Виноградарске новине бр. 21 /2022 године by Igor Lazaroj

14. фебруар 2022. • број 21

Виноградарске НОВИНЕ

http://www.bioskola.edu.rs/

Уместо увода… Драги пријатељи наше школе, Пред вама је 21. број Виноградарских новина које Пољопривредна школа „Вршац“ издаје поводом школске славе Свети Трифун, Дана школе и манифестације оцењивања вина и јаких алкохолних пића. Док читате овај текст, ви заједно са нама улазите у ново исписивање историје наше школе. Пре три месеца званично смо обележили стогодишњицу постојања Пољопривредне школе „Вршац“, односно, како ми волимо да кажемо - првих 100 година. Стога, велики је изазов у мало речи, колико овај папир трпи, достојно пренети оволики понос који сваког дана носимо са собом ми, којима је припала та част да обележимо овај јубилеј, али и да, заједно са свима вама, започнемо исписивање наредних 100 година. Нарочито је дивно на дан Св. Трифуна, светитеља којег годинама уназад прослављамо, веселити се свему добром што нам је дато и што смо створили. Како је говорио велики филозоф Имануел Кант, човекова савршена дужност према самом себи је да очува себе и да развија своје таленте. Међутим, важно је да будемо свесни тога да човек никада није сам, већ је увек у додиру са другима и из тих односа ствара друштво. Наша деца биће онаква какво је друштво које ми сачињавамо и зато, радећи на сопственом очувању и развитку онога што нам је од Бога дато, ми имамо моралну дужност да својој деци пружамо што боље услове. Ових наших стотину година представљају потврду да у томе успевамо. Наших преко 420 ученика прави су одраз нашег рада на себи, на овој установи и на бољитку образовног система, нарочито у овим тешким временима са којима се боримо у последње две године. Прво што ће вас дочекати када уђете у Пољопривредну школу „Вршац“ су њихови осмеси и пристојно поздрављање. Њихово образовање је целовито, богато и мултидисциплинарно зато што је наш императив да изнедримо боље људе, вредне раднике, начитану омладину и хумане младе отвореног ума. Како смо само били поносни пре три месеца! Тада смо у Стеријином позорју

заједнички, као породица, показали својим суграђанима шта је то што ову школу чини посебном. Те вечери као да је све оно добро у нама досегло своје највише висине. Наша дуго припремана монографија Првих сто година изашла је из штампе и доспела је у руке сваког нашег поштоваоца. Наша деца припремила су спектакуларну приредбу, а управо из тога настала су и нека пријатељства која ће трајати цео живот. Наши кувари припремили су за драге госте закуску која је представљала право уметничко дело. Многи наши пријатељи, бивши ученици и колеге у пензији укључили су се у тај догађај. Тада су наша узаврела срца куцала као једно, а наш разум нам је говорио - на нама је сада велика одговорност, јер креће ново поглавље, нови век, стварање нове историје коју овој деци и нашем прелепом граду остављамо у аманет. Тако нам је и данашњи дан увек подсетник на задатке које себи постављамо. Прослављањем славе у нашој традицији обележавамо љубав. Како би љубав функционисала треба јој подарити смисао, пажњу, разумети је, бирати је у тоталитету сваког дана и одлучивати се живети са њом у себи. Светитељ Трифун, као наш заштитник, дарује нам тај подсетник да волимо једни друге, да ценимо живот који нам је дат, да вреднујемо овај просветитељски и величанствени не посао, већ позив и да у деци, која су симбол новог почетка, развијамо праве вредности. Све то доприноси да ми, као школа, растемо, да обогаћујемо свој садржај и оно што можемо да понудимо. Школска економија сада нам је још више опремљена механизацијом, простор је адекватно адаптиран и срушени су објекти који више нису имали намену. Једном приликом, један ученик је рекао: „Код нас у школи је лепо као код баке и деке на селу! Овде животиње слободно шетају, ми бринемо о нашој земљи и са својим пријатељима беремо најслађе јабуке!“. Заиста волимо тај наш мали комад среће и мира. Волимо и нашу школску зграду, која је сада опремљена и новим школским клупама, белим таблама, интернетом у свакој учионици и знатно лакшим условима за наставни процес. Истина је да у последње две године смо у настави претрпели бројне потешкоће изазване, нажалост, и даље актуелном пандемијом, да нам се организација наставе често мења, да је много деце, а и нас, запослених, одсуствовало због болести, али она права мера здравља, која се огледа у нашем ставу према животу, у нашем умећу радовања, подршке и

Виноградарске НОВИНЕ

прилагођавања свему што нас задеси - то никад нисмо изгубили, већ смо се додатно оснажили. Стога, спремни смо за нове победе које нам предстоје. У жељи да ученицима осмог разреда пружимо могућност да се образују у тржишно траженим позицијама, укључујемо се у дуални програм образовања, те су нам у плану следећи образовни профили: Пољопривредни техничар (дуално), Прехрамбени техничар (дуално), Туристичкохотелијерски техничар, Оператер у прехрамбеној индустрији (дуално; нови смер), Руковалац-механичар пољопривредне технике (дуално), Кувар и Конобар (дуално; нови смер). Све ово што смо урадили, али и што планирамо да урадимо, не би било могуће без подршке наших партнера, сарадника, Града Вршца, као и свих који препознају наш квалитет и потенцијал. Свака подршка нама је драгоцена и пружа нам самопоуздање да своје жеље преведемо у озбиљне намере. Зато вам се овим путем захваљујемо свима који сте на било који начин допринели нашем развоју и стојите уз нас и на овај свечарски дан, и увек. У ваше име и у име још бољег сутра дижемо високо чаше и наздрављамо здрављу, образовању, заједништву и просперитету! А да бисмо наздравили како на овај дан и доликује, заслужни су наши драги произвођачи који су се у великом броју одазвали конкурсу за Манифестацију оцењивања вина и јаких алкохолних пића. Они су нам ове године доставили 162 узорка, односно: 29 ракија од јабучастих воћних врста, 22 ракије од коштичавих воћних врста, 21 ракија од грожђа, 28 црвених вина, 34 белих вина, 12 вина розе и 15 специјалних пића. Уместо краја, будите нам здрави свакога дана, спознајте живот у његовим најлепшим аспектима, улажите у себе и знајте - човек није завршен производ, већ је у сталном процесу настајања. Бирајте сваког дана своје мало парче среће и мира, оно своје „лепо као код баке и деке на селу“. Ми смо своје изабрали - на правом сте месту! мср Марија Митрованов Милојевић Професор филозофије

страна 1.

