Klub brbljivica šansa za ljubav

Šansa za ljubav

By Brbljivica prokleti gost koji mi se obratio je dobio odvratno ponašanje od mene.

Niko me nije zanimao ,nikoga nisam čuo ni vidjeo, samo tebe i bol.

- Slomio si mi srce! - odmakla sam se jer mi je bio potreban vazduh.

Bol je bila nepodnošljiva. Svaki uzdah me vređao. Sve se u meni slomilo,ti si ga slomio. Ali to mi je otvorilo oči i sad vidim i znam kako ću dalje.

Gledao je za mnom, kako sam koračala po kuhinji.

- Znaš li da sutra odlazim od roditelja?

- Molim? - ustao je sa stolice ali je i dalje bio na istom mjestu.

- Da. Eric mi je našao stan gdje ću biti.

- Ne dolazi u obzir. Doći ćeš ovdje!

- E neću - bahato sam mu rekla, bjesno ga gledajući u oči.

- Iako si sve objasnio,i sad shvatajući da je greška tvoja a i moja, ja moram o svemu razmisliti. Trebam da budem sama.

- Vraga hoćeš - krenuo je prema meni, izgledajući poput predatora.

Uzmicala sam i leđima dotaknula zid.

- Rekao sam ti, ono što je moje, moje je.

Nasmješila sam mu se, ali u mom osmjehu nije bilo ni traga veselja.

- Možda je to tako bilo, ali sada više ne.Shvati da trebam vremena.

Povredio si me... jako!

Stavio mi je ruke na obraze, brisajući mi suzu sa njega.

- Znam, i ne znaš koliko se kajem. Kajem se jer znam šta sam ti uradio, jer sad shavatm da sam te jako povredio.

- Molim te, pusti me da idem.

- Ne mogu - prošaptao je, spuštajući usne na moje. Usne su mu bile nježne i meke, kao i njegov dodir. Srce mi je slomljeno ali i dalje živo, budalasto je i voli ga. A razum se ne slaže. Razum me upozorava da je bol prevelika, da će se sve ponoviti. I slušam razum…. Odgurujem ga od sebe,i prekrivam lice rukama.

- Molim te, Gabriel. Ja ne mogu sad biti ovde s tobom. Greška je i bila što sam pokušala i ono u clubu. Krivi koga hoćeš, moju slabost, alcohol…ali sad ne mogu.

- Obećavam da te neću dotaknuti, samo molim te, ostani večeras ovdje. Mia sutra dolazi da razgovaramo. Imaš sobu za sebe, samo te molim da ne ideš nigdje.

80.