Issuu on Google+


Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu

365 dana uz Vas

Dr Risti}

IDEMO DALJE PO[TOVANI pacijenti i ~itaoci, posle godinu dana izla`enja lista „Dr Risti}“, zami{ljenog i osmi{ljenog kao na~in komunikacije izme|u na{eg mnogobrojnog tima i vas, imam potrebu da vam objasnim svrhu njegovog izla`enja. Na po~etku, `elim da vam se izvinim za sve eventualne propuste u na{em radu (gu`ve u ~ekaonicama, ka{njenje pregleda i sl.), {to se de{avalo naj~e{}e zbog nedostatka prostora. Ovaj problem smo re{ili pro{irenjem i reorganizacijom na{ih slu`bi - uvo|enjem call centra (lekar i medicinski tehni~ar 24 ~asa vama na usluzi) i striktnom podelom delokruga rada i odgovornosti svakog ~lana na{eg tima. Nadam se da ste se navikli na novi raspored na{ih slu`bi. Molimo vas i da nam pomognete popunjavanjem anketnih listi}a, jer svaki komentar poma`e - onaj dobar prija, a onaj sa zamerkama usmerava da gre{ke i propuste popravljamo.

Sadr`aj

broj V septembar 2007.

Klju~ uspe{nog nastupa 3 Informacioni sistem Doma zdravlja Dr Risti} Zdravlje pod mikroskopom 4-5 Intervju s povodom dr Danka Forcan Jovovi} Preventiva najbolji lek 6 Vakcinom protiv HPV infekcije Zdrave grudi su najlep{e 7 Supstituciona terapija Gvo`|e se „kuje“ na vreme 8-9 Anemija ili malokrvnost ~esto prouzrokuje ozbiljne tegobe Znak za uzbunu 10-11 Povi{ena temperatura signalizuje bolest Sasvim obi~an dan 12 Besplatno savetovali{te za bolesti zavisnosti Oficir i d`entlmen 13 Nervozno srce „mu~i“ vojnike i zaljubljene Mera za meru 14-15 Dobre i lo{e strane holesterola Cev~ica koja otklanja sumnje 15 Endoskopski pregledi `eluca i debelog creva

Redakcija 11070 Novi Beograd, Narodnih heroja 38 Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764 www.dr-ristic.co.yu e-mail: zcentarªdr-ristic.co.yu Va{a pitanja mo`ete slati na: casopisªdr-ristic.co.yu

Sadr`aj na{eg lista obuhvata tekstove, koje pi{u na{i lekari, o medicinskim pitanjima za koja mislimo da su interesantna za vas i koja naj~e{}e pacijenti postavljaju u ordinacijama. Tekstovi moraju da budu napisani jezikom razumljivim i vama - ljudima, koji nisu medicinsko osoblje. Svi tekstovi su pisani prema najnovijim medicinskim stavovima, jer su svi na{i lekari obavezni da se stalno usavr{avaju kroz specijalizacije, subspecijalizacije, kongrese, seminare, stru~ne skupove i dr. Sva ta usavr{avanja finansira Dom zdravlja Dr Risti}, odnosno vi kao korisnici na{ih usluga, pa je red da vam kroz ove tekstove prenesemo i deo novih saznanja u medicini. Kroz tekstove vas obave{tavamo i o na{im stalnim (mese~nim) i povremenim akcijama. Stalne akcije su zami{ljene kao trajni sistematski pregled {to {irih kategorija stanovni{tva u cilju spre~avanja i {to ranijeg otkrivanja bolesti, a cenama smo se prilagodili materijalnom stanju na{ih ljudi. Ukoliko neko ne `eli da sistematski pregled obavlja u toku mese~nih akcija (kada je ve}e interesovanje, a i gu`ve) mo`e pojedina~ne sistematske preglede da obavi tokom cele godine (imamo program za pojedina~ne sistematske preglede) ili u drugim mesecima po punim cenama. Kroz tekstove, nama dragih saradnika, profesionalaca - ljudi iz drugih oblasti (veterina, arhitektura, softver ...) obja{njavamo {ta sve mo`e da nam popravi i „osvetli“ svet, a samim tim i na{e psihi~ko i fizi~ko zdravlje. Tako|e, `elja nam je da {to bolje upoznate na{ kolektiv, tj. one koji brinu i ~uvaju va{e zdravlje, pa }emo u nekom od narednih brojeva ubaciti i pone{to o zna~ajnim doga|ajima iz `ivota pojedinih ~lanova na{eg kolektiva. Imamo jo{ mnogo tema, a organi~en prostor u listu, ali se nadamo da }emo imati finansijskih mogu}nosti da list po~nemo da izdajemo svakog meseca i time pove}ati broj tema za komunikaciju. S po{tovanjem, dr Slobodanka Risti}

2


Dr Risti}

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu

Informatika

365 dana uz Vas

Informacioni sistem Doma zdravlja Dr Risti}

KLJU^ USPE[NOG NASTUPA \or|e Petrovi}, dipl. in`. elektrotehnike

„Mozak“ svake uspe{ne firme danas je dobro organizovan informacioni sistem koji obezbe|uje laku i brzu dostupnost svih podataka. Tako je i u na{oj ku}i

DOBAR informacioni sistem je zna~ajna pomo} lekarima i drugom medicinskom osoblju u obavljanju svakodnevnog posla. Bez elektronske kartoteke i evidencije pacijenata danas se u svetu (a sve vi{e i kod nas) ne mo`e zamisliti brzo, pravovremeno i „udobno“ pru`anje medicinskih usluga. Tako je i na{a ku}a, jo{ pre 13 godina, shvatila neophodnost „skladi{tenja“ ogromnog broja podataka. Naravno, rast i razvoj Doma zdravlja Dr Risti} je pratio rast i razvoj informacionog sistema, tako da su tri puta ura|ene temeljne revizije. Od 1998. godine uveden je i modul za laboratoriju, a gotovo svaki dan se dora|uju i ispravljuju sitniji problemi i stvaraju mogu}nosti za jo{ br`i i automatizovaniji rad. Svakako da u sredi{tu svakog informacionog sistema mora stajati klijent (u ovom slu~aju pacijent), pa je akcenat stavljen na {to efikasniju podr{ku usluzi koju pacijent dobija. Svaki pacijent danas dobija od{tampan nalaz - izve{taj lekara, slike sa UZ aparata, rezultate laboratorijskih analiza kao i ra~un o obavljenim uslugama. Iza ovih naoko jednostavnih dokumenata stoji ~esto rad vi{e ljudi, pa i slu`bi, kao i slo`ena organizacija posla. Zbog ovoga se projektant informacionog sistema ~esto postavlja i kao {to verniji „tuma~“ rada same slu`be. Mora se proniknuti u svrhu postojanja svakog radnog mesta a istovremeno sagledati i kompletan komplikovan mehanizam cele ku}e. Istovremeno, sistem se mora postaviti {to realnije, tako da ra~unari slu`e ljudima (a ne da ljudi robuju ra~unarima), da pacijenti i zaposleni osete pomo} koju im sva ta nagomilana elektronika pru`a. Mo`e se u {ali re}i da projektantu u slu~aju pada sistema bespomo}nost korisnika i prija - zna~i da sistem slu`i svrsi, bez njega se ne mo`e! Stalno se mora voditi ra~una o balansu izme|u „izvla~enja“ svih potrebnih podataka i {tetnosti nepotrebnog administriranja i popunjavanju ogromnog broja formulara. Tako|e se mora voditi ra~una o privatnosti pacijenta. Iskustvo ste~eno tokom svih ovih godina omogu}ilo nam je da odredimo koji je to optimalan skup podataka. Naravno, ukoliko do|e do uklju~ivanja privatne prakse u sistem RZZO (srpski: dolazak sa knji`icom), morali bi se uzi-

