Kraljevstvo snova
&
Knjigoteka
“Da, tako mi progledaj kroz prste.“ Uštinula sam ga za dupe i on se nasmejao. “Ok, ok. Samo mi učini uslugu.“ Opet je postao ozbiljan. “Šta?“ “Nema više samaca. Molim te.“ Progutala sam i poželela da se raspravljam sa njim. “Molim te, Natalie. Zbog mene.“ “Šta ako imamo pratioca?“ “Razgovaraj sa mnom pre nego što opet zakažeš nekome, pa ćemo se dogovoriti. Ne sviđa mi se da se osećam ovako. Pitam te da poštuješ ono što osećam.“ Pa kada to tako izloži. “U redu. Prvo ću razgovarati sa tobom.“ To je ustupak, ali ne mogu a da ne mislim šta je rekao o ljubavnoj sceni i znam da bih sišla sa uma od ljubomore, ako bih bila u toj poziciji. “Da li si radio neke ljubavne scene u svojim filmovima?“ Pitala sam i pogledala ga. “Šta misliš kako je došlo do scene sa guzom.“ Nacerio mi se. “Ne želim da vidim te filmove, Luke.“ “Meni odgovara, dušo.“ “Pa, ja sam tvoja devojka, a?“ “Apsolutno.“ Poljubio me je duboko, i ja sam ga uhvatila za ramena, privlačeći sebi. Kada sam ga privukla nisam mogla da odolim, a da mu ne provučem prste kroz kosu. “U redu, idemo na ručak. Prepirka sa tobom me učinila gladnom.“ “Prvo se presvuci u neku pristojnu odeću.“
*** Odlazim sa Lukeom do Jules u kuhinji i krećem gore da se presvučem. Namrštila sam se na sećanje Lukeovog izraza kada se suočio sa Jules, ali ona je sada kul koliko može biti i laknulo mi je što je svoje adolescentno ponašanje smirila. Nabacila sam farmerke koje mi podižu dupe, zeleni top i odgovarajuće zelene sandale. To je možda samo ručak, ali ja nikada ne izlazim bez štikli, a Luke je dovoljno visok da mogu da ih nosim sve vreme. Bar mislim da bih 116