Issuu on Google+


ХЕМИЈСКО - МЕДИЦИНСКА ШКОЛА монографија Аутор мр Славко Бранков Издавач Градска библиотека Вршац, Светосавски трг 2 Рецензија Балинт Немет, дипл. технолог Параскева Узони, дипл. педагог Коректор и лектор мр Славко Бранков Припрема материјала Денис Кокаи, уч. IV разреда Дејан Ивков, уч. IV разреда Уређивачки одбор Вељко Стојановић, проф. Драгољуб Ђорђевић, дипл. правник Светислав Стојановић, проф. Николета Радека, дипл. технолог Снежана Чејић, дипл. технолог Бранислава Лучић, дипл. правник Балинт Немет. дипл. технолог Припрема за штампу Давор Ратковић Жељко Ногић Штампа Тули, Вршац Тираж 1500 примерака 2


30 година ХЕМИЈСКО - МЕДИЦИНСКЕ ШКОЛЕ

- монографија -

Вршац, 2007. 3


4

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


ХРОНОЛОШКИ ЗАПИС ВРШАЧКИХ СРЕДЊИХ ШКОЛА

Д

umesto predgovora

уга и богата традиција средњошколства у Вршцу, граду Јована Стерије Поповића, почиње већ крајем 18. века. Нису све наведене школе одмах по настанку имале статус средњих школа. У сваком случају биле су изнад основних, а неку годину касније припадале су рангу средњих, а каткад и виших школа. У неким школама наставни језик био је српски, у другим немачки, у понеким мађарски или румунски – нимало необично за варош у којој вековима живе народи разних националности, вера и језика. Али, и без обзира на преовлађујући национални састав ученика у појединим школама, оне су увек биле приступачне за децу и омладину свих других националности. Неке од наведених школа трајале су дуже или краће време, покаткад су мењале само назив или организациону структуру. Вредно је, ради памћења, записати их уз годину постанка.

1790. Граматикална школа (тзв. латинска школа, трогодишња нижa гимназија) 1822. Српско – румунско клирикално училиште (Богословија) 1823. Пофторна настава за школовање занатлија 1831. Шегртска школа 1851. Подреалка (састав ученика по народности: 84 Немца, 42 Србина, 12 Мађара, 8 Румуна, 7 Јевреја) 1851. Занатлијска школа 1852. Грађанска школа 1854. Препарандија (Немачка учитељска школа) 1862. Градска музичка школа 1868. Реална гимназија 1868. Девојачка школа Марије Кутке 1868. Виши женски васпитни завод Еме Мајерингове 1870. Грађевинска школа 1871. Трговачка и занатлијска школа 1902. Пољопривредна школа 1902. Мушка шегртска школа 1919. Српска државна грађанска школа 1920. Државна учитељска школа 1920. Војна музичка школа (једина на просторима Краљевине СХС) 1925. Потпуна реална гимназија (на српском, немачком и румунском језику) 1938. Музичка школа „Јосиф Маринковић“ 1941. Приватна мађарска гимназија

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

5


После Другог светског рата (1945) у граду су наставиле са радом средње школе: Потпуна гимназија (на српском и румунском језику), Учитељска школа са вежбаоницом (на српском и румунском језику), Музичка школа, Пољопривредна школа, Школа ученика у привреди (од 1958. Мешовита школа ученика у привреди „Никола Тесла“, а од 1967/68. Школа за КВ раднике „Никола Тесла“). Од школске 1948/49. почеле су са радом (кратко време) непотпуне гимназије на српском, румунском и мађарском језику. Школске 1958/59. године формирана је Економска школа „Славко – Сава Мунћан“. Исте године почела је са радом и Пилотска школа ЈАТ – а. Од 1975. године Учитељска школа постаје Педагошка академија „Жива Јовановић“. Од 1992. формирана је Виша школа за образовање васпитача и издвојено одељење Учитељског факултета из Београда, на српском и румунском језику. Ових година у Вршцу постоје четири средње школе: Гимназија „Борислав Петров – Браца“, Средња техничка школа „Никола Тесла“, Пољопривредна школа „Вршац“ и Хемијско – медицинска школа.

О

Јовану Стерији Поповићу (1806 – 1856) у српској култури најчешће се пише као „оцу српске драме“, пре свега као комедиографу, мање као писцу историјских драма, а често занемарује његово песничко стваралаштво. Још ређе се истиче његова улога у оснивању већег броја културних установа у српском народу и велики његов допринос развоју школства. Славни Вршчанин је творац првог просветног закона у Србији: „Устројеније јавног училишног наставленија“ (23. 9. 1844). Као начелник Попечитељства просвештенија (Министарства просвете) у Србији (1842 – 1848) позивао је наставнике лицеја да дају предлоге наставних програма за све школе у Србији; аутор је 7 школских уџбеника; прилозима у Српским новинама („Неколико речи за наше учитеље“) залагао се за бољи квалитет наставе у школама. Стерија је, у ствари, поставио темеље модерног школства и културних установа у Србији у првој половини 19. века. Јован Поповић, Стерија 1849 6

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


Ovo je kwiga o jednoj [koli, wenom nastanku i tridesetogodi{wem trajawu. U woj su zabele`ena se}awa pojedinih wenih nastavnika i u~enika - onih, koji su u woj odrastali, u woj sticali osnovna znawa o struci i gradili prva iskustva o `ivotu i qudima.

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

7


8

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


ШКОЛА У ПРВОЈ ДЕЦЕНИЈИ ПОСТОЈАЊА

Н

po~eci su bili te{ki i neizvesni

астанак Школе догодио се у време великих друштвених промена и трансформације система средњошколског образовања половином седамдесетих година прошлога века. У граду је, у то време, било четири средње и две више школе: Гимназија „Борислав Петров – Браца“, Пољоприведна школа „Милош Попов – Клима“, Економска школа „Славко Мунћан – Сава“, Школа за квалификоване раднике „Никола Тесла“, Педагошка академија „Жива Јовановић “ (виша школа за образовање наставника разредне наставе) и Виша пилотска школа.

Реформа система образовања настала је као последица друштвених и политичких промена. На основу Устава СФР Југославије, СР Србије и САП Војводине из 1974. и Резолуције X Конгреса СКЈ, Скупштина САПВ донела је 17. јуна 1974. године Резолуцију о самоуправним интересним заједницама, где је разрађен програм о оснивању СИЗ-ова (самоуправних интересних заједница). Формирање СИЗ-ова учињено је с намером да удружени рад (привреда) „овлада облашћу образовања“. Скупштине СИЗ – ова чинили су делегати из сродних привредних подручја и делегати из школа које образују будуће кадрове тих привредних области. На скупштинама СИЗ – ова усаглашавају се и усвајају планови и програми за одређена подручја рада и даје сагласност за рад образовних центара за одређене струке и смерове. Од школске 1975/76. године почела је примена новог Наставног плана и програма у свим средњим школама на територији САП Војводине. (Како је креатор реформе школског система био тада истакнути партијски руководилац Стипе Шувар, у конвенционалном жаргону, нове школе прозване cy „шуварице“.) Средње образовање састoјaло се из два дела: заједничког средњег образовања и васпитања (ЗСВО), у трајању од две године и средње позивноусмерено образовање и васпитање (ПУОВ) у трајању од једне, две или три године. Прва два разреда (у свакодневном говору: IX и X) имали су општеобразовни и радно – технички карактер и нису били обавезујући за ученике након завршеног основног школовања. Исте године, по расписаном конкурсу у општини Вршац, у I разред ученици су уписивани према критеријумима: успех у осмогодишњој школи, место становања, изучавање страног језика, припадност генерацији, жеља ученика. Упис ученика вршиле су све средње школе у граду,као и Педагошка академија. На почетку школске 1976/77. године у граду долази до измештања појединих школа: Школа за квалификоване раднике “Никола Тесла“ из објекта

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

9


у Улици Вука Караџића 8 сели се у некадашњи војни објекат у Стеријиној 113. Исту зграду користи и Економска школа „Славко Мунћан-Сава“, а Гимназија „Борислав Петров-Браца“ из Стеријине 40-44 прелази у објекат Педагошке академије, Омладински трг 1. Свој објекат Гимназија уступа образовном центру за Заједничко средње образовање и васпитање (ЗСВО) „Браћа Стефановић“.

Објекат Школе један је од старијих у граду. Подигнут је 1910. године. Пре тога, на истом месту, била је зграда исте намене, изграђена давне 1737. Зидана је према нацрту грофа Клаудија Мерција, који је по налогу аустријског двора управљао Банатом у првим деценијама 18.века1. Зграда и шири простор око ње (око 4,5 ха) били су намењени војсци. Била је то Коњичка касарна, касније позната и као Мала касарна. У њеном окружењу било је више војних наменских објеката. Војска је напустила објекат крајем шездесетих година прошлога века, а Општинска управа, након темељне рестаурације и адаптације, даје га на коришћење школама. Од 1983/84. школске године корисник објекта је искључиво Хемијска школа. Уз Школу изграђена је велика и лепа спортска дворана, а на ширем простору око ње подигнуто је двадесетак стамбених вишеспратница. Новоизграђеном градском насељу дат је назив Војнички трг. Школа је фасадом окренута Стеријиној улици и адреса јој је: Хемијско медицинска школа, Стеријина 113, Вршац. 1 Срећко Милекер, Повесница слободне краљевске вароши Вршац, II књига, стр. 102, Панчево, 1886.

10

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


Октобра 1976. усвојен је нови Закон о изменама и допунама Закона о средњем образовању и васпитању по коме се постојеће средње школе претварају у образовне центре, односно ООУР-е (основе организације удруженог рада) према подручјима рада и смеровима образовања. Тада се и постојеће средње школе у граду трансформишу у нове образовне центре: Пољопривредна школа постаје ООУР за образовање стручних радника пољопривредно-прехрамбене струке, Економска школа мења назив у ООУР за по��ивноусмерено образовање радника за робно-новчани промет, Гимназија постаје ООУР за образовање стручних радника друштвених делатности. Школа за КВ раднике “Никола Тесла“ дели се у два образовна центра или ООУР-а : ООУР за образовање стручних радника металске и електро струке „Никола Тесла“ и ООУР за образовање стручних радника хемијско-технолошке и текстилне струке „Браћа Ацкета“ (браћа Ацкета-Петар и Драгомир, првоборци НОБ-а). Исте године (1976) све основне школе на територији општине Вршац интегрисане су у радну организацију –Установу за основно образовање и опште образовање и васпитање „Братство-јединство“, а средње школе за позивноусмерено образовање и васпитање у Радну организацију „25. мај“. Истој РО прикључене су и ООУР за више стручне раднике образовне струке „Жива Јовановић“(некада Педагошка академија) и ООУР за образовање одраслих „Дејан Бранков“. У Вршцу су школске 1977/78. године отворена и два одељења здравствене струке – медицинска сестра, техничар. Била су то издвојена одељења ООУР – а за образовање стручних радника здравствене струке „Стевица Јовановић “ из Панчева, као и Центар за образовање виших стручних радника организације рада. Новоформирана школа хемијске и текстилне струке прва је средња школа тога профила у дугој традицији вршачког средњошколства. Њен настанак условљен је потребом кадрова у хемијској и текстилној индустрији које тих година постижу значајан развој у вршачкој и суседним општинама. Било је то време самоуправног социјализма па су се и све одлуке доносиле по строго одређеној процедури. Тако су радници, односно запослени у школама, поред непосредног изјашњавања на органима управљања – зборовима радних људи и радничким саветима, одлуке доносили и на референдумима, тајним гласањем, макар колико је све то било формално и непотребно. На Референдуму јуна 1977. запослени у ООУР – у једногласно су се изјаснили за прихватање трансформације система образовања и изразили сагласност за формирање ООУР-а за образовање стручних радника хемијско – технолошке и текстилне струке „Браћа Ацкета“, да би се Одлуком Покрајинског СИЗ-а за усмерено образовање у хемијској, нафтној и текстилној индустрији (бр. 07-78/1 , 23. јуна 1977), чије је седиште у Новом Саду, дала сагласност ООУР-у „Браћа Ацкета“ да школске 1977/78. упише два одељења (60 ученика) хемијске струке – органски смер, и 4 одељења текстилне струке (120 ученика ), смер: плетачи (30), конфекционари (90).

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

11


У Школи је у то време само 10 запослених: два ВКВ школска мајстора текстилног смера: Боривоје Нешков и Марика Кларић, три помоћна радника: Десанка Ристановић, Ђерђ Кереши и Жофи Кереши, дипломирани технолог Немет Балинт, професор физичког васпитања Бранко Чокорило, виши текстилни технолог Драгиша Томашевић, професор филозофије и социологије Зора Јовановић и проф. cрпског језика и књижевности Славко Бранков. Као хонорарни радник, у радни однос примљена је дипл. технолог Маргита Петровић за предмете: технологија занимања са машинама и апаратима, органска хемија и ученичка пракса. На првој седници, 10. јуна 1977, којом председава в.д. директора, дипл. технолог Немет Балинт, усвајају се Статут ООУР-а; Самоуправни споразум о удруживању радника у ООУР; разматра Информација о прегледу Школе од стране Покрајинске инспекције за утврђивање Норматива простора, опреме и стручне заступљености наставе; доноси одлука о расписивању конкурса за упис ученика у I разред позивноусмереног образовања (односно III разред средње школе).

Наставни планови школске 1977 / 78. 12

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


Мада је Школа имала сагласност покрајинског СИЗ – а да упише шест одељења ученика, за упис у Школу конкурисало је само 72 ученика. Како у јунском року није испуњен план уписа, конкурс је расписан и у августу. У поновљеном конкурсу примљено је још девет ученика и три ученика који су положили пријемни испит (због незавршеног I и II разреда заједничког средњег образовања) по чл. 84. Закона о образовању и васпитању САПВ. На почетку школске године 1977/78. било је два одељења хемијско – технолошке струке (62 ученика) и једно одељење текстилне струке (22 ученика). Разлози слабог одзива ученика правдани су недовољном информисаношћу ученика и родитеља, али и све присутнијој сумњи да ли ће Школа опстати. Било је разлога за сумњу: неприкладан ученички простор, недостатак лабораторија и кабинета, недостатак опреме и наставних средстава, недостатак фискултурне сале, презаузетост простора због рада три образовна центра. Запослени у Школи били су свесни да проблеми постоје и да се морају систематично решавати. Расписан је конкурс за пријем у радни однос два професора хемијске струке, једног наставника текстилне струке, једног професора математике и једног професора физичког васпитања. Већ 26. IX 1977, међу 15 кандидата, Збор радника изабрао је дипл. технолога Еву Кнежевић и дипл. технолога Николету Макрагић – за предаваче хемијске групе предмета. Како за текстилну струку није било кандидата са одговарајућом стручном спремом, часови технологије уступљени су школском ВКВ мајстору Боривоју Нешкову на одређено време. За наставника математике изабран је Зоран Брујић са завршеном Вишом педагошком школом, такође на одређено време, јер за радно место математичара није било кандидата са високом стручном спремом. Са Пољопривредном школом постигнут је споразум да се у њиховој лабораторији два пута недељно одржавају вежбе из органске хемије ученика наше Школе. ОШ „Жарко Зрењанин“ (садашња „Јован Стерија Поповић“) уступила је Школи на коришћење фискултурну салу у Стеријиној 107 и једну просторију за текстилну радионицу. У међувремену, за потребе текстилне струке адаптирана је бивша Војна амбуланта у непосредној близини Школе. Практичну обуку ученици хемијске струке изводили су у Хемофарму, Бриксолу, Вршачкој пивари и Вршачком подруму, а ученици текстилне струке у Клузу и Плантексу (у Пландишту). На седници Збора радника ООУР-а 27.02.1978. године за директора Школе изабран је Немет Балинт, дипломирани технолог, који је до тада обављао дужност вршиоца дужности директора. На истој седници одлучено је да се Дан школе прославља 9. маја. (Тога дана група ученика са по једним професором посетила би родну кућу Ацкетових у Избишту, а гост Школе био је најмлађи брат из породице - Тихомир.)

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

13


П

рофесор Немет Балинт завршио је Технолошки факултет у Новом Саду 1965. Прво радно место добио је у Хемијској школи у Зрењанину 1966/67. школске године. Са истим статусом ради у Школи и следеће године. Од 1. септембра 1968. добија стално радно место у Школи за КВ раднике „Никола Тесла” у Вршцу. У њој предаје технологију занимања у профилима различитих занимања. Радан и мирне нарави радо је прихваћен од свих чланова колектива. Ни са ученицима није имао проблема. Комуникативан и изузетно толерантан уживао је њихове симпатије.

Након трансформације Школе „Никола Тесла“ постао је вршилац дужности директора новоформираног Образовног центра (или ООУР – а) за образовање радника у хемијској и текстилној индустрији „Браћа Ацкета“. Били су то вероватно најтежи тренуци у његовој наставничкој пракси. Почело се ни из чега. За нормално функционисање Школе, у време проблематичних реформи, требало је урадити многобројне послове како би нова Школа добила неопходну сагласност за обављање својих образовно – васпитних задатака. Све се то могло постићи само Немет Балинт, директор 1977-1983. добро промишљеном сарадњом са колегама у непосредном окружењу, људима из заинтересованих радних организација и са одговорнима из локалне власти. За две – три године интензивног рада дошло се до солидних резултата. Школа је добила позитивну оцену од Покрајинске инспекције и СИЗ – а. Од 1983. године Немет се повлачи на дужност помоћника директора, а од 1984. враћа се у наставу. Поново постаје помоћник директора школске 1999/2000, а од децембра 2001. до септембра 2002. именован је за в. д. директора након одласка у пензију дотадашњег директора проф. Златибора Мицића. Од школске 2002/03. поново је у настави. Предавач је већег броја предмета: неорганска хемијска технологија, органска хемијска технологија, машински елементи, машине, апарати и операције и др. У сарадњи са колегама у струци припрема ученике за такмичења, при чему постиже изванредне резултате. 14

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


За велико ангажовање у настави и организацију рада Школе, 2005. године добио је награду „Никола Брашован“2 – највеће признање СО Вршац које се једном годишње даје најуспешнијим просветним радницима општине. Професор Немет је и ових дана веома активан у струци: учествује у пројектима иновација наставних програма нових струка и смерова. Повремено, сарадник је часописа „Креативна школа”. Објавио је рад „Производња соде Солвејовим поступком”. С обзиром на све успехе Школе у три деценије њеног постојања има разлога за задовољство. Био је на челу ове образовне установе првих дана њеног формирања и суочавао се са многобројним проблемима њеног опстанка.

2 Никола Брашован припадао је угледној вршачкој породици која је пред крај 19. па све до педесетих година 20.

века дала ве��и број просветних радника у граду. Никола је био свестрано образован учитељ који је 1874. био издавач и уредник часописа Учитељ, а 1919, иако у пензији именован је за првог управитеља Српске државне грађанске школе.

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

15


З

авршио је Гимназију у Вршцу 1967, а Вишу педагошку школу 1969. године. У време када је у средњим школама био недостатак професора математике (дефицитарна струка), добија радно место у Школи за КВ раднике „Никола Тесла“ школске 1972/73. године.

Од 1977. постаје први наставник математике у Хемијско – технолошкој и текстилној школи „Браћа Ацкета“. Истовремено, по уговору о делу, допуњује недељну часовну норму и у ООУР – у „Никола Тесла“. Од 1979. постаје васпитач у Дому ученика „Јужнобанатски партизански одред“ (Вршац, Немањина 9). Након 14 година прелази у приватни бизнис – бави се самосталном делатношћу у области трговине. Зоран Брујић, данас пензионер, најрадије прича о данима проведеним у школама или у Дому ученика. Мада је у Хемијској школи провео само две школске године, успомене трају до данас: „У сећању ми је прва генерација ученика Школе. Био сам разредни старешина ученицима текстилне струке (I3). Предавао сам математику и у хемијским одељењима. Памтим да ти први уписани ученици нису имали нарочит успех у претходном школовању. Било је међу њима 5 – 6 одличних, десетак врло добрих, остали су били са добрим или довољним успехом. Имајући у виду такву објективну ситуацију, Зоран Брујић, наставник ми, наставници Школе, максимално смо се трудили да што је више могуће подигнемо праг ученичког знања, иако нам је било јасно да се већина ученика припрема за рад у привреди, а да само ретки појединци имају неке веће амбиције у животу. Ученици ме вероватно памте по „строгости“, као и они у Дому, где сам обављао послове васпитача. Увек сам се залагао за поштовање Кућног реда и дисциплину. И данас верујем да су те васпитне карактеристике врло значајне у педагошком раду са ученицима, без обзира шта ће у животу радити и у каквом ће окружењу живети. Драго ми је када чујем од својих бивших ђака да су им управо те стечене радне навике користиле у послу којим се баве.“ Зоран Брујић остао је у сећањима својих колега по срдачним односима, пријатељској комуникацији, али и великој одговорности према преузетим обавезама. 16

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


Д

рагиша Томашевић, инжењер текстилне технологије, био је, у време формирања Школе, централна личност међу наставницима у текстилној струци. Не само по стручности, Драгиша је имао и веома изражене педагошке особине: стрпљивост, толерантност и упорност, знао је да мотивише чак и оне ученике који се нису истицали превеликом жељом да науче занат који су одабрали.

Уважаван од колега у колективу, једногласно је изабран за представника Школе у Покрајинском СИЗ – у. Пре доласка у ову Школу био је наставник у Школи за КВ раднике „Никола Тесла“. Увек расположен за дружење и шалу био је омиљен међу колегама. Али, Драгиша је поседовао и велику склоност и дар Драгиша Томашевић, инж. техн. за ликовно изражавање. У слободном времену бавио се сликарством. Убрзо постаје члан УЛУВ – а (Удружење ликовних уметника Војводине), а након неколико самосталних изложби, увек изузетно посећених, примљен је и у УЛУС (Удружење ликовних уметника Србије). Његови пејзажи, складним и топлим бојама сликани, једнако су одушевљавали све посетиоце изложби.

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

17


Н

иколета Радека, рођ. Макрагић, била је међу првим професорима хемије у тек формираној Школи. Радни однос засновала је 1. септембра 1977. године. Пре доласка у Школу радила је у Индустријском комбинату „Златар“ у Новој Вароши. Технолошки факултет завршила је у Тузли. На почетку рада у нашој Школи предавала је неорганску хемију, аналитичку хемију и техничко цртање. Следеће године предавала је и предмет операције хемијске индустрије. За три деценије проведених у Школи проф. Радека предавала је већи број предмета: поступци хемијске индустрије, испитивање у технолошкој производњи, познавање материјала, технологија занимања са машинама и апаратима, производња средстава за прање, козметичких и парфимеријских производа... неорганска хемијска технологија, техничко цртање и машински елементи, машине, апарати и операције с аутоматиком, организација производње и др.

Николета Радека, дипл. технолог

Првој генерацији ученика Шко ле 1977/78. била је разредни старешина III1 разреда. Oдељење је било састављено искључиво од девојчица.

„На теоријским часовима ученице су биле униформисане, носиле су плаве мантиле, према тадашњем Правилнику Школе. Велики проблем у настави био је недостатак лабораторија за вежбе према важећем Наставном плану и програму. Није било ни адекватних уџбеника. Недостатак лабораторија решавали смо изнајмљивањем лабораторије Пољопривредене школе. Практичну наставу изводили смо у Бриксолу и Хемофарму. Имали смо добру сарадњу са хемијским индустријама у граду. Школа је потписала уговор са одговарајућим радним организацијама, тако да смо феријалну праксу од 15 дана несметано обављали на крају сваке школске године. На пракси ученици су и новчано стимулисани, а добијали су и топли оброк. Већ друге године почели смо опремање велике лабораторије у Школи. У планирању градива, мени, као почетнику, помогле су колеге из Образовног центра „Никола Тесла“, са којима смо скоро 6 година били у истој згради и делили исту зборницу.

18

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


После завршеног другог разреда позивно – усмереног образовања скоро сви свршени ученици засновали су радни однос у Бриксолу, Хемофарму и Вршачкој пивари. Мали број ученика одлучило се за наставак школовања на факултетима, мада је већ и у првој генерацији било неколико одличних ђака. У мом одељењу најбољи ученици били су: Миља Раилић, Јорданка Марић и Весна Попов – једина која је завршила Технолошки факултет. И неким каснијим генерацијама била сам, такође, разредна. Појединци су постали одлични стручњаци. Сећам се талентованих ђака: Лучијане Арман, Гордане Цветановић, Снежане Грујић, Биљане Бибић („Вуковац“ 1987), Биљане Ђорђевић (дипломирала на Хемијском факултету), Драгане Марић (асистент на Рударско – технолошком факутету), Драгане Трусник (завршила Хемијски факултет), Добриле Драгојловић и Милана Микше. Данашњи ученици Школе, у већем броју, нису мотивисани за учење као они из ранијих генерација. Све су чешће и појаве недисциплине, а и критеријуми оцењивања знатно су нижи него ранијих година.“

Одељење III1 разреда са разредном Н. Радека (1977/78)

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

19


Д

иплому инжењера технологије стекла је јуна 1977. године на одсеку за хемијско инжењерство Технолошко – металуршког факултета у Београду.

„На моје задовољство, већ септембра исте године започела сам са радом у овој Школи и у њој провела лепих 5 година, до јуна 1982. године. Током тог периода предавала сам више стручних предмета: производњу лекова, производњу средстава за прање и козметику, органску хемију, аутоматику и регулацију процеса, машинске елементе.

Те давне, 1977. године, Школа ни по чему није личила на хемијску школу. Нигде школских лабораторија, ни стручних кабинета, нигде мириса хемије... Школу је тек требало направити – ако не бољу, а оно барем по узору на зрењанинску, панчевачку и новосадску, које су већ имале традицију. Донације у виду опремања школе нису постојале. Куцајући на врата својих колега у радним организацијама, наишла сам на искрено разумевање. Захваљујући њиховим Eва Кнежевић предузећима опремали смо лабораторије дипл. инж. технологије већ коришћеном опремом, стакленим посуђем и хемикалијама. Значајно је помогла фабрика лекова „Хемофарм“, Хемијска индустрија „Бриксол“, данашња фабрика чоколаде „Банат“, Пивара „1. мај“, ондашња Радна организација „Вршачки виногради“ – ООУР „Подрумарство“, Ливница „Београд“.

Сећам се да су се, захваљујући предусретљивости Пољопривредне школе, лабораторијске вежбе из органске хемије одржавале редовно у њиховој Школи, на моје велико задовољство. Јаки мириси продуката органских реакција, наговештавали су и долазак генерација које ће, време је то и показало, носити развој хемијско – фармацеутске и кондиторске индустрије у овом граду до данашњег дана. Са не мањим задовољством радила сам и са ученицима текстилне струке који су били руковођени кројачима, великим мајсторима свога заната – чика Бором и тетка Мариком, чији сам рад бескрајно ценила.

Након неколико година, када је Школа могла да стане раме уз раме са школама из Зрењанина, Панчева, Новог Сада, неко је сматрао да треба смањити број оваквих школа и предлог је био да се укине управо наша Школа. Дискусија на ову тему вођена је у просторијама тадашњег Општинског комитета Савеза комуниста 20

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


Вршца, којој сам присуствовала у својству представника привреде. Сећам се да сам се жестоко залагала за опстанак Школе, којој су све дозволе за рад дате у тренутку док није испуњавала услове, а оспоравале су јој се управо када је услове имала! Успешних 30 година постојања Школе већ довољно говоре о исходу криза кроз које је за све ово време пролазила.

Школу, тачније просвету, напустила сам јуна 1982. године. Себе сам све мање видела у педагошком раду, а амбиције су ишле у правцу личниг доказивања у области хемијског инжењерства. Тако је уследио прелазак у фабрику лекова Хемофарм, у којој сам наставила рад са својим бившим ђацима, а тада већ сарадницима у истом послу. С поносом могу да кажем да смо били осовина у производњи, контроли квалитета лекова, а многи су успешно пренели своја знања на раднике новоотворених фабрика у Црној Гори, Републици Српској, Русији и Кини. Од јуна 2006. године налазим се на функцији општинског менаџера. Желим да својом енергијом и визијом допринесем развоју и бољој будућности окружења коме припадам.“

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

21


ОД ЕПРУВЕТЕ ДО ЛАБОРАТОРИЈА

И

забрани делегати школе у покрајинским СИЗ – овима: Драгиша Томашевић у СИЗ – у текстилне и кожарске струке, а Славко Бранков у СИЗ – у за образовање радника у хемијској струци – ревносно су се залагали за афирмацију своје Школе и добијање сагласности за формирање нових смерова у постојећим струкама. (Плате просветних радника у то време одређиване су по чл.26. Самоуправног споразума где се вредност радног места изражавала у бодовима према стручној спреми: специјалиста – 313 бодова, висока спрема – 300, виша спрема – 250, ВКВ – 210, КВ – 170, неквалификовани радник – 145. Вредност бода 1977/78. била је 15.60 дин. Бодовна листа садржала је опис послова према сложености у 42 – часовној радној недељи.) Састав чланова наставничког колектива из године у годину мењао се и увећавао у складу са умножавањем разреда и одељења и бројем часова, па и увођењем нових предмета у наставне планове. С времена на време, Школа је добијала сагласност за стручно оспособљавање радника различитих струка (нпр: произвођач котларских дијализатора, 1981; и столар намештаја – резбар, 1982. године). Као изборни предмети уведени су латински језик (проф. Гроздана Маринков) и физика (проф. Стеван Пантић). Школске 1978/79.год. у наставнички колектив долазе професори: Родика Ракитован (уместо привремено одсутне Николете Макрагић, удате Радека), Никола Олуић, Елизабета Хонае, Божидар Кораћ, Милан Зарић и Цофа Петровски, инжењер текстилне технологије. Из колектива је отишла проф. Зора Јовановић, а уместо помоћних службеника, Ђерђа и Жофи Кереши, у радни однос примљена је Божица Ранков. Следеће године Родика Митовски примљена је у стални радни однос, а апсолвент, Снежана Чејић, на одређено време. Од 1980/81. школске године запослена је на неодређено време након положеног дипломског испита. Уместо Бранка Чокорила за професора физичког васпитања у радни однос примљен је Бела Тот. Када је проф. Божидар Кораћ прешао на ново радно место у СО Вршац, послове професора математике обављао је, краће време, проф. Константин Ђонин, а годину дана касније у стални радни однос примљен је Светислав Стојановић, проф. математике. Захваљујући добрим сарадничким односима чланова колектива, њиховој упорности и ентузијазму, Школи су притицали у помоћ и радне организације 22

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


и Скупштина општине. Средствима месног самодоприноса адаптиране су две учионице у приземљу, изграђена је лабораторија за неорганску, органску и аналитичку хемију, а у Стериној 107 и лабораторија за физичку хемију. Опремање лабораторија, као и изградњу фискултурне сале, помогле су радне организације, пре свих Хемофарм. У Школи се, међутим, и даље радило у две смене и проблема у коришћењу учионичког простора још увек је било, мада је из зграде исељен ООУР за образовање стручних радника за робно – новчани промет (Економска школа) почетком 1978/79. школске године. Састав ученика из године у годину био је по успеху све бољи. Одлични стручни кадар и солидна опремљеност Школе, као и готово стопостотна запосленост прве две генерације свршених ученика, привлачили су већи број ђака, међу којима је било све више са врло добрим и одличним успехом. У реализацији наставних програма професори су били веома савесни, али и веома захтевни, како у погледу знања тако и према радној дисциплини и одговорности према обавезама и поштовању одредаба законских норми понашања. Истовремено, поштовани су личност ученика и њихова права. У проширеном Збору радника ученици су били заступљени са десет својих представника, поред пет родитеља изабраних на родитељским састанцима. Све до школске 1982/83. године школовање у позивноусмереном образовању трајало је две године када се полагао завршни испит и ученици стицали звање техничара у струци. Ученици су у средње школе примани према постигнутом успеху у претходно завршеном ЗСВО ( I и II разреду заједничког средњег образовања), јер квалификационог испита није било све до 1987/88. школске године. Од настанка Школе до ових дана наставни језик у њој био је српски (до 1990. српскохрватски), мада је учињен покушај да се за ученике мађарске народности настава изводи на њиховом матерњем језику. Школске 1979/80. за наставу на мађарском језику пријавило се 12 ученика, а две године касније (1981/82), конкурисало је само 8. Покрајински СИЗ, ипак, дао је сагласност за формирање тих одељења. Стручне предмете предавала је дипл. технолог Марија Мандић са сталним запослењем у РО „Вршачки виногради“. Општеобразовне предмете предавали су наставници из ОШ „Вук Караџић“, у којој је у то време још увек било наставе на мађарском језику. Развој средњих школа у великој мери зависио је и од друштвених промена, а оне су посредно или непосредно утицале на системске промене у образовању. Након 4 до 5 година примене постојећих наставних планова и програма и функционисања реформисаног система образовања и васпитања, уочене су бројне слабости: дезинтегрисаност (одвојеност) заједничког средњег и позивноусмереног образовања и васпитања, неселективност програма и ученика у десетогодишњем образовању, преобиман програм општеобразовних предмета, мали број часова практичне наставе и недовољна повезаност школе са удруженим

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

23


радом, слаба материјална основа и недовољно интересовање друштва, недостатак опреме и учила на оба ступња наставе, недостатак уџбеника за поједине предмете, проблеми у запошљавању свршених ученика – били су само неки проблеми који су указивали на недовољну осмишљеност и припремљеност постојеће реформе школства. Половином 80 – тих распадао се и систем самоуправног социјализма у друштву, а урушавале су се и многе институције културе и просвете. Као последица уочених пропуста и слабости, дошло је и до радикалних промена: укинути су СИЗ – ови као нефункционалан систем организовања; заједничко средње образовање и васпитање (ЗСВО) и позивноусмерено образовање (ПУОВ) интегрисани су у јединствен систем образовања, а наставни програми ослобођени од претеране политизације: поједини предмети изостављени су као непрактични или превазиђени систем мишљења (марксизам и социјалистичко самоуправљање).

Б

ела, Лајоша, Тот, професор физичког васпитања, један је од првих наставника Хемијске школе у Вршцу. И основну и средњу школу (Гимназију) завршио је у родном граду. И као ученик и као студент активно се веома успешно бавио спортом – рвањем. Дипломирао је на Факултету за физичку културу (ДИФ) у Београду јуна 1969. године. Септембра 1968. године, као апсолвент, засновао је радни однос у Школи за КВ раднике „Никола Тесла“. Од 1969. до 1970. године био је професор физичког васпитања у Војној ваздухопловној гимназији „Маршал Тито“ у Мостару. Школске 1970/71. враћа се у Школу за КВ раднике „Никола Тесла“ и ради у њој до 1977. године када се реформом школства Школа трансформише у два образовна центра. У Хемијској школи заснива радни однос од 1978. године и у њој ради до пензионисања 2005. године.

Бела Тот проф. физичког васпитања

Добитник је Златне плакете за животно дело Спортског савеза у Вршцу. За активно бављење и успехе у спорту стиче звање врхунског спортисте, а један олимпијски циклус признат му је у радни стаж. 24

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


Бављење спортом наставља као судија у рвању. Стекао је звање интернационалног судије на турниру Олимпијски тест „Москва 80 – те“ у Ливорну (Италија). Као интернационални судија судио је многе мечеве у бившој СФРЈ и у иностранству. Током рада у Школи, као професор, успостављао је одличан контакт са ученицима и увек је било сарадње и поштовања између њега и генерација ђака којима је предавао. Као разредни старешина увек је налазио разумевање за проблеме ученика и велико стрпљење и вољу да им укаже на праве животне вредности којима треба тежити.

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

25


Н

акон завршене основне и средње (Учитељске школе) у родном Вршцу Милан Зарић завршава Филозофски факултет у Београду 1974. године. У свим годинама школовања био је примеран ђак и студент. И на пословима професора у средњим школама био је високо захтеван и према себи и својим ученицима. Као професор филозофије у белоцркванској Гимназији „Сава Мунћан“ (данас „Јован Цвијић“) истицао се изванредним стручним и методичким знањем. Од 1978. до 1987. предаје у двема установама: Техничкој школи „Никола Тесла“ и Хемијско – текстилној школи „Браћа Ацкета“ у Вршцу. Од 1987. до 31. 08. 1989. на дужности је директора у Пољопривредној школи у Вршцу. Од Школске 1989/90. до краја школске 2000/01. у Хемијској школи ради као професор и помоћник директора Школе. Од 1. септембра 2001. у Гимназији „Борислав Петров – Браца“ професор је филозофије, а од јула 2006. године именован је за директора исте Школе. Поред рада у настави проф. Милан Зарић све време је и друштвено активан у Природњачком друштву „ГЕА“, активно се бави пчеларством и ловом, члан је Друштва српско – аустријско – немачког, Српско – француског пријатељства и Заједнице Румуна. Милан Зарић проф. филозофије

„Рад у Хемијској школи – говори проф. Зарић – један је од најлепших периода у мом радном веку. Већина младих професора почела је са радом у првим годинама формирања Школе. Ентузијазам, оптимизам, полетност и ведрина била су доминантна осећања која смо сви делили. Не само док смо радили у Школи, већ смо се и ван Школе дружили. Најчешће теме дружења биле су Школа и наши ђаци. Прве генерације ученика биле су најуспешније и право је задовољство било радити са њима. Узгред: оно што су те генерације читале, то данас не читају ни најбољи гимназијалци (нажалост). Посебно задовољство у Хемијској школи били су професори, некадашњи ђаци те Школе. Сарадња са Хемијском школом се успешно наставља.“

26

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


Г

имназију је завршила у Вршцу 1973. године. Исте године уписала се на Политехнички институт „Трајан Вуја“ у Темишвару. По завршетку петогодишњег факултета и одбране дипломског рада (1978) стекла је звање хемијског инжењера у органској хемијској технологији. ”Прво радно место, на неодређено вре-ме, добила сам у фабрици ИПА у Али-бунару. Требало је да почнем са радом априла 1979. године. Након разговора са будућим колегама, тадашње Хемијско – технолошке и текстилне школе „Браћа Ацкета“ у Вршцу, одустала сам од понуђеног и истог дана почињем са радом (на одређено време) у Школи. Почетак радног века није био лак: матуранти, месец дана пред крај школске године, и 5 стручних предмета. Сарадња са ученицима била је на завидном нивоу, а комплетна одељења су након матурског испита нашла запослење у Хемофарму, односно Бриксолу. Септембра 1979. засновала сам радни однос на неодређено време. Стручни испит положила сам у Новом Саду 1983.

Са почетком рада на неодређено време добила сам и прво разредно Родика Митовски старешинство. Молбе колега биле су да дипл. хемијски инжењер ми се не додели одељење четвртог разреда – смер технолошка контрола, јер су то били, наводно, ђаци проблематични по дисциплини. Била сам упорна и нисам одустала. Са 21 часом недељно у истом одељењу постала сам њихова „учитељица“. Заједничким снагама изменили смо већину лоших навика, обострано свесни тога да ће они већ сутра постати људи који морају сами да одлучују о својој будућности. Они ни данас не заборављају своју разредну. Фебруара 1983. прекидам наставу (због породиљског одсуства), али везу са ђацима не губим, јер су ми они сада свакодневни посетиоци, којима пружам стручну помоћ око припреме матурских радова. По повратку са боловања, након другог порођаја, 1986. године, наилазим на бројнији колектив, због распада Заједничких основа и прерасподеле кадрова по средњим школама. Пуна ентузијазма све више вршим импровизацију технолошких апаратура за разна испитивања материјала. Ђаци су задовољни да и сами имају могућност да се увере у примену теоријских знања. Услови за таква испитивања

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

27


нису адекватна: ради заштите деце, излажем себе опасностима. То се понавља следећих 10 година када мој организам постаје презасићен хемикалијама. Жао ми је што морам да признам, али за заштиту хемичара никада није било средстава. Најдраже ми је када се присетим бивших ђака од којих су неки доктори наука, магистри, дипломирани инжењери, фармацеути, а за чије даље школовање, или опредељење, имала сам макар и делић заслуга. Незаборавно време је било време генерације `93. Зашто? Како да заборавим најтеже време, чија тежина не сме да се осети, а мора да се безболно преброди. Приближавала се матурска екскурзија и жеља да сви на њу иду. Решење су пронашли дечаци када су одлучили да зараде новац за све њих. Речено и учињено. Носили су гајбе у Фабрици пива и на тај начин обезбедили новац за екскурзију! Следећи проблем те исте „црне“ године било је матурско вече 1993. Тражила сам да се обезбеди сигурност деце у Ресторану ЈАТ – а са ангажовањем обезбеђења. Било је то позитивно решење. Весеље до зоре, раздраганост и смех у најтежим тренуцима остају урезани у мом срцу за цео живот.

28

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


Следеће две године моји здравствени проблеми су све израженији.