mati jo{ neki podaci (mati~ni broj pacijenta i sl). Tako|e, jedna od najve}ih satisfakcija za projektanta (a i za celu ku}u) je kad pacijent do|e na pregled bez prethodnih nalaza ili sa ne{to malo njih, jer „oni ve} sve imaju u ra~unaru“. Na{i stalni pacijenti znaju da Dom zdravlja Dr Risti} poku{ava da u datom prostoru i sa datim kardovima i opremom odgovori svim zahtevima korisnika na{ih usluga, ali i da posve}enom pa`njom i kvalitetom ne idemo ispod minimuma, koji smo definisali (npr. 30 minuta za pregled lekara specijaliste). Da bi se {to bolje organizovali i pripremili za prijem pacijenata, kao i da bi pacijenti {to manje ~ekali, inforamcioni sistem pru`a zna~ajnu podr{ku. Od pre par meseci smo organizovali i slu`bu „call centra“, kojoj modul za zakazivanje i pra}enje zauzetosti resursa pru`a nezamenljivu podr{ku. Sistem, tako|e, prati i naplatu usluga - izdaje ra~un, evidentira uplate pacijenata i vodi ra~una o eventualnim dugovanjima. Ukoliko se pacijenti le~e preko firme, mogu}e je napraviti i automatsku fakturu. Ovaj deo sistema naslonjen je i na veliki ~isto finansijski, poslovni sistem (fakture, izvodi, glavna knjiga, obra~un li~nih dohodaka i sl.). Poseban modul prati ulaz i izlaz utro{ak medicinskog i drugog materijala, {to je, tako|e, jedan od vrlo va`nih aspekata na{eg posla. Iza kulisa, vidljivih pacijentima, sistem poma`e u obavljanju ~itavog niza neophodnih poslova kao {to su automatizovani prepis podataka sa laboratorijskih i drugih aparata (biohemijske analize, krvna slika, UZ aparati), pra}enje istorija bolesti pacijenata, sastavljanje izve{taja o postavljenim dijagnozama i broju pacijenata nadle`nim organima, pra}enje poslovanja i pomo} pri odlu~ivanju... Danas sistem ima oko 40 radnih stanica, a u bazi podataka upisano je blizu 50.000 pacijenata sa bezbrojnim vi{egodi{njim izve{tajima lekara i propratnom dokumentacijom. Namera nam je da se u budu}nosti vi{e oslonimo na internet i na najnovije tehnologije i alate za razvoj. Uz o~uvanje ta~nosti i a`urnosti ovim bi se i dostupnost podataka jo{ vi{e pove}ala.

3


365 dana uz Vas

Laboratorija

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu

Dr Risti}

INTERVJU S POVODOM Dr Danka Forcan Jovovi}, spec. klini~ke biohemije

ZDRAVLJE POD MIKROSKOPOM Pregled urina, bris grla, provera krvne slike - sve po~inje u biohemijskoj laboratoriji. Bela i crvena loza govore o na{em zdravstvenom stanju PRVA provera krvne slike radi se bebi sa napunjenih {est meseci. Pedijatri savetuju da je kasnije dovoljno jednom godi{nje proveriti kompletnu krvnu sliku. Naravno, u starijoj dobi zdrava osoba bi morala, tako|e, jednom godi{nje da uradi celovitu laboratorijsku analizu. Oboleli od neke bolesti imaju poseban re`im laboratorijskih kontrola prema instrukcijama lekara specijaliste. Osim krvne slike u laboratorijama se kontroli{e i urin, ~ija analiza doprinosi kompletnoj slici zdravlja kao i odre|eni brisevi. Jednom re~ju, briga o zdravlju po~inju u laboratoriji. • [ta podrazumeva pregled mokra}e i ~emu on slu`i ? Pregled urina tj, mokra}e koristi se za otkrivanje oboljenja bubrega i urinarnog trakta. Uobi~ajena analiza mokra}e podrazumeva hemijsku obradu i mikroskopski pregled sedimenta urina. Urinokultura je mikrobiolo{ka obrada urina, koja ima za cilj da defini{e vrstu i koli~inu izolovanih bakterija. Kada se izoluju bakterije, obavezno se radi antibiogram, koji predstavlja osetljivost prisutnih bakterija na navedene antibiotike i putokaz je lekaru da odredi koji antibiotik pacijent treba da uzima kako bi se urinarna infekcija uspe{no izle~ila. Hemijska obrada urina se izvodi pomo}u specijalnih test traka i obuhvata: - Boju (svetlo `uta, `uta, tamno `uta, mrka ...). Boja urina mo`e varirati, u zavisnosti od unete koli~ine te~nosti, od svetlo do tamno `ute, gladovanja, pove}ane telesne temperature, znojenja, povra}anja, proliva, itd. [to je mokra}a vi{e koncentrovana, boja je tamnija. Ru`i~asta boja mokra}e mo`e se pojaviti kada se konzumira ve}a koli~ina cvekle ili, na primer, kupina i svakako je treba razlikovati od prisustva krvi u urinu. - Izgled (bistar, blago zamu}en, zamu}en). Normalno mokra}a je bistra, dok u slu~ajevima prisustva razli~itih soli ili infekcije, usled prisustva bakterija ili leukocita, ona postaje zamu}ena. - pH reakciju (vrednosti manje od sedam karakteri{u kiselu sredinu, dok ve}e od sedam pripadaju baznoj sredini). Obi~no se pH kre}e izme|u pet i {est, {to odgovara slabo kiseloj sredini. - Specifi~nu te`inu. Naj~e{}a vrednost je 1020, s tim {to ona varira u zavisnosti od koli~ine unete te~nosti i sposobnosti bubrega da koncentri{e urin, pa se fiziolo{ki kre}e u rasponu od 1005 do 1030. - Detekciju glukoze, proteina, acetona, bilirubina, urobilinogena i nitrata. U urinu zdravog ~oveka nijedna od navedenih supstanci se ne nalazi, dok u razli~itim oboljenjima kao {to su infekcije, povra}anja, prolivi, `utice, {e}erna bolest itd. pojedine supstance mogu biti prisutne i to je svakako signal lekaru za dalja ispitivanja kako bi postavio dijagnozu i zapo~eo sa terapijom.

4


Dr Risti}

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu

>

365 dana uz Vas

U VRTI] BEZ PARAZITA Za{to se radi perianalni otisak ? Perianalni otisak se naj~e{}e radi deci koja treba da krenu u vrti}. Iz perianalnog otiska mogu se indentifikovati jaja crevnih parazita, {to je danas retko, i takvu decu svakako treba le~iti. Va`na je priprema da bi se otisak uradio na pravi na~in i ona podrazumeva da se posle ve~ernjeg tu{iranja dete obri{e i nikako ne treba nanositi kremu ili mast u predelu ~mara. Perianalni otisak treba uraditi ujutru pre jutarnjeg pranja i defekacije, tako {to se na ko`u oko ~mara zalepi par~e selotejp trake. Ukoliko su prisutna jaja{ca na ko`i perianalne regije tj, oko ~mara, ona }e se zalepiti za selotejp, koji se potom prilepi na staklenu plo~icu i pomo}u mikroskopa se uo~avaju.

