Issuu on Google+


Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu

365 dana uz Vas

Dr Risti}

Sunce je izvor `ivota, ali ...

CRNO - BELI SVET

Sadr`aj

broj IV jun 2007.

@ivot na visokim potpeticama 3 Poreme}aji stopala izazivaju i druge probleme Mlade`ima sunce ne prija 4-5 Intervju s povodom dr Nina Avakumovi} Kondom zdravlje ~uva 6-7 Seksualno prenosive bolesti prouzrokovane hlamidijom, mikoplazmom i ureaplazmom Bebe ne donose rode 7 Kontraceptivne pilule da ili ne Ru`i~asti pogled na svet 8-9 Kompletan oftalmolo{ki pregled u Domu zdravlja „Dr Risti}“ Suze le~e umor 9 O~i i kompjuter Dijagnosti~ki pe~at 10 Koliko su pouzdani tumorski markeri Uvo, ipak, boli 11 Zapaljenje spolja{njeg slu{nog hodnika Babaroge ne stanuju ovde 12-13 Od ro|enja ~ovek `ivi sa raznim vidovima strahova Opasne zarazne bolesti 14 Zoonoze prenose doma}e i divlje `ivotinje Radost ali i obaveza 15 Ku}ni ljubimci - za i protiv

Redakcija 11070 Novi Beograd, Narodnih heroja 38 Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764 www.dr-ristic.co.yu e-mail: zcentarªdr-ristic.co.yu Va{a pitanja mo`ete slati na: casopisªdr-ristic.co.yu

2

SUN^ANJE je u{lo u modu dvadesetih godina pro{log veka, najverovatnije podstaknuto popularizacijom rekreacije i sporta. Do tada, pocrneli ljudi su uglavnom bili radnici koji su ve}inu vremena provodili na suncu, dok su ljudi bele puti bili pripadnici vi{ih klasa. Danas se preplanuo izgled smatra izrazom zdravlja i lepote. Uticaj sunca na ljudski organizam mo`e da bude pozitivan, ali i negativan. Do sada se tako re}i jedinim pozitivnim efektom smatra njegov uticaj na sintezu vitamina D. Negativni uticaj sunca je mnogo ve}i, te prekomerno izlaganje suncu mo`e dovesti do pojave opekotina na ko`i, izazvati alergijske manifestacije, o{te}enje vida, pojavu pega i bora, a mo`e i potaknuti razvoj degenerativnih i malignih oboljenja. Dejstvo sunca je kumulativno pa tako ako ste se prekomerno sun~ali u detinjstvu i mladosti, navedene negativne promene se odra`avaju tek u starosti. Pa, kako se sun~ati i za{tititi od negativnog uticaja sunca? Danas na TV ekranima, uz vremensku prognozu ~esto se mo`e prona}i i UV indeks, koji predstavlja stepen opasnosti od UV zra~enja, a izra`ava se broj~anom vredno{}u od 0 do 10. Od sunca se treba {tititi tako {to treba izbegavati izlaganje suncu u vremenu od 10 do 16 h, du`e od 15 minuta, uz obaveznu primenu kreme sa za{tnim faktorom. Decu do {est meseci ne treba nikako izlagati suncu.

