Julie kenner 2 uzmi me

padalo na pamet dok sam bespomoćno posmatrala kako odlazi do plakara. Izvukao je crni prsluk s kragnom i vratio se do mene. „Sada ću te obući", rekao je. „Ruke gore!"

Poslušala sam ga. Tkanina je bila mekana i morala sam priznati da mi je prijala.

Rukom sam dodirnula vrat, uţivajući u slobodi pokreta. Dopala mi se široka kragna koja mi je padala preko grudi A onda je uzeo kratku koţnu suknju. Poslušno sam zakoračila, trudeći se da se ne sapletem o vrpcu koja se i dalje motala ispred mene, a Dejmijen se pobrinuo da je sakrije ispod suknje. „Dejmijene“, rekla sam. Iako sam pokušavala da zvučim prekorno, odavalo me je uzbuđenje koje sam osećala dok sam mu izgovarala ime. „Tišina!", uzvratio je. Verovala sam da je prošao iza mene kako bi zakopčao rajsleršlus na suknji. Umesto toga, zavukao je ruku između mojih butina, dohvatio kraj vrpce i povukao je ka sebi. Još jednom sam uzdrhtala od dodira svile. Povukao ju je nagore i zavukao ispod suknje tako da je samo mali deo virio ispod pojasa. Tek tada je zakopčao rajsferšlus. „Ne bih rekla da je to baš u modi“, rekla sam mu, pogledavši preko ramena u crvenu traku koja je rajsleršlus činila pomalo neobičnim. „Slaţem se“, uzvratio je lagano povlačeći vrpcu. Vrisnula sam od iznenadnog zadovoljstva. Jedva da sam mogla podneti osećaj dok me je traka u isto vreme draţila između nogu i guzova. „Još samo da nađemo cipele", rekao je neţno i krenuo do dela s obućom. Izneo je firmirane crne sandale s neverovatno visokom štiklom. „Ove će odgovarati", rekao je. „I ma koliko voleo da te vidim u čarapama, to ćemo ovoga puta izostaviti."

Sve što sam mogla bilo je da klimnem glavom i sednem na belu koţnu fotelju do koje me je poveo. Dok sam sedala, traka se zatezala. Bilo je jasno da je Dejmijen upravo to i ţeleo. Ĉučnuo je ispred mene i podigao mi nogu. Kolena su mi bila razmaknuta. Dok mi je vezivao kaiš oko članka, šarao je pogledom od mojih očiju do tamne senke među mojim nogama. Ukoliko se crvena traka ne računa kao veš, nisam imala ništa ispod suknje. Tako gola, vlaţna i ţeljna uţitka, poţelela sam da mu kliznem u krilo i primoram ga da me dodirne. Da mu se predam.

Međutim, kada je Dejmijen bio u pitanju, nisam morala da molim. Ĉim je zakopčao kaiš na drugoj sandali, spustio mi je stopala na pod. S obzirom na visinu potpetica, kolena su mi bila visoko. To ie suknju povuklo niţe i čoveku ispred mene pruţilo veoma intiman prizor.

Neţno je spustio dlanove na moja gola kolena. Nadvio se i spustio usne na unutrašnju stranu moje desne butine. Drhtala sam od njegovog dodira, a zategnuta traka samo je pojačala osećaj zadovoljstva. „Opijaš me kao droga. “ Glas mu je bio neţan, a njegov dah na mom vratu stavljao me je na Tantalove muke. Zatvorila sam oči i čvrsto se uhvatila za fotelju. „Mislio sam da te ne dodirnem, bar ne još. Ali nisam mogao da ti odolim.“ „Da." To je bilo sve što sam umela da kaţem.

Razdvojio mi je kolena i redao poljupce duţ butina. „Ustani", rekao je, povlačeći mi suknju nagore. Pridigla sam se, a on je ponikao suknju preko moje zadnjicr, tako da sam, kada sam ponovo sela, osetila neţan i topao dodir koţe.

Ruke su mu i dalje leţale na mojim kukovima, neţno pritiskajući moje najgore oţiljke. To su bila ona mesta gde sam se najdublje posekla. Bila sam previše uplašena da odem doktoru, već sam sama sanirala povredu, koristeći foliju i super lepak. Preţivela sam, ali su ostali odvratni oţiljci kako bi svedočili o mom lošem psihičkom stanju u tom momentu.