Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com
365 dana uz Vas
Dr Risti}
POZDRAV SUNCU
Sadr`aj
broj X decembar 2008.
Dok an|eli spavaju
3
Novi metod ultrazvu~nog pregleda - 4D ultrazvuk Interna medicina
4-5
[ta svako treba da zna o bubre`nim bolestima Sna`an kao Popaj
6
Kako se neguje imunitet jo{ od detinjstva Besane no}i
7
Svaka ~etvrta osoba ima problem sa spavanjem, {to mo`e da ima ozbiljne zdravstvene posledice Jake kosti {tite starost
8-9
@ene podlo`nije osteoporozi Misteriozna bolest srca Miokarditis 10-11 Zapaljenje sr~anog mi{i}a O~i su ogledalo `ivota
12
Konjunktivitis ne prija oku Lekari bez granica
13
Pregledi u ku}noj poseti Nokaut neprijateljima iz tanjira
14-15
Prevencija kardiovaskularnih bolesti
Redakcija 11070 Novi Beograd, Narodnih heroja 38 Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764 www.dr-ristic.com e-mail: zcentarÂŞdr-ristic.com Va{a pitanja mo`ete slati na:
NA izmaku smo zime, a ~esto i na izmaku snage. U nedostatku dnevne svetlosti, sun~eve toplote, fizi~kih aktivnosti, dru`enja..., i na{ imunitet je na izmaku i to ba{ u trenutku kada treba da nastupi "...bu|enje ranog prole}a...". Iscrpljenost, gubitak energije, bezvoljnost i apatija, signali su hroni~nog umora iza kojeg se ~esto krije depresija. Prole}ne depresije su, ipak, manjeg intenziteta i u~estalosti od jesenjih. Klimatske promene su samo jedan u nizu faktora, koji uti~u na intenzitet navedenih tegoba. Stoga, name}e se pitanje "kako da sebi pomognemo kada nam na ruku ne idu sunce i vreme"? Svakog dana provedite bar 20 minuta, izlo`eni dnevnoj svetlosti (na otvorenom prostoru). U stanu promenite zavese i postavite one, koje bolje propu{taju dnevnu svetlost i koje su veselih, svetlih i toplih boja. Name{taj u dnevnoj sobi razmestite tako da kada se odmarate budete {to bli`e izvoru dnevne svetlosti. U toku rada i u~enja poku{ajte da {to vi{e koristite dnevno svetlo. Kao pozadinu, na ra~unaru postavite neku fotografiju sa svojih putovanja, koja u vama budi ugodna se}anja. Lepe fotografije mogu se prona}i i na internetu, va`no je da podsti~u dobro raspolo`enje. Ako kre~ite stan, zidove obojite toplijim i svetlijim bojama ili ih bar osve`ite detaljima veselih i toplih boja (tapiserije, slike, uspomene sa putovanja...). Dan zapo~nite sa nekoliko minuta laganog istezanja uz otvoren prozor i udisanje sve`eg vazduha. Svakog dana na|ite vremena za kratku {etnju, prvo laganim hodom, potom blago ubrzanim i opet laganim, vode}i ra~una o svojim hroni~nim zdravstvenim tegobama. Va`an ~inilac u nastanku, ispoljavanju i odr`avanju posledica stresa jeste i socijalni faktor - interpersonalni odnosi, ali i op{ta dru{tvena situacija. Kako da se za{titimo i pripremimo za "...bu|enje ranog prole}a..." kada nam "nad glavom visi svetska ekonomska kriza"? Svakom ~oveku najte`e je da se nosi sa krizom kada ima utisak da je ostavljen i prepu{ten samom sebi. Trudite se da {to manje vremena provodite sami, budite okru`eni ljudima, koji su vam dragi. Ako ste ipak sami, organizujte svoje vreme tako da {to manje vremena provodite sami u stanu i posmatrajte svoj sama~ki `ivot sa one vedrije strane, jer "svaka medalja ima i sjajnu i lo{u stranu". [to manje vremena provodite u zatvorenim prostorijama i ispred TV-a. Pravite sopstveni izbor novinskih ~lanaka, serija, filmova..., kojima posve}ujete svoje dragoceno slobodno vreme. Izbegavajte ~itanje crnih hronika u dnevnoj {tampi. Kreirajte svoju biblioteku omiljenih knjiga, filmova, CD-a, novina... Bavite se sobom, ulep{ajte svaki dan po svojoj volji. ^uvajte ono najvrednije {to imate, ono {to nema cenu, ono {to je jedina `elja bolesnog ~oveka... ^UVAJTE SOPSTVENO ZDRAVLJE! A, za dobro zdravlje ~inite slede}e: Pro{etajte sa prijateljima. Odmorite se, najbolje sa dragom osobom, na nekoj klupi, u nekom parku. Menjajte mesta na koja odlazite u {etnju. Vodite prijatne i opu{tene razgovore, uz maksimalno uzdr`avanje od te{kih i neprijatnih tema, a naro~ito svetske ekonomske krize, koja }e se i bez va{ih razgovora, sigurno desiti, a, nadajmo se, i re{iti. Ne menjajte dobre navike, uprkos svetskoj krizi: spavajte {est do osam sati dnevno, uzimajte umerene obroke tri do pet puta dnevno. I, sve to zarad zdravlja, a ne tenzije, koju name}e svetska kriza. U smiraj dana sumirajte protekli dan i izdvojite, najpre, sve ono {to ste dobro uradili i {to vas je u~inilo zadovoljnim, a ono {to vas je uznemirilo posmatrajte u miljeu svojih mogu}nosti i ograni~enja, bez samooptu`ivanja. Razgovarajte sa prijateljima, ~lanovima porodice, partnerom, kolegama. Pohvalite ih i ohrabrite, jer tako ohrabrujete i sebe. Relaksirajte se uz dobru knjigu, omiljeni sport, muziku koju volite... SMEJTE SE I PODELITE SVOJ OSMEH SA DRUGIMA! Milica Petrovi}, psiholog
2
Dr Risti}
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com
Ginekologija
365 dana uz Vas
Ultrazvuk "oslu{kuje" bebu
DOK AN\ELI SPAVAJU Novi metod ultrazvu~nog pregleda - 4D ultrazvuk
KAO dijagnosti~ka metoda, ultrazvuk je naj~e{}e primenjivan metod kontrole i pra}enja trudno}e. Ultrazvu~ni pregled se u trudno}i mo`e raditi kroz vaginu i preko stomaka. Transvaginalni pristup se radi u ranoj trudno}i, i ponekad tokom prvog trimestra, kada je plod mali i kada je potrebno pribli`iti mu se da bi se bolje video. Kasnije, kako plod raste, mogu}e je njegovo posmatranje i preko stomaka. U prvom trimestru trudno}e, ultrazvu~nim pregledom konstatujemo da li je plod u materici i da li se radi o jednoplodnoj ili vi{eplodnoj trudno}i. Na tom pregledu meri se udaljenost od temena do trtice ploda, {to je osnovna mera za procenu stanja ploda. Kod `ena sa neurednim menstruacijama i nepravilnim zakasnelim ovulacijama, starost trudno}e mo`e biti i nekoliko nedelja manja u odnosu na vreme izostanka ciklusa. Ta~nost ultrazvu~nog merenja u oceni starosti trudno}e je najta~nija u prvom trimestru, zato {to su u tom periodu prirodna odstupanja i raznolikost najmanja. Izme|u 11. i 11,6 nedelje trudno}e meri se i NT -nuhalno zadebljanje (vratno zadebljanje), koje zajedno sa parametrima iz krvi (hormonima, koje lu~i posteljica - free beta HCG i PAPPA) ~ine skrining metodu na hromozomske anaomalije ploda. To je takozvani "double test". Kako trudno}a napreduje, a najbolje je izme|u 20-22 nedelje trudno}e, pored uobi~ajene biometrije ploda (merenja odre|enih parametara) plod se detaljno pregleda (glava, mozak, lice, grudni ko{, srce, trbu{na {upljina, ki~ma, udovi, pup~ana vrpca, koli~ina plodove vode, posteljica).