• Kako se pravilno uzima urin za laboratorijsko testiranje, koja je koli~ina potrebna i koliko vremena mo`e da pro|e do dono{enja uzorka u laboratoriju ? Veoma je zna~ajno pravilno uzeti urin tj. mokra}u kako bi se dobio realan nalaz. Mokra}u treba sakupiti u odgovaraju}u bo~icu, koja se mo`e kupiti u svakoj apoteci. Treba izbegavati svaku drugu vrstu ambala`e zbog mogu}e kontaminacije. Pre uzimanja uzorka mokra}e potrebno je spolja{nje genitalije oprati sapunom i toplom vodom, potom ih dobro isprati i obrisati ~istim ispeglanim pe{kirom ili pamu~nom pelenom. Kada osoba po~ne da mokri, prvi mlaz se propusti, dok se naredni mlaz sakupi u bo~icu vode}i ra~una da se ~vrsto dr`i prstima samo sa spolja{nje strane i potom dobro zatvori, ne dodiruju}i unutra{nju stranu poklopca. Za uobi~ajeni pregled mokra}e potrebno je doneti punu ili bar pola ~a{ice urina kako bi laboratorijski nalaz bio ta~niji i pouzdaniji, dok je za urinokulturu potrebna manja koli~ina, prakti~no da urin prekrije dno ~a{ice. Kod dece situacija je ne{to specifi~nija- sakupljanje urina je svakako lak{e kod starije dece koja mogu voljno mokriti u odnosu na dojen~ad i malu decu ~iji se urin sakuplja putem urin kese koja se lepi oko spolja{njeg otvora uretre. Kesica treba da bude zalepljena {to je mogu}e kra}e, a ukoliko dete ne mokri u periodu od pola sata, ponovo treba oprati genitalije i zalepiti novu urin kesu. Urin treba doneti {to pre do laboratorije na obradu, jer nepropisnim stajanjem urina dolazi do promene u broju bakterija, leukocita itd. Treba ga ~uvati na hladnom mestu i u roku od pola do jednog sata doneti u laboratoriju. • Kako treba pripremiti dete da bi se uradio bris `drela (grla ) ? Za stariju decu va`i pravilo da treba da do|u u laboratoriju pre doru~ka, pre pranja zubi}a i uzimanja bilo kakve te~nosti. Bris `drela se uzima pomo}u vatice, koja se nalazi na tankom {tapi}u i to sa oba krajnika i zadnje strane `drela. Bris se odmah pohrani u transportnu podlogu, koja ga u potpunosti ~uva do momenta predaje mikrobiolo{koj laboratoriji. Ukoliko se izoluje beta hemoliti~ki streptokok, rezultat se dobija u roku od 24 ~asa i tada se antibiogram ne radi, jer su svi sojevi osetljivi na penicilin, koji se odmah uklju~uje u terapiju. Kada su u pitanju druge vrste bakterija, rezultat, koji govori o njihovoj indentifikaciji i koli~ini, kao i antibiogram, dobija se za dva do tri dana. Antibiogram

podrazumeva izdvajanje antibiotika na koje su izolovane bakterije osetljive i njihovu primenu u terapiji prisutne infekcije. Nakon terapije, treba uraditi kontrolni bris kako bi potvrdili odsustvo {tetnih bakterija i treba o~ekivati nalaz na kojem pi{e da su zasejane podloge ostale sterilne kada se antibiogram svakako ne radi.

• Koliko ~esto treba detetu proveravati krvnu sliku i da li postoje razlike u referentnim vrednostima za razli~ite uzraste ? Prva provera krvne slike radi se sa napunjenih {est meseci u sklopu sistematskog pregleda deteta. Pedijatri savetuju da je kasnije dovoljno jednom godi{nje proveriti krvnu sliku kada dete pravilno raste i razvija se. Referentne vrednosti su razli~ite u razli~itom uzrastu. Krvna slika se deci radi iz uzorka krvi, koja se dobija nakon uboda jagodice prsta. „Bela loza“ je stari naziv za leukocite i leukocitarnu formulu. Leukocitarna formula prestavlja zbir razli~itih vrsta leukocita od kojih su najzastupljeniji segmentirani (granulociti ili neutrofili), limfociti, monociti i eozinofili. Na ro|enju je pove}an broj leukocita, koje ~ini uglavnom segmentirani, da bi od desetog dana limfociti ~inili najve}i broj. „Crvena loza“ obuhvata eritrocite i prate}e parametre kao {to su hemoglobin, hematokrit, MCV (prose~na veli~ina eritrocita), MCH (srednji sadr`aj hemoglobina u eritrocitu) i MCHC (srednja koncentracija hemoglobina u eritrocitu) i RDW (procenat odstupanja eritrocita od prose~ne veli~ine). Krvne plo~ice je raniji naziv za trombocite. Pedijatar tuma~i laboratorijski nalaz krvne slike u skladu sa polom i uzrastom deteta. 5


Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu

365 dana uz Vas

Ginekologija

Dr Risti}

Vakcinom protiv HPV infekcije

POZNATA je ~injenica da i najte`e bolesti, kao {to je rak, mogu biti izle~ive, i to trajno, pod uslovom da su na vreme otkrivene i da je otpo~elo njihovo le~enje. Pod tim, „na vreme otkrivene“ podrazumeva se da su otkrivene pre pojave prvih simptoma, jer kada se jave prvi simpromi, obi~no je bolest ve} uzela maha i njeno le~enje je skop~ano sa velikim te{ko}ama, a i nije trajno. Da bi se na vreme otkrile promene, koje }e se eventualno pretvoriti u rak, potrebni su redovni sistematski, preventivni pregledi, kojima se obuhvata {to ve}i krug stanovni{tva. O tome traba da brine dr`ava, koja treba da organizuje, finansira i propi{e uslove i pravila za preventivne preglede. Rak grli}a materice je jedan od naj~e{}ih, zapravo drugi po u~estalosti u `enskoj populaciji, iza karcinoma dojke. Samo tokom 2003. godine na teritoriji u`e Srbije (bez Vovodine i Kosova i Metohije) od karcinoma grli}a materice obolelo je 1004 `ena, a umrlo 340. Preventivni ginekolo{ki pregledi koji, pored ostalog podrazumevaju kolposkopiju i razmaz po Papanikolau, omogu}avaju da se u 80 odsto slu~ajeva na vreme otkriju promene koje bi, da nisu na vreme otkrivene, mogle da prerastu u karcinom. Zato su preventivni pregledi dragoceni i treba ih obavljati svake godine.

da se razvija. Da bi jedna inficirana }elija (tkivo) stekla za karcinomsku }eliju (tkivo) karakteristi~ne osobine moraju da budu prisutni i drugi, dopunski faktori. Njih ozna~avamo kao, kokarcinogene i oni mogu da budu biolo{ke, fizi~ke, hemijske i hormonske prirode. Proces transformacije zdravog tkiva u bolesno, zahva}eno karcinomom, je dugotrajan i traje godinama. To je sre}a u nesre}i, jer se mo`e u raznim fazama ranog razvoja otkriti. Samo je potrebno redovno se javljati lekaru na sistematske preglede. Humani papiloma virusi se prenose seksualnim putem. Do sada je kao jedino sredstvo za za{titu od seksualno prenosivih bolesti, pa i HPV infekcije, preporu~ivan prezervativ. Me|utim, u poslednje vreme nauka je do{la do revolucionarnog otkri}a, a to je vakcina protiv HPV infekcije i to prvenstveno protiv „visoko onkogenih“ virusa tipova 16/18, ali i tipova 6/11, koji su odgovorni za nastajanje polnih bradavica kondiloma. To je vakcina „Gardasil“, koja }e uskoro biti uvedena u upotrebu i kod nas. Proizvodi je jedna ameri~ka farmaceutska kompanija i registrovana u Srbiji. Institut za javno zdravlje Batut je dao preporuku za individualnu primenu ove vakcine me|u stanovni{tvom.

U etiologiji karcinoma jo{ ima dosta nepoznanica, ali u poslednje vreme nauka je do{la do saznanja da zna~ajnu ulogu u nastajanju ove opake bolest imaju infekcije humanim papiloma virusom (HPV). Humanih papiloma virusa ima na desetine tipova, a samo su dva - 16/18, takozvani „visoko onkogeni“. To zna~i da su od svih humanih papiloma virusa, oni najodgovorniji za nastajanje karcinoma.

Vakcina je registrovana i dozvoljena za upotrebu od Agencije za lekove i medicinska sredstva Republike Srbije, za prevenciju cervikalnog karcinoma,prekanceroznih displazija i polnih bradavica,

Ovi tipovi HPV su na|eni u 70 odsto - 80 odsto slu~ajeva cervikalnih karcinoma, dok se svi ostali tipovi sre}u kod jo{ 15 odsto ovih tumora. Samo oko pet odsto cervikalnih karcinoma ne sadr`i tragove do sada poznatih HPV tipova.

Sigurni smo da }e ovaj preparat promeniti sliku zdravstvenog stanja na{e populacije i da oboljevanje od karcinoma grli}a materice (a tako|e i prekanceroznih displazija i polnih bradavica) vi{e ne}e biti na tako visokom mestu na lestvici karcinoma, a {to je najva`nije `ene vi{e ne}e umirati od posledica te opake bolest. dr Milan Me|edovi} spec.ginekologije i aku{erstva

Me|utim, ne zna~i da }e svaka infekcija HPV obavezno dovesti do karcinoma. Tako|e, ne zna~i da }e karcinom odmah po~eti 6

Vakcinacija se obavlja u tri faze (trima dozama), i to tzv. nultog dana, dva meseca posle toga i {est meseci posle nultog dana (tre}a doza).


