Producentske kuće “Kino” i “Visionary Thinking” u koprodukciji s Radio Televizijom Crna Gora i u saradnji s producentskim kućama Meander i XXY realizuju mini seriju GRUDI, u režiji Marije Perović. „Grudi“ je mini-serija od četiri epizode u trajanju od jednog komercijalnog sata svaka, podržana kao najbolje ocenjeni projekat na Konkursu za koprodukciju RTCG-a, čime je obezbeđen deo sredstava i emitovanje na teritoriji Crne Gore. Snimanje projekta je realizovano tokom zime 2017/18, a premijerno prikazivanje je predviđeno za poslednji kvartal 2018. godine. Preciznije, ideja je da se prva epizoda na RTCG emituje 24.10.2018, što je Međunarodni dan borbe protiv raka dojke. Serijski projekat inspirisan je istinitim događajima, ispričanim tokom proslave dvadesetogodišnjice mature, rediteljki i idejnom tvorcu projekta, Mariji Perović. Serija prati tri prijateljice koje se sastaju u rodnom gradu, Nikšiću, tri dana pred proslavu 20 godina mature. One odavno žive različite živote, u različitim gradovima, no ono što ih spaja je bezuslovno prijateljstvo i podrška jednoj od njih koja je obolela od kancera dojke. Tokom dana kada se priprema proslava mature, one će, zajedno s najboljim drugom, pokušati da pomognu, ali i da se još bolje upoznaju, razumeju i zavole. Reč je o hrabrom i više nego aktuelnom projektu, koji u pozadini svoje priče tretira sve prisutniju temu borbe protiv kancera dojke. Ovo je priča koja se odvija u gradskoj sredini, likovi su pripadnici srednje klase, intelektuaci, neostvareni i šarmantni anti-junaci, roditelji i oni koji pokušavaju da se ostvare kao roditelji. Osnovni pokretač projekta je generacijsko, gimnazijsko prijateljstvo, a dramski razlog bolest. Bolest kao jedan od motiva ovde je vrlo konkretna i izlečiva i zove se kancer grudi. Serija osim dramskog, umetničkog, humorističkog, melodramskog, stoga ima i edukativni značaj, jer skreće pažnju na vrline i mane savremenog društva: tempo života, trka za afirmisanjem, opstanak, prijateljstvo, podrška, generacijski sukob, i želja za boljim životom. S obzirom da je priča inspirisana događajima koji su se desili u Nikšiću, da je Nikšić s okolinom neiskorišćeni filmski studio s najraznovrsnijim pejzažom, od jezera do planine, u Nikšiću je obavljeno i većinsko snimanje projekta. Mini serija je format koji u sebi poseduje širok komercijalni potencijal, jer ga je moguće programirati i plasirati kao poseban televizijski događaj, ali u isto vreme zadržava i umetnički kapacitet s obzirom da je na sredokraći između filma i serije. U ovom slučaju, mini serija je definisana i aktuelnošću teme kao i izuzetnom regionalnom glumačkom ekipom. Ono što je posebna odlika ovog projekta jeste da veliku većinu autorske ekipe čine žene, koje su bez sumnje i najpozvanije da daju svoje viđenje jedne ovako značajne teme.
Autorska ekipa
Rediteljka i idejni tvorac serije: Marija Perović Scenaristkinja: Vladislava Vojnović Producenti serije : Marija Perović, Dubravka Drakić, Sandra Keser, Dragan Petrović Producent serije ispred Meander Filma: Dušan Kasalica Direktor fotografije: Dušan Grubin Montažerka: Nataša Pantić Scenografkinja: Dragana Baćović Kostimografkinja : Tijana Todorović Glumačka ekipa: Vojin Ćetković (Fuki), Nada Šargin (Zorka), Dubravka Drakić (Jelena), Marija Škaričić (Ana), Bane Popović (Gazda Goran), Mira Banjac (Baba), Peđa Bjelac (Filip), Jelena Đukić (Laura), Danilo Lončarević (Vid) i mnogi drugi... Do sada su se u projekat uključili , pored TVCG na osnovu javnog konkursa i Ministarstvo zdravlja Crne Gore, Cedis, Grawe osiguranje, Mezon, ugostiteljski objekti TRIM i Jugoslavija, Monetegro Airlines, i logistickom podrškom mnoge institucije iz Nikšića, Mtel i Podravka.