U tre}em trimestru pratimo da li plod dobro napreduje, eventualno otkrivanje zastoja u rastu, analizu fetalne cirkulacije doplerom, kao i funkciju posteljice. Novi metod ultrazvu~nog pregleda je 4D ultrazvuk, u kome se pomo}u kompjutera pravi slika, koja prikazuje bebu u tri dimenzije. Naj~e{}e pitanje budu}ih roditelja je - koja je to 4. dimenzija? Jednostavno, 4. dimenzija je vreme. To je trodimenzionalna slika u realnom vremenu. Zapravo, to je prozor u jedan novi svet. Za budu}e roditelje je od izuzetnog emotivnog zna~aja, jer saznaju da se njihova beba smeje, mr{ti, sisa prst, guta, zeva, dodiruje. Iako tako mala, dakle pokazuje svoj karakter. Zbog izuzetne veze, koja se pravi izme|u budu}ih roditelja, prvenstveno majke i ploda, ova tehnologija je sa pravom dobila naziv – "bonding", iako to prvenstveno nije bila namera proizvo|a~a. Naravno, 4D ultrazvu~ni pregled ima zna~aja u proceni stanja ploda i kao dodatak konvencionalnom 2D UZ pregledu daje nam jo{ jednom potvrdu o stanju ploda. Za ovaj pregled potrebni su nam i odre|eni uslovi - da je beba dovoljno velika, da je u dobroj poziciji, dovoljno odmaknuta od zida materice i posteljice, da ima dovoljno plodove vode, jer u suprotnom, slika ne}e biti dobra. Naravno, strpljenje onog koji radi pregled se podrazumeva. Kada su svi ovi uslovi ispunjeni, sigurno }emo izmamiti osmeh i radost budu}ih roditelja. dr Aleksandra \ur|evi}, spec.ginekologije i aku{erstva
3
365 dana uz Vas
Interna medicina
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com
Dr Risti}
[ta svako treba da zna o bubre`nim bolestima
Svaka deseta osoba ili oko 500 miliona ljudi u svetu ima neki oblik o{te}enja bubrega. [e}erna bolest, hipertenzija i ateroskleroza ugro`avaju pravilan rad bubrega. Svetska zdravstvena organizacija proglasila je 13. mart svetskim danom borbe u za{titi bubrega
4
Dr Risti}
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com
SVAKE godine u Srbiji 600 - 700 bolesnika zapo~inje le~enje dijalizom zbog kona~nog (trajnog, nepopravljivog) gubitka bubre`ne funkcije. Da bi se shvatila va`nost funkcionisanja bubrega dobro je odgovoriti na nekoliko jednostavnih pitanja. ^ovek ima dva bubrega, sme{tena u donjem delu le|a, a svaki bubreg je otprilike veli~ine {ake, oblika sli~nog pasulju. Bubrezi imaju brojne uloge, klju~ne za organizam: prera|uju i ~iste krv i izlu~uju vi{ak vode i otpadnih materija, reguli{u vodu i hemijske materije poput natrijuma i kalijuma u krvi, odstranjuju lekove i otrove iz krvi. Svakog dana bubrezi filtriraju oko 200 litara krvi kako bi izlu~ili oko dva litra otpadnih produkata i nepotrebne vode.
>
U^ESTALOST Jedna od deset odraslih osoba u svetu ima neki oblik o{te}enja bubrega - ukupno oko 500 miliona ljudi. Hroni~na bubre`na bolest se defini{e kao o{te}enje bubrega ili smanjenje bubre`ne funkcije, koje traje tri ili vi{e meseci. Hroni~na bubre`na bolest ima pet faza, od blage do te{ke.
KAKO SE MO@E ZNATI DA BUBREZI SLABO RADE? Ve}ina bolesnika, koja kre}e na dijalizu, nije znala da ima bubre`nu bolest, nisu se le~ili, suo~ili su se s bubre`nom slabo{}u tek koji mesec pre nego je zapo~eto le~enje hemodijalizom ili peritoneumskom dijalizom. Hroni~na bubre`na bolest ne boli, ona tiho o{te}uje bubrege i daje znakove tek kad su bubrezi gotovo potpuno "potro{eni". Prose~ni bolesnik, koji kre}e na dijalizu, ima 66 godina, ~e{}e je mu{karac, ima prekomernu telesnu te`inu, {e}ernu bolest, povi{en krvni pritisak i masno}e u krvi, donedavno se dobro ose}ao. ZA[TO BUBREZI PROPADAJU? Gubitak bubre`ne funkcije zbog kog se mora do`ivotno i}i na dijalizu ili se odlu~iti na presa|ivanje bubrega, naj~e{}e nastaje zbog {e}erne bolesti. Ono {to se pre zvalo stara~ki dijabetes, blaga {e}erna bolest ili dobro}udna {e}erna bolest, nije nimalo dobro}udno. Tre}ina bolesnika, koji se dijaliziraju, izgubili su bubrege zbog {e}erne bolesti. Bubrege (i druge organe) uni{tava i ona {e}erna bolest, koja prividno ne izaziva velike pote{ko}e, kod koje {e}er u krvi ne mora biti jako povi{en, koja se ne le~i inzulinom, pa ~ak i ona, koja nije le~ena tabletama. Dogodi se da se {e}erna bolest otkrije istovremo kad i bubre`na slabost, a da bolesnik za nju prethodno nije ni znao. To ne zna~i da {e}erne bolesti nije bilo ranije, ali su njeni znakovi bili neprepoznati ili zanemarivani. Da bi {e}erna bolest uni{tila bubrege potrebno je dvadesetak godina. Dugogodi{nji povi{en krvni pritisak, naro~ito slabo ili nikako le~en, postepeno o{te}uje najmanje krvne sudove bubrega i onemogu}ava da bubrezi rade normalno. Povi{en krvni pritisak ne izaziva tegobe i ne upozorava bolesnika na potrebno le~enje dok ne napravi trajnu {tetu na bubrezima, srcu i mozgu. Zbog toga {to je hipertenzija bezbolna, ~esta i trajna, mnogi
365 dana uz Vas
zanemare njeno le~enje. Mali broj osoba primenjuje preporuke o zdravom na~inu `ivota, {to je klju~an deo le~enja hipertenzije. Sve je vi{e debelih osoba, a debljina je glavni uzrok povi{enog krvnog pritiska. Hipertoni~ari lekove po~nu redovno da uzimaju tek kad imaju tegobe zbog o{te}enja srca i mozga ili krvnih sudova. Ateroskleroza (su`avanje arterija zbog odlaganja masno}e) uzrok je smanjenog dotoka krvi pa nastaje infarkt srca, mo`dani udar, odumiranje delova nogu, koji se kasnije amputiraju. Su`avanje bubre`nih arterija onemogu}ava normalan rad bubrega, bubrezi se skvr~e i na kraju potpuno prestanu sa radom. I ova je bubre`na bolest neprimetna i bezbolna, jedini znak je ponekad pogor{anje dugogoodi{nje hipertenzije. MO@E LI SE SPRE^ITI PROPADANJE BUBREGA? Ako se o{te}enje bubrega otkrije rano, primeni}e se le~enje, koje mo`e usporiti ili zaustaviti dalje o{te}enje bubrega, ili ~ak popraviti {tetu. Hroni~na bubre`na bolest i opasnost gubitka bubre`ne funkcije mo`e se otkriti u ranoj fazi pregledom mokra}e i krvi. Belan~evine u mokra}i govore o opasnosti pogor{anja rada bubrega, iz kreatinina u krvi izra~una se nivo postoje}eg o{te}enja bubrega. Osnovni cilj le~enja je smanjiti propu{tanje belan~evina u mokra}u, izborom lekova za krvni pritisak i/ili promenom `ivotnih navika. Kod pacijenta gde je o{te}enje bubrega nastalo kao posledica dijabetesa, neophodno je korigovati terapiju hiperglikemije (ranije uvo|enje inzulina u terapiju) i anemije (uvo|enjem erirtopoetina).
>
SUROVA STATISTIKA [e}erna bolest i visok krvni pritisak su glavni uzroci bolesti bubrega. Pribli`no150 miliona ljudi {irom sveta ima {e}ernu bolest, a taj bi se broj mogao udvostru~iti u slede}ih 20 godina. Visok krvni pritisak poga|a blizu milijardu ljudi u svetu. Ove bolesti o{te}uju bubre`ne funkcije, postepeno uni{tavaju}i krvne sudove u bubrezima. Istovremeno, hroni~na bubre`na bolest pove}ava rizik od sr~anog i mo`danog udara. Hroni~na bubre`na bolest deluje kao "pospe{iva~" nastanka bolesti.
A, KOJI JE RIZIK OD PRERANE SMRTI? Hroni~na bubre`na bolest nije samo rizik za propadanje bubrega i potrebu le~enja dijalizom. Mnogo je ve}i rizik od prerane smrti bolesnika, koji imaju smanjen rad bubrega i belan~evine u mokra}i. Bolest bubrega pogor{ava bolesti krvnih sudova, srca i mozga, smanjuje kvalitet `ivota (nakon infarkta, mo`danog udara, amputacije) i pove}ava rizik smrti za vi{e od deset puta. ^IJI SE BUBREZI MORAJU PROVERAVATI? Osobe s poznatom bubre`nom bole{}u zahtevaju redovno le~enje i kontrolu. Sve osobe sa {e}ernom bole{}u, hipertenzijom, osobe ~iji srodnici se dijaliziraju i osobe s bolestima srca i krvnih sudova, moraju proveriti urin i krv da se utvrdi stanje bubrega. Da bi se ukazalo na rastu}i problem bolesti bubrega i podigao nivo svesti stanovni{ta o potrebi o~uvanja ovog organa, Svetska zdravstvena organizacija je 13. mart proglasila svetskim danom bubrega. dr Natalija Damnjanovi}, spec. interne medicine
5
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com
365 dana uz Vas
Pedijatrija
Kako se neguje imunitet jo{ od detinjstva
N A @ SNAKAO >
POPAJ
Svetska zdravstvena organizacija upozorava da le~enje mnogih oboljenja sna`no zavisi od efikasnog imunog sistema. Dobar imunitet ~uva zdravlje
LJUDSKI organizam ima zadivljuju}e skladne veze izme|u funkcija svih }elija, tkiva, organa i organskih sistema. U toj dinami~noj i harmoni~noj celini funkcioni{e i imuni sistem, koji brani organizam od infekcija, ali i mnogih drugih {tetnih uticaja. ^ine ga razli~iti organi i veliki broj visoko specijalizovanih }elija, koje u limfnoj te~nosti cirkuli{u do svih delova tela. Ra|amo se sa prirodnim imunitetom, a tokom `ivota se, pod uticajem mnogih faktora, stvaraju novi odbrambeni bedemi, poznati kao ste~eni imunitet. Sva saznanja, zasnovana na dokazima, potvr|uju da je imuni sistem genetski pogramiran te se razlikuje od ~oveka do ~oveka. Potvr|eno je da imunitet mogu da potkopaju fizi~ki i emocionalni stresovi, neodgovaraju}a ishrana, lo{ san, mnogi lekovi, alkohol, te{ki metali‌
>
U CARSTVU SNOVA Va`no je i da brinite o de~jem spavanju. San je sna`an podstreka~ imunog sistema. Novoro|en~etu je neophodno oko 18 sati, malom detetu 12 do 13 sati, a pred{kolskom oko deset sati dnevno spavanja.
