariji na tvojoj vremenskoj lenti?

- Ko je najmla|i?

- Kolika je razlika u godinama me|u najmla|im i najstarijim ~lanom tvoje porodice? 12


PORODICE KROZ ISTORIJU I DANAS Oduvek, porodice nisu bile iste. One su se mewale kroz istoriju. U praistoriskoj porodici je glavnu ulogu imala `ena. Takve porodice se nazivaju matrijarhalne. To zna~i da se majka brinula o potomstvu i donosila va`ne odluke o porodici. Tokom vremena je uloga oca postajala zna~ajnija i tada porodica dobija patrijarhalni karakter. Danas je osnovna podela porodice na: - tradicionalnu (patrijarhalnu)porodicu i - savremenu (demokratsku) porodicu. U pro{losti je mnogo vi{e bila zastupqena patrijarhalna porodica. Danas, iako jo{ uvek postoji ovaj tip porodice, razvojem demokratije u dru{tvu i porodice dobijaju ovakav oblik u kojima je svaki ~lan porodice ravnopravan (jednak).

Tradicionalna porodica (patrijarhalno) - glavnu re~ ima otac - pretpostavqen je otac i podre|en polo`aj `ene i dece

savremena porodica (demokratsko) - ravnopravnost mu`a i `ene - deca aktivno u~estvuju u porodi~nom `ivotu

matrijarhat, patrijarhat, patrijarhalno, demokratsko 13


Pro~itaj odlomak iz drame „^orbaxi Teodos“ od Vasila Iqoskog. Razgovarajte i preko tehnike Venovog dijagrama odredite karakteristike Teodosa i Keve (mu`a i `ene). TEODOS: Pro|i fr~om jo{ jednom, Paraskevo! KEVA: Evo (Bri{e mu kaput) Teodose...htela sam... TEODOS: (prese~e je) Gledaj da {to pre stigne ru~ak, po hladu da donesete, jer ako bude kasno, sunce }e da ispe~e zeqanik, bi}e kamen. KEVA: Dobro Teodose, nego ne{to sam htela.. TEODOS: Znam {ta. Ali ne}u da znam. KEVA: Molim te Teodose! Devojka nema mane, nego o~i ti iz inata ne vide. TEODOS: Nema jedne mane, ve} trista. Kao prvo, Stojanka, seosko ime. Hajde na|i ime u kalendaru Stojanka! KEVA: Ime je od kuma...Gleda se pamet. TEODOS: Posle, crna... KEVA: Malo je crna, ali lepa, a belilo na lice ne stavqa. TEODOS: A i kakva mo`e da bude devojka iz takve ku}e? Otac je samarxija. Sa wim li da se posvatim? Radije samar na le|a da stavim. Ona da mi u|e u ku}u! Kakav red, koliko }e biti ~isto? Na zavla~i me vi{e, posao me ~eka, nije red! KEVA: Teodose... TEODOS: Ni re~i o tome vi{e! KEVA: Drugo ni{ta...Do{la je Arsovica... TEODOS: Nemam ja nikakav posao sa wom... KEVA: O vinogradu... TEODOS: O vinogradu... To nije `enski posao. Koliko puta sam ti rekao da se ne me{a{ u moje stvari. KEVA: Dobro, Teodose o tome, stvarno je tvoj...Ali o Tom~etu...Molim te kao Boga...Majka sam... TEODOS: Opet! Ne! ako ste i ti i tvoj sin za samara, ja nisam! Ako se vama jede hleb sa blatom ispod noktiju, meni se gadi! Da ne ~ujem vi{e! (izlazi). Ru~ak na vreme.

Karakteristike mu`a

Zajedni~ke karakteristike

Karakteristike `ene

[ta ti Venov dijagram govori? U kakvoj porodici `ive Teodos i Paraskeva (Keva)? 14


ULOGA RODITEQA, STARATEQA I DECE Porodica uti~e na celokupni razvoj li~nosti dece. Formirawe li~nosti u velikoj meri zavisi od na~ina na koji su ih roditeqi vaspitavali. Pored toga, roditeqi i starateqi imaju obavezu da obezbede materijalnu egzistenciju svojim ~lanovima.

[ta si nau~io u porodici pre polaska u {kolu?

Svaki ~lan porodice ima svoja prava i obaveze u woj i izvan we. Wegov `ivot se odvija i u nasequ i u {koli. Svi ~lanovi porodice imaju pravo da koriste sve stvari u svom domu, ali i obavezu da ih ~uvaju.

Nabroj sve aktivnosti u svom domu.

Koji je tvoj omiqeni kutak gde provodi{ najvi{e vremena?

starateq

15


Svako dete ima pravo da se igra u dobroj i zdravoj okolini, ali i odgovornost da je ~uva. Svaki u~enik u {koli ima pravo da pita ono {to ne zna, da zatra`i od nastavnika da mu pomogne, da dobije odgovor na postavqeno pitawe i da ka`e ono {to zna.

U~enik ima i svoja zadu`ewa: da dolazi redovno u {kolu, da u~i i sti~e nova znawa i da se pona{a pristojno ka svima u {koli.

Popuni tabelu. Prava dece

U porodici

U nasequ

U {koli 16

Obaveze dece


PROJEKTNI NASTAVNI RAD

Izaberi jednu temu i napi{i kratak sastav. ^itajte na ~asu i diskutujte o wima. 1. „U ~emu se ne sla`em sa mojim roditeqima“ 2. „Jednom sam slagao moje roditeqe“ 3. „Nisam ispunio svoju odgovornost“

17


BRA^NI @IVOT I BRA^NE ULOGE Brak je zajednica koja zakonom ure|uje `ivot mu`a i `ene. Kada stupaju u brak, mladenci se registruju u op{tini i dobijaju izvod ven~anih. Tekst o pravima bra~nih drugova ~ita mati~ar i time zvani~no ozna~ava brak. Pored ostalog, brak podrazumeva i zajedni~ku brigu bra~nih drugova u odgajawu dece. Oni treba da se brinu o svakom ~lanu porodice. Brak mo`e da se sklopi: - registracijom u mati~nu kwigu, - ven~awem u crkvi i sli~no. Bra~ni drugovi se jo{ nazivaju i supru`nici. Brakovi se sklapaju iz qubavi me|u dva suprotna pola. Istra`uj, doznaj i odgovori na pitawa!

Zalepi fotografiju tvojih roditeqa sa svadbe (ili nacrtaj). Napi{i datum kada su tvoji roditeqi stupili u brak_________ Otac mi je tada imao _________ godina, a majka __________ godina. Zaokru`i: Moji roditeqi su se ven~ali u a) mati~nom (op{tini) b) crkvi v) ___________________

18

mati~ar


AKO @ELI[ DA ZNA[ VI[E (Nastavni sadr`aj za u~enike koji br`e u~e, {ire i dubqe)

Da li zna{ kada je praznik Me|unarodni dan `ena? [ta radi{ toga dana? Evo nekoliko interesantnih informacija: * Da li zna{ da postoji Me|unarodni dan porodice? Taj dan je 15 maj.

* Dan roditeqa je 22 jula.

* Dan baba i deda je 9 septembar.

* Dan o~eva je 16 juni.

* Me|unarodni dan dece je 20 novembar.

19


Aktivnosti: 1. Napravi svoj li~ni rad i pokloni nekom ~lanu svoje porodice za neki od navedenih praznika!