OPREZ,PRE SVEGA Stepen opasnosti od UV zra~enja za sredinu leta i vedar dan: VELIKA opasnost - UV indeks ve}i od 9, u periodu od 12 do 14 h, VISOKA opasnost - UV indeks 7- 8.9, u periodu od 10 do 12 h, ujutro i od 14 do 16 h, posle podne, UMERENA opasnost - UV indeks 4 - 6.9, u periodu od 8 do 10 h, ujutro i od 16 do 18 h, posle podne i MALA opasnost - UV indeks manji od 4, kada uglavnom nema opasnosti. VISOK STEPEN ZA[TITE za TIP 1 (vrlo svetla ko`a, crvena kosa i pege) - krema sa SPF 15 - 30 za TIP 2 (svetla ko`a i plava kosa) - krema sa SPF 15 - 30 za TIP 3 (srednje svetla i tamnija ko`a i tamnija i tamna kosa) - krema sa SPF 10 - 15 za TIP 4 (tamna ko`a i tamna kosa) - krema sa SPF 6 - 10 Potrebno je odabrati laganu ode}u od prirodnog materijala, koja pokriva ve}e povr{ine tela, glavu za{tititi kapom, nositi no~are za sunce. Koje }e se sredstvo za za{titu, tj. kreme sa za{titnim SPF faktorom (Sun Protection Factor) koristiti zavisi od tipa ko`e. Sredstva za za{titu od sunca postoje u vidu krema, losiona i ulja. Treba izabrati oblik za{tite, koji se na ko`u nanosi ravnomerno, a treba ga naneti otprilike pola sata pre izlaganja suncu. Po`eljno je da preparat bude vodootporan. Nano{enje sredstva treba obnavljati otprilike svaka dva sata. Posle sun~anja se nanose preparti za negu ko`e, po{to oni obezbe|uju du`e trajanje boje, pove}avaju vla`nost ko`e i spre~avaju perutanje. Ova sredstva se naj~e{}e mogu na}i u obliku hidrantnih mleka i losiona. Danas se na na{em tr`i{tu mo`e prona}i bogata paleta krema za sun~anje sa razli~itim SPF faktorom, kao i hidratantnih mleka i losiona za za{titu ko`e posle sun~anja. Dilema, dakle, nije sun~anje da ili ne. Ali, sa mnogo opreza i po{tovanja pravila. dr Ivanka Pavlovi} spec.dermatovenerologije

Dr Risti}

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu

365 dana uz Vas

Fizijatrija Poreme}aji stopala izazivaju i druge probleme

@IVOT NA

VISOKIM POTPETICAMA

dr Mirjana Dejanovi} spec.fizikalne medicine LJUDSKO stopalo je kompleksna mi{i}no-skeletna struktura sastavljena od 26 kostiju, 33 zgloba, 19 mi{i}a i vi{e od stotinu ligamenata i tetiva. ^itava njegova anatomija i biomehani~ki sklop imaju za cilj efikasno obezbe|ivanje kretanja tela. ^ovek za svoj prose~an vek "obi|e" zemljinu kuglu pribli`no ~etiri puta. Kako je mi{i}no - skeletni sistem zapravo celina, poreme}aji stopala zna~ajno uti~u i na poreme}aje kolena, kuka ili ki~me. Dvadeseti vek je doneo modu visokih potpetica, koja je postala ne samo estetski fenomen, ve} i izvor potpuno novih zdravstvenih tegoba. Neka istra`ivanja pokazuju da vi{e od 80 odsto zaposlenih `ena ima probleme sa stopalima, a me|u njima vi{e od 60 odsto nosi cipele s visokom petom ili uskim vrhom. Dugotrajno no{enje cipela sa visokom petom i uskim vrhom zna~ajno uti~e na stopalo. Naime, uski vrh su`ava prostor za adaptaciju prstiju na te`inu tela i njegov balans, ~ime se optere}enje prenosi na deo stopala koji se zove dono`je. Tako|e, dono`je i zglobovi izme|u prstiju i kostiju dono`ja, koji su u obliku tzv. rimskog luka, zbog visokih potpetica su postavljeni prakti~no vertikalno u odnosu na podlogu, pa se njihov karakteristi~ni luk "gubi", a njegov efekat amortizacije pri optere}enju nestaje. Skra}eni mi{i}i stopala i lista (uklju~uju}i i Ahilovu tetivu), vi{e ne mogu da obavljaju funkciju u ravnote`i, ve} odre|ene grupe mi{i}a postaju dominantne, dovode}i time do "krivljenja" delova stopala. Istovremeno, konstantan pritisak na pojedinim mestima zbog pomenutih razloga izaziva reakciju kako mekih struktura tako i ko{tanih, ~ime se stvaraju bolovi, crvenilo, `uljevi, i na kraju deformiteti. Naj~e{}e zdravstvene tegobe, koje se mogu dovesti u vezu sa cipelama sa visokom potpeticom su pojava ~ukljeva, `uljeva, deformiteta prstiju, bolova u listovima, bolova u kolenima, pojava slabinskog bola. Nisu retke i povrede zbog izvrtanja stopala (distorzije) sa istegnu}em ili pucanjem ligamentarnog aparata sko~nog zgloba, pa ~ak i prelomi pojedinih kostiju stopala. Ostali problemi, koji su vezani za du`e stajanje ili hodanje u toku dana, naro~ito kod gojaznih osoba, su spu{tanje svodova stopala, upala mi{i}a, tetiva, pripoja mi{i}a, pojava "petnog trna". Ve}ina ovih poreme}aja mogu se uspe{no le~iti fizikalnim procedurama, no{enjem odgovaraju}ih silikonskih ili korektivnih ulo`aka, separatora za palac i naravno, odgovaraju}e obu}e. Najbolje le~enje je spre~avanje odnosno prevencija bolesti ili stanja. Cipela bi trebalo da ~uva stopalo, a ne da mu {kodi.