Na osnovu tih saznanja, Svetska zdravstvena organizacija upozorava da oboljevanje manje zavisi od izlo`enosti organizma uzro~niku bolesti, a mnogo vi{e od mogu}nosti imunog sistema da u tom periodu efikasno funkcioni{e. Stoga, zna~ajan je profesionalni izazov odgovoriti na ~esto pitanje roditelja: "[ta mo`emo da damo detetu za ja~anje imuniteta?". Odgovor je posebno te`ak kada se o~ekuje da se lek za ja~anje imuniteta mo`e - jednostavno kupiti u apoteci. Ova o~ekivanja su pogre{na i posledica su neumerenih, neodmerenih i ~esto neutemeljenih informacija, koje lansiraju proizvo|a~i. Po{tuju}i pravilo u le~enju da se prvenstveno ne sme na{koditi organizmu, predlo`eni su koraci, koji poma`u o~uvanju prirodnog i ja~anju ste~enog imuniteta deteta. Pre svega, po~nite sa savr{enom prirodnom hranom, maj~inim mlekom. Maj~ino mleko sadr`i sve hranljive materije, koje su
6
Dr Risti}
MAJKA PRIRODA Podr`avajte fizi~ku aktivnost deteta kroz igru ili organizovane sportske aktivnosti. Budite im uzor, nau~ite ih da vole prirodu. Najmanje par sati dnevno fizi~kih aktivnosti poma`e da se postigne takozvana REM faza spavanja, koja zna~ajno podsti~e imuni sistem. Fizi~ka aktivnost smanjuje rizik od gojaznosti, {e}erne bolesti i visokog krvnog pritiska.
neophodne za rast i razvoj. Iz maj~inog mleka dete direktno dobija antitela protiv mnogih bolesti i bela krvna zrna, leukocite, poznate borce protiv infekcija. Trudite se oko pravilne ishrane. Nudite deci odgovaraju}i broj obroka u kojima su zastupljene sve vrste hranljivih sastojaka: belan~evine, masti, {e}eri, vitamini, oligoelementi (minerali i metali u tragu), antioksidanti i biljna vlakna. Posebno se isti~e {tetnost uno{enja "praznih kalorija", a to je hrana sastavljena isklju~ivo od belog bra{na, belog {e}era i belog pirin~a ili hrana pripremljena pr`enjem u dubokom ulju (pomfri, ~ips, piletina...). Ovakvim obrocima se dobijaju samo kalorije i nikakve druge hranljive materije. Zato, sve {to se zove "brza hrana" nije za decu, remeti rast i razvoj organizma pa samim tim slabi odbrambene sposobnosti. Nudite dosta sve`eg vo}a, sve`eg ili barenog povr}a. To je najbolji na~in da organizam u pravo vreme i u pravoj meri koristi vitamine i veliki broj drugih materija, koje su neophodne da se odvijaju sve `ivotne funkcije, pa i funkcije imunog sistema. Ne dajite lekove "na svoju ruku" ili na osnovu nekog iskustva. Cilj svakog le~enja je ozdravljenje. Mnogi lekovi mogu da remete prirodne procese u organizmu. Stoga je neophodno da se postigne cilj le~enja, a sa {to manje udara na imuni sistem. Preporu~uju se tkz. dobre bakterije ili probiotici. Istra`ivanja su tim povodom kontroverzna pa govore da su im dejstva veoma po`eljna ili nikakva, a ponekad {tetna. Posavetujte se sa lekarom, a do tada nudite detetu jogurt. Pustite dete da se isprlja. Pustite ga da ostvari kontakt sa mikroorganizmima iz svog okru`enja. Taj kontakt podsti~e imuni sistem na stvaranje mnogih odbrambenih mehanizama. Ne treba zapostaviti osnovne higijenske navike, ali treba zaboraviti antibakterijske sapune i masu sli~nih proizvoda, koji naru{avaju neke delove prirodnog, uro|enog imunog sistema, a podsti~u stvaranje bakterijskih sojeva, koji su rezistentni na antibiotike. Imuni sistem u periodu detinjstva u~i i pamti kako da razlikuje sopstvene }elije od razli~itih "uljeza". Osnova tog u~enja je kontakt sa "uljezom". Sara|ujte sa pedijatrom i alergologom u le~enju alergijskih bolesti. Ove bolesti izazivaju upalne reakcije u organizmu koje anga`uju ve}i broj }elija imunog sistema, pa se na drugim mestima razre|uje nivo odbrane. I, na kraju, ali ni{ta manje va`no je: Volite svoje dete, svakog dana vi{e nego predhodnog. Ono je od ro|enja li~nost vredna po{tovanja i razumevanja. Za{titite ga od tuge. Tu`na iskustva u detinjstvu slabe imunitet jo{ dugo po{to su pre`ivljena. Budite mu naj~vr{}a podr{ka u sve ve}em broju prinuda, koje name}e ne{to {to zovemo civilizacija. Saznanja i iskustva, citirana u odgovaraju}oj stru~noj literaturi, potvr|uju da ne`ni i odgovorni roditelji najbolje ~uvaju i ja~aju imunitet deteta. dr Dobrosavka Paunovi} - Roki, spec.pedijatrije
Dr Risti}
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com
365 dana uz Vas
Gost saradnik Iscrpljuju}i poreme}aji spavanja
BESANE NO]I Svaka ~etvrta osoba ima problem sa spavanjem, {to mo`e da ima ozbiljne zdravstvene posledice POREME]AJI spavanja su zdravstveni problem na koji se ljudi naj~e{}e `ale. Procenjuje se da svaka ~etvrta osoba pati od nekog poreme}aja spavanja. Ipak, vrlo ~esto se de{ava da ovi problemi ostanu neprime}eni ili pogre{no dijagnostifikovani, prvenstveno zbog toga {to je u toku spavanja sposobnost njihove pravilne opservacije bitno umanjena, ili zato {to se ti simptomi pogre{no pripisuju drugim oboljenjima. Zato je bitno znati neke osnovne ~injenice vezane za naj~e{}e poreme}aje spavanja. Nesanice su, posle obi~ne prehlade, naj~e{}i problem u medicini. Re~ je prvenstveno o nemogu}nosti da se dovoljno brzo zaspi, o u~estalim i produ`enim razbu|ivanjima u toku no}i, ranom bu|enju, kao i sveukupnom ose}aju neispavanosti po bu|enju. Neposredne posledice kratkog i lo{eg spavanja su ose}aj psihi~kog i fizi~kog umora u toku dana, smanjen radni u~inak, pove}ana anksioznost, kao i razli~ite telesne senzacije. Kratkotrajne nesanice, vezane za stresne doga|aje, ne predstavljaju dijagnosti~ki i terapijski izazov, ali dugotrajne i zapu{tene nesanice mogu imati zna~ajan uticaj na svakodnevni `ivot i predstavljati terapijski problem, koji zahteva blisku i dugotrajnu saradnju pacijenta i lekara. Prestanak disanja ili apneja je poreme}aj spavanja, koji je ne samo zabrinjavaju}e ~est, ve} i zabrinjavaju}e retko prepoznat problem. Procene su da od apneje u spavanju pati oko {est odsto stanovni{tva, pri ~emu se ~e{~e javlja kod sredove~nih i starijih osoba, gojaznih i osoba mu{kog pola. Ipak, apneja se javlja i kod `ena, mla|ih osoba, kao i kod osoba normalne telesne te`ine. Pored, ponekad te{ko prepoznatljivih no}nih simptoma, kao {to su periodi~no uti{ani disajni {um, kratkotrajna bu|enja, pra}ena hvatanjem vazduha, ose}ajem gu{enja ili krkljanjem, uz pauzu u disanju, ~esto je prisutno manje ili vi{e glasno hrkanje i prekomerna dnevna pospanost. Me|utim, hrkanje nije uvek znak apneje u spavanju - procena je da oko 20 odsto ljudi, koji hr~u, imaju istovremeno i apneju. Nele~ena apneja izaziva posledice po funkcionisanje u toku dana (pospanost, glavobolje po bu|enju, problemi sa koncentracijom, itd.), kao i ozbiljne posledice vezane za stanje i funkciju kardio-vaskularnog sistema, te ponekad i iznenadnu smrt. Le~enje apneje je kompleksno - ~esto ne zato {to optimalno le~enje ne mo`e lako da se odredi, ve} zato {to ono nije lako dostupno. U nemogu}nosti da obezbede optimalni na~in le~enja, naj~e{}e upotrebom posebnih aparata, koji omogu}uju