Tri prijateljice Jelena , Ana i Zorka sastaju se tri dana pred proslavu mature. Ana živi u drugom gradu i državi (susednoj), biohemičar je, razvedena i samoj sebi je ispravno dijagnostifikovala kancer dojke. Samohrana je majka kćerke Laure. Zorka živi u velikom gradu i drugoj, takođe susednoj državi, pre svega je supruga uspešnog biznismena, i već godinama pokušava da ostane trudna. Jelena se udala za stranca, nastavnica je u rodnom gradu, pokušava da unapredi prosvetni sistem i da dobije inostranu stipendiju i piše. Fuki (Vuk) je njihov najbolji drug, od rođenja živi u Nikšiću, s neverovatno živahnom babom, i povremeno se bavi sumnjivim poslovima, koji ne umanjuju njegov šarm ,i pre svega njegovu dobrotu. Svi su nekada bili u vezi jedni s drugima, ali su pre svega najbolji prijatelji. U tri dana svi oni imaju veliki izazov da pomognu Ani da nađe novac za operaciju, i da osveste ono što je najbolje i najplemenitije u njima. Sve definisano kroz grudi. Jelenine, koja ih je plastičnom operacijom, zbog uklanjanja tumora istovremeno smanjila, da bi je prihvatili kao pametnu, Zorkine, koja se zbog hormona i potrebe za decom pita da li je a njima sve u redu, i Anine koje ostanu neizlečene jer je odlučila da novac koji su skupili za operaciju ostavi kćerki, koja ima životnu šansu da studira u inostranstvu . I neke davne grudi koje je Fuki u svojoj sumnjivoj prošlosti video u ratu, zbog kojih su on i gazda zaradili pare, koje će na kraju završiti onamo gde treba. Kao mogućnost da se ostvari bolji život. I kao uvek u životu, ova priča ispričana u tri dana je komična onoliko koliko nam isti olakšava, i daje nam snagu da ne zaboravimo na sebe same i na sreću.
Mini serija GRUDI - rediteljska eksplikacija -
„Grudi“ je dramska serija o preskočenoj generaciji, ispričana u tri dana koja se odvijaju u malom post-industrijskom gradu tokom obeležavanja dvadesetogodišnjice mature. Preskočenu generaciju predstavljaju tri glavne junakinje i njihov najbolji drug. Matura je simbol zrelosti generacije koja je sada u četrdesetim. Pripremana je za drugačije vreme, a snalazila se u ovom vremenu koje traje već dvadeset godina. U jedan vikend, ili tri dana, zamišljene su četiri epizode koje pokreće generacijsko okupljanje. Tri dana predstavljaju rezime dosadašnjih života protagonista filma. Tri glavne junakinje ne znaju da li da ustanu ili odustanu. Njih tri su, svaka na svoj način, pokušale da žive život. Jedna je neuspešna bogata domaćica – „jalovica“. Druga je uzorna raspuštenica i (ne)autoritativna roditeljka-naučnica. Treća je ambiciozna feministkinja, nastavnica, za stranca udata majka. Njihove delimično ostvarene ženske funkcije, po merilima konzeravtivnog društva omeđenog predrasudama, sadržane su i u samom naslovu serije - GRUDI. U muškom lingvističkom diskursu i slengu termin-sinonim „sisa“ znači nesposoban, neostvaren, ljigav. Grudi u ženskom diskursu, danas odstranjivane ili pojačavane na neki način, definišu uslovno pravo na izbor. U tri dana svaka od njih tri uz pomoć jedinog muškog junaka u filmu, Fukija, šarmantnog luzera po strogim konzervativnim uzansima, menjaju svoje živote upletene u funkcionalnost ženskog, ili grudi. Serija se dešava u Nikšiću, malom gradu u kojem fabrički dimnjaci postoje kao nekadašnji simbol društvenog zdravlja i prosperiteta a današnje bolesti, od kojih je ona najlakše izlečiva upravo kancer dojke. Kao što su industrijski dimnjaci u pomenutim gradovima bez funkcije, tako je i generacija kojom se serija bavi zamišljena kao društveno korisna a nefunkcionalna, ili neadpatirana. Žanrovski je mini-serija određena kao građanska tragi-komedija (poigravanje sa žanrovskom odrednicom građanske drame nastale na početku kapitalističkog društva). Zorka, Jelena i Ana, iako potpuno različite, jesu borci, i svaka od njih donosi neadekavtnu odluku kroz prizmu strogih pravila sredina u kojoj su odrasle. Motiv serije sadržan je u sledećem: osoba ne može da pobegne od same sebe, a termin osoba uključuje i Fukija, koji je za razliku od većine dramskih ostvarenja mišljenih na jeziku koji svi razumemo, ovde muški lik, koji ima funkciju ženskih karaktera – jer on povezuje, rešava, svesno ili nesvesno je na usluzi. Muškarac potreban ženi.