За 24 године рада само сам прве две године носила сат на руци. Била сам увек тачна, покушавала да време проведено у учионици буде увек конструктивно и корисно по ученике. Које је то задовољство када ваши ђаци носе победе на разним такмичењима и ви заједно са њима преживљавате све те емоције! Све је то оно што се годинама таложило у мојим мислима и што ми сада све чешће навире пред очима. Годинама сам доживљавала да у нашу зборницу улазе и остају наши бивши ђаци, али сада као наше колеге, а затим, када им се пружи боља прилика, „одлете“ на друго радно место. Никада нисам осећала ни најмању завист због тога, већ сам им пожелела да и тамо негде буду још успешнији. Надам се да ће они који су се задржали у зборници једнога дана о својим ђацима, можда као о будућим колегама, мислити исто што и ја. Низале су се генерације. Немам право да заборавим ни једног од око 4500 ђака пред којима сам стајала (у двема школама) за 24 године рада. Сви су они били ђаци, неки бољи, неки лошији. У клупама ипак исти. Наши ђаци су последњи одбацили униформе. Била сам чврсто уверена да то није недемократски, већ да они сматрају себе једнаким, па макар само у учионици. Са сигурношћу могу да тврдим да су нам све школе у граду завиделе на компактности колектива, бар првих 15 година рада. Били смо веома сложан колектив, излазили у сусрет једни другима, бранили и одбранили свачији став. Знали смо да се дружимо и веселимо. Године 1999. објављено је предратно стање Први час. Разредне старешине имају задатак да обавесте своје ученике да напусте школску зграду ако буде бомбардовања. Отварам врата учионице. Имам утисак да је празна. Ни мува се не чује. Очи ми сузе, гледам немо ученике пред собом. Најдраже би ми било да су данас најнемирнији, најгласнији, највеселији... А они само ћуте, ћуте... Скоро сви су путници. Слутимо да ће почети бомбардовање, а ми их шаљемо кући. Да ли ће стићи? Шта ће се десити? То су питања која себи постављамо у мислима. Њима је ускраћено детињство најпре у изгубљеним ђачким данима, а затим у горким успоменама због онога што ће проживети. Септембра 2001. године са Института за медицину рада добијам експертизу за инвалидску комисију. Не могу да се помирим тиме и избегавам да предам документацију до новембра. Позитивно решење за пензију следи већ 7. јануара следеће године. Тешко ми је да схватим истину, па одуговлачим са раскидом радног односа све до 31. марта када ме Школа одјављује по службеној дужности. Три недеље након престанка рада, у Школу долазим свакодневно. Тешко ми је да прихватим истину да у њој више не радим. Те 2003. године завршава школовање последња генерација ђака којима сам предавала.”

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

29


П

осле положене мале матуре у родном Избишту, завршио je Учитељску школу у Вршцу (1957), Вишу педагошку школу у Зрењанину, Филозофски факултет у Новом Саду, а магистарске студије на Филолошком факултету у Београду. Радио je као учитељ 5 година, као наставник 6, а као професор српског језика и књижевности 17 година у средњим школама. „У овој Школи сам од њеног формирања 1977. Тај први колектив у новоформираној Школи од петнаестак људи био ми је веома симпатичан. Поштовали смо једни друге, лепо сарађивали и сви имали исту жељу – да од своје Школе створимо примерну образовно – васпитну установу. Радо се присетим оних лепих момената када смо, након положене матуре, на свечан начин, уз химну „Гаудеамус игитур“, делили дипломе свршеним матурантима у присуству њихових родитеља; па оних занимљивих литерарних сусрета средом када смо у госте позивали угледне суграђане из света културе и уметности: професоре – Ервина и Мирјану Мареш, книжевнике – Олгу и Душана Белчу, Драгог Бугарчића, глумце – Радмилу и Томислава Пејчића... а било је велико задовољство слушати рецитале мр Славко Бранков наших ученика посвећене писцима о професор којима смо у настави учили; па гостовања мојих некадашњих ученика – Петра Локаса и Милорада Ранкова са супругама; као и честих одлазака у Београд ради гледања култних позоришних, оперских и балетских представа. Поносио сам се уљудним понашањем наших ученика у свим тим приликама. Имена многих од њих су у овој књизи, неки су били ученици у другим школама у којима сам радио. Већина ми је остала у неизбрисивом сећању и веома се радујем кад ме при случајним сусретима препознају и поздраве. Ако сам према њима био високо захтеван (строг, у ђачком жаргону) било је то зато што нисам желео да у животу буду нерадни и неодговорни. Ваннаставни рад са ученицима у литерарној, драмској, музичкој (кратко време и у спортској) секцији сматрао сам једнако важним васпитно – о��разовним послом у свом позиву. Лепе успомене о томе трају у сећањима до данас. Било је ту много више радости него на редовним часовима.

30

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


Тамбураши и хор Школе ”Никола Тесла”, 1975. Из Школе сам отишао 1987. године на сугестију и позив колега из Просветно – педагошког завода у Панчеву. На пословима просветног саветника, а затим и школског надзорника, остао сам до пензионисања 2002. године. Не заборављам ни стручну сарадњу са већим бројем колега са којима сам службовао. Са колегиницом, проф. Вукосавом Мицић, објавио сам у Школском часу (бр. 1, 1991. године) Оријентациони план рада из српскохрватског језика и књижевности у I разреду средње стручне школе, који смо, потом, представили на Семинару професора књижевности у Панчеву. Радо се присетим професора Јована Шићарова и проф. Јулијане Рудић, и свих оних колега и колегиница, са којима сам имао задовољство да сарађујем у размени стручних искустава или у припремању бројних ђачких приредаба и академија. Двапут сам за рад у струци награђен: на X Мајским играма 1967, за сценску адаптацију Змајевих песама „Шарени свет Лажди - Пажди“, добио сам Покрајинску награду за педагошко – сценски рад са децом, а Повељу града Вршца, за свеукупан рад у струци, 2001. године. У педагошким часописима објављивао сам стручне радове, али и записе о занимљивим догађањима у школи. Један од таквих текстова из 1971, објављен у сарајевском часопису „Породица и дијете“, и данас ми је драг. У њему је испричан дирљив доживљај из времена службовања у ОШ „Паја Јовановић“ у Вршцу. Прича је и у нашим временима (нажалост) тематски актуелна.“

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

31


Мици је стигао

Х

ладно децембарско јутро. Ледени облаци ваљају се по крововима и кидају о ивице витких солитера. Ретки пролазници увлаче главе у капуте скривајући лице од оштрог северца и жмиркајући грабе својим путем. Негде близу последњих кућа дугачке улице сустигао сам колегиницу, учитељицу првог разреда, која се и сама заносила под налетима ветра. Готово без речи, поздрав је однео ветар, наставили смо пробијање до школе, сад још и по блатњавој стази која је водила до самог улаза. Управо кад смо хтели ући у школу, тргао нас је звонки дечији глас испрекидан налетима ветра: „Учи – те – љи – ца, учитељи – цааа!” Према нама трчала је једна девојчица вукући за руку дечака млађег од себе. Била су то два Циганчета. Девојчица, повезана шареном, прљавом марамом, имала је на себи повећи изношени костим, видело се, кројен за неку старију особу; широку сукњу ишарану разнобојним цветићима, на ногама танке, поцепане чарапе и велике ципеле искривљених лубова. Из тог незграпног одела извиривало је лепо насмејано лице и два крупна црна ока. „Учитељица, учитељица, довела сам Мици!“ – победоносно је викнула она упирући свој топли поглед на дечака који се крио иза њених леђа. Мици, тако се звао дечак, смркнуто је гледао у земљу док је десном, слободном руком, непрестано брисао свој поцрвенели нос о мастан рукав свог предугог капута. Црна коврџава коса неуредно му је покривала уши заклањајући стару свилену мараму омотану око врата. Искрпљене „фармерке“ допирале су до голих пета, које су модре од зиме вириле из давно ислужених патика. Учитељица је пришла деци и благо помиловала дечака: „Па лепо, Мици, кад си дошао! Ми те већ одавно чекамо!“ Дечак се неповерљиво повлачио пред непознатом руком примичући се девојчици. „Ја сам њега увек звала у школу, а он неће. А сад дошла зима ...“ – наставила је девојчица да правда Миција. „Ништа не мари – храбрила их је учитељица. – Знам ја да га је северац приволео да дође. Ако! Научиће Мици да чита и пише, још није касно. Је ли, Мици?“ Дечак ју је захвално погледао, али нос је непријатно цурио и он је опет био заузет њиме. „Уђимо, децо, звонило је!“ – рече учитељица и поведе их са собом. Отворих им врата. Пријатна топлина миловала нам је лице. У широким, светлим ходницима, жагор и гужва. Учитељица и девојчица журе ка својој учионици. Мици је између њих. Чврсто их држи за руке и преплашено се осврће. Верујем: доћи ће он у школу и кад северца не буде. Славко Бранков 32

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


Р

адни однос је у Школи “Браћа Ацкета“ засновао, по конкурсу, у септембру 1980. године, и од тада ради у овој Школи која ће више пута мењати назив. Пре тога радио је 1978. године у средњој и основној школи у Пландишту једну школску годину и у Заједничком средњем образовању у Вршцу једну школску годину. ”Предајем математику. Радио сам по свим до сада примењеним програмима у поменутим школама, а предавао сам и у истуреном одељењу Школе “Браћа Ацкета“ у Пландишту две године. Предавао сам и у Пољопривредној школи у Вршцу три године. Током тих година био сам разредни старешина у седам генерација, укупно до сада 18 година, при чему сам имао, као одељењски старешина, око 210 ђака, од којих је више од 90% мојих ђака успешно завршило школовање и са њима сам у редовном контакту свих ових година. На свом стручном усавршавању сам радио редовно посећујући семинаре које је у нашој земљи организовало Министарство просвете. Учесник сам пет математичких конгреса у нашој земљи, као и Математичког конгреса Македоније Светислав Стојановић 2005. године. На свим тим скуповима професор редовно сам излагао радове из методике математике, коју сам посебно изучавао на Департману за математику у Новом Саду, где сам при завршетку постдипломских студија. Бавим се применом рачунара у настави математике у средњој школи. Такође, учесник сам и излагач на многим математичким конференцијама у нашој земљи, као и на сличним стручним скуповима у Македонији, Црној Гори, Румунији и Русији. Учествовао сам и био успешан сарадник и излагач на математичком пројекту немачке владе и Универзитета у Новом Саду „Темпус“ на свим досадашњим скуповима. Учествовао сам у више пројеката Завода за унапређење образовања и васпитања у оквиру „Базе знања“ овог Завода, тако да имам своје радове у Архиви његовог сајта.

Као фотограф – аматер, од оснивања Сликарске колоније „Трагом Паје

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

33


Јовановића“, учествујем у изради каталога и свих других материјала везаних за ову манифестацију. Испред Сликарске колоније одржавам редовне интернет – контакте са сликарима, досадашњим учесницима Сликарске колоније „Трагом Паје Јовановића“ из читавог света,и тиме учествујем у припреми будућих манифестација ове врсте. Као шаховски заљубљеник, 2003. године био сам преводилац и пратилац вишеструког пионирског и омладинског првака наше земље Бобана Богосављевића, који је учествовао на првом шаховском Меморијалу „Вање Сомова“ у руском граду Кириши. Тамо је мој штићеник освојио осмо место на свету, на турниру „Младе звезде света“, успешно се борећи са најбољим младим шахистима света. Наше учешће је било веома запажено. Од тада сам у редовним контактима са великим бројем врхунских шаховских стручњака Русије, Казахстана, Украјине, Вијетнама... Као преводилац, у октобру 2005. године, водио сам синдикалну делегацију наше земље на прославу стогодишњице оснивања синдиката Украјине. Тада смо посетили и област Нова Србија у централној Украјини, где су се 1752. године населили наши преци и основали највећи град те области – Јелисаветград, сада Кировоград.

34

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


Х

емијско – текстилна школа „Браћа Ацкета“ у школској 1982/83. последњи пут постоји као двогодишња школа, као и друге средње школе у граду. Укидањем заједничког средњег образовања, свршени ученици основних школа (осмолетки) уписују се у прве разреде средњих школа, а образовање у њима траје три или четири године, зависно од степена стручности појединих смерова. Томе су прилагођени и нови наставни планови и програми. Од школске 1983/84. Школа постаје једини корисник објекта у Стериној 113. Школа за позивноусмерено образовање радника металске и електро – струке „Никола Тесла“ (нешто касније Средња техничка школа „Никола Тесла“) измешта се у Стеријину 40 – 44, некадашњи објекат Заједничког средњег образовања „Браћа Стефановић“. Постојећи школски простор се у све већој мери прилагођава потребама Хемијско – технолошке и текстилне школе: адаптира се просторија за текстилну радионицу и лабораторија за физичку хемију, која се до тада налазила у Стериној 107. Школске године 1982/83, са непуним радним временом, или привремено, у Школи су предавали стручне предмете: Жељко Цвејанов, Душан Јованић, Љубица

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

35


Мисирача и професор математике Драгомир Церовић. Исте школске године у радни однос примљена је и дипл. технолог Милка Обрадовић, која је у Школи остала до 1989. године. Укидањем ЗСВО и формирањем четворогодишњих средњих школа, увећао се број смерова (занимања) у појединим струкама. Школовање за поједина занимања трајало је три, за друга четири године. Четворогодишњи смерови: произвођач органских производа, хемијски аналитичар, произвођач петрохемијских производа, произвођач лекова и средстава за заштиту биља, произвођач синтетских полимера и гума, хемијско – технолошки техничар, произвођач средстава за прање, козметичких и парфимеријских производа. Трогодишњи смерови (III степен образовања): хемијски лаборант, израђи��ач пластичних маса, руковалац уређаја за израду хемијских производа, кројач мушке и женске одеће. (Нека од наведених занимања – лаборант, конфекционар – до измењених наставних планова и програма, били су смерови IV степена образовања.)

36

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


У

већањем броја одељења повећао се и број наставника у Школи. Већина новодошлих професора су бивши наставници укинутог ЗСВО. Међу њима био је и директор исте Школе, проф. Златибор Мицић. Исте године (1983) Мицић постаје в. д. директора Школе, а од 5. јуна 1984. именован је и за директора трансформисане Школе.

Златибор Мицић завршио је Учитељску школу у Вршцу 1959. Мада је био и музички образован, посебно интересовање показао је за спортске активности. Испољавао је изразит таленат за поједине спортске дисциплине, посебно атлетику и рукомет. Студирао је и завршио Факултет за физичко васпитање (ДИФ) у Београду. Од 1965. године ради у Учитељској школи, а од 1970. у Гимназији у Вршцу. Истицао се радном дисциплином и одговорношћу. По трансформацији средњег образовања именован је за директора Заједничког средњег образовања (ЗСВО) и на тој дужности остаје до укидања исте Школе. Кратко време био је на положају директора РО за позивноусмерено образовање „25. мај“ (када дотадашњи директор Дејан Гвозденов, проф. врши Златибор Мицић, директор 1983-2001. дужност председника СО Вршац). За 17 година руковођења Школом, професор Мицић је значајно унапредио њену организацију и васпитно – образовни рад. Његове организаторске способности, педагошко искуство, промишљен и коректан однос према запосленима, значајно су утицали на афирмацију Школе. Наставници и ученици постижу одличне резултате на регионалним, републичким и савезним такмичењима. Захваљујући доброј сарадњи са РО из привреде и СО Вршац успевао је да обезбеди средства за материјално одржавање Школе и адаптацију простора. Услови за наставни рад у Школи из године у годину све су бољи. Дограђују се кабинети и библиотека у поткровљу објекта, лабораторије опремају новим наставним училима, уређује школско двориште. Златибор Мицић постаје веома поштован међу колегама широм Србије. Школске 1994/95. бирају га за

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

37


председника Заједнице хемијских школа. У граду је веома цењен и међу спортским активистима. Својим организаторским и педагошким деловањем оставио је неизбрисив траг у историји вршачког школства. У пензију је отишао пред крај 2001. године. Радни однос у Школи школске 1983/84. године засновали су и нови наставници: Вукосава Мицић, проф. књижевности, Стеван Србиновски, проф. руског језика, Радмила Бобић – Фијатовић, проф. ликовне културе, Зора Кањух и Крста Попов, професори историје, Вера Јосић, проф. физичког васпитања, Никола Кошевић, проф. руског језика и одбране и заштите, Анкица Стајић, проф. математике, Олгица Стефанов, наставник техничког образовања, Вељко Стојановић, проф. математике, Лајош Шари, проф. физике и техничког образовања, Милка Обрадовић, дипл. хемичар, Надежда Вишњевски, дипл. хемичар; са половином радног времена запослени су: Емилија Мартинов, проф. биологије, Марија Перишић, проф. географије, Љиљана Панић – Томашевић, проф. хемије, Стеван Пантић, проф. физике и Милан Зарић, проф. филозофије, марксизма и социјалистичког самоуправљања. На одређено време радили су: Даринка Бугарчић, Јасминка Стојадинов, Бранимир Алексић, Предраг Николић и Јованка Јованов. За школског мајстора примљен је Живојин Костић, а за помоћне раднике: Вукосава Милановић и Милосава Милосављевић; за административног радника – Јелена Шалиначки, на дужности секретара Школе. Потпуна трансформација сизовског образовања догађа се 1987/88. школске године. Наставни планови и програми се радикално мењају. У општинама се укидају радне организације за опште и позивноусмерено образовање, школе имају своју административну и рачуноводствену службу и саме се старају о својим финансијским проблемима према расположивим средствима. Хемијско - технолошка школа „Браћа Ацкета“ тих година почиње доградњу школских просторија: у поткровљу граде се две спeцијализоване учионице за српски језик и књижевност, а трећа, мања просторија постаје школска библиотека. Истовремено врши се адаптација подрумских просторија. 38

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


Школа већ од усељења у објекат има даљинско централно грејање. Топлана која загрева све стамбене зграде на Војничком тргу, налази се на само тридесетак метара од Школе, на периферији школског дворишта. Крајем осамдесетих година подигнута је и ограда око школског дворишта

Разлози пропадања реформе школског система из 1974/75. школске године били су многоструки, али највећи проблем је био у лоше организованом друштвеном систему што је проузроковало слабљење и коначни колапс привреде. Привреда (или „удружени рад“) је пропадала делом због застареле технологије, која није пратила развојни процес у моћним европским земљама; због опадања нивоа производње; неконкурентности на тржишту; презапослености; претеране политизације друштва и нерационалног трошења финансијских средстава... Све већа незапосленост слабила је интересовање за новим кадровима, а тиме и постојање средњих, пре свега стручних школа, што је озбиљно угрожавало њихов опстанак.

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

39


Само у ретким срединама привредна криза била је мање изражена. Вршац је припадао тој мањој групи општина (комуна) које су успевале да одрже или бар успоре, економско пропадање. Закон о средњој школи усвојен крајем јула 1992. године на другачији начин регулисао је проблеме из области организације рада школе. Између осталог, Закон одређује да школом руководе и управљају директор школе и школски одбор, као највиши орган управљања. Стручни органи школе су наставничко веће, одељењско веће, стручни активи и одељењске старешине.

Колектив Школе 1994. Конститутивна седница Школског одбора у нашој Школи одржана је 03.11.1992. године. Одбор је имао девет чланова: 3 члана Наставничког већа, 3 одборника из Савета родитеља и 3 представника изабрана на седници локалне самоуправе (СО Вршац). Председник Школског одбора био је Ђурица Барић, дипл. економиста, а чланови: мр Виорика Пасер, педагог, Љубиша Павлов, дипл. економиста, Никола Радовановић, дипл. правник, Милован Миловановић, дипл. инж. технологије, Радивој Петковић, технички директор Клуза, Анкица Стајић, проф. математике, Никола Олуић, проф. физичке хемије и Драгиша Томашевић, инж. технологије. 40

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


Те школске године 1992/93. Школа је имала 691 ученика у 23 одељења: 19 одељења у хемијско-технолошкој струци (9 на IV и 10 на III степену стручности), као и 4 одељења I и II разреда текстилне струке на III степену стручне спреме. Школа има и два стручна сарадника, педагога и библиотекара, 3 лаборанта у улози сарадника у настави и 12 радника у администрацији и радно – техничким пословима. Почетком 80 – тих година СО Пландиште поднела је захтев Покрајинском СИЗ – у за отварање одељења текстилне струке у општини Пландиште. Сагласност су добили половином 80 – тих. Разлози су правдани интензивним развојем „Плантекса“. Одељења текстилне струке радила су у објекту ОШ „Доситеј Обрадовић“. Први директор био је Стиљан Србиновски, проф. физичког васпитања. Одељења су из године у годину смањивана, јер је Радна организација „Плантекс“ пословала све слабије. Од школске 1992/93. текстилна одељења у Пландишту се укидају. Наставници Радован Павловић, дипл. инж. технолог и Мирослав Славуј, проф. физ. васпитања, добили су радна места у Хемијско – текстилној школи у Вршцу. Деведесете године биле су трагичне за све народе у бившој СФРЈ, а посебно српски. Распад државе, ратни сукоби и изолација Србије од света, довели су до

Колектив Школе у Покајници, 1995.

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

41


велике кризе, велике инфлације и распада привреде. Све то одражавало се на опште стање у друштву, па и на школство. Плате у просвети, као и у осталим друштвеним институцијама, нису биле довољне за елементарно преживљавање. Отуд огромно незадовољство у школама, чести штрајкови и потпуни пад мотивисаности за рад. Упркос свим тешкоћама наша Школа је опстала и уз велике напоре запослених одржала реноме и примеран квалитет наставе. Школа се неминовно прилагођавала насталим околностима. Отварају се нова подручја рада и мења структура образовања. Промене у друштву нису имале за последицу само измене у наставним плановима и програмима. Мењао се и календар рада, али и карактер школа и њихова васпитна функција. Школски закон из 1991. и 1992. године забранио је политичка удруживања у школским објектима, Дан Светог Саве постаје нерадан дан и обележава се као школска слава; верска настава као и грађанско васпитање постају изборни предмети од I разреда основне и I разреда средње школе.

42

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


НАШИ УЧЕНИЦИ И ПРОФЕСОРИ У ПЕТНИЦИ

И

страживачка станица у Петници код Ваљева јединствена је у југоисточној Европи. Основана с првобитном наменом за студенте београдског Универзитета, већ после неколико година у њој се окупљају и средњошколци. Постоји већ 24 године. Даровити средњошколци на популаран начин – кроз кампове, семинаре, пројекте, дружења, стичу нова знања из разних области природних и друштвених наука. У раду им помажу ментори из саме установе, али и млади стручњаци домаћих института и факултета. У Петницу млади долазе на основу свога рада, стручних препорука и показаних знања. Она је стециште за успешне и даровите средњошколце.

Ученици наше Школе са професорима у Петници 1998. Десетине ученика и професора наше Школе имало је привилегију и ретку част да буду активни судеоници ове, у Европи поштоване, станице младости и памети.

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

43


Са својим предметним професорима у Истраживачкој станици у Петници 2002/03. школске године били су ученици: Бошко Мунћан (хемија), Саша Ђуровић (историја), Саша Шумић (хемија), Мирела Кончаревић (биологија), Саша Шоргић и Јасмина Николић (хемија), Владимир Ђурановић и Драгана Поповић (историја). Из године у годину наставља се учешће наших ученика и наставника у Истраживачком центру: 2004/05. семинару присуствују: Игор Милановић, Андреј Гарај и Саша Шоргић – сви учествују у истраживачким програмима из хемије. Семинару активно присуствују и професорке Нада Радуловац и Дорина Доклеан. Активни судеоник је и ученик Зоран Шорман са својим радом „Испитивање могућности коришћења редукције КМnО4 за одређивање микро – количина МН2+.“ Током 2005/06. семинарима присуствују професори: Никола и Драгица Олуић, Виореауа Босиок и Владислава Живојиновић. У школској 2006/07. позиве за семинар добили су ученици Мирко Калдараш (за хемију) и Слободан Папоњак (за историју). Позив је уручен и Јелени Родић, ученици II6, такође за историју (резерва). Учешће наших ученика и наставника у Истраживачком центру у Петници изузетан је подстицај њиховом стручном усавршавању, али и признање за постигнуте успехе.

КРЕАТИВНА ШКОЛА

П

оред активног учешћа професора и ученика Хемијско – медицинске школе у Истраживачком центру у Петници, поједини професори својим писаним радовима сваке године (од 2003. године) учествују на Конкурсу Завода за унапређивање образовања и васпитања под називом „Креативна школа“. У центру свих ових активности је „размена примера добре праксе“. Наставници учествују на конкурсу индивидуално или тимски (од три члана). Радови морају да садрже новине у процесу наставе и учења које би биле применљиве у педагошкој пракси и омогућавале активно учешће ученика у процесу наставе и учења. Учесници конкурса, чији су радови у Бази знања Завода за унапређивање образовања и васпитања, добијају плакету.

Школске 2004/05. године у пројекту „Креативна школа“ учествовали су: 1. Лиа Стефан „Киселине и базе“, 2. Снежана Чејић „Механизам дејства тензида“, 3. Душан Костић „Биосинтеза протеина“, 44

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


4. Драгица Олуић „Соли“, 5. Вељко Стојановић „Изградња скупа бројева“, 6. Светислав Стојановић „Математичка индукција“, 7. Балинт Немет „Производња соде Солвејовим поступком“, 8. Антоније Арас „Првородни грех“, 9. Олгица Лукач „Све има свој почетак“, 10. Дорина Доклеан „Азотна киселина“.

Школске 2005/06. учешће у пројектима било је екипно: Душан Костић и Мирослав Славуј „Црвена и бела мускулатура“; Вељко Стојановић и Светислав Стојановић „Примена математике у физици“, „Примена шаха у комбинаторици“; Олгица Лукач, Мирјана Аралица и Слободан Лауш „Корени европске цивилизације“; Лиа Стефан, Снежана Чејић, Драгица Олуић, Балинт Немет „Технологија воде“; Учешће наших професора у пројектима иновација одређених програма актуелна је и ове школске године. У центру пажње је образовни профил – техничар за индустријску фармацеутску технологију, и предмети: 1. сировина за фармацеутске производе, 2. технологија фармацеутских производа. Проф. Снежана Чејић и Балинт Немет припремају скрипта за оба наведена предмета.

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

45


46

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


НАШИ УЧЕНИЦИ НА ТАКМИЧЕЊИМА И СМОТРАМА

В

ећ од настанка Школе наши ученици појављују се на разним смотрама и такмичењима, било да су она организована из области општеобразовних или стручних предмета. Високе пласмане, па и прва места на општинским, регионалним, републичким (до 2003. године и на савезним) такмичењима из општеобразовних и стручних предмета, постизали су наши ученици појединачно или екипно. Од формирања одељења медицинске струке редовно се учествовало и на такмичењима из латинског језика, анатомије и прве помоћи. Ни тада успеси нису изостајали. (Поједини предметни наставници о томе у књизи конкретније пишу.) Професори су и на овај начин желели да ученици Школе не стекну осећање мање вредности у односу на своје вршњаке из других школа. Припреми ученика за такмичења увек се приступало ангажовано и одговорно. Зато ни успеси нису изостајали. О томе се говори на више страница ове књиге. Успеси ученика били су истовремено и успеси њихових наставника. У ствари, били су плод заједничких напора и успешне сарадње. Успеси подстичу и охрабрују једнако и ученике и њихове професоре. Они се бележе и памте. Град

Година

Предмети

Укупан пласман

Крушевац

1995.

Општа и неорганска хемија

------------------

4.

Београд

1996.

Општа и неорганска хемија

Аналитичка хемија

2.

Вршац

1997.

Општа и неорганска хемија

Неорганска хемијска технологија

2.

Суботица

1998.

Општа и неорганска хемија

Органска хемија

1.

Нови Сад

2000.

Општа и неорганска хемија

Аналитичка хемија

3.

Зрењанин

2001.

Општа и неорганска хемија

------------------

1.

Лесковац

2002.

Општа и неорганска хемија

Аналитичка хемија

1.

Крушевац

2003.

Општа и неорганска хемија

Неорганска хемијска технологија

2.

Панчево

2004.

Општа и неорганска хемија

Органска хемијска технологија

2.

Лозница

2005.

Општа и неорганска хемија

Неорганска хемијска технологија

2.

Вршац

2006.

Општа и неорганска хемија

Органска хемијска технологија

2.

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

47


Савезно такмичење у Крушевцу 1995. (Бојан Радека, Драган Харангозо, Дајана Доневски и проф. Добривоје Џодић)

48

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

49


Школа је у последњих 10 година, уз помоћ СО Вршац, два пута била гостопримљив и успешан домаћин такмичења ученика хемијских и медицинских школа. Од 2002. године Школа добија сагласност за школовање кадрова из подручја рада здравство. Исте године најбољи ученици ових струка учествују на такмичењима широм Србије. Здравствена струка - резултати на такмичењу Град

Година

Предмети

Пласман

Број школа учесника

Сремска Митровица

2002.

анатомија

12.

27

Лесковац

2004.

анатомија

15.

19

Вршац

2005.

анатомија

11.

21

Крушевац

2006.

анатомија

13.

23

50

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

51


52

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


Фискултурна сала Школе (поглед из дворишта)

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

53


ШКОЛА НА ПОЧЕТКУ 21. ВЕКА

Д

ецембра 2001. године вишегодишњи директор Школе, професор Златибир Мицић, одлази у пензију. За в. д. директора именован је Немет Балинт, који на том положају остаје све до септембра 2002. године. Са искуством стеченим још у годинама формирања Школе, проф. Балинт је успевао да координира програмске активности наставног процеса. Од септембра 2002. године на место директора именован је проф. математике Момир Ристанић.

Момир Ристанић дипломирао је на Природно–математичком факултету у Новом Саду 1984. године. Опредељен за просветну струку још на факултету, прво радно место му је у средњошколском центру у Жупањи на пословима професора математике. На свом првом радном месту остаје до немирних 90–тих година (1991) када са породицом прелази у Србију. У белоцркванској Средњој машинској школи „Сава Мунћан“ остаје само годину дана када се из породичних разлога пресељава у Кикинду и ради у ОШ „Жарко Зрењанин“. Од 1993. породица долази у Вршац, а Момир Ристанић добија место професора математике у Хемијско – текстилној школи. Школску 2000/2001. годину провео је у Брчком, да би се од септембра 2002. поново вратио у Вршац где је именован за директора средње Момир Ристанић, директор 2002-2006. Хемијско–текстилне школе. На дужности остаје до краја школске 2005/2006. године када добија радно место професора математике у вршачкој Гимназији „Борислав Петров – Браца“. „У Хемијско – текстилној школи од 1999/2000. имали смо издвојено одељење здравствене струке из Медицинске школе са Звездаре (Београд). Како су нам се одељења текстилне струке из године у годину смањивала, због 54

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


незаинтересованос ти ученика за ова занимања, јер су и Клуз и Плантекс били у озбиљној кризи, трудили смо се да се Школа региструје као Хемијско–медицинска како бисмо се преоријентисали на подручја рада: хемија–неметали и здравство, са смеровима: медицинска сестра, техничар и фармацеутски техничар. После многобројних интервенција, успели смо. Школа је, тако, у трећој деценији свога постојања, променила структуру образовних подручја, а четврти пут од настанка и свој назив.“ је на Школа основу Решења бр. 49801/2002 од 10.12.2002. и од 18.11.2002. Покрајинског секретаријата за образовање и културу добила сагласност да испуњава услове за обављање делатности средњег образовања и васпитања у подручју рада здравство и социјална заштита: медицинска сестра, техничар и фармацеутски техничар, и у подручју рада текстилство и кожарство за образовање профила: конфекцијски техничар. Већ 2004. године, Решењем Трговинског суда у Панчеву, Школа је променила назив у Хемијско – медицинска школа (четврти пут од свог формирања). Почетком јуна 2006. Школа добија сагласност за образовање профила техничар за козметичку технологију као огледног или пилот одељења.

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

55


56

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

57


ШКОЛА КАО ДРУГИ ДОМ

(zapisi nastavnika o svojim pedago{kim iskustvima)

П

роф. Параскева Узони, школски педагог, рођена је 1959. године у Гребенцу, селу у Белоцркванској општини. Дипломирала је 1986. на Филозофском факултету у Београду. Исте године засновала је радни однос у вршачкој Гимназији где предаје предмет основи педагогије ученицима просветног смера.Од школске 1993/1994. ради као стручни сарадних у Хемијскотекстилној школи „Браћа Ацкета“. Посао педагога у стручној школи сложен је и деликатан - захтева сарадњу са свим чиниоцима који утичу на васпитно-образовни развој ученика: помаже наставницима у професионалном педагошком приступу младима и посредно утиче на њихово стално усавршавање у струци; остварује позитивну сарадњу са родитељима ученика током индивидуалних и групних контаката - на родитељским састанцима и у Савету родитеља; негује толерантну комуникацију са ученицима и тако стиче њихово поверење при решавању могућих школских и личних проблема. Годишњи оперативни план рада школског педагога садржи непосредну активност у побољшању квалитета васпитно-образовног рада у Школи уз пуно уважавање положаја и права ученика и наставника у наставном Параскева Узони процесу. Значајно место у плану педагога школски педагог је одржавање непрекидне сарадње са образовним, здравственим и социјалним установама у граду. Искрено посвећена позиву и свакодневним обавезама, проф. Параскева Узони својим примером и понашањем ствара позитивну атмосферу у колективу. „Изузетно је задовољство када радите посао који волите. Своју Школу доживљавам као свој други дом. Моје колеге труде се да буду добри наставници, што често и потврђују изузетним резултатима; родитељи имају разумевања за 58

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


наше педагошке напоре, коректни су и спремни на сарадњу. И ученици су, у већем броју, радни и лепо васпитани. С обзиром на период њиховог телесног и психичког развоја, веома су ретки озбиљнији дисциплински проблеми. Велико је задовољство видети их срећне и мотивисане за сарадњу.“

Р

адни однос у Школи засновала је 25.05.2003. године на пословима секретара Школе. Некако се њен долазак у Школу поклопио са ступањем на снагу Закона о основама система образовања и васпитања, који је донео доста новина у начину рада школе због којих је било потребно изменити сва постојећа нормативна акта и донети доста нових, која до тада нису постојала (нпр.: Правилник о мерама, начину и поступку заштите и безбедности ученика у школи, Правила понашања ученика, запослених у школи и родитеља...). „С обзиром да сам дошла из привреде и да сам се са просветом сусретала само као родитељ, покушала сам да сазнам шта је то што је специфично за ову установу како бих урадила нацрте општих аката што прецизније. Наишла сам на чуђење и опште изненађење, јер је до тада било уобичајено да се само убаце подаци о школи у огледни примерак који стигне из Министарства просвете и – Правилник је готов! Због тога су правилници и други акти били само мртво слово на папиру, које задовољава тек форму. Таква ситуација била је у свим школама у Вршцу. Све до почетка школске 2006/07. године била сам једини дипломирани правник – секретар у средњим школама у општинама Вршац и Бела Црква, па сам често помагала у решавању правних проблема другим школама. Сада моје колеге раде у свим средњим школама и добро сарађујемо.

Бранислава Лучић дипл. правник (секретар Школе)

Двадесет година радила сам у привреди (најдуже у Индустријској кланици ,Граничар’). Међутим, највише сам уживала у послу када сам школске 2003/04. предавала Устав и права грађана. Предавати деци, која пред вама постају одрасли, а да нису ни свесни тога, је нешто најлепше. План и програм, као и уџбеник за предмет који сам предавала, били су застарели и неприлагођени стварности. Такве, сувопарне предмете, деца, која су наклоњена природним наукама, по правилу не воле. То сам уочила већ после првих неколико часова. Сматрам да ни један

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

59


предмет не сме да буде сам себи сврха. Година у којој сам предава, била је изборна, те су све нас медији и политичке партије бомбардовали најразличитијим (често сумњивим информацијама) о правима грађана. Искористила сам тај моменат, као и интересовање мојих ученика за актуелна збивања, те смо лекције обрађивали кроз разговор. У почетку то је ишло доста стидљиво, али су временом ученици прихватили и врло активно учествовали у дискусији, те се дешавало да час буде кратак. Покушала сам да ђацима објасним која су њихова права као грађана, шта која институција ради (надлежности), како би могли да схвате како функционише земља у којој живе и тако формирају своје мишљење (не да им своје ставове наметнем). Мислим да је највећи проблем нашег школства, поред застарелих планова и програма, то што ученици на већини часова нису активни учесници, већ неми слушаоци од којих се тражи да само репродукују оно што су чули. Имамо дивну децу, жељну нових сазнања, али и као предавачи огромну одговорност: да их усмеримо, да им одшкринемо врата науке и заинтересујемо их за њу. Најлепше тренутке у Школи провела сам са децом на часовима, а највећа награда ми је била када сам, после неколико месеци, у Београду срела свог бившег ђака који ме је поздравио и рекао да нема проблема на студијама. Поносна сам што су ученици, којима сам предавала, данас успешни студенти или добри радници, што говори о квалитету знања која су понели из ове Школе“

П

рофесорка Љубинка Загорац Гимназију је завршила у Вршцу, а Филозофски факултет у Београду. Као професор српског језика и књижевности ради 33 године. Након дугог радног стажа ништа није изгубила од свог ентузијазма и љубави према послу коме се већ у раној младости посветила. „Рад са ученицима је за мене увек интресантан. Учим их да воле књиге, да читају и више од онога што захтевају наставни планови и програми стручних школа. Радује ме када међу њима откријем оне најдаровитије. Код ученика негујем креативност, слободу критичког мишљења. А то је потребно код свих образованих људи. Лично искуство није довољно за човека да схвати живот и сва искушења којима смо у стварном животу изложени. Срећна сам кад код појединих својих ђака уочим да уважавају моје захтеве.“ 60

Љубинка Загорац, професор

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


Професорка не ограничава своју сарадњу са ученицима само на часовима наставе. Често их води на књижевне вечери, позоришне представе, посећују Сајмове књига. Ван наставе води лингвистичку секцију, а чланови секције учествују на разним литерарним конкурсима. Многи од њих освојили су награде на међушколским, међуопштинским и регионалним такмичењима. Међу успешним ученицима сећа се Љиљане Чарапић и Биљане Чарапић (данас уредник ТВ Банат), Милице Лекић, Тање Ивошев, Маријане Марков, Бранке Торбице, Александре Радуловац – која је учествовала на Републичком такмичењу средњошколаца у Тршићу и освојила пето место. Ученици проф. Љубинке Загорац: Валерија Варга и Викторија Гајта, ових година су успешне професорке књижевности, а Љиљана Чарапић запажени новинар. Професорка не крије проблеме на које ових година наилази: „Снижени критеријуми на квалификационим испитима омогућују упис у средње школе ученицима веома скромних знања и слабе мотивисаности за учењем. И читање „обавезне“ лектире им је проблем. Због недовољне заинтересованости за рад, све су већи проблеми са дисциплином на часу. Све су то последице бројних проблема кроз које смо прошли – деца и сви ми. Тешко прихватам насталу ситуацију и покушавам да је превазиђем активнијим методичким приступима и снажнијим подстицајем. Још увек верујем да их, поред стручног знања, књижевност може интелектуално оплеменити и обогатити им животно искуство.“

Р

ођена је 1961. године у Вршцу. Усмерено образовање завршила је у родном граду – смер медицинска сестра-техничар. Било је то у издвојеном одељењу панчевачке Медицинске школе „Стевица Јовановић“. Филолошки факултет завршила је у Новом Саду. Као професор српског језика и књижевности ради непуних 16 година. У овој Школи је од 1990. године. Чини се да за свих ових година ништа није изгубила од своје посвећености и љубави према позиву који је одабрала.

Милица Гвозденов, професор

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

„Свакодневни рад са ученицима испуњава ме радошћу. У контакту са њима захтевам да читају белетристику која превазилази оквире садашњих наставних програма. У ученицима откривам даровите литерате и рецитаторске таленте, негујем те откривене аспирације у њима на најбољи могући начин. Осим наведеног, 61


водим редовно ученике на позоришне представе, књижевне вечери, као и на Сајмове књига. Често посећујемо КОВ и Литерарну радионицу која ради у оквиру Културног центра. У Школи водим рецитаторску и литерарну секцију. Моји ученици учествују на свим школским приредбама и конкурсима у оквиру предмета. На литератним конкурсима постижу лепе резултате. Издвојила бих талентов��ну ученицу Сенку Ђорђевић која је награђена од стране конкурсне комисије Градске библиотеке у Вршцу. Њен литерарни рад био је посвећен обележавању двестагодишњице рођења нашег великог писца Јована Стерије Поповића. Многи талентовани ученици учествовали су на међушколским и међуопштинским такмичењима у рецитовању. Запажен успех постигле су: Ана Грубор, ученица медицинског смера и Магдалена Бирчанин – на међуопштинским такмичењима. У раду литерарне радионице има активно учешће Слађана Радека, чије су песме штампане у Билтену литерарних радова. У свом раду наилазим и на бројне тешкоће. Последњих година капацитет знања, са којим ученици долазе из основних школа, није завидан. Обавезну литературу избегавају да читају. Дисциплина све више постаје горући проблем у Школи. Тиме свакако не смемо бити задовољни, већ се морамо трудити да активирамо мотивацију код ученика како би одговорније удовољили захтевима програма. Надам се позитивном исходу јер књижевност може само да оплемени њихову личност и обогати им знање“.