3


Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu

365 dana uz Vas

Dermatologija

Dr Risti}

Dr Risti}

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu

INTERVJU S POVODOM Dr Nina Avakumovi}, spec .dermatovenerologije

365 dana uz Vas

>

MLADE@IMA SUNCE NE PRIJA Uro|eni ili ste~eni, svejedno, mlade`i stalno moraju da budu pod kontrolom lekara. UV zraci

UV ZRA^ENJE Za nastanak malignog melanoma je najodgovornije UV (sun~evo) zra~enje. Zato, {titite decu, {titite sebe od prekomernog izlaganja suncu, naro~ito u periodu od 10 do 17 ~asova, od aprila do oktobra. Ne dozvolite da dobijete crvenilo i te`e opekotine od sunca. UV zraci u solarijumu pove}avaju rizik za nastanak malignog melanoma i ubrzavaju starenja ko`e. Razmislite i odlu~ite sami!

pove}avaju rizik od nastanka malignog melanoma

PRIVLA^NI, {armantni, lepi ili ru`ni, mlade`i pi{u na ko`i li~ni pe~at svakog od nas. Koliko znamo o mlade`ima, da li ih se pla{imo s razlogom ili ne, {ta su predrasude a {ta neophodna medicinska znanja, kada }emo tra`iti savet i pomo} dermatologa? [ta su mlade`i? Da li su svi promenjeni mlade`i maligni? Mlade`i su nakupine pigmentnih }elija u ko`i, na kojoj se naj~e{}e vide kao ta~kaste ili tufnaste mrke (braon) promene. Sa pojedinim mlade`ima ~ovek se ra|a (uro|eni), dok se ve}ina javlja u prvim godinama `ivota (ste~eni). Uve}avaju se u broju i veli~ini tokom detinjstva, puberteta, pa ~ak i kasnije, ali naj~e{}e posle ~etvrte decenije postepeno nestaju. Broj ste~enih mlade`a je ve}i ukoliko je u ranom detinjstvu ukupno izlaganje suncu bilo ve}e, a naro~ito ako je bilo pra}eno opekotinama. Mlade`i mogu biti jedan milimetar u pre~niku ali i vi{e santimetara, sa jednom ili vi{e tamnih, debljih dlaka, ali i bez njih, svetlo i tamno mrki, ali i plavi~asti, crveni, crni, pa ~ak i beli. Mogu se na}i i na sluznicama oka, usana, genitalija, noktima. Me|utim, mlade`i mogu odstupati od benignog (bezazlenog) izgleda a da pritom nisu zlo}udni. To su takozvani atipi~ni mlade`i i oni su pre~nika ve}eg od {est milimetara, nepravilne ivice, neravnomerne boje (brojne nijanse sme|e, crne ili crvene boje), centra izdignutog iznad nivoa okolne ko`e. Svi mlade`i se menjaju u toku trudno}e, puberteta, pod uticajem sistemski primenjenih lekova (kortikosteroidi,..) i ko`nih bolesti koje su na mlade`u i oko njega. Da li se mlade`i mogu ukloniti, koji i kako? Ste~eni mlade`i se mogu, bez ikakvog rizika, bezbolno i bezbedno hiru{ki ukloniti, ukoliko je mlade` izlo`en ponavljanoj traumi (fizi~koj ili hemijskoj povredi), ako je lokalizovan na mestu koje je te`e dostupno pregledu, iz kozmetskih (estetskih) razloga