nesmetano disanje u toku spavanja (tzv. CPAP aparati), pacijenti se neretko odlu~uju za razne hirur{ke intervencije ili kori{}enje lekova, pa ~ak i za metode koje nemaju nikakav merljiv efekat, kakvi su razni sprejevi, trake ili sli~na pomagala. Ni{ta manje neprijatni poreme}aji spavanja nisu ni tkz. parasomnije, poreme}aji, koji obuhvataju {irok spektar nevoljnih motori~kih aktivnosti u toku spavanja, od pri~anja, preko odbrambenih i agresivnih pokreta u REM bihejvoralnim parasomnijama, do kompleksnih radnji tokom mese~arenja. Ve}ina parasomnija, koje se vezuju za de~je doba, ne predstavljaju poseban problem. Me|utim, ukoliko se javljaju u~estalo ili kod odraslih, mogu postati problem, koji zahteva le~enje. Naro~ito je bitno kod ove grupe poreme}aja spavanja obaviti pravilnu dijagnostiku, {to je mogu}e uraditi samo u specijalizovanim klinikama, zbog mogu}eg preklapanja simptomatolgije izme|u parasomnija i epilepsija sa jedne, i parasomnija i psihijatrijskih poreme}aja sa druge strane. Na kraju, valja pomenuti i poreme}aje, koji su sve aktuelniji kako na{e dru{tvo postaje aktivno u toku celog dana, dakle svih 24 sati. Promene u dnevnim aktivnostima, smenski rad, interkontinentalna putovanja, no}no u~enje, aktivnosti koje se ukidaju u vreme kada treba da se obavljaju, ili se obavaljaju u neprimereno vreme, mogu izazvati poreme}aje gde je spavanje samo po sebi normalne du`ine i kvaliteta, ali se pomera ka ranijim ili kasnijim ~asovima. Treba ista}i da se pomeranje faze spavanja ponekad de{ava i zbog uro|enog poreme}aja biolo{kog ~asovnika i da se ~esto tip li~nosti "jutarnji" i "ve~ernji", defini{e jo{ u ranom detinjstvu. Za ovu grupu poreme}aja tako|e va`i pravilo da {to du`e traju, to se te`e le~e. Pored ovih, naj~e{}ih poreme}aja spavanja, ostaje jo{ niz onih koje nismo spomenuli. Treba uvek imati na umu ~injenicu da nele~eni poreme}aji spavanja mogu imati te{ke, ponekad i fatalne posledice, a da pre pravilnog le~enja uvek treba uspostaviti ta~nu dijagnozu. DZ "Dr Risti}" je u procesu otvaranja multidisciplinarnog centra za neurofiziologiju, koji }e obuhvatiti i laboratoriju za ispitivanje poreme}ja spavanja, i gde }e ovi poreme}aji biti le~eni po svetskim standardima. dr Nikola Trajanovi}, specijalista za medicinu spavanja konsultant "Sleep and Alertness Clinic", Toronto konsultant DZ "Dr Risti}", Beograd
7
365 dana uz Vas
Reumatologija
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com
Dr Risti}
@ene podlo`nije osteoporozi
Posle 30. godine ko{tana masa se smanjuje do jedan odsto godi{nje. @ene posle menopauze godi{nje mogu izgubiti ~ak i do deset odsto ko{tane gustine. Ve}ina danas kori{}enih lekova u terapiji osteoporoze deluje na smanjenje razgradnje kostiju
8
Dr Risti}
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com
OSTEOPOROZA ili pojednostavljeno re~eno "{upljikave kosti", bolest je koja prouzrokuje postepeno stanjivanje i slabljenje nekad sna`nih kostiju te one tako postaju osetljivije na prelome. Mla|i ljudi gotovo da i ne znaju za osteoporozu, ali kod starijih je relativno ~esta. Procenjuje se da svakoj drugoj `eni i svakom osmom mu{karcu, starijima od 50 godina, osteoporoza ote`ava `ivot. Dakle, kad je re~ o ovom neprijatnom oboljenju sa nizom posledica, `ene spadaju u naro~ito rizi~nu grupu. Stoga, va`no je odgovoriti na neka jednostavna pitanja, poput "kako dolazi do osteoporoze" ili "kako se lako i na vreme mo`e dijagnostifikovati ovo oboljenje" i, naro~ito upozoriti "kako preventivno spre~iti nastanak", a ukoliko je ve} do{lo do oboljenja "kako efikasno le~iti osteoporozu?" [ta je osteoporoza? Osteoporoza je oboljenje, koje karakteri{e smanjenje mineralne gustine kostiju, ~ime kost postaje manje ~vrsta i stoga podlo`na prelomima, spontanim, ili uz silu, koja je manja od ina~e potrebne za prelom zdrave kosti. Re~ je o nemom oboljenju, bez simptoma, dok ne do|e do preloma kostiju, koji se mogu desiti i pri uobi~ajnim aktivnostima. Naj~e{}i osteoporoti~ni prelomi su prelomi pr{ljenskih tela ki~menog stuba, vrata butne kosti i kostiju podlaktice. Da li je ~esta? Pribli`no deset odsto celokupne populacije ima osteoporozu, zna~ajno ~e{}e `ene. Procenjuje se da je ima svaka druga `ena i svaki osmi mu{karac, stariji od 50 godina. Osteoporoza je jedan od glavnih uzroka ozbiljnog invaliditeta i umanjenja kvaliteta `ivota. ^ak jedna ~etvrtina osoba posle preloma kuka zahteva dugotrajnu zdravstvenu i socijalnu pomo}. Zbog toga je va`no na vreme utvrditi smanjenje ko{tane gustine. Kako nastaje? Maksimalna ko{tana gustina se dosti`e oko 30. godine `ivota. Posle toga, ko{tana masa se do 50. godine smanjuje za 0,5 do jedan odsto godi{nje. Posle menopauze, gubitak mo`e iznositi do deset procenata godi{nje. Naro~ito je veliki gubitak u prvih pet do deset godina menopauze, koji dovodi do tzv. postmenopauzalne osteoporoze. Smatra se da nastaje zbog nedostatka polnih hormona, pre svega estrogena. Kod osoba starijih od 70 godina prisutna je tzv. senilna osteoporoza, a sekundarna osteoporoza mo`e se javiti kao posledica mnogih bolesti ili uzimanja lekova, koji negativno uti~u na kosti. Nepromenljivi nasledni ~inioci (pol, rasa) sa jedne strane, i neki spoljni faktori - na koje mo`emo da uti~emo, odre|uju maksimum na{e ko{tane gustine, {to je veoma zna~ajno za kasniji period `ivota. Faktori rizika za osteoporozu su: porodi~na anamneza (osteoporoti~ni prelom u porodici), pol, godine starosti, mala telesna masa (BMI<19kg/m2), neadekvatna ishrana (ishrana siroma{na kalcijumom i vitaminom D), alkohol, cigarete, kafa (preko ~etiri dnevno), fizi~ka neaktivnost, zakasnela menarha (posle 15. godine `ivota), amenoreja du`a od {est meseci, rana hirur{ka ili prirodna menopauza pre 45. godine, razli~ite bolesti (hipertireoza, hiperparatireoidizam, reumatoidni artritis, hroni~na bubre`na insuficijencija, hipogonadizam, te`ak alkoholizamâ&#x20AC;Ś), upotreba lekova (kortikosteroida, antiepileptika, heparinaâ&#x20AC;Ś).
365 dana uz Vas
Kako se postavlja dijagnoza osteoporoze? Klasi~nim rendgenskim snimanjem osteoporoza se otkriva tek kada je do{lo do gubitka 30-40 procenata ko{tane mase. Osteodenzitometrija DEXA je "zlatni standard" za dijagnozu osteoporoze. Kod pacijenata, koji imaju neki od faktora rizika za osteoporozu treba uraditi merenje mineralne ko{tane gustine BMD (Bone Mineral Density - BMD) DEXA metodom, koja se bazira na primeni niskoenergetskog X zra~enja. Rezultati merenja BMD- ko{tane gustine mogu da se izraze kao odstupanje (broj standardnih devijacija) od srednje gustine kosti mladih zdravih osoba (20-40 godina) i to se zove T-skor ili kao odstupanje od vrednosti, koja odgovara istim godinama starosti zdravih osoba i zove se Z skor.