Dinamično dramaturški konstruisana priča - rediteljski postavljena u maniru „screwball“ komedija i Almodovarovih filmova - jeste priča o nemogućnosti junaka, koji na kraju ipak ostvare svoj cilj. Iako je smeštena u okruženje postindsutrijskog grada, ova priča je u bojama, krupnim planovima, dinamična u prelazima. Slučajni susreti, nemoguće situacije, menjaju junacima živote. Akcenat je na tradicionalnom ženskom, koji najednom postane osvešćeno i svoje kroz potrebu za ljubavlju, radošću i srećom. Nikšić kao grad koji se nanovo budi, koji danas traži jedan novi identitet, a oslanjaja se na svoje gradsko jezgro, idealan je peti junak ove priče. Zbog vetrenjača na Krnovu, i Krupca, nikada neizgubljenog urbanog kroz korzo i hotelsku terasu, koji predstavljaju najlepšu gradsku tradiciju, prisutnih relikta nekadašnje velike industrije koji se pojavljuju u širim estetizovanim planovima i pritiskaju glavne junake u potrazi za boljim sutra. Iako su na sredini života, troje njih je tek na pravom početku. U okviru osvešćenog, proevropski levog, društvenog diskursa, u kojem nije sve u novcu i depresiji nego je nešto i u prijateljstvu, solidarnosti i ljubavi, kreću se i četiri glavna karaktera - jalovica, raspuštenica, feministkinja i pravi muškarac - u slengu luzer, ironično definisani u kontekstu eksplikacije. Jer je Zorka htela da se bogato uda bez ljubavi, ali joj nije išlo; Ana je htela da bude uzorna superženaintelektualka, kćerka, supruga i majka, a kako superžene ne postoje, odustala je. A Jelena je shvatila da ne može da bude napola aktivistkinja, a napola u svim ostalim pobrojanim kategorijama. Njih tri jesu žena sa svim vrlinama i manama. A Fuki je na drugi pogled idealan i pravi muškarac, koji najviše rizikuje da bi spasao život jedne od njih, a u stvari u podtekstu svakome donese slobodu. Onu koja se zove odluka. Inverzivno čitanje Tolstojeve rečenice – sve nesrećne porodice liče jedna na drugu, svaka srećna porodica srećna na svoj način slobodna je rediteljkina interpretacija jedne rečenice iz romana (Ana Karenjina) koji se na autentičan način bavi ženom. Skoro 150 godina kasnije, žene kao glavne junakinje u „antiprotivnoj“ sredini omeđenoj svim mogućim predrasudama i preprekama, poseduju mogućnost na uskakanje u voz koji je u prolazu. Jer priča o srednjoj generaciji koja živi danas i ovde, odnos je prema poslednjem vozu koji oličava promenu, odluku. Izbor sa svesnim posledicama koje su u „Grudima“ ispričane duhovito i crnohumorno kroz one odrednice filmskog jezika sadržane u samoj pradefiniciji kinematografije kao „pokretnih slika“, širokougane vizure s mizanscenski precizno postavljenim scenama, dramaturška promena junaka, karakteri koji su nam bliski i koje volimo… Bez obzira na sve postindustrijsko, tranzitivno, kancerogeno i depresivno što na neki način jeste drugi plan ovog serijskog projekta, nazanačen u teleobjektivima kao scenografija za krupne planove junaka koji sociološki i autorski komunicira s onim što jeste savremeni evropski dramski materijal.
