Zauvek sa mnom „Mi smo dobro,” Isaac kaže. „Uradidemo ovo za sat, najviše.” „Je l' ona dobro?” Caleb pita. „Ne znam.” Ponovo prođem rukama kroz kosu. „Idem da proverim.” „Javi nam ako ti treba nešto,” Matt govori. „Sredno,” Luke kaže sa osmehom, dok ostali mašu. Ja trčim kroz kudu, grabim ključeve i novčanik i kredem ka Alecijinom stanu. Ona jebeno beži.
***
Idem stepenicama do Alecinog sprata, umesto da čekam lift. Upravo što sam se stepenicama popeo Alecia izlazi iz njenog stana i njene oči se šire kada me ugleda dok joj prilazim. „Šta ti radiš ovde?” „To je moje pitanje,” odgovorim i stajem nekoliko koraka od nje. „Ja živim ovde,” ona odgovara i stavlja ruke na kukove vukudi njenu ružičastu bluzu preko njenih punih grudi i moj kurac reaguje pažljivo na to. „I upravo sam krenula na posao...” „Ne, nisi.” Njena vilica pada na grubost u mom glasu. „Da, verujem da jesam.” „Hodeš li me pozvati unutra tako da možemo da razradimo sve razloge zašto si pobegla iz vile danas.” Njene oči se sužavaju na moje lice. „Nisam pobegla nigde.” „Kako da ne.” Koraknem napred i uhvatim je između sebe i vrata, rukama sa obe strane njenog lica, nagnem se, ali je ne dodirujem. Ne još. Ona uzima dubok udah i polaže ruke na moje grudi kako bi me odgurnula, ali umesto toga guta teško i zuri u moja usta.
101