i naravno ukoliko su atipi~no izmenjeni (tamni, neravnomerno prebojeni, ve}i od {est milimetara, asimetri~ni, nepravilnih ivica i sl.). Svaki hiru{ki uklonjen mlade` se histo-patolo{ki (mikroskopski) analizira, {to predstavlja najkompletniju potvrdu njegove prirode. [ta je MALIGNI MELANOM? Gde se javlja i {ta doprinosi njegovom nastanku? Na tipi~nim (bezazlenim) mlade`ima, a ~e{}e atipi~nim mlade`ima, kao i na ko`i na kojoj nikada nije bilo mlade`a, mo`e se pojaviti maligni (zlo}udni) melanom, `ivotno ugro`avaju}i tumor sve ve}e u~estalosti, koji se javlja u sve mla|em uzrastu a naj~e{}e izme|u dvadesetih i ~etrdesetih godina `ivota. Ve}em riziku obolevanja od malignog melanoma su izlo`ene osobe koje

4

su u ranom detinjstvu jednom ili vi{e puta imale opekotine od sunca (kratkotrajno, neoprezno sun~anje do 15-e godine `ivota, {tetnije je od produ`enog ali opreznog i postepenog izlaganja suncu), oni koji uvek ili ~esto pocrvene pre nego {to pocrne pri sun~anju, osobe svetlih o~iju, plave i crvene kose, svetle ko`e sa pegicama, osobe ~ije je ukupno izlaganje sun~evim zracima veliko( efekat sun~evih zraka na ~ovekov organizam se godinama zbraja i nikada ne poni{tava ), ukoliko imaju ve}i broj atipi~nih (neobi~nih) mlade`a, ako je neko od ~lanova porodice u krvnom srodstvu imao maligni melanom. Kako uo~iti nepravilnost mlade`a, na {ta obratiti pa`nju i kome se obratiti? Zbog velikog rizika od smrtnosti i izrazite nepredvidivosti malignog melanoma, neophodno je samopregledom uo~iti i najmanju promenu na mlade`ima ali i pojavu nove prebojenosti do tada nepromenjene ko`e. Pri samopregledu mlade`a, jednog po jednog, potrebno je obratiti pa`nju na asimetri~ne mlade`e (one koji nisu pravilno okrugli ili ovalni), mlade`e sa vi{e boja i tonova boje, mlade`e nepravilnih, nareckanih ivica, ve}e od {est milimetara u pre~niku, one koji krvare, bole, svrbe,.. Obratite se dermatologu ukoliko primetite bilo kakav neobi~an mlade`, mlade` koji se menja, ili primetite pojavu novog "mlade`a" na do tada nepromenjenoj ko`i. [ta je dermoskopija? Dermatolog posle pregleda pristupa dermoskopiji, bezbolnoj a najbezbednijoj, najsavremenijoj i najsigurnijoj neinvazivnoj metodi provere karaktera mlade`a. Dovo|enjem u kontakt sa ko`om ure|aja sa posebnim svetlom, detrmatoskopa, dobija se slika, struktura i boja koje se ne mogu videti golim okom, koje se mogu detaljno analizirati i zaklju~iti: da li je obojena (pigmentna) promena zbog koje ste na pregledu uop{te mlade`, a ako jeste, kakav je karakter tog mlade`a: benigni, sumnjiv, maligni. Na osnovu tog nalaza, usledi}e odluka o daljem tretiranju promene.