>
DIJAGNOSTIKA U Domu zdravlja Dr Risti} dijagnostika osteoporoze OSTEIODENZITOMETRIJA-DEXA sprovodi se na aparatu OSTEOCOR - MEDIX 90. Merenje ko{tane gustine rutinski se radi na lumbalnoj ki~mi i kuku, a mogu}e je uraditi i merenje celog tela.
Kome je neophodno uraditi osteodenzitometriju ? Pre svega, `enama koje su starije od 65 godina, potom `enama u postmenopauzi, mla|im od 65 godina, a koje imaju jedan ili vi{e faktora rizika kao i `enama u postmenopauzi, s prelomima. Tako|e, i `enama, koje su u{le u menopauzu pre 45. godine `ivota i odraslima sa osteoporoti~nim frakturama. Ako je na osnovu klasi~ne radiografije postavljena sumnja da se radi o osteoporozi obavezno se radi osteodenzitometrija. Snimanje je va`no i za odrasle osobe, koje imaju oboljenje ili uzimaju lekove, koji su povezani sa niskom ko{tanom masom ili gubitkom kosti (upotreba kortikosteroida du`e od dva mesecaâ&#x20AC;Ś). Mu{karcima s klini~kom sumnjom na osteoporozu, anamnezom preloma posle minimalne traume, kao i svim mu{karcima starijim od 70 godina preporu~uje se, tako|e, ovaj postupak. Ali, i `enama sa dugotrajnom amenorejom kao i, naravno, samo radi kontrole rezultata le~enja osteoporoze. Na kojim mestima se meri ko{tana gustina? Merenje ko{tane gustine DEXA metodom se rutinski radi na lumbalnoj ki~mi i kuku. Tako|e, mogu}e je uraditi merenje i na podlaktici kao i merenje celog tela. Nije potrebna posebna priprema za pregled. Pregled traje oko pet minuta, a doza zra~enja je zanemarljiva. Kako se le~i osteoporoza ? Terapija je prilago|ena savremenom na~inu `ivota, uz povremene kontrolne osteodenzitometrije. Cilj je, ne samo da zaustavimo dalji gubitak ko{tane mase, ve} da je i po mogu}stvu pove}amo iznad rizika za nastajanje fraktura. Ve}ina danas kori{}enih lekova u terapiji osteoporoze deluje na smanjenje razgradnje kosti, a samo neki pospe{uju njeno stvaranje. Primena lekova u najboljem slu~aju mo`e da pove}a ko{tanu gustinu od oko sedam do devet odsto u periodu od tri godine. Maksimalan efekat se posti`e u prvoj godini le~enja. Svaki porast ko{tane gustine za pet do osam odsto dvostruko smanjuje rizik od frakture kostiju. dr Milica Krsti}, spec. fizikalne medinicine
9
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com
365 dana uz Vas
Kardiologija
Dr Risti}
Zapaljenje sr~anog mi{i}a
Jak zamor i nedostatak daha - dovoljan razlog za odlazak kardiologu. Razni virusi i infekcije poput koksakija, hepatitisa, mononukleoze, gripa ili rubeole - naj~e{}i uzro~nici miokarditisa MIOKARDITIS je zapaljenje sr~anog mi{i}a, koje je naj~e{}e izazvano virusima, mada mo`e biti izazvano bilo kojim drugim mikroorganizmom (bakterije, gljivice, rikecije, protozoe). Kod osoba, koje su obolele od miokarditisa glavni simptom je pojava neuobi~ajenog i disproprocionalnog zamora. Zamor se pojavljuje neuobi~ajenom brzinom. Pacijenti se `ale da ne mogu dugo da hodaju, ~esto moraju da se odmaraju, brzo se zadi{u i imaju kratak dah. ^esto zastaju prilikom penjanja uz stepenice i prave pauze ve} pri penjanju na prvi ili drugi sprat. Ovi simptomi se pojavljuju zbog manjeg ili ve}eg slabljenja sr~anog mi{i}a. U te`im slu~ajevima javljaju se poreme}aji ritma, sa ose}ajem nepravilnog rada srca. Kad su zahva}ene sr~ane ovojnice (perikard - sr~ana kesa) mo`e se osetiti bol u grudima. Ehokardiografijom se mo`e precizno odrediti stepen pokretljivosti zidova sr~anog mi{i}a. U miokarditisu, pokretljivost sr~anog mi{i}a je sni`ena samo u pojedinim delovima (segmentima), koji ne zavise od prostiranja arterija kroz mi{i}. Na ovaj na~in mo`emo razlikovati miokarditis od koronarne bolesti, kod koje dolazi do sni`enja kontraktilnosti u podru~jima gde je opskrba krvlju sni`ena zbog su`enja arterija srca. Ove promene kod miokarditisa su naj~e{}e diskretne. Kod ozbiljnih oblika mo`e se na}i zna~ajan pad snage sr~anog mi{i}a. Sni`enje pokretljivosti mo`e biti difuzno, tako da celo srce postaje slabije pokretno, a sr~ani mi{i} slab i mlitav. Postoji niz drugih znakova, koji nam mogu ukazivati na postojanje miokarditisa, ali je dovoljan razlog za kardiolo{ki pregled pojava jakog zamora i nedostatka daha. Laboratorijske analize nam mogu ukazati na postojanje zapaljenja (pove}ana sedimentacija, povi{en broj leukocita, promene u diferencijalnoj krvnoj slici, povi{ene vrednosti C-reaktivnog proteina i dr.). Analizom titra specifi~nih antitela (koji treba da bude povi{en najmanje ~etiri puta) mo`e se odrediti tip virusa, koji je zahvatio miokard. Me|utim, jedina sigurna dijagnoza miokarditisa je biopsija sr~anog mi{i}a, sa histolo{kom analizom dobijenog uzorka tkiva sr~anog mi{i}a. Biopsija se radi samo u najte`im slu~ajevima miokarditisa.
10
KOKSAKI JE PRVI ME\U OPASNIM VIRUSIMA Naj~e{}i uzro~nici miokarditisa su slede}i: KOKSAKI (Coxsackiae virus) - Najmanje dvadeset raznih vrsta virusa mogu izazvati miokarditis. Ipak, naj~e{}i je virus Koksaki, koji je odgovoran za vi{e od 50 odsto slu~ajeva virusnog miokarditisa. Ime je dobio po gradi}u u USA gde je prvi put izolovan 1948. godine. ^esto se zaboravlja da pripada grupi entero virusa, koji izazivaju crevne infekcije, tako da se bolest prvo manifestuje stoma~nim tegobama, naj~e{}e kao proliv i gr~evi u stomaku. Tako|e, ovaj virus mo`e dati prolazno crvenilo `drela uz pojavu plikova, kao i promene po ko`i (naj~e{}e dlanova i tabana). Veoma ~esto dolazi do zapaljenja sr~ane opne uz pojavu izliva te~nosti oko srca. Virus se intenzivnije razmno`ava kod male dece. Kod starijih dominiraju bolovi u predelu plu}ne maramice, bolovi u mi{i}ima, simptomi zapaljenja gornjeg respiratornog trakta i bolovi u zglobovima. U te`im slu~ajevima mo`e se pojaviti i bol u grudima, ose}aj preskakanja srca i groznica uz povi{enu temperaturu, dok kod najte`ih slu~ajeva dolazi do te{kog slabljenja sr~ane funkcije i pojave edema plu}a (zastoj krvi u plu}ima). Sr~ani enzimi mogu biti normalni ili povi{eni. Ehokardiografski se nalaze difuzni ili regionalni poreme}aji pokreta zida leve komore, koji se obi~no tokom vremena pobolj{avaju. Ve}ina pacijenata se potpuno oporavi za nekoliko nedelja, mada se elektrokardiografske promene mogu na}i mesecima posle infekcije. Retko se zavr{ava fatalno. Kod nekih pacijenta tek kasnije bolest postaje hroni~na i mo`e ispoljiti simptome razvojem dilatativne kardiomiopatije. CITOMEGALOVRIS je veoma ~esta, neprepoznata infekcija kod male dece. Ve}ina odraslih osoba ima antitela za ovaj virus, {to zna~i da su nekada imali ovu infekciju. Infekcija nakon 35. godine je retka. Te{ke infekcije se obi~no de{avaju kod imunosupresovanih pacijenata sa malignim oboljenjima. Na`alost, kod trudnica je mogu}a infekcija ploda sa o{te}enjem srca i razvojem anomalija. Virus HEPATITISA retko zahvata srce. U pojedinim oblicima mo`e dovesti do te{kog miokarditisa. INFEKTIVNA MONONUKLEOZA je naj~e{}e laka bolest, koja je ~esta u tinejd`erskom uzrastu. Prenosi se kao i ostale respiratorne infekcije. Dolazi do uve}anja limfnih `lezda vrata, upale `drela, a
Dr Risti}
>
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com
365 dana uz Vas