Predlozi za rad: 1. ___________________ 2. ___________________ 3. ___________________ 4. ___________________

2. Napravi ~estitku kojom }e{ po`eleti ne{to lepo nekom ~lanu tvoje porodice, a na prazne linije napi{i sadr`aj ~estitke.

20


@IVOT U DOMA]INSTVU Doma}instvo je grupa qudi koji `ive zajedno kao porodica. Wega sa~iwavaju roditeqi. Broj qudi koji `ive u jednom doma}instvu mo`e biti razli~it. Mesto gde oni `ive se zove dom. Da bi doma}instvo boqe funkcioniralo, treba da se po{tuje red u wemu. U izvr{avawu svakodnevnih aktivnosti potrebno je da svako daje svoj doprinos u doma}instvu. Tehnikom Venovog dijagrama, odredi tvoje svakodnevne aktivnosti i aktivnosti roditeqa. Izvedi aktivnosti koje su vam zajedni~ke. Aktivnosti roditeqa

Zajedni~ke aktivnosti

Tvoje aktivnosti

[ta misli{, ko treba da ima vi{e aktivnosti, deca ili odrasli?

Postoje li „mu{ki“ i „`enski“ poslovi?

[ta radi{ u svoje slobodno vreme?

Da li muziku slu{a{ glasno?

Da li po{tuje{ slobodno vreme ostalih ~lanova tvoje porodice?

21


PLANIRAWE DOMA]EG BUXETA Svako doma}instvo ima svoje prihode kojima raspola`e, ali i odre|ene tro{kove. Vrlo je va`no da se novac pravilno rasporedi, umereno da se tro{i i da se {tedi. Razgledaj sliku i odgovori na zadate zahteve. 32.000 den.

30.000 den.

Vkupno: 62.000 den.

........Mese~ni ra~uni............................................. ....................Mese~ni tro{kovi za automobil.................. ............Prehrambeni proizvodi............................

......................Ode}a............................................................

15.000 den.

4.000 den.

8.000 den.

12.000 den.

.............Sredstva za higijenu................................. 3.000 den. Deca u porodici ne zara|uju. Ipak imaju svoje potrebe (u~ewe jezika, sportovawe, kwige, igra~ke...). o wihovim potrebama se brinu roditeqi. Napi{i de~ije tro{kove u tvojoj porodici i za {ta su nameweni! .........................................................

den.

.........................................................

den.

.........................................................

den.

Tro{kovi za decu...........ukupno:.... Ukupna potro{wa u porodici........................ Ovog smo meseca u{tedeli 22

Prihodi, buxet, tro{kovi

den. den. den.


SVOJINA ^lan 17 Svaki ~ovek ima pravo na svojinu, samostalno i zajedno sa drugima. Svojina je kada ~ovek poseduje i prisvaja ne{to. Svojina mo`e biti li~na (individualna) i grupna (udru`ena).

Svojina stvara obavezu da bude po{tovana. Vlasnik mo`e ne{to da upotrebqava, tro{i, prodaje, uni{tava ili da postupa sa wom onako kako `eli.

23


PRIVATNOST Svako dete ima pravo na svoju privatnost. Zbog toga niko nema pravo da ~ita wegova pisma ili dnevnike bez wegove dozvole.

Privatnost postoji kada ne}emo da podelimo neku informaciju sa drugima. Informacije koje `elimo da podelimo, govorimo javno.

Pro~itaj izjave i popuni tabelu po onom {to se tra`i. 1. Mila pi{e dnevnik i ne `eli da se dozna o tome. 2. Marko u svojoj sobi sa drugom razgovara telefonom i ne `eli da ga sestra slu{a dok razgovara. 3. U Darkovom domu su gosti. Darko je zamolio roditeqe da ne govore o wegovoj slaboj oceni iz matematike. 4. U~iteqica deli testove. U~enici tra`e da ne govori glasno ocene. 5. Na vratima Nikoline sobe pi{e „MOLIM VAS KUCNITE PRE ULASKA“. 6. Majka moli decu da iza|u iz wene sobe dok se ona presvla~i.

Ko `eli privatnost? Mila Marko Darko u~enici Nikola majka

24

[ta `ele da zadr`e u privatnosti?

Od koga `ele da sa~uvaju privatnost?

[ta rade da bi sa~uvali privatnost?


NA^INI INFORMISAWA U pro{losti su se vesti prenosile preko glasnika-qudi koji su jahali kowe. Razvojem saobra}aja ubrzava se preno{ewe informacija. Danas je na~in informisawa dosta brz i kre}e se preko satelita, radiovezom, telefonima, televizijom i dr. Sateliti kru`e Zemqom. Oni su razli~ite veli~ine i oblika.

Savremeni na~ini komunikacije uti~u na na{e `ivote na razli~ite na~ine i pribli`avaju nas qudima koji su hiqadama kilometara udaqeni od nas. - Odakle naj~e{}e dobija{ informacije?

25


D DNEVNE NOVINE Dnevne novine nas svakodnevno obave{tavaju {ta se oko nas de{ava. Nabroj nekoliko naslova dnevnih novina

O[ „Goce Del~ev“ je dobila novi krov i prozore Op{tina Centar u saradwi sa USAID, postavqa nove termopan prozore u o.{. “Goce Del~ev”. [ef kabineta gradona~alnika Centra, Violete Alarove, Lidija Nedelkovska, ka`e da su pro{log meseca zapo~eli sa promenom prozora i da je op{tina zavr{ila svoj deo, odnosno zamenila prozore u hodnicima sva tri sprata {kole, a ove nedeqe ekipe anga`ovane od USAID }e mewati prozore u u~ionicama. Rekonstrukcijom je zamewen i stari azbestni krov O[ “Goce Del~ev” novim krovom. Ove nedeqe }e op{tina zapo~eti zamenu dotrajale elektri~ne instalacije. Obnova {kole zavr{i}e po~etkom drugog polugo|a, odnosno do 20 januara.

26

Prem vestima i informacijama, {tampa se deli Prema na: - kvalitetnu {tampu-dnevne novine ozbiqnijih kv vesti, informacija i analiza, i - `uta {tampa- dnevne novine senzacionalnih vest i zabavnog karaktera za ~itaoce. Glavni urednik je ~ovek koji ima punu kontrolu nad sadr`ajem novine. Dnevne novine se svakodnevno {tampaju u odre|eni tira`. Tira` je broj od{tampanih primeraka novina.

Pro~itaj tekst i odgovori na postavqena pitawa! - [ta si doznao iz ovog odlomka?

- U kojoj se op{tini nalazi {kola?

- Kako ocewuje{ ovu aktivnost?

- [ta bi promenio u tvojoj {koli?


RADIO, TELEVIZIJA I INTERNET

Pre pojave televizije koristio se radio. Preko wega se emituje program razli~itog karaktera.

Prvo radio je napravqeno 1920 godine.

Televizija se u odnosu na {tampu i radija javqa kasnije. Televizija omogu}uje direktan prenos doga|aja iz celog sveta.

Televizor je prona|en 1936 godine.

Internet je najve}a svetska kompjuterska mre`a. Ona nam omogu}uje da komuniciramo sa qudima iz celog sveta.

27


Uradi T-tabelu prvo u grupi, a zatim jednu za ceo razred na temu: Pozitivni i negativni uticaji medijuma na mlade! Razlog protiv postojawa

Razlog za postojawe

Istra`uju}e aktivnosti Podelite se u tri grupe! Svaka grupa razli~ito istra`uje. 1. grupa: Najgledaniji TV kanal

Uradi anketu od 50 ispitanika (svih uzrasta i etni~kih grupa) o najgledanijem TV kanalu.