Првих 30 година манифестације "Свети Трифун"

деју и предлог за покретање ове манифестације дали су, сада већ покојни, директор Пољопривредне школе "Вршац" Огњен Прибаковић и директор Енолошке станице Вршац Божило Јанковић. Тако је 1991. године реализован пилот пројекат, тј. нулта манифестација, на којој је учествовало 6 индивидуалних произвођача вина. С обзиром да је Вршац са околином изузетно погодан за гајење винове лозе, па самим тим и за производњу вина, основна замисао манифестације била је да се анимира што већи број искључиво индивидуалних произвођача из ових крајева. Крајњи циљ је био да се установи ниво квалитета њихових производа како би се кроз анализу и коментаре добијених резултата, а касније и саветовања, указало на евентуалне грешке у производњи и сугерисало како исправити грешке и добити што квалитетнији производ. Овде је неопходно нагласити да се поред органолептичке оцене квалитета, познатије као дегустација, паралелно вршила и хемијска анализа узорака, што нас је потпуно разликовало од свих осталих манифестација сличног типа. Хемијске анализе су рађене у Енолошкој станици пошто школа тада није располагала адекватном опремом за ту намену. Како је пилот пројекат у потпуности успео, договорили смо се да од следеће године покренемо званичну манифестацију и путем локалних медија позовемо индивидуалне произвођаче да узму учешће у истој. Тако је 1992. године одржано 1. такмичење у квалитету вина. Такође је важно напоменути да су произвођачи доносили по три боце за један узорак, од чега је једна боца ишла на хемијску анализу, једна на органолептичко оцењивање и једна на изложбу на дан манифестације - 14. фебруара, дана када се обележава Св Трифун заштитник виноградара и винара,

2. страна

што је уједно и Дан школе. Овај аспект изложбе сматрам јако добрим из два разлога, прво што сви учесници такмичења имају прилику да пробају конкурентске производе и упореде их са својим, друго што су учесници такмичења могли да презентују већем броју људи свој производ, јер је манифестација отворена за грађанство. Пун погодак! На изложби је велики број људи и воде се веома динамичне и конструктивне дискусије. Пре отварања изложбе врши се проглашење резултата уз пригодан програм прославе Дана школе. Током проглашења свим учесницима се предају хемијске

анализе и диплома у којој је наведено у којој категорији је оцењено њихово пиће (златна, сребрна или бронзана), док првих троје најбоље оцењених произвођача добијају медаље, а победник и пехар, који је првих година био прелазни, али је врло брзо установљен као стални. Након тога, као саставни део манифестације, месеца марта организује се саветовање са свим учесницима где се указује на грешке, дају савети за исправку истих и одговара на питања учесника. Након првих неколико година, како је растао број учесника, предложено је, а убрзо и прихваћено проширивање и на јака алкохолна пића, тако да је поред категорије белих и црвених вина успостављена и категорија ракија од грожђа и воћних ракија. Међутим, већ након десетак година манифестација је прерасла локални, регионални па чак и покрајински карактер, тако да се временом број категорија повећавао и дошао до седам: бела вина, црвена вина, розе вина, ракије од грожђа, ракије од Виноградарске НОВИНЕ

јабучастог воћа, ракије од коштичавог воћа и специјална пића. Узорке заприма двочлана комисија која их након тога шифрира и под шифром одлазе на хемијску анализу и органолептичко оцењивање Пре пет година школа је набавила савремену лабораторију и у потпуности преузела хемијску анализу вина од "Вршачких винограда" који су је до тада радили, али још увек немамо прилично скупу опрему за анализу ракија, коју је ранијих година радила Енолошка станица Вршац, тако да се ове анализе тренутно не раде. Што се органолептичког оцењивања тиче важно је напоменути да су комисију увек сачињавали стручни људи, а бројност је варирала од 5 до 9 чланова. Најчешће је број оцењивача био од 7 до 9 чланова и никад се није делио већ је то увек била једна комисија што је сигурно утицало на велику релевантност резултата. На крају, посебно бих се захвалио сталним члановима комисије и лиценцираним дегустаторима у две деценије: Александру Ивкову - главном технологу "Вршачких винограда" а сад, након приватизације, подрума "Драшковић", Саши Попову, Миодрагу Кертезу и Владимиру Чејићу (који уједно држи и саветовање у марту) запосленима у Енолошкој станици Вршац, као и свим осталим колегама који повремено узимају учешће у раду комисије. Такође, захваљујем се свим досадашњим учесницима, а исто тако и оним будућим. Миловић Васиљ, председник дегустационе комисије проф. прехрамбене технологије

Првих 100 година, пратећи потребе вршачке привреде

ољопривредна школа „Вршац“ обележила је првих 100 година постојања и са поукама из прошлости, гледа храбро у будућност, али и садашњост и потребе привреде Града Вршца и других општина из којих нам долазе ученици на школовање. Од свог оснивања школа је била намењена за образовање ученика у реалном сектору - привреди, пољопривреди производњи хране и пића, а у новије време и туризму и угоститељству. Док је земља, али и овај регион ,била претежно пољопривредна и школа је образовала искључиво кадрове у пољопривреди. Стање у земљи између два светска рата је било такво да је било битно образовати становништво за директно бављење пољопривредом на својим газдинствима. Период после Другог светског рата обележио је снажан развој пољопривредне и прехрамбене индустрије у овом делу земље те су потребе биле за образовањем ученика у „индустриској“ пољопривреди, али и образовањем ученика у раду у прехрамбеној индустрији. Тадашња привреда снажно је била везана за школу и њен рад, а опет школа за тадашњу привреду. Крај двадесетог века, друштвене промене, кризе, па и првенствено европска кретања ка привреди заснованој на услугама препознала је тада и ова школа. Уводе се смерови везани за угоститељство и туризам, а чему је Вршац тада почео да стреми и можда био један од првих градова тадашње земље који је у тешким тренуцима имао храброст да крене у том правцу. Данас видимо да је пољопривреда, прерада хране, производња пића, и туризам и угоститељство како малих привредника тако и у великим

компанијама Вршца, покретач новог развоја. Тако долазимо до закључка да је Пољопривредна школа „Вршац“ стратешка школа привреде и Града Вршца и тако се понаша и истрајава у образовању младих људи у привреди. У уписној 2022/23. години Пољопривредна школа „Вршац“ опет иде храбро напред пратећи потребе привреде, али и новина у образовању ученика у стручним школама у виду дуалног образовања, или како се овај вид образовања још назива, учењу кроз рад. Напоменућемо да је дуално образовање могуће само ако привреда искаже потребе за оваквим видом образовања. Ове године такво интересовање исказала је компанија „Swisslion – Takovo“ из Вршца, као и „Агробалат“ из Купиника, општина Пландиште. Уједно користим прилику да се од свег срца захвалим компанијама „Swisslion – Takovo“ и „Агробалат“ на оваквим одлукама и у неку руку стратешким повезивањем са школом у стварању кадрова који ће одрастати са овим компанијама. Из свих наведених разлога са поносом најављујемо следеће смерове за уписну 2022/23. годину: 1. Пољопривредни техничар (4 године) – ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ! 2. Прехрамбени техничар (4 године) – ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ! 3. Туристичко-хотелијерски техничар (4 године) 4. Руковалац-механичар пољопривредне технике (3 године) – ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ! 5. Оператер прехрамбене индустрије (3 године) – ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ!

6. Кувар (3 године) 7. Конобар (3 године) – ДУАЛНО

Сви смерови које школа образује веома су атрактивни, јер будуће запослење младих не зависи искључиво и једино од потреба привреде већ се после завршених свих смерова које школа образује може поћи и путем самосталних привредних делатности, како у пољопривреди тако и у туризму и угоститељству. Наравно да многи наши ученици по завршеној средњој школи у четворогодишњем трајању настављају даље школовање на многим високим школама и факултетима. Управо ова околност узнемирила је неке будуће ученике и њихове родитеље да ли ће са увођењем националне матуре наши ученици моћи да упишу жељене факултете, а неретко и оне за које се нису школовали у средњој школи. Одговор је веома једноставан, наравно да ће моћи! Национална матура их у томе неће спречавати, напротив. Увођењем националне матуре ученици било које средње школе ће са бодовима са матуре директно уписивати више школе и факултете, често не полажући пријемне испите, већ се уписивати директно са бодовима из своје средње школе! На правом сте месту!

Срђан Клиска, директор Пољопривредне школе ,,Вршац“

ОБРАЗОВАЊЕ!

Виноградарске НОВИНЕ

страна 3.

Вински туризам

ино, вечан доказ да нас Бог воли и да жели да нас види срећне” рекао је Бенџамин Френклин. Вино је пољопривредни прехрамбени производ, добијен потпуном или делимичном алкохолном ферментацијом грожђа. Данас се вина разврставају на: обична вина, специјална вина, ароматизована вина и вина за дестилацију, а по боји се разврставају на: бело, црно и ружичасто вино. О постојању винове лозе сазнајемо још у Светом писму, где пише да је Ноје први посадио дивљу лозу, да би из грожђа сок исцедио, први пио њене опијајуће сокове, али и био први који се опио. Винова лоза какву данас познајемо је почела да се гаји још за време старих Египћана 3.500 година пре нове ере. Туризам је настао половином 19. века, а побољшао се стварањем винских путева. Вински пут је посебан облик продаје вина, угоститељских, туристичких и пољопривредних производа у винарском подручју. Винарско подручје подразумевају произвођачи вина, они који се баве виноградарством, винарством и производњом других специјалитета који су карактеристични за тај крај. Вински туризам је најпознатији у Тоскани и Пијемонту у Италији, Бургундији и Бордоу у Француској, Калифорнији у САДу, Рајнској област у Немачкој и Градишћу у Аустрији. Заслугу за ширење винове лозе на Балкану имају Римљани. “Први земаљски јавни збор винара и виноделаца у Србији” одржан је у Нишу 14. и 15. фебруара 1899. године на Светог Трифуна (заштитника виноградара, винограда и вина) и на Сретење, од те године је у Србији почео да се развија вински туризам. Србија је данас покривена са око 23.000 хектара винограда и има 9 путева вина, а то су: Вршац, Смедерево-Београд, Палић, Фрушка Гора, Шумадија, Жупа, Косово и Метохија, Ниш-Крагујевац и Неготин. У Вршцу се вино производило од 2. века нове ере, а писани извори кажу да је у 15. веку буре вршачког вина на двору аустроугарског краља плаћено десет и по златника, а по цени вина у Гудурици одређивала се цена вина у целој Аустроугарској. Вршачки виногради се данас простиру на површини од 2,100 хектара и представљају симбол града и целог региона. Вршачки пут вина обухвата неколико винарија, међу којима се истиче винарија Драшковић, са 15 сорти грожђа, најпознатија су бела вина – Италијански ризлинг, Рајнски ризлинг, Бели Бургундац, Мускат Отонел, Смедеревка, Жупљанка и Креаца. Осим винарије Драшковић, на вршачком путу вина су и винарија Селекта у Гудурици, са 26 хектара винограда и винским подрумом, као и винарија Виник, у срцу Вршца, која има једини регистровани вински подрум у граду, а њена вина црвено и бело вино Вржоле добитници су

„

4. страна

многобројних награда и медаља. Вршац је такође примљен у Асоцијацију винских градова Европе. За вршачка вина кажу да спадају у једна од бољих вина у Србији због специфичног терена и климе са одговарајућом ружом ветрова. Ради промоције вина праве се вински фестивали, један од њих је и Грожђебал који се одржава у Вршцу сваког септембра од 1957. године. У Србији имамо и музеје вина, један од њих се налази у Александровцу, основан је 31. марта 2000. године, смештен је у подруму Пољопривредне школе која је саграђена 1924. године.

ученица Атанацков Тијана III-4

Смерови у нашој школи 1. Пољопривредни техничар (4 године) – ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ! 2. Прехрамбени техничар (4 године) – ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ! 3. Туристичко-хотелијерски техничар (4 године) 4. Руковалац-механичар пољопривредне технике (3 године) – ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ! 5. Оператер прехрамбене индустрије (3 године) – ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ! 6. Кувар (3 године) 7. Конобар (3 године)– ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ!

и у преквалификацији: 1. Ветеринарски техничар 2. Месар

Виноградарске НОВИНЕ

30. изложба алкохолних пића у Пољопривредној школи „Вршац“ Црвено вино

Бело вино 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34

Име и презиме

Место

Вино

Винарија Недин Зорица Спасић Винарија “Талисман” Винарија Недин Игор Милановић Ивица Давчик Под. вина “Вићовац” Мугурел Наод Баљак Ђура Зорица Спасић Винарија “Талисман” Љубисав Шљивић Зорица Спасић Зорица Спасић Ђорђе Крстов Саша Донић Немања Грубић Горан Петровски Горан Петровски Ненад Станојловић Владимир Вукадиновић Срђан Омчикус Драгољуб Ђорђевић Ђорђе Крстов М. Стојадиновић Под. вина “Королија” Жељко Анчевски Љубисав Шљивић Жељко Анчевски Маја Ђан Маја Ђан Љубисав Шљивић Предраг Милунов А. Величковски

Гудурица Гудурица Вршац Гудурица Вршац Суботица Младеновац Панчево Гудурица Гудурица Вршац Вршац Гудурица Гудурица Гудурица Вел. Плана Вршац Гудурица Гудурица Вел. Плана Младеновац Вршац Вршац Гудурица Вел. Плана Сутјеска Гудурица Вршац Гудурица Алибунар Алибунар Вршац Избиште Пландиште

траминац бели бургунд. бели бургунд. мускат отонел тамјаника кевединка сов. бланк тамјаника бели бургунд. купажа рајнски ризл. купажа тамјаника Сов.бланк бели бургунд. ризлинг смед. креацер купажа бели бургунд. купажа тамјаника итал. ризлинг бели бургунд. креацер купажа мускат отонел купажа сов. бланк сов. бланк траминац шардоне тамјаника купажа тамјаника

18.17 18.05 17.96 17.90 17.62 17.60 17.45 17.17 17.06 16.96 16.80 16.76 16.75 16.65 16.60 16.53 16.50 16.43 16.30 16.26 16.17 15.93 15.56 15.46 15.33 14.92 14.90 14.82 14.42 14.01 13.97 13.82 13.73 13.67

зI з II с III с с с с с с с с с с с с с с с с с с б б б б б б б б б п п п п

Ракије од грожђа 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21

Ракија

Име и презиме

Пласман

Име и презиме

Место

Пласман

Предраг Милунов Мирко Топић Драган Спасовски Никола Ристић Лука Костадиновић Душан Арашков Д. Стајковић “DID INTEL Distillery” Предраг Милунов Христифор Исаков Драган Милошевић А. Величковски Жељко Анчевски Милан Тадић А. Костадиновић Здравко Јокић Дане Милковски Маринел Ђан Снежана Тошић Д. Стајковић “DID INTEL Distillery” В. Миленковић Горан Петровски

Избиште Зрењанин Вршац Вршац М. Средиште Вршац

лозовача лоз. (2020) лозовача лозовача лозовача лозовача

18.30 18.20 18.10 17.80 17.63 17.60

зI з II з III с с с

Крушевац Избиште Зрењанин Вршац Пландиште Гудурица Вршац М. Средиште Уљма Пландиште Алибунар Смедерево

лоз. (буре) лоз. (2018) лоз. (2020) лозовача лоз. (2020) лозовача лозовача лозовача лозовача лозовача лоз. (2019) лозовача

17.60 17.40 17.10 17.10 17.10 16.83 16.83 16.76 16.73 16.73 16.60 16.46

с с с с с с с с с с с с

Крушевац Вел. Плана Гудурица

лозовача лозовача лозовача

16.36 с 16.26 с 15.26 б

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28

Место

Вино

Пласман

В.Вукадиновић Младеновац Под. вина “Королија”Сутјеска Зорица Спасић Гудурица Дамир Дадић Алибунар Душан Поповић В. Врбница В. Вукадиновић Младеновац А.Рашковић Вршац Винарија “MainiLa.Fra” Црвенка Ђорђе Крстов Гудурица Винарија “MainiLa.Fra” Црвенка Себастијан Болдиш Вршац Д.Ђорђевић Вршац

мерло 18.15 купажа (барик) 18.05 мерло 17.72 каб. совињон 17.55 купажа 17.45 купажа (мер + каб.)17.40 прокупац 17.37 Мерло (2021) 17.05 купажа 17.00 Мерло (2020) 16.87 мускат хамбург 16.85 мерло 16.77 Под. вина “Вићовац” Младеновац купажа (барик) 16.60 Мугурел Наод Панчево каб. сов. (2020) 16.52 Предраг Милунов Избиште купажа 16.45 Мирослав Ђоровић Б. Карловац каб. сов. (2020) 16.32 Под. вина “Королија”Сутјеска купажа “Салуте” 16.30 Срђан Омчикус Вршац франковка 16.22 Љубисав Шљивић Вршац каберне совињон 16.01 А.Величковски Пландиште купажа 15.97 Жељко Анчевски Гудурица купажа 15.87 Под. вина “Королија”Сутјеска Куп.“ Три Тенора” 15.75 Винарија “Талисман” Вршац каберне совињон 15.75 Срђан Омчикус Вршац мускат хамбург 15.55 Милан Стојчић В. Плана купажа 15.07 Горан Петровски Гудурица купажа 14.62 Жељко Анчевски Гудурица мускат хамбург 14.20 Ђорђе Пивнички Руменка купажа 13.57

зI з II с III с с с с с с с с с с с с с с с с б б б б б б б б п

Розе вино Име и презиме 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

Место

Винарија “Талисман”Вршац Милан Стојчић В. Плана Под. вина “Вићовац”Младеновац В. Вукадиновић Младеновац Зорица Спасић Гудурица Д.Ранђеловић В.Плана Ђорђе Пивнички Руменка Марко Манић Бабушница Љубисав Шљивић Вршац Немања Грубић Вршац А.Величковски Пландиште Добривоје Перић В. Плана

Вино розе мерло розе купажа розе купажа розе мерло розе розе купажа розе купажа розе розе (каб. сов.) розе розе розе купажа

Пласман 18.02 17.70 17.23 17.03 17.01 16.68 16.26 16.13 16.06 15.70 14.01 13.20

зI с II с III с с с с с с б б п

Виноградарске НОВИНЕ главни уредник: Срђан Клиска редакција: Игор Лазарој, Душица Ћирин лектор: Душица Ћирин Издавач: Пољопривредна школа "Вршац" Штампа: штампарија „Повез“, Вршац

Виноградарске НОВИНЕ

страна 5.

Воћна ракија од коштичавог воћа Име и презиме 1 2 3 4 5

Драган Спасовски Славомир Тошић Драган Марковић Никола Ристић Радомир Милановић 6 Драган Спасовски 7 А.Величковски 8 Мићо Топић 9 Далибор Стакић 10 Маријана Вукан 11 Петар и син Митрованов 12 Нада Кнежевић 13 Јонел Опреа 14 Душан Поповић 15 Милутин Крстајић 16 Владимир Грујић 17 Дарко Радојчић 18 Андреј Врба 19 Драган Стајковић “DID INTEL Distillery” 20 Дарко Радојчић 21 Милан Тадић

Место

Ракија

Специјална врста пића

Вршац од брескве (2020) 18.82 Књажевац шљив. (1993) 18.25 Књажевац шљив. (2006) 18.18 Вршац шљивовица 17.96 Доња Трнова, Буковац шљивовица 17.70 Вршац кајсијевача 17.64 Пландиште шљив .(2019) 17.62 Зрењанин ексел.шљив.(2019) 17.40 Вршац шљивовица 17.22 Избиште Кајсијевача (2017) 17.16 Вршац шљив. (1995) 17.12 Вршац шљивовица 16.96 Барице шљив .(2018) 16.76 В. Врбница шљивовица 16.72 Бан. Карађорђево кајсијевача 16.64 Иланџа шљивовица 16.60 Зрењанин шљивовица 15.88 Хајдучица шљивовица 15.82 Крушевац шљивовица Зрењанин кајсијевача Вршац шљивовица

Име и презиме

Пласман зI з II з III с с с с с с с с с с с с с б б

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15

Место

Пиће

Пласман

Милован МилишинВршац ликер од виш. (1989) 18.22 Дестилерија “Крсташ” Вршац медовача 17.87 Пољ. школа Шабац ликер од нане 17.87 А.Величковски Пландиште ракија од ароније 17.82 Дејан Јованов Уљма ракија од бундеве 17.55 Дане Милковски Пландиште вино од вишње 17.36 Ђорђе Пивнички Руменка десертно вино, купажа 17.35 Бране Париповић Вршац траварица 17.17 Бранислав Мојсић К. Митровица мастика 17.15 А. Величковски Пландиште ликер од смокве 16.92 Подрум “Недић” Дупљаја вињак 16.65 Д. Стајковић “DID INTEL Distillery” Крушевац мастика 16.60 Драган Аничић Н. Београд купиново вино 16.60 Срђан Клиска Вршац вињак 16.25 С. Болдиш Вршац воћно вино од јаб. 15.33

зI с II с III с с с с с с с с с с с б

15.42 б 15.36 б 13.74 п

Воћна ракија од јабучастог воћа Име и презиме 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30

Место

Вино

Пласман

Владимир Ђурић Павлиш јабуковача 18.90 Душан Арашков Вршац дуњевача 18.10 Дестилерија “Крсташ” Вршац дуњевача 18.05 Богица Бабић Вршац јабук. (буре 2012) 17.85 Аурелијан Преда Ритишево Дуњевача (2021) 17.82 Драган Ранков Вршац јабуковача 17.58 Андреј Врба Хајдучица виљамовка 17.57 Дејан Јованов Уљма Калвадос (2020) 17.55 А.Величковски Пландиште Дуњевача (2020) 17.47 Александар Царан Панчево дуњевача 17.30 Жељко Анчевски Гудурица јабуковача 17.27 Стевица Војнов Павлиш дуњевача 17.25 Дестилерија “Крсташ”Вршац јабуковача 17.17 Пољ.школа Шабац јабуковача 17.12 Милутин Крстајић Бан. Карађорђево дуњевача 16.97 Владимир Грујић Иланџа јабуковача 16.82 А.Величковски Пландиште Виљамовка (2020) 16.77 Жељко Анчевски Гудурица дуњевача 16.67 Маријана Вукан Избиште Виљамовка (2017) 16.65 Данило Златановић Бела Црква јабук. (зл. дел 2015) 16.50 Данило Златановић Бела Црква јабук. (ајдаред 2015)16.32 Предраг Милунов Избиште јабуковача 15.82 Добривоје Перић В. Плана дуњевача 15.70 Нада Кнежевић Вршац јабуковача 15.65 А.Величковски Пландиште Јабуковача (2019) 15.65 Аурелијан Преда Ритишево Дуњевача (2020) 15.50 Данило Јованов Уљма Дуњевача (2020) 15.42 Жељко Анчевски Гудурица виљамовка 15.27 Аурелијан Преда Ритишево Дуњевача (2021) 15.10 Драган Стајковић “DID INTEL Distillery” Крушевац крушковача 15.07

6. страна

зI з II з III с с с с с с с с с с с с с с с с с с б б б б б б б б

Смерови у нашој школи 8. Пољопривредни техничар (4 године) – ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ! 9. Прехрамбени техничар (4 године) – ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ! 10.Туристичко-хотелијерски техничар (4 године) 11.Руковалац-механичар пољопривредне технике (3 године) – ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ! 12.Оператер прехрамбене индустрије (3 године) – ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ! 13.Кувар (3 године) 14.Конобар (3 године)– ДУАЛНО ОБРАЗОВАЊЕ!

и у преквалификацији: 3. Ветеринарски техничар 4. Месар

Bioskola.edu.rs

Виноградарске НОВИНЕ

Facebook.com

Instagram.com

YouTube.com

УТИЦАЈ ТЕМПЕРАТУРЕ НА ВИНОВУ ЛОЗУ

емпература је веома значајан фактор за пораст винове лозе, родност, квалитет и висину приноса. Уколико је температура земљишта и ваздуха у појединим фазама развића повољнија, утолико је растење свих органа интензивније, а принос већи. Винова лоза је биљка која има велике потребе према температури. Познато је да у пролеће винова лоза не почиње вегетацију ако земљиште на дубини на којој се развија највећа маса корена не показује топлотно стање од најмање 8°C. На овој температури почиње растење и функционисање кореновог система. Растење надземних органа зависи од биолошких особености сорти, али се не може остварити ако температура ваздуха не пређе 8°C. У нашим климатским условима сматра се да је температура од 10°C она на којој винова лоза улази у период вегетације. Уколико је температура земљишта и ваздуха већа, утолико је растење корена, ластара, лишћа и цвасти интензивније, и у лишћу се ствара утолико већа количина органских материја. Температура је од пресудног утицаја за формирање и функције репродуктивних органа и за опрашивање цветова и заметање бобица, за растење и сазревање плодова, за обезбеђење високог и квалитетног приноса. Свака фаза у развићу винове лозе има свој оптимум температуре. У фази растења ластара и фази цветања температуре изнад 35°C изазивају застој у растењу ластара и доприносе смањењу приноса. У наредним фазама могу да изазову озледе на лишћу, ожеготине. До ожеготина на лишћу долази када се температура креће око 40°C, а нарочито ако на лишћу има капљица воде. Капи воде на лишћу понашају се у односу на светлост као ситна сабирна сочива и на тим местима долази до озледа. Ако се лишће, које је због неблаговременог везивања ластара дуже време било у засени, па се нагло изложи јакој инсолацији, долази такође до ожеготина. Под утицајем високих температура оштећења се могу јавити и на плодовима. Бобице са тамном бојом су

осетљивије него бобице светле боје. Ово долази отуда што тамна боја јаче апсорбује светлост. Утврђено је да температура у унутрашњости грозда са тамним бобицама може бити 6 до 7°C виша од температуре околног ваздуха. Бобице које су оштећене дејством високих температура веома су погодна средина за деловање микроорганизама. Са оболелих бобица микроорганизми прелазе на здраве, што може довести до знатног опадања приноса. Ради тога бобице оштећене високим температурама треба благовремено одстранити. Високе температуре условљавају велики губитак воде из земљишта: директним испаравањем и процесом транспирације. У већини наших виноградарских рејона у току лета се јавља слабији или јачи степен суше. Ово знатно утиче на смањење приноса. Ниске температуре могу на виновој лози изазвати већа оштећења него високе температуре. У моменту отварања окаца и температуре од 1 до 2°C могу изазвати штетне последице. Ако су окца само набубрила њих може да оштети температура од -3 до -4°C. Док ластари не пређу дужину од 10-15cm веома су осетљиви према позним пролећним мразевима. Код већине сорти млади ластари измрзавају на температури од -2,5°C. Рани јесењи мразеви могу такође изазвати оштећења, ако се температура одржава дуже времена на -4 до -5°C. У току зиме винова лоза је најотпорнија према ниским температурама. Ластари и окца код већине сорти презимљују без икаквих неповољних последица ако се температура не спусти испод -14°C. Има сорти које подносе још ниже температуре. Иван Станић, проф. пољопривредне групе предмета

ПЕПЕО У ВИНУ КАО ПАРАМЕТАР КВАЛИТЕТА

епео сачињавају минералне материје вина у које улазе састојци, који остају после испаравања воде и сагоревања суве материје. У саставу пепела вина налази се још и део карбоната услед везивања угљене киселине при жарењу. У вину се налазе исте минералне материје као и у шири, али се разликују у присутној количини. Вино увек садржи мање пепела него шира, јер: - известан део минералних материја троше квасци при алкохолној ферментацији - знатан део у вину прелази у нерастворљиво стање и таложи се(калијумхидрогентартарат, калцијумтартарат, тешко растворљиви сулфиди), - неки од састајака пепела вина могу и накнадно доспети као што је на пример случај са сулфатима који се јављају услед чешћег сумпорисања вина. SО2 се уз учешће кисеоника из ваздуха оксидише у SО3 и овај са водом гради сумпорну киселину, која сада као јача киселина истискује винску из калијумтартарата и ствара калијум сулфат. Минералне материје вина сачињавају у највећој мери катјони: калијум, калцијум, магнезијум и натријум и анјони: фосфати, сулфати, хлориди и карбонати. Поред ових и других мање заступљених елемената налазе се и елементи присутни у траговима као што су : алуминијум, баријум, стронцијум, арсен, олово, бром, флуор, јод, итд. Ови елементи су значајни код доказивања

недозвољених енолошких поступака и стредстава (Јовић, С. 2003). Укупан садржај пепела креће се у шири, углавном, од 3 – 5 g/l, док садржај у вину варира најчешће између 2 и 3 g/l. У сушним годинама обично је нижи садржај минералних материја у шири и вину, док влажнији временски услови и присуство плесни на грожђу за време сазревања грожђа повећавају садржај пепела. Минералне материје, тј. садржај пепела у вину може да порасте уколико се врши одузимање киселина помоћу CaCO3, бистрење вина бентонитом. Пошто се минералне материје великим делом налазе у чврстим деловима грожђа, то ће пепела у вину бити више уколико је шира при ферментацији била дуже у додиру са комином. Према томе, црвена вина су најбогатија у овим материјама, затим долазе ружице, док су бела вина најсиромашнија. Према нашем Правилнику о квалитету вина прописан је минималан садржај пепела за бело вино од 1,1 g/l за стона вина, ружице такође 1,1 g/l, а за квалитетна и врхунска вина 1,4 g/l, док је за црвено стоно вино минимални садржај пепела 1,4 g/l, а за квалитетно и врхунско 1,6 g/l. Нина Димић, проф. прехрамбене технологије

Виноградарске НОВИНЕ

страна 7.

Поздравна порука!

ВОЈВОЂАНСКЕ ПАЛАЧИНКЕ У ШАДОУ За фил: 300 g брашна, 1 јаје, 20g шећера, 4dl млека, 1 кашика уља, путер, мало шећера.

За овај лист велика пажња у пар страница дух прошлих времена.

За прелив :

Обновимо школу и новине старе

4 жуманцета, 1 dl белог вина, шећер.

главицама вредних и поносних ђака што традицију настављају

За посипање :

да живи, да ври

1 dl уља. 150 g млевених ораха, мало соли, 150 g шећера, ванилин шећер.

као грожђе што зри.

Начин припреме: Сунце, ветар у раној јесени Измешајте брашно с мало млека или киселом водом. Додајте остале састојке и направити масу средње густине. Пеците палачинке на уљу или путеру. Испечене палачинке оставите на умерено топлом месту. Умутите жуманца са 150g шећера, а вино посебно прокувати с 50 g шећера. Умућена жуманца ставити на пару да се уз даље мућење кувају. Постепено у то доливајте заслађено вино а стално мутите жицом док маса не постане пенаста. Затим скините са штедњака. Орахе измешајте с преосталих 50 g шећера и с ванилин шећером, па сваку палачинку поспите овом мешавином и увијте у ролну. Палачинке ређајте по чинији и прелијте их припремљеним ,,шадоом".

и виногради наши, чокоти зрели и лоза која обликом листа мами а мирисом грозд. Опстаје кроз време и отвара чула.

Поруку ову снажну прочитај и ти, Схвати значај!!!

Стручна лица, вредне руке ове школе граду остављају: виноградарски крај

Маја Сич, наставник куварства

виноградарски шмек виноградарске кобасице виноградарску улицу виноградарске дане виноградарску моћ и ВИНОГРАДАРСКЕ НОВИНЕ наше !!!

Јелена Личина, проф. географије

8. страна

Виноградарске НОВИНЕ

ЗАШТО ЈЕ ДОБРО ПОЗНАВАТИ ЛЕКОВИТО БИЉЕ

икада до сада свет није био уједињен око једног проблема као што је сада око пандемије. Никада човеково здравље није више доведено у питање као што је сада. Управо оваква искушења пред којима је човек постављен би требало да изазове бујицу питања и тражења одговора у сваком појединцу. То сам, наравно, и ја урадила. Један од одговора који сам добила јесте да проблем лежи у томе да се човек увелико удаљио од природе. То не може да буде добро, јер је човек неизоставни део природе. Природа нам великодушно нуди своју сарадњу, подршку и смернице у циљу обнове виталности нашег организма. Све је у природи лековито и намењено одрживој хомеостази. Када се један део помери, урушава се и хомеостаза и онда настају другачија стања која представљају проблем. Проблем савременог друштва. Овог пута не причам о проблемима, јер њих има много, причам о могућностима које нуди природа за исцељење. Једна од могућности које нуди природа јесу лековите биљке, а ово је кратак подсетник зашто је потребно да их познајемо и зашто је веома битно да их негујемо. Оно што је битно да знамо о лековитом биљу јесте да су оне прво лековито средство које је човек користио за своје здравље, односно у сврху излечења. Данас су оне мало заборављене, гурнуте у страну, јер савремени човек жели брз резултат, а биљке не делују брзо, али су зато ефикасне и без нуз појава, што је веома битно. Наша земља обилује разноврсним самониклим лековитим биљкама (637 врста по најновијем сазнању), најбољег су квалитета и има их у великим количинама. Оне пропадају по нашим шумама, планинама и ливадама. Често су на дохват руке и треба их само убрати и преточити у своје добро здравље или у своју економску добробит. Оно што пропада код нас, у другим земљама вреди као „суво злато“. Лековите биљке представљају велики потенцијал богаства које наша земља не користи у довољној мери. Такође и услови за гајење лековитог биља у нашој земљи су веома погодни. Познато је да је Бугарска прва у Европи по богаству у лековитом биљу, Румунија је друга....ми смо ту негде, али ниједна од ових земаља није у довољној мери искористила своје потенцијале. Немачка нема толико разноврсног природног биљног богаства, али је зато она на првом месту у Европи што се тиче увоза и извоза...Па како је то могуће? Лако! Ствар организације и знања на више нивоа. Нас тренутно занима примарни ниво: 1. Познавање и препознавање лековитог биља 2. Познавање производње лековитог биља Драго ми је да је у нашој земљи овај проблем уочен и да се, мада стидљиво, почело да ради на решавању проблема. Данас се ипак појављују: 1. обуке људи за препознавање лековитог биља да би били берачи, 2. све више нових произвођача, узгајивача, 3. предузећа за откуп лековитог биља,

Све то није довољно да бисмо причали о неком озбиљном раду и напретку. Моје лично мишљење јесте да је највећи напредак у овом домену урађен када се увео предмет „Лековито, ароматично и зачинско биље“ као изборни предмет у пољопривредним школама. Кроз овај предмет, ученици смера пољопривредни техничар се на основном нивоу могу упознати са најзначајнијим врстама за узгајање на нашем подручју, уче њихову морфологију, што им омогућује њихово препознавање, њихову примену у медицинске и индустријске сврхе и њихову производњу што подразумева познавање агротехничких мера и негу усева, добијање етеричних уља, па све до начина сушења и начина чувања осушених биљака. Са оваквим знањем млад човек, који се и иначе бави пољопривредом, веома лако може своју производњу са ратарских производа да пребаци на производњу лековитог биља, што би му омогућило вишеструке бенефите међу којима су здраствене и финансијске. Зар то није и више него довољан разлог за познавање лековитог биља? Од школске 2020/2021. наша школа чини део пројекта прекограничне сарадње Мађарске и Србије под називом “Унапређење предузетништва и могућности за запошљавање у прекограничном региону кроз пољопривредну праксу засновану на иновацијама – АГРИННО 2”. Сходно захтевима пројекта, са ученицима 2. и 4. разреда смера пољопривредни техничар покренули смо малу плантажу лековитог биља. Циљ је био да се произведено лековито биље од сировине доведе до готовог производа (у овом случају чај) спремног за тржиште. То смо и остварили! Ученици су активно учествовали у свакој етапи производње – од садње до паковања и продаје чаја. На овај начин директно се спојила теорија и пракса и развила међупредментна компетенција “Лековитог биља” и “Предузетништва”. На сликама можете видети како се ради у нашој школи.

Виноградарске НОВИНЕ

Ана Месарош, проф. пољопривредне групе предмета

страна 9.

Школски времеплов Школа је колевка знања и учења. У њој се припремамо да постанемо добри, поштени и образовани људи и да усавршимо занат којим ћемо се бавити у будућности. Огроман део живота проводимо у њој, па стога можемо слободно рећи да нам је она други дом, а да су нам наставници други родитељи. Моја школа се не налази у самом центру града већ покрај железничке станице, што је помало необично. Без обзира на дим и загађење које допире до ње, моја школа изгледа као зелена оаза. Окружена је великим двориштем, зеленим воћњацима и пољанама. Око ње се такође налазе разне животиње које пружају утисак да се налазимо у природи. Пре него што сам је уписао дуго сам размишљао која је школа прави избор за мене. Искрено, нисам био сигуран у своје одлуке јер сам спортиста и желим да пратим тај пут. У Вршцу не постоји ни једна спортска академија, тако да нисам имао никакав избор. Из приче својих старијих другара закључио сам да би Пољопривредна школа „Вршац“ била исправан избор за мене. И нисам се покајао! Атмосфера која влада у школи је дивна и односи између наставника и ученика су динамични, отворени и људски. Они нам несебично преносе своје знање и изгарају у жељи да успеју у томе. Наша школа данас има 420 ученика у 18 одељења пољопривредне, прехрамбене, ветеринарске, туристичке и угоститељске струке. Настала је давне 1921. године и мада сада носи већ троцифрени број и даље изгледа подједнако млада и полетна. Успешно је путовала кроз време и изнедрила сто генерација сретних и задовољних људи. Када размишљам о њој, запитам се како је то изгледало када су први ученици сели у ђачке клупе. Десетак ђака, пар дрвених клупа и пар наставника који су били задужени за све. Њихова жеља да од ученика направе поштене и вредне људе је сигурно била подједнака са жељама наших наставника, јер сматрам да се неке ствари никада не мењају, већ се само прилагођавају времену.

С обзиром да смо прошле године прославили значајан јубилеј, 100 година наше школе, тема овогодишњег школског литерарног и ликовног конкурса је „Школски времеплов“. Поводом Дана школе и славе св. Трифун, заштитника винара и виноградара али и заштитника наше школе, на овом конкурсу награђени су и похваљени најуспешнији радови наших ученика. Од литерарних радова комисија је наградила првим местом литерарни рад ученика Андреја Петровића II-4, похваљен је рад ученика Александра Новаковића II-4. Од ликовних радова награђени су: прво место рад Иве Стевановић II-4, друго место рад Јоване Јездић II-4 , треће место рад Милоша Величковића Медића IV-1, похваљен је рад ученице Mарија Пуја I-7. Комисија у саставу: проф. Татјана Гуга, проф. Никола Митовски и проф. Александра Молнар.

Прво место Ива Стевановић II4

Сматрам да ће ова школа наставити да шири своја крила путујући кроз време и да ће наставити да расте заједно са новим генерацијама, поноснија и богатија него претходних година. Захваљујући њој и ми ћемо добити своја крила и успети да једног дана полетимо. Андреј Петровић II-4

Друго место Јована Јездић II4

и у преквалификацији:

Треће место

1. Ветеринарски техничар 2. Месар 10. страна

Милош Величковић Медић IV2

Виноградарске НОВИНЕ