Naj~e{}e je veoma blaga bolest, ali mo`e biti veoma opasna za trudnice i plod. Rubella virus mo`e uzrokovati ozbiljno o{te~enje fetusa, gubitak sluha, malformacije mozga, slepo}u, mentalnu retardaciju i Kod svake sumnje na miokarditis, pojave ubrzanog sr~ane mane. U te`im slu~ajevima rubeola mo`e izazvati zapaljenje zamaranja, nepravilnog rada srca i bolova u grudima, sr~anog mi{i}a. Vakcina je sigurna i efikasna. Virusi zau{aka (mumps) uz stanje koje je sli~no gripu, treba uraditi kardioi malih boginja, tako|e mogu izazvati miokarditis. lo{ki pregled i laboratorijske analize krvi. TRIHINELOZA (trichinella spiralis) - Prvi simptomi se mogu pojaviti ve} 12 ~asova posle konzumiranja zara`enog mo`e do}i i do uve}anja slezine. U retkim slu~ajevima mesa (naj~e{}e svinjsko su{eno meso). Zapaljenje razvija se zapaljenje sr~ane opne (perikarditis), uzrokuje mu~ninu, povra}anje, znojenje i proliv. Pet do pra}eno bolom, koji mo`e simulirati infarkt miokarda. sedam dana nakon prvih simptoma mo`e da do|e i do otoka lica i groznice. Od desetog dana simptomi su DA LI POSTOJI "SR^ANI GRIP"? intenzivan mi{i}ni bol, ote`ano disanje, slabljenje pulsa, sni`enje krvnog pritiska i dolazi do o{te}enja sr~anog INFLUENZA (grip) - Mada je klini~ki premi{i}a i nervnih komplikacija. Smrt mo`e nastati zbog poznatljiv miokarditis redak, ve} postoje}e slabljenja sr~ane, bubre`ne ili plu}ne funkcije. oboljenje srca zna~ajano pove}ava rizik. Za Mo`e se zaklju~iti da je miokarditis u ve}ini slu~ajeva blaga vreme epidemije gripa oko deset odsto bolest, i spontano dolazi do potpunog izle~enja. inficiranih osoba mo`e imati sr~ane Preventivne mere protiv nekih oblika miokardisimptome. Sr~ane tegobe se obi~no tisa su mogu}e - konzumiranje pojavljuju za nedelju do dve od samo sanitarno ispitanog po~etka bolesti i mogu biti ozbiljne mesa (trihineloza), vakcizbog nedostatka vazduha, ose}aja nacija (grip, rubeola, nepravilnog rada srca, bola u grudimumps) i za{tita od ujeda ma, aritmije i popu{tanja srca. Obi~no krpelja prilikom boravka u dolazi do zahva}enosti sr~ane opne prirodi. Protiv virusa, koji se (perikarda). Na elektrokardiogramu se prenose respiratornim mogu na}i razne promene: sr~ana bradikardija, putem (kaplji~ne infekcije) tahikardija i razni oblici poreme}aja sprovo|enja te{ko je sprovesti efikasnu presr~anih impulsa. venciju. Terapija miokarditisa je LAJMSKA BOLEST (Lyme carditis) - Uzrokovana je naj~e{}e samo simptomatska spirohetom, koji se prenosi ujedom krpelja. Obi~no (ubla`ivanje bola, sni`avanje povi{ene po~inje karakteristi~nim osipom (ra{om) po ko`i, a nakon telesne temperature) kao i kod uobi~ajenih respiratornih infekcija. Kod IPAK, NAJ^E[]E BEZ POSLEDICA ozbiljnih oblika sa popu{tanjem srca daju se kombinacije raznih lekova (kardiotonici, AC inhibitori, Miokarditis je naj~e{}e blaga bolest, koja ne ostavlja diuretici, antiaritmici, kortikosteroidi, imunosupresivi). Restrikcija nikakve posledice na zdravlje niti uti~e na sr~anu fizi~ke aktivnosti, u aktivnoj fazi bolesti, je jedna od najzna~ajnijih funkciju. Osoba sa miokarditisom naj~e{}e nema mera, koje mogu uticati na tok bolesti. nikakvih tegoba (asimptomatski miokarditis), niti tra`i lekarsku pomo}. Kod dva odsto osoba, koje su mr sci. med. dr Vitomir \or|evi}, nastradale u sabra}ajnim nesre}ama, patohistolo{kim spec. interne medicine - kardiolog ise~cima sr~anog mi{i}a, neo~ekivano se nalazi miokarditis, ovo oboljenje naj~e{}e nije le~eno, niti je zatra`ena lekarska pomo}. Kakav }e se oblik miokarditisa razviti, najvi{e zavisi od genetske predispozicije. Isti virus mo`e kod raznih osoba dati potpuno druga~iju klini~ku sliku. OPREZ
>
toga slede nedelje i meseci sr~anih, zglobnih i neurolo{kih simptoma (ponekad i godinama). Oko deset odsto oboljenja zahvata srce. Naj~e{}e manifestacije su sr~ane aritmije - pojava usporenog i nepravilnog sprovo|enja sr~anih impulsa - sr~ani blokovi). Nesvestica, pa i potpuni gubitak svesti kao posledica aritmija, su ~esti. Lajmska bolest se uspe{no le~i antibioticima. RUBEOLA je zarazna virusna infekcija, koja se klasi~no ispoljava groznicom, konjunktivitisom, uve}anim limfnim `lezdama na vratu i iza u{nih {koljki. Ospa se javlja prvo na ko`i lica, {iri se na trup i ekstremitete i traje obi~no samo tri dana. Osobe su zarazne nedelju dana pre i po{to se pojavi ospa (ra{).
11
365 dana uz Vas
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com
Oftalmologija
Dr Risti}
Konjunktivitis ne prija oku
O^I SU OGLEDALO @IVOTA Bilo da su izazvane bakterijama, virusima, alergijama ili povredama upale sluzoko`e oka zahtevaju stru~nu pomo} specijaliste KONJUNKTIVITIS je upala sluzoko`e oka. Sluzoko`a oka se naziva ve`nja~a ili latinski conjunctiva i pokriva prednji deo beonja~e oka i unutra{nji deo gornjeg i donjeg kapka. Do upale ve`nja~e mogu dovesti infekcije, alergije ili povrede oka, mo`e se javiti kod nosioca kontaktnih so~iva i usled mnogih o~nih i op{tih bolesti. Jako su ~este i javljaju se u svim uzrastima. Konjunktivitisi, izazvani infekcijom (bakterijama), su ~e{}i kod dece. Naj~e{}i uzro~nici su bakterije Staphilococcus epidermidis, Staph.aureus, Streptococcus pneumoniae i Haemophilus influenzae. Prenose se direktnim kontaktom sa inficiranim sekretom nosa i/ili grla. Karakteristi~no je crvenilo oba oka sa pojavom `u}astog sekreta, koji ujutru slepljuje kapke. I bez le~enja ovi konjunktivitisi pro|u za 10-14 dana. Va`no je uklanjanje sekreta sa trepavica i iz oka, ispiranjem oka fiziolo{kim rastvorom, a tako|e se mogu uklju~iti antibiotske kapi ili masti. Naj~e{}i uzro~nik virusnog konjunktivitisa je adenovirus, koji se lako prenosi kaplji~nim putem preko disajnih puteva, ali i preko pe{kira. Ispoljava se crvenilom jednog, a nakon nekoliko dana i drugog oka, ose}ajem stranog tela u oku i nekad, pojavom beli~astog sekreta. Mo`e biti pra}en i prehladom i bolovima u grlu. Ponekad se mogu javiti i sitna zamu}enja na prednjem delu oka, ta~nije ro`nja~i, {to mo`e dovesti do smanjenja vidne o{trine. Bla`i oblici traju nekoliko dana i le~e se ispiranjem oka fiziolo{kim rastvorom ili troprocentnom bornom kiselinom radi olak{avanja tegoba, dok u slu~aju pojave zamu}enja na ro`nja~i oftalmolog daje kortikosteroidne kapi. Sve promenene na oku se povla~e bez posledica po vid. Konjunktivitis uzrokovan sojevima hlamidije, koje izazivaju genitalne infekcije (uretritis i cervicitis) spada u seksualno prenosive bolesti. Zahteva le~enje oba partnera u dogovoru sa ginekologom i urologom. Put prenosa infekcije je direktan kontakt sa inficiranim sekretom polnih organa. Manifestuje se crvenilom i beli~asto`u}kastim sekretom jednog ili oba oka, koje ~esto traje i po nekoliko meseci, ako se ne le~i. Alergijski konjunktivitisi se naj~e{}e javljaju u kombinaciji sa alergijskom kijavicom kao reakcija na antigene iz vazduha, naj~e{}e polen, pra{inu i gljivice. Manifestuje se crvenilom, suzenjem i svrabom oba oka, uz kijanje i vodenastu sekreciju iz nosa. Le~i se kapima iz grupe stabilizatora mast }elija ili antihistaminika. Kod ljudi, koji nose kontaktna so~iva, konjunktivitisi naj~e{}e prate nosioce mekih kontaktnih so~iva i to obi~no kao alergijske manifestacije na tiomersal (sastojak te~nosti za ~uvanje so~iva), sam materijal od koga je napravljeno so~ivo ili depozite na so~ivu, kao i zbog iritacije ve`nja~e ivicom lo{e odre|enog (fitovanog) so~iva. Tada se javlja crvenilo, svrab i suzenje oka. Le~enje je promena rastvora za odr`avanje so~iva, promena vrste so~iva i bolje odr`avanje so~iva. ^esto se de{ava da je ovaj konjunktivitis komplikovan promenama na ro`nja~i, {to zahteva kompleksnije
12
le~enje. Jedna od najozbiljnijih komplikacija kod nosioca mekih kontaktnih so~iva su infekcije i to naro~ito infekcije pseudomonasom, akantamebama ili gljivicama. Ukoliko zahvate ro`nja~u ove infekcije mogu dati zamu}enja ro`nja~e i trajan pad vida. Tako|e, ukoliko postoji strano telo u oku (ispod kapka, na ro`nja~i, u gornjoj suznoj ta~kici), {to je naro~ito ~esto kod ljudi koji bruse bez za{titnih nao~ara, javlja se crvenilo, suzenje, fotofobija (smeta svetlost) i grebanje u oku sa stranim telom. Najbolje je ne poku{avati prona}i i izvaditi strano telo iz oka ve} odmah oti}i kod o~nog lekara. Kod ljudi, koji imaju smanjenu koli~inu suza i lo{iji suzni film, javljaju se tegobe, koje se jednim imenom nazivaju suvo oko. Naj~e{}e su to crvenilo oka sa ose}ajem stranog tela u oku, `are-
>
OPREZ I U KU]I Povrede oka, koje su pra}ene konjunktivitisom, su pre svega hemijske povrede oka raznim sredstvima za ~i{}enje ku}e, kiselinom iz akumulatora, kre~om i sl. Mogu biti sasvim blage, pra}ene crvenilom, suzenjem i grebanjem oka do ozbiljnih, koje su pra}ene jakom iritacijom oka i padom vida. U oba slu~aja potrebno je, ukoliko je mogu}e, odmah isprati oko, najbolje fiziolo{kim rastvorom, ali mo`e i obi~nom vodom kako bi se {to vi{e uklonila hemijska supstanca iz oka. Dobro je oti}i kod lekara {to pre.