Dr Risti}

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu

365 dana uz Vas

Radiologija Supstituciona terapija

ZDRAVE GRUDI SU NAJLEP[E SAMO zdrava `ena je i lepa `ena. Me|utim, menopauza je bauk od kojeg strepe sve `ene. Gubitak ovarijalnih hormona nije problem samo `ena u zrelim godinama ve} mo`e nastati i u veoma ranoj mladosti. Smanjeno lu~enje `enskih polnih hormona dovodi do komplikacija koje se ispoljavaju kao talasi vru}ine - valunzi, no}na znojenja, lupanje srca, depresija kao i problemi sa kostima i zglobovima {to uti~e na kvalitet `ivota. Ako se ne le~e ovi simpotmi mogu potrajati i godinama. Primena savremenih supstitucionih preparata dovodi do gubitka navedenih simptoma, a vodi je odgovaraju}i lekar - ginekolog, u saradnji sa endokrinologom, radiologom i kardiologom. Pre po~etka supstitucione terapije potrebno je uraditi posebne dijagnosti~ke procedure kao {to su: kardiolo{ka ispitivanja, ginekolo{ki pregledi uz obavezan pregled dojki, jer se ova terapija mo`e sprovoditi samo kod zdravih `ena. Zdravstveno stanje dojki zahteva kontinuirano pra}enje za vreme dugotrajne primene hormonske supstitucione terapije (HST), pogotovu kod mla|ih `ena. Pre po~etka terapije obavezan je pregled dojki, koji se obavlja kod mla|ih `ena ehonografski,a kod `ena starijih od 50 godina mamografskom dijagnostikom. Svako postojanje patolo{kih promena u dojkama uslovljava primenu hormonske supstitucione terapije. Postojanje hormon zavisnih tumora u dojkama mo`e da izazove ubrzan rast tih tumora i {irenje bolesti, koja mo`e da ugrozi i `ivot pacijenta. Zbog toga se odluka radiologa o le~enju, presudna za primenu navedene terapije, donosi posle sprovedenih dijagnosti~kih procedura . Kontinuirano pra}enje stanja dojki za vreme sprovo|enja terapije je imperativ i zahteva kontrole `ena, starosne dobi od 40 - 49 godina, na 18 meseci mamografskom dijagnostikom, a `ena preko 50 godina na dve godine, s tim {to }e se na pet meseci obavljati ehotomografski pregledi. Kod `ena mla|ih od 35 - 40 godina potrebno je isklju~ivo ehotomografsko pra}enje. Stalna dilema da li uzimanje hormonske supstitucione terapije mo`e da dovede do pove}anja broja `ena obolelih od karcinoma dojke pokazala se kao neosnovana u studijama, koje su ra|ene na ve}em broju `ena i koje nisu pokazale zna~ajan porast smrtnosti me|u `enama, koje su bile na hormonskoj supstitucionoj terapiji (Novonordisk). dr Dragana Stanojlovi} spec.radiologije 7


365 dana uz Vas

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu

Dr Risti}

Interna medicina

Anemija ili malokrvnost ~esto prouzrokuje ozbiljne tegobe

GVO@\E SE „KUJE“ NA VREME Do anemije nej~e{}e dolazi zbog nedostatka gvo`|a. Promena navika u ishrani va`na za pobolj{anje stanja. Malokrvnost ~esto ukazuje na neke ozbiljnije bolesti ^ESTO smo u prilici da ~ujemo da je neko anemi~an, da mu nedostaje gvo`|e, ili ima lo{u krvnu sliku... Anemija, ili kako se to popularno naziva malokrvnost, predstavlja sni`enje vrednosti hemoglobina i crvenih krvnih zrnaca ispod normalnih vrednosti za odre|eni uzrast i pol. Hemoglobin se nalazi u crvenim krvnim zrncima i slu`i za prenos kiseonika iz plu}a u tkiva i organe, a za njegovu izgradnju potrebna je dovoljna koli~ina razli~itih minerala, metala, vitamina... BLEDUNJAVI NISU U MODI To nije bolest u pravom smislu re~i, ve} stanje kojim se manifestuje veliki broj razli~itih oboljenja tj. njihov prate}i sindrom, te je veoma va`no ustanoviti za{to je do anemije do{lo. Osnovni mehanizmi nastanka anemije su nedovoljna proizvodnja ili preterana razgradnja eritrocita, kao i gubitak krvi. Krvarenje je jedan od naj~e{}ih uzroka pada hemoglobina. Mo`e biti naglo (akutno), na primer kod perforacije ~ira na `elucu, ili sporo (hroni~no) tzv. mikrokrvarenje iz digestivnog ili urinarnog trakta. Postoji veliki broj anemija, kao {to su one zbog nedostatka gvo`|a, vitamina B12, folne kiseline, potom u sklopu raznih hroni~nih ili malignih oboljenja, a nekada su i uro|ene. Karakteristika svih oblika anemija je smanjena koli~ina kiseonika, koja dospeva do organa, a najvi{e su ugro`eni srce, mozak i mi{i}i. Svakako naj~e{}i oblik je sideropenijska anemija, tj. ona koja se javlja zbog nedostatka gvo`|a. Smanjena koncentracija ovog metala mo`e se javiti {to zbog nedovoljnog unosa putem hrane (kod vegetarijanaca), pove}anog gubitka krvi (menstrualni ciklusi, krvarenja iz digestivnog ili mokra}nog trakta), pove}anih

8

potreba orgnizma (pubertet ,trudno}a, dojenje). Najugro`enije su `ene u reproduktivnom periodu, a danas se sve ~e{}e javlja kod mla|ih osoba i to pre svega u pubertetu, kada su zbog intezivnog rasta i razvoja potrebne ve}e koli~ine gvo`|a, a devoj~ice dobijaju menstruaciju i pritom dr`e veoma stroge dijete. @ene sa veoma obilnim menstruacijama bi takodje trebalo da povedu ra~una, jer se i na taj na~in gubi gvo`|e. Ve}ina trudnica je anemi~na i zahteva aktivno le~enje, jer u protivnom ra|aju anemi~nu decu. UMORNI BEZ RAZLOGA Simptomi zavise od nekoliko faktora, u prvom redu uzrasta bolesnika (najvi{e su ugro`ena deca do tri godine i starija populacija), brzine nastanka anemije, kao i op{teg stanja (}e{}e kod hroni~nih bolesnika, onih kojima je operisan `eludac, alkoholi~ara). Naj~e{}i simptomi su: umor, pospanost, brzo zamaranje, ubrzan rad srca, neodre|eni bolovi u grudima oko srca, ose}aj nedostatka vazduha, vrtoglavica, nesigurnost, glavobolja, zujanje u u{ima, titranje pred o~ima, poreme}aj sna, razdra`ljivost, ose}aj hladno}e, naro~ito ekstremiteta-ruku i nogu, smanjenje seksualnih funkcija. Anemi~ne osobe su blede, ~esto imaju gladak i crveni jezik, krte i lomljive nokte, opada im kosa... Posledica malokrvnosti je slabija fizi~ka aktivnost, smanjena otpornost organizma prema bolestima. Kada mozak ne dobija dovoljno kiseonika te`e se u~i, pamti, a sa napredovanjem anemije ote`ano je ~ak i pisanje i obavljanje svakodnevnih poslova. Niske vrednosti crvenih krvnih zrnaca i hemoglobina, mogu