MTV

28

A1

Sitel

Telma

Kanal 5

Alsat

BTR

drugi


Dobijene podatke predstavi na grafikonu.

50 45 40 35 30 25 20 15 10 5 MTV

A1

Sitel

Telma

Kanal 5

Alsat

BTR

drugi

- Koji TV kanal je po podacima najgledaniji? 2. grupa: Naj~itanije dnevne novine

Anketiraj 50 ispitanika za naj~itanije dnevne novine. Ve~er

Vest

Vreme

Utrinski

Dnevnik

Koha

drugi

Zatim podatke unesi u grafikon.

50 45 40 35 30 25 20 15 10 5 Ve~er

Vest

Vreme

Utrinski

Dnevnik

Koha

drugi 29


Kojim dnevnim novinama ispitanici najvi{e veruju, a kojim najmawe, po sprovedenoj anketi?

3. grupa: Najpose}enija internet stranica

Anketiraj 50 ispitanika o tome koja je najpose}enija internet stranica.

Yahoo

Google

Kajgana

Idividi

Facebook

hi5

drugi

Podatke unesi u grafikon.

50 45 40 35 30 25 20 15 10 5 Yahoo

Google

Kajgana

Idividi

Koja je internet stranica najpose}enija? 30

hi5

Facebook

drugi


PROVERI SVOJE ZNAWE

Porodica je zajednica ____________ i _____________. Porodica se deli u zavisnosti od broja ~lanova na: _________________ i _________________. Brak je ___________________________________________________________ _______________________________________________________________. [ta su supru`nici? _______________________________________________ _________________________________________________________________. Doma}instvo sa~iwavaju ___________________________________________ _________________________________________________________________.

Pove`i!

Svojina Privatnost

- pisawe dnevnika - telefon - NE UZNEMIRAVAJ - razgovor sa drugom - ode}a

Nabroj! Sredstva za informisawe

31


32


BORAVI[TA I NASEQA

U ovoj temi upozna}e{ slede}e: - vrste boravi{ta - susedstvo - naseqa i institucije - reqef - geografska karta - kartografski znakovi i - problemi u naseqima.

33


VRSTE BORAVI[TA I WIHOVO ODR@AVAWE Na{ dom je deo na{e porodice. Nikola `ivi u porodi~noj ku}i u nasequ Vlae, a Marko u stambenoj zgradi u nasequ Kapi{tec. To su wihovi domovi. Kako da Nikola do|e do Marka? Marko `ivi u ulici Naroden front . Ovakvom tablom se ozna~ava ime ulice. Kada na|emo ulicu, tra`imo i zgradu koja se nalazi na broju 28 . Ovakvom tablom se ozna~ava broj zgrade ili ku}e. Svaka ulica ima levu i desnu stranu. Na levoj strani se ku}e (zgrade) obele`avaju neparnim brojevima, a sa desne strane su parni brojevi. Velike zgrade imaju vi{e spratova. Na svakom spratu ima po nekoliko stanova. Svaki stan je ozna~en odgovaraju}im brojem. Na svakom stanu stoji plo~ica sa prezimenom porodice koja tamo `ivi. Stojanovski

Svaka porodica treba da brine o svom boravi{tu. Da bi dobro funkcionirali, vrlo je va`no da svaka porodica jednom mese~no (po potrebi i ~e{}e) odr`ava ku}ni savet. Na wemu se razgovara o problemima i wihovom re{avawu. Poku{aj i ti da aktivno u~estvuje{ na tim sastancima. Ovakva vrsta sastanaka se obavezno odr`ava u stambenim zgradama ili u mahalama za re{avawe teku}ih problema.

34


U razredu zajedno popunite tabelu. Napravite malo istra`ivawe. Da li ve}i deo u~enika `ive na desnoj ili levoj strani ulice. Uk. Broj u dnevniku Broj zgrade/ ku}e Levo Desno

Od ukupno _______ u~enika na desnoj strani ulice `ive __________ u~enika, a na levoj ________ u~enika.

Poku{aj sam Nacrtaj ilustraciju svog boravi{ta (stan, ku}a, stambena zgrada).

Na kojoj ulici se nalazi tvoje boravi{te?

U kom nasequ?

Na kojoj ulici se nalazi tvoja {kola? Napi{i ulice koje prelazi{ od tvog stana/ku}e do tvoje {kole! 35


Koliko ulica prelazi{?

Poku{aj da nacrta{ put od tvog doma do tvoje {kole.

Napravite istra`ivawe, ko iz tvog razreda `ivi najdaqe, a ko `ivi najbli`e do {kole u kojoj u~ite! Najdaqe `ivi____________, a najbli`e `ivi_______________.

Koliko je vremena potrebno da do|u od doma do {kole u~enik koji `ivi najdaqe i u~enik koji `ivi najbli`e?

36


SUSEDSTVO I SUSEDSKI ODNOSI Niko ne `ivi sam. Svi mi `ivimo u zajednice sa ostalim stanovnicima naseqa. Qudi koji `ive najbli`e do nas su na{i susedi. Prema wima treba da se pona{amo pristojno, da gradimo dobre odnose i da im pru`imo pomo} kada im je potrebna. Zgrade i ku}e koje se nalaze u blizini na{eg doma su na{e mahale. Gradovi su sastavqeni od naseqa i vi{e mahala. Jedna mahala predstavqa sve stanbene zgrade i ku}e koje se nalaze na odre|enoj teritoriji. - [ta ti se dopada u tvojoj mahali, a {ta bi promenio?

- Da li tvoja mahala ima prostora za igru?

- Za{to je bitno da imamo drugove u na{oj mahali?

Kada `ivimo u jednoj zajednici potrebno je da budemo solidarni, a to zna~i da smo nesebi~ni u davawu pomo}i drugima, odnosno da budemo svesni o potrebi za zajedni~ko delovawe. - U kojim situacijama qudi treba da poka`u solidarnost?

- Za{to grad Skopqe je grad solidarnosti?

Solidarnost

37


BON TON Lepo pona{awe sa susedima

1. Kada sretnemo na{eg suseda, treba ga pozdraviti. Uz pozdrav uvek ide osmeh. Ina~e, kako da nekome verujemo da nam `eli dobar dan kada nas gleda „nam}orasto“. 2. Kada se vozimo liftom pozdravqamo sve-i poznate i nepoznate. Prvo pozdravqa onaj koji ulazi u lift, a ostali koji su ve} u wemu odpozdravqaju. 3. Kada organizujemo ro|endansku zabavu treba da po{tujemo susede time {to }emo izabrati neradan dan, a wih obavestiti. 4. Ako znate pravila ku}nog reda, onda sigurno znate da je odre|eno vreme u danu predvi|eno za odmor. To je period od 17 do 19 ~asova kada ne treba praviti buku, jer na{i susedi najverovatnije odmaraju. 5. Deca iz mahale se ~esto sakupqaju ispred zgrade da izgraju: fudbal, skrivawe ili neku drugu igru. Naro~ito u igri sa loptom se mo`e desiti da lopta odleti i udari u neki prozor i napravi {tetu. Da se to ne bi desilo odaberite najbli`e igrali{te na kome slobodno mo`ete u`ivati u igri, a izbe}i }ete i ulicu.