nje, peckanje i suzenje oka, ponekad pojava kon~astog sekreta i prolazno zamu}enje vida. Javljaju se kod starijih ljudi, kod ljudi koji svaki dan vi{e sati provode za ra~unarom, kod o{te}enja suznog tkiva i suzne `lezde upalama, traumom ili tumorom i u sklopu Sjรถgrenovog sindroma. Sjรถgrenov sindrom mo`e biti primaran, kada uz suvo}u oka postoji i suvo}a usta i sekundaran, kada se suvo}a oka i usta javlja kod obolelih od reumatoidnog artritisa, sistemskog lupusa, polimiozitisa, bolesti {titne `lezde i drugih autoimunih bolesti. Na kraju, treba re}i da se konjunktivitis ~esto javlja udru`en sa mnogim drugim o~nim bolestima. Iz ovog razloga, a i zbog toga {to su uzro~nici konjunktivitisa jako razli~iti i zbog toga {to i sasvim blage o~ne tegobe mogu biti po~etak ozbiljnog o~nog oboljenja, va`no je da se kod svakog crvenila i iritacije oka, grebanja i pojave sekreta u oku, obratite o~nom lekaru i ne poku{avate sami da se le~ite. dr Ana Georgijevi} Nenadi}, oftalmolog
Dr Risti}
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com
Le~enje u ku}i
365 dana uz Vas
Pregledi u ku}noj poseti
LEKARI BEZ GRANICA Terenska slu`ba (lekar i medicinski tehni~ar) Dom zdravlja Dr Risti} sa najsavremenijom opremom 24 ~asa svih 365 dana na usluzi pacijentima
KAKO bi iza{ao u susret potrebama i `eljama svojih korisnika, pored specijalisti~kih usluga, koje ve} pru`a, Dom zdravlja Dr Risti} organizovao je i ku}ne posete, koje obuhvataju lekarske preglede, terapije, negu bolesnika, uzimanje materijala za laboratorijske analize. Na taj na~in se obezbe|uje maksimalan komfor pacijenata u svakodnevnom okru`enju, {to je naro~ito zna~ajno za najstariju i najmla|u populaciju. Preglede u ku}noj poseti obavljaju lekari specijalisti i lekari op{te medicine, a zakazuju se ili direktno u Domu zdravlja ili putem telefona "call centra" u kontaktu sa lekarom ili medicinskom sestrom. Lekari, zaposleni u call centru, daju besplatne savete u razgovoru o zdravstvenim tegobama, na osnovu ~ega se procenjuje da li i na koji na~in na{a ustanova mo`e pru`iti adekvatnu medicinsku pomo}. Lekarska procena je od izuzetnog zna~aja po{to akutne tegobe ili pogor{anje hroni~nih bolesti mogu ukazivati na potrebu hitnog, neodlo`nog zbrinjavanja i le~enja, koje je mogu}e isklju~ivo u bolni~kim uslovima, gde se pacijent i upu}uje po potrebi. Okosnicu ku}nih poseta predstavlja terenska slu`ba op{te medicine, koja je na raspolaganju 24 ~asa dnevno, sedam dana u nedelji. Ekipu ~ine doktor op{te medicine i medicinski tehni~ar uklju~uju}i i savremenu opremu za pregled. Lekar propisuje terapiju, a kada je potrebno, uzima i materijal za laboratorijske analize. Na taj na~in, omogu}eno je brzo, efikasno i kompletno pru`anje usluga pacijentima, koji iz bilo kog razloga nisu u mogu}nosti da do|u u na{u ustanovu. Preciznije, ekipa na terenu mo`e adekvatno da obavi slede}e usluge: pregled i zbrinjavanje akutnog bolesnog stanja, kontrolni pregled u toku ili po zavr{enom le~enju, pregled pred vakcinaciju i vakcinaciju, redovan sistematski pregled i pregled pred klistiranje sa uslugom klistiranja. Dakle, pregled u ku}nim uslovima obuhvata op{ti lekarski pregled, merenje krvnog pritiska, snimanje EKG
zapisa, odre|ivanje nivoa {e}era u krvi i pulsnu oksimetriju (pru`a indirektan uvid u plu}nu funkciju). Po obavljenom pregledu lekar propisuje terapiju. Zdravstveno stanje pacijenta odre|uje da li je potrebno odmah zapo~eti sa terapijom kao i vrstu i na~in davanja terapije (tablete, injekcije, infuzija), odnosno vremensko trajanje terapije. To zna~i da postoje stanja, koja mo`emo re{iti odmah, jednokratnim davanjem leka (npr.skok krvnog pritiska), ali i bolesti, koje zahtevaju vi{ednevnu terapiju (npr. upala plu}a). Vi{ednevna paranteralna terapija podrazumeva davanje injekcija ili infuzije tokom nekoliko dana. Pacijent prvu dozu dobija posle pregleda. Nastavak terapije se, tako|e, mo`e organizovati u ku}nim uslovima bilo da to zahteva sam pacijent ili njegovo zdravstveno stanje. Lekar mo`e savetovati obavljanje odre|enih laboratorijskih analiza, dijagnosti~kih procedura, kao i konsultaciju specijaliste odre|ene grane medicine radi uspostavljanja - potvr|ivanja dijagnoze i {to efikasnijeg le~enja. Pacijentu se tokom le~enja pru`a mogu}nost svakodnevnog telefonskog kontakta sa lekarom, a korist je obostrana. Lekar na taj na~in prati tok le~enja: reagovanje na propisanu terapiju, blagovremeno prepoznavanje ne`eljenih reakcija ili komplikacija osnovne bolesti, a pacijent dobija saznanje o pravovremenom reagovanju, ali i zadovoljstvo na ukazanoj brizi. Prednost pregleda i le~enja u ku}nim uslovima je komfor, vreme i pa`nja posve}ena pacijentu, ali i uvid lekara u socio-ekonomske uslove u kojima pacijent `ivi. Od posebnog je zna~aja uspostavljanje otvorene i bliske komunikacije izme|u lekara i pacijenta. Lekar na taj na~in dobija sve neophodne informacije za postavljanja prave dijagnoze, a pacijent sti~e poverenje u lekara {to je preduslov uspe{nog le~enja. dr Olga Popovi}, doktor op{te medicine
13
365 dana uz Vas
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com
Dijetetika i nutricionizam
Dr Risti}
Prevencija kardiovaskularnih bolesti
NOKAUT
NEPRIJATELJIMA IZ TANJIRA
Nepravilna ishrana, osnovni uzrok pandemije kardiovaskularnih oboljenja. Masti `ivotinjskog porekla podsti~u aterosklerozu i oboljenja srca. Blagodeti mediteranske ishrane JEDAN od vode}ih zdravstvenih problema u razvijenim zemljama i zemljama u razvoju su kardiovaskularne bolesti. U~estalost kardiovaskularnih oboljenja u populaciji me|u svim oboljenjima iznosi 14 -16 procenata, a u odnosu na ukupan broj stanovni{tva ove bolesti zahvataju ~ak 12-19 odsto populacije. Vode}i su uzrok prevremene smrtnosti i invalidnosti. Prate}i dugo ishranu stanovni{tva kod nas i u svetu, mnogi autori su utvrdili da su odstupanja od racionalne ishrane u sna`noj korelaciji sa kardiovaskularnom patologijom. Zbog toga se nepravilna ishrana naj~e{}e optu`uje za pandemiju kardiovaskularnih oboljenja. Nutritivni faktori rizika su: hiperkalorijska ishrana, visok unos masti `ivotinjskog porekla (visok unos zasi}enih masnih kiselina, a nedovoljan unos mononezasi}enih i polinezasi}enih masnih kiselina OMEGA 3, OMEGA 6 i visok unos holesterola), visok unos prostih ugljenih hidrata (saharoze i skroba), disbalans u potro{nji proteina, nizak unos dijetalnih vlakana (iz vo}a, povr}a i integralnih `itarica), deficit vitamina i minerala, preterano konzumiranje alkohola i kafe kao i preterani unos kuhinjske soli. Posledice konstantnog visokog kalorijskog unosa u dnevnom obroku su u korelaciji sa gojazno{}u, a time i rizikom od kardiovaskulanih bolesti. Tako, primera radi, za na{e stanovni{tvo je karakteristi~no kori{}enje ve}ih koli~ina masti i ugljenih hidrata, a mali unos biljnih vlakana.
14
Pored kori{}enja raznih masnih namaza, masno}e se ~esto preterano dodaju i prilikom pripreme hrane. Posebno je zna~ajan unos skrivenih masti, odnosno namirnica, koje sadr`e ve}e koli~ine masti, kao sto su punomasno mleko, tvrdi sirevi, suhomesnati proizvodi i lisnata testa. Masti iz hrane uti~u na pojavu ateroskleroze i oboljenja srca najvi{e posredstvom porasta nivoa holesterola u krvi. Holesterol se nalazi u namirnicama `ivotinjskog porekla, dok ga biljke uop{te ne sadr`e. Me|utim, pove}an unos zasi}enih masnih kiselina, koje se nalaze u crvenom mesu, biljnim mastima, margarinima, punomasnom mleku, tvrdim sirevima, kajmaku, maslacu, mastima, raznim vrstama peciva, dovodi do ve}eg porasta nivoa holesterola nego od samog unosa holesterola. Po zdravlje srca su opasni i rafinisani ugljeni hidrati (konzumni beli {e}er - saharoza, konditorski proizvodi, poslasti~arski proizvodi, itd.), kao i skrobna hrana (polirani pirina~, krompir, testenine). Studije u zemljama Mediterana, Japana i Kine su pokazale da postoji korelacija izme|u visokog unosa biljnih vlakana u hrani (2530 g na dan) i niske stope kardiovaskularnih bolesti. Namirnice, bogate biljnim vlaknima su: mekinje, integralna `ita i proizvodi, jezgrasto vo}e, sirovo povr}e i vo}e. Ishrana je va`an segment praosnovne (primordijalne), primarne, sekundarne i tercijalne prevencije kardiovaskularnih bolesti. Primordialna prevencija isti~e u prvi plan pravilan na~in ishrane, odr`avanje idealne telesne mase, upra`njavanje umerene fizi~ke aktivnosti i dr. Mere primarne prevencije su usmerene ka op{toj populaciji i populaciji sa visokim rizikom za kardiovaskularne bolesti. U fazi primarne prevencije od posebne va`nosti je raditi na spre~avanju dejstva faktora rizika ili njihovoj eliminaciji, ako oni ve} postoje. Sastavni delovi sekundarne i tercijalne prevencije obuhvataju primenu odgovaraju}eg dijetetskog re`ima, menjanjem stila `ivota i merama zdravstvene za{tite da bi se spre~io dalji tok bolesti i komplikacije. Primena dijetetskog re`ima i menjanje stila `ivota se ogleda u primeni pravilne ishrane, prestanku pu{enja i sprovo|enju redovnih fizi~kih ve`bi. U slu~aju gojaznosti, prevencija
Dr Risti}
Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com
podrazumeva hipokalorijske dijete, uz redukciju ukupnih masno}a, zasi}enih masnih kiselina, holesterola i saharoze. Kod povi{enih masno}a ne postoji jedna ista dijetetska {ema. U bolesnika sa izolovanim porastom triglicerida od najve}eg je zna~aja smanjenje unosa koncentrovanih ugljenih hidrata i zabrana alkohola, dok u izolovanoj hiperholesterolemiji je najzna~ajnije smanjenje unosa holesterola i ukupnog unosa masti i zasi}enih masnih kiselina.
>
PREPORUKE Masti treba da ~ine manje od 30 odsto ukupnog energetskog unosa. Unos zasi}enih masti treba da iznosi najvi{e 1/3 ukupnog unosa masti. Zasi}ene masti treba zameniti delom polinezasi}enim, a delom mononezasi}enim mastima. U~e{}e slo`enih ugljenih hidrata u ukupnoj energetskoj vrednosti treba da je najmenje 55 procenata. Redukovati energetski unos, ukoliko postoji gojaznost i smanjiti unos soli na najvi{e pet grama na dan.
Postavlja se pitanje kada treba po~eti sa dijetetskom za{titom od kardiovaskularnih bolesti? Ispitivanja su pokazala da postoji zavisnost izme|u telesne mase novoro|en~eta od telesne mase trudnice, tako da gojazne trudnice uglavnom ra|aju krupniju decu. Novoro|en~ad, koja imaju na ro|enju vi{e od 4,5 kg imaju ve}u {ansu da budu gojazne osobe po{to se ra|aju sa ve}im brojem masnih }elija. Stoga su od najve}eg zna~aja dijetetske mere u toku trudno}e, prve dve godine `ivota, u pubertetu i adolescenciji, kao i u periodu izme|u 40-te i 65-te godine. Dobra ishrana treba da bude u skladu sa mediteranskom piramidom ishrane, koja je zasnovana na ishrani zemalja Sredozemlja. Karakteristike ove ishrane su velika potro{nja vo}a, povr}a, integralnog hleba, `ita od celog zrna, ora{astog vo}a, integralnog pirin~a, mahunarki, hladno ce|enog maslinovog ulja i morske ribe, a umeren unos piletine, }uretine, posnih sireva i drugih mle~nih proizvoda od obranog mleka. To je ishrana sa
>
365 dana uz Vas
ALFA I OMEGA Nezasi}ene masne kiseline imaju za{titno dejstvo i zna~ajno uti~u na sni`avanje nivoa holestrola i triglicerida u krvi. Od mononezasi}enih masnih kiselina najzna~ajnija je Oleinska, predstavnik OMEGA 9 masnih kiselina, a nalazi se u ulju maslina, kikirikija, le{nika, badema, susama, itd. Predstavnici polinezasi}enih masnih kiselina su OMEGA 3 i OMEGA 6 masne kiseline. OMEGA 6 masne kiseline se nalaze u uljima no}urka, {afrana, suncokreta, maka, oraha, kukuruznih klica, soje, susama, bundevinih semenki, a OMEGA 3 masne kiseline se nalaze u uljima lana, soje i najvi{e u uljima morskih riba. Preporuke Svetske zdravstvene organizacije su (u cilju obezbe|enja ovih OMEGA 3 masnih kiselina) da u nedeljnom jelovniku riba bude zastupljena minimalno dva puta.
malo zasi}enih, a mnogo nezasi}enih masno}a i dijetnih vlakana. Obroci treba da budu raznovrsni sa puno povr}a, vo}a, supa, salata, sve`ih za~inskih biljaka, belog luka, limuna, a sa malo kuhinjske soli (5-10 g dnevno). Maslac i margarin treba da se zamene hladno ce|enim maslinovim uljem. Unos crvenih mesa treba da se smanji na jedan obrok nedeljno. Pored odgovaraju}eg izbora namirnica va`an je na~in pripreme hrane - kuvanje na pari, kratko pirjanjenje, dinstanje i pe~enje bez masno}e. Kuvana jela i salate se samo prelivaju hladno ce|enim uljem. Zbog ovakve ishrane stanovni{tvo mediteranskog podneblja ima mali procenat kardiovaskularnih oboljenja. Iskustvo pokazuje da individualno pode{ena mediteranska ishrana zna~ajno uti~e na smanjenje indeksa telesne mase, smanjenje gojaznosti, insulinsku rezistenciju, na nivo masno}a u krvi, pobolj{ava odnos LDL i HDL holesterola i reguli{e krvni pritisak. Time se, zna~ajno doprinosi prevenciji kardiovaskularnih bolesti, pre svega, nastanku angine pektoris, infarkta miokarda, {loga ili gangrene. Dragana Miljkovi}, nutricionista
15
11070 Novi Beograd, Narodnih heroja 38, Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.com, e-mail: zcentarÂŞdr-ristic.com