Dr Risti}

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu

dovesti i do pogor{anja mnogih bolesti, naro~ito sr~anih. Za utvr|ivanje anemije, lekari sem razgovora sa pacijentom i pregleda, koriste i niz laboratorijskih analiza.To se prvenstveno odnosi na krvnu sliku, gde se dobija niz parametara, po~ev{i od broja crvenih i belih krvnih zrnaca i krvnih plo~ica, vrednosti hemoglobina, hematokrita (procenat eritrocita u krvi), a potom se odre|uje koncentacija gvo`|a i feritina (direktan pokazatelj nivoa rezervi gvo`|a u organizmu). Grani~na vrednost hemoglobina za odrasle mu{karce je 130g/l, a hematokrita 40, dok su kod `ena te vrednosti 120g/l, odnosno 35, uz broj crvenih krvih zrnaca od 4-6 mil. Kada laboratorijski parametri uka`u na postojanje anemije, potrebno je uraditi niz pregleda .@ene bi trebalo da obavezno urade detaljan ginekolo{ki pregled, a u doba menopauze i uop{te kod starijih osoba i pregled digestivnog i mokra}nog sistema, jer se iza anemi~nih stanja nekad krije i maligna bolest (naj~e{}e debelog creva), a upravo anemija mo`e biti i jedini simptom. Anemija je ~est pratilac bolesti tipa hemoroida, gastritisa ili hroni~nih bolesti jetre. DUG PUT DO RUMENILA Tek kada se utvrdi pravi razlog anemije, pristupa se njenom le~enju. Terapija ~esto traje i vi{e meseci. U zavisnosti od uzroka, primenjuju se promena navika u ishrani, razli~iti lekovi, a kod te`ih slu~ajeva i transfuzija krvi. Kod anemije zbog nedostatka gvo`|a le~enje podrazumeva svakodnevno uzimanje 200 mg elementarnog gvo`|a u kapsulama ili ampulama, sve dok se ne normalizuje krvna slika, a potom

365 dana uz Vas

jo{ 4-12 nedelja za popunjavanje depoa gvo`|a. Najbolje je preparate gvo`|a uzimati pre obroka, da bi se osigurala adekvatna apsorpcija. Mogu}a je pojava brojnih ne`eljenih efekata tokom terapije-bol u `elucu, mu~nina, povra}anje, zatvor, tamno prebojena stolica, nadutost, goru{ica... Tada se preporu~uje uzimanje leka tokom jela, ali ako su i dalje prisutne tegobe, gvo`|e se mo`e primeniti i intravenskim putem, dok je intramuskularna primena danas prakti~no napu{tena zbog ozbiljnih nuspojava. Uzimanje antacida, pojedinih antibiotika (sulfonamida, tetraciklina), konzumiranje kafe, ~aja ili kakaoa istovremeno sa prepartima gvo`|a inhibira njegovu apsorpciju, te ih treba uzimati sa 1-2 sata razmaka. Sa druge strane, gvo`|e }e se mnogo bolje iskoristiti ako obezbedimo organizmu dovoljne koli~ine vitamina C te lek mo`emo popiti uz limunadu ili ~a{u soka od pomorand`e. Zabranjeno je uzimati ove preparate uz alkohol, jer on u kombinaciji sa gvo`|em mo`e dovesti i do toksi~nih efekata. Ukoliko se ustanovi postojanje tzv. perniciozne anemije, kada zbog prisustva antitela nema mogu}nosti da se resorbuje vitamin B12 iz digestivnog trakta, opravdana je terapijska primena tog vitamina. Nedostatak folne kiseline je ~est uzrok anemije kod trudnica, jer su ina~e njene zalihe male, te se kod njih naj~e{}e primenjuje kombinacija preparata gvo`|a i folne kiseline. Anemije koje prate hroni~ne bolesti uglavnom se koriguju le~enjem osnovne bolesti, a kod bubre`nih oboljenja koristi se hormon eritropoetin. dr Tatjana Jovi} spec. interne medicine

>

ZDRAVLJE NA USTA ULAZI Da bi se spre~ila anemija, potrebno je jesti raznovrsnu hranu, odnosno u svoj jelovnik uvrstiti namirnice bogate gvo`|em, kao i one koje olak{avaju njegovo iskori{}avanje. Glavni prirodni izvori gvo`|a u hrani su crveno meso, riba (tunjevina), d`igerica(tele}a, pile}a), jaja, oboga}ene `itarice, kvasac, zeleno lisnato povr}e (spana}, zelena salata), gra{ak, pasulj, cvekla, per{un, jabuke, kupine, borovnice, smokve, bundeva, a najvi{e gvo`|a ima u koprivi. Gvo`|e iz mesa i ribe je tzv. hem gvo`|e koje se u organizmu 4-5 puta bolje iskori{}ava od gvo`|a iz druge vrste hrane. Dnevni obroci bi trebalo da sadr`e i dovoljne koli~ine sve`eg vo}a i povr}a jer ono direktno pospe{uje apsorpciju gvo`|a iz drugih namirnica. Folne kiseline ima u hlebu, pecivu od celog zrna `itarica, brokoliju, karfiolu, blitvi, ali po{to je jako osetljiva na visoku temperaturu, povr}e bi trebalo jesti sve`e, ili kuvati na pari. Riba i plodovi mora, kao i `umance, jogurt i soja su bogati vitaminom B 12.

9


Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu

365 dana uz Vas

Pedijatrija

Dr Risti}

Povi{ena temperatura signalizuje bolest

ZNAK ZA UZBUNU RE^ temperatura poti~e od gr~ke re~i „termo“ (toplota) i latinske re~i „foveo“ (toplota). Povi{ena telesna temperatura febrilnost je oblik odbrambene reakcije organizma na virusnu ili bakterijsku infekciju ({to je u 90 odsto slu~ajeva uzrok povi{enja temperature u dece). Naj~e{}i uzrok febrilnosti su akutne respiratorne virusne infekcije. Do povi{enja temperature mogu dovesti i vakcinacija (Di-Te-Per, MMR), o{te}enje tkiva (trauma), neki lekovi, dehidracija organizma, inflamatorne i autoimune bolesti, endokrini poreme}aji, metaboli~ki poreme}aji. Hipertermija mo`e nastati i zbog pove}ane produkcije toplote (te{ka fizi~ka aktivnost), smanjenog gubitka (pretopljavanje) ili toplotnog udara kod visoke spoljne temperature. Povi{ena temperatura se javlja zbog pove}anog praga za temperaturu u hipotalamusnom centru u mozgu. Telesna temperatura se menja u toku dana. Najni`a je u jutarnjim satima, a najvi{a u popodnevnim satima, posle obroka ili posle fizi~ke aktivnosti. Istovremeno, termoregulacioni centri u novoro|en~adi, odoj~adi i male dece su nedovoljno razvijeni, pa previ{e ode}e ili pretopla soba lak{e dovode do porasta telesne temperature.

Le~enje osnovne bolesti dovodi do normalizovanja temperature. U ku}noj apoteci obavezno PARACETAMOL

10

PRVA POMO] U KU]I Tu{iranje mlakom vodom mo`e da pomogne. Dete treba tu{irati mlakom vodom, ~ija je temperatura 32-33C, u trajanju od par minuta, pri tome ne kvasiti lice i glavu. Ponavljati postupak dok temperatura ne padne na barem 38C. Kod deteta uzrasta do godinu dana bolje je primeniti umotavanje u vla`an pe{kir ili pamu~nu pelenu sobne temperature. Frikcije - masiranje rastvorom alkohola i vode u odnosu 1:1. Prilikom primene ove metode treba biti obazriv, posebno kod odoj~adi i male dece, jer se inhalacijom alkoholnih para i manjim delom apsorpcijom preko ne`ne ko`e mogu otrovati. Primena ovih mera opravdana je samo kod izrazito visoke temperature i kod dece koja su ispoljila gr~eve mo`danog porekla, u narodu stanje poznato kao „fras“. Bolesno dete treba ~e{}e pojiti, jer povi{ena temperatura poja~ava gubitak te~nosti, {to posebno za manju decu mo`e biti nepo`eljno, pa ~ak i opasno. Temperatura se mo`e sniziti adekvatnim komotnim obla~enjem u pamu~nu ode}u, uklanjanjem te{kih pokriva~a („da bi se dete preznojilo“), negovanjem i boravkom deteta u prostoriji, koja je provetrena i nije pretopla, u kojoj se dete mo`e slobodno kretati.