Н

Нађа Бранков, професор 62

акон завршене ОШ „Вук Караџић“ (добијена диплома „Вук Караџић“) и Гимназије (просветни смер) Нађа Бранков уписује Филозофски факултет у Новом Саду, смер југословенска књижевност. Од 1993. заснива радни однос у ОШ „Јован Стерија Поповић“ у родном граду. За четири године рада у Школи посебно се истицала у ваннаставним активностима ученика: рецитаторској, драмској и литерарној секцији. Од 1.9.1997. године прелази у Хемијско – технолошку и текстилну школу. Школску 2004/05. проводи у Немачкој радећи на пословима професора српског језика са децом наших држављана на „привременом“ раду. На повратку из Немачке опет је у својој Школи. Поред редовних наставничких обавеза лично је посвећена литератури, посебно поезији.

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


Са својим ученицима постиже запажене успехе и признања: „На Савезном такмичењу песника средњошколаца у Београду, 1998. године, ученик Данијел Ушурел освојио је треће место и добио Повељу „Момчило Настасијевић“ за поетско-есејистички запис „Уметник између Бога и антихриста“. Санела Суботић, на истом такмичењу, освојила је четврто место. На регионалној Смотри рецитатора 2003. године ученици: Небојша Попоњац, Кристина Бирчан, Сања Крчу, Драгана Башић и Драгољуб Благојевић пласирали су се на покрајинско такмичење, а Драгољуб Благојевић на Покрајинском такмичењу у Сечњу 2004. осваја златну диплому. На Републичком конкурсу за очување српске ћирилице, који је расписала Вукова задужбина, у Београду 2006, награђени су ученици I7 одељења (конфекцијски техничар) за краснопис на свили боје злата; посебне награде добиле су ученице Наталија Петровић, II3 и Јелена Јенча, I3.

Представа ”Мирис љубави”, чланова драмске секције Школе, 2002.

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

63


Октобра 2006. на Републичком конкурсу Министарства просвете РС, поводом Недеље заштите на раду, у конкуренцији ученика средњих стручних школа, награђено је одељење другог разреда. Чланови драмске и рецитаторске секције имали су више успешних представа: Светосимеонска академија у НП „Стерија“ (1999)- „ Најдоњи камен нашег постојања“; представа „Мирис љубави“- хуманитарна акција за помоћ прогнаној деци из Колективног центра „Хелвеција“, као и хендикепираној деци са посебним потребама; представа „Да ли ће домојед да заволи сладолед“, децембра 2003. у НП „Стерија“, такође, из хуманитарних побуда; Свечана академија у славу Светог Теодора Вршачког; Духовна академија „Част и слава Врачима чудесним“ (2006)-посвећена првом обележавању Школске славе Свети Козма и Дамјан; рецитатори школе учествују и на светосавским академијама у Школи и Народном позоришту.” Уметник између Бога и антихриста

„Кажу да једна једина реч исткана срцем крије све небеске тајне и да једино она вечно траје. Реч – плод срца и неизречена, ненаписана. Реч-мисао упућена небесима попут мирисног дима тамјана што се шири и уздиже ка недокученим пространствима. Неостварена уметност-уметник тишине...“

(Одломак из рада Данијела Ушурела)

П

роф. Олгица Лукач, девојачко Милин, рођена је 1952. у Зрењанину. У Вршцу живи од седме године живота. Ту је завршила основну школу и Гиманзију, а у Београду на Филозофском факултету студирала је историју.

У периоду од школске 1984/85. до школске 1993/94. радила је са трећином радног времена у основним школама општине Вршац. Од школске 1994/95. године заснива радни однос са пуним радним временом у Хемијско – медицинској школи.

Oлгица Лукач, професор 64

„Поред обавезног рада у редовној настави током протеклих дванаест година руководила сам радом историјске секције на пољу различитих делатности: припрема ученика за такмичење из историје, учешће на општинским, окружним и републичким такмичењима, израда тематских паноа на историјске теме и теме из живота и рада Хемијско – медицинске школе.

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


Од постигнутих успеха на такмичењима из историје могу се издвојити следећи: - Школске 1994/95. ученик Александар Ранковић осваја друго место на регионалном такмичењу у Кикинди у ОШ „Свети Сава“. - Школске 2003/04. ученица Маријана Радошевић заузела је прво место на регионалном такмичењу у Вршцу у Пољопривредној школи(диплома Друштва љубитеља старине „Растко Рашајски“), и прво место на републичком такмичењу у Аранђеловцу. - Школске 2004/05. на регионалном такмичењу у Кикинди Маријана Радошевић осваја друго, а Слободан Томић треће место. На републичком такмичењу у Лесковцу Маријана Радошевић осваја, опет, друго место. - Школске 2005/06. на регионалном такмичењу у Белој Цркви наши ученици: Слободан Томић, Даница Миросављев и Диана Шупица освајају прво место, а Маријана Радошевић друго место. Исте године на Републичком тамичењу у Сомбору Маријана заузима треће место, а Даница Миросављев седмо место као учесник квиза „Зашто волим историју“. Изузетна посвећеност струци и примерна активност проф. Олгице Лукач велики су допринос афирмацији Школе и њеном угледу у граду и ван њега. „Два су бивша ученика Школе, на моју препоруку, похађала и успешно завршила семинар за историју у Истраживачкој станици „Петница“, центру који је намењен младим талентима. Били су то ученици: Саша Ђурановић и Владимир Ђуровић. У циљу унапређења наставе и методе рада, а за потребе „пилот“ одељењатехничар за козметичку технологију, написала сам планове и програме рада за прву и другу годину. Планови и програми се по одобрењу Министарства просвете и спорта користе у школама истих одељења у којима се курс наставе историје третира као изборни предмет од школске 2003/04. године. У школској 2004/05. учествовала сам на конкурсу Завода за унапређивање васпитања и образовања са радом ,Све има свој почетак’, који је израђен ppt презентацији и уврштен је у Базу знања Завода (www.zuov.sr.gov.yu). У школској 2005/06. у сарадњи са професорком историје Родиком Алмажан из Алибунара, професором историје из Пољопривредне школе – Слободаном Лаушем и професорком ликовне културе из наше Школе, Мирјаном Аралицом – Јурковић, на конкурсу Завода конкурисали смо са радом „Темељи европске цивилизације“. У циљу упознавања ученика са институцијама наше друштвене заједнице, посебно АП Војводине, организовала сам 4. марта 2006. године, у сарадњи са колегама: Снежаном Чејић, дипл. инж. технологије из наше Школе, Васиљом Миловићем из Пољопривредне школе, Зораном Ђекићем из Невладине организације – Центар за дијалог, правду, солидарност и регионализам, и представницима Ђачког парламента наше Школе, СТШ „Никола Тесла“ и Пољопривредне школе, посету Скупштини Аутономне Покрајине Војводине. За школску 2005/06. сам, у смислу укључивања у актуелна збивања у друштву и покушаја да непосредно утичемо на доношење позитивних решења у области образовања, анимирала

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

65


групу ученика који су учествовали на конкурсу ГСПРС „Независност“ на тему „Свако дете треба учитеља“. Ученик прве године Дамљан Богићевић је на конкурсу освојио треће место са литерарним радом „Какав јесте и какав треба да буде учитељ“. Школа је за учешће на конкурсу добила Захвалницу. Децембра 2006. са ученицима IV1 , учесницима конкурса Центра за развој и примену науке, технологије и информатике из Новог Сада (www.cnti.co.yu – ИКТ у настави), реализовала сам презентацију рада о Марији Кири и Павлу Савићу у кабинету за информатику, под називом „Импресије које трају“. Од Завода за унапређивања образовања и васпитања, који се бави и програмима сталног стручног усавршавања наставника, васпитача и стручних сарадника, добила сам акредитацију за семинар који подржава ОШ „2. октобар“ из Николинаца на тему „Завичај-сагледајмо нашу прошлост“ из области методологије/ методике наставе историје у корелацији са наставом географије, ликовне културе и српског језика и књижевности (Каталог програма стручног усавршавања запослених у образовању за школску 2006/07. годину, Београд, 2006, страна 226).

Д

олазак у Хемијско-технолошку и текстилну школу 1988. године за професорку Мирјану Аралица-Јурковић је и прво радно место на неодређено време. Мада су садржаји програма историје уметности у средњим стручним школама комплексни, професорка више пажње посвећује ликовној култури, која је и иначе у центру пажње њених ученика, и према њој изражавају највеће интресовање. „Свесна сам да су ученици наше Школе у већој мери посвећени стручним предметима, међутим, искрено се радујем када међу појединцима препознам и оне које имају и таленат и интресовање за ликовну уметност. Циљ мога рада и јесте у томе да у ученицима развијам интресовање и осећај за ликовно стваралаштво и тако оплемењујем њихов интелект. Трудим се да оне који испољавају заинтересованост за предмет, информишем о свим актуелностима из ове области, а инсистирам да често и сами учествују на ученичким ликовним изложбама.“

Мирјана Аралица - Јурковић, професор 66

На изложбама у Вршцу, Новом Саду и Београду ученици проф. Аралице освајају бројне награде и похвале. У школској

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


документацији чувају се подаци о њиховим успесима: На ликовној манифестацији деце и омладине у Вршцу за награду „Паја Јовановић“ ученици ове Школе освојили су: 1990. трећу награду – Јасмина Пилиповић (Пејзаж, туш); Награда Културне просветне заједнице – Милунка Јовић (Мртва природа, темпера), Писмену похвалу – Дејан Гвозденов (Портрет, темпера); 1991. Писмена похвала – Радован Јокић (Мртва природа, темпера); 1992. друга награда – Моника Новак (Манастир, темпера);1993. награда КПЗ - Данијела Рајк (Мртва природа, оловка); Писмена похвала – Данијела Рајк (Плакат, темпера); 1994. друга награда – Елена Шћерба (Панорама града, темпера), трећа награда – Јадранка Дакић (Мртва природа, оловка), Писмена похвала – Драгана Човрљан (Пејзаж, темпера); Похвала за колекцију радова ученика школе наставници Мирјани Аралица – Јурковић; 1995. Писмена похвала – Розалија Бањаи (Мртва природа, оловка), Наташа Томић (Пејзаж, темпера); 1996. друга награда – Маријана Гроза (Пејзаж, темпера), Писмена похвала – Јелена Марковић (Угао, оловка); 1997. прва награда - Златица Стевић (Портрет, темпера), Писмена похвала – Гордана Лукић (Портрет, темпера); 1998. Писмена похвала – Данијела Гроздановски (Пејзаж, темпера); 1999. Писмена похвала – Барбара Радосављевић (Кровови, темпера); 2000. Писмена похвала – Наташа Младеновић (Кровови, темпера), Марија Цигановић (Свети Донат, темпера); 2001. трећа награда – Душица Хорват (Кровови града, темпера), Писмена похвала – Тијана Ремићан (Сунцокрети, акварел), Луминица Гашпар (Кровови, темпера), Јасна Јовановић (Манастир Острог, туш), 2002. Трећа награда – Жуманка Маријана (Пејзаж, акварел), Писмена похвала – Марија Пивац (Архитектура, туш), Тијана Јанкић (Манастир, туш), Бојана Гајић (Панорама града, туш); 2004. прва награда – Милена Миуца (Карађорђе, комб. техника); 2005. Писмена похвала – Кристина Дивљаков (Мртва природа, оловка); 2006. друга награда – Небојша Медић (Пејзаж, темпера), Писмена похвала – Кристина Дивљаков (Мој град, темпера), Сабрина Пешић (Портрет Вука Караџића, комбинована техника), Награда Културног центра – Јелена Грујић (Тврдица, комб. техника); Друга награда, Нови Сад, конкурс: ,Борба против алкохолизма, дро-ге и дуванског дима’. Татјана Гончич, Мој град, темпера

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

67


Р

адни однос у овој Школи засновао je 1. септембра 1993. године после петнаест година рада у Основној васпитно-образовној организација за заједничко средње васпитање и образовање „1. октобар“ у Пландишту. Био je запослен на пословима професора физичке културе 12 година, а 3 године био je руководилац Средње текстилне школе „1. октобар“ у истом месту. ” У Хемијско-медицинској школи у Вршцу на пословима сам професора физичког васпитања, од доласка до данас. У раду са ученицима, у оквиру ваннаставних активности, био сам у прилици да учествујем са својим ученицима на општинским, регионалним и републичким такмичењима, као и на школским олимпијским играма, чији је организатор Савез за Школски спорт и олимпијско васпитање Републике Србије. Ученици, које сам припремао са успехом су представљали Школу у кошарци (ученице и ученици), стоном тенису и стрељаштву. Наводим нека имена: Маја Такач (СТК „Вршац“) – освојено друго место на седмим Олимпијским школским играма; Бранкица Хаџовић (КК „Хемофарм“), данас репрезентативка у млађим категоријама, Давор Перак (КК „Хемофарм“), сада и у сениорској Мирослав Славуј, професор конкуренцији играч на републичком нивоу; Миле Илић (некад играч КК „Хемофарм“ у млађим категоријама) извесно време играч ФМП „Железник“, а сада НБА играч; Дарко Миличић, некада играч КК „Хемофарм“, данас репрезентативац Србије, играч НБА лиге. А у Школи су седели у истој клупи! У Школи сам председник Актива наставника физичке културе, ментор и организатор спортских манифестација. Ван Школе ангажован сам као председник Друштва педагога физичке културе у Вршцу и у Спортском савезу Вршца као потпредседник. Верујем да сам допринео афирмисању Школе као члан Организационог одбора првог Балканског шампионата у каратеу, Европског првенства за ветеране у пауерлифтингу, затим као организатор спортских манифестација: Стронг мен, као стручни сарадник (кошаркашког региона II) републичких такмичења млађих категорија у кошарци, и као аутор и руководилац неколико пројеката: ,Спортом против порока (дрога, алкохол, дуван НЕ)’ , ,Излетима до знања и здравља’ , 68

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


Асоцијација младих спортиста општине Вршац и Мала олимпијада – Куп ,Душан Хеђеши’. Учествовао сам у писању монографије КК ,Хемофарм’ , као коаутор, и бавио се у истраживању: Антропометрија (Коефицијент корелације) у психологији: Мотивација ученика у настави физичког васпитања, и у области одбојке: Јапански сервис. Стекао сам звање тренера одбојке и кошарке, учитеља пливања и спасиоца.“

Некада ученик Школе - данас репрезентативац Србије и звезда светске кошарке

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

69


Ш

колске 2002/03. године проф. Владислава Чолаков заснива радни однос у Хемијско-медицинској школи где предаје социологију, устав и право грађана и грађанско васпитање.

Од 2004. године, сем послова у настави, професорка је и координатор Ученичког парламента, при чему на успешан начин успоставља комуникацију и сарадњу ученика и Наставничког већа. „Након положене матуре у вршачкој Гимназији (1975) студирала сам на Факултету политичких наука у Београду. Дипломски испит положила сам 1985. и стекла звање професора друштвених наука. Од 1987. године предајем друштвено уређење, основе науке у друштву, основе филозофије и саобраћајну психологију у СТШ ,Никола Тесла’ , а после две године (1989) заснивам радни однос са половином радног времена у Гимназији ,Борислав Петров-Браца’ , где предајем организацију културних делатности и основе библиотечко – информационе делатности. Од 1991. до 2000. обављам послове секретара школе у вршачкој Гимназији. Од 2000. године професор сам филозофије, али и водитељ 13 тематских радионица, координатор пројекта ,Насиље у средњој школи и како утичемо на њега’, руковидалац сам и координатор Владислава Чолаков, професор Позоришне радионице ,Liceum moderne’.“

Припремајући се за модерне приступе у раду са ученицима, проф. Чолаков похађала је више значајних семинара и педагошких радионица: - Семинар за предмет „Организација културних делатности“ на Факултету драмских уметности у Београду (1989). - Семинар „Успешни секретар школе“ , Центар за усавршавање руководилаца у образовању, Београд (1992). - Пројекат АБЦ – да демократије (Човече, не љути се – богатство различитости), Група 484, Београд, 2001. - “Peaceful Alternatives to Conflict through Education” – PACE, School Association for Global Educatio, May 2001. In Plovdiv, Bulgaria – certificate. - Образовање за демократију и грађанско друштво, Министарство просвете и спорта, Београд, 2002. 70

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


О

д 1999. само факултативно предаје латински језик ученицима четврте године који су се изјаснили у анкети да желе да слушају овај предмет. Када се 2000/01. шкоске године отвара Медицинска школа, издвојено одељење Медицинске школе са Звездаре из Београда, предаје латински језик смеровима: фармацеутски техничар и медицинска сестра-техничар. „Радила сам две године у Пољопривредној школи у Вршцу и предавала, такође, латински језик - општем смеру и ветеринарским техничарима. Дипломирала сам 1995. године на Филозофском факултету у Новом Саду – Одсек за романистику – Катедра за румунски језик и књижевност са латинским, и стекла звање професора ових предмета. Тренутно предајем латински језик Мариора Сфера, професор и грађанско васпитање и разредни сам старешина одељења II5 – медицинска сестра – техничар.

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

71


Изузетно волим и ценим посао који радим, рад са ученицима испуњава ме радошћу, а највећа награда ми је њихово стечено знање из предмета који им предајем.“ Такмичења: - 18. маја 2002. на Смотри младих латиниста, Олга Радуловац, ученица тадашњег првог разреда(фармацеутски техничар) освојила је прво место. - 9. маја 2004. на Рапубличком такмичењу у знању латинског језика, Соња Мијатовић, први разред (фармац. техн.) освојила је прво место. - 18. маја 2006. на Републичком такмичењу у знању латинског језика, Тијана Рајаковић освојила је четврто место. Такмичења су одржавана у Петој београдској гимназији.

З

авршила је Филолошки факултет у Београду, Одсек: немачки језик и књижевност, 1992. и стекла звање дипломирани филолог. Од 1. септембра 1992. почела је да ради на месту професора немачког језика са пуним радним временом у овој Школи. Пошто је 1998. дошло до смањења броја ученика који су слушали немачки језик, 55% радног времена допуњује као школски библиотекар.

Габријела Ћурчин, професор

„Часови немачког језика усмерени су на стицање способности и вештина владања језиком, и пре свега, развијању комуникативне компетенције, тј. оспособљавање ученика да користе страни језик као средство комуникације. Рад у Школској библиотеци, с друге стране, усмерен је ка развијању склоности код ученика да што више користе књиге, не само оне из програма школске лектире, већ и Лексикона, Енциклопедија и сл.

Школска библиотека тренутно је уређена по свим стандардима смештаја књига прописаних од стране Министарства просвете и Министарства културе. Наша Библиотека располаже фондом од преко 4500 наслова. Потребе ученика за школском лектиром су у потпуности задовољене, тако да тренутно радим на повећању броја наслова популарне белетристике, што је наишло на веома позитиван одјек код ученика, али и професора. 72

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


Волим посао у школи, без обзира да ли радим у настави или у библиотеци. Увек се трудим да код ученика подстичем љубав према читању и књигама. Немам разлога да будем незадовољна интересовањем ученика према читању, с обзиром на њихову стручну опредељеност. Али и општа култура је значајна за човека, а тога нема без читања.“

Дружење: проф. Габријела Ћурчин, Елеонора Тот и Оливера Михајловски

П

рофесор Душан Костић дипломирани је биолог, рођен 1974. године.

Студије је завршио у Београду 1999. Почетком школске 1999/2000. године заснива радни однос у двема школама: у СТШ „Никола Тесла“ и Хемијскотекстилној школи „Браћа Ацкета“. Као дипломирани биолог, предаје биологију, микробиологију, ботанику, екологију и заштиту животне средине.

Специјализацију из микробиологије на Биолошком факултету у Београду завршио је 2005. године. Има звање специјалисте биологије микроорганизама. Занимљивим методичким приступима професор успева да заинтересује ученике за предмете које предаје. Душан В. Костић, професор

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

73


П

рофесор Светлана Вукан је дипл. инж. технологије. Радни однос засновала је 1. септембра 1991. године у Хемијско-текстилној школи, одмах по завршетку студија. На Технолошком факултету завршила је смер: хемијско-прерађивачко и фармацеутско инжењерство, маја 1991. године и стекла звање дипломирани инжењер технологије. Ове године проф. Вукан предаје органску хемију II2 разреду (хемијски лаборант), машине, апарате и операције III1 разреду (хемијско – технолошки техничар), у коме је и разредна. Практичну наставу држи у III3 (техничар за козметичку технологију). У досадашњој пракси проф. Вукан предавала је све предмете везане за технологију и хемију.

Светлана Вукан, дипл. инж. техн.

74

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


У

овој Школи ради од 1979. године. Диплому инжењера технолога санитетско-петрохемијског смера стекла je на Технолошком факултету у Новом Саду. За ових 28 година предавала je све стручне предмета хемијскотехнолошке групе. Сада предаје: неорганску хемијску технологију, органску хемијску технологију и технологију козметичких производа. „ У оквиру подружнице свих хемијских школа на територији Србије (некад Србије и Црне Горе), моји ученици учествовали су на републичким и савезним такмичењима из опште и неорганске хемије, неорганске хемијске технологије и органске хемијске технологије. Са професором Балинт Неметом била сам ментор ученицима који су учествовали на такмичењима из наведених предмета, пре Снежана Чејић, свега из неогранске хемијске технологије дипл. инж. техн. и органске хемијске технологије. Сећам се да је прво такмичење из неорганске хемијске технологије одржано 1997. године у нашој Школи. Нашу Школу ,тада, представљали су: Дијана Доневски, Данијела Ивков и Драган Харангозо. Године 2004. одржано је друго такмичење из органске хемијске технологије у Панчеву. Наша Школа је екипно заузела друго место у укупном пласману. У Лозници 2005. године одржано је ново такмичење из неорганске хемијске технологије. На овом такмичењу Школу су представљали: Дејана Мунћан, Данијела Мандарић и Биљана Швоња. Тада је наша екипа заузела треће место. У 2006. години наша Школа је поново домаћин овог такмичења, овога пута из органске хемијске технологије. Претходно наведени ученици представљали су нас и овога пута и заузели друго место у укупном пласману. У току свог радног стажа учествовала сам у изради многих планова и програма, али највећи допринос дала сам у изради планова и програма за ,пилот’ одељење – техничар за козметичку технологију и погонски техничар за фармацеутску индустрију. Тренутно са проф. Балинт Неметом и М. Богићевић из Лесковца сарађујем у припреми уџбеника из предмета-сировине за фармацеутску индустрију и фармацеутску технологију са практикумом за трећи разред.

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

75


Поседујем плакету за учешће на конкурсу ,Креативна школа’, 2005/06, Уверење за завршени курс из области OS windows 98 i Microsoft Word-a 2000, Сертификат о завршеном програму ,Образовање за демократију – право у свакодневницу’, верификовано од стране Министарства просвете и спорта РС Србије. Прошле године суделовала сам као активни учесник у Истраживачком центру у Петници од 1-4. октобра 2004.“

Л

иа Стефан, дипл. инж. технологије, дипломирала је на Технолошком факулетету у Навом Саду 1986. године на смеру за процесно хемијско инжењерство. Исте године засновала је радни однос у Хемијскотехнолошкој и текстилној школи „Браћа Ацкета“ у Вршцу као наставник стручне групе предмета. Већ на почетку рада испољила је раскошан стручни таленат. Ученици су говорили да су њени часови занимљиви, разноврсни и креативни. Њен однос према ученицима је принципијелан и одмерен. Личним понашањем и одговорним приступом у раду стекла је поштовање запослених у Школи. Са колегама има коректне сарадничке односе и културну комуникацију. Присуство проф. Лие Стефан, и њој по интелектуалним својствима сличних професора у колективу, има значајну психолошку тежину и вредност. Посебно у овим временима када се међу ученицима појављују разноврсни проблеми које треба на педагошки начин решавати.

Њене стручне способности су неспорне: аутор је уџбеника „Збирка решених Лиа Стефан, задатака из опште и неорганске хемије дипл. инж. техн. за I разр. средње школе“, чији је издавач Завод за уџбенике и наставна средства у Београду, 2003. године. Аутор је акредитованог семинара за усавршавање наставника средњих и основних школа из хемије „Компјутер у настави хемије“, за 2006/07. године. „Моја искуства у раду са ученицима у Школи су позитивна, јер у свакој генерацији међу њима препознајете таленте за хемију. А они врло успешно 76

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


настављају даље школовање. Па и они, који се спремају за непосредан рад у производњи, дају свој максимум. А то наставника испуњава задовољством и радошћу, јер је најбоља потврда да успешно ради свој посао.“ Професорка Лиа Стефан припада оним наставницима који ревносно прате савремену стручну литературу и непрестано допуњују и усавршавају своје стручно и методичко образовање. Њено активно учешће на семинарима запажено је и високо вредновано међу стручњацима. Запажени успеси њених ученика на такмичењима најбоља су квалификација њеног стручног рада. Збирка задатака проф. Лие Стефан у издању Завода за уџбенике и наставна средства, Београд, 2006.

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

77


О

д септембра 1989. Горан Павловски, дипломирани инжењер технолог, заснива радни однос у Школи у којој је провео године средњошколског образовања. Студирајући у Новом Саду на Технолошком факултету, на Одсеку за хемијско-прерађивачко и фармацеутско инжењерство, припремао се за рад у просвети, јер му је само то било логично након лепих утисака које је током школовања стекао. Није имао илузија: веровао је да је образовање других тежак и напоран посао, али дилеме није било. Сад, после 18 година рада у Хемијско – медицинској школи, његова превелика очекивања и ентузијазам ових година као да сплашњавају: „Проблеми са којима се срећем у васпитно-образовном раду са ученицима везани су за слабу мотивисаност, недовољно предзнање које доносе из основне школе, а и све чешће појаве недисциплине код појединаца. Уз доста напора покушавам да настале потешкоће решавам на задовољство ученика и њихових родитеља. То не бива увек једноставно ни лако.“

Горан Павловски, дипл. инж. техн.

Дипл. инжењер Горан Павловски предаје више предмета: општу и неорганску хемију, аналитичку хемију, органску и неорганску технологију, техничко цртање, машинске елементе, организацију производње, аутоматску контролу процеса...

У обради садржаја свих ових предмета примењују се разноврсни методички приступи. Припрема за часове за стручног и одговорног наставника то није ни мало лаган посао. Док су у ђачким клупама, ученици то нису у стању да увиде. Оног тренутка када буду у прилици да примењују стечена знања, знаће да цене напоре својих професора.

О

д 1991. године Нада Милић (рођ. Радуловац) ради у Школи, у којој је стицала средњошколс��а образовања. Студирала је у Београду на Технолошко– металуршком факултету. Дипломирала је на Одсеку хемијско инжењерство и стекла звање дипломираног инжењера технологије.

Пре доласка у Хемијско–медицинску школу, годину дана радила је у Индустрији кондиторских производа (ВИК-у). Рад у фабрици одговоран је и изазован посао, али не доноси очекивану радост. А тога има у раду са ученицима. 78

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


У Школи предаје стручне предмете: аналитичку хемију, органску хемију, практичну наставу, техничко цртање, машине и апарате са аутоматском контролом, технологију са практичном наставом. „ Била сам ученик ове Школе и завршила је са ,Вуковом дипломом’. Као и сваки ученик, нисам ни помишљала да ћу се икада вратити у своју Школу. Али, ето, срећа је тако хтела. Моји бивши професори сада су ми добре колеге. Зар то није дивно?“ И Надини професори поносе се њоме. Кажу да је комуникативна особа, добар сарадник и веома привржена педагошком раду са ученицима.

Нада Милић, дипл. инж. техн.

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

Знања стечена током школовања, али и своје карактерне особине, труди се да пренесе на своје ђаке. И то успешно остварује. Наравно, ни успеси у настави не изостају.

79


П

осле завршене Хемијске школе у Вршцу, већина Дорининих школских другарица и другова запослила се и остала у Хемофарму. Неколико њих уписало је Технолошки факултет у Новом Саду. Студирали су, углавном, на истом одсеку - за Хемијско–прерађивачко и фармацеутско инжењерство. Након студија наставили су да се баве различитим пословима. Као дипломирани технолог, Дорина је 1992. године почела да ради у Хемијској школи као професор хемијско – технолошке групе предмета, најпре на одређено време. „Када се успомене преберу, могу рећи да се радо сећам тога почетка. Имала сам искрену радну подршку старијих колега, мојих бивших професора, са којима и данас имам добру сарадњу.“

Дорина Доклеан, дипл. инж. техн.

Дорина предаје општу и неорганску хемију, техничко цртање и машинске елементе, аналитичку хемију, органску, физичку хемију, неорганску хемијску технологију и аутоматску контролу процеса.

„Рад са ученицима је веома креативан и динамичан, понекад захтева много више од уобичајених наставних активности. Сматрам да је за успешан рад у школи веома битна комуникација са ученицима и, наравно, пуно стрпљења“. Успеси њених ученика веома су запажени. Дорина Доклеан (рођ. Гетејанц) била је изузетно савесна, одговорна и дисциплинована ученица. Верујемо да су њени ученици у стању да препознају њене стручне, педагошке и пре свега људске вредности. Једино тада биће достојни њеног труда и посвећености послу који ради.

Р

адни однос у Школи засновао је 1. септембра 1992. године. Осам година касније напустио је Школу да би две године радио у приватној фирми „Пепељуга“. Од 2. децембра 2002. године опет је у својој Школи за коју га вежу многобројне успомене. Ерне Фако дипломирао је на Технолошком факултету у Новом Саду на смеру Хемијско – прерађивачко и фармацеутско инжењерство. У Школи предаје технолошку групу предмета – инструменталну анализу и физичку хемију. 80

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


Често се у мислима враћа годинама свога средњошколског школовања у истим овим просторијама. Сећа се: „Моја генерација учествовала је у изградњи и опремању лабораторије за физичку хемију која се тада налазила у Стеријиној 107. Кад год прођем поред те зграде, сетим се са колико смо елана и воље радили тај посао са својим професором Oлуићем. Можда сам баш тада осетио велику приврженост хемији као науци и према овој Школи у којој су радили тада млади професори пуни енергије и великог ентузијазма.“ Повратак у Школу, по завршеним студијама, за Ернеа био је тренутак велике радости, али и изазова: требало је оправдати и своје знање и радне способности пред мојим омиљеним професорима. „Срећан сам и поносан што сам у прилици да лично доприносим угледу Школе. Покушавам да на најбољи начин решавам васпитно-образовне проблеме Ерне Фако, дипл. инж. техн. који су увек присутни у раду са ученицима. Свака нова генерација ђака је специфична и захтева другачији приступ. То посао просветних радника чини занимљивим и врло одговорним. Лично мислим да сам нашао себе у овом послу. Ваљда ће и моји ученици једнога дана потврдити моја садашња веровања.“

Ерне Фако је дипломирани инжењер технологије.

П

риродно-математички факултет у Београду уписао је по завршеном матурском испиту у вршачкој Гимназији. Дипломирао је на Одсеку хемија и стекао знање дипломирани хемичар. Као професор хемије у Хемијскотехнолошкој и текстилној школи у Вршцу ради од 1. септембра 1987. године. За двадесет година проведених у Школи, проф. Џодић предавао је већи број предмета: неорганску хемију, органску хемију, аналитичку и физичку хемију. Из дана у дан професор путује од села Влајковца, где станује, до Школе, аутобусом, а онда, од аутобуске станице, пешачећи по сваком времену, увек убрзаног корака, са ташном у руци, хита до Школе или куће. Одговоран и савестан у послу остаје у сећању мештана и својих ученика. Од почетка до краја часа, вежбама и

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

81


разноврсним дидактичким материјалом – тестовима и контролним задацима, тражи од ученика посебну активност и концентрацију. Оваквим педагошким приступом значајно доприноси знању ученика, што они и потврђују на такмичењима, као и током настављања школовања на факултетима и вишим школама. „У обради градива инсистирам на разумевању наученог. Не толеришем кампањско учење, чему су поједини ученици склони. Без систематског учења и логичког усвајања градива, нереално је очекивати да ће ученици моћи да примењује стечена знања, нити су таква знања трајна.“

Добривоје Џодић, дипл. хемичар

82

Проф. Добривоје Џодић једнако је поштован од колега у колективу по добронамерности и несебичној стручној сарадњи.

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


Р

ођен је 1957. године у Стражи, крај Вршца, где завршава основну Школу.

По завршетку Гимназије уписује Технолошки факултет у Новом Саду. Након стицања звања дипломираног инжењера технологије, смер синтетски полимери, запошљава се у ФАЈ „Јастреб“ у Вршцу, а затим у РО „Банатпласт“ у Пландишту. У овој Школи ради од школске 1987/88. године. Професор Бајаш задовољан је послом који ради. „Рад у школи битно је другачији од посла који сам обављао у привредним организацијама. Велико је задовољство своје знање преносити другом, посебно кад увидите да међу ученицима има радозналих и заинтересованих за учење. А у свакој генерацији ученика такви се увек нађу, понекад у мањем, некада у већем броју“.

Јон Бајаш, дипл. инж. техн.

Предаје најчешће неорганску хемијску технологију, органску хемијску технологију, технолошке операције, техничко цртање и машинске елементе, органску хемију... Сарадња са колегама је обострано коректна.

У

родном селу Војводинцима завршила је четири, а у суседном Куштиљу пети разред основне школе. Од шестог разреда била је ђак ОШ „Олга ПетровРадишић“, коју завршава као добитник дипломе „Вук Караџић“. Заједничко средње образовање (ЗСВО) завршава, такође, у Вршцу. Дотадашње школовање било је увек на матерњем-румунском језику. Али, из српског језика („језика друштвене средине“) Виореауa, рођена Миуцa, имала је највишу оцену и одлично је владала њиме. У Хемијско-технолошку и текстилну школу уписала се због привржености природним наукама. И ову Школу завршила је са одличним успехом и дипломом „Вук Караџић“.

Технолошко-металуршки факултет у Београду завршила је 1988. године, а дипломски рад одбранила са десетком, уз похвале професора-чланова испитне комисије.

Прво радно место, и једино до данас, засновала је у својој бившој Школи. „Велико је задовољство бити професор у Школи у којој сте некад били

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

83


ученик. Бити у истим учионицама, кабинетима и лабораторијама, али сада у другој улози. Понекад вам се учини да међу својим ученицима препознате неког од својих школских другова... Можда је моја генерација имала другачији приступ према раду и другачији однос према професорима. Али то прихватам као реалност. Увек сам високо захтевна према ученицима, јер је то у складу са мојим животним принципима.“

Виореау Босиок, дипл. инж. техн.

84

Проф. Виореауа остварује успешне резултате са својим ученицима. У знак признања била је активни учесник семинара у Истраживачком центру у Петници. Искуство стечено за двадесетак година рада у Школи професорки помаже да се прилагођава новонасталим ситуацијама и стално унапређује своје педагошке могућности.

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


П

о доласку у ову Школу, Драгица Олуић, дипл. инж. технологије, предавала је органску хемију, машине, апарате и операције и друге стручне предмете. Ове школске године (2006/07) проф. Олуић предаје: општу и неорганску хемију, физичку хемију и техничко цртање са машинским елементима. „Радни однос у Школи засновала сам октобра 1992. године. Пре тога радила сам у некадашњем успешном Југословенском комбинату гуме и обуће „Борово“, а после девет месеци засновала сам радни однос у Фабрици за прераду пластичних маса „Банатпласт“ у Пландишту. У овом предузећу провела сам непуних десет година.“ Изузетно је привржена послу и готово из године у годину позитивни резултати са ученицима не изостају. Појединци освајају највиша признања на републичким (донедавно и на савезном такмичењу). Професорка не заборавља своје успешне ђаке и поноси се њима: „Драган Харангозо освојио је прво место из неорганске хемије на Савезном такмичењу у Крушевцу 1995. и у Београду 1996, a Љиљана Веселиновић била је друга у Вршцу 1997. На истом такмичењу Драгица Олуић, дипл. инж. техн. друго место освојио је и ученик Будимир Станчић. Најбоља на Републичком такмичењу у Суботици (1998) била је Јелена Бероња. Године 2004, на такмичењу у Панчеву, Андреј Гарај био је четврти, а на такмичењу у Београду, Игор Милановић освојио је пето место”. Уз супруга, проф. Николу Олуића, проф. Драгица припада успешнијим наставницима Школе, који из године у годину верификују оне вредносне стручне квалитете без којих ова Школа не би имала значај и углед који има.

Н

ема успешне школе без успешних професора. Под успешним професором подразумева се његово стручно знање, његовове педагошко-методичке способности, али и искрена посвећеност позиву. У Хемијско-медицинској школи у Вршцу има таквих наставника. Професор Никола Олуић неспорно припада њима. Зато је његово име незаобилазно у сећањима бивших ученика Школе. Његове радне и стручне способности уважавају и професори, његове колеге. Њиховом иницијативом, управо ове године, предложен је за награду

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

85


„Никола Брашован“. Награда се четврте године заредом додељује по једном наставнику из вршачких основних и једном професору из градских средњих Школа. У препуној сали Позоришта „Стерија“, на свечаној академији поводом Савиндана, присутни су дуготрајним аплаузом поздравили професора Олуића, одајући му признање за његов успешан тридесетогодишњи рад у струци. Професор је цењен и ван Вршца: један је од оснивача огранка Српског хемијског друштва и председник једине Подружнице физико-хемичара Србије. „У родном Вршцу (родитељи Божидар и Станојка) завршио сам основну школу и гимназију. На Природно-математичком факултету у Београду, Одсек физичка хемија, дипломирао сам 1975. године. Дипломски рад радио сам у Институту за нуклеарне науке у Винчи. Од 1975. до 1977. био сам у радном односу у Економској школи у Вршцу. По одслужењу војног рока радио сам у Заједничком средњем образовању годину дана, а од првог септембра 1978. прелазим у Хемијску школу ,Браћа Ацкета’. У њој сам, ево, већ скоро три деценије. Овде сам нашао себе и остварење својих снова: да стечено знање из уже струке Никола Олуић, дипл. инж. техн. преносим другима и развијам у њима љубав и интересовање за предмет који ме је одувек привлачио. Почеци су били тешки: Школа без лабораторија, без опреме, без икаквих могућности за значајније резултате у настави. Са ондашњим колегама улагао сам велику енергију у решавању постојећих проблема и ученици првих генерација ове Школе били су нам у свему томе од велике користи. Наилазили смо на добронамерно разумевање и појединих радних организација (Хемофарм, Бриксол, ВИК, Ливница, ИГМА, Енолошка станица, Агрозавод, Агролек...), али и Технолошког факултета у Новом Саду и Факултета за физичку хемију. Од неких смо добијали донације, од других опрему, апаратуре и хемикалије. Кад год сам био у прилици, реванширао сам се помажући појединим установама у решавању текућих проблема: заштита животне средине, аналитика, технологија... У новоформираним лабораторијама радио сам са ученицима и нерадним суботама и у време распуста, било да је у питању допунска или додатна настава или израда матурских радова. Позитивни резултати нису изостајали. Наши ученици постали су веома запажени на такмичењима и семинарима. Успеси наших ученика 86

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


подизали су углед Школе, али и све нас, њихове професоре, додатно мотивисали за рад. Посета Школи (1989) чешког академика Хајровског, сина нобеловца Хајровског, није била случајна, као и повремени доласци професора факултета из Новог Сада и Београда. Кризне деведесете године одражавале су се и на рад у школама. Али, ентузијазма никада није недостајало. Велика активност и наставника и ученика доприносила је позитивној атмосфери у Школи. Лично се трудим да се у раду не понављам: Увео сам 40 нових вежби, а понеке устаљене огледе модификовао сам и учинио их ученицима занимљивијим. Рецензент сам Практикума из физичке хемије. Ових дана пишем практикум „Контрола квалитета“. Надам се, ускоро, и одбрани специјалистичког рада. Срећан сам када чујем да су моји бивши ученици постигли запажене научне успехе. Уз све проблеме у животу, човек увек у раду може да пронађе разлог за радост и оптимизам. Супруга Драгица и ја налазимо срећу уз кћерку Јелену, радујући се њеним успесима, увек спремни на сваку подршку.“ Проф. Никола Олуић члан је комисије за израду пилот (огледног) одељења и нове профиле стручности. У оквиру програма рада еколошке секције у Школи едукује ученике како се чува и штити природа од буке, радијације и електро – магнетног загађења.

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

87


ЕКСКУРЗИЈЕ, МАТУРСКЕ ВЕЧЕРИ И САСТАНЦИ ГЕНЕРАЦИЈА

И

злети и екскурзије остају у најдубљим сећањима свих ученика. Годинама се памте успомене, пријатне или непријатне, на њима се учи и забавља, стичу пријатељства која вечно трају.

Екскурзије се планирају годишњим Програмом рада школе. О избору дестинација одлучују наставници, ученици и родитељи. Реализацију екскурзије одобравају Савет родитеља и Школски одбор. Читава процедура око организације регулисана је и сада, као и ранијих година, постојећим законским актима. Једнодневни излети или екскурзије у трајању од 3 до 5 дана организују се према Правилнику објављеном у Службеном листу АП Војводине, бр. 23/02 и 6/03, као и у Сл. гласнику РС од 13. 11. 1995. године.