5


Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu

365 dana uz Vas

Urologija

Dr Risti}

Dr Risti}

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu

365 dana uz Vas

>

Seksualno prenosive bolesti prouzrokovane hlamidijom, mikoplazmom i ureaplazmom

Ponavljanje (rekurencija) infekcije se vi|a tamo gde istovremeno i sinhrono nisu le~ena oba seksualna partnera, jer je prakti~no dovoljan jedan neza{ti}en seksualni odnos (u ~ak 90 odsto slu~ajeva) da se bolest ponovo dobije od jo{ neizle~enog ili nele~enog seksualnog partnera. Naravno da su posebno problemati~ne osobe bez manifestnih simptoma obolenja.

STERILITET Nele~ene seksualno prenosive bolesti mogu dovesti i do steriliteta. Kod `ena je to naj~e{}e zbog upale jajovoda - salpingitis. Nele~ena bolest kod `ena osim steriliteta mo`e izazvati i pojavu dugotrajnih karli~nih bolova zbog stvaranja sraslina posle prebolelog salpingitisa. Kod novoro|en~eta nele~ena bolest majke izaziva upalu plu}a, upalu ve`nja~a o~iju, itd. Kod mu{karaca se javlja akutna upala pasemenika sa ozbiljnim komplikacijama, koje za posledicu mogu imati i sterilitet.

Iz svega navedenog je jasno da poseban rizik postoji kod mladih, promiskuitetnih osoba, zbog ~ega je sigurno najefikasniji na~in za{tite upotreba kondoma. dr Branislav Vukmanovi} spec.urologije

KONDOM ZDRAVLJE ^UVA MLADI ljudi ~esto pitaju {ta su to hlamidija, mikoplazma i ureaplazma? Radi se o takozvanim intracelularnim mikroorganizmima, koji `ive u }elijama epitela mokra}nih odnosno polnih organa mu{karaca i `ena. Sva tri mikroorganizma izazivaju istoimene seksualno prenosive bolesti. Kao {to se iz naziva vidi, ove bolesti se sa jedne na drugu osobu prenose isklju~ivo seksualnim odnosom. Seksualno prenosive bolesti su oboljenja uglavnom mladih, seksualno aktivnih ljudi. Njihova inkubacija po~inje od kontakta sa zara`enom osobom sve do prvih manifestnih znakova bolesti i traje od jedne do pet nedelja. Ono {to ove bolesti ~ini problemati~nim je ~injenica da obi~no daju vrlo oskudne simptome i klini~ke znake ili ovih uop{te nema. Simptomi kod `ena su blago pe~enje i svrab u mokra}nom kanalu ili vagini i pojava oskudnog iscetka iz cervikalnog kanala. Kod mu{karaca je to blago pe~enje pri mokrenju, ne{to ~e{}e uriniranje, svrab u mokra}nom kanalu i pojava bistrog iscetka iz njega. Retko se pojavljuje zamu}en, obilan iscedak `u}kaste ili `u}kasto zelenkaste boje kao kod gonoreje. Me|utim, nije nimalo retko da `ena mesecima pa i godinama ima infekciju intracelurarnim mikroogranizmima a da nema nikakve tegobe. Jasno je da za to vreme bolest mo`e preneti velikom broju seksualnih partnera. Ove ~injenice su doprinele da seksualno prenosive bolesti, izaz6

vane intracelurarnim mikroorganizmima, postanu verovatno naj~e{}e bolesti (osim kondiloma i genitalnog herpesa), koje mlade ljude dovode lekaru - urologