Dr Risti}
ORL
365 dana uz Vas
Intranazalni kortikosteroidi u terapiji alergijskog rinitisa
EFIKASNI ČISTAČI ALERGENA Snažno rešavaju i olakšavaju simptome izazvane polenskom ili drugim vrstama alergija. Bezbedni i preporučljivi samo uz saglasnost lekara
vaju imunološki i alergijski odgovor. Ovo rezultira zapaljenjem i simptomima alergije. Kad se neki od nazalnih kortikosteroida uprska u nos on se apsorbuje u ćelije nosne sluznice i uloga mu je da spreči oslobađanje posrednika iz ćelija, koji bi pokrenuli alergijski odgovor. Naravno, to se neće desiti odmah, za postizanje takvog efekta potrebno je bar dva do tri dana. Intranazalni kortikosteroidi su vrlo potentni i efikasni lekovi, koji se prskaju ili inhaliraju u nos da bi olakšali simptome kao što su zapušenost nosa, iritacija i uopšte diskomfor uzrokovan polenskom ili drugim vrstama alergija. Takođe se koriste u terapiji hroničnog sinuzitisa i kod nosne polipoze, a posebno da bi sprečili ponovni rast polipa nakon hirurškog odstranjivanja. Postoje u formi tečnog aerosola, spreja i aerosola u prahu. U alergijskom rinitisu primenjuje se stepenast pristup u terapiji, koji uključuje antihistaminike za blage ili simptome, koji se
•• •
TRUDNICE, OPREZ!
A, kad ne treba uzimati nazalne steroide? Pre svega, u slučaju alergije na neki od sastojaka. Trudnice i dojilje ih ne bi trebale da uzimaju bez konsultacije s lekarom. Takođe, kod trenutne nosne ili sinusne infekcije, ulceracije u nosu i skorašnje povrede ili operacije nosa.
javljaju povremeno (manje od četiri ili četiri dana nedeljno ili četiri i manje nedelja). Primena intranazalnih kortikosteroida treba da bude rezervisana za teže slučajeve ili u slučajevima kad se simptomi održavaju tokom dužeg perioda. Sistemski dati kortikosteroidi usporavaju ili zaustavljaju rast dece i mogu da redukuju funkciju nadbubrežnih žlezdi. Nazalni kortikosterodi se uopšteno smatraju bezbednijim nego sistemski. Prolongirana upotreba ili davanje visokih doza, ipak, može potencijalno da utiče na rast, mada većina postojećih preparata ne deluje na taj način. Danas je dostupno sedam preparata. To su: Beclomethasone dipropionate (Beconase), Budesonide (Rhinocort aqua), Flunisolide (Rhinalar), Fluticasone propionate (Flonase), Monometasone furoate ( Nasonex), Triamcinolone ( Nasacort AQ) i Fluticasone furoate (Avamys).
PAŽLJIVA PRIMENA
INTRANAZALNI kortikosteroidi pripadaju porodici lekova poznatoj kao steroidi. Kortikosteroidi imaju mnoge važne funkcije, uključujući i kontrolu zapaljenja. Intranazalni kortikosteroidi su sintetički ili veštački steroidi i njihova uloga je da smanje inflamaciju ili zapaljenje u odeljcima nosne šupljine.
MOĆNI KAD DRUGI ZAKAŽU
Nosna inflamacija se javlja kad je sluznica nosa izložena stranim česticama (alergenima), koji dovode do toga da ćelije nosne sluznice oslobađaju medijatore - posrednike, koji uslovlja14
•• •
UTICAJ NA RAST DECE
Važno pitanje je da li nazalni steroidi utiču na rast dece? Sistemska bioraspoloživost varira od jedan do 50 odsto. Mali efekat na rast u trajanju od godinu je prijavljen kod beklometazona, ali intranazalni monometazon i flutikazon nisu uticali na rast. Kod predškolaca se daju monometazon od treće godine, a flutikazon i triamcinolon od četvrte. Iako manje efikasan, hromoglikat je bezbedna nesteroidna opcija za decu od druge godine života.
Dr Risti}
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com
Ovi lekovi su vrlo moćni i efikasni za nazalne simptome (zapušenost, curenje, kijanje, svrab) u srednje teškim oblicima alergijskog rinitisa. Takođe se koriste u terapiji hroničnog sinuzitisa i nosnosinusnoj polipozi. Optimalni efekti se vide za tri do 14 dana dok po nekim autorima efekat ne počinje pre nedelju dana od početka primene, a maksimalni efekat se zapaža posle tri nedelje, za razliku od dekongestivnih ili vazokonstriktornih kapi, koje deluju vrlo brzo. Najbolje ih je dati oko jednu nedelju pre izlaganja alergenu ili alergenima. Kod teških oblika alergije može da bude potrebna dodatna terapija za ublažavanje očnih simptoma. Lokalna primena kortikosteroida zahteva niže doze nego kod oralne terapije, pa su i potencijalna neželjena dejstva manja. Kod dugotrajne upotrebe poželjno je redukovati dozu. Što se tiče načina primene prvo je potrebno izduvati nos, vrhbočice staviti u jednu nozdrvu, ne preduboko i usmeriti je suprotno od nosne pregrade, drugu nozdrvu zatvoriti i udahnuti te prsnuti sadržaj, pri čemu su usta zatvorena. Treba izbegavati duvanje nosa narednih 15 minuta. Sprej prskati ka nosnim
školjkama zbog rizika od eventualnog krvarenja iz nosa što se može sprečiti preventivnim mazanjem vazelina na prednje delove nosne pregrade. Nazalni kortikosteroidi daju se i u terpiji medikamentoznog rinitisa izazavanog zloupotrebom kapi za nos, kokaina, preparatima acetilsalicilne kiseline, nesteroidnim antireumaticima, alfa blokatorima, itd. Antihistaminici, u kombinaciji sa nazalnim kortikosteroidima, mogu povećati njihovu efikasnost. Neželjena dejstva nazalnih kortikosteroida su: vrlo česta (pogađaju jednog od deset ljudi) - krvarenje iz nosa, česta (kod jednog od deset do jednog od sto ljudi) - glavobolja, suvoća ili iritacija u nosu i grlu, neprijatan ukus i miris ili vrlo retka (manje od jednog od 10.000 ljudi) - perforacija nosnog septuma, alergijske reakcije. Potrebno je objasniti i interakcije s drugim lekovima. Antimikotici kao npr. ketokonazol i lekovi iz grupe inhibitora proteaza mogu da povećaju izloženost, a samim tim i rizik od nastanka neželjenih efekata. Kad se daju u visokim dozama dugo vremena kortikosteroidi mogu potencijalno izazvati glaukom, kataraktu, osteoporozu, usporen rast dece i adolescenata i smanjenje funkcije nadbubrežnih žlezdi, koje stvaraju prirodne steroidne hormone. Ovo su sistemska neželjena dejstva i vrlo je mala šansa da će se ona ispoljiti, jer je količina kortikosteroida, koja će se resorbovati u krvotok iz nosa, veoma mala. Sprej ne treba koristiti u kontinuitetu duže od tri meseca bez konsultacije s ORL lekarom. Može se zaključiti da je primena nazalnih kortikosteroida kod opravdanih indikacija apsolutno bezbedna i preporučljiva kako za decu tako i za odrasle i predstavlja važan segment u terapiji alergijskih manifestacija duž celog respiratornog sistema.
dr Milena Pavlović, spec. otorinolaringologije
15