38


NASEQA I WIHOVE INSTITUCIJE (institucije, mesne zajednice, javno mesto) Svi qudi koji `ive u jednom nasequ su stanovnici tog naseqa, a wihovi domovi su wihova boravi{ta. U jednom nasequ qudi mogu, a i ne moraju da se poznaju, ali svi treba da pridonose da se razvijaju dobri me|uqudski odnosi i za poboq{awe celokupnog `ivota u nasequ. U naseqima postoje i rade vi{e institucija iz raznih oblasti. Dru{tvene institucije zadovoqavaju potrebe gra|ana. Ceo `ivot qudi se odvija kroz mnogo razli~ite institucije. Tako, qudi se ra|aju u porodili{tima. Le~e se u bolnici, obrazovawe sti~u u {koli, sportuju po klubovima, zabavqaju se u dru{tvima, pozori{tu, rade u ustanovi i preduze}u... I porodica je institucija. Napi{i institucije koje postoje u tvom nasequ!

Napi{i kojoj instituciji ({koli, banci, po{ti, apoteci, bioskopu, policiji, bolnici) treba da se obrate slede}e li~nosti: {kola

banka

po{ta

apoteka

bioskop

1. Marija `eli da po{aqe razglednicu svojim ro|acima u inostranstvo. 2. Filip i Teo su se dogovorili da zajedno gledaju „Spajdermen“ 3. Teta Milica treba da podigne svoje pare. 4. Darko je pao sa bicikla i povredio nogu. 5. Jani je ukraden mobilni telefon. 6. Roditeqi ho}e da upi{u Milu u I razred. 7. Ogwena boli grlo. Wegov lekar mu je rekao da pije sirup.

policija

bolnica

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

Prostor koji je namewen da ga qudi koriste se zove javno mesto. Na javnim mestima treba da se pona{amo pristojno i kulturno.

Institucija

39


MESNA ZAJEDNICA NASEQE

MESNA ZAJEDNICA

U sklopu naseqa, qudi se organizuju u mesne zajednice. U mesnim zajednicama se formiraju: saveti gra|ana, izabrani od stanovnika tog podru~ja. Oni razmatraju probleme iz svakodnevnog `ivota stanovnika. Savet gra|ana bira svog predsednika mesne zajednice sa mandatom od ~etiri godine.

Istra`ivaju}e aktivnosti: Posetite va{u mesnu zajednicu i doznajte koji su problemi razgledani na posledwoj sednici Saveta.

Dnevni red

1. 2. 3. 4.

40

mandat

datum______________


PRIRODNI FAKTORI I @IVOT U NASEQU

Pro{le godine smo doznali da se ve}a naseqa zovu gradovi, a mawa sela.

Ravnica

Brdo

Planina

41


nad 500m

Planinsko naseqe

od 200-500m

Brdsko naseqe

Ravni~arsko naseqe do 200m

- Po ~emu se razlikuju naseqa?

- Po ~emu se razlikuju planine od brda?

Gde se nalaze naseqa sa slika, napi{i ispod na praznoj liniji!

42

1

2

3

4


Oboji odgovaraju}om bojom po visini zadati crte`. Napi{i visinu u metrima, a ispod napi{i naziv predela koji odgovara toj visini. Spoqa{ni izgled zemqine povr{ine se naziva reqef. Reqef je sa~iwen od svih ravnica, brda i planina. Najvi{i vrh u R. Makedoniji se nalazi na planini Korab i iznosi 2764 metara.

Osogovo je najvi{a planina u isto~noj Makedoniji.

43 43


Baba je najvi{a planina u ju`nom delu R. Makedonije.

Povardarje je kotlina i obuhvata dolinu reke Vardar. Ova je kotlina u pro{losti bila ispuwena vodom. To je bilo jezero koje je postepeno isteklo u Egejsko More.

Kotlina je ravno zemqi{te okru`eno planinama i vrlo je plodno.

Pelagonija je najve}a kotlina u R. Makedoniji.

44

Na geografskoj karti prona|i podvu~ene pojmove. (Korab, Osogovo, Baba, Povardarje, Pelagonija).


REQEF Reqef Republike Makedonije je prete`no planinski. On je sastavqen od: ravnica, kotlina, brda, niskih, sredwih i visokih planina.

Odredi glavne i sporedne strane u prazne kvadrati}e! Ravni~arski Brdski Planinski

Do svakog grada napi{i u kakvom se predelu nalazi. Berovo__________ Tetovo________________ Negotino_________ Skopqe__________ Kriva Palanka_________ Kru{evo__________ Na karti Republike Makedonije koje su najvi{e zastupqene boje? 45


Da bi se lak{e orijentisali u prostoru, odnosno u nasequ, slu`e nam: Saobra}ajni znakovi i znakovi za obave{tewa

Polo`aj Sunca

Plan grada

Geografska karta

46

Prakti~ni zadatak: Podelite se u grupe i uradite reqef od testa na ~vrstoj podlozi. Neka svaka grupa izabere razli~iti predeo. Obojite ga po odgovaraju}oj visini!


PLAN GRADA Planovi su karte krupnog razmera. To su najpreciznije karte, koje imaju ta~no une{ene ulice i sve zna~ajne objekte u gradu, kao: {kole, pozori{ta, muzeji, hoteli, bolnice i dr. Strane sveta su tako raspore|ene da je gore uvek sever, dole jug, desno je istok, a levo je zapad. Da bi se lak{e orijentisali, planovi su podeqeni na podjednake kvadrati}e gde su redovi ozna~eni slovima, a kolone brojevima. Redovi se ozna~uju slovima

Kolone se ozna~uju brojevima

U svaki plan je une{en spisak ulica koje su pore|ane po azbu~nom redu, kao i oznaku reda i kolone da bi lak{e prona{li tra`eni objekat. Pr. Hotel,,Aleksandar Palas,, (C3) na gorwoj slici.

47


Uzmi plan grada Skopqa i u prazni kvadrati} upi{i oznaku mesta gde se nalazi dati objekat. GTC______________________________ Skup{tina RM ____________________ TC Ramstor _______________________ Pozori{te narodnosti _____________ Univerzitet �Sv. Kiril i Metodij� ___ Gradski stadion __________________ Skopski sajam _____________________

48


49


GEOGRAFSKA KARTA Geografske karte su izra|ene u najmawem razmeru. Na ovim kartama su prikazani: planine, reke, jezera, gradovi, dr`ave, mora i dr. Strane sveta su na geografskim kartama raspore|ene kao i na planovima. Desno je _______________, levo je _________________, dole je ________________ i gore je ________________. Da bi mogli da pro~itamo geografsku kartu, treba da znamo pre svega kartografske boje i kartografske znakove. Kartografske boje Planine

Brda Ravnice Voda

Kartografski znakovi Autoput Autoput u izgradwi Magistralni put Regionalni put Lokalni put Ostali putevi @elezni~ka pruga Prevoj Grani~ni prelaz Oznaka za put

50

Nadmorska visina

Reka Jezero Aerodrom Crkva, manastir Bawa Stari grad Kota Termoelektrana Hidroelektrana Rudnik


Ime dr`ave

Razmer - koliko puta je karta umawena

Reqef je predstavqen kartografskim bojama Legenda - opis kartografskih znakova

visinska skala

Visinska skala slu`i za odre|ivawe nadmorske visine. Napi{i glavne i sporedne strane sveta.

Ja `ivim u

Koje se nalazi u

Delu Republike Makedonije

51


52


53


Napi{i na kojoj strani (glavnoj ili sporednoj) se nalazi dati objekat. Ohridsko Jezero Skopqe Strumica Dojransko Jezero Belasica Crna Reka [ar Planina

_________________ _________________ _________________ _________________ _________________ _________________ _________________

U prazna mesta upi{i zna~aj kartografskog znaka.

1. 2.

4.

3.

5.

54


Pre nego {to su qudi imali karte, oni su crtali u stene samo deo koji su poznavali. Zato su slu`ile glinene plo~ice. Evo jedne takve.

Kompas je sprava koja nam pokazuje strane sveta. Na kompasu je igla magnetna i uvek pokazuje severnu stranu. Na dnu kompasa su ispisane glavne i sporedne strane sveta.

Legende obja{wavaju zna~aj simbola. Simboli su mali znakovi i na malom prostoru mogu da se unesu mnogi podaci.

55


PROBLEMI U MOJEM NASEQU Svako od nas `ivi u nekom nasequ. Stanovnici naseqa su direktno vezani sa problemima koji nastaju u wemu. Zato, oni treba da su savesni gra|ani i da se zala`u za re{avawe problema. Da bi postigli neki ciq, oni treba da vole svoje naseqe, da po{tuju svoje sa`iteqe, da su svesni problema i da ih organizovano re{avaju. Preko tehnike grozda, prika`ite probleme u va{em nasequ.

Problemi u mojem nasequ

56


Podelite se na ~etri grupe. Svaka grupa ima odre|enu aktivnost. 1. grupa: zaga|ewe Va{ zadatak }e biti da izbrojite otpadke ba~ene na neodgovaraju}e mesto. Svaki ~lan grupe treba da odredi mesto gde }e vr{iti istra`ivawe i da upi{e mesto u tabeli. Istra`ivawe da vr{i u du`ini od 50 koraka i sakupqene podatke da unese u tabelu. (pr. 50 koraka od {kolskog dvori{ta, 50 koraka oko zgrade/ku}e, 50 koraka od ul. „Dame Gruev“...).

Mesto (50 koraka)

Papir

Staklo Plastika Organsko |ubrivo

Najlon kese

Ukupno

- Koje je mesto najvi{e zaga|eno, koje ~isto?

- Koji se otpad najbr`e raspada?

- Da li u va{em nasequ ima kontejnera za razli~itu vrstu otpadaka i za kakve?

- Napi{ite izve{taj posle zavr{enog ispitivawa (na ovom mestu }e ostale grupe napisati {ta su doznale od izlagawa ove grupe).

57


2. grupa: buka

Va{ zadatak je da izmerite buku na odre|ena mesta, u odre|eno vreme i da upi{ete u tabelu prema legendi. Prvo svako sam, a zatim unesite i merewa ostalih ~lanova grupe. Saberite broj pluseva i uporedite dobijene podatke.

Legenda: +++ mnogo buke ++ sredwe + bez buke U domu

Od suseda

Na ulici

[ta prime}uje{ kao rezultat ovog istra`ivawa? Koji periodi dana su najmirniji: u domu__________, od susedstva_________i na ulici_________.

- Gde postoji najvi{e buke i u koliko sati?

Napravite izve{taj od istra`ivawa (na ovom mestu ostale grupe napisa}e {ta su doznale od izlagawa ove grupe).

58


3. grupa: saobra}ajni problemi Odredi tri ulice u tvom nasequ na kojima }e{ izmeriti broj prevoznih sredstava koji }e pro}i u roku od 15 minuta. Podatke stavi u tabelu, a zatim unesi ih u grafikon odgovaraju}om bojom. Ulica

Automobili

Autobusi

Kamioni

Motori

Bicikle

Ukupno Prva ulica

Druga ulica

Tre}a ulica

50 45 40 35 30 25 20 15 10 5 Automobili

Autobusi

Kamioni

Motori

Bicikle

- Koliko je ukupno motornih vozila pro{lo svim ulicama?

- Koliko prevoznih sredstava nije zagadilo vazduh?

Najvi{e motornih vozila je pre{lo ulicom „________“, a najmawe ulicom „___________“. - Napravite izve{taj o izvr{enom istra`ivawu (na ovom mestu ostale grupe }e napisati {ta su doznale iz izlagawa ove grupe).

59


4. grupa:

Va{ zadatak je da sami odaberete jedan aktuelni problem u va{em nasequ iz ranije izra|enog grozda i da napravite istra`ivawe o wemu. Sami izaberite metod rada. - Napravite izve{taj posle zavr{etka istra`ivawa (na ovom mestu ostale grupe napisa}e {ta su doznale iz izlagawa ove grupe).

60


PROVERI SVOJE ZNAWE Napi{i najva`nije podatke o mestu u kome `ivi{: Mesto, ulica i broj: ________________________________________________ Mesna zajednica: __________________________________________________ Reqef: (okreni stranu 45, na|i svoje mesto i napi{i) - Koja kartografska boja je karakteristi~na za tvoje mesto?

- Na kojoj nadmorskoj visini se nalazi tvoje mesto boravka (okreni stranu 51 i odredi po visinskoj skali)

- Napi{i koji je po tebi najve}i problem u tvom nasequ?

Nacrtaj mesto u koje `ivi{.

61


62


OP[TINA

U ovoj }e{ se temi upoznati sa slede}im pojmovima: - lokalna zajednica, - lokalna samouprava, - gra|anin, - gradona~elnik, - savet op{tine, - firme/ preduze|a, - kulturni `ivot u op{tini, - demokratija, - vlast i upravqawe, - liderstvo i - socijalni problemi. 63


LOKALNA ZAJEDNICA I LOKALNA SAMOUPRAVA Op{tine su organizovane kao lokalne zajednice, a u wima se sprovodi lokalna samouprava. To zna~i da sami gra|ani odlu~uju o svim zna~ajnim pitawima u svojoj lokalnoj zajednici. Wihovo u~e{}e mo`e biti neposredno i posredno (grupa gra|ana bira svog predstavnika). Prema naseqenom mestu (grad ili selo), lokalna samouprava mo`e biti gradska ili seoska samouprava. Jedinica lokalne samouprave je op{tina. Ona je zajednica stanovnika na odre|enom podru~ju. Op{tina Op{tina

Naseqeno mesto Naseqeno mesto

Naseqeno mesto

Naseqeno mesto

Gra|ani koji imaju stalano boravi{te na podru~ju jedne op{tine su stanovnici te op{tine. Op{tina je du`na da obave{tava stanovnike o svom radu. Svaka op{tina ima svoje podru~je i ime, a treba da ima svoj grb i zastavu. Sakupi podatke o svojoj op{tini: Kada je formirana tvoja op{tina i kako se zove?

- Koliko stanovnika ima u tvojoj op{tini?

- Koliko od wih su mu{karci, a koliko `ene?

64

Lokalni, lokalna vlast, gra|anin


OP[TINE U R. MAKEDONIJI I U GRADU SKOPQU Na karti na|i op{tinu u kojoj `ivi{. Weno ime napi{i u kvadrati}u, a kvadrati} pove`i sa op{tinom.

Op{tine sa sedi{tem u Op{tine u R.M. (sa sedi{tem u gradu): 33 selu: 41 Demir Hisar Berovo Ohrid Kavadarci Bitoq Peh~evo Ki~evo Bogdanci Prilep Ko~ani Valandovo Probi{tip Kratovo Veles Radovi{ Kriva Palanka Vinica Resen Kru{evo \ev|elija Sveti Nikole Kumanovo Gostivar Struga Makedonska Kamenica Debar Strumica Makedonski Brod Del~evo Tetovo Negotino Demir Kapija [tip 65


Op{tine u gradu Skopqu: qu:: 10 qu Aerodrom Butel Gazi Baba \or~e Petrov Karpo{ Kisela Voda Saraj Centar ^air [uto Orizari

\or~e Petrov

Saraj

66


Butel

[uto Orizari Gazi Baba ^air Centar Karpo{ Aerodrom Kisela Voda

67


GRA\ANIN Svaki gra|anin treba da bude aktivan u svojoj op{tini. Zato, treba da bude informisan. Samo na taj na~in mo`e aktivno da u~estvuje i da daje predloge i ideje za poboq{awe `ivota u op{tini. Da bi uspe{no funkcionisali i da bi poboq{ali svoj `ivot, gra|ani oformquju udru`ewa gra|ana. Svoje predloge iznose preko: - davawa predloga i ideja, - preko skupova gra|ana i - preko glasawa. Svaki gra|anin ima pravo samostojno ili zajedno sa drugima (udru`eno) da dostavqa predloge u op{tinu. Preko referenduma (glasawe), gra|ani odlu~uju o pitawima koja se odnose na wihova naseqa.

Svaki gra|anin kada napuni 18 godina, ima pravo na glas.

68

gra|anin, referendum


ORGANI OP[TINE Organi op{tine su: - Savet op{tine - Gradona~elnik

Savet se sastoji od predstavnika gra|ana koji su izabrani tajnim glasawem. Na ~elu Saveta je predsednik. Izbori se sprovode na svake 4 godine. Koliki }e biti broj ~lanova saveta, zavisi od broja stanovnika u op{tini. Predsednik poziva na sednice saveta. Sednice su javne i za svaku od wih se vodi zapisnik. Gradona~elnik predstavqa i zastupa op{tinu. Bira se svake 4 godine na op{tim, neposrednim i slobodnim izborima, tajnim glasawem. Savet donosi odluke koje se odnose na poboq{awe `ivota u op{tini, a gradona~elnik je du`an da odluke realizuje. Gradona~elnik u odre|ene prijemne dane vr{i prijem gra|ana. Oni ga informi{u o svojim problemima i daju ideje za otstrawivawe problema.

Gradona~elnik, realizuje

69


Svi zajedno dajte ideje kako poboq{ati `ivot u op{tini i zapi{ite ih! Ideje (bura ideja)

Posetite va{u op{tinu i razgovarajte sa wenim predstavnicima. Obavezno najavite va{e prisustvo. - Koje su godine bili posledwi izbori u tvojoj op{tini?

- Kako se zove gradona~elnik tvoje op{tine?

- Koliko ~lanova ima u Savetu tvoje op{tine?

- Kada su posledwi put odr`ali sastanak?

- Koliko je bilo prisutnih ~lanova?

- O kojim ta~kama se diskutovalo(napi{i dnevni red sa sednice Saveta)?

Informi{i se: - Da li neki nezadovoqan gra|anin mo`e da podnese tu`bu protiv op{tine? 70


EKONOMSKI @IVOT U OP[TINI Ekonomski `ivot op{tine direktno je uslovqen od privrednih i neprivrednih delatnosti u woj.

Razgledajte dati grozd. Najrazvijeniju privrednu delatnost u tvojoj op{tini razgranaj daqe u konkretnije pojmove.

Lov i ribolov Industrija Vinogradarstvo

Privredne delatnosti

[umarstvo

Zemqoradwa

Sto~arstvo Vo}arstvo Rudarstvo

Povrtarstvo

Koja je privredna grana najvi{e razvijena u tvojoj lokalnoj zajednici?

Koja privredna grana nije uop{te razvijena u tvojoj op{tini?

Doznaj, za koju od ovih delatnosti postoje uslovi za razvoj?

ekonomija

71


Zdravstvo

Prosveta

Neprivredne delatnosti

Saobra}aj

Turizam

Trgovina Ugostiteqstvo

Razgranajte samo one pojmove iz grozda koji su zastupqeni i odnose se na va{u op{tinu. - Koji ste pojam najvi{e razgranali?

- Koja vrsta saobra}aja je najzastupqenija u tvojoj op{tini?

- Nabroj sve zdravstvene ustanove koje su zastupqene u tvojoj op{tini?

- Za koju neprivrednu delatnost postoje uslovi za razvoj u tvojoj op{tini? 72


FIRME, PREDUZE]A

Odrasli stanovnici u nasequ i op{tini idu na posao i bave se raznim delatnostima. Razli~ite delatnosti pre svega, zavise od izgleda mesta u kome `ive qudi i od wegovog bogatstva. Mnogo qudi rade u institucijama op{tine: u bolnice, {kole, vrti}e, po{te i dr. U podru~jima gde je plodna zemqa, qudi se bave zemqoradwom: povrtarstvom, vo}arstvom, sto~arstvom. U tim podru~jima se nalaze fabrike za preradu zemqoradni~kih proizvoda. Tu se vr{i prerada vo}a i povr}a-konzervirawe, kao i prerada mesa i mleka. U brdsko-planinskim predelima postoje i rudnici, odakle qudi kopaju rudu. U blizini rudnika se nalaze i fabrike za preradu rude. U malim zanatskim radionicama, qudi se bave razli~itim zanatima: obu}ari, bravari, zlatari, frizeri, kroja~i i dr. Veliki broj qudi radi u trgovini. On prodaju ve} gotove proizvode. Prodaja se vr{i(odvija) u velike prodavnice-supermarkete, robne ku}e ili u male prodavnice. U krajevima bogatim prirodnim lepotama, qudi rade na wihovom prolep{avawu i prilago|avawu da bi ih qudi pose}ivali i rekreirali se. Ti qudi se bave turizmom. Da bi se saobra}aj nesmetano odvijao, potrebno je da postoje bezbedni izgra|eni putevi. O wima se brinu qudi koji rade u saobra}aju.

Firma, preduze}e

73


POSAO, ZAPO[QAVAWE DENARI, TRGOVINA U jednoj op{tini, qudi se bave raznim delatnostima-izvr{avaju razne poslove. Firme i preduze}a omogu}uju qudima da se zaposle. Za svoj posao, qudi dobijaju nadomest - platu.

Pare su bitan faktor u svakodnevnom `ivotu. One slu`e kao sredstvo za pla}awe. U R. Makedoniji pare se nazivaju denari. Postoje kovane pare - monete i papirne pare - banknote.

Trgovina je neprivredna delatnost koja se sastoji u kupovawu i prodavawu robe. Papirnate pare (banknote) su izmislili Kinezi u X veku.

Bankomati omogu}uju qudima da izvade svoje pare u gotovom 24 ~asa na dan.

74


KOMUNALNE DELATNOSTI

U pro{losti je svako doma}instvo vodilo brigu o svom sme}u. Jedni su ga gorili, drugi zakopavali u zemqu. Danas, op{tine brinu o sme}u preko svoje posebne slu`be za komunalne delatnosti. Ove slu`be svakodnevno sakupqaju sme}e iz kontejnera postavqenih ispred stanbenih i javnih objekata sa specijalno opremqenim vozilima. Sme}e se nosi na odre|eno mesto koje se zove deponija. Ova slu`ba se brine i o: - ~isto}i ulica, parkova, tr`i{ta - Odr`avawe re~nih korita, i - Ra{~i{}avawe snega sa ulica u zimskom periodu.

- Da li samo slu`ba za komunalnu delatnost treba da ~isti tvoje naseqe?

- Ko treba da ~isti tvoje dvori{te, sneg ispred tvoje ku}e, zgrade, ispred prodavnica?

Lepa i ~ista okolina je du`nost i obaveza svih nas.

deponija

75


KULTURNI @IVOT U OP[TINI Pojam kultura podrazumeva na~in `ivota odre|enog naroda koji `ivi na odre|enoj teritoriji. Kultura je u ~vrstoj vezi sa tradicijom i duhovnim svetom, a to se vidi iz: umetnosti, obi~aja, navika i religija. Kultura je na~in `ivqewa. Pod kulturu se podrazumeva i: - na~in odevawa qudi, - wihovi obi~aji kod sklapawa braka, - porodi~ni `ivot, - religiozna opredeqenost i - na~in pona{awa. Zato, postoji razlika me|u qudima. Da bi se ove razlike prevazi{le, potrebna je ve}a komunikacija me|u qudima, ve}e po{tovawe i tolerancija. U povezivawu qudi veliku ulogu imaju lokalne zajednice organizirawem kulturnih manifestacija. Nabroj kulturne institucije (domove kulture, bioskope, pozori{ta, KUD, verske objekte) u tvojoj op{tini!

Napi{i pismeni sastav o jednoj kulturnoj manifestaciji ili jednoj od tradicija u tvojoj lokalnoj zajednici.

76

Tradicija, duhovni sveta, religija


SIMBOLI LOKALNE ZAJEDNICE

Simbol je neki predmet, znak ili obele`je koje stoji umesto ne~eg drugog. Svaki simbol ima svoj jasni zna~aj.

I op{tine imaju svoje simbole. To su grb i zastava. Grb i zastava op{tine se razlikuju od grba i zastave R. Makedonije. Svaka op{tina ima svoj grb i svoju zastavu.

Nacrtaj grb i zastavu svoje op{tine. Grb op{tine

zastava op{tine

Napi{i va`nije podatke o tvojoj op{tini: - Najdu`a ulica u mojoj op{tini je:

- Va`niji istoriski spomenici su:

- Po ~emu se tvoja op{tina razlikuje od susedne? 77


DEMOKRATSKI @IVOT U OP[TINI DEMOKRATIJA Pojam demokratija poti~e iz gr~ke re~i demos - narod i kratien vlada. To zna~i demokratija je vladavina naroda. Osnovne vrednosti demokratije su sloboda i tolerancija. Sloboda zna~i pona{awe ~oveka po sopstvenoj voqi i proceni, ali bez ugro`avawa slobode drugih. Tolerancija podrazumeva po{tovawe slobode i privatnost svakog. Ove vrednosti nam razvijaju ose}aj odgovornosti prema sebi i drugima, jer smo svi jednaki i imamo ista prava. Mi `ivimo u demokratskom dru{tvu i `ivot u op{tini je demokratski, odnosno u op{tinama vlada narod. Da bi boqe ostvarili svoju vlast demokratija se deli na: - Neposrednu demokratiju - neposredno u~e{}e gra|ana u dono{ewu svih bitnih odluka u dru{tvu, i - Predstavni~ku vlast - vladawe naroda preko izabranih predstavnika. Oni se biraju na slobodnim i fer izborima.

78

Demokratija, ravnopravan


- Po ~emu se qudi razlikuju u tvojoj lokalnoj zajednici? (priseti se od pro{le godine „U na{em kraju `ive“)?

- Kom narodu/nacionalnosti ti pripada{?

- Na kom jeziku govori{ u {koli?

- Na kom jeziku kod ku}e govorite?

- [ta misli{, za{to je va`no da svi qudi u tvojoj lokalnoj zajednici budu ravnopravni?

- Kako stanovnici tvoje op{tine ostvaruju ravnopravnost?

- Da li prihvata{ i po{tuje{ razlike me|u qudima? Napi{i jedan primer za tvoje prihvatawe i po{tovawe.

Kada poraste{ i bude{ punoletan dobi}e{ mogu}nost da iza|e{ na izbore i glasa{. Treba }e{ da odabere{ qude koji }e rukovoditi, danas sa tvojim razredom, a sutra sa tvojom op{tinom i dr`avom. [ta misli{, koje osobine treba da poseduje li~nost koju }e{ izabrati za lidera (vo|u)?

lider, liderstvo

79


JAVNA PITAWA I PROBLEMI U OP[TINI Ve} smo rekli da je op{tina zajednica na odre|enom podru~ju. Ona se brine o re{avawu svakodnevnih problema wenih stanovnika. Re{avawe problema je od javnog interesa za sve stanovnike op{tine. Podseti se i napi{i ko dostavqa predloge i probleme u op{tini i na koji na~in.

Svoje probleme _________________ iznosi{ preko: (vidi str.68) -

____________________________________________________________

-

__________________________________________________________ i

-

___________________________________________________________.

Da bi mogli da dostave svoje predloge i probleme do op{tina, gradona~elnik je du`an: - da obezbedi odgovaraju}e mesto gde bi stanovnici ostavili svoje predloge. Otkada ih dostave gradona~elnik - u roku od 60 dana odgovara na svaki zahtev postavqen od stanovnika op{tine - ako op{tina nije nadle`na za postavqeni problem, on treba da ga dostavi do institucije koja je za to nadle`na. Op{tine su du`ne da izvr{e slede}e poslove: - za{tita okoline u kojoj `ivimo - snabdevawe vodom i ~i{}ewe otpadnih voda, - osvetqewe ulica, - izgradwu i odr`avawe ulica i lokalnih puteva i - odr`avawe parkova i zelenila. U pogledu kulture, op{tina se brine jo{ i o: - negovawu: folklora, obi~aja, starih zanata... Op{tine se naro~ito brinu o mladim stanovnicima preko izgradwe: sportskih objekata, organizirawa sportskih priredbi i manifestacija. 80


U op{tinama se velika pa`wa posve}uje re{ewu problema u oblasti socijalne za{tite i za{tite dece i wihovo obrazovawe. Oni se re{avaju preko izgradwe i odr`avawa: de~ijih vrti}a, {kola, {kolskih domova i dr.

Uz pomo} bure ideja uo~ite probleme u va{oj op{tini! 1.__________________________________________________________ 2.__________________________________________________________ 3.__________________________________________________________ 4.__________________________________________________________ 5.__________________________________________________________

Izdvojte jedan problem i napi{ite predloge za re{avawe zadatog problema. Predlozi za re{avawe datog problema: 1.___________________________________________________________ 2.___________________________________________________________ 3.___________________________________________________________ 4.___________________________________________________________ 5.___________________________________________________________

Izdvojite ~as na kojem }ete razgovarati o: nezaposlenosti, zavisnosti i nasiqu (u zavisnosti od va`nosti za va{u op{tinu) i svojim idejama dajte pridones za wihovo re{avawe ili ubla`avawe.

81


NEZAPOSLENOST, ZAVISNOSTI I NASIQE

TEMA:__________________________________________________________

Predlozi za re{avawe problema: _______________________________________________________________ _______________________________________________________________ _______________________________________________________________ _______________________________________________________________ _______________________________________________________________

Uradite projekt o va{em problemu. Postavite ga na vidno mesto u {koli ili u razredu. Uradite bro{uru i podelite je me|u stanovnicima u va{oj op{tini.

Ovo je va{ pridones za re{avawe jednog problema u va{oj op{tini.

82


PROVERI SVOJE ZNAWE U kojoj op{tini `ivi{?

Na koji na~in qudi re{avaju probleme u nasequ?

Da li ti mo`e{ da glasa{?

DA

NE

Kada se sti~e pravo na glasawe?

Organi op{tine su:

Privredne delatnosti

Neprivredne delatnosti

83


Kako se u R. Makedoniji nazivaju pare?

[ta je kultura?

Simboli lokalne zajednice

Osnovne vrednosti demokratije su:

84


RE^NIK nepoznatih re~i Buxet - su svi prihodi i tro{kovi jednog ~oveka, porodice, jedne op{tine, jedne dr`ave Vlada - najvi{e izvr{no telo koje sprovodi zakone koje donosi Skup{tina Gradona~elnik -,,gradski otac,, odnosno lice na ~elu jedne op{tine Gra|anin - pripadnik dr`ave Demokratija - jednaka prava gra|ana u upravqawu Demokratsko - dru{tvo ravnopravno za sve gra|ane Deponija - posebno odre|eno mesto na kom se dostavqa i skladira otpad Duhovni svet - qudi koji veruju duhovno u svet koji se ne vidi Ekonomija - nauka, u{teda, ostvarivawe, radna organizacija Institucija - ustanova, zavod Intervju - razgovor koji ima ciq sakupqawe podataka i informacija Krvno srodstvo - bliski ro|aci (brat, sestra) koji imaju iste roditeqe Lider/liderstvo - vo|a,vo|e Lokalni - odnosi se na odre|eno mesto Lokalna vlast - politi~ka jedinica - koja slu`i potrebama naroda, op{tine Mandat - vreme dato za ispuwavawe odre|enog zadatka Mati~ar - ~ovek koji u mati~nu kwigu zavodi decu koja se ra|aju, mladi koji sklapaju brak i drugo Matrijarhat - vreme kada je `ena-majka bila glavna u porodici i donosila odluke o svemu Nadmorska visina - visina odre|enog mesta na kopnu u odnosu na more Narod - grupa qudi koje povezuje jedna zajedni~ka teritorija, jezik, kultura i pro{lost Parlament - skup{tina jedne dr`ave i najvi{i organ koji donosi zakone Patrijarhat - vreme kada je mu` bio stub porodice i odlu~ivao o svemu Patrijarhalno - ~ovek koji se dr`i prema starim obi~ajima i shvatawima Preduze}e - firma koja izvodi i proizvodi razne stvari ( gradi puteve, proizvodi ode}u i drugo) Prihodi - ostvarena pari~na sredstva od posla 85


Ravnopravan - koji ima ista prava kao drugi, isti sa ostalima Realizuje - ostvaruje neki ciq u `ivotu i poslu, u~i dobro da bi postao lekar ili nastavnik Religija - vera Referendum - izja{wavawe stanovnika (gra|ana) putem glasawa ZA ili PROTIV datog pitawa Skup{tina - najvi{e zakonodavno telo u dr`avi koje donosi zakone, a sastavqeno od predstavnika naroda Solidarnost - uzajamna odgovornost od zajedni~kog interesa Starateq - lice koje se brine za druga lica, kao {to su majka, otac, stric i drugi Otaxbina (domovina) - je zemqa u kojoj se neko rodio, u kojoj `ivi ili poti~e iz we, to je zemqa za koju se qudi vezuju sa ose}ajima - qubav i po{tovawe Tradicija - ono {to se prenosi iz generacije na generaciju Tro{kovi - napravqeni izdaci za ode}u, hranu, struju, telefon i drugo Firma - radna zajednica u kojoj radi vi{e qudi

86


SADR@AJ

Predgovor ........................................................................................................... 3 Timski rad .......................................................................................................... 5 PORODICA, DOMA]INSTVO I DRU[TVO .................................................... 7 Porodi~ni `ivot ................................................................................................ 8 Vrste porodica .................................................................................................. 10 U`a i {ira porodica ......................................................................................... 10 Vremenska lenta ............................................................................................... 12 Porodice kroz istoriju i danas ...................................................................... 13 Uloga roditeqa, starateqa i dece ............................................................... 15 Projektna nastavni rad .................................................................................... 17 Bra~ni `ivot i bra~ne uloge .......................................................................... 18 Ako `eli{ da zna{ vi{e .................................................................................. 19 @ivot u doma}instvu ....................................................................................... 21 Planirawe doma}eg buxeta .............................................................................. 22 Svojina ................................................................................................................ 23 Privatnost .......................................................................................................... 24 Na~ini informisawa ......................................................................................... 25 Dnevne novine ..................................................................................................... 26 Radio, televizija i internet ............................................................................ 27 Proveri svoje znawe .......................................................................................... 31 BORAVI[TA I NASEQA ................................................................................. 33 Vrste boravi{ta i wihovo odr`avawe ........................................................... 34 Susedstvo i susedski odnosi .......................................................................... 37 Bon ton ................................................................................................................ 38 Naseqa i institucije u wima ............................................................................ 39 Mesna zajednica ................................................................................................. 40 Prirodni faltori i `ivot u nasequ .................................................................. 41 Reqef .................................................................................................................. 45 Plan grada ........................................................................................................... 47 Geografska karta ............................................................................................... 50 Problemi u mom nasequ ...................................................................................... 56 Proveri svoje znawe ........................................................................................... 61 OP[TINA ............................................................................................................ 63 Lokalna zajednica i lokalna samouprava .......................................................... 64 Op{tine u R.Makedoniji i u gradu Skopqu ....................................................... 65 Gra|anin ............................................................................................................... 68 Organi op{tine .................................................................................................. 69


Ekonomski `ivot u op{tini ................................................................................ 71 Firme, preduze}a ................................................................................................ 73 Posao, zapo{qavawe, denari, trgovina ............................................................ 74 Komunalne delatnosti ..................................................................................... 75 Kulturni `ivot u op{tini ................................................................................ 76 Simboli lokalne zajednice .............................................................................. 77 Demokratski `ivot u op{tini.demokratija .................................................... 78 Javna pitawa i problemi u op{tini .................................................................. 80 Nezaposlenost, zavisnosti i nasiqe .............................................................. 82 Proveri svoje znawe ........................................................................................ 83 Re~nik nepoznatih re~i ................................................................................... 85


Biqana @ivkovi}

DRU[TVO ZA IV RAZRED DEVETOGODI[WEG OSNOVNOG OBRAZOVAWA Urednik i stru~ni saradnik Prof. d-r \or|i Pavlovski Prevodilac Silvana Stankovi} Ilustrator Ana Panova Cvetkovska Priprema za {tampu PROSVETNO DELO AD Ul. Dimitrija ^upovski 15 - Skopqe

Штампа: Графички центар дооел, Скопје

CIP - Katologizacija vo publikacija Nacionalna i univerzitetska biblioteka „Sv. Kliment Ohridski“, Skopje 373.3.016:316.3(075.2)=163.3 @IVKOVI], Biqana Zapoznavawe na op{testvoto za IV oddelenie : devetgodi{no osnovno obrazovanie / Biqana @ivkovi}. - Skopje : Ministerstvo za obrazovanie i nauka na Republika Makedonija, 2009. - 79 str. : ilustr. vo boja ; 29 sm ISBN 978-608-4575-64-1 COBISS.MK-ID 79227402

Opstestvo_4_srb  

ZA IV RAZRED BIQANA @IVKOVI] DEVETOGODI[WE OSNOVNO OBRAZOVAWE Recenzenti: Suna RAIMI - predsednik Dubravka GE[OVSKA - ~lan Qiqana SPASEVA -...

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you