У наведеним актима одређени су задаци који се извођењем екскурзије треба да реализују: развијање позитивног односа према националним уметничким и културним вредностима; стицањем нових сазнања; подстицање и испољавање позитивних емоционалних доживљаја; изграђивање естетских, културних и спортских навика и др. Као и у прошлости, и данас излети и екскурзије имају свој образовни и васпитни значај. У некадашњој држави (СФРЈ) екскурзије су се изводиле искључиво у њеним границама и циљ је увек био да се што боље упознају природне лепоте домовине у којој се живело, али и њени историјски и културни споменици. С обзиром на карактер Школе и њене васпитно–образовне циљеве екскурзијама су неретко планиране посете фабрикама хемијске индустрије. Све то имало је значајну практичну вредност: ученици су се непосредно упознавали са процесом производње и организацијом предузећа из подручја рада о коме су у Школи стицали теоријска и практична знања. У последњих 6 – 7 година често се организују екскурзије у суседне државе, пре свих у Грчку и Мађарску. Посете појединим дестинацијама у суседним земљама имају образовну, васпитну и рекреативну функцију. Наравно, излети и екскурзије су одувек, па и данас, прилика за боље упознавање ученика и њихових наставника, јер се у таквим ситуацијама испољавају поступци и понашања која често није могуће препознати на редовним часовима наставе.

88

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


На Крањској гори, 1982.

На Крку, 1983.

У Дубровнику, 1984.

У Поречу, 1987.

На Копаонику, 2002.

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

Колектив Школе на Дивчибарама, 1998. 89


Матурско вече, 1987.

Матурско вече, 1995.

Матурско вече, 1998.

Матурско вече, 2004.

Већ по традицији, ученици завршних разреда, после матурских или завршних испита на свечан начин организују опроштајне или матурске вечери у градским хотелима, понекад и ван места школовања. Лепа расположења са тих скупова, увек испуњена снажним емоцијама и ученика и њихових професора, не заборављају се годинама. То је преломан тренутак младости када се крупним корацима одлази у свет и живот пун неизвесности, искушења и непредвидивих судбина. О свему томе се, на срећу, на тим опроштајним вечерима не размишља. Радост и весеље испуњавају сву ноћ – до зоре. „И сви су заједно радосни, и котрљају се низ степенице као шака просутих кликера и сви су смешни од задовољства као пластелинске фигуре, и сви су шарени и чудни као град за време великих празника.

90

Само ја знам: никада више, никада више нећемо се ухватити за руке, ни ходати од угла до угла, и покушати узалуд да се сетимо док ћутимо нечега врло важног, нечега огромно важног, чега се раздвојени никада више нећемо моћи сетити.“ (Мирослав Антић, Љубав, одломак)

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


Пред завршни испит или матуру, устаљен је обичај да се ученици договарају о првом следећем састанку за 5 или 10 година. Ти „састанци генерација“ увек су испуњени радошћу и снажним емоцијама. Они, који су до недавно били само школски другови, и у школским клупама делили срећу позног детињства и ране младости, сада, за 5, 10 или 20 година старији, носе у себи нека нова и другачија искуства – можда звездана и лепа, а можда и пуна немира и разочарања.

Генерација, 1979-1989.

Генерација, 1980-1990.

Генерација, 1981-2001.

Генерација, 1984-1994.

За неколико сати дружења, „стари“ другови разговором, песмом и игром враћају у сећање лепе успомене из „оних дана“ и ноћ проводе у лудој амплитуди расположења.

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

91


ДОБИТНИЦИ ДИПЛОМЕ „ВУК КАРАЏИЋ“

О

пшти Закон о школству из 1965. године уводи могућност стицања специјалних диплома за изузетне успехе ученика из појединих образовно – васпитних подручја. Најзначајнија је, међу њима, диплома „Вук Караџић“ за одличан успех из свих предмета и примерно владање током школовања. Одредбе овог Закона потврђене су и Законом о дипломама за изузетан успех у учењу и владању (Службени лист САПВ, 27/72). Од формирања Школе до школске 2005/06. године било је ученика који су се у својој генерацији истицали по надареношћу, ревносном учењу и примерном владању. Њихова имена остају трајно забележена у документацији Школе. Школска 1979/80. Виореауа Миуца Снежана Дудић Флорика Магда Елеонора Муста Нада Радуловац Весна Ранковић Снежана Сантрач Снежана Томашевић Школска 1980/81. Ружица Вељић Марица Гвозденов Биљана Којић Вирђинија Србу 92

Школска 1982/83. Љиљана Ивковић Снежана Миленковић Школска 1983/84. Вера Голуб Јонелија Кузма Слободан Маринковић Олина Приврацки Драган Томић Школска 1984/85. Мирјана Несторов Школска 1985/86. Александра Јовановић

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


Школска 1986/87. Љиљана Бибић

Школска 1999/2000. Љиљана Веселиновић

Школска 1989/90. Светлана Бранков Оливера Королија Мирјана Мрвош Саша Попов

Школска 2002/03. Јелена Стојиловић

Школска 1990/91. Александра Ђорђевић Маја Србиновски

Школска 2004/05. Саша Шоргић Сања Шумић

Школска 1992/93. Драгана Војтешки Љубиша Илић

Школска 2005/06. Игор Милановић Дејана Мунћан Јасмина Николић Санела Пајић Тања Поповић Драгана Секулић Ања Стојков

Школска 1997/98. Бојан Радека Драган Харангозо Школска 1998/99. Душан Радованов Даниел Ушурел

Школска 2003/04. Александра Радуловац

Ученици генерације: 1980/81: Марица Гвозденов, 1982/83: Љиљана Ивковић, 1999/2000: Љиљана Веселиновић, 2002/03: Јелена Стојиловић, 2003/04: Александра Радуловац, 2005/06: Игор Милановић Бивши ученици – доктори наука:

Снежана Томашевић, Слободан Шашић, Александар Раду, Милан Антонијевић, Саша Антонијевић, Драгољуб Цветковић, Александра Ђорђевић.

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

93


СЕЋАЊА И УСПОМЕНЕ

( ili - kako smo odrastali )

З

авршила је ОШ „Жарко Зрењанин“ у Вршцу (садашња „Јован Стерија Поповић“) са одличним успехом (Вукова диплома). После тога, два разреда Заједничког средњег образовања (једна од реформи школског система у тадашњој СФРЈ) завршила је такође са одличним успехом. ”У Вршцу у то време основана је Средња хемијска школа „Браћа Ацкета“ и ја сам одлучила да упишем ту школу јер је била нова и изазивала је радозналост. Нисам знала шта ме чека, јер је Школа радила тек годину дана и није било много ученика код којих бих могла да се распитам о њој. Упркос саветима и препорукама родбине и пријатеља да треба да упишем гимназију, у јесен 1978. године уписала сам се у Хемијско – технолошку школу „Браћа Ацкета“, смер – технолошка контрола.

Школа „Браћа Ацкета“ распршила је моје потајне сумње да је превасходно „занатски“ оријентисана. У њој нису занемариване друштвене науке ни општеобразовни предмети којима смо ширили наше културне видике. Сећам се да смо редовно посећивали Народно позориште у Београду и гледали актуелне балетске и Мирјана Топаловић, хем. техничар оперске представе. Све то помогло нам је да стичемо знања из оних интелектуалних области којима смо могли да оплемењујемо своју личност. Недостајала је само настава страних језика. Пошто су то били почеци рада Школе, кабинети за практични рад нису постојали или су били слабо опремљени. Професори су већином били млађи људи пуни ентузијазма, па су недостатак услова за извођење практичне наставе надокнађивали обимним теоријским предавањима. Мислим да су критеријуми при оцењивању били високи, што је било разумљиво, јер су све очи биле уперене у нову Школу и сви су чекали да виде какви ће бити свршени ученици те Школе. 94

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


После завршене Школе ,Браћа Ацкета’ уписала сам Фармацеутски факултет у Београду, али га нисам завршила. Запослила сам се 1982. у фабрици лекова Хемофарм где и сада радим. Знање које сам стекла у средњој школи много ми је користило док сам радила у Сектору контроле квалитета (у физичко – хемијској контроли лекова). Радо се сећам Школе, својих професора и школских другова. Никад се нисам покајала што сам похађала и завршила ту Школу.“ Снежана Јанковић, рођ. Сантрач, добитник је Вукове дипломе у овој Школи 1980. године. Данас је власник апотеке у центру Крушевца. Рођена је у Вршцу 1961. Основну школу „Жарко Зрењанин“ завршила је са одличним успехом. „Као дете волела сам да помажем људима. То су ме и драги родитељи учили. Размишљала сам да се људима најбоље може помоћи ако их лечите. Како нисам имала довољно храбрости за лекарски позив, определила сам се за фармацију. Упис у Хемијско – технолошку школу у Вршцу био је одличан избор. Ова школа и њени професори деловали су позитивно на мене и мој будући живот. Чини ми се да још увек боље памтим професоре те Школе и градиво које сам у тој школи научила, него градиво са испита на Фармацеутском факултету.“ После успешно завршеног Фармацеутског факултета у Београду, Снежана је засновала породицу у Крушевцу где 10 година ради у Градској апотеци а онда отвара своју. И њен старији син успешно студира фармацију, млађи је одличан гимназијалац.

Снежана Јанковић, дипл. фармац.

„Апотекарство се, нажалост, све више своди на обичну трговину. Рад у апотеци не захтева нарочита знања. Остају, после свега, одговорност, радна дисциплина и хуман однос према људима. А све те навике и особине стекла сам у мојој Хемијској школи у Вршцу.“

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

95


„Лепе успомене из Хемијске школе прате ме кроз цео живот. Другаарство које сам стекла у тој Школи траје и данас. Била сам у другој генерацији ученика. Професори, иако уз оскудне услове рада, због недостатка лабораторија и прибора за рад, али са великим ентузијазмом, успели су да нам пренесу знања из разних области.“ Флорика Видаковић, рођ. Магда, основну школу завршила је у Селеушу, а Заједничко средње образовање у Вршцу на румунском наставном језику. Одрасла у окружењу медицинских радника, рано је стекла наклоност према природним наукама и медицини. Хемија је посебно привлачила. Радознала да сазна како лекови могу да помогну при оздрављењу људи, опредељује се за фармацију. Долазак у Хемијску школу схватила је као природан пут до циља коме је тежила. Праћење наставе на српском језику није јој био проблем. Читањем школске лектире на српском језику обогаћивала је фонд речи, па јој је и усмена и писана култура изражавања била на нивоу најбољих ученика у генерацији. Добитник је дипломе „Вук Караџић“ 1980. године. „Фармацеутски факултет завршила сам у Београду, а стечено знање у Хемијској Флорика Видаковић, дипл. фармац. школи олакшало ми је савладавање обимног градива. Остварила сам животни сан: постала сам дипломирани фармацеут. Волим свој посао и радим га са одушевљењем. Драго ми је када људима, који долазе у апотеку, могу да дам савете који ће им користити у примени и употреби лекова.“ У центру Вршца, недалеко од „Апотеке на степеницама“, Флорика има Апотеку „Гален“ у којој ради са својом колегиницом. „Хемијска школа пуно ми је помогла у обављању садашњег посла, јер у њој су нас професори, поред хемије, учили и како да постанемо честити, поштени и вредни људи, како да поштујемо и ценимо туђ, а и свој рад. Такав начин размишљања и те карактерне особине трудим се данас да пренесем на своју децу... Радује ме сваки успех који постигну ђаци Хемијско – медицинске школе и са поносом истичем да сам и ја била њен ђак.“

96

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


Добитник дипломе „Вук Караџић“ (1980) и један од најуспешнијих ученика у тридесетогодишњем постојању Хемијске школе, Снежана Зарић, рођ. Томашевић, данас је један од веома уважених и перспективних научних радника у хемијској струци. Не само у Србији и не само у Европи!

Проф. др Снежана Зарић

Већ као студент прве и друге године Универзитета у Београду награђивана је годишњим наградама за изузетан успех. А онда постаје и стипендиста Универзитета од 1981. до 1984. Снежана је за висок просек (9,86) награђена као један од најбољих студената дипломираних 1983/84. године на Природно – математичком факултету у Београду. Већ 1990. постаје магистар, а 1995. и доктор хемијских наука Универзитета у Београду. Постдокторске студије наставља у Тексасу (САД) да би од 1997. до 2003. добила звање доцента на Универзитету у Београду. Од 2003. ванредни је професор на истом Универзитету.

Иако супруга и мајка два детета, Снежанина научна активност се из године у годину увећава и не престаје до ових дана. Године рада, упорности и великих одрицања, пратиле су њен интелектуални успон. У свету се то помно прати и награђује: 1999. добија DААD стипендију, две године касније додељује јој се стипендија Alexander von Huboldt, 2004. стипендија за гостујућег професора на „Луј Пастер“ универзитету у Стразбуру. Не мимоилазе је ни домаћа признања: 2004. добија награду Министарства науке Србије за успешан научно – исраживачки рад. Омогућена су јој студијска путовања и гостовања на универзитетима у Немачкој (Берлин, Бајројт), у Израелу (Weizmann institute of Science), у САД (Texas A M University), 1995, 1996, 2002, 2003, 2005, 2006; у Чешкој (Карлов универзитет у Прагу). Редовну наставну делатност обавља одговорно и савесно. У различито време предавач је рачунарске хемије за студенте хемије, неорганске хемије III за студенте хемије, нерганске хемије II за студенте биохемије. До ових дана др Снежана Зарић била је у улози ментора за преко 30 дипломских радова, 5 магистарских радова и 3 доктората. Један је од аутора уџбеника „Збирка задатака из неорганске хемије“.

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

97


У центру њеног интересовања је научно – истраживачки рад. Основна област истраживања је теоријска неорганска хемија, првенствено хемија комплекса прелазних метала. Теоријско проучавање интеракције и механизама ензимских и органометалних реакција. Предмет њеног истраживања је и синтеза комплекса прелазних метала и примена рачунара у биохемији. Др Снежана Зарић објавила је до сада преко 40 радова у водећим светским и домаћим часописима. Бројем и квалитетом објављених радова један је од 10 најуспешнијих научника у Србији од 2001. до 2003. године. Често наступа као предавач на националним и међународним коференцијама – преко 20 предавања одржала је по позиву на универзитетима у Америци, Немачкој, Француској, Израелу и Чешкој. Већи број запажених предавања одржала је на факултетима у Србији, три занимљива излагања у Истраживачкој станици у Петници. У светском часописима, Science и Nature, неретко цитирају се закључци или претпоставке из њених објављених радова. Више пута у улози је рецензента у водећим светским часописима за хемију. У научно – истраживачком пројекту „Energetics and Geometry of Hydrogen Bonds in Biomolecules and in Solution“ – заправо DAAD пројекту за академску реконструкцију југоисточне Европе, др Зарић је координатор за Универзитет у Београду. Руководилац је пројекта „Расветљавање биолошке активности механизама реакције и нековалентних интеракција, засновано на проучавању стуктуре молекула“. Члан је управног одбора Српског хемијског друштва од 1998, члан је скупштине Физичко – хемијског друштва, а од 2006. члан је Америчког хемијског друштва. У управи Хемијског факултета у Београду, продекан за науку била је од фебруара до септембра 2001. године. Велика посвећеност науци, истраживачки рад и стална активност у професији, не замагљују Снежанина сећања на Школу у којој је акумулирала почетна знања и мотиве за реализацију својих високих амбиција. „Низ (тада) младих професора, који су ми предавали стручне предмете имали су великог утицаја на мене, о чему сведочи и моје данашње бављење хемијом. Поред тога, имала сам и велику срећу да су ми предавали и професори Божидар Кораћ и Славко Бранков. На часовима књижевности обогаћивали смо интелектуалне видике читањем дела значајних светских писаца, а предавање математике проф. Кораћа помогла су ми да се успешно бавим теоријском хемијом у којој има пуно математике.“

98

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


„Рођена сам у Шушари, малом селу у центру и најнижој тачки Делиблатске пешчаре. Нетакнута природа, разбацани виногради, срдачни људи, учинили су моје детињство лепим. Још тада, захваљујући мојој баки, упознала сам свет лековитог биља и чврсто решила да будем фармацеут. Основну школу похађала сам у Шушари, касније у Вршцу у ОШ „Вук Караџић“, где ми је поред Вукове дипломе за одличан успех додељена и диплома „Михајло Петровић – Алас“ за изузетан успех у савлађивању наставног градива из природних наука. Дилема није било. Мој рад и жеља омогућили су ми да се упишем у Хемијско – технолошку и текстилну школу „Браћа Ацкета“ 1979. године. Тада, помало збуњена и узбуђена, што сам стала на први степеник ка испуњењу мојих жеља, нисам ни схватила колико сам имала среће. У свет фармације Ружица Каначки, хем. техничар и хемије уводили су нас квалитетни предавачи – професори. Обострано: биле су то године искреног, поштеног и напорног рада. Када би дошао моменат засићења од хемијских формула, онај ученик, који је у души био помало песник и романтичар, имао је могућност да на часу књижевности сивило бројки и формула претвори у нежну поезију. Међу овакве ученике припадала сам и сама. Колико сам желела стручно образовање, толико ми је требала и топлина у души, а то сам управо добијала на часовима књижевности. Професорима од срца ХВАЛА. Хемијску школу завршила сам 1981. године са одличним успехом. Додељена ми је Вукова диплома. Нажалост, за даље школовање нисам имала могућности. Убрзо сам се удала и са супругом отпутовала у Швајцарску где смо живели 4 године. У вихору живота била сам далеко од свог занимања, све до 1998. када ми се створила могућност да отворим златарску радњу. Знања из Хемијске школе постала су ми драгоцена, јер бити златар – произвођач, без знања хемије, није могуће. Сматрам да су се моје велике жеље из детињства да постанем фармацеут делимично и оствариле. Некада сам желела да помоћу лековитог биља лечим људе. Сада то чиним на други начин: пружам људима могућност да себи и драгим особама купују прелепе дарове, а у свом срцу носим једину поруку: ’Најбољи људи носе своје злато не у џепу, него у срцу. Једно унутрашње сунце целог њиховог живота обасјава и позлаћује све на свету чега се дотакне њихова рука и њихова мисао.’ (Јутра са Леутара, Јован Дучић).“

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

99


Марица Николић, рођ. Гвозденов, Заједничко средње образовање завршила је у Вршцу са одличним успехом 1979. године. У њему је стекла добре основе из хемије захваљујући професорки Боси Стефановић којој је бескрајно захвална. Исте године уписала је Хемијску школу у Вршцу. „Била сам ђак треће генерације ове Школе која је пуно обећавала, а данас и доказала да је једна од најбољих средњих школа у граду. У њој сам проширила своје знање из хемије – како теоријско, тако и практично. Упознала сам и стекла многе пријатеље са којима се и данас дружим. Професори су нас научили правилном учењу и одговорном односу према раду. Велики ентузијазам проф. Николе Олуића, који је ни од чега створио лабораторију за физичку Марица Николић, дипл. хемичар хемију, доказао нам је да се све може постићи само ако човек хоће и жели. Трудила сам се да савладам све тешкоће и несебично помагала својим друговима у савладавању градива. Највеће задовољство које сам доживела у тој Школи је да сам од својих професора и другова проглашена за ђака генерације. То признање ме је обавезало да у даљем учењу и раду оправдам. После успешно звршене Хемијске школе, са одличним успехом, уписала сам Природно – математички факултет, одсек Хемија у Београду. Без тешкоће завршила сам прву годину Факултета, захваљујући великом знању и вештинама у извођењу практичних вежби која сам стекла и понела из Хемијске школе. Са лакоћом завршила сам Факултет и дипломирала 1987. године на Одсеку за индустријску хемију и добила звање дипломираног хемичара. „Исте године запослила сам се као професор у истој тој средњој школи у Вршцу из које сам изашла као ученик. Као професор за катедром, са друге стране клупе, нови задатак био је предамном – да своје знање на најбољи начин пренесем ученицима који су били само неколико година млађи од мене. Предавала сам општу и неорганску хемију, неорганску хемију, органску хемију, физичку хемију и аналитичку хемију. Моја жеља није била да будем професор и то ми је на почетку рада задавало тешкоће. Временом сам увидела лепоту тог позива и прихватила га као нешто 100

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


чему се морам посветити и дати све од себе. Резултати нису изостали: многи моји ученици уписали су факултете и са лакоћом полагали испите и добијали одличне оцене баш из предмета које сам им предавала. На покрајинским такмичењима моји ученици освајали су прва места. Све то давало ми је снагу да истрајем као професор. Основала сам породицу и добила сина 1994. године. Била су то тешка времена за нас, али мени се пружила прилика за промену посла. Напуштам Хемијску школу и прелазим на нови посао у Физичко – хемијској лабораторији фабрике лекова „Хемофарм“. Сада радим као самостални стручни сарадник у Контроли квалитета у нашем најуспешнијем фармацеутском индустријском гиганту.“ „Основну школу до IV раздреда похађала сам у родном Влајковцу, а од V до VIII разреда у ОШ ,Олга Петров Радишић’ у Вршцу (румунски наставни језик). Током целог школовања имала сам одличан успех. Наставила сам Заједничко средње образовање, IX и X разред, исто у Вршцу. После завршеног X разреда, имајући у виду одличне резултате, а и чињеницу да сам волела природне науке, определила сам се за Хемијску школу. Други разлози који су утицали на моје опредељење били су упис моје сестре у исту Школу, а и могућност запошљавања у хемијској индустрији у граду. Уписала сам органски смер, произвођач лекова и средстава за заштиту биља. Током школовања постизала сам одличне резултате и мој труд награђен је дипломом ,Вук Караџић’ . Вирђинија Србу, дипл. фармац.

По завршеној средњој школи уписала сам Фармацеутски факултет у Београду, после успешно положеног пријемног испита из физике и биологије. Током студирања много ми је значило знање које сам стекла у средњем образовању. Имала сам одличан успех у свим предметима, а нарочито у органској, неорганској и ана��итичкој хемији, затим у математици и технологији. Прве године по постигнутим резултатима, уз још две колегинице, била сам проглашена за студента године.

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

101


Фармацеутски факултет завршила сам 1987. године са одличном просечном оценом и највишом оценом на дипломском испиту. Стаж сам одрадила у Институту ,Торлак’ у Београду и у државној апотеци у Вршцу. Положила сам стручни испит, добила звање дипл. фармацеут и запослила се у приватној апотеци ,Варош’ у Вршцу. У слободно време бавила сам се певањем у којем сам постигла лепе резултате. Освојила сам прво место на Фестивалу музике и фолклора Румуна у Војводини и специјалну награду жирија на једном Међународном фестивалу фолклора у Румунији. Снимила сам неколико песама у студију Новосадског радија и Новосадске ТВ. Данас живим у Француској, у близини Лиона, удата сам и имам једног сина. Запослена сам у апотеци, али не као фармацеут, зато што југословенска диплома није призната у Француској, а лично нисам имала снаге да започнем нове студије. Најважније ми је да радим у здравственој области за коју сам се и определила уписујући Хемијску школу. Данас се са задовољством присећам пријатних тренутака проведених у тој Школи. Иако смо долазили из разних школа, брзо смо се спријатељили и међусобно помагали. И данас се сећам грађевинских радова на изградњи фискултурне сале и стамбених зграда у близини Школе. Ценили смо наше професоре. Сећам се пријатних тренутака у хемијској лабораторији где смо правили прве експерименте. Остало ми је у пријатном сећању учествовање на Општинском такмичењу из књижевности (Живот и дело вршачког писца Јована Стерије Поповића), где смо освојили друго место. Сећам се матурске вечери коју смо организовали током екскурзије на крају школске године. У Лиону живим, далеко од Вршца, али у мислима често сам тамо где су наши корени и где смо први пут угледали светлост дана. Биће ми велика част да се нађем на страницама монографије наше Школе.“

102

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


„Био сам матурант треће генерације ученика Хемијско – технолошке и текстилне школе ,Браћа Ацкета’ 1980/81. године. Завршио сам студије на Стоматолошком факултету у Београду. Своју приватну ординацију под именом ,Аполонија’ , а сада под именом Др М. Милунов, отворио сам 1994. године и то је у граду била прва приватна ординација са пуним радним временом. Ожењен сам, имам супругу Снежану (учитељица по занимању) и синове Војислава и Томислава. Поносим се што сам био ученик ове Школе. Пре свега, припадао сам предивној генерацији. Лепо смо се дружили и једно другом помагали. Тадашњи професори били су у већем броју млади људи који су у настави примењивали модерне методичке приступе. Није било лако одговарати на њихове високе захтеве.

др мед. Миодраг Милунов, стомат.

Шта рећи о друговима у разреду, осим да смо мање – више сваки од нас знали шта желимо постићи у животу. У Школи смо оставили дубок траг, јер смо професору Николи Олуићу помогли у изградњи физичко – хемијске лабораторије у Стеријиној 107. То се никад не заборавља, мада је неку годину касније лабораторија премештена у објекат Школе. Моји лепи утисци о Школи и данас трају. Радовао бих се да бар један од мојих синова буде ученик исте Школе. Знам да су наши професори поносни на успехе које смо ми, њихови ученици, постигли. Исплатио се њихов труд и велико стрпљење које су у послу свакодневно испољавали.“

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

103


„У Хемијској школи у Вршцу школовала сам се између 1980. и 1982. године. Пре доласка у ову Школу, завршила сам ОШ ,Олга Петров - Радишић’ , као и I и II разред Заједничких основа средњег образовања са одличним успехом. За ову школу сам се определила зато што ме је занимала фармација и рад у лабораторији. Мој први утисак био је да у Школи владају строга правила рада и дисциплина. Наставнички кадар био је веома млад. У раду наставника на часовима осећала сам њихово велико залагање и искрену жељу да нам пренесу што више знања како из стучних предмета, тако и из опште културе. И данас памтим савете које су нам професори давали у паузама између лекција да треба да будемо истрајни и сигурни у своје знање током даљег школовања, као и да је врло Славица Срндачевић, важно да стално унапређујемо своју дипл. инж. технологије општу културу читајући књиге, пратећи културна дешавања у граду и водећи рачуна о избору ТВ емисија које гледамо. То је оно што даје смисао човековом животу и што доприноси да човек буде цењен ма којим послом да се бави у животу. Још једно корисно и пријатно искуство у Хемијској школи била је стручна екскурзија која се разликовала од уобичајених. Била је то посета успешним компанијама: ,Здравље’ и ,Невена’ у Лесковцу, као и ,Мерима’ и ,Рубин’ у Крушевцу. Том приликом посетили смо Народно позориште ,Бора Станковић’ и културно – историјске споменике Ниша. Радо се и данас сетим лепих доживљаја са тог путовања. Радне навике, позитиван однос према раду, као и солидна основа из стручних предмета, које сам стекла у овој Школи, помогли су ми у даљем школовању на Технолошком факултету, одсек Фармацеутско инжењерство у Новом Саду. Данас радим у Хемофарму као дипломирани инжењер технологије, имам породицу и двоје деце. Посебно ми је драго што у компанији у којој радим међу запосленима има доста мојих бивших другова и другарица из Хемијске школе. Све нас вежу заједничке успомене на дане наше ране младости.“ 104

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


Први радни однос засновала је 1.09.1989. године у Хемијско – технолошкој школи у Вршцу у којој је и матурирала 1983. године. Завршила је Технолошки факултет у Новом Саду и стекла звање дипл. инж. технологије. Протеклих година радила је на Технолошко – металуршком факултету и Кожарској школи у Београду. Од 1.12.1994. ради у Хемијско – прехрамбеној технолошкој школи на Бановом Брду. Звање професора технолошке групе предмета стекла је након положеног државног испита. До сада је предавала следеће предмете: аналитичка хемија, општа и неорганска хемија, техничко цртање, практична настава и друге предмете из технолошке групе. Фебруара 2004. постављена је на радно место руководиоца подручја рада: Хемија, неметали и графичарство. Посао јој је веома занимљив, разноврстан и одговоран.

Снежана Миленковић, дипл. инж. технологије

„У раду наилазим на проблеме које успешно решавам сарађујући са педагошко – психолошком службом, професорима и осталим сарадницима. Хемијско – медицинска школа у Вршцу била је прекретница у мом животу, одредила је мој будући позив, развила љубав за хемију. Остала ми је у лепој успомени. Данас топлину и нежност дарујем својој деци (имам три кћерке), али доста тога остане и за моје ученике којима с љубављу посвећујем свој радни век. Има у томе нечег лепог што се ничим не може надокнадити. Са ове временске даљине, поносим се својим професорима који су несебично своју енергију и племенитост преносили на нас, а ми је, ето, преносимо млађим генерацијама. У томе видим лепоту професије којој сам се посветила.“

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

105


„У ОШ „Паја Јовановић“ у Вршцу била сам одличан ученик и носилац Вукове дипломе. Велика жеља за стицањем знања из природних наука разлог су мог доласка у ову Школу. Била сам импресионирана новом средином: зградом, кабинетима и професорима. За солиднији успех у Школи била је неопходна константна припремљеност за часове, концентрација и пажња у току читавог наставног дана. И у овој Школи постигла сам одличан успех и стекла право на диполому „Вук Караџић“.

Љиљана Марић, дипл. инж. технологије

Пуно лепих успомена вежу ме за дане школовања. Радо се сећам школских другова и професора. Солидно знање омогућило ми је успешно студирање, а након завршених студија и солидну егзистенцију. На Технолошком факултету Универзитета у Београду имала сам висок просек студија, а на дипломском испиту и највишу оцену.

Завршила сам специјализацију из микробиологије на Биолошком факултету. Садашње звање ми је дипл. инж. технологије, спец. микробиологије. Радим већ непуних 16 година на радном месту шефа Одељења биолошке контроле – Сектора контроле квалитета у Хемофарму. Захваљујући солидним предзнањима стеченим у овој Школи, успевала сам релативно лако да постигнем успехе на студијама.“ „Те, сада већ давне 1982. године, по завршетку тзв. „заједничких основа“ (IX и X разред), по тада важећем општем програму образовања, као и већина мојих вршњака, нашао сам се пред дилемом – куда даље? Пошто сам био одличан ученик, могао сам да бирам где ћу наставити средњошколско образовање. После краћег размишљања, избор је пао на Хемијску школу – са једне стране због мојих раније изражених афинитета према природним наукама, а такође и због, у то време, сасвим извесних могућности запослења у родном граду. Две године касније (1984), матурирао сам са одличним успехом у разреду проф. Олуића. Уједно, понео сам и признање ,најбољег младог хемичара’ у својој генерацији.

106

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


Време проведно у нашој Школи памтим као један од лепших периода у мом досадашњем животу. Нарочито памтим дружење са вршњацима, како у Школи тако и у слободном времену. Уопште, прва половина 80 – тих била је надасве м��ран и за омладину безбрижан период нашег друштва у целини, без икаквог наговештаја онога што ће нас све заједно задесити. Такође, сећам се, и за то време, специфичних односа професор – ученици, карактеристичних за нашу Школу. Без икаквог умањивања ауторитета и ускраћивања дужног поштовања, са већином професора успевали смо да успоставимо, безмало, сарадничке односе, са високим степеном узајамног поверења. Деведесете године бих, као и већина грађана наше земље, најрадије волео да што мање памтим. Ово из разлога, што су то године пуне искушења, разочарања и људских страхова.

Драган Томић, дипл. економиста

Досадашњу пословну каријеру сматрам бољим делом своје приче. Почетком 1988. године добио сам стално запослење у Хемофарму. Током свих ових година, упоредо са радом у фирми, радио сам на свом личном усавршавању. Та воља ме ни до данас, у зрелим годинама, не напушта. По струци сам дипл. економиста, смер маркетинг. Радим у фирми Fresenius Medical Care Ѕerbia d.o.o. (некадашњи Хемомед) на пословима стручног сарадника за производни контролинг. Тренутно имам у плану школовање на Мастер студијама маркетинга, као и даље усавршавање два страна језика – енглеског и немачког. Једноставно, мишљења сам да човек треба да учи током целог живота. Иако мој садашњи посао, реално, нема много везе са хемијском струком, у извесним ситуацијама, када се поведу поједине стручне дискусије, разноврсна знања стечена у нашој Школи бивају ми од велике користи.“

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

107


Жељко Немет, допломирани инжењер технологије, живи у Вршцу, а ради у Бриксолу, у д.о.о. Кућна хемија – на пословима Контроле, развоја, квалитета и заштите животне средине. Био је члан Школског одбора наше Школе 2003. године. „И данас, после 24 године од завршетка средње школе (1983), радо се сећам тих безбрижних времена, испуњених великим пријатељством, дружењем, љубавима које и данас трају; времена када је реч била закон, поштење животни принцип, а искреност врлина, времена када смо живели сви за једног и један за све. Једини критеријум да упишем баш ову Школу био је њена непосредна Жељко и Слађана Немет, дипл. инж. технологије близина мојој кући, јер тада једноставно нисам био опредељен нити једној струци и нисам имао представе чиме бих се бавио у животу. И нисам зажалио, јер најлепши период свог живота провео сам баш у овој Школи. Често, када из пословних или приватних разлога посетим Школу, застанем на улазним вратима погледом ка улазу у подрум. Данас су то учионице, а тада, давне 1982, моји другови и ја добили смо сагласност да средимо један простор у подруму и ту направимо Клуб хемичара. Набавили смо нешто намештаја, купили освежавајућа пића како бисмо их продавали и нешто зарадили за Клуб. Међутим, посао није баш нешто ишао, јер смо сокове попили и ништа нисмо зарадили. Ипак Клуб је постојао: донео сам свој сто за стони тенис и то нам је било омиљено место за дружење и рекреацију. Док пишем ове редове, сетих се једне згоде која би се могла назвати ,спашавање другарице НН од губитка године’, а која потврђује слоган ,сви за једног’. Наиме, дотичној другарици НН је због више слабих оцена претио губитак године. Једина преостала нада била је добијање позитивне оцене из неорганске хемије и полагање поправних испита. Стицајем околности другарица НН је поломила десну руку и ја сам се јавио да уместо ње на табли пишем њене одговоре. И наравно, она је причала алхемију, а ја писао хемију на табли. Да овај прећутни договор 108

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


са професорком не би био сувише провидан, професорица је на крају, после свих ,тачних’ одговора, тражила да ученица каже формулу за флуороводоник. Настао је тајац, преломни моменат, мукла тишина. Док је професорица листала дневник, наш друг Горан Кукић дошао је на спасоносну идеју: из џепа извадио кутију цигарета ,Херцеговачки филтер’ чији је заштитни знак био ХФ, тј. формула дотичног једињења. Дискретно је подигао кутију и показао прстом. Другарица НН је то прочитала ,по Вуку’ и ствар је била сређена. Хемијска школа ме прати цео мој досадашњи век. Често ми се дешавало да након успешно положених испита на факултету, у моменту уписивања оцене у индекс и увида одакле сам, професор каже: ’Ах да, наравно, ви сте ђак Хемијске школе из Вршца’. Колико ми је било непријатно због других колега, толико сам био поносан што сам похађао најбољу хемијску школу у земљи. И данас имам успешну сарадњу са овом Школом. Са мојим друговима, сада професорима, размењујем знања, апарате, инструменте и хемикалије. Заједно помажемо ђацима око матурских радова чинећи напоре да од њих створимо боље и стручније људе, бар онолико колико је ова Школа начинила то од нас. Живим срећно са Слађаном Стајковић – Немет, дипл. инж. технологије, такође, негдашњим ђаком ове Школе. Слађана је запослена у А.Д. Хемофарм.“ Оливера Стојков (рођ. Филипов) данас је један од најуспешнијих директора у банкарском сектору. Руководи филијалом грчке Piraeus Atlas Bank у Вршцу. Нашу Школу завршила је школске 1983/84. године. Њена даља интересовања везана су за образовање у области финансија, мада је након завршене средње школе уписала Педагошку академију у Вршцу, смер – наставник разредне наставе. „ОШ ,Паја Јовановић’ завршила сам у Вршцу, а онда, 1982. године, уписала Хемијско – текстилну школу, смер хемијски аналитичар, пре свега вођена идејом да се у животу бавим озбиљним и лепим послом. Веровала сам да ће нова Школа, која је имала одличне референце, знатно утицати на моју будућност. Сећања на средњошколске дане пуна Оливера Стојков, дипл. економиста су лепих емоција и успомена. Били смо

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

109


добра и честита деца вођена сјајним професорима, а уједно саветодавцима, педагозима и психолозима, који су неретко гасили пожаре у нашим срцима и главама. Ништа необично за тај узраст. Били смо њихова деца, са њима делили радост и тугу, страх и малодушност. Сваки покушај да окусимо неку другу страну живота започињао је и завршавао се ту на часу или на одмору, а понекад са професором и у родитељском дому. Сећам се и данас џепчића на белим мантилима исписаних нашим именима са префиксима наших амбиција. Често су нас професори тако и ословљавали, понекад смо се смејали, а понекад стидели. Лабораторије, у којима су важила правила, јасна и једноставна, све садржано у формули, али је ипак понекад димило, јер се тешко одолевало пориву. Часови поезије и књижевности често су се претварали у часове живота, онога што јесмо и какви треба да будемо. Обилазили смо и посетили све гиганте хемијских и текстилних индустрија некадашње Јуславије, али увек сви заједно, без обзира на смерове за које смо се опредељивали. Моје данашње искуство оставља утисак да је све, ипак, онако како су нас тада у Школи учили. Као што је хемија у нама и свуда око нас, као што елементи периодног система чине читаву природу која нас окружује, тако и наше знање, логика коју смо стицали на часовима математике, скромност којој су нас учили на часовима књижевности, култура коју смо понели из родитељског дома – све то учинило је да смо се разликовали од својих вршњака из других школа и лакше прилагођавали новим стручним изазовима. У већој или мањој мери све је утицало на формирање моје личности, на моју сигурност, самопоуздање и једноставно расуђивање. После завршене Академије у Вршцу, желела сам нову афирмацију те сам се везала за финансијске трансакције на један потпуно професионалан начин: уписала сам и завршила Факултет за пословне студије у Београду, смер банкарство. У прво време радила сам у домаћим реномираним банкама. Вођена љубављу према људима и свом позиву, стрпљиво и постепено сам напредовала у својој каријери. Кажу да сам данас један од успешнијих директора у банкарству. Чврсто сам опредељена да и даље напредујем у каријери. Увек помислим да је мој избор средње школе био прави, јер је оставио драгоцен траг на моју личност - на прави начин и у право време.“

110

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


Рођена је у Вршцу 1966. године. Од најранијег детињства тежила је највишим циљевима. У основној и средњој школи увек „Вуковац“ и ђак генерације. Поред петица из свих предмета, посебно се истицала у биологији, хемији, рецитовању и ритмичкој гимнастици. У Хемијској школи „Браћа Ацкета“ у Вршцу провела је две године. Истицала се посебно у области предмета везаних за органску и неорганску хемију. Једини је добитник дипломе „Вук Караџић“ школске 1984/85. године. Вредна и одговорна показала је изузетно интересовање и таленат како за стручне, тако и за општеобразовне предмете. Након завршене средње школе уписала је Природно – математички факултет у Београду. Због здравствених разлога (алергија на концентроване киселине), Mирјана Несторов, напустила је Факултет. Наредне школске дипл. eкономиста године уписала је Економски факултет у Београду и успешно завршила смер спољне трговине и маркетинга. Од завршетка факултета до данас ради у области банкарства (Војвођанска банка, Филијала Вршац, HVB Bank Београд, HYPO Alpe Adria Bank а. д. Београд). Данас је запослена у Београду у HYPO Alpe Adria Bank а. д. на пословима кредитирања привреде. „Знања стечена у Хемијској школи нису ми од велике помоћи у садашњој профес��ји, али сам у њој изградила радне навике, дисциплину и одговорност према послу што је неопходан услов за успех у свакој делатности. Чињеница да сам у својој генерацији једини добитник Вукове дипломе никада ме није учинило сујетном. Поштовала сам другарице и другове уз које сам проводила школске дане и којих се и данас радо сећам. Дружили смо се у Школи, на пракси, на екскурзијама. Сви ти тренуци су за незаборав.“

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

111


„Изражавам велико задовољство због настајања ове монографије, а делим и мишљење великог броја припадника моје генерације да је време проведено у школским клупама Хемијске школе нешто што нас веже за цео живот. Што смо старији, време када смо били мало млађи доживљавамо са више сете и пуно разумевања, а све оне мале и безазлене несташлуке препричавамо као да су се јуче догодили. Зовем се Владимир Грбић, ученик аналитичког смера генерације 1984/86. Врло млад, у осмом разреду основне школе, остао сам без мајке која је умрла од тешке болести. Захваљујући Хемофарму, где је она радила, а посебно гдину Миодрагу Бабићу, остварио сам право на стипендију што ме је усмерило у школовање за потребе Хемофарма. И данас се сећам сваког детаља мог првог доласка у Школу ,Браћа Ацкета’. Сива зграда некадашње касарне, озбиљна лица и наступи појединих професора, приче старије генерације ученика о томе ко је какав професор и шта нас чека у предстојећој школској години, у почетку је код мене изазивало одбојност према Школи и учењу. Већ поменута стипендија, уместо да ми буде подстицај, у ствари, била је бреме одговорности, јер у случају неуспеха у Школи постојала је клаузула о њеном враћању. Та трећа година средњег образовања, односно прва година хемијске струке, у многоме је одређивала мој даљи живот. Изражавам захвалност професорима, дивним људима, који су умели да препознају ситуацију и нису дозволили да се моја будућност уруши. Са ове временске удаљености сагледавам сву њихову педагошку величину и људскост. Наше време, проведено у друштву професора, било да је реч о настави или екскурзијама, носило ја са собом поруку коју ми у том тренутку нисмо били у стању да схватимо, али смо кроз животно сазревање успевали да препознамо. Не знам да ли још неко поседује новинско издање школског гласника ,Плаве блузе’ које је уређивала група наших школских другова. Достављам копију која у себи садржи дух једног лепог времена када није било дроге и агресивности по школама, већ је највећи грех била запаљена цигарета испред улаза у Школу. По занимању сам хемијски техничар у служби истраживања у Хемофарму.“

112

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


Међу најуспешнијим ученицима Школе, у три деценије њеног постојања, био је и Милош Николин. Рођен је у Београду, 1968. године. „Случај комедијант – написао је његов славни имењак, Милош Црњански – игра значајну улогу у животу човековом.“ Иако природно надарен за литературу, Милош се, ипак, приклања хемији. Школске 1982/83. уписује Хемијску школу у Вршцу и постаје један од најбољих ђака у генерацији. У центру његовог интересовања су, наравно, предмети хемијске струке, али књижевност му је вечита преокупација. И док поједини његови другови невољно читају програмом прописану „обавезну“ школску лектиру, Милошеви професори књижевности зачуђени су ширином његовог литерарног интересовања и бројем прочитаних књига. Са неколико другова иницира покретање школског листа „Плаве блузе“. Он је уредник листа и писац најзанимљивијих текстова. По завршеној средњој школи уписује Фармацеутски факултет у Београду. Студирајући бави се писањем прозе, позоришном критиком и новинарством. По завршеном Факултету ради у фармацији, али писање остаје његова магија. Објавио је роман „Praeclarus Hortus“ (рецензент: Давид Албахари), збирку прича „Десерт“ и књигу „Балкански карневал“. Милош живи у Београду. На првом састанку генерације 1996, поводом десетогодишњице школског листа „Плаве блузе“, написао је: „... Јер све што бива, све што било је, непогрешиво се таложи у нашем сећању. Отуда и устаљена мерила људских вредности намењена сумњивој процени нечијег успеха или неуспеха, губе на снази пред алузивношћу драгог осмеха, пријатељског стиска руке или пред мелодичношћу реченице што нас непогрешиво враћа у сретно доба наших школских дана.“

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

113


„Похађао сам наставу на мађарском језику у ОШ „Вук Караџић“ у Вршцу. Први и други разред заједничког средњег образовања завршио сам у Хемијско – технолошкој школи у Вршцу, такође на мађарском језику. У истој Школи похађао сам III и IV разред усмереног средњег образовања, смер хемијски аналитичар. Дипломирао сам 1995. Постао сам дипломирани хемичар. По завршетку студија засновао сам радни однос у Хемофарм Концерну. Обављао сам послове аналитичара у Контроли квалитета у Физичко – хемијској лабораторији. Од фебруара 2002. обављам посао шефа лабораторије Контроле квалитета медицинских средстава у Хемомеду. Тренутно сам запослен у Fresenius Medical Care Serbia d.o.o. (Фирма је настала продајом Хемомеда.) Образовање стечено током рада: Cертификат, Континуални ГМП тренинг I и II, Валидације. Cертификат издала Европска агенција за реконструкцију. Cертификат о положеној обуци за Интерну проверу система квалитета. Cертификат издао АQА. Золтан Чех, дипл. хемичар

Cертификат о положеној обуци Заштита простора угрожених од експлозивних смеша. Cертификат издао Институт за нуклеарне науке „Винча“

Cертификат о завршеној обуци за рад на више апарата. Cертификате издали овлашћени заступници апарата: Аgilent, Fedegari, Shimadzu, Sartorius, Sherwood, Binder, Beckman.

Ожењен сам и имам двоје деце.“

114

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


„Школу ,Браћа Ацкета’ похађала сам школске 1983/84. и 1984/85, смер полимери (производња и прерада синтетичких полимера и гуме). За године проведене у тој Школи везују ме лепа сећања на учење и дружење. Градиво је било обимно, професори су имали високе критеријуме за оцењивање, што је све захтевало пуно рада и улагања, али и допринело стварању једне одличне основе за каснију надградњу. Знање које сам стекла у тој Школи, посебно из хемије и математике, не само теоријско већ и експериментално, допринело је да успешно завршим студије на Хемијском факултету у Београду. Тренутно живим и радим у Канади, у компанији која се бави истраживањем макромолекула и делим мишљење да је наше школство врло квалитетно и наши стручњаци признати у свету. Честитам нашој Школи 30 година постојања са жељом да настави са квалитетним радом. После завршених студија добила сам посао у Централној библиотеци на Фармацеутском факултету у Београду и радила тамо осам година, прво као библиотекар, а касније као шеф Централне библиотеке. У почетку сам мислила да се Гордана Цветановић, дипл. хемичар нећу дуго задржавати у библиотеци, али сам убрзо заволела тај посао и остала. Једноставно… кад не можеш да радиш оно што волиш, онда заволиш оно што радиш. Имам двоје деце, сина Луку (11) и ћерку Марију (6). Већ преко шест година живимо у Канади, у Mississaugi, у граду од око милион становника (Торонто). Пошто је моје знање енглеског језика било врло оскудно, ишла сам у школу око годину дана да учим језик. Тамо сам сретала људе из различитих земаља, углавном са високим образовањем, и ту сам заправо стекла утисак да је наше школство веома јако, да смо ми изашли из школе са једним јако солидним општим знањем, које многи други немају. Дешавало ми се да ме чак предавач пита како ја то све знам, а ја им кажем да смо ми то све учили у школи. Радим у Xerox Research Centre of Canada као Senior Technical Information Specialist, тј. у њиховој библиотеци, а знање хемије је било пресудно да добијем овај посао. Радо се сећам своје Школе и лепих успомена понетих из ње.

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

115


„Зовем се Лучијана Арман – Зубић. Рођена се 1970. године у Маргити. Завршила сам ОШ ,Олга Петров – Радишић’ у Вршцу на румунском језику са одличним успехом. Године 1984. уписала сам заједничко средње образовање у Хемијско – технолошкој школи ,Браћа Ацкета’. Почетак није био лак јер је све било ново и ја сам по својој природи била у многим стварима другачија од већине ученика. Никада нећу заборавити савет мог бившег разредног старешине Вељка Стојановића: да не треба ни да покушавам да будем као остали да бих се уклопила, већ да будем оно што јесам. Оно што ми је такође остало у лепом сећању је да сам често постављала додатна питања из физике, хемије и математике, јер нисам знала терминологију на српском језику. Завршила сам средњу школу 1988. године, смер произвођач лекова и средстава за мр Лучијана Арман - Зубић заштиту биља, са просечном оценом 5,00. Учествовала сам на разним такмичењима и постигла солидне резултате. Из средње школе понела сам пуно знања, гомилу успомена и неке изузетно битне савете мојих професора који су ми касније у многим ситуацијама помогли. Започела сам ту Школу несигурна и збуњена, а завршила са чврстом жељом да искористим своје могућности најбоље што могу. Године 1988. уписала сам хемију на Природно – математичком факултету у Новом Саду. Захваљујући великом знању које сам стекла у средњој школи, прошла сам кроз студије веома лако. Дипломирала сам 1993. године са просечном оценом 9,37. Као најуспешнији студент у ге��ерацији, уписала сам магистарске студије и остала да радим на Факултету као асистент за предмет општа и неорганска хемија. Коаутор сам радних свесака за вежбе из опште и неорганске хемије за студенте Технолошког факултета у Новом Саду. У исто време сам активно радила у науци и објавила низ радова у међународним и домаћим часописима. Године 1996. одбранила сам магистарски рад под називом: ,Испитивање кисело – базних равнотежа неких деривата фталимида’. Докторску дисертацију ,Физичко – хемијска карактеризација деривата tioure – e’ завршила сам 2000. године, али из породичних разлога напуштам Факултет и домовину и 2001. одлазим у Los Angeles (Калифорнија, САД). 116

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


Ових година живим срећно са супругом и трогодишњим сином Максимом у Rockton–u на северу Илиноиса (САД). Велика ми је част да будем укључена у хронику Школе, раме уз раме са својим поштованим професорима и бившим ученицима, који су постигли изузетне успехе у пословима којима се баве.“

Доктор медицине и начелник службе Хитне помоћи у Дому здравља у Алибунару, Октавијан Отонога, био је, такође, ученик наше Школе. Матурски испит полагао је 1993. године, и исте године започео студије на Медицинском факултету у Темишвару. Дипломирао је 1999. и стекао звање доктора медицине. Др Октавијан Отонога радо се присећа доласка у ову Школу: „По завршеној ОШ ’Братство - јединство’ у Алибунару није ми требало дуго времена да одлучим коју ћу школу наставити. Већ као основац чуо сам доста тога о Хемијско – технолошкој и текстилној школи у Вршцу. Информације су биле веома позитивне, како о опремљености Школе, тако и о квалитету наставе. Пошто сам и иначе био склон природним наукама, а радознао и жељан нечег новог, др мед. Октавијан Отонога одлучио сам се за ову Школу. Наравно, нисам се покајао. Нови другови одлично су ме прихватили, а још мање проблема било је са професорима: нису правили разлику између ученика из града и села, нити су нас другачије делили. На часовима теоријске наставе и на вежбама у лабораторијама много тога могло је да се научи. Зато ми ни студије нису представљале велики проблем. Моје успомене из тих средњошколских дана заиста су позитивне и незаборавне.“

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

117


„Хемијску школу уписао сам, сада већ далеке 1985, након што сам завршио ОШ ,Олга Петров – Радишић’ у Вршцу. Хемијска школа је тада важила за најтежу средњу школу у граду што је једним делом утицало на мој избор. Додатни, скривени мотив је што сам већ у основној школи на неки начин заволео хемију, мада тога, у то време, вероватно нисам био потпуно свестан. Ипак, некако магловито сам своју будућност видео као студент хемије, па је Средња хемијска школа у неку руку била мој природни избор. У мом разреду било је доста другова и другарица из ,Олге’. Са осталима, који су дошли из других школа, брзо сам се упознао и многи од њих постали су моји добри другови са којима сам у контакту чак и данас. Сећам се нашег бунтовничког понашања на четвртој години када је иницијатива да се укину, до тада обавезне школске униформе – ,плаве блузе’, потекла из мог разреда. Да ли др Александар Раду је то била назнака бунтовничког духа наше генерације остаје нејасно, али је чињиница да се први студентски протест против тадашњег режима у Србији на Теразијској чесми 1991. десио у време кад је моја генерација била на првој или другој години студија. Такође је тешко заборавити суботња поподнева у лабораторији код проф. Олуића на изради дипломског рада из физичке хемије. Сумњам да је превише професора било спремно да на тај начин жртвује своје слободно време зарад својих ђака. Чврсто верујем да су та суботња поподнева знатно утицала на формирање мојих садашњих радних навика. Током школовања тактизирао сам и улагао више енергије у стручне редмете за које сам мислио да ће ми бити значајнији за даље школовање. Ипак сам се трудио да одржавам одличан успех. Након завршетка средње школе и одслуженог војног рока, 1990. уписао сам Факултет за физичку хемију. Иако сам одувек видео себе као студента хемије, физичка хемија се појавила као наука која је некако најдубље улазила у описивање природних процеса. Немалу заслугу је имао и професор Олуић, као професор физичке хемије, и његово инсистирање на разумевању и оперативном владању материјом. Факултет сам 118

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


завршио 1997. након чега сам се запослио у Заштити на раду и заштити животне средине. Посао је захтевао одлазак на терен и узорковање отпадног ваздуха, воде и земљишта и њихову лабораторијску анализу. Са стручне стране посао је био изузетно занимљив, јер ми је омогућио контакт са многим индустријским технологијама и експерименталним техникама са којима сам се упознао на факултету. Паралелно са послом, похађао сам и магистарске студије на Факултету за физичку хемију на којима сам се бавио проучавањм реакција и процеса транспорта основних загађивача ваздуха у урбаној средини: као што су озон, азотови оксиди и сумпордиоксид.

Веома лоша економска, научна и културна ситуација у држави, условила је моју одлуку да своје школовање и живот наставим у иностранству. Августа 2000, са својом супругом одлазим у САД, где, обоје уписујемо докторске студије на Универзитету Auburn – у, држава Алабама. Ја сам се придружио групи на Хемијском факултету која је проучавала механизме и процесе који утичу на сигнал потенциометријских сензoра. Ту је мој рад био награђен у неколико наврата. Титулу доктора наука стекао сам априла 2005. и одлучио да своју каријеру наставим у Ирској. Тренутно сам запослен као научни радник у Националном центру за изучавање сензора у оквиру Универзитета града Даблина. Ту се бавим истраживањем на пољу оптичких и потенциометријских сензора који мoгу бити искоришћени за развој класичних, али потпуно нових уређаја за мерење и транспорт органских и неорганских једињења. До данас мој научни рад је резултовао са скоро 20 објављених радова у међународној стручној литератури. Велики број пријатеља, које сам у Хемијској школи стекао, ситни школски несташлуци и стечене стручне основе, значајно су допринеле мом развоју – како личном, тако и стручном. Током посете Вршцу често се моји сусрети са старим другарима претворе у евоцирање успомена из школских дана. Такође, стручно знање које сам у Школи стекао, представљало је велику предност у односу на моје факултетске колеге и значајно је утицало на моје самопоуздање, што ми је факултетске обавезе чинило много лакшим. Због свега тога и данас се често и радо сетим Хемијске школе.“

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

119


„Пре доласка у Хемијску школу завршио сам ОШ ,Братство и јединство’ у Алибунару са одличним успехом и Вуковом дипломом. Један од мотива доласка у ову школу била је љубав према хемији, али и добра обавештеност да је то једна од јачих средњих школа у региону. Све то било је значајно због мојих планова за даље школовање. Први утисци у Школи били су позитивни. У настави се захтевало озбиљно размишљање и пуно више учења. На крају школовања, иако ми је успех био врло добар, поседовао сам солидна знања што ми је омогућило да наставим образовање на студијама.

др мед. Јон Грауре

У суседној Румунији, на Медицинском факултету у Темишвару, 2001. дипломирао сам и наставио специјализацију. Ове године (2007) завршио сам очну специјализацију и постао доктор офталмолог.

Без темељних знања стечених у овој Школи, не верујем да бих све то, у релативно кратком времену, успео. Хвала Школи која ми је у потпуности помогла да стигнем до ових резултата.

„Завршио сам Основну школу ,Бранко Радичевић’ у Великом Средишту (1994. године) као Вуковац и одмах по завршетку знао сам шта ћу уписати. Није то била ни гимназија нити нека друга школа - желео сам у Хемијску школу у Вршцу. Сматрао сам да је она за мене. Први утисци у Школи били су веома добри јер сам убрзо схватио да се веома добро сналазим са градивом. Одмах на почетку, решавање различитих задатака из разних области хемије улило ми је додатно самопоуздање јер сам то са лакоћом радио. Тако је и остало, јер сам на крају четвртог разреда, 1998. године, поновио одличан успех и био Вуковац са општим успехом 5.00. Током похађања Школе освојио сам више награда на савезним, републичким и окружним такмичењима из хемије: прво место освојено на савезним такмичењима из опште, неорганске и аналитичке хемије, посебно на рачунским и практичним задацима, као и многобројна прва места на окружним и градским такмичењима и различитим смотрама младих хемичара Србије. 120

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


У моја трајна сећања и успомене из Хемијске школе најдуже остају професори које сам запамтио по људском и заштитничком односу. Пошто сам освајао прва места на такмичењима, често сам осетио да ме разумеју када су у питању моје обавезе према другим предметима. Сада могу да кажем да је то била подршка коју су ми пружали током читавог школовања јер су увидели да сам успешан у једној области не инсистирајући да будем успешан у свим. То ми је много значило.

Од свих професора, ипак један је остао најупечатљивији. То је била профосорка Драгица Олуић, која је имала неизмерну подршку и стрпљење за ученике. Сећам се једном приликом, када смо радили контролни из раствора, имао сам осећај као да око мене сви моји другови пишу и као да знају све што се тражило у Драган Харангозо, контролном, док сам ја знао да решим само дипл. фармацеут основне задатке. Оне компликованије сам знао само да започнем, али даље ми никако није ишло. Блокада! Професорка се кретала међу клупама и у једном тренутку пришла мом столу. Прстом ми је показала и рекла „32/64“. Затим је још једном обишла разред и поново се вратила до мене, да би затекла мој задатак још увек недовршен, али са једном променом: ставио сам само знак једнакости. Чим је то видела, поново ми је рекла „x/100“. Морам признати да ће се неко на ово сигурно насмејати, али управо овај тренутак је за мене био велики подстрек и велика подршка да се озбиљније бавим хемијом. Овај гест ме је највише погурао већ у првој години јер сам осетио да професорка има велико поверење у мене. Следећег зимског распуста, када су се сви моји другари забављали на разне начине, ја сам, подстакнут претходним искуством, цео распуст провео утврђујући темеље основних закона хемије. Будио бих се свако јутро, често око пет сати, буквално уз књигу поред јастука и одмах започињао решавање задатака. Касније, током дана, велики део времена сам проводио уз папир и оловку, решавајући различите збирке задатака и хемијске проблеме. Тако се вече завршавало као што је и јутро почињало.

Још једно упечатљиво сећање везано је за сама такмичења из хемије. Сећам се да сам тада имао прилике да видим остале ученике из разних делова земље. Било ми је занимљиво да их посматрам са мојим другарима из тима. Смејали смо се

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

121


међусобно и коментарисали њихово понашање јер смо видели колико сви око нас имају трему, док је ми уопште нисмо имали. Остали су ишли са књигама, понављали стално градиво и видно се плашили, док смо ми освајали прва места! Управо нам је ова опуштеност и донела успех. Из свих наведених разлога, након завршетка Школе, одлучио сам да упишем Фармацеутски факултет у Бограду. Био сам веома задовољан након проласка кроз класификациони испит, јер сам знао да су неки, који нису успели да се упишу на овај факултет, успевали да се упишу на Оксфорд и Кембриџ. На почетку студија нисам ни морао да спремам испите из хемије, јер ми је све већ било познато, тако да ми је први период на факултету био заиста лак. Касније сам схватио да факултет није онакав какав се обично очекује међу бруцошима. Углавном се своди на бубање књига и њихово препричавање или чак учење напамет, јер тако професори траже. Ипак, сматрам, да лично могу, кроз посао којим се будем бавио у хемијској струци, допринети много више, бавећи се опет занимљивим и конкретним стварима из области хемије и фармације. На крају, могу да кажем да ми је наставнички кадар Хемијске школе заиста помогао да као млад профилишем своја интересовања. У време када сам ја похађао ову Школу, наставници су били добри педагози и довољно толерантни на различитост ученика и њихова интересовања. То је моја најтрајнија успомена на ову Школу.“

122

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


„Знање и пре свега експеримантално искуство које сам стекао у Хемијско – текстилној школи у Вршцу омогућило ми је да се, малтене, прошетам кроз лабораторију у прве две године студија...“ Милан, Драгомира, Антонијевић, некада ђак ове Школе, данас професор на катедри за Фармацеутску аналитику на Универзитету у Гриничу (University of Greenwich) у Енглеској, задржао је лепа сећања на своју Школу, на професоре, на другове из детињства и младости и на родни Вршац, у коме је провео непоновљиве године живота. Миланова истраживачка радозналост и велика приврженост науци јачи су од носталгичних осећања према вароши под Кулом, мада све те незаборавне успомене трају, и свих ових година греју му душу. Проф. др Милан Антонијевић

„На путовањима по свету – каже Милан – срећем наше суграђане и увек са сетом причамо о нашем Вршцу.“

Сећа се Милан живо своје дивне наставнице хемије, Милке Обреновић, која му је већ као основцу пробудила интересовање за предмет разноликошћу експеримената и математичким прорачунима. У септембру 1987. почињу четири незаборавне године у Хемијској школи „Браћа Ацкета“ – како се Школа тада звала. Сусрет са радним и високо захтевним професорима стварао је у дечаку помешана осећања. Са ове временске и просторне удаљености, Милан се не љути због добијених четворки из предмета „који му баш нису нарочито ишли“. Напротив. Своју разредну, професорку Вукосаву Мицић, задржао је у најлепшој успомени, јер је у њему препознала друге квалитете и у животу помогла кад му је било најпотребније.

„Од наставе обожавао сам лабораторијске вежбе. Вежбе су биле прошаране такмичарским духом, креативношћу и обостраним разумевањем, нас ученика и наставника.“ Са дужним поштовањем сећа се својих професора: Добривоја Џодића, Надежде Вишњевски, Драгана Дондура, Анкице Стајић, Николе Олуића... „Професор Олуић тражио је дисциплину и потпуно разумевање градива. Па ипак, већина ученика из мога разреда одабрала је за матурски рад тему из физичке хемије, коју нам је професор предавао.“

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

123


Као ученик Хемијске школе Милан Антонијевић често учествује на разним такмичењима на којима осваја 11 златних, 4 сребрне и једну бронзану медаљу (12 одличја су из радио – аматеризма и 4 из хемије). По завршеној средњој Школи и положеном пријемном испиту уписује се на Природно – математички факултет (ПМФ) у Београду. Прву годину завршава са високом просечном оценом и само једним пренетим испитом. Али, његово даље школовање угрожено је недостатком финансијских средстава. Почетком 90 – тих година, у годинама велике економске кризе и високе инфлације, ни добијена стипендија СО Вршац, ни помоћ осиромашених родитеља, нису довољни да подмире трошкове студирања и боравак у Београду. „За помоћ се обраћам директору Хемијске школе, Златибору Мицићу, и бившој разредној, Вукосави Мицић, који ми несебично помажу у припреми апликације за кадровску стипендију Хемофарма. Захваљујући и великом разумевању председника Миодрага Бабића стипендија ми је додељена и мој наставак студирања обезбеђен.“ На указану пажњу и поверење, Милан узвраћа сталним напредовањем: завршава студије у предвиђеном року и заснива радни однос у Хемофарму. Ту развија и обогаћује своја знања уз одличну сарадњу са стручним кадровима из фирме. Након нешто више од 4 године рада у Хемофарму одлучио се за наставак студија. Његов млађи брат, Саша, такође бивши ученик ове Школе, већ је на докторским студијама у Енглеској, а и неки његови другови са ПМФ – а јављају му се из Америке, Немачке, Швајцарске... И, гле среће! Већ прва Миланова апликација за докторске студије на Универзитету у Белфасту (Енглеска) прихваћена је. Од новембра 2001. године у Белфасту, а затим у Норичу, завршава експериментални део тезе из области карактеризације фармацеутског материјала. Децембра 2005. брани свој рад „Употреба термално стимулисане струјне спектроскопије у карактеризацији фармацеутских материјала“ и добија докторску титулу. И пре положеног доктората, Милан је већ запажен и цењен у стручним круговима. На неколико конференцијских презентација он је један од предавача. Предавање о аморфним материјалима на интернационалној конференцији у Норичу наилази на изванредан пријем еминентних слушалаца. Од септембра 2006. др Милан Антонијевић држи катедру за фармацеутску аналитику на Универзитету у Гриничу (Greenwich). Његови планови за будућност су формирање сопствене истраживачке групе са циљем откривања нових сазнања из области које су вишегодишњи предмет његовог интересовања.

124

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


„Често се и радо сетим свог безбрижног школовања у одличном амбијенту Хемијске школе ,Браћа Ацкета’. У Школу сам дошао са ,Аласовом’ дипломом и са одличним успехом из ОШ ,Вук Караџић’ у Вршцу. Матурирао сам са одличним успехом 1994, али да сам се више трудио, могло је бити и боље. У сећању ми је један непријатан тренутак на крају I полугодишта у III разреду – добио сам јединицу из физичке хемије! Оцена је, у ствари, више била казна због мог честог одсуствовања са часова овога предмета, али не и мерило моје љубави ка тој научној дисциплини у којој сам, 10 година касније, докторирао!

Проф. др Саша Антонијевић

Мој наставак школовања, студије и успеси, које сам постигао, утемељени су у одличној атмосфери ове Школе. Студирајући хемију на београдском Универзитету остварио сам просечну оцену 9,40.

Наставио сам постдипломске студије из физичке хемије на Универзитету ‘Ексетер’, Уједињено Краљевство, код др Стивена Вимпериса. Тема мога рада била је ‘Област спектроскопског проучавања чврстих тела нуклеарном магнетном резонанцом’. Новембра 2003. године постао сам асистент – предавач на истом Универзитету. Од 2003. до 2007. био сам ментор студената постдипломских и докторских студија у Лозани (Швајцарска). У међувремену, 2005, на Универзитету у Београду, одржао сам краћи курс за студенте хемије са темом ‘Нуклеарна магнетна резонанца чврстих тела’. У Лозани сам и члан истраживачког тима, одговоран за координацију научних и техничких активности. Објавио сам 11 стручних рад��ва и 1 патент. Од јануара 2007. радим у Националној лабораторији на Е. О. Лоренс Беркли Универзитету у САД. Члан сам сениорског (вишег) истраживачког тима и вођа групе задужен за координацију научних активности. На челу свих истраживачких група је проф. др Алекс Пајнс. Сећања ме често враћају на нека драга прошла времена. Сетим се свог учешћа у Истраживачком цетру у Петници још као ученик Хемијске школе. Пред крај деведесетих био сам консултант за лабораторијске анализе и опрему у Ливници, па научни асистент у Центру за развој истраживања у Хемофарму. (Развој и анализа метода да би се проучила стабилност лекова.)

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

125


Августа 1999. Веће скупштине СО Вршац доделило ми је награду за допринос на заштити животне средине. До свих ових успеха тешко да бих икада дошао без помоћи и стипендија: стипендија Фондације Хемофарм, посебна награда Српског хемијског друштва за успех на студијама, па стипендија Ливнице и студентска стипендија Универзитета у Београду. Свима сам искрено захвалан. Дуг је списак мојих објављених радова по часописима великог броја страних држава. Зато их нећу овом приликом наводити. Част ми је да сам члан Српског хемијског друштва, као и Швајцарског хемијског друштва. У слободном времену најрадије возим бицикл, а волим и пливање. Овде, у Берклију, лепо ми је и мислим да ћу и даље напредовати у послу, али мој родни Вршац је у мени и незаборавно детињство у њему проведено. Драго ми је да ћу се наћи у књизи моје Школе уз имена школских другова и драгих професора.“

Хемијско - медицинска школа, 2006/07.

126

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


ШКОЛА НА КРАЈУ ТРЕЋЕ ДЕЦЕНИЈЕ ПОСТОЈАЊА

У

години када обележава три деценије постојања, Школа има разлога да се поноси својим успесима и постигнутим резултатима. На почетку рада имала је три одељења и 85 уписаних ђака. У јубиларној години има 671 ученика у 25 одељења. У њој се тренутно образују ученици из три подручја рада:

1. Хемија – неметали 2. Здравство и социјална заштита 3. Текстилство

У подручју рада Хемија–неметали постоје образовни профили: хемијски лаборант, техничар за заштиту животне средине, техничар козметичке технологије, техничар за индустријску фармацеутску технологију и хемијско–технолошки техничар. У подручју рада Здравство и социјална заштита два су образовна профила: медицинска сестра–техничар и фармацеутски техничар. Остала су још само два одељења из подручја Текстилство: У II и IV разреду постоје образовни профили: конфекцијски техничар са укупно 22 ученика. (Некада просперитетна индустријска област, и у општини Вршац и у општини Пландиште, већ неколико година је у одумирању, престанком рада Клуза и Плантекса.)

Кројачка радионица Школе

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

127


Подручја рада: Хемија – неметали и Здравство и социјална заштита у овим временима су просперитетне области рада и по свему судећи перспективне за све четири општине јужног Баната из којих се у већем броју и уписују ученици у ове образовне профиле. Услови рада су веома повољни и програмски садржаји усвајају се на задовољавајући начин. Школа располаже максимално опремљеним лабораторијама и кабинетима, а услови за практичан рад ученика у постојећим здравственим установама обављају се на најбољи начин.

Табеларни преглед броја одељења и ученика по струкама и смеровима Међу ученицима Школе у већем броју су они из града или вршачке општине који живе са родитељима. Ове школске године 105 ученика су из суседних општина који станују у Дому ученика, а више од 200 ученика су свакодневни путници. 128

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


Сваке школске године ученици из социјално угрожених породица конкуришу за стипендију Скупштине општине и Хемофарма. Да ли ће добити стипендију или не зависи и од успеха у Школи. Ове године стипендију Хемофарма добијају ученици наше Школе: Горана Вукић, Марчела Морошан и Дијана Шупица, ученици III разреда, и ученици IV разреда: Андреј Гарај и Вера Живков. У Школи је у 2006/07. години 76 запослених, од чега 70 на неодређено и 6 на одређено време. Међу запосленима је 58 са VII степеном стручне спреме, петоро са VI, троје са IV, са III степеном 1 и са основном школом 1 запослен.

Наставници школе:

Љубинка Загорац, проф. српског језика и књижевности, Милица Гвозденов, проф. српског језика, Нађа Бранков, проф. југословенске књижевности, Милица Грујин, проф. српског језика, Невенка Павлов – Богић, преводилац, Милена Ничевски, проф. енглеског језика, Габријела Ћурчин, проф. немачког језика и књижевности, Јелена Миросављевић, проф. руског језика и књижевности, Вера Вишацки, преводилац, Мариора Сфера, проф. румунског језика и књижевности, Ана Оморан, проф. румунског језика и књижевности, Светислав Стојановић, проф. математике, Анкица Стајић, проф. математике, Татјана Вишњић, дипл. математичар, Ђурђица Колар, проф. математике, Марија Перишић, дипл. географ, Лајош Шари, проф. физике и техн. образовања, Олгица Лукач, проф. историје, Душан Костић, дипл. биолог, Наташа Самуилов, дипл. биолог заштите животне средине, Елизабета Хонае, дипл. физичар – хемичар, Николета Радека, дипл. инж. технологије, Никола Олуић, проф. физичке хемије, Балинт Немет, дипл. инж. технологије, Драгица Олуић, дипл. инж. технологије, Горан Павловски, дипл. инж. фармације, Надежда Вишњевски, дипл. хемичар, Добривоје Џодић, дипл. хемичар, Лиа Стефан, дипл. инж. хемије, Зоран Илинчић, дипл. инж. технологије, Снежана Чејић, дипл. инж. технологије, Владислава Живојиновић, дипл. инж. технологије, Светлана Вукан, дипл. инж. технологије, Радован Павловић, дипл. инж. технолог, Виореауа Босиок, дипл. инж. технологије, Нада Милић – Радуловац, дипл. инж. технологије, Дорина Доклеан, дипл. инж. технологије, Ерне Фако, дипл. инж. технологије, Јон Бајаш, дипл. инж. технологије, Барбара Тот, дипл. инж. технологије, Коса Каракаш, дипл. фармацеут, Ружица Јовановић, дипл. инж. технологије, Татјана Троха, дипл. фармацеут, Снежана Бољановић, проф. информатике, Драгана Вељић, инж. технологије, Оливера Михајловски, инж. текст. технологије, Тијана Милутиновић, инж. технологије за прераду полимера, Беба Доневски, виша медицинска сестра, Гордана Митровић, виша медицинска сестра, Виолета Танацков, виша медицинска сестра, Владислава Чолаков, проф. социологије и марксизма, Емилијан Бека, дипл. филозоф, Игор Лазарој, проф. информатике, Мирјана Аралица, дипл. историчар уметности, Мирослав Славуј, проф. физичке културе, Марина Маринов, проф. физичке културе, Боро Кнежевић, проф. физичке културе, Соња Матанов, проф. солфеђа, Марина Ченгери, дипл. музички педагог, Слободан Мојсејев и Алеександар Станојловић, наставници верске наставе.

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

129


Стручни сарадници у настави:

Параскева Узони, дипл. педагог, Бранислава Лучић, дипл. правник – секретар Школе.

Сарадници у настави – лаборанти:

Наст. практичне наставе:

Административно особље:

Техничко особље:

Помоћни радници:

Елеонора Тот, Габријела Хорват, Тијана Милутиновић.

Оливера Михајловски

Славица Стоисављевић и Оливера Михајловски

Пал Хорват и Ненад Паскота.

Марија Крунић, Даница Деђански, Марија Викторан, Радојка Бјелан, Стана Токин и Богданка Угљешић.

Колектив на Школској слави 2006/07. 130

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


О

д августа 2006. године за новог директора Школе именован је досадашњи професор математике Вељко Стојановић. Рођен је у Земуну 1954. године, а основну школу и гимназију завршио у Вршцу. Дипломирао је на Природно – математичком факултету, група математика, у Београду. За 27 година радног стажа предавао је математику у четири средње школе и једној основној (Куштиљ). Од 1983. године професор је ове Школе. Са супругом, успешној у области привреде, има три сина. Активно присутан у струци, редовно прати стручну литературу и примењује савремене методичке приступе у наставном процесу. На ПМФ – у у Новом Саду уписује специјалистичке студије из методике наставе математике. У центру његовог интересовања је примена рачунара у настави математике и одговарајућих софтвера и програмских пакета. Пошто је положио све испите, ускоро му предстоји одбрана теме „Квадратна функција у средњој школи – обрада помоћу рачунара“.

Специјалистичке студије га не спречавају да активно суделује на семинарима и састанцима стручних Вељко Стојановић, директор актива. Одржао је низ запажених предавања из методике наставе математике и примењене математике у Новом Саду, Подгорици, Будви, Петровцу на мору, Охриду, Скопљу, Београду, у Врњачкој Бањи и на Копаонику. „Већ 5 година остварујем успешну сарадњу са Математичком гимназијом ‘Константин Дијаконовић - Лога’ у Темишвару, као и са Информатичко – математичком гимназијом ‘Кориолан Бредичеану’ из Лугожа (Румунија). Очекујем и конкретну сарадњу са ЦНБ – Колеџул Национал Банацеан из Темишвара. У оквиру математичког пројекта ‘Темпус’, у раду вишедневних семинара, немачких невладиних организација 2004. и 2005. године био сам активни учесник и предавач. Са радовима ‘Примена шаха у комбинаторици’ наступио сам 2004. године на Фестивалу шаха у Рјазању крај Москве и у Киришију крај Санкт Петербурга (Русија) на математичкој конференцији. Предавања на семинару у Математичкој гимназији у Београду ‘О настави математике у Румунији’ за професоре београдских

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

131


средњих школа и професоре са универзитета одржао сам 17. априла и 08. маја 2006. године. Предавање ‘О настави математике у СЦГ’ одржао сам у Лугожу 05. и 06. маја прошле године. Предавања су позитивно оцењена и свесрдно примљена и у нашој земљи и у Румунији.“ Проф. Вељко Стојановић налази се на положају председника Друштва математичара Вршца. Истовремено, активан је члан Управног одбора Друштва математичара Србије (око 7000 чланова), које учествује у раду на реформи школства. Сарадник је Завода за унапређивање образовања и васпитања при Министарству просвете и спорта РС. Његови радови налазе се у Бази знања на сајту (www.zuov. sr.gov.yu ). У оквиру Заједнице медицинских школа Србије члан је Актива за математику. Учествује у писању нових планова и програма за математику. Приликом именовања за директора Хемијско-медицинске школе, у којој ради већ 23 године, проф. Вељко Стојановић у свом обраћању запосленима у Школи сажето и конкретно представио је план, програм и визију свог будућег руковођења Школом. Уз жељу да се унапреди комуникација и боља стручна сарадња међу члановима наставничког колектива, обећао је: бољу сарадњу са иностраним средњим школама, унапређивање наставе и израду заједничких пројеката са технолошким центрима у Темишвару, стварање и опремање новог школског простора, максимално коришћење свих људских ресурса унутар Школе и очување броја запослених у предстојећим реформама у складу са Болоњском декларацијом, покретање иницијативе за увођење ИСО стандарда и процедура којима би се олакшао и прецизирао рад у школама. Идеје проф. Стојановића су веома амбициозне, модерне и просперитетне за Школу и њену будућност. Органи управљања Школом су: Школски одбор и Савет родитеља. Чланови Школског одбора именовани су 03. 07. 2006. године: представници локалне самоуправе – Дејан Ивановић, Бошко Вицикнез, др Предраг Мијатовић; представници родитеља: Владимир Дмитровић, Горан Вешовић и Драгољуб Ђорђевић; представници колектива: Владислава Чолаков, Надежда Вишњевски и Николета Радека. Синдикат Школе представљају: Олгица Лукач и Боро Кнежевић, а представник ученика је Денис Кокаи. Председник Школског одбора је Драгољуб Ђорђевић, дипл.правник.

Школски одбор, као највиши орган управљања Школом, одлучује и обавља послове у складу са Законом о средњој школи (Сл. гласник РС 62/2003, 64/2003, 58/2004, 63/2004.), Актом о оснивању Школе и Статутом Школе.

Важнији задаци из Програма рада Школског одбора: - усвајање финансијског плана Школе; - усвајање Програма рада Школе; - расписивање конкурса и избор директора Школе; - усвајање извештаја о пословању, годишњем обрачуну и извештаја о

132

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


ихвођењу школских екскурзија; - предузимање мера за побољшање услова рада у Школи; - одлучивање по жалби, односно приговору на одлуке и решења директора школе.

Састанак Школског одбора Савет родитеља Школе чини по један представник родитеља из сваког одељења. Чланови Савета родитеља током 2006/07. школске године су: Младен Милојевић (Вршац), Зоран Бркљач (Вршац),Јовица Моромилин (Вршац), Жарко Бакић (Вршац), Борислав Родић (Велика Греда), Зденко Зубац (Вршац), Иван Костић (Вршац), Раде Папоњак (Уљма), Мирослава Парић (Вршац), Александар Рајда (Вршац), др Оливера Василић – Кокотовић (Вршац), Гордана Којић (Вршац), Зоран Пуја (Вршац), Стеван Ристивој (Вршац), Радмила Тодоровић (Вршац), Владимир Дмитровић (Вршац), Миодраг Божанић (Црвена Црква), Сава Јанковић (Вршац), Иванка Лепојевић (Вршац), Гордана Ћорић (Вршац), Слађана Станковић (Вршац), Драган Кресојевић (Вршац), Драгољуб Ђорђевић (Вршац), др Горан Вешовић (Вршац), Катарина Врцељ – Жукевић (Вршац) и Љубица Ивков (Вршац). Програм рада Савета родитеља и његове надлежности регулисане су Законом, Актом о оснивању и Статутом школе. Саветодавна улога овога школског органа управљања веома је значајна у коректној комуникацији ученика, наставника и родитеља у образовно - васпитном раду Школе.

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

133


Савет родитеља Школе Од настанка Школе до наших дана постојали су различити облици ученичког удруживања с циљем заштите и одбране њихових права. Од школске 2003/04. године постоји Ученички парламент у складу са, те године измењеним, Законом о основама система образовања и васпитања. Правилник о раду Ученичког парламента усвојен је 2. октобра 2004. године. У састав Ученичког парламента бирају се по два ученика из сваког одељења. Ученици се удружују у Ученички парламент ради остваривања заједничких циљева, планова и програма и развоја Школе, као и њиховог учешћа у органима управљања. Ученички парламент ради по комисијама (укупно 10) које су формиране за одређену групу питања и проблема. Ученички парламент има свој Извршни одбор, који је извршни орган Парламента. Председник Извршног одбора у овој години је ученик IV2 разреда Денис Кокаи. Координатор УП од стране Наставничког већа Школе је проф. Владислава Чолаков. Садржај рада УП може се свести на три основна задатка: 134

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


1. Давање мишљења и предлога стручним органима, Школском одбору, Савету родитеља и директору о правилима понашања у Школи, Годишњем програму рада, школском развојном плану, слободним и ваннаставним активностима, учешћу на спортским и другим такмичењима и организацији свих манифестација ученика у Школи и ван ње; 2. Разматрање односа и сарадње ученика и наставника и стручних сарадника; 3. Обавештавање ученика о питањима од посебног значаја за њихово школовање. Програм УП је саставни део годишњег Програма рада Школе.

Ученички парламент 2006/07.

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

135


О

Школска слава – Свети Врачеви

д 14. новембра 2006. године Хемијско – медицинска школа има своју школску или крсну славу.

Узимајући Свете Врачеве за крсну славу, наша Школа придружује се великој породици школа у Србији, ове и сличних струка, које 14. новембар прослављају као Дан својих заштитника – Козме и Дамјана. Широм хришћанског света у 3. веку н.ере Козма и Дамјан били су познати као лекари који свој посао обављају бесплатно, испуњавајући Христове речи: ”Бесплатно сте дар добили, бесплатно и дајте.” Обред освећења славске иконе и резање славског колача обавио је Његово преосвештенство епископ банатски господин Никанор. У светом чину учествовали су: Викар румунске православне цркве Мојсе Јанеш и монсињор гдин жупник Ласло Ђуриш. У свечаном обреду учествовали су наставници верске наставе и Хор средњих стручних школа са хоровођом, проф. Марином Ченгери.

Чину освећења присуствовали су многи бивши и сви садашњи професори Школе, представници ученика, чланови Школског одбора и Савета родитеља, као и већи број гостију.

136

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


Средњошколски хор са диригентом Марином Ченгери, проф.

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

137


Oсновни подаци о Школи

Назив школе: Хемијско – медицинска школа Место: Вршац, 26300 Општина: Вршац Адреса: Стеријина 113 Телефон: 013/ 830 – 292 ; 830 – 255 Директор: Вељко Стојановић, професор Председник школског одбора: дипл. правник Драгољуб Ђорђевић Подручје рада: 1. Хемија и неметали 2. Здравство и социјална заштита 3. Текстилство Укупна повр.затв.прост. : 2 610 m2 Бр.фиск.сала: 1 површ.:1000m2 Бр.учионица: 9 површ. : 468m2 Бр.библиотека: 1 бр.књ.:5178 Бр. кабинета: 3 површ. : 143 m2 Бр.читаоница: Бр.лабораторија: 4 површ: 284 m2 Медијатека (D/N):D(са библ.) Бр.радионица: 1 површ: 65 m2 Површ.ост.прост.: 585,55 m2 Укупна површина отв.простора: 2 800 m2 Бр. дворишта: 1 површина: 2 800 m2 Бр. игралишта: 1 површина: 250 m2 Тридесетогодишње постојање Хемијско-медицинске школе у Вршцу у потпуности је оправдало очекивања њених оснивача. Позитивни резултати у образовно – васпитном раду свих ових година постижу се захваљујући поштовању следећих принципа: - истрајан, упоран и систематичан рад - уважавање и примена технолошких промена у струци - примена разноврсних и савремених облика наставе - увек присутна тежња да се код ученика развија активан однос према знању, да се мотивише и стимулише критички и стваралачки дух, при чему се стално тежи високим моралним, научним и општецивилизацијским вредностима. Верујемо да ће наша Школа трајати још много деценија и да ће из ње излазити све образованији кадрови. Надамо се да ће у њу у све већем броју долазити ученици природно обдарени, који већ у раној младости стреме неким вишим животним циљевима.

Говорио је велики Тесла: „Када човеку постане јасно да је његов највиши циљ да трчи за звездом падалицом и покуша да је ухвати, разумеће да му је живот дат управо због тога и биће спашен. Звезду ће на крају ухватити...“ Да таквих идеала нема, свако учење било би бесмислено.

138

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


ЗAПОСЛЕНИ У ШКОЛИ

( od 1977. do 2007 )

У

књизи су записана имена свих запослених у Школи од њеног формирања до ових дана. Сви они: домари, помоћни радници, школски мајстори, административни службеници, стручни сарадници у настави, професори и директори Школе, испуњавајући своје дужности и радне обавезе, дали су, у неко време, значајан допринос афирмацији ове образовно – васпитне установе и допринели њеном угледу у граду и окружењу. Наставно особље и стручни сарадници: Драгиша Томашевић (1977 – 1999), Зора Јовановић (1977 – 1978), Бранко Чокорило (1977 – 1978), Маргита Петровић ( 1977 – 1978), Зоран Брујић (1977 – 1978), Славко Бранков (1977 – 1987), Николета, Макрагић, Радека (1977 – ), Ева Кнежевић (1977 – 1982), Елизабета, Мохора, Хонае (1978 – ), Божидар Кораћ (1978 – 1980), Никола Олуић (1978 – ), Цофа Петровски (1978 – 2000), Константин Ђонин (1980 – 1982), Милан Зарић (1978 – 1987, 1989 – 2001), Бела Тот (1978 – 2006), Родика, Ракитован, Митовски (1979 – 2002), Гроздана Маринков (1978 – 1983), Марија Мандић (1980 – 1985), Снежана Чејић (1979 – ), Светислав Стојановић (1982 – ), Душан Јованић (1980 – 1983), Драгомир Церовић (1982 – 1983), Милка Обрадовић (1982 – 1989), Љубица Мисирача (1982 – 1984), Жељко Цвејанов (1982 – 1984), Вукосава Мицић (1983 – 1996), Стеван Србиновски (1983 – 2000), Радмила Бобић – Фијатовић (1983 – 1985), Зора Кањух (1983 – 1993), Крста Попов (1983 – 1994), Вера Јосић (1983 – 1993), Стеван Пантић (1983 – 1986), ), Емилија Мартинов Никола Кошевић (1983 – 1999), Анкица Стајић (1983 – (1983 – 1999), Олгица Стефанов (1983 – 1990), Вељко Стојановић (1983 – 2006), Љиљана Панић – Томашевић (1982 – 1984), Лајош Шари (1983 – ), Марија Перишић (1983 – 1987, 2003 – ), Надежда Вишњевски (1983 – ), Даринка Бугарчић (1983 – 1984), Јасминка Стојадинов (1983 – 1986), Бранимир Алексић (1983 – 1985), Предраг Николић (1983 – 1984), Јованка Јованов (1983 – 1984), Снежана Зарић (1984 – 1985), Маргарита Мојичевић (1984 – 1985), Младен Божић (1983 – 1987), Биљана Јанковић (1983 – 1984), Владислава Живојиновић (1983 ), Љубинка, Деврња, Загорац (1988 – ), Драган Дондур – 1985, 1987 – (1985 – 1991), Слободанка Павлов (1985 – 1986), Бранислава Бранков (1987 – 1998), Јон Бајаш (1987 – ), Гордана Поповић (1988 – 1989), Добривоје Џодић (1987 – ), Ивана Стојанов (1991 – 1992), Драгослав Витас (1992 – 1994), Данијела Барбулов (1992 – 2005), Моњов Јозо (1993 – 2006), Драгана Костић (2001 – 2002, 2003 – 2004), Александра Џолић (1983 – ), Душан Костић (1999 – 2001, 2002 – ),

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

139


Пал Молнар (1993 – 1995), Лиа Стефан (1986 – ), Марица Гвозденов (1988 – 1994), Милица Гвозденов (1990 – ), Драгица Олуић (1992 – ), Горан Павловски (1989 – ), Зоран Илинчић (1991 – ), Олгица Лукач (1994 – ), Данијела Мареш (1994 – 1995), Момир Ристанић (1993 – 1999; 2000 - 2002), Вера Антић (1994 – 1995), Параскева Узони (1993 – ), Мирјана Аралица (1988 – ), Виореауа, Миуца, Босиок (1988 – ), Габријела Ћурчин (1992 – ), Радован Павловић (1992 – ), Нада, Радуловац, Милић (1991 – ), Невенка Богић – Павлов (1986 – ), Мирослав Славуј (1993 – ), Елеонора Тот (1993 – ), Габријела Аврамеску (1993 – ), Драгана Вељић (1991 – ), Жељко Поповић (1993 – 1996), Дорина Доклеан (1992 – ), Александар Тот (1993 – 2000), Геолина Микша (1999 – 2001), Горан Марковић (2000 – 2001), Нађа Бранков (1996 – ), Тијана Милутиновић (1999 – ), Мариора Сфера (2000 – ), Беба Доневски (2001 – ), Милена Ничевски (2001 – ), Светлана Вукан (2000 – ), Снежана Бољановић (2002 – ), Виолета Танацков (1988 – ), Ерне Фако (1992 – 2000, 2002 – ), Јелена Миросављевић (2002 – ), Владислава Чолаков (2004 – ), Гордана Митровић (2004 – ), Боро Кнежевић (2003 – ), Соња Матанов (2003 – ), Милица Грујин (2003 – ), Коса Каракаш (2003 – ), Ненад Лазарој (2003 – 2006), Ана Оморан (2005 – ), Наташа Самуилов (2005 – ), Татјана Вишњић (2005 – ), Душан Хеђеши (2005 – 2006), Антоније Арас (2005 – 2006), Марина Маринов (2006 – ), Игор Лазарој (2006 – ), Марина Ченгери (2006 – ), Барбара Тот (2006 – ), Ђурђица Колар (2006 – ), Емилијан Бека (2006 – ), Ружица Јовановић (2006 – ), Вера Вишацки (2006 – ), Слободан Мојсејев (2006 – ), Татјана Троха (2006 – ), Александар Станојловић (2006 ).

Директори Школе:

Административни службеници:

Домари, школски мајстори:

Школски мајстори у кројачкој радионици:

Немет Балинт (1977 – 1983; 2001 - 2002), Златибор Мицић (1983 – 2001), Момир Ристанић (2002 – 2006), Вељко Стојановић (2006 – )

Марженка Пауновић (1977 – 1978), Јелена Шалиначки (1978 – 2006), Ибољка Кнежевић (1983 – 2002), Бранислава Лучић (2002 – ), Славица Стоисављевић (1991 – ), Оливера Михајловски (2006 – ) Вељко Кришан (1983 – 1994), Владимир Мандић (1994 – 2001), Живојин Костић (1983 – 2003), Пал Хорват (2003 – ), Ненад Паскота (2001 – ) Боривоје Нешков (1977 – 1982), Марика Кларић (1977 – 1979), Аурел Чики (1983 – 1996), Оливера Михајловски (1996 – )

140

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


Помоћно особље:

Десанка Ристановић (1977 – 1995), Ђерђ Кереши (1977 – 1978), Жофи Кереши (1977 – 1983), Божица Ранков (1978 – 2005), Душанка Мандић (1983 – 1994), Вукосава Милановић (1983 – 1990), Милосава Милосављевић (1983 – 1991), Душица Кривошић (1988 – 1995), Марија Крунић (1995 – ), Бранка Баџа (1991 – 1994), Агнеш Хорват (1994 – 2004), Марија Викторан (2001 – ), Даница Деђански (2005 – ), Стана Токин (2005 – ), Богданка Угљешић (2006 – ), Радојка Бјелан (1999 - ). Славица Стоисављевић, шеф рачуноводства

Помоћно и техничко особље са директором Школе

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

141


СВРШЕНИ УЧЕНИЦИ ШКОЛЕ

( od 1977. do 2006 )

О

д 1979. године, када је школовање завршила прва генерација ученика Хемијско – технолошке и текстилне школе „Браћа Ацкета“ (како се Школа у почетку звала), до 2006. године, евидентирано је 3.367 свршених ученика. Већи број свршених ученика запослио се у радним организацијама или установама радећи послове за које су се у Школи припремали. Појединци су се опробали у неким другим делатностима. Срећа је радити посао који волимо или смо у стању да га заволимо. Приличан број свршених ученика наставио је школовање на факултетима, појединци су постигли и највеће домете у струци – постали су магистри, па и доктори наука.

Број свршених ученика по струкама и смеровима:

СТРУКА

СТЕПЕН СТРУЧНОСТИ III IV

УКУПНО

Хемијска

685

1.809

2494

Текстилна

362

327

689

Здравствена

/

184

184

УКУПНО УЧЕНИКА: 3.367

1978/79. II1 Хемијска струка: произвођач средстава за прање, козметичких и парфимеријских производа и препарата Белодедић Светлана, Благојевић Вида, Бунчић Љиљана, Георгијевски Вера, Јаковљев Душанка, Јованов Олгица, Калапиш Катица, Комазец Радојка, Каровић Горица, Косановић Бранка, Марић Јорданка, Марјан Оливера, Михајловић Гита, Николић Снежана, Попов Весна, Раилић Миља, Радивојевић Љиљана, Радошевић Нада, Савић Вера, Синђелић Зорица, Сурла Мирјана, Ткалац Драгица, Ћосић Љубинка, Цветковски Славица, Цинцаревић Нада, Чејић Славица. Разредни старешина: Родика Ракитован 142

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


II2 Хемијска струка: произвођачи лекова и средства за заштиту биља Берани Милан, Божић Горан, Велевски Душан, Вишекруна Дејан, Владаја Светлана, Герман Љиљана, Гимбош Олга, Грнчарски Лазар, Грујић Васа, Дондур Драган, Јанков Љиљана, Јованов Нада, Киш Атила, Кресојевић Драган, Милојевић Јела, Остојић Горан, Рамадановић Ферка, Ристић Никола, Спасовски Горан, Туркан Драган, Фанић Даница, Хајдуковић Никола, Чејић Никола, Чех Ана. Разредни старешина: Славко Бранков II3 Текстилна струка: произвођач одеће Алили Фекрија, Бабић Гордана, Бакић Драгица, Батинић Вида, Вијатов Зорица, Воштанић Биљана, Вуковић Предраг, Драгосавац Јела, Инђић Мира, Јованов Катица, Лука Илинка, Маркер Вера, Милић Бранка, Нађ Ана, Обрадовић Гордана, Пенић Снежана, Радаковић Славка, Рајков Катица, Србу Дојна, Тадић Јованка, Татић Савка, Тешић Мирјана, Фируловић Цвета. Разредни старешина: Бела Тот

1979/80. II1 Хемијска струка: технолошка контрола Антман Ержебет, Бељин Радован, Бркљач Љиљана, Драгићевић Радојка, Драгодан Славица, Дрљача Јован, Дудић Снежана, Ђурић Ђурица, Јеличић Милица, Куђија Јонел, Мема Драгољуб, Милунов Негосава, Мићић Снежана, Петровић Славица, Рајачић Бранка, Симић Драгица, Станков Златибор, Стојшић Гордана, Томић Љиљана, Таши Агнеш, Топаловић Мирјана, Фако Нандор, Цветићанин Весна, Сиповац Јелка. Разредни старешина: Никола Олуић II2 Хемијска струка: прозвођач лекова и средстава за заштиту биља Атанацков Мирјана, Бешлин Зорица, Дражић Снежана, Договић Веселинка, Ђурић Аксентије, Жебељан Душанка, Живанов Славица, Корошец Паула, Куин Бранимирка, Лилин Вера, Лукин Анђелко, Магда Флорика, Медин Гордана, Миуца Виореау, Муста Елеонора, Попов Биљана, Почуча Милан, Радуловац Hада, Сантрач Снежана, Србу Виорика, Станисављевић Марија, Стојанов Јованка, Тадић Драгица, Томашевић Снежана, Чики Вирђинија. Разредни старешина: Снежана Чејић

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

143


II3 Хемијска струка: произвођач средстава за прање Божић Љубинка, Гвозденов Ђурђица, Дивљаков Драгица, Дивљаков Злата, Костић Драгана, Лазар Илија, Манеску Мирча, Милованов Радмила, Павлов Горица, Патаки Олга, Ранковић Весна, Руга Виореауа, Соколовац Зорица, Станчевић Верољуб, Стојанов Биљана, Тадић Жељка, Тесла Богданка, Цветановић Родољуб, Чубрило Снежана. Разредни старешина: Елизабета Мохора II4 Текстилна струка: произвођач одеће Барбуловски Гордана, Болдиш Марија, Дивљаков Јадранка, Илијин Зора, Илијин Славица, Илијев Видосава, Јовановић Зорица, Јовичић Смиља, Јухас Терезија, Кабић Марица, Лукин Душица, Митић Биљана, Миленковић Владанка, Мунижаба Нада, Огрин Сорин, Пецић Гордана, Поштин Родика, Радовановић Десанка, Стоилковић Горица, Тепавац Љиљана, Ћирковић Љубо, Црнојевић Зорица. Разредни старешина: Драгиша Томашевић

1980/81. II1 Хемијска струка: технолошка контрола Андријашевић Нада, Анчевски Драган, Атанацков Ђурђина, Бабић Милан, Богдановска Јадранка, Богићевић Славица, Вијатов Босиљка, Ђорђевски Ненад, Живковић Слободан, Илин Ђурђевка, Илић Драган, Какован Татјана, Којић Саво, Лужајић Божана, Милошевић Снежана, Милутиновић Биљана, Младеновић Зорица, Недовић Маца, Олуић Томислав, Печеновић Драган, Радованов Емилија, Радовановић Драган, Совиљ Жељко, Стајић Борисав, Стојановић Ружица, Урошевић Станко, Цвјетковић Ранка, Цепењак Светлана. Разредни старешина: Родика Ракитован II2 Хемијска струка: произвођачи лекова и средства за заштиту биља Бућинац Славица, Гвозденов Марица, Горшески Милена, Димитровска Охридија, Дмитровић Негица, Добричић Снежана, Константинов Драгољуб, Лончар Бранислав, Милекић Биљана, Милошевић Зоран, Милунов Миодраг, Нешковић Гордана, Пешић Владимир, Пинку Софија, Радаков Зорица, Силађи Ержебет, Симић Милица, Србу Вирђинија, Тодоровић Љиљана, Туркоане Дојна, Урђеј Виолета, Фако Ерне, Фољански Мирјана Разредни старешина: Славко Бранков 144

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


II3 Хемијска струка: произвођач лекова и средстава за заштиту биља (настава на мађарском језику) Балог Маргита, Болдиш Јосиф, Чех Јожеф, Деме Вероника, Фалуши Деже, Хустик Брегита, Калман Ержебет, Канчар Тибор, Кубик Атила, Лантош Тибор, Месарош Ференц, Вељић Ружица. Разредни старешина: Марија Мандић II4 Текстилна струка: произвођачи одеће и плетачи Адам Љиљана, Аничић Радмила, Ардељан Софија, Бавански Љиљана, Бранков Слађана, Величковоић Зорица, Далчевић Драгана, Добеш Лидија, Дучић Јованка, Ђековић Вера, Ђорђевић Јагода, Зовко Божица, Илић Станија, Калинов Бојана, Караџић Јованка, Нешин Марија, Нивков Горица, Петровић Биљана, Поповић Љиљана, Радивојевић Биљана, Радосављевић Милка, Стефановић Милош, Стојановић Славица, Чолић Милица, Шевртовић Мирјана, Кусицки Јелица. Разредни старешина: Бела Тот II5 Текстилна струка: израђивач одеће Бака Вера, Божић Невена, Бондор Катица, Бошкић Јања, Дракулић Гордана, Ђурић Гордана, Јакшић Драгана, Јакшић Милан, Којић Биљана, Крижан Марија, Мајкић Славица, Марић Јелена, Марковић Зоран, Попадић Драгица, Трбојевић Зора, Фајка Пирошка, Цвејин Зорица, Штебљај Аница. Резредни старешина: Љубица Мисирача

1981/82. II1 Хемијска струка: прооизвођач средстава за прање, козметичких и парфимеријских производа и препарата

Ангеловски Љиљана, Антић Весна, Барбулов Олгица, Даутовић Бранка, Зрнић Драгана, Јанковић Смиља, Јовановић Верица, Киш Иштван, Марјановић Јована, Наумовски Снежана, Николин Снежана, Остојић Рајка, Павлов Весна, Пећканић Веселин, Сфера Јон, Трајановски Жарко. Разредни старешина: Снежана Чејић

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

145


II2 Хемијска струка: произвођач лекова и средстава за заштиту биља Анђелић Јасмина, Баба Лидија, Вицикнез Бранислав, Влајић Весна, Гвозденов Добрица, Горњик Мерима, Јованов Мирјана, Јокић Верослав, Јосимов Весна, Кљајин Зорица, Коци Етелка, Лазин Бранислав, Милић Гордана, Митрованов Смиља, Момиров Милица, Нађ Золтан, Никић Перса, Нистор Дорел, Оташевић Борка, Петковић Светлана, Радак Иван, Сабо Вера, Сладоје Новица, Срндачевић Славица, Стошић Јелица, Сућ Илија, Тасев Сузана. Разредни старешина: Никола Олуић II3 Текстилна струка: израђивач одеће Андрић Ружица, Барбу Викторија, Бирђан Љиљана, Будимир Славица, Бурјан Мирјана, Воштанић Снежана, Грмуша Бранка, Жарков Јелица, Кнежевић Милица, Корица Душанка, Коцаб Марта, Оморац Петар, Ранисављев Драгана, Тометић Светлана, Цветковић Гордана, Шејић Горица. Разредни старешина: Драгиша Томашевић II4 Текстилна струка: израђивач одеће Андрејић Гордана, Ардељан Љиљана, Бисић Биљана, Брезник Драгица, Вујаклија Мира, Вујичић Снежана, Илић Милина, Јовичић Снежана, Константинов Снежана, Кужелка Катарина, Какован Јонелија, Лазин Славујка, Новак Дојна, Патаки Вера, Паунов Милена, Петровић Снежана, Пецић Јасмина, Попов Јелица, Раденовић Лидија, Радованов Божица, Ракић Љубинка, Товарницки Драгана, Тот Ана, Цонић Светислава, Шавле Весна. Разредни старешина: Љубица Мисирача II5 Стручно оспособљавање Хемијска струка: произвођач капиларних дијализатора Бакић Милена, Барић Анђелија, Баточанин Миланка, Вучковић Снежана, Гавриловић Велиша, Ђинђић Богдан, Куља Вера, Јакшић Драган, Јовановић Драган, Маргарић Александар, Маринковић Гордана, Милић Арсеније, Милић Радица, Москић Радослав, Петков Вера, Печеничић Љубица, Печеничић Деса, Рабијац Мирјана, Ристовски Јован, Тодоровић Војислав, Тодоровић Марија, Туру Анђелија, Хаврам Андрија, Чејић Живко, Чубрило Аурелија. Разредни старешина: Милан Зарић

146

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


1982/83. II1 Хемијска струка: произвођач лекова и средстава за заштиту биља Ардељан Ана, Благојевић Бранко, Димитријевић Славица, Драган Делија, Георгијевски Ранко, Гетејанц Дорина, Јовчић Снежана, Кипровски Александар, Кирица Ана, Кларић Дејан, Кратохвил Слађана, Кукић Горан, Мунреан Славица, Мунџић Смиљана, Немет Жељко, Пауновић Стаменка, Писаров Гордана, Ранисав Виореауа, Ранков Катица, Ристивој Стеван, Симовић Зорица, Шашарога Татјана, Шубоњ Мариана, Трифуновић Слободан, Урошевић Гордана, Вит Петар. Разредни старешина: Елизабета Хонае, Родика Митовски II2 Хемијска струка: израђивач лекова и средстава за заштиту биља Бера Јонел, Вираг Михај, Грујин Мирјана, Грубић Јово, Дивљаков Вера, Ивковић Љиљана, Јокић Драгица, Корња Ана, Макрагић Гојко, Мема Мирјана, Миуца Георгина, Миленковић Снежана, Мунћан ЕлеонораМилорадов Снежана, Пасула Ануца, Павловски Горан, Перовић Снежана, Пећник Душица, Пинку Трајан, Савић Светлана, Сурла Гордана, Тадић Мирјана, Царан Александар, Чубрило Гордана, Шкорић Жељко, Шумић Снежана, Јоцић Драгана, Разредни старешина: Славко Бранков II3 Хемијска струка: 1) произвођачи синтетских полимера и гуме 2) произвођачи петрохемијских производа Завишин Видосава, Здравковић Драган, Јакшић Жељко, Каналаш Фрања, Кресојевић Ненад, Кукић Гордана, Мачкић Миодраг, Микулић Злата, Микша Милан, Милићев Зорица, Недић Татјана, Опричић Миливој, Радисављевић Драгана, Сиљановски Дарко, Ћирин Коста ,Урошевић Мирослав Разредни старешина: Светислав Стојановић II4 Текстилна струка: израђивач одеће Ардељан Ануца, Бабић Гордана, Богић Душица, Бранков Светлана, Вуичић Зорица, Вучић Милица, Гетејанц Лина, Капучински Јованка, Каракаш Снежана, Каракаш Гордана, Кожокар Марија, Лазин Снежана, Лукић Весна, Медић Мирјана, Милојевић Јасмина, Николин Слободанка, Петровић С. Гордана, Петровић М. Гордана, Поповић Мирјана, Савић Биљана, Трбанос Снежана. Разредни старешина: Бела Тот

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

147


II5 Хемијска струка: произвођач лекова и средстава за заштиту биља (настава на мађарском језику) Чањи Ласло, Чертуш Илона, Дер Терезија, Дуц Магдалена, Етвеш Јулијана, Фако Каталина, Галамбош Золтан, Вираг Гизи. Разредни старешина: Марија Мандић Стручно оспособљавање – столар, резбар Антонијевић Драган, Болић Данило, Бугаринов Горан, Векецки Душко, Величковић Мирослав, Дамјановић Драган, Драгићевић Живорад, Илић Раденко, Јовановић Светозар, Киш Золтан, Клицин Богдан, Кораћ Зоран, Констадинов Радивој, Крају Јон, Лазин Владимир, Лазин Јовица, Митов Никола, Павлов Илија, Павлов Петар, Петров Бошко, Пешић Дејан, Прошевски Драган, Попов Драган, Попов Славомир, Труја Јонел, Трусник Велимир, Цвитковић Горан, Константинов Сава Разредни старешина: Бела Тот

1983/84. IV1 Хемијска струка: произвођач органских производа Басараба Верослава, Боговац Сања, Бранков Драгана, Гашпар Ана, Драгојевић Оливера, Живојнов Зорица, Јаћимовски Звонко, Јокић Олгица, Крду Михаил, Кузма Јонелија, Митрованов Весна, Недељков Сузана, Павић Зорица, Поморишац Драган, Сладоје Емил, Стајић Вeсна, Стaјковић Слађана, Стoјанов Златија, Томић Драган, Тодоровић Слађана, Хаџиахметовић Јасмина. Разредни старешина: Никола Олуић IV2 Хемијско – технолошка струка: произвођач петрохемијских производа Бобић Биљана, Божић Ненад, Бошњаковска Дафина, Грбић Татјана, Димитријевић Славица, Ђурић Зорица, Ковач Весна, Мања Слађана, Маринковић Слободан, Мудрић Снежана, Мундреан Гордана, Николин Љубица, Огризовић Радмила, Окретић Рајна, Орељ Биљана, Павлов Зорица, Плавић Душко, Радић Јосиф, Стоилковски Драган, Стојановић Мирјана. Разредни старешина: Снежана Чејић

148

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


IV3 Хемијско – технолошка струка: произвођачи и прерађивачи синтетских полимера и гуме Арсенијевић Мира, Аћимовић Мира, Гојка Ливија, Голуб Вера, Ивановић Невенка, Исаковић Весна, Јовановић Јасмина, Крушељ Лорита, Кутлашић Верица, Никић Жељко, Попов Бранислава, Поповић Драгана, Савић Светлана, Спасојевић Драган, Стојанов Владимир, Ћурчић Милена, Филипов Оливера. Разредни старешина: Милка Обрадовић IV4 Текстилна струка: текстилни техничар – израђивач одеће Адам Јонелија, Антал Даринка, Батало Радмила, Вренчев Ђурђевка, Здравковић Љиљана, Јаћимовски Татјана, Јовановић Славица, Милосављевић Снежана, Митић Драгана, Моснак Милуша, Николић Снежана, Патаки Бранислава, Попов Снежана, Поштин Слађана, Приврацки Олина, Ранков Бранка, Ранков Александра, Тесла Наталија, Топалов Олгица, Сабо Јонел, Хорват Биљана. Разредни старешина: Драгиша Томашевић

1984/85.

IV1 Хемијска струка: произвођач органских производа Бербер Снежана, Бирта Ђорђе, Вељић Татјана, Госта Сперанца, Дуњић Љиљана, Ђурић Весна, Киш Сузана, Ковијанић Саша, Максимовић Миодраг, Милићевић Винка, Михајловић Верица, Недељков Снежана, Несторов Мирјана, Павлов Оливера, Павковић Милан, Попа Мариора, Приврацки Гордана, Путник Јасмина, Ракић Драган, Ранисављев Светлана, Расипанов Емилија, Ружеу Ана, Сарајлин Горан, Седљак Јарослав, Седљак Катарина, Стојановић Слободан, Томашевић Оливера, Тошовић Љиљана, Церуга Данијела. Разредни старешина: Славко Бранков IV2 Хемијско – технолошка струка: хемијски аналитичар Бернад Емилијен, Богдановић Снежана, Божин Катарина, Вучетић Бранка, Гајић Бранка, Георгијевић Мирјана, Ђорђевић Евица, Жарковић Јела, Калинов Марија, Келемен Илонка, Кирилов Драгана, Лучић Весна, Љубобратовић Гордана, Марјановић Мирјана, Моромилин Јовица, Павловић Светлана, Петровић Слободанка, Петровски Гордана, Попеску Марија, Радмановић Олгица, Рађеновић Олгица, Рајић Божица, Станков Весна, Станковић Зорица, Стојадинов Бранислав Томић Зоран, Тот Сузана, Ћурчић Бисерка. Разредни старешина: Милка Обрадовић

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

149


IV3 Хемијско – технолошка струка: произвођачи и прерађивачи синтетских полимера и гуме Бенчић Тања, Бојковић Софија, Вираг Золтан, Грујић Снежана, Иветић Гордана, Ђорђев Зорица, Ђорђевић Драгица, Ђорђевић Зорица, Крушељ Моника, Лауш Слађана, Мандарић Срећко, Маринков Снежана, Маријанов Весна, Милићев Олгица, Митровић Љубиша, Петровић Драгица, Пуповац Марица, Стојанов Биљана, Стојев Иван, Тадић Марица, Цветановић Гордана. Разредни старешина: Николета Радека IV4 Текстилна струка: израђивач одеће Атанасовски Јасмина, Веселиновић Јадранка, Гојков Гордана, Димитријевић Светлана, Дабић Татјана, Дражић Светлана, Заркула Радослава, Ировић Софија, Илкић Сузана, Кутрички Биљана, Лантош Јоланда, Лужајић Весна, Мема Златинка, Макарин Блаженка, Оберкнежев Јелица, Олајош Ерика, Јовановић Негица, Перин Драгица, Ранисављев Снежана, Рашић Гордана, Стојаковић Славица, Стојческа Марија, Стојшин Вера, Тодоровић Љиљана, Тасев Марија. Разредни старешина: Бела Тот IV5 Хемијско – технолошка струка: произвођач органских производа Божић Никола, Јоксић Зора, Матић Вера, Милачић Соња, Станчу Јон, Стојковски Младен, Цуберт Богољуб. Разредни старешина: Јасмина Стојадиновић

1985/86. IV1 Хемијска струка: произвођач лекова и средстава за заштиту биља Арман Адријан, Бућинац Божидар, Веричић Драган, Гроздановић Весна, Дани Ана, Живков Божидар, Завишин Милан, Јованчић Весна, Јокић Богица, Кесић Драган, Киш Арпад, Кларић Зоран, Мајо Боженка, Милаз Јасмина, Михајловић Снежана, Нехез Алвира, Ободан Жељко, Павић Драган, Панић Драгица, Пенца Минерва, Пинтер Естика, Поповић Биљана, Радак Верица, Санисло Јулијана, Сарваш Катица, Станић Слађана, Станић Соња, Тадић Светлана, Тот Валерија, Ћирин Софија, Чејић Горица, Шашић Слободан. Разредни старешина: Светислав Стојановић

150

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


IV2 Хемијско – технолошка струка: хемијски аналитичар Ардељан Анета, Арсенијевић Мића, Атанацков Бранка, Бенин Снежана, Божановић Горан, Бранков Драган, Бркић Горица, Димитријевић Марјана, Дрљача Зоран, Гроздановић Душица, Инајетовић Муневера, Јовановић Александра, Колина Валерија, Кулман Слађана, Кутрички Унита, Лауриц Антал, Милетијевић Предраг, Мицевски Виолета, Мунћан Мариора, Николајев Зорица, Николин Милош, Паунковић Тања, Стојков Сања, Тодоровић Илија, Жарков Јованка. Разредни старешина: Никола Олуић IV3 Хемијско – технолошка струка: произвођач средстава за прање, козметичких и парфимеријских производа Арашков Гордана, Бакаи Илинка, Бекић Биљана, Босанчић Мира, Владислав Светлана, Вучковић Сања, Жукевић Слободан, Јовановић Миладинака, Јовановић Миљанка, Кларић Гордана, Кукић Снежана, Милих Тања, Михајловић Драгана, Нецин Слађана, Перишић Владана, Петровић Биљана, Радмановац Зоран, Ракић Олгица, Стефановић Драгана, Стојшић Оливера, Тот Валерија, Ћосић Бранкица, Хајду Верица, Хуска Оливера, Цера Гордана. Разредни старешина: Надежда Вишњевски

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

151


IV4 Текстилна струка: израђивач одеће, плетач Арменкић Слободанка, Атанацков Снежана, Белић Љиљана, Видић Биљана, Гилезан Елеонора, Драгијевић Миломир, Здравеска Весна, Илић Милена, Јовичин Снежана, Кужелка Властенка, Куранић Гордана, Лукић Наталија, Милошев Драгана, Момчиловић Весна, Новаковић Милица, Олај Оливера, Окретић Габријела, Пешић Стојанка (Стојана), Познић Весна, Радић Весна, Ритер Обренија, Стан Геолина, Станковић Снежана, Фаћол Илонка, Шајић Милосава. Разредни старешина: Цофа Петровски

1986/87. IV1 Хемијско – технолошка струка: произвођач органских производа Алибеговић Самир, Барта Еника, Бешлин Душанка, Бркић Данијела, Војтечки Јасмина, Гуљаш Тереза, Даутоновић Сузана, Димитријевић Тамара, Додевски Слађана, Ђукић Драгана, Жарковић Стеван, Живојнов Весна, Журавица Смиљка, Ивков Александар, Јосић Дејан, Јаћимовски Вања, Јованов Биљана, Карчаковски Саша, Кертес Миодраг, Међо Васо, Миловановић Снежана, Миливој Владомир, Мирков Наташа, Млкаденовски Драган, Несторов Биљана, Олуић Нада, Приврацки Горан, Радак Татјана, Стојанов Славица, Цветковски Драгана, Ћулибрк Снежана. Разредни старешина: Снежана Чејић IV2 Хемијско – технолошка струка: хемијски аналитичар Барна Јожеф, Вишњевски Нада, Гојков Милана, Дакић Невена, Ђокић Љиљана, Ђурић Адријана, Ђукић Мирјана, Иличић Гордана, Кишерев Надица, Киш Илдико, Керти Јованка, Керти Клара, Кукић Весна, Лелек Александра, Лелић Драган, Лужајић Миле, Милићевић Горица, Момчиловић Жељко, Нађ Јожеф, Недељков Сања, Пашајлић Јагода, Пенца Валентина, Реџеповић Јасмина, Савић Оливера, Сајндл Мирјана, Стојилковић Зоран, Стевановски Весна, Суботић Слађана, Тешић Саша, Филипов Оливера, Ходри Снежана, Чех Золтан, Ченгери Јасна, Частен Ладислав, Чукарић Јелка. Разредни старешина: Никола Олуић IV3 Хемијско – технолошка струка: произвођач средстава за прање, козметичких и парфимеријских производа Бибић Биљана, Варађан Драгана, Драксин Тања, Живојновић Ненад, Илић Јованка, Кораћ Слађана, Лазин Војислава, Митић Јасмина, Николић Тања, Ристановић Весна, Топличан Данка, Штрбац Јелица. Разредни старешина: Николета Радека 152

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


IV4 Текстилна струка: израђивач одеће Антонијевић Снежана, Бакић Драгана, Вашелић Биљана, Вујанић Натали, Грозденовић Драган, Дојчинов Снежана, Ђелкапић Наташа, Ђокић Милена, Ердеи Аранка, Крчу Делија, Кукић Јованка, Лазаревић Слађана, Лазин Драгана, Лекић Јасмина, Мајсторовић Биљана, Миљуш Сања, Мрдаљ Јасмина, Мусић Емина, Тупавац Зорица, Радованов Олгица, Стојанов Богданка, Утвић Недељка, Хутак Јиржинка, Своња Гордана. Разредни старешина: Драгиша Томашевић

1987/88. IV1 Хемијско – технолошка струка: произвођач органских производа Арман Лучијана, Барта Емеше, Гомбош Атила, Ђукић Наташа, Жигић Снежана, Зрнић Снежана, Јокић Драгомир, Лаушев Зоран, Маринковић Драгана, Марков Снежана, Микша Мариора, Милосављевић Татјана, Митровић Татјана, Мрвош Татјана, Павловић Ненад, Радаковић Соња, Симоновић Нада, Степан Еленуца, Ћулибрк Душица, Ћургуз Весна, Ћикара Ненад, Чукарић Мића. Разредни старешина: Николета Радека IV2 Хемијско – технолошка струка: хемијски аналитичар Божић Мирорад, Вијатов Милан, Вудраг Јадранка, Вучковић Душица, Вучковић Сања, Ђорђевић Ненад, Жарков Александар, Живков Славко, Инџић Драган, Јовановић Здравко, Кампфер Јован, Кекер Гордана, Клепачек Жељко, Лекнер Данијела, Митић Зора, Николовски Златко, Петров Татјана, Поповић Жељко, Радак Татјана, Ристић Сунчица, Стојков Александар, Ступаревић Весна, Тосеги Аница, Хајдин Нада, Цвејанов Драгана. Разредни старешина: Анкица Стајић IV3 Хемијско – технолошка струка: произвођач синтетских полимера и гума Бакић Наташа, Бошковић Мирјана, Видицки Сања, Вулпија Радослава, Живковић Сања, Јовановић Олгица, Јовчић Слађана, Кецојевић Слободан, Латиновић Радмила, Матанов Снежана, Николин Мирјана, Смиљанић Драгана. Разредни старешина: Никола Олуић

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

153


IV4 Текстилна струка: израђивач одеће и плетач Алексић Татјана, Андрејевић Весна, Бобић Светлана, Будимиров Божица, Вишацки Оливера, Лајић Снежана, Кањух ТАтјана, Крстић Зорица, Мандић Светлана, Паску Минодора, Савков Милица, Сокола Јармила, Стаменковић Ђурђевка, Тодорић Милица, Урлан Лукреција, Живановић Душанка, Јовановић Радица, Маринковић Тања, Милентијевић Зорица, Оморац Божица, Рангелов Слободанка, Станисављев Милица, Стефановић Драгана, Томаш Анушка, Тошић Светлана. Разредни старешина: Цофа Петровски

1988/89. IV1 Хемијско – технолошка струка: произвођач органских производа Бандур Данијела, Дамјановић Рејла, Дудић Смиљка, Дубован Снежана, Ивљанин Драгана, Јовић Нела, Јухас Дејан, Карајовић Драгана, Киш Илдико, Курунци Ана, Лукашек Татјана, Минда Дијана, Милићев Светлана, Михајловић Гордана, Митов Наташа, Пејић Афродита, Радмановић Милена, Рашић Снежана, Ристић Драгомир, Докса Горан, Такарић Валентина, Томић Анка, Фенђа Јонел. Разредни старешина: Снежана Чејић IV2 Хемијско – технолошка струка: хемијски лаборант Алексић Драгомир, Банић Златкјо, Черига Лија, Гемер Фрања, Гурила Ленуца, Јоковић Тијана, Констадинова Тамара, Кремић Александар, Лукин Слађана, Мартон Тибор, Милићев Мирјана, Мудрић Милан, Пауновић Татјана, Петровић Предраг, Пуповац Снежана, Радовановић Биљана, Раду Александар, Спасојевић Зоран, Стефан Данијела, Стурза Наташа, Шефер Оливера, Шпенглер Виолета, Томић Јасмина, Тот Елеонора, Тот Игор, Трифуновић Наташа, Урошев Југослав Разредни старешина: Родика Митовски IV3 Хемијско – технолошка струка: произвођач синтетичких полимера и гума Барбу Дорина, Богојевић Наташа, Димитров Оливера, Јовановић Благица, Јовановић Слађана, Келемен Тања, Мутавски Драгана, Радаковић Весна, Радовановић Надица, Сантрач Драгана, Стефановић Верослава, Туркаоње Ленуца. Разредни старешина: ��икола Олуић

154

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


IV4 Текстилна струка: израђивач одеће Арсић Анита, Атанацков Снежана, Бенин Јасмина, Вираг Илдико, Дани Јулијана, Дудић Светлана, Запивоварски Руженка, Звекић Гордана, Јасенски Лидија, Јевтић Даница, Јованов Нада, Керчуљ Зоран, Комарица Рада, Лекић Сузана, Љаљић Цветана, Миладиновић Миланка, Миливојевић Љиљана, Милојевић Биљана, Миљуш Слађана, Мунћан Љиљана, Оморац Данијела, Путник Елизабета, Радуловић Снежана, Ћирин Катарина, Хаџић Биљана, Чонка Вера, Шашић Лидија. Разредни старешина: Драгиша Томашевић

1989/90. IV1 Хемијско – технолошка струка: произвођач органских производа Грубишић Ненад, Дељанин Снежана, Додиг Биљана, Думић Оливера, Жарковић Радован, Жијић Биљана, Златковић Татјана, Иванић Марија, Јованчић Срдан, Калинић Гордана, Констадиновски Биљана, Костић Драгана, Марков Весна, Марковић Гордана, Медић Јелена, Месицки Драгана, Миленковић Драгана, Милојковић Дејан, Мрвош Мирјана, Пауљев Младен, Радовић Весна, Радојевић Зорана, Рокса Горан, Сандић Жељко, Станић Весна, Стевановић Леон, Стефановић Татјана, Тодоровић Бранислав, Цветковић Драгољуб. Разредни старешина: Никола Олуић IV2 Хемијско технолошка струка: хемијски аналитичар Алмажан Данијела, Аћимов Весна, Аћимов Јасмина, Бранков Слађана, Бранков Светлана, Грнчарски Јасмина, Грујић Маја, Гутеша Саша, Королија Оливера, Лалић Биљана, Лепедат Драгана, Марковић Мирјана, Милићев Драгана, Мудрић Љиљана, Нехез Елвира, Оморац Горица, Попов Саша, Попов Светлана, Прексавец Шарлота Скокин Сандра, Стојановић Биљана, Стојановић Лиљана, Стоилковић Маријана, Стојков Бојан, Тодоровић Наташа, Тури Дијана, Хеђеши Золтан. Разредни старешина: Марица Гвозденов IV3 Хемијско – технолошка струка: произвођач и прерађивач синтетских полимера и гума Ардељан Адонис, Бокшан Виолета, Варда Никола, Величковић Драгана, Вину Јонел, Јаноши Мануела, Јованов Хилда, Јовановић Катарина, Јожин Горан, Константин Љиљана, Кришан Нада, Марковић Весна, Неагић Гордана, Новаковић Зоран, Пајкић Слађана, Петровић Игор, Попов Драгана, Рибаров Персида, Туркан Биљана, Чурчов Горан. Разредни старешина: Јон Бајаш

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

155


IV4 Текстилна струка: израђивач одеће Арсић Анита, Атанацков Снежана, Бенин Јасмина, Вираг Илдико, Дани Јулијана, Дудић Светлана, Запивоварски Руженка, Звекић Гордана, Јасенски Лидија, Јевтић Даница, Јованов Нада, Керчуљ Зоран, Комарица Рада, Лекић Сузана, Љаљић Цветана, Миладиновић Миланка, Миливојевић Љиљана, Милојевић Биљана, Миљуш Слађана, Мунћан Љиљана, Оморац Данијела, Путник Елизабет, Радуловић Снежана, Ћирин Катарина, Хаџић Биљана, Чонка Вера, Шошић Лидија. Разредни старешина: Драгиша Томашевић III2 Хемијско – технолошка струка: лаборант Ђукић Бобана, Жижа Илак, Инђић Драга, Јованов Биљана, Јованов Слађана, Јокић Гордана, Комердељ Мирјана, Моран Илеана, Милованов Данијела, Петковић Татјана, Петровић Душица, Петровић Катарина, Радивојевић Марина, Радовановић Драгана, Раковић Ружица, Ристановић Биљана, Сидар Даница, Стефанов Данијела, Стојанов Сања, Хрња Силвана. Разредни старешина: Стеван Србиновски 156

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


III3 Гумарско – пластичарска струка: израђивач пластичних маса Балан Љиљана, Живановић Снежана, Лацку Данијела, Лупуровић Биљана, Милићевић Горан, Ранисав Марија, Стефановић Драгица, Стојић Горан, Стојисављевић Драгана, Тарабић Мирјана, Толанов Слободанка. Разредни старешина: Бела Тот III4 Хемијска струка: руковалац апаратима и уређајима Антовић Мирко, Божић Жељка, Гогић Снежана, Гутеша Јелена, Гутеша Тања, Кнежевић Мирослава, Нецин Ратко, Стојковски Александар, Узер Слађана. Разредни старешина: Милан Зарић III5 Текстилна струка: кројач мушке и женске одеће Болдиш Моника, Велимировић Драгана, Витомиров Љиљана, Закић Снежана, Јовановић Гордана, Коцијан Тања, Михаљфи Анкица, Промић Данијела, Радмановац Наташа, Хрња Момирка, Добричинац Биљана, Домошљан Катица, Древеишек Ирена, Ђурђев Весна, Ђорђевић Зорица, Зелић Наташа, Илика Бранислава, Милановић Љиљана, Ратарију Гордана, Царан Јанош. Разредни старешина: Никола Кошевић

1990/91. IV1 Хемијско – технолошка струка: хемијско – технолошки техничар Андрејевић Љиљана, Антић Мира, Антонијевић Милан, Ботуњац Оливера, Бугаринов Сања, Величковић Александар, Дакић Славица, Ђорђевић Александра, Златковић Влатко, Игњатовић Милена, Јевремовић Јасмина, Јенча Ленуца, Јовановић Тамара, Јуковић Љубица, Королија Тања, Маринковић Ненад, Овчаров Драган, Павлов Бранислав, Пендић Мира, Патруц Лавинел, Србиновски Маја, Станковић Оливера, Субеску Мануела, Тот Барбара, Тот Бела, Фараго Маја, Стојковски Александар, Микавица Петрија, Нецин Ратко, Маран Илеана. Разредни старешина: Вукосава Мицић III степен (ванредно) Шиповац Мира, лаборант, Благојевић Сања, пластичар

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

157


III3 Хемијска струка: лаборант Гвозденов Љубица, Дамјановић Бојана, Дивљаков Снежана, Дума Александра, Живков Данијела, Јованов Радованка, Јокић Радован, Мема Биљана, Костић Данијела, Оливерић Тања, Новаков Гордана, Пауновић Живица, Раковић Емилија, Сипић Биљана, Стефановић Оливера, Стјепановић Драгана, Тадић Светлана, Тури Данијела, Узелац Бранка. Разредни старешина: Никола Олуић III4 Хемијска струка: руковалац уређајима за израду хемијских производа Вртунић Саша, Вукмир Александра, Гајић Тања, Дељанин Тања, Ђорђевић Светлана, Илинчић Горан, Јовановић Љубомир, Недељковић Јовица, Панин Данијела, Ремењак Горан, Симић Душица, Томаш Олгица, Лебан Биљана. Разредни старешина: Милан Зарић III5 Текстилна струка: кројач мушке и женске одеће Гавран Јасмина, Галамбош Вероника, Даћевац Слађана, Ђурђев Бранкица, Ђурић Зорица, Живановић Сузана, Ивковић Кристина, Јоксић Биљана, Јовановић Данијела, Клобучар Виолета, Крчу Соња, Милаз Весна, Мишић Нада, Њагул Јелена, Петровић Светлана, Стјепановић Гордана, Смудић Ивана, Чолак Виолета, Човић Весна, Воштанић Драгана, Горњик Наташа, Драгоје Виолета, Мандарић Наталија, Мандић Слађана, Медић Драгана, Миљков Зорица, Мићевић Драгана, Огризовић Слађана, Ослански Анкица, Пиперик Снежана, Сантрач Тања, Срдановић Мирјана, Течи Марија, Шкорић Биљана, Живков Нада. Разредни старешина: Вељко Стојановић

1991/92. IV1 Хемијска струка: хемијско – технолошки техничар Василески Данијела, Вуклиш Валентина, Гојка Ленуца, Дебељачки Наташа, Ђорђевић Биљана, Ђурђев Нела, Живковић Страхиња, Илић Снежана, Јевремовић Драгана, Јованов Маријана, Јовановић Маја, Каракаш Зорица, Магда Гина, Марковић Сања, Марковић Слађана, Милошевић Димитрије, Мојсијев Михаела, Остојић Слађана, Поповић Милка, Радисављевић Мирјана, Станојев Ивана, Трусник Драгана, Марић Драгана. Разредни старешина: Николета Радека 158

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


IV2 Хемијска струка: хемијско – технолошки техничар Ардељан Татјана, Баба Антоанела, Врба Мирослава, Грбић Наташа, Давидовић Марина, Дослоп Руди, Ђурђев Светлана, Кукањац Зоран, Ивошев Татјана, Јухас Соња, Лазин Весна, Матић Саша, Месић Бранка, Милентијевић Небојша, Мирков Бранка, Нехез Викторија, Николић Сања, Соларевић Раде, Тодосијевић Наташа, Ћопић Сања, Ћурчић Зоран, Хрња Данијела, Чонић Стеван. Разредни старешина: Анкица Стајић III3 Хемијско – технолошка струка: лаборант Арамбашић Драгана, Божић Сања, Ђулаш Моника, Ивков Драгана, Јевремовић Биљана, Јованов Сања, Каначки Наташа, Каприш Светлана, Мијаиловић Ненад, Минић Весна, Панчевац Оливера, Пауновић Олгица, Рађевац Маријана, Ранић Славица, Стојаковић Јасмина, Стојановић Данијела, Стојанов Татјана, Тимотијевић Гордана, Ченгери Весна. Разредни старешина: Виореауа Миуца III4 Хемијско – технолошка струка: руковалац уређаја за израду производа Бакић Сања, Балан Тијана, Болесников Горан, Боронка Виолета, Врањешевић Милица, Врекић Велинка, Вујаклија Зорица, Георгијевић Јован, Ђорђевић Наташа Јеличин Александар, Кружић Јасмина, Попов Слободанка, Попов Татјана, Прибела Весна, Пузин Биљана, Симић Драгана, Стаменковић Горица, Станисављевић Златко, Стефановић Александра, Танасковић Снежана, Филиповић Данијела, Милин Данијела. Разредни старешина: Светислав Стојановић III5 Гумарско – пластичарска струка: израђивач пластичних маса Борбељ Моника, Ђокић Горица, Ђокић Маја, Живанов Љиљана, Илијин Далиборка, Јокић Оливера, Миливојевић Срђан, Милошевић Душица, Пуја Мануела, Ранић Весна, Савић Бранислава, Сили Вероника, Станков Ненад, Станојев Душанка, Тадић Сања, Танасковић Тамара. Разредни старешина: Добривоје Џодић I I Iстепен (ванредно) Николић Сузана, лаборант, Стојанов Драгана, лаборант, Јоловић Звездана, лаборант

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

159


1992/93. IV1 Хемијска струка: хемијско – технолошки техничар Бошњак Мирослав, Бранчик Данијела, Бућкош Слађана, Варађан Маја, Ђорђевић Војислава, Ђурић Жељко, Ђолић Александра, Клепачек Небојша, Кусицки Силвија, Коларски Слободан, Крунић Јасмина, Мизера Анита, Милетић Мирјана, Милутиновић Смиља, Николовски Драган, Недељковић Тамара, Петруц Виолета Пузић Светислав, Радукић Данијела, Секулић Вељко, Спасојевић Снежана, Станимиров Данијела, Тејин Катарина, Француски Сања, Чоловић Рената, Чејић Владимир, Шајб Ивана, Станојевић Наташа, Михајловић Теодор, Тимотијевић Гордана. Разредни старешина: Родика Митовски IV2 Хемијска струка: хемијско – технолошки техничар Бакић Перица, Бранков Весна, Војтешки Драгана, Грауре Јон, Грчак Слађана, Деспотов Златица, Дојчинов Анђелка, Илић Љубиша, Јовић Милунка, Личина Јасмина, Лукић Весна, Лупу Аурика, Милутинов Тијана, Новак Домница, Остојић Радмила, Отонога Октавијан, Паунов Соња, Петку Ана – Марија, Радовановић Мирјана, Радовановић Тамара, Радојчић Бојан, Сава Родика, Самарџија Снежана, Станковић Снежана, Стојановић Игор, Тодоровић Оливера, Томашевић Наташа, Цуцић Оливера, Јованов Снежана, Кањух Владимир. Разредни старешина: Љубинка Загорац III3 Хемијско – технолошка струка: израђивач хемијских производа Алмажан Анастасија, Благојевић Адријана, Богданов Мирјана, Вакареско Даринка, Видојевић Ненад, Гајић Сања, Драгој Марчел, Илкић Наташа, Карановић Данијела, Кнежевић Весна, Кнежевић Вујомирка, Ковач Драгана, Милосављевић Наташа, Милошевић Миломир, Милошев Татјана, Печеничић Тамара, Ранић Саша, Русован Бранислав, Русовац Александра, Фако Илонка. Разредни старешина: Лиа Стефан III4 Хемијско – технолошка струка: израђивач хемијских производа Барта Пирошка, Вину Илијана, Водичар Кристина, Дамјановић Гордана, Ђурић Драгана, Јеремић Весна, Јовановић Јадранка, Максимовић Љубица, Михајловић Данијела, Новак Момир, Остојић Јелена, Павлов Душица, Панчован Виолета, Паунку Моника, Полић Сандра, Рогић Олгица, Смоловић Миња, Стефанов 160

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


Драгана, Стојановић Наташа, Пилиповић Драгана, Токин Јасмина, Царан Вероника, Шумић Слађана. Разредни старешина: Бела Тот III5 Хемијско – технолошка струка: пластичар Аврамов Светлана, Андреић Мирјана, Биро Каталин, Вамош Ерика, Давидовић Драгана, Дудић Светлана, Завишин Ивана, Керкез Светлана, Кнежевић Слађана, Милошев Јелена, Момчиловић Слободан, Николић Мирјана, Остојић Стојанка, Попов Невена, Сарка Тереза, Смиљковски Снежана, Стојановић Милан, Фара Дејан. Разредни старешина: Драгослава Витас III6 Хемија – неметали: пластичари Барбуловић Магдалена, Бобић Зоран, Ивков Гордана, Јанков Љиљана, Крачунел Весна, Милановић Марина, Нинковић Тања, Радак Зорица, Стојанов Слађана, Тадић Биљана, Халупка Верица, Разредни старешина: Драгослава Витас

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

161


1993/94. IV1 Хемијска струка: хемијско – технолошки техничар Антонијевић Саша, Алмажан Весна, Балог Хајналка, Бакић Зорица, Басара Светлана, Булајић Слађана, Варађан Биљана, Вукмановић Ненад, Вучковић Адријана, Дамјанчек Јасмина, Ђорђевић Александра, Кишерев Боса, Класан Данијела, Лекић Магдалена, Милановић Жељко, Милићевић Наташа, Николовски Катарина, Панчевац Гордана, Паунов Снежана, Петронијевић Тања, Пурић Снежана, Радуловац Слађана, Суботић Маја, Тутић Борка, Ћирин Јадранка, Ћопић Тања, Шаги Драгана, Шалиначки Ивана. Разредни старешина: Никола Олуић IV2 Хемијска струка: хемијско – технолошки техничар Бешлин Јелена, Болесников Биљана, Гајта Викторија, Годлер Јасмина, Гојковић Јасмина, Грубишић Горан, Диклић Љиљана, Зец Душанка, Ивковић Бојан, Илијев Наташа, Илић Наташа, Јовановић Драган, Кусицки Тамара, Матијашевић Наташа, Матковић Бранкица, Миклеску Михаела, Милковски Александра, Мушкиња Марија, Николић Јасмина, Попов Марјана, Русовац Јасмина, Сава Маринел, Тодор Даниела, Цветковић Мирјана, Николић Татјана, Ћулибрк Даниел, Зекић Наташа. Разредни старешина: Јон Бајаш III3 Хемијска струка: израђивач хемијских производа Бојковић Сања, Глишић Наташа, Грубић Емилија, Зрнић Љиљана, Јовановић Зоран, Лазић Данијела, Мајовић Милош, Марјановић Милорад, Михић Јелена, Несторовић Јелена, Нешић Данијела, Нешковић Наташа, Николић Јелена, Павловић Александра, Поповић Наташа, Радак Слађана, Слацки Марина, Смиљановић Милан, Стјепановић Слађана, Фоља Мануела, Француски Ивана, Хошић Данијела Разредни старешина: Горан Павловски III4 Хемија – неметали: израђивач хемијских производа Боднар Ирена, Бућинац Јелена, Димитријевић Горица, Доневски Наташа, Живков Љиљана, Живојновић Весна, Јованов Биљана, Јожић Ненад, Линдо Јелена, Липтак Драгана, Милевски Мирјана, Милић Драгана, Мунћан Драгана, Обрадовић Весна, Перић Марија, Плавкић Милена, Скелеџија Слађана, Станојев Соња, Стошић Данка, Субић Дејан, Тејин Славица, Тарзеа Милан, Аћимов Анђелка, Стојановић Александра, Воштанић Сања. Разредни старешина: Немет Балинт 162

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


I I I 5-6 Хемија – неметали: пластичари Горњик Веселин, Кирица Маријана, Марјанов Мирјана, Мијатовић Никола, Павловић Виолета, Петров Зорица, Попов Зоран, Тепавац Драгана, Тошевски Сања, Фратој Данијела, Коцић Љиљана, Остојић Љубинко, Ђукић Весна, Јокановић Анђелија, Влаховић Јелена, Батинић Дејана, Ацковић Бранислав, Гимбош Љубинка, Драгуца Данијел, Зец Милан, Јанков Љиљана, Јездић Драгана, Козић Данијела, Мартинов Дарко, Пантовић Сандра, Радак Данијела, Радмановац Наташа, Стефанов Ненад, Стојићев Небојша, Хутак Аленка, Штрбац Славомир. Разредни старешина: Вељко Стојановић I I I 7-8 Текстилна струка: конфекционар, кројач Барши Александра, Варађан Јасмина, Гојков Снежана, Дамјановић Тања, Дума Александра, Каришик Јадранка, Лехнер Снежана, Марковић Александра, Мартиновић Јованка, Матицки Милан, Неорчић Марија, Обрадов Даница, Радмановац Луминица, Сабо Габријела, Спасић Сања, Стефановић Слађана, Стјепановић Мирјана, Чолаков Жељко, Бавански Данијела, Богојевић Мирјана, Борисов Сандра, Јовановић Драган, Јовановић Тања, Јонаш Ева, Корочкин Татјана, Крачуњел Добринко, Матић Зорица, Молнар Терез, Мудрић Борислава, Паликућа Живанка, Поповић Надица, Радулов Анкица, Рајк Данијела, Ромелић Весна, Спасић Сузана, Стојадинов Драгана, Тејин Магдалена, Тикић Росица, Хићил Миљана, Чернак Милинка. Разредни старешина: Стеван Србиновски I I I степен стручности (ванредно) Цепењак Биљана, израђивач хем. производа, Шево Татијана, израђ. хем. произв., Шелнић Оливера, израђ. пласт. маса, Марковић Ивана, израђ. пласт. маса, Горњик Хелена, израђ. пласт. маса, Радаковић Сања, израђ. пласт. маса, Течи Мирјана, израђ. пласт. маса.

1994/95. IV1 Хемијска струка: хемијско – технолошки техничар Арамбашић Драгана, Барбулов Сања, Бебец Александра, Бирта Саша, Винтер Драгана, Врањеш Наташа, Дивљак Јасмина, Живанов Снежана, Зекић Елмира, Јованов Слађана, Кикош Јадранка, Леваја Александар, Мудрић Нада, Павличевић Душица, Пајић Душица, Петковић Тамара, Петковић Татјана, Ранић Зорица, Сретеновић Елизабета, Станков Слађана, Тот Ирена, Хорват Габријела, Хуска Алида, Мрвољак Ирина. Разредни старешина: Снежана Чејић

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

163


IV2 Хемијска струка: хемијско – технолошки техничар Бркић Тања, Буњевац Данијела, Виријевић Радица, Виторовић Драгана, Вујковић Гордана, Ђорђев Јелица, Здравковић Душица, Кокотовић Ана – Марија, Лекић Милица, Мареш Рената, Месицки Игор, Милосављевић Ненад, Миљковић Татјана, Мишић Мирјана, Мунћан Емануел, Оморац Сања, Паунов Александра, Радаковић Драгана, Симић Љиљана, Станојевић Весна, Тодоровић Зорица, Ћајић Данијела, Убипарип Јасмина, Чикара Наташа, Чампазевић Зорица. Разредни старешина: Николета Радека

III4 Хемијска струка: израђивач хемијских производа Варјашки Татјана, Грујичић Душанка, Дуда Јелица, Дудак Желимира, Зарић Наташа, Илић Горан, Јанус Соња, Јеремић Мирјана, Лазић Наташа, Корбуц Сандра, Логожан Сања, Матић Жељко, Миросављев Оливера, Николић Дијана, Поповић Оливера, 164

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


Путник Косана, Радак Бранкица, Радмановац Валентина, Пеца Сања, Рибаров Даринка, Русовац Бранислава, Станин Зорица, Станков Драгана, Фара Милан, Ћурчић Оливера, Давидовић Гордана, Вукојевић Виолета, Цветићанин Јованка. Разредни старешина: Родика Митовски III5 Хемијска струка: израђивач хемијских производа Андраш Анета, Билбија Драгана, Бојковић Данијела, Гетејанц Георге, Грбић Ивана, Дежан Јонета, Докљанов Божица, Ђукић Тања, Ђорин Ивана, Живојнов Надица, Мушић Тања, Мијулов Наташа, Миловановић Дијана, Милојевић Александра, Мартиновић Јелена, Петровић Антонела, Попоњец Биљана, Рајковић Мирко, Симончевић Весна, Стефанов Соња, Стојшић Ивана, Трајковски Драгана, Цикора Ирена, Шајић Драгана, Беснички Гордана, Јованов Мара. Разредни старешина: Драгица Олуић III6 Хемија – неметали: пластичари Аврамовић Горан, Алибашић Владан, Ангелов Сања, Бугариу Саша, Јовановић Драгана, Лазаревић Маја, Ненад Мирјана, Николић Александра, Павлов Наташа, Пајевић Дивна, Поштин Гордана, Стоиљковић Бранко, Рац Марија, Рађеновић Драган, Џамић Бранислава, Џамић Дарко. Разредни старешина: Владислава Живојновић III7 Текстилна струка: конфекционар, кројач Алмажан Мира, Грујић Ковиљка, Жула Катарина, Јаначек Анкица, Јожић Чедица, Јанош Вера, Ковачевић Сања, Маргитин Наташа, Милосављевић Катарина, Михајловић Драгана, Радованов Далиборка, Стојановић Данијела, Тадић Весна, Харангозо Тереза, Шћерба Елена, Брадваревић Нада, Демше Ирена. Разредни старешина: Радован Павловић III8 Текстилна струка: конфекционар, кројач Вучковић Јелена, Дакић Јадранка, Дакић Милена, Живан Маријана, Завишин Данијела, Иричанин Драгана, Јакшић Јасна, Киш Габријела, Муминовић Јасмина, Николић Софија, Новак Маријана, Петров Данијела, Петров Татјана, Пушкаш Наташа, Станојевић Зорана, Стојковић Снежана, Тркуља Сандра, Цеику Корнелиа, Црнобрња Кристијан. Разредни старешина: Радован Павловић

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

165


I V степен стручности (ванредно) Ђорђевић Татијана, хемијски техничар, Леповић Данијела, хемијски техничар, Мунћан Хајналка, хемијски техничар, Мурко Фатима, хемијски техничар, Радосављевић Тања, хемијски техничар, Старчевић Силвана, лаборант.

1995/96. IV1 Хемијска струка: хемијско – технолошки техничар Бугарчић Жељка, Велевски Јасмина. Вељовић Владимир, Винчић Жељка, Вогрин Снежана, Глоговац Слободанка, Грујић Лела, Дакић Виолета, Ђорђевић Драгана, Иванов Миља, Јелић Наташа, Јованов Љиљана, Јовановић Татјана, Јокић Биљана, Крчу Даринка, Кусицки Тамара, Маргарић Александра, Мићевић Милена, Радак Небојша, Секулић Сања, Стојановски Ивана, Фехер Марија, Радак Сандра. Разредни старешина: Светислав Стојановић IV2 Хемијска струка: хемијско – технолошки техничар Бавански Јелена, Бавански Светлана, Богдановић Драгиња, Врањеш Данијела, Гурила Фируца, Дојчинов Љиљана, Драгић Далиборка, Ђаковић Софија, Ердеи Драгана, Живковић Владимир, Игњатовић Јелена, Јерковић Јасмина, Мариновић Ивана, Милутиновић Хуанита, Мудрић Милица, Никић Јелена, Панчован Наталија, Плећаш Игор, Радовановић Александра, Ракић Дејан, Рошка Еуђенија, Субић Данијела, Фаркаш Маријан, Филиповић Александра, Хајнал Слађана, Хорват Драгана, Хорват Слађана, Шованек Биљана. Разредни старешина: Анкица Стајић IV3 Хемијска струка: лаборант Атанацковић Ивана, Басараба Валентина, Белић Бојан, Блаж Анета, Веселиновић Моника, Гавриловић Сања, Граовац Драгана, Глогоњац Бранислава, Дарањи Золтан, Дрљача Драгана, Ђурђев Емилија, Косановић Сандра, Мудрић Милица, Мунижаба Предраг, Мркобрада Дана, Новин Љиљана, Николић Маја, Пријић Драгана, Радивојев Сањица, Расипанов Гордана, Страњина Маријана, Хајдуковић Зорица, Чарапић Биљана, Човрљан Драгана, Кечкеш Силвија, Разредни старешина: Вукосава Мицић

166

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


III4 Хемијска струка: израђивач хемијских производа Тодоровић Тијана, Батрњин Адријана, Брцан Гордана, Јованов Весна, Јовановски Тамара (ванредно 1997), Медић Гордана (ванредно 1997), Моромилов Смиља, Несторов Снежана, Рајковић Игор (ванредно 1997), Релић Драгана, Стојановић Дарија (ванредно 1998), Ступар Душко, Субић Срђан, Тадић Ивана, Угринић Драгана (ванредно 1997), Тербец Данијела, Штефља Тања, Ковач Данијела (ванредно 1997), Стајић Сања. Разредни старешина: Немет Балинт III5 Хемијска струка: израђивач хемијских производа Андрејић Александра, Бугарски Ивана, Бустић Гордана, Војковић Јонел, Гавриловић Јелена, Јегдић Анђелија, Калинов Олгица, Кљајин Далиборка, Ковач Аранка, Костић Александра, Опреа Катарина, Павлов Татјана, Петков Ивана, Ранков Мирјана, Сантрач Данијела, Тот Клара, Тркуља Бранислава, Амбруш Маринел (ванредно 1997), Томић Данијела (ванредно 1997), Пауновић Стевица (ванредно 1997). Разредни старешина: Добривоје Џодић I I I 6-7 Текстилна струка: конфекционар, кројач Анђеловић Данијела, Атанацков Јасмина, Атанацков Биљана, Бањаш Розалија, Веселиновић Данијела, Гојков Снежана, Ђуровић Сандра (ванредно 1997), Ђукић Милан, Жарковић Борислава, Чап Емина, Ивановић Снежана, Јованов Вероника, Карањац Данијела, Ковач Бранкица, Коцореп Татјана, Михајлов Јасмина, Пањик Људмила, Петровски Данијела, Петровић Дијана, Солевска Весна, Торбица Дијана, Драгој Мирјана, Јелисавчић Сања, Јованчов Снежана, Лалић Софија, Љотић Мирјана, Марковић Весна, Ранков Тамара, Сабо Јоланка, Теодоровић Маријана, Трзиу Маргарета, Трусник Ђорђе, Фако Ибоја, Халупка Ержебет, Шебешћан Моника, Ашлер Клементина, Филиповић Зорица. Разредни старешина: Мирослав Славуј I I I степен стручности (ванредно) Клашња Драгана, израђивач пластичних маса, Крничан Силвана, израђивач пластичних маса.

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

167


1996/97. IV1 Хемијска струка: хемијско – технолошки техничар Ангеловски Бојана, Басараба Анишоара, Бибу Виолета, Болесников Драгана, Грујански Данијела, Гуга Адријана, Дрндарски Сања, Живанов Ева, Журавица Владимир, Јанкулов Бојана, Једвај Весна, Косановић Маја, Лекић Весна, Марковић Жељко, Мате Моника, Међо Весна, Митровић Биљана, Николајевић Антонела, Оџин Сања, Павловски Сања, Радомировић Сузана, Стојанов Тамара, Тутић Данијела, Цибић Бранислав. Разредни старешина: Ерне Фако IV2 Хемијска струка: хемијско – технолошки техничар Алексић Данијела, Бјелић Слађана, Благојевић Невена, Бранчик Александра, Влајић Биљана, Вуков Милица, Дамјанић Далибор, Дамјановић Драгана, Добеш Сања, Драгићевић Виолета, Ивковић Горан, Илић Светлана, Кожа Емил, Кујунџић Јасмина, Милашиновић Јелена, Мунћан Снежана, Нинић Маја, Стојшин Наташа, Филиповић Драгана, Животић Горан. Разредни старешина: Лиа Стефан IV3 Хемијска струка: лаборант Боројевић Тамара, Ваштаг Јасмина, Глигоријевић Биљана, Ђурић Тамара, Елчић Данијела, Константинов Гордана, Куташи Данијела, Кордин Марија, Младеновић Драгана, Нешић Јасмина, Николајевић Сања, Николић Јелена, Пауљев Тамара, Поповић Дамир, Радић Оливера, Радивојевић Моника, Ранковић Александар, Русовац Гордана, Стојановић Тамара, Халабрин Снежана, Чанчаревић Јелена, Чарапић Љиљана, Томић Наташа, Глигоријевић Јелица. Разредни старешина: Љубинка Загорац III4 Хемија – неметали: израђивач хемијских производа Виријевић Светлана, Лгошевски Данка, Драгуца Анита, Ивановић Кристина, Михајловић Бојан, Максимовски Биљана, Огризовић Драгана, Раткај Моника, Ходри Иван. Разредни старешина: Бела Тот

168

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


III5 Хемија – неметали: израђивач хемијских производа Бабин Јованка, Божић Драгана, Бојић Горан, Богојевић Горан, Васиљевић Виолета, Груба Смириндица, Глумац Јованка, Ковачев Сузана, Леваја Ивана, Лалић Александра, Микуљанац Славица, Пунтар Тања, Кусицки Давид. Разредни старешина: Јон Бајаш III6 Текстилна струка: конфекционар, кројач Адамовић Оливера, Босанац Милера, Бранков Гордана, Веселиновић Александра, Гуцу Моника, Занаварлис Рената, Маровић Сања, Милић Јелена, Новак Мануела, Новаковић Сања, Павић Драгана, Станишковић Јелена, Супек Желислава, Томек Јармила, Ћирић Наталија, Урбан Марина, Фолћан Маја, Бура Вања, Ширка Катарина, Шкара Звездана, Шакић Мирјана. Разредни старешина: Данијела Барбулов III7 Текстилна струка: конфекционар, кројач Барбуловић Драгана, Богданов Невена, Дајевић Гордана, Димитрашку Живан, Журка Маја, Јегдић Ивана, Јовановски Марина, Лилин Сандра, Милић Биљана, Милић Санела, Милић Светлана, Милисављев Драгана, Олујић Јелена, Паркајић Милица, Раховеци Елизабета, Стефановић Милица, Телећан Александра, Цера Михаела, Чолић Санела, Чоловић Слободанка, Чуч Адријана Разредни старешина: Момир Ристанић

1997/98. IV1 Хемија – неметали: хемијско – технолошки техничар Арсић Драгана, Велимир Весна, Видујевић Снежана, Вучковић Катарина, Грбић Јелена, Дрндарски Јелена, Жарковић Валентина, Жегарац Валентина, Јовичић Миодраг, Крецу Александра, Малушевић Маја, Николовски Маринела, Нагић Јелена, Омчикус Срђан, Орељ Милан, Петровић Данијела. Предић Маријана, Радошевић Маја, Срндачевић Соња, Стојановски Александра, Царан Сања. Разреднин старешина: Невенка Богић – Павлов

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

169


IV2 Хемија – неметали: хемијско – технолошки техничар Барна Марија, Бероња Маја, Вучковић Александра, Доневски Дијана, Ивков Данијела, Новаковић Тања, Пауновић Данијела, Попов Данијела, Радованов Анђелка, Стојан Марина – Александра, Стојковски Ивица, Суса Минодора, Харангозо Драган, Шкерлак Магда, Вукадиновић Вења, Кукић Драгана. Разредни старешина: Стеван Србиновски IV3 Хемијска струка: лаборант Барбировић Миљана, Боронка Вирђиника, Васић Ивана, Величковић Александар, Веснић Алма, Гроза Маријана, Илић Андријана, Јовановић Јелена, Јоксимовић Снежана, Кипровски Наташа, Крњајић Зорица, Марковић Јелена, Марковић Светлана, Опачић Драгана, Пауљев Дејана, Петковић Слађана, Радека Бојан, Сајдл Даница, Серман Татијана, Стојадинов Зорица, Марковић Љиљана, Пајикић Светлана, Ристовић Зоран. Разредни старешина: Вељко Стојановић III4 Хемијска струка: израђивач хемијских производа Бацковић Обрен, Банчилов Данијела, Бећић Зорана, Вулетин Далиборка, Даниловић Јелена, Илић Слађана, Каначки Бојана, Коковић Биљана, Крсмановић Јелена, Миловановић Тања, Петров Сандра, Попов Ивана, Рамињанц Ђорђета, Старц Сабина, Стојановић Весна, Токић Весна, Шкорњичка Аленка, Шорђан Георгина, Шћерба Ана, Стојановић Драган. Разредни старешина: Зоран Илинчић III5 Текстилна струка: конфекционар – кројач Антал Александра, Балабан Весна, Балабан Кристина, Билић Драгана, Бирчанин Магдалена, Болић Маја, Вехецки Татјана, Даја Ивана, Димитријевић Драгана, Докљанов Ивана, Каменовић Јасмина, Ласло Амалија, Личина Марина, Лукић Гордана, Павић Данијела, Петковић Драгана, Петровић Јелица, Сливњак Јелана, Стојановић Александра, Узелац Наташа. Разредни старешина: Радован Павловић III6 Текстилна струка: конфекционар – кројач Бакић Бранка, Браку Марија, Варађан Весна, Дикић Бранкица, Диклић Вера, Ереш Ерика, Курин Тамара, Крочек Елена, Лер Моника, Лазић Драгана, Мунижаба 170

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


Наташа, Карањац Данијела, Нешић Радослава, Нехез Данијела, Нећак Мајда, Петровски Вања, Тадић Марија, Тачи Арбеи, Харкаи Адријана, Цвитковић Игор, Рајчевић Николина. Разредни старешина: Милица Гвозденов I I I степен стручности (ванредно) Бранисављевић Саша, израђивач хемијских производа, Белић Драгана, израђивач хемијских производа, Бекић Тања, израђивач хемијских производа, Бугарин Ненад, израђивач хемијских производа, Бошчилов Драгана, израђивач хемијских производа, Манић Биљана, израђивач хемијских производа, Момчиловић Ненад, израђивач хемијских производа, Нађ Глорија, израђивач хемијских производа, Пандуровић Санела, израђивач хемијских производа, Печиновић Жељко, израђивач хемијских производа, Обрадовић Слађана, израђивач хемијских производа, Радуц Маријана, израђивач хемијских производа, Рајковић Јанко, израђивач хемијских производа.

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

171


1998/99. IV1 Хемијска струка: хемијско – технолошки техничар Бајић Драгана, Богданов Радмила, Гојковић Сања, Дивљаков Љиљана, Дрљача Данијела, Драгић Снежана, Гутеша Мирјана, Ђекић Бранка, Ђурић Јелена, Илић Драгица, Каракаш Недељко, Милачић Кристина, Милевски Бојана, Милосављевић Сандра, Оринкар Маријана, Пејатовић Весна, Рађеновић Драгана, Стевић Златица, Стевановић Маја, Ћајић Јелена. Разредни старешина: Николета Радека IV2 Хемијска струка: хемијско – технолошки техничар Барна Марија, Варда Валерија, Веселиновић Данијела, Јенча Марчела, Јосиповић Јелена, Константинов Миле, Куташи Тијана, Лаза Анишоара, Лазић Јелена, Миловановић Игор, Петровић Данијела, Петронијевић Ана, Рабијац Зоран, Радованов Душан, Рајков Соња, Самоила Санела, Томић Татијана, Шиповац Милан, Калнак Емилија. Разредни старешина: Снежана Чејић IV3 Хемијска струка: лаборант Андројна Ивана, Богдановић Данијела, Божинов Тања, Гавриловић Зорица, Ђошић Ивана, Ђурђевић Биљана, Јовановић Кристина, Јухас Гизела, Кнежевић Милан, Кузмановић Ката, Мандић Татјана, Марчићевић Драгана, Матицки Сања, Миловановић Мирјана, Надежди Роберт, Њемец Маријана, Олуић Звездана, Паунов Биљана, Пејачки Олгица, Пешић Игор, Руга Данијел, Стевановић Милана, Ушурел Данијел. Разредни старешина: Ерне Фако III4 Хемија – неметали: израђивач хемијских производа Борић Марија, Вуков Гордана, Вулетин Василије, Ивков Александра, Јуначков Саша, Китић Драгана, Максимовић Милунка, Мартон Ђурица, Миљков Божана, Мирковић Предраг, Раденковић Снежана, Стефановић Јасмина, Суботић Драгана, Тот Александра, Трандафил Александра, Тани Давид, Божић Далиборка, Грујин Сања, Дуњић Бојан, Ђуровић Ненад, Живков Зорица, Јаковљевић Јелена, Кљан Бојан, Лилин Саша, Лукић Сања, Марила Адријана, Милановић Небојша, Пешић Зорица, Часар Верица, Шутић Анита. Разредни старешина: Добривоје Џодић 172

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


III5 Хемија – неметали: пластичар Влајковац Божидар, Вуксановић Милан, Деспотовски Петар, Игњатовић Никола, Јованов Драгана, Лилин Милан, Миросављев Милан, Михајловић Владан, Пањик Јармика, Перин Владимир, Николић Иванка, Пешаковић Бојан, Радовић Новак, Ранић Владимир, Симеуновић Милан, Фолћан Мартина, Хаврам Борко, Чешко Јармила. Разредни старешина: Светлана Вукан I I I 6-7 Текстилна струка: конфекционар Ангеловски Данијела, Ашлер Ервин, Брекић Нада, Драгој Александра, Ђорђев Горан, Јоргован Наташа, Несторов Анђелко, Печеничић Данијела, Полимаш Марина, Рајин Маја, Топић Кристина, Туртуреа Анета, Шебара Јованка, Гашпар Хајналка, Радаковић Душица, Бене Клара, Глишић Наташа, Гојков Даринка, Гуга Тијана, Дакић Сандра, Живанов Данијела, Јемић Сузана, Киш Кристина, Крал Ванда, Миљков Снешана, Рус Љиљана, Селеши Моника, Скокин Жељкица, Тот Габика, Ћосић Слађана, Чуч Јасмина, Шукунда Биљана. Разредни старешина: Светислав Стојановић I I I степен стручности (ванредно) Бекић Александар, израђивач хемијских производа I V степен стручности (ванредни) Глишић Биљана, хемијско – технолошки техничар, Дима Ерика, хемијско – технолошки техничар, Мајовић Ненад, хемијско – технолошки техничар, Митровић Владислава, хемијско – технолошки техничар, Поповић Јована, хемијско – технолошки техничар, Спасојевић Ана, хемијско – технолошки техничар, Срдановић Татјана, хемијско – технолошки техничар, Младеновић Милутин, хемијско – технолошки техничар, Патровић Катарина, хемијско – технолошки техничар, Стојшић Маја, хемијско – технолошки техничар, Колар Клаудија, хемијско – технолошки техничар, Ничевски Данијела, хемијско – технолошки техничар, Опсеница Милан, хемијско – технолошки техничар, Прентовић Ивана, хемијско – технолошки техничар, Фехер Милена, хемијско – технолошки техничар, Цандир Сара, хемијско – технолошки техничар, Буњевац Невена, хемијско – технолошки техничар.

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

173


1999/2000. IV1 Хемијска струка: хемијски техничар Андрејић Анита, Бану Санела, Вујичић Дуња, Голубов Бранислав, Гвозденовски Данијела, Доневски Зорица, Ђукић Бојана, Ђорђијевски Јасмина, Јелисијевић Татјана, Колевски Весна, Курја Емануела, Лотреан Моника, Петровић Зорица, Петровски Сања, Путник Романца, Станчу Силвиу, Стојанов Горица, Суботић Санела, Суса Октавијан. Разредни старешина: Анкица Стајић IV2 Хемија – неметали: хемијско – технолошки техничар Бајаш Вида, Бајаш Дуња, Веселиновић Љиљана, Ђукић Горан, Ђурић Кристина, Зарић Јелена, Краварски Нинослава, Лаиншчек Драгана, Лазин Дамир, Линдо Славко, Матић Милан, Мишић Јелена, Млађан Данијела, Пилиповић Сања, Поповић Милена, Радмановац Дарко, Рајчић Горица, Томић Слободанка, Цветићанин Снежана, Хаџовић Бранко. Разредни старешина: Мирослав Славуј IV3 Хемија – неметали: лаборант Бајић Владимир, Брзевић Иван, Будим Игор, Вакариу Естерела, Грбић Маријана, Димић Марија, Крсмановић Јованка, Кусицки Стеван, Николајевић Смиљана, Ожеговић Ковиљка, Олах Маријана, Панчевац Светлана, Петков Исидора, Петраш Дарко, Поштин Милка, Славуј Велибор, Станков Наташа, Стјепановић Перо, Стојисављевић Радмила, Томић Гордана, Цветићанин Марија, Чечарић Тијана. Разредни старешина: Драгана Вељић III5 Хемија – неметали: израђивач хемијских производа Албо Сања, Бирђан Марчел, Георге Данијела, Ковачевић Ивана, Лазић Милица, Михајлов Илеана, Поштин Катарина, Паску Марина, Пуповац Слађана, Стојиљковић Маја, Супек Јасмина, Туксар Ивана, Харашков Мирослава, Цар Кристијан, Дуковић Марија, Атнађа Јонел – Кристијан, Сурћа Адријана. Разредни старешина: Зоран Илинчић III6 Текстилна струка: конфекционар, кројач Ангеловски Јасна, Балог Јелена, Барбу Дорина, Боронка Јулијана, Бундра Кристина, Дојчинов Вера, Зарић Данијела, Јовановић Дарија, Јовановић Драгана, Кафка 174

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


Марија, Ковачевић Дејана, Ковачевић Лидија, Купрешанин Данијела, Лекић Радица, Недељковић Душица, Олас Ангела, Петровић Јасмина, Радишић Јелена, Петровски Сунчица. Разредни старешина: Момир Ристанић I I I степен стручности (ванредно) Врањеш Драгана, израђивач хемијских производа, Мијајловић Драгана, израђивач хемијских производа I V степен стручности (ванредно) Ђорђевић Далибор, хемијско – технолошки техничар, Каначки Габријела, хемијско – технолошки техничар, Рогић Слађана, хемијско – технолошки техничар, Хаврам Данијела, хемијско – технолошки техничар, Глигорић Анита, хемијско – технолошки техничар.

2000/01. IV1 Хемија – неметали: хемијско – технолошки техничар Божић Слађана, Видојевић Милијана, Ђукић Душан, Каначки Јелена, Косановић Зоран, Кусицки Данијела, Матијашевић Весна, Маровић Марина, Милошевић Мирослав, Миуца Адриана, Момчиловић Марија, Питра Ненад, Попоњец Небојша, Спасојевић Сандра, Стефанов Кристина, Хасани Данијела, Хрња Снежана, Ћулибрк Славко, Шандор Мариа, Величковић Давид. Разредни старешина: Лиа Стефан IV2 Хемија – немeтали: хемијско – технолошки техничар Бабец Софија, Бероња Јелена, Бранков Татјана, Ђековић Јасмина, Казан Мариана, Керчобан Мариана, Кресојевић Срђан, Кузма Албина, Милићев Стевица, Милутинов Гордана, Михајловић Јелица, Прерадовић Сања, Радосављевић Барбара, Рацић Недељко, Тодоровић Бојан, Кљајин Бранимир, Бреу Горан, Дражић Сандра, Јепуре Весна. Разредни старешина: Драгица Олуић IV3 Хемија – неметали: лаборант Васић Станимир, Вогрин Маја, Војтечки Јелена, Гајовић Маринела, Грбић Марина, Грбић Марјана, Гуга Драгана, Драгић Николина, Деђански Марина, Јанус Дејана, Кокора Дорина, Кочосвки Ивана, Лазин Драгана, Опричић Сперанца, Пајевић Драгана, Поп Ценић – Јовановић Емилија, Ракић Светлана,

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

175


Радивојевић Саша, Станаћев Мирјана, Трбанов Наташа, Шејњановић Гордана, Башић Тихан, Трајковић Наташа. IV4 Хемија – неметали: лаборант

Разредни старешина: Љубинка Загорац

Анђелковић Данијела, Антић Владимир, Банић Наташа, Бирчак Кристина, Бугарски Клаудија, Вакиревић Тања, Гава Зоран, Јаношевић Мирослав, Лауш Весна, Мандић Милица, Матовић Маријана, Оливерић Миљана, Тенжелер Славица, Чебзан Ивана, Чејић Станислава, Томић Биљана, Мунћан Горан. Разредни старешина: Виореауа Босиок

I I I степен стручности (ванредно) израђивач хемијских производа Аднађев Милан, Веселинов Данијела, Клинко Александар, Ковачевић Будимка, Максимовић Сања, Печенчић Биљана, Клашња Миљана, Перак Давор. I V степен стручности (ванредно) Павлица Јелена, лаборант, Божић Владимир, хемијски техничар, Тадић Иван, хемијски техничар. 176

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


I V степен стручности (издвојено одељење при Економској школи у Панчеву) Текстилна струка: кројач мушке и женске одеће Адамов Ђурђевка, Алексовска Ивана, Андулајевић Слађана, Балинт Сабина, Бунда Валентина, Вењарски Ева, Вујатовић Бранкица, Габелица Гордана, Главинић Сузана, Данилов Јулијана, Дишпите�� Јармила, Дишпитер Лидија, Дојчиновић Данијела, Ђурђевић Мирјана, Живојнов Јасмина, Злата Васа, Илић Ивана, Јанков Сања, Јањић Гордана, Коларски Славица, Костадиновски Вања, Лукић Маријана, Мицковски Бранимир, Негован Марија, Опалић Зорана, Паулов Владислава, Првуљ Маријана, Радојковић Анђела, Роксандић Данијела, Симовић Наташа, Сладечек Ана, Станојковски Јелена, Стојановић Маја, Текијашко Дејана, Ћириковачки Снежана, Цветановић Радмила. Разредни старешина: Ивана Гојковић

2001/02. IV1 Хемијска струка: хемијско – технолошки техничар Бегенишић Јелена, Јованов Мирјана, Марков Александра, Марковић Бојана, Милић Нина, Олујић Радмила, Печеничић Сандра, Прагић Саша, Пурић Катица, Станчу Сорин, Тасић Ивана, Трајановски Бојана, Тумара Драгана. Разредни старешина: Невенка Богић-Павлов IV2 Хемијска струка: хемијско-технолошки техничар Барић Биљана, Богдановић Данијела, Гојка Леонора, Грујић Зоран, Јовановић Ивана, Киш Лидија, Кишеров Ана, Милошевић Катарина, Младеновић Наташа, Никшић Ђурица, Ничевски Драгана, Олајош Ана, Павлов Ненад, Павловски Ивица, Паску Надија, Ристић Марко, Такарић Олгица, Храбар Драгана, Чернак Татиана. Разредни старешина: Снежана Чејић IV3 Хемијска струка: лаборант Бајић Светлана, Бугарски Кристина, Брајеновић Данијела, Вукашиновић Данка, Дакић Јелена, Ђурђевић Бојана, Ђурић Драгана, Живковић Тања, Жигић Љубица, Јовановић Јелена, Кељевић Иван, Лазин Светлана, Љубојевић Марија, Максимовић Мирјана, Остојић Маја, Полд Анета, Прибела Александар, Радић Драгана, Станишковић Марија, Стефановић Наташа, Тарабић Милева, Томић Мирјана, Фољан Наталија, Хорват Маријана, Цигановић Маријана, Чејић Ивана, Ивковић Ивана, Михајлов Наташа. Разредни старешина: Вељко Стојановић

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

177


III4 Хемијска струка: израђивач хемијских производа Аничић Драгана, Бакош Кристијан, Богуновић Нада, Вренчев Ивана, Поштаровић Саша, Јанков Виолета, Мијатов Татијана, Моња Наталија, Савић Маја, Стефановић Бојана, Ћирковић Марија, Шавор Олгица, Мандић Анкица, Јовановић Александар, Раду Снежана, Момиров Светлана. Разредни старешина: Бела Тот III5 Хемијска струка: израђивач хемијских производа Врцељ Љубица, Вуков Јелена, Вуковић Сања, Добросављевић Вељко, Ђорђевић Дарко, Ковач Јасна, Ласло Марина, Магура Ивана, Милојевић Татјана, Паску Трајан, Пастор Маријана, Хорват Ивана, Ћировић Антоније, Чолаков Ненад, Маринков Александар. Разредни старешина: Добривоје Џодић III6 Текстилна струка: конфекционар, кројач Аугустин Анита, Антал Адријана, Богдановић Божана, Јанковић Соња, Јанковић Тања, Косанић Ивана, Крал Светлана, Марков Данијела, Матијевић Татјана, Радмиловић Весна, Ракоци Маја, Рајковић Емина, Рац Данијела, Стошић Бранислава, Таталовић Ивана, Таши Јулијана, Качавенда Јелена, Јевремовић Санела. Разредни старешина: Радован Павловић I V степен стручности (ванредно) Хемијска струка: хемијско-технолошки техничар Гавриловић Ивана, Јерковић Јасмина, Петковић Драгана, Тарбук Слађана.

2002/03. IV1 Хемијска струка: хемијско – технолошки техничар Ађи Славица, Босанкић Милица, Бређан Јулијана, Величковски Бранкица, Ђурић Кристина, Јудеж Тијана, Коћец Отилија, Ласло Катарина, Лацков Габријела, Лачњевац Сања, Олах Роберт, Петронијевић Зоран, Продановић Тања, Рабијац Горан, Рангелов Слађана, Сабо Марија, Секереш Хајналка, Сокола Ева, Стојанов Ивана, Тумара Ивана, Фехер Верица, Хорват Етел. Разредни старешина: Габријела Ћурчић 178

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


IV2 Хемијска струка: хемијско-технолошки техничар Балабан Горанка, Божић Латинка, Јајић Драгана, Јовановић Александра, Којић Данијел, Кузманов Јелена, Мања Наташа, Милошев Дејан, Милошевић Маја, Радосављевић Јелена, Стојиловић Јелена, Трајановски Бојана, Хорват Катарина, Бељин Ивана, Вујичић Владимир, Марковић Бојан, Новаковић Бранка. Разредни старешина: Горан Павловски IV3 Хемијска струка: лаборант Ангеловски Маја, Анка Корнелија, Бакић Јелена, Бојчетић Снежана, Јанковић Сања, Јовановски Наташа, Крајиновић Јелена, Крочек Кветослава, Николајевић Дијана, Опричић Исидора, Оргонаш Тања, Паску Леонардо, Радуљ Сања, Стањо Ема, Цветковић Далиборка, Чирх Никола, Шашић Данијела, Шимшић Ивана, Шундрић Сузана, Шурлан Младен. Разредни старешина: Владислава Живојновић

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

179


III4 Хемијска струка: израђивач хемијских производа Берењи Олгица, Врзић Срђан, Дуковић Ивана, Згрђа Данијела, Ивков Светлана, Кешански Слађана, Лазић Дајана, Мађерчић Гордан, Матијевић Данијела, Миковић Моника, Перин Зорица, Радовић Данијела, Сретков Сања, Саћу Ана Магдалена, Талпеш Петар, Тау Никола, Трњанчев Далиборка, Туркоање Мирела, Фулајтер Јадранка, Стојчевски Јован, Илкић Маја. Разредни старешина: Зоран Илинчић III5 Текстилна струка: конфекционар, кројач Бекић Меланија, Бирчак Лана, Богићев Катарина, Кљајин Славица, Којић Сузана, Муцуљ Радомир, Стефанов Драгана, Тончић Драгана. Разредни старешина: Мирослав Славуј I V степен стручности (ванредно) Хемијска струка: хемијски техничар Радак Данијела, Ћирин Тијана

2003/04. IV1 Хемијска струка: хемијско – технолошки техничар Албу Јоан Овидиу, Бирђан Никола, Веселиновић Биљана, Витас Мирјана, Драгојловић Додрила, Дракула Мирјана, Дрљача Ђура, Ђукић Сања, Ђурић Богдан, Журка Милан, Јованов Стојан, Јовнчић Милана, Коцар Оливера, Мандић Горан, Медић Александар, Олтеан Александра, Радишић Санела, Ратковић Андрија, Смољановић Јована, Томић Јована, Шорман Зоран, Брекић Тамара. Разредни старешина: Николета Радека IV2 Хемијска струка: хемијско-технолошки техничар Адега Анета, Ангеловски Елена, Дани Хајналка, Жуманка Маријана, Јованов Дејан, Јовановић Далибор, Јовановић Миљана, Јовановски Марија, Јовић Магда Мирела, Какован Дејана, Келемен Тереза, Којић Жељко, Маријанов Светлана, Оноди Моника, Паунку Михаел, Пивац Маријан, Стојановић Страхиња, Топаловић Бојана, Лашко Анка, Чјепа Санела, Десница Јасмина. Разредни старешина: Никола Олуић 180

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


IV3 Хемијска струка: лаборант Бајић Ивана, Вукић Данијела, Галовић Снежана, Грујичић Жељка, Ђинђић Андреа, Ђурђев Борко, Ђуровић Саша, Исаковић Биљана, Јакшић Мирко, Јовановић Бранислав, Канурски Катарина, Коцијанчић Ивана, Мандић Босиљка, Маричић Милан, Марковски Марија, Максимовић Тијана, Митић Јелена, Наранчић Слађана, Пауновић Маријана, Рибаров Бојана, Симић Наташа, Туру Татјана, Ћетковић Милан, Цветићанин Милан, Белић Борис. Разредни старешина: Драгана Вељић IV6 Медицинска струка: фармацеутски техничар Аћимовић Бојана, Бакић Маја, Бранков Јована, Вељковић Златибор, Грујичић Бранка, Деспотов Ивана, Дивљаков Маја, Илић Марија, Кончаревић Мирела, Котрља Биљана, Маран Адријан, Малушев Сања, Марков Маријана, Новаковић Милица, Павић Ивана, Павичић Ивана, Панчован Кристина, Пасуле Алена, Паунов Ивана, Петровић Ивана, Преда Александра, Радуловац Александра, Ремић Тијана, Рошу Петар, Секереш Корина, Станчу Моника, Тадић Јелена, Шушић Биљана, Чејић Слађана. Разредни старешина: Анкица Стајић IV7 Медицинска струка: медицинска сестра-техничар Анђелић Александра, Босика Георге, Василић Ивана, Гајић Бојана, Гашпар Лумињица, Живковић Александра, Зороја Лидија, Јованов Маја, Јовановић Јасна, Јукић Александра, Калапиш Андријана, Крчу Сања, Мартон Владимир, Миошков Зора, Мохан Адина, Пејић Дуња, Рашковић Јелена, Станковић Војислава, Такач Маја, Тодоровић Тијана, Треневски Божана, Ђуровић Марија, Хорват Душица, Хорват Сузана, Таранџа Мирјана, Вигњевић Јелена, Гујаничић Никола, Јовановић Зорана, Павичић Иван, Талаја Ана. Разредни старешина: Беба Доневски III4 Хемијска струка: израђивач хемијских производа Аугустин Санела, Вујић Ивана, Ђолић Сања, Ђукић Соња, Ечеди Драгана, Журавица Јелена, Миловановић Јелена, Милошевић Сандра, Мишановић Сања, Станковић Дивна, Станојев Маја, Тасић Јасмина, Томић Сања, Ћировић Драгослав, Цинцаревић Марина, Лазаревић Михаило. Разредни старешина: Бела Тот

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

181


III5 Текстилна струка: конфекционар, кројач Божин Мирела, Бркала Катарина, Илијин Ружица, Драгаш Слободанка, Кабић Маја, Крњајић Јелена, Келемен Верица, Милићевић Тања, Мињевић Далибор, Милунов Иванка, Нађ Марија, Нешков Милена, Огризовић Јована, Петровић Слађана, Панчован Памела, Старц Сенад, Шопоњаи Ања, Црњаница Марина. Разредни старешина: Радован Павловић

2004/05. IV1 Хемијска струка: хемијско – технолошки техничар Борозан Марина, Грковић Давид, Ђорђевић Јелена, Живковић Катарина, Јаковљев Јелена, Кљајин Јелена, Кораћ Душица, Мијаиловић Благоје, Мунћан Бошко, Николић Јасмина, Олешак Јасмина, Паровић Зорана, Патаки Ненад, Родић Урош, Стојковић Силвија, Тодоровић Марко, Трајковић Вања, Ћалић Бојана, Ћирић Милан, Шумић Сања, Штефља Сузана, Крачун Јелена, Киш Драгана. Разредни старешина: Снежана Чејић IV2 Хемијска струка: хемијско-технолошки техничар Бебец Воислав, Божић Мирјана, Болесников Лаура, Бошковић Слађана, Бранков Драгана, Вулетин Никола, Вушуревић Марија, Жебељан Сандра, Иричанин Милан, Калинић Мира, Крстић Крунослав, Маријан Ивана, Матанов Мајда, Младеновски Дијана, Нехез Бојана, Нехез Вероника, Мистор Габријел, Ристивој Мартина, Стојшић Дејана, Субић Јадранка, Тркеља Тијана, Тасевски Далибор. Разредни старешина: Драгица Олуић IV3 Хемијска струка: лаборант Алексић Бојана, Бакић Драг��на, Бошковић Милан, Вељковић Драган, Ђорђевић Данијела, Ђукић Јелена, Ђурић Ана, Златковић Јована, Јанчић Љубица, Јовановић Снежана, Јовковић Марија, Марчић Слађана, Миросављевић Сандра, Милошевић Марија, Мркаја Александра, Ника Сузана, Новаковић Слађана, Овчаров Војислава, Пауљев Гордана, Петковић Снежана, Радосављев Весна, Сикирица Марија, Туркан Татјана, Шоргић Саша, Рајин Кристина, Ранић Маја, Тошоћ Слађана. Разредни старешина: Виореау Босиок 182

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


IV6 Медицинска струка: фармацеутски техничар Валента Ана, Влајић Илија, Вукашинов Ненад, Вукосављев Ивана, Георгијев Сања, Живанчев Драгана, Јанкић Тијана, Јовановић Сандра, Јовановски Татјана, Кришан Бојана, Кутлашић Светлана, Ласло Кристина, Марек Моника, Мик Кристиана, Миладиновић Јасна, Милетић Катарина, Милчић Адријана, Моњов Марија, Мушкиња Александра, Негројевић Марија, Николић Драгана, Нишић Славица, Нишић Снежана, Петровић Јованка, Попов Тијана, Радуловац Олга, Раин Сашка, Ракић Татјана, Станојев Загорка, Тодоровић Сања, Узоњ Марина. Разредни старешина: Коса Каракаш IV7 Медицинска струка: медицинска сестра-техничар Андријевић Марина, Бајић Сандра, Вокоун Ива, Грубор Ана, Корња Романа, Косо Милица, Мак Ирена, Маричић Александар, Медојеић Маја, Миловановић Слађана, Милојчић Бојана, Младеновски Марија, Нађ Ђенђика, Николић Јована, Остојић Јелена, Павлов Миљана, Патрик Маринета, Радојев Виолета, Радуц Антонела, Рајаковић Ивана, Рајаковић Тамара, Ранков Јован, Србулов Сања, Ћирин Ивана, Ћирин Јелена, Узоњ Адела, Шарац Бранкица, Шевковић Кристина, Лукић Слађана, Милановић Бојана, Талевски Елена, Убипариповић Станоје, Марина Михаел, Марков Мирко. Разредни старешина: Гордана Митровић III4 Хемијска струка: израђивач хемијских производа Бакош Јожеф, Босаноц Драгана, Бељин Александра, Вину Дорина, Вуклиш Тамара, Ђорђев Милан, Ђорић Сузана, Ђурђев Игор, Јоксимовић Марко, Лазин Небојша, Мазара Сандра, Месарош Адријана, Мунтеану Лилија, Паркаић Дејана, Поповић Данијела, Радошевић Милијана, Симончевић Немања, Станислав Душица, Станков Зорана, Сфера Панта, Тановић Далибор, Тасић Бојан, Терзић Рахела, Рашковић Јасмина. Разредни старешина: Нада Радуловац-Милић III5 Текстилна струка: конфекционар, кројач Бабић Кристина, Дикановић Јасна, Бубало Вања, Константинов Сузана, Лацков Сузана, Мајсторовић Ивана, Станков Весна, Стефанов Јасмина, Шебешћен Моника. Разредни старешина: Милица Гвозденов

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

183


2005/06.

IV1 Хемијска струка: хемијско – технолошки техничар Вукмировић Ивана, Дима Марија, Димић Тијана, Ђурић Маја, Зец Миљана, Јеличин Александра, Кондин Јасмина, Костић Маринел, Кузмановић Наташа, Маринковић Адријана, Младеновски Ферасим, Мунћан Дејана, Николић Љиљана, Новаковић Бранка, Новаковић Сузана, Пецикоза Михаило, Поткоњак Марија, Сердинац Ивана, Селеши Виолета, Палинкашевић Јелена, Ђорђевић Ксенија. Разредни старешина: Невенка Богић-Павлов IV2 Хемијска струка: хемијско-технолошки техничар Богубија Ружица, Вираг Дијана, Војтечки Наташа, Вујчић Дарко, Ђурђев Васа, Јовановић Божица, Коци Габријела, Кусицки Жељко, Лацков Душица, Мандарић Данијела, Миленковић Мирјана, Милованов Мирјана, Мрђеновић Аница, Медовић Иван, Несторов Дејан, Остојић Јована, Панчевачки Ивана, Радовић Драгослав, Ристовски Драгана, Станојевић Бојана, Храшко Маријана, Цветковски Ивана, Чабовић Јелена, Швоња Биљана. Разредни старешина: Дорина Доклеан 184

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


IV3 Хемијска струка: лаборант Андрић Ивана, Арбутина Сандра, Бабић Јелена, Белодедић Ивана, Бранков Сања, Бризеј Јелена, Велимировић Игор, Вуков Јована, Гавриловски Љупка, Гугуљан Валентина, Ђурановић Владимир, Јовановић Игор, Крупеж Драгана, Лалић Јелена, Милановић Игор. Миловановић Сања, Милић Александра, Миљков Јелена, Митровић Весна, Недељков Соња, Николић Катарина, Пандуров Ивана, Паушер Дени, Петровић Оливера, Попа Моника, Пузин Саша, Ракановић Кристина, Ристић Даница, Ћиробић Сања, Шићаров Драгана. Разредни старешина: Светислав Стојановић IV6 Медицинска струка: фармацеутски техничар Аћимовић Јована, Божанић Ана, Болић Сузана, Врговић Јелисавета, Вукан Мирјана, Вукоје Кристина, Давидовић Јонел, Дамјанић Дијана, Драган Срђан, Жеберан Александра, Караман Санела, Кнежевић Марина, Кодран Ивана, Кокановић Данијела, Крачунов Бранка, Крничан Маја, Куђија Иоана Теодора, Лудошки Јелена, Николић Јасмина, Њагул Јасенка, Пајић Санела, Пантић Иван, Перкић Ивана, Поповић Тања, Прица Невена, Радак Инес, Радивојев Наташа, Радосављевић Зорана, Радуловац Јелена, Рвовић Јегда, Секулић Драгана, Сјанта Ана, Стојков Ања, Татомиров Александра, Торбица Бранка. Разредни старешина: Вељко Стојановић IV7 Медицинска струка: медицинска сестра-техничар Бабин Тијана, Беговић Анита, Благојевић Драгољуб, Васић Милица, Ваштаг Ирена, Биговић Рада, Вуковић Милош, Јаковски Ивана, Којић Тијана, Косановић Наталија, Мартон Бојан, Миловановић Маја, Младеновић Милица, Петковић Душица, Петровић Милица, Познић Данијела, Поповић Ана, Предић Стефан, Репац Јована, Савић Адријана, Савићевић Бојана, Стојимиров Зоран Тадић Јована, Трикош Ивона, Чјепа Дамир. Разредни старешина: Гордана Митровић III4 Хемијска струка: израђивач хемијских производа Ардељан Слободан, Богдановски Марина, Богићевић Јелена, Вагнер Ивана, Гвозденовић Мартин, Грковић Дамир, Журка Катарина, Јеличин Тамара, Јовановић Марко, Јокић Маријана, Ловрић Александра, Милић Данијела, Огризовић Марија, Пећанац Марина, Радивојевић Оливер, Радовић Александра, Секереш Илдико, Станимиров Срђан, Станков Кристина, Станков Снежана, Супек Милина, Тодор Зоран, Тодоровић Слободан, Тосеги Драгана, Панић Марија, Цветковић Зорана, Коцијанчић Маја, Пуповац Рада, Грбић Слађана. Разредни старешина: Зоран Илинчић

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

185


УЧЕНИЦИ ШКОЛЕ 2006/07. I1 Хемијски лаборант Барна Кристина, Белић Сандра, Бућинац Теодора, Васиљевић Зорица, Велић Мариус, Грујић Ружица, Јанковић Мирко, Калдараш Мирко, Кисс Бјанка, Кнежевић Маја, Мајсторовић Бојана, Малетин Јована, Манојловић Милена, Милисављевић Златка, Милојевић Јована, Михаљфи Андреа, Нејковић Наташа, Николин Бранислав, Петровић Милица, Петручев Марина, Рајилић Даниела, Родић Маријана, Ружић Јелена, Силађи Кристина, Спасић Василије, Станојевић Слађана, Тома Милетин, Хусарик Кристина, Чешко Игор Разредни старешина: Доклеан Дорина I2 Техничар за заштиту животне средине Андреј Олга, Бакић Марина, Берза Золтан, Божић Властимир, Бојић Младен, Бркљач Емилија, Видијевић Јелена, Вит Кристина, Воденичар Маријана, Гаврилов Јован, Јовановски Радоје, Јокић Марија, Керкез Борислав, Милутиновић Драгана, Мирић Борко, Мркаља Јована, Новаков Сузана, Петровић Драгана, Родић Горан, Секулић Андреа, Секулић Бојана, Скокин Боривој, Стајић Ивана, Станисављев Тијана, Станков Кристина, Стојанов Немања, Фехер Дарко, Цебара Наташа, Шумић Здравко, Иванковић Александар. Разредни старешина: Лукач Олгица I3 Техничар козметичке технологије Адамов Тамара, Благијевић Санела, Васић Ивана, Глишовић Данијела, Ђорђевски Антонина, Ивков Јелена, Илић Слађана, Кнежица Мирјана, Милосављевић Марина, Моисе Александра, Моромилин Јована, Радошевић Данијела, Рајтер Данијела, Ромелић Светлана, Стојко Санела, Срећковић Марина, Тадић Тијана, Цветановић Биљана. Разредни старешина: Маринов Марина I4 Техничар за индустријску фармaцeутску технилогију Бакић Марина, Балог Дејан, Барбуљ Наташа, Вукашиновић Бојана, Драгишић Јелена, Ђокић Марија, Ђурић Миљана, Јакшић Јелена, Јовановић Далиборка, Јовановић Јована, Крајован Сузана, Крстин Драгана, Лазин Сузана, Милин Миљан, Николић Јелена, Пајић Ирена, Пертеши Анита, Петровић Елизабета, 186

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


Попов Јелена, Прошевски Јелена, Савић Бојана, Скокин Гордана, Срндаћев Тамара, Туркан Александар, Урошевић Небојша, Хорњак Дејан, Шчеба Тамара. Разредни старешина: Олуић Олгица I5 Медицинска сестра – техничар Бабић Андреа, Басараба Вукашин, Белобабић Ивана, Блитва Драгана, Болдовина Аманда, Болић Александар, Вокоун Ема, Вуковић Далиборка, Вучетић Соња, Завишин Мирјана, Јездић Драгана, Јовановић Ивана, Кричак Ивана, Малобабић Данијела, Мелих Тамара, Микља Николета, Мојса Мирјана, Новески Александар, Новески Стефан, Огризовић Вељко, Петровић Слађана, Попа Александра, Поповић Драгана, Родић Владимир, Ропић Александра, Савић Невена, Сарајлин Јована, Стрнад Дејан, Субић Бојана, Шупица Велиборка. Разредни старешина: Ненадов Мирјана I6 Фармацеутски техничар Барбу Деобара, Белу Себастијан, Вечански Јована, Вуков Ивана, Гуцуљ Ивана, Димитријевић Јелена, Ђурашинов Ивана, Зубац Константин, Илић Магдалена Илић Сања, Ивков Мирјана, Ивковић Марија, Јанаћковић Биљана, Јездић Ивана, Јовић Милица, Корица Александар, Кресојевић Марина, Лазић Маријана, Николеско Тијана, Нистор Анастасија, Оморан Ивана, Павловић Александра, Пешић Катарина, Планојевић Милица, Радивојев Снежана, Сарић Јована, Стањо Сања, Стоиљковић Тијана, Цојић Александра, Чукановић Јелена, Шћопу Себастијан. Разредни старешина: Стојановић Светислав II1 Хемијско – технолошки техничар Алили Александра, Бенин Олгица, Бешлин Јелена, Божић Моника, Величковић Сандра, Врекић Наталија, Вренчев Марија, Журка Марио, Иваниш Дејана, Јовановић Драгана, Ковачевић Александра, Келемен Гордана, Костић Бранимир, Лазин Ивана, Недовић Ивана, Крстић Александар, Попов Вања, Оморан Клаудија, Ракочевић Оливера, Станисављевић Душан, Стојанов Душица, Тамаш Дијана, Родић Љубомир, Тасић Марко, Томић Слободан, Чуч Милица, Шумоња Саша. Разредни старешина: Бајаш Јон II2 Хемијско – Хемијски лаборант Августић Тамара, Алфелди Марта, Болдиш Себастијан, Вељић Александра, Влајковић Милош, Глигоријевић Даринка, Грубић Немања, Дачић Тамара,

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

187


Ђоковић Зорана, Ђокић Тања, Катић Јелена, Корбуц Моника, Косановић Никола, Лужајић Јелена, Матановић Габриела, Минић Андриана, Опричић Марио, Папоњак Слободан, Печеничић Јована, Планојевић Маја, Радека Слађана, Ристовски Марина, Станимиров Дејан, Суру Јелена, Трандафил Наталија, Трусник Немања, Фишаков Кристина, Цветковић Драган, Цера Борис, Шијачки Сандра. Разредни старешина: Босиок Виореауа II3 Техничар козметичке технологије Бакић Ђурица, Де Лорензис Алдорида, Драганић Јелена, Ђорић Богданка, Искруљев Љиљана, Јанковић Љупка, Јенча Јелена, Ковач Сандра, Маленов Слободан, Малобабић Драгана, Мунижаба Николина, Мунћан Жанета, Немет Илона, Паљић Наташа, Рагач Наташа, Ранисав Емилија, Стојаковић Ања, Томић Кристина, Церовић Тамара. Разредни старешина: Радуловац – Милић Нада II4 Техничар за индустријску фармацеутску технологију Бера Денис, Бранков Милан, Будаи Марија, Валента Тијана, Илић Ивана, Катић Стефан, Кокић Александар, Колар Јелена, Крњатин Софија, Кричак Ђорђе, Матовић Марина, Микша Моника, Милисављевић Драгана, Младенов Слађана, Наумовски Јовица, Павлов Тамара, Перић Марија, Пронић Сузана, Раданов Данијела, Радић Сања, Рајда Тијана, Ристић Александар, Ристић Данка, Савић Марина, Станчић Будимир, Стојчески Александра, Томић Александар, Хрћан Ивана, Шушњар Марија. Разредни старешина: Радека Николета II5 Медицинска сестра – техничар Балан Миљана, Белча Тијана, Вешовић Михајло, Вотипка Емина, Вујичић Милош, Грујић Јелена, Дабић Милош, Ђорђевић Александра, Јанчић Александар, Јовановић Марина, Јокић Игор, Кемпијан Ливиус, Керчу Зоран, Ковачевић Драгана, Кокотовић Александар, Крачун Александра, Крачун Сузана, Кужелка Елеонора, Лалић Јована, Лалић Зорана, Лекић Мирослав, Лотреан Диана, Миликов Мирјана, Њемога Ивана, Пападопулус Кристина Паунковић Александра, Ристић Александра, Стијанов Маријана, Танасковић Ивана, Тодоровић Неда, Тодоровић Слободанка, Топалов Марина, Храшко Виктор, Чекеревац Драгиша. Разредни старешина: Сфера Мариора 188

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


II6 Фармацеутски техничар Алексић Милан, Богћевић Дамљан, Бон Аврамела, Васиљевић Стефанија, Вујић Бојана, Вукаиловић Мина, Вукосављевић Ивана, Гече Рената, Дичоски Драган, Иван Марија, Иконић Милица, Јовановић Ивана, Којић Александра, Лабус Оља, Масловарић Ана, Милетић Јелена, Миок Антонио, Мунћан Емилија, Павловић Сања, Пап Тереза, Пејовић Надежда, Рајаковић Јелена, Родић Јелена, Садојевић Павле, Стојановић Иванка, Стокић Марија, Трифу Виолета, Урбан Мирослав, Шурјанац Романа, Трујић Лидија. Разредни старешина: Хонае Елизабета II7 Конфекцијски техничар Анка Дорина, Вукосављевић Наташа, Кривокућа Мирјана, Кнежевић Сандра, Лукаћ Ивана, Пуја Марина, Стојков Бојана. Разредни старешина: Павловић Радован III1 Хемијско – технолошки техничар Адега Иван, Викторан Себастијан, Војтечки Борко, Вукић Горана, Дамјанић Драгана, Инђин Сузана, Крстић Наташа, Крунић Санела, Мартон Бојана, Мијаиловић Ненад, Младенов Спаса, Рајин Тамара, Ракић Сандра, Ристивој Наташа, Торбица Наташа, Цветковић Јелена. Разредни старешина: Вукан Светлана III2 Хемијски лаборант Анђелковић Данијела, Ађимов Миљана, Барна Моника, Благојевић Душан, Бркић Ивана, Вираг Јожеф, Вираг Михаљ, Вукичевић Сузана, Маринков Вања, Маринковић Вељко, Медић Небојша, Микша Ванеса, Милунов Зорана, Петровић Данка, Пешић Сабрина, Попов Кристина, Радак Александра, Ристовски Маја, Рогаћ Ненад, Симић Александар, Станков Срђан, Тодоровић Марјана, Петров Јелена, Ивков Ивана, Ђоковић Бојана. Разредни старешина: Вељић Драгана III3 Техничар козметичке технологије Адат Ана Ђорђијана, Ардељан Марија, Божић Тијана, Бугаринов Бојана, Вудраговић Зоранa, Вујовић Ивана, Вуковић Драгана, Глумац Душанка, Дмитровић Милица, Ђурић Александар, Јовић Jелена, Катић Невена, Кокић

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

189


Сандра, Коларик Слађана, Михајловић Наташа, Орешан Катарина, П е т р ов и ћ Наталија, Станков Дијана, Тепавац Мaja. Разредни старешина: Фако Ерне III5 Mедицинска сестра – техничар Андрић Мирјана, Бањанин Марија, Берлојан Донатела, Божанић Тања, Вуковић Симодраг, Вучетић Тамара, Георгијевски Марија, Гимбош Теа, Голубовић Моника, Ђорђевски Небојша, Јанковић Драгана, Јанчић Тамара, Јожић Марина, Катић Раде, Керчу Младена, Лалић Милош, Марила Александра, Николић Срба, Обрадовић Драгана, Поповић Данијела, Рајковић Ивана, Ресановић Мирела, Станојев Олгица, Томић Слободан, Трајановски Вања, Трајановски Маја, Трњик Ема, Угљешић Слађана. Разредни старешина: Загорац Љубинка III6 Фармацеутски техничар Адамовић Александра, Барбуловић Љубица, Батиновић Анђела, Бека Маријана, Веселиновић Мирјана, Вуковић Јелена, Докић Борислава, Замбо Силвија, Јанковић Соња, Јерина Ђорђета, Кемпеан Диана, Ковач Мирела, Краљ Снежана, Лука Сузана, Магда Стефанија, Миросављев Даница, Младеновић Драгана, Морошан Марчела, Павловски Наташа, Пејчиновић Николина, Петровић Јасна, Ранковић Александра, Сабо Емилија, Савићевић Слађана, Самојла Стефанија, Симеон Илијана. Разредни старешина: Стајић Анкица

190

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


Mатуранти 2006/07.

IV1 Хемијско – технолошки техничар Брзић Сандра, Врекић Силвана, Златковић Јелена, Јовановић Драгана, Калапиш Драгана, Крњић Милена, Лекић Слободанка, Лепојевић Ивана, Матић Небојша, Недимовић Јована, Николић Александра, Нинковић Бранка, Пантелић Данијела, Паску Драган, Рашитовић Маја, Секулић Огњен, Станисављевић Светлана, Стојановић Ненад, Субић Софија, Тешановић Теша, Штефља Сања, Остојић Александра, Костреш Бојан, Кнежевић Наташа, Кочоски Игор. Разредне старешине: Грујин Милица/ Чејић Снежана

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

191


IV2 Хемијски лаборант Бакић Јована, Бенеч Ђурица, Бирћа Виолета, Божић Марија, Валтнер Данијела, Велимировић Дамир, Георге Тамара, Грбић Андријана, Грнчарски Марина, Доброј Бобица, Ђукин Кристина, Исаковић Сузана, Јовић Љиљана, Кокаи Денис, Лазин Данијела, Лазић Славица, Матеуц Марина, Мелих Јасмина, Моснак Наташа, Остојић Жељко, Паску Лара, Пузин Бобан, Савић Слађана, Спасојевић Ивана, Стојанов Сузана, Тамаш Стела, Ћорић Данијела, Халупка Јанош Атила, Цигановић Јасмина, Чекеревац Алиса. Разредни старешина: Живојновић Владислава 192

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


IV3 Хемијски лаборант Алексић Невена, Алексић Николина, Богдановић Мирјана, Боројевић Ирина, Боројевић Нина, Василије Јонелиа, Гончин Татјана, Гарај Андреј, Грнчарски Миљана, Дамљановић Валентина, Дивљаков Кристина, Ђинђић Аманда, Живанов Ивана, Живић Јелена, Илић Радмила, Јовановић Драгана, Јокић Младен, Медић Сандра, Мунћан Мирјана, Новаковић Мирјана, Обрадовић Јелена, Пауца Данијела, Пејовић Драгана, Пенић Предраг, Родић Јелена, Серман Кристијан, Станковић Игор, Шрај Сузана, Николић Миљана. Разредни старешина: Павловски Горан

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

193


IV5 Конфекцијски техничар Вукоњански Татјана, Гогић Стевка, Ђорђевић Сенка, Иванковић Ивана, Јаковљев Маја, Киш Андријана, Лазар Салдонела, Недељковић Ксена, Павичић Ана, Панић Марија, Путник Јелена, Томић Јелена Разредни старешина: Михајловски Оливера

194

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


IV6 Фармацеутски техничар Бореновић Снежана, Бранков Јелена, Васиљевић Иванка, Вешовић Маја, Видосављевић Страхиња, Вукоје Вуксан, Гајић Бранислав, Драгојевић Нада, Живков Вера, Кремић Маријана, Лабус Маша, Латковић Верица, Личина Тамара, Лотреан Адина, Малушев Милена, Мијатовић Соња, Митић Мирјана, Мијуца Милена, Мишковић Данијела, Мудреан Адина, Недељковић Ивана, Радошевић Маријана, Симић Милена, Стајић Винета, Станчу Михаела, Стефан Јонелиа, Стефан Моника, Стоилковски Ивана, Стојаковић Мирна, Стојановић Бранислава, Стојановић Татиана, Таранџа Настасија, Угљешић Данијела. Разредни старешина: Вишњевски Надежда

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

195


IV7 Медицинска сестра – техничар Атанацковић Сузана, Барачки Милица, Беговић Биљана, Борковић Маријана, Долинга Милентије, Ђокић Драган, Ђорђевић Марија, Зубац Чедомир, Иричанин Бојана, Јанковић Тамара, Јанковић Стефана, Косановић Горан, Милош Габријела, Малушев Марија, Микша Татјана, Милошевић Гордана, Нехез Ана, Петровић Тијана, Соколов Александра, Спасојевић Јована, Србљанин Јована, Тодоров Миљана, Ћосић Ивана, Царан Даница, Чабиловски Марко, Рајичић Леона, Шарунац Марија, Шинжар Маја, Шинжар Јелена, Трифуновић Драгана, Ћетковић Бранислав, Николић Немања Разредни старешина: Танацков Виолета 196

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac


IV8 Техничар козметичке технологије Вину Маријана, Вотипка Емануела, Дамјанов Емилија, Драмлићанин Дијана, Жебељан Исидора, Ивков Дејан, Јованов Марија, Јованов Тања, Кокић Андреа, Мишчевић Јасмина, Овчаров Виолета, Оргован Оливера, Поповић Драган, Полимац Сања, Поштин Маја, Путица Слађана, Радосављевић Никола, Стаић Марина, Стојиловић Јована. Разредни старешина: Стефан Лиа

Hemijsko - medicinska {kola, Vr{ac

197


С АДРЖАЈ 5. Хронолошки запис вршачких средњих школа 9. Школа у првој деценији постојања 22. Од епрувете до лабораторија 43. Наши ученици и професори у Петници 44. Креативна школа 47. Наши ученици на такмичењима и смотрама 54. Школа на почетку 21. века 58. Школа као други дом 88. Екскурзије, матурске вечери и састанци генерација 92. Добитници дипломе ”Вук Караџић” 94. Сећања и успомене 127. Школа на крају треће деценије постојања 136. - Школска слава - Свети Врачеви 139. Запослени у Школи 142. Свршени ученици Школе 186. Ученици Школе 2006/07.



Hemijsko-medicinska škola - monografija