Marija Perović rediteljka serije
Mini serija GRUDI - rediteljska razrada -
Naslov projekta (zašto Grudi) Grudi su simbol majčinstva, simbol života, ishrane, simbol žene. Grudi istovremeno govore i o dualizmu između uloge žene i uloge majke. Grudi ili sise (kolokvijalni narodski žargon) su i erotski simbol. Žena je u pežorativnom smislu „kastrirana“ u zavisnosti od veličine grudi. Majka je u suštinskom smislu „kastrirana“ ako je u nemogućnosti da doji. Kancer grudi (kancer dojke) najrašireniji je i po statiskima najlakše izlečiv oblik kancera. Međutim, često se razvije i metatstazira. Upravo zato jer su ženske grudi važne samo kada su funkcionalne. Ili kao simbol zavođenja, ili kao simbol prehrane. Žena je u balkanskom, crnogorskom, pa i u globalnom društvu još uvek svedena na funkciju. Savremeno društvo se otovoreno, kroz evropske kontekste, bori protiv toga. Patrijahalno društvo takva priča uznemirava. „Lijepa si“ (preuzet slogan kampanje javnog servisa RTVCG jer tema projekta koordinira s kampanjom Javnog servisa RTVCG), bez obzira na to kolike i kakve su ti grudi, i kolika i kakva ti je kosa, jer voliš sebe, jer te mi volimo, i jer si neodvojivi deo društva kakvo Crnoj Gori treba. „Lijepa si“ i jer u ovom projektu naše društvo treba da prepozna gde želimo da stignemo. A bez uloge žene kao drugačijeg a ravnopravnog sudeonika, kao zdrave i funkcionalne osobe u sistemu, tamo ne možemo doći.
Širi kontekst - žene Kraljica Elizabeta je od srednjevekovne Engleske napravila modernu renesansu kraljevinu, carica Katarina je carsku Rusiju okrenula k evropskom prosvetiteljstvu, princeza Ksenija koja je život provela uz kralja Nikolu bila je jedna od retkih, u određenim periodima, koja je sačuvala ideju crnogorske države. Marina Abramović najznačajnije ime svetske vizuelne umetnosti javno ističe svoje odluke i brendira ovaj prostor. Sve one su se na neki način odrekle ženskog, jer skoro pa nigde to zajedno ne ide. Ne samo kroz kvote o rodnoj ravnopravnosti, i ne samo kroz poruke o ženama trpećim ili ženama lukavim, naše društvo u procepu između naučnica i sponzoruša, ima snage da pokaže da je ponosno na ženu.
Domovina i otadžbina su ženskog roda. A dom i stan je muškog roda. Jedno drugom su potrebni. „Grudi“ su priča o ženama kojima u ženskom osvešćivanju, svesno i nesvesno, pomaže jedan muškarac. Jer im je drug. A zbog komunističke tradicije, makar u formalnom smislu, Crnogorke su mnogo pre evropskih demokratija kojima, pred zakonom jednake. I samo je ovde žena čoek.
Tema Ili o čemu je ova priča... O prijateljstvu između četvoro glavnih junaka, o spremnosti da pomognu jedni drugima, o mogućnosti da se razumeju. Tri žene i jedan muškarac nalaze se na proslavi godišnjice mature i u ispreplatanim događajima pokušavaju da pomognu jednoj od njih, preokrenu sopstvene živote i vrate se sebi. Cela priča, zaplet i sukobi, povezani su simbolično i konkretno s tretmanom ženskih grudi u tranzitivnom i postindustrijskom dobu.
Ideja Ljubav pobeđuje (ako se vodimo floskulom da je ideja uvek sadržana u poslovici ili opštem mestu i da prenosi univerzalne istine). Ili, samo onda kada čovek čoveku nije vuk, ljubav i sloboda izbora će rešiti sve.
Rediteljski pristup Kombinovanjem igranog i dokumentarnog pristupa dramski projekat GRUDI angažovano tretira priču današnjeg društva, pre svega kao priču o poziciji žene, kroz mitsko, tradicionalno, demokratsko u kontekstu kvota, i rodno ravnopravno u konetkstu projektovane realnosti. Dokumentaristički segmenti dramaturški se vezuju za igrane, ruše barijeru četvrtog zida, uvodi se kroz savremeni audiovizuelni prosede obraćanje kameri i neposrednost prisutna u dobrim, gledanim i popularnim dramskim serijama inostrane proizvodnje. Igrana struktura, iako po zamajcu i motivaciji pokrenuta bolešću i nemogućnošću, u kontrapunktu je s dokumentarsitičkim delovima koji jesu snimljeni u realnim objektima izuzetno fotogeničnih industrijskih napuštenih postrojenja. Priča vezana za Anu, Zorku, Jelenu i Fukija je poput one iz španske kinematografije (Almadovar, Luna) brza i dinamična, povremeno u širokougaonim objektivima, gde su junaci i njihove „drame“ uvek u prvom
planu. Oneobičena i kroz sva sredstva filmskog jezika poznata iz montažne poetike Kapre, Vorkapića, Hoksa i američkih komedija četrdesetih i pedesetih godina (roletne, splitskirnovi).
Tretman glavnih likova Malo je filmskih i serijskih projekata o srednjoj generaciji. Glavne junakinje, različite a bliske, sklapaju idealnu ženu. Svakoj od njih nedostaje ona druga ili treća ili prva da bi bile potpune. A glavni muški lik je idealna projekcija svake žene, on i razume i deluje. Glavne uloge su projektovane za poznate, profesionalne glumce koji posjeduju i glumačku šarmantnost i prepoznatljivost da duhovito iznesu priču o ozdravljenju junaka i društva.
Vizuelni pristup kroz scenografiju i kameru Serija i film Grudi koncipirana je tako da se snima u Nikšiću. Nikšić je jedan od najvećih industrijskih gradova bivše SFRJ, drugi po veličini grad u Crnoj Gori, koji prestankom forsiranja teške industrije traži svoj identitet. Ali vizuelno Nikšić, iako grad „piva, čelika i rokenrola“ (poigravanje s predrasudama koje su uvek utemeljene) precizno je urbanistički planirana celina, s prepoznatljivim a nedovoljno iskorisćenim skverom, parkom, ulicama s lipama, korzom, blokovima s kraja osamdesetih, jezerom Krupac... i fabričkim postrojenjima u scenografskoj perspektivi koja i danas figurativno okružuju grad. Vizuelno u pitanju je toponim koji spaja staro i novo ali kroz vizure grada iz osamdesetih u kojem se nazire novo doba. U Nikšiću, do skora, sve sto je važno desilo se u osamdesetim. Dovoljno je mali da bude provincijalan, a dovoljno veliki da postane važan junacima dramske priče. Pravi okvir za nostalgičnu priču o budućnosti. Enterijeri su scenografski tretirani da potenciraju zaustavljeno doba, već pominjane osamdeste, a nove lokacije - vetrenjače na Krnovu, obnovljeni hotel, autobuska i železnička stanica... takvi su da se u njima oseća prisustvo i nasleđe neophodno za priču o maturskim okupljanjima. Prvi put grad je slikan iz ženskog ugla i kroz vizuru junakinja i autorki iza kamere. Kroz detalje koji kroz privatnu priču sklapaju prostor u celinu koja na vizuelan način ulepšava stvarnost, neophodan u pakovanju serije koja žanrovski ima formu romantične komedije s melodramskim elementima.
Cilj projekta Audiovizuelna umetnost i dalje je najmoćnija od medija masovnih komunikacija. Serijski projekat, angažovan u najplemenitijim kontekstu, obraća se televizijskoj publici javnih servisa, ženskoj koja pripada srednjoj klasi, onoj od 25 do 70 godina koja će se identifikovati s junacima. Ironično, metaforično i tačno - žena je stub kuće, a ognjište je televizor. Uz dobro promišljenu i osmišljenju kampanju mini serija skreće pažnju na vrline i probleme savremenog balkanskog društva. Kroz moderan tretman teme vraćamo se istinskim vrednostima - da nijedan čovek nije ostrvo, da smo srećni u onoj mjeri u kojoj imamo istinske prijatelje, i u krajnjoj liniji da je i bolest stvar izbora. Zaboravili smo da mi biramo, zaboravili smo na građanske vrednosti, na plemenitost i humanost, a to jeste zadatak i ovog projekta, i javnih servisa - edukacija i poštovanje svih vrednosti koje jesu utemeljene i zapisane u našem društvu. Ispričane duhovito, komunikativno i drugačije kao korak k sistemu novih prepoznavanja koji se oslanja na istinske humane vrednosti.
Marija Perović, rediteljka serije
Marija Perović Biografija i spisak realizovanih umetničkih projekata Reditelj dva dugometražna igrana filma, free-lance filmski i televizijski reditelj i scenarista, kreativni direktor internacionalnog TV festivala Bar 2011-2014, vanredni profesor na predmetima filmska i televizijska režija (studijski program FTV režije) i scenario (studijski program produkcija) na Fakultetu dramskih umjetnosti, Cetinje, Crna Gora. Kolumnista dnevnih novina „Pobjeda“, jedan od osnivača producentske kuće “Katun Movies“, član odbora za filmsku umjetnost CANU, alumni JFDP programa - USA, ljetnji semestar na Univerzitetu Austin, Texas 2010, član međunarodnog udruženja filmskih kritičara FIPRESCI, predsednik Udruženja filmskih stvaralaca Crne Gore (2002-2008), urednik prve filmske edicije u Crnoj Gori, izdanje Nova Knjiga, Podgorica. Reference Filmska i TV režija/scenario Dokumentarni film „Neka beskrajna sloboda“ - reditelj, koscenarista, 2013. Film premijerno prikazan na Monetegro Film Festivalu - Herceg Novi Film Festival, u međunarodnoj dokumentarnoj selekciji. Međunarodni festivali - 61. festival dokumentarnog i kratkometražnog filma u Beogradu, regionalna selekcija Komšiluk, 2014. - 4. festival kinematografije Jugoistične Evrope SEE Paris, 2014. - Festival dokumentarnog filma - Telekom Underhill Fest, Podgorica, 2014. Dugometražni igrani film „Gledaj me“ - reditelj, scenarista i producent filma, 2008. Međunarodni i nacionalni festivali - 55. Festival igranog filma u Puli - Festival filmske režije, Herceg Novi, Crna Gora, 2008. - Festival glumačkih ostvaranja, Mojkovac, Crna Gora, 2008. - »Balkan Snap Shots«, Amsterdam, Holandija, 2008. - Međunarodni TV Festival, Bar, Crna Gora, 2008. - »Full Lenght Festival of Young Cinema«, Lublin, Poljska, 2008. - Festival crnogorskog igranog filma, Moskva, Rusija, 2009. - Festival festivala, St.Petersburg, Rusija, 2009. - Festival mediteranskog filma, Aleksandrija, Egipat, 2009. - Festival avangardnog filma „Cinema of DIVERSITY“, Atina , Grčka, 2009. - Internacionalni filmski festival, Drač, Albanija.
- Slavic Film Festival, Strazbur, Francuska, 2009. Nagrade - Nagrada za najboljeg reditelja u kategoriji prvog i drugog igranog filma, Aleksandrija, Egipat, 2009. - Bronzana mimoza za režiju, Herceg Novi, 2008. - Nagrada za žensku epizodnu ulogu, Mojkovac, 2008. - Nagrada publike za najbolji film, Mojkovac, 2008. - Nagrada za scenario na konkursu za produkciju Ministarstva kulture Crne Gore, 2006. - Nagrada za scenario na konkursu za koprodukciju Ministarstva kulture Hrvatske, 2006. Dugometražni igrani film „Opet pakujemo majmune“ - reditelj i saradnik na scenariju, 2004. Međunarodni, regionalni i nacionalni festivali - Hercegnovski filmski festival, Herceg Novi, SCG, 2004. - Festival filmskog scenarija, Vrnjačka Banja, SCG, 2004. - Festival glumačkih ostvarenja, Niš, SCG,2004. - Festival dugometražnog igranog filma “Novosadska Arena”, Novi Sad, SCG, 2004. - Sarajevo film festival, Sarajevo, BIH, 2004. - Festival filmova Srbije i Crne Gore, Sidnej/Pert, Australija, 2005. - Festival filmova Srbije i Crne Gore, Oslo, Norveška, 2005. - Festival srpsko-crnogorskog filma, Vašington, SAD, 2005. - Festival srpsko crnogorskog filma, Toronto, Kanada, 2005. - Festival filmova Srbije i Crne Gore, Beč, Austrija, 2005. - „Mediteranski filmski susreti“, Pula, Hrvatska, 2006. - Međunarodni televizijski festival, Bar, SCG, 2006. Nagrade - Nagrada kritike za glavnu žensku ulogu, Niš, SCG, 2005. - »Zlatna arena« za najbolji film, Novi Sad, SCG, 2005. - »Zlatna arena« za najbolju režiju, Novi Sad, SCG, 2005. - Nagrada žirija za najbolju epizodnu ulogu, Novi Sad, SCG, 2005. - Nagrada kritike za najbolji film, Novi Sad, SCG, 2005. - »Bronzana maslina« međunarodnog žirija za film u selekciji igranog programa, TV festival Bar, SCG, 2006. Jedan od reditelja prve hrvatske sapunice „Vila Marija“, produkcija AVA - Zagreb, Hrvatska.
Reditelj i saradnik na scenariju na više od 350 televizijskih produkcija, različitih žanrova od obrazovnih do zabavnih i drama (RTS Beograd, TVCG Podgorica, TV IN Podgorica, TV Avala Beograd, TV FOX Beograd). Reditelj više od 40 muzičkih video spotova. Reditelj brojnih industrijskih, reklamnih i promotivnih kratkih filmova (produkcija: Balkan Podgorica, MAPA Podgorica, Britsh Council Podgorica, Atlas televizija Podgorica, NVO Montengro Mobil ART). Jedan od reditelja pet kampanja za nacionalne, opšte izbore i javni servis. Pozorišna režija - Njegoš za početnike, reditelj i autor koncepta multimedijalnog igorokaza, Grad Teatar Budva, 2013. - 20 godina British Council-a u Crnoj Gori, reditelj multimedijalnog igrokaza (tekst Maja Todorović), produkcija British Council , Podgorica 2014. - Politička istorija žena u Crnoj Gori, reditelj i autor koncepta multimedijalne pozorišne predstave (autorka dramskog teksta Nataša Nelević), produkcija UNDP Crna Gora, 2016. Važnije produkcije i emisije - »Svet je muzika«, zabavno-muzička redakcija RTS, reditelj - »Desankini vrtovi«, školska redakcija, RTS, reditelj - »Inkvizicija«, 3. kanal TV CG, reditelj - »Dječiji novogodišnji program«, 3 kanal TV CG, reditelj - »Doček Nove godine u Budvi«, TV prenos, TV CG, reditelj - »Otvaranje TV IN«, TV prenos,TV IN, reditelj - »U gostima s Avalom«, TV Avala Beograd, reditelj i koscenarista - »Kreativna Podgorica», produkcija British Council, reditelj i scenarista - »20 godina British Councila - Crna Gora«, reditelj i scenarista dokumentarnog filma Filmska kritika i publicistika - »Vijesti«, nezavisni dnevnik, preko 400 objavljenih filmskih kritika - »Montenegro Mobil Art«, magazin, preko 30 filmskih eseja - »Cinema Matine«, emisija o filmu, autor i voditelj, IN Televizija (53 epizode) - »Film Klub», emisija o filmu, autor i voditelj, TV Avala, (43 epizode) -
Član međunarodnog žirija Festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma Beograd, 2005. Predsednik žirija festivala filmskog scenarija, Vrnjačka Banja, 2005. Član žirija Hercegnovskog filmskog festivala, 2006. Član žirija prvog Festivala crnogorskog teatra, 2007 i 2008. Član žirija sekcije „Up to 10 000 Box“, na međunarodnom filmskom festivalu CINEMA CITY, Novi Sad 2008.
-
Član žirija Međunarodnog festivala dugometražnog igranog filma „Beldocs“, 2009. Predsjednik regionalnog žirija za savremeni dramski tekst, inicijator konkursa CNP Podgorica 2010. Član žirija za savremeni crnogorski dramski tekst 2012, inicijator konkursa CNP Podgorica 2012. Član međunarodnog žirija Internacionalnog TV festivala, Bar, 2010. Član regionalnog žirija internacionalnog filmskog festivala „ Asterfest“, Strumica, Makedonija 2010. Član regionalnog žirija za nagradu Bauer, Motovun Film Festival, 2011. Član žirija međunarodnog festivala dugometražnog dokumentarnog fima »Underhill Festival« Podgorica, 2013. Filmski kritičar i saradnik web portala o kulturi Popboks (www.popboks.com)
Međunarodni seminari i radionice, učesnik - Mediterranean Film Insitute - MFI SCRIPT 2 Film Workshops. Međunarodna profesionalna radionica za razvoj filmskog scenarija i projekta, učesnik s projektom „Hotel Boka“. Grčka, 2014. - Seminar Iniciative for New Film Academy - FAMU, Prague Fresh Film Festival, Prag, Češka, 2011 - izlaganje i objavljen rad na temu „Iniative for New Film Academy“ - Seminar CANU/a-Kinematografija juče, danas , sjutra, rad pod nazivom „Da li je kinematografija potrebna Crnoj Gori“, objavljen u Zborniku CANU - 15. internacionalni TV Festival Bar, 2010, Okrugli sto „Inicijativa regionalni TV market/da ili ne“, moderator - Sofija Meetings, Sofija Film Festival, Bugarska, 2009-2010, „Produkcija i distribucija u regionu Jugoistočne Evrope“ - FEST, Beograd, Srbija 2009, „Žene reditelji Jugoistočne Evrope“ (publikovan prikaz profesorke Dr Milene Dragićević Šešić, u zborniku FDU Beograd, zbornik FEST-a - Konferencija Kreativne Industrije, Plovdiv, Bugarska, 2006, Kreativne industrije u regionu Jugoistične Evrope“ u organizaciji British Council - Workshops Art for Social Changes, Topusko, Hrvatska, 2004. - Organizacija Art for Social Changes, Amsterdam, Holandija - Seminar filmske kritike i dokumentarnog filma, Sarajevo, Bosna i Hercegovina, 2002, organizator Sarajevo Film Festival Učesnik velikog broja promocija i okruglih stolova u Crnoj Gori i regionu u organizaciji različitih državnih institucija i međunarodnih organizacija. Obrazovanje Fakultet dramskih umetnosti Beograd, student doktorskih umetničkih studija; Fakultet dramskih umetnosti Beograd - Diplomirani filmski i televizijski reditelj; Filozofski fakultet Beograd, Odsek istorija umetnosti, druga godina, Beograd; Gimnazija, Prirodno-matematički smer, Nikšić, Jugoslavija. Jezici: Ex-YU jezici, engleski jezik Rođena 15. decembra 1972. u Beogradu, Srbija
contact: info@visionary-thinking.net Belgrade Office: Baba ViĹĄnjina 9, 11000 Belgrade, Serbia, tel: +381 11 244 1694 Lisbon Office: Avenida da Liberdade 110/1, 1269-046 Lisbon, Portugal, tel: +351 93 229 5266