Dr Risti}

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu

>

365 dana uz Vas

NORMALNA - POVI[ENA • Normalna temperatura deteta merena pod pazuhom je do 37C, a normalna temperatura merena rektalno (u guzi) je do 37,5C. • Povi{ena temperatura kod deteta merena pod pazuhom je vi{a od 37,5C, a merena rektalno vi{a od 38C. • Temperatura vi{a od 38,5C merena pod pazuhom, odnosno 39C merena rektalno je visoka

Dete ne treba rashla|ivati u fazi drhtavice i jeze, tj. kada su ruke i noge hladne, jer se time samo pogor{ava stanje. Tek kada ruke i noge postanu tople treba primeniti tu{iranje mlakom vodom ili frikcije. Fizi~ke metode je najbolje primeniti oko pola sata posle antipiretika (lekova za sni`avanje temperature). OPREZ S LEKOVIMA Lek koji se mo`e dr`ati u ku}noj apoteci za regulisanje povi{ene temperature kod dece je Acetaminofen, poznat pod komercijalnim imenima Paracetamol, Febricet itd. Ima malo ne`eljenih dejstava, a dobar antipiretski i analgetski efekat. Pri primeni ovog leka nu`no je da se koristi u ta~nim intervalima na {est sati, a pri visokim temperaturama i na ~etiri sata.

^esto se primenjuje u svrhu regulacije povi{ene temperature Ibuprofen, lek poznat kod nas pod komercijalnim imenom Brufen. Ima dobre antipiretske osobine, ali nije li{en mogu}nosti izazivanja tegoba u organima za varenje. Zato ga treba davati uvek posle jela. Lek, koji efikasno sni`ava povi{enu temperaturu i ubla`ava bol, Metimazol, poznat kao Analgin ili Novalgetol, treba zbog mogu}ih opasnih o{te}enja kostne sr`i zaboraviti.

Lek koji se doskora smatrao nezamenljivim u regulisanju povi{ene temperature, Aspirin, treba zaboraviti za upotrebu kod dece do 15 godina, s obzirom na mnogo ne`eljenih efekata, kakvi su mu~nina, povra}anje, mogu}e izazivanje krvarenja iz organa za varenje, poreme}aj u zgru{avanju krvi. Opisano je da, dodu{e retko, mo`e da izazove ozbiljno o{te}enje mozga i jetre stanje poznato kao Rajov sindrom. Na`alost, svakodnevna praksa pokazuje da se pri povi{enoj temperaturi nekriti~no primenjuju antibiotici. Antibiotike ne treba samoinicijativno davati detetu bez lekarskog saveta. Antibiotici nisu lekovi za sni`avanje temperature. Rezultat nekriti~ne primene antibiotika je ne`eljeno podsticanje razvoja otpornosti bakterija, nastajanje infekcija izazvanih ovim otpornim bakterijama. Kod takvih infekcija je potom nu`na primena novih antibiotika {irokog spektra, ponekad ve}e toksi~nosti, i svakako znatno skupljih antibiotika. Povi{ena temperatura nije bolest, ona je samo znak bolesti. Obratite se lekaru, jer le~enje osnovne bolesti dovodi do normalizovanja temperature. Pravilan odnos prema povi{enoj temperaturi pomo}i }e da se ovaj znak bolje koristi u dijagnozi, pra}enju toka bolesti i efekta le~enja bolesti, koja je dovela do febrilnosti. dr Danijela Vujinovi} spec.pedijatrije

11


365 dana uz Vas

Psihologija

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu

Dr Risti}

Besplatno savetovali{te za bolesti zavisnosti

SASVIM OBI^AN DAN Bez uputa, anonimno i besplatno Dom zdravlja Dr Risti} otvorio je vrata svima koji se `ele re{iti opake zavisnosti kao {to je droga PSIHI^KA zavisnost je izmenjeno stanje organizma u kojem osoba ose}a jaku potrebu za stalnim uzimanjem droge kako bi se zadr`ao ose}aj dobrog psihi~kog stanja i zadovoljstva. Tolerancija na droge je stanje u koje organizam dolazi nakon dugotrajnog uzimanja tog sredstva pri ~emu je za odr`anje dobrog funkcionisanja potrebno pove}avati dozu. Za sredstva koja imaju sli~na svojstva i na~in delovanja javlja se kombinovana (ukr{tena) tolerancija. Zloupotreba droge prisutna je u svim dobnim grupama, svim populacijama i svim nivoima obrazovanja. Dosada, ose}aj inferiornosti i nedostatak samopo{tovanja, lo{e socijalne prilike u porodici, nedostatak roditeljske pa`nje su neki od razloga, koje osobe, koje su zavisnici, navode kao uzrok za zloupotrebu supstance. Roditelji, u ve~noj trci da porodici osiguraju „normalan“ `ivot, mogu se na}i u situaciji da ne reaguju na vreme. Zato, treba na}i vremena i razgovarati, treba poznavati svoje dete. Ba{ kao {to dete u~imo re{avanju drugih `ivotnih problema i situacija, tako ne treba zatvarati o~i ni pred drogama. Mlad ~ovek mora da nau~i kakva mu zaista opasnost preti. Porodi~na sre}a, pa i `ivot, mogu biti cena kojom se pla}a zanemarivanje i pomisao „Moje dete se ne drogira, to rade neka druga deca“. Adolescent tek utvr|uje granice svojih mogu}nosti. On ne zna koliko daleko mo`e da tr~i, koliko mo`e da podnosi bol. Jedna od njihovih va`nih osobina je omnipotencija. Misle da mogu da ostvare sve {to po`ele, da mogu da nadvladaju sve prepreke. Bolesti zavisnosti se le~e na vi{e na~ina, vi{e pristupa i uvek multidisciplinarno. U Domu zdravlja ''Dr Risti}'' otvoreno je besplatno savetovali{te za bolesti zavisnosti, koje radi vi{e godina unazad. Savetovali{te funkcioni{e po principu apsolutne dobrovoljnosti, besplatno je za korisnike, dolazi se bez uputa i ostavljanja imena i prezimena. Ono {to je potrebno jeste va{a re{enost da uz na{u stru~nu pomo} iskoristite veliku energiju grupe ljudi sli~nih vama i pomognete sebi da iza|ete iz za~aranog kruga. Zajedno sa svojim roditeljima, prijateljima ili bra~nim partnerima ovde }ete pre svega nau~iti da ponovo razgovarate kako bi ste do{li do najboljeg re{enja za konkretne probleme. Neretko se de{ava da upravo u grupi posle dugo vremena i odnosi u porodici poprimaju

12

`eljeni kvalitet. Mi ne razgovaramo o lo{im iskustvima, mi razvijamo stilove zdravog `ivota. Heterogenost grupe daje poseban kvalitet kako u pogledu forme, tako i dinamike. U grupi se prepli}u razne forme dosada{njih iskustava u tretiranju bolesti zavisnosti, a posebno jedno vezano za zatvorenu zajednicu u Manastiru Kovilj kod Novog Sada. Povremena svedo~enja biv{ih zavisnika, koji su pro{li zajednicu, daje nam poseban stimulans da istrajemo u ovom radu. O svemu ovom govori i svedo~enje jednog od ~lanova na{eg savetovali{ta, koje je on dobrovoljno napisao za ovu priliku: „Razmi{ljaju}i kako sam ja do`iveo GRUPU, {etao sam kejom sa nekoliko prijatelja i devojkom, odmaraju}i se nakon napornog, ali uspe{nog dana. Prva stvar koja mi je pala na pamet, bila je da momentalno odem ku}i i sednem za ra~unar, pored kojeg bih, verovatno proveo ~itavu no}. I, tada, potpuno nenadano, su{tina moje pri~e ispliva na povr{inu. A, su{tina je ni{ta drugo do ovaj dan, koji provodim naizgled sasvim normalno i uobi~ajeno. Bez ikakvog ve{ta~kog stimulansa. Ovo mo`e zvu~ati jednostavno i banalno, ali samo onome ko ne zna {ta zna~i biti zavisnik. Samo onome ko ne zna kako je o~ajno, tupo i bolno provoditi dane i godine u beskrajnoj agoniji, koja te sna`no i neumoljivo vu~e na dno. Da li me je GRUPA izle~ila od zavisnosti? Nije. Le~im se sam. Da li mi je GRUPA pomogla da iza|em iz problema? Jeste. Kako? Prosto, pro{irila mi je vidike. Kada ste zavisnik va{a mo} opa`anja je jako slaba. Dan se svodi na tro{enje nemerljive koli~ine energije u traganju za tra~kom la`ne nade. Malo sme|eg praha, fla{a rakije... svejedno... Tokom dolaska na grupne terapije usvojio sam neke, na izgled vrlo jednostavne stvari. Da legnem i ustanem na vreme, da redovno doru~kujem, da ne la`em sebe i druge. Da svoje dane planski osmislim, ispunim ih korisnim i smislenim aktivnostima. Po~eo sam na `ivot da gledam kao na neprocenjiv dar, koji je zaista {teta protra}iti na stvari koje te realno ne ispunjavaju niti uzdi`u. Shvatio sam da sva moja snaga le`i unutar mene i da je mogu pokrenuti isklju~ivo snagom sopstvene volje. Nau~io sam da radost `ivota ~ine na izgled male stvari... Ipak, mislim da je najvrednije to {to sam tokom rada u GRUPI shvatio da sve ovo nimalo ne vredi ako u svemu {to radi{ i ~emu te`i{ nisi beskrajno istrajan i uporan.“ Sr|an M. Psiholog, specijalista medicinske psihologije Vlajko Panovi} Psiholog, spcijalista psihoterapije i nutricionista Jelena Suboti}


Dr Risti}

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu

Kardiologija

365 dana uz Vas

Nervozno srce „mu~i“ vojnike i zaljubljene

OFICIR I D@ENTLMEN DOBRO]UDAN poreme}aj srca, poznat od ranije kao neurocilkulatorna astenija - slabost, danas se naziva sindrom zamora, poreme}en rad srca, vojni~ko srce, srce zaljubljenih, menad`erski sindrom. Prvi opis ovog stanja datira jo{ od ameri~kog gra|anskog rata. Sli~na klini~ka slika se vi|a i danas u svakodnevnom `ivotu, zavisno od pacijenta do pacijenta. Karakteri{u ga ~etiri klasi~na simptoma: nedostatak vazduha - ose}aj gu{enja, nepravilan rad srca, bol - probadanje u grudima i zamor. Uslovi koji mogu da dovedu do tegoba su: rat, stanje pre supanja u vojsku, svakodnevna naprezanja, radne i porodi~ne obaveze, finansijska i druga odgovornost, nesklad izme|u mogu}nosti i obaveza... Tegobe se javljaju kod mu{karaca, `ena i dece. Lekari ponekad, obzirom na tegobe pacijenta, predla`u mirovanje kao da je u pitanju organsko sr~ano oboljenje. Tada se kod pacijenta javlja strah od fizi~kog napora, a kombinacija straha i fizi~ke neaktivnosti je pogodno tlo za razvoj klini~ke slike nervoznog srca. Ponekad produ`eno mirovanje, zbog sumnje na bolesti uzrokovane virusima, dovodi do pojave nervoze srca. Stoga, lekar mora da bude obazriv pri predlogu mera, posebno kod mladih osoba. Ose}aj gu{enja - nedostatak vazduha u naporu ili pri izlaganju provociraju}im, neugodnim situacijama je vode}i simptom. Ose}aj ote`anog disanja dovodi do nemogu}nosti da se duboko udahne {to smanjuje koncentraciju ugljen dioksida, rezultuju}i respiratornu - disajnu alkalozu. Ovo uzrokuje blago smanjenje cirkulacije u mozgu, {to pove}ava ose}aj straha, glavobolju, muku, slabost, a ponekad dolazi i do gubitka svesti. Isto tako respiratorna alkaloza dovodi do pada koncentracije jonizovanog kalcijuma, a kao posledica nastaju: utrnulost, peckanje prstiju i usana, mi{i}ni gr~evi. ^esto se registruje levostrana bol u grudima, hladni dlanovi, hladan znoj, poreme}eno spavanje, slab apetit, poreme}eno varenje, ~esto mokrenje, suva usta, crvenilo i drhtavica.

Pacijenti su obi~no asteni~ne gra|e - mr{avi. Sporije vra}anje ubrzanog rada srca na normalu nakon fizi~kog optere}enja je siguran znak nervoznog srca. Krvni pritisak se mo`e pove}ati pri pregledu ili kod uznemirenosti, ali stalno povi{en krvni pritisak se retko nalazi. Ponekad se registruje blagi {um na srcu i diskretne promene u ekg - zapisu, koje zahtevaju ultrazvu~ni pregled srca, rentgen snimanje srca i plu}a, test optere}enja, a ponekad i koronarografiju. Zatim, laboratorijske analize zbog mogu}e malokrvnosti, poreme}ene funkcije {titaste `lezde, virusne infekcije, prehlade... Kod nervoznog srca rezultati ovih testova i pregleda su normalni. U le~enju nervoznog srca ~esto mogu da pomognu i sami pacijenti. Kod poreme}enog disanja, rastu}eg straha i glavobolje stara metoda udisanja predhodno izdahnutog vazduha papirne kese, mo`e prekinuti tegobe. Redovna dozirana rekreativna fizi~ka aktivnost sa postepenim optere}enjem (pove}anje du`ine staze, brzine hodanja i drugo), tako|e poma`e. Ponekad je potrebno ordinirati lek propranolol da bi se uravnote`ila aktivnost nervnog sistema i sr~anog rada. Ponekad, ako tegobe potraju du`e od {est meseci ili slabost du`e od 24 sata posle fizi~kog rada, valja razmotriti ordiniranje brzo deluju}ih sedativa - lorazepam, a potom delimi~ni serotoninski agonist buspiron - anxion. Psihoterapija, individualna ili grupna, tako|e poma`e nekim pacijentima. Pacijenti sa „nervoznim srcem“ mogu voditi normalan `ivot, bez bojazni od ne`eljenog zdravstvenog doga|aja. Do sada nije ustanovljeno da nervozno srce skra}uje `ivot.Pacijenti sa ispoljenim simtomima nervoznog srca po odslu`enju vojnog roka, odnosno re{avanju psiho - socijalnih problema, se potpuno oporave. Me|utim, neki pacijenti ostaju „zarobljeni“ u svojim samo nametnutim hroni~nim tegobama. doc. dr S. ^olak spec.kardiologije

13


Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu

365 dana uz Vas

Interna medicina

Dr Risti}

Dobre i lo{e strane holesterola

MERA ZA MERU Prirodan sastojak u krvi, neophodan za `ivot, ukoliko nije pod kontrolom, mo`e da se pretvori u opasnog ubicu

>

nalazi se u hrani `ivotinjskog HOLESTEROL je steroid koji ima ZLO]A porekla. ]elije ljudskog i `ivotinjstrukturnu i funkcionalnu ulogu u skog organizma, a naro~ito jetra biologiji }elije. Lipoproteini male gustine(LDL) prenose imaju sposobnost da sinteti{u oko On je sastavni deo }elijske memholesterol iz jetre putem krvi do svake }elije.Vi{ak holesterola koga }elija ne dve tre}ine endogenog holesterobrane, slu`i za u~vr{}ivanje specikoristi mo`e se talo`iti u zidovima krvnih la, dok se manji deo (jedna jalizovanih proteina i olak{avanje sudova .Na nastale naslage holesterola tre}ina) unosi hranom (egzogeni transporta u }eliju. Holesterol se mogu se talo`iti i neke druge supstaholesterol). Une{en u organizam tako|e koristi za proizvodnju nce(npr.kalcijum) te se stvara plak koji vezuje se za proteine, rastvara se `u~nih kiselina, koje su neophovremenom mo`e uzrokovati za~epljenje u krvnoj plazmi i zajedno sa njima dne za intestinalnu apsorpciju krvnog suda te dovesti do ozbiljnih kardiocirkuli{e krvotokom. masti (apsorpcija masti iz hrane u vaskularnih oboljenja (sr~ani udar, mo`Postoji nekoliko vrsta prenosioca crevima).Holesterol je neophodan dani udar....). Ovo je razlog za{to se LDL holesterola, a posebno su zna~ajni: za sintezu hormona iz grupe korholesterol zove „lo{„ Holesterol. LDL holesterol (lipoproteini male tikosteroida, me|u kojima su i gustine), tzv. Lo{ holesterol i HDL polni hormoni (estrogeni, androholesterol (lipoproteini velike gusgeni ...). Tako|e, masti su neophotine), tzv. Dobri holesterol dne za apsorpciju vitamina Da bi se smanjo nivo LDL holesrastvorljivih u mastima, a to su DOBRICA terola u krvi valja redukuvati ukupan A,D,E i K. unos masti, ograni~iti unos crvenog Dakle, holesterol je neophodan za Lipoproteini visoke gustine (HDL), „dobri mesa, izbegavati punomasne sireve, }elijsku funkciju i `ivot te je priroholesterol“ su molekule koje cirkuli{u kroz krv i uklanjaju vi{ak holesterola iz krvi koristiti obrane mle~ne proizvode, dan sastojak krvi. Me|utim, i tkiva, vra}aju ga u jetru i elimini{u kroz izbegavati pr`enu i pohovanu hranu povi{en nivo holesterola u krvi `u~.Na ovaj na~in se smanjuje nagomilaili „hidrogenizovana“ biljna ulja (ne opasan je po zdravlje. Uz {e}ernu vanje holesterola na zidovima krvnih sudokoristiti isto ulje vi{e puta za bolest, povi{en krvni pritisak i va kao i verovatno}a razvoja kardiovaskupripremu hrane). Koristite, ako ste pu{enje, povi{en holesterol u krvi larnih bolesti . u mogu}nosti, ce|eno (nerafinisano) jedan je od ~etiri najva`nija faktora maslinovo ulje. Pove}ajte unos rizika za koronarnu bolest, infarkt hrane bogate prehrambenim vlaknima (vo}e i povr}e). Smanjite na miokarda i mo`dani udar. Holesterol ulazi u cirkulaciju bilo putem apsorpcije iz hrane u najmanju mogu}u meru unos trans nezasi}enih masnih kiselina crevima, bilo putem sinteze u jetri. Ubraja se u zoosterole i (margarina, ~ipsa, pomfrita, krekera, ~okolade, pile}e pa{tete...)

>

14


Dr Risti}

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu

Blagotvorno dejstvo imaju „dobre masti“. Omega 3 masti sni`avaju nivo lo{eg holesterola i triglicerida, smanjuju opasnost od bolesti krvnih sudova, zatim od autoimunih i malignih oboljenja, Alchajmerove bolesti i multiple skleroze. Izvori ovih masti su tunjevina, losos, laneno i sojino ulje. Omega 6 masti imaju i dobra i lo{a svojstva. Njihov optimalan unos ima za{titni efekat na bolesti srca i krvnih sudova sni`avaju}i nivo lo{eg holesterola, ali prevelike koli~ine pove}avaju opasnost od istih bolesti. Izvori ovih masti su: suncokretovo, kukuruzno i druga biljna ulja. Mononezasi}ene masne kiseline sni`avaju nivo holesterola. Ima ih u maslinovom ulju, avokadu ... Danas se posebna pa`nja fokusira na podizanje HDL (dobrog) holesterola. Nizak nivo HDL holesterola je jednako opasan po

Gastroenterologija

365 dana uz Vas

zdravlje krvnih sudova kao i visok LDL holesterol. Redovno ve`banje pove}ava nivo HDL holesterola. Analiza 25 studija, objavljenih u poslednjih 40 godina, je pokazala da je aerobna aktivnost dovela do pove}anja HDL holesterola u svim starosnim grupama. Tako|e je pokazano da su bolji rezultati postignuti kod osoba koje nisu gojazne, {to zna~i da istovremeno treba korigovati ishranu, redukovati telesnu te`inu i ve`bati. Za svaki miligram HDL holesterola vi{e, rizik od kardiovaskularnih bolesti se smanjuje za dva do tri procenata. Pu{enje smanjuje nivo HDL za 15 odsto. Ako sprovedene preporuke ne daju `eljene rezultate uklju~uje se medikamentozna terapija (lekovi) . dr Violeta Vuki}evi} spec.interne medicine

Endoskopski pregledi `eluca i debelog creva

CEV^ICA KOJA OTKLANJA SUMNJE Gastroskopija i kolonoskopija su pregledi koje lekar odre|uje na osnovu simptoma na koje se `ali pacijent S VREMENA na vreme zaboli Vas `eludac ili iznenada ko~i pod levim rebarnim lukom? Imate gadljivost ili mu~ninu na odre|enu vrste hrane? Da li ste nekad imali ~ir? Da li imate problema sa stolicom? Da li vas mu~i zatvor i od kada? Sve su to ~esta stanja koja se mogu razlu~iti dijagnosti~kim procedurama koje izvodi gastroenterolog. Zajedni~kim imenom nazivaju se endoskopije, a metod su za gledanje creva iznutra uz pomo} aparata koji se za gornju endoskopiju zove gastrokop, a za pregled debelog creva kolonoskop. GASTROSKOPIJA je endoskopski pregled, koji obuhvata pregled jednjaka, `eluca i dvanaestopala~nog creva. Pregled se radi naj~e{}e na osnovu simptoma i pretpostavke lekara da je oboleo jedan od ovih organa ili u okviru ispitivanja uzroka anemije koja je potvr|ena laboratorijskim nalazom. Neophodno je napraviti gastroskopiju (gornja endoskopija) ukoliko je pacijent imao crne kao katran stolice, bilo formirane, bilo prolivaste. Ina~e, pojava crne stolice, koja nije posledica uzimanja preparata gvo`|a, je hitno stanje i treba se odmah uputiti u najbli`u bolnicu. Priprema za izvo|enje ove procedure je da se ne jede i ne pije {est sati pre pregleda. U slu~aju da se u toku pregleda uzimaju biopsije ili neke druge intervencije, zabranjeno je jesti naredna dva sata. Tako|e, i postojanje HELICOBAKTER PYLORI se dokazuje u toku gastroskopskog pregleda. Ta bakterija je prisutna kod 40 odsto na{e populacije (u ve}em procentu kod pu{a~a), ali samo kod nekih dolazi do tegoba koje se manifestuju na razli~ite na~ine, od te`ine u `elucu, lakog diskomfora do bola u `elucu,

a krajnji rezultat njenog delovanja je ~ir na `elucu. Ispitivanja su pokazala da ve}ina ljudi koji boluju od ove vrste infekcije, imaju promene na donjem delu `eluca. Postojanje bakterije se, dakle dokazuje serolo{kim ili izdisajnim testom ili direktnom biopsijom pri endoskopskom pregledu - gastroskopijom. U slu~aju pozitivnog rezultata savetuje se antibiotska terapija (obi~no dva antibiotika, u trajanju od 7 -10 dana, uz lek za smanjenje `elu~ane sekrecije koji se mo`e davati i do {est nedelja). Uspe{nost ovakve, tzv. eradikacione terapije, je u proseku kod 85-90 odsto le~enih. U slu~aju rezistencije na le~enje (kod 1015 odsto le~enih), savetuje se tzv. ~etvorna terapija pri ~emu je metod za dokazivanje ponovnog postojanja najpouzdaniji gastroskopskom biopsijom ili izdisajnim ureaza testom. KOLONOSKOPIJA je endoskopski pregled debelog creva. Priprema za tu proceduru traje dva dana, a naj~e{}e uz pomo} preparata Fortrans, uz uzimanje bistrih sokova i supa i {to vi{e vode. Creva trebaju da budu skroz o~i{}ena. Indikacije za ovaj pregled su pojava krvi u stolici, bolova u crevima, a prethodno isklju~eno postojanje patolo{kih bakterija, parazita i protozoe u crevima. Indikacije su i promena ritma pra`njenja creva ili dijagnoza anemije. Neophodna je kolonoskopija i kod osoba koje imaju pozitivnu porodi~nu anamnezu maligne bolesti debelog creva ili familijarne polipoze. Ukoliko je nalaz kolonoskopije uredan, bez promena na crevima, pregled ne treba ponavljati slede}ih pet godina. Prednost ovih dijagnosti~kih procedura je ta {to se mo`e istovremeno uzeti i deo tkiva za pregled pod mikroskopom, ukoliko postoje neke sumnjive promene. dr Milo{ Toski} spec.interne medicine

15


11070 Novi Beograd, Narodnih heroja 38, Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu, e-mail: zcentarÂŞdr-ristic.co.yu


Interni časopis Doma Zdravlja "Dr Ristić" broj 5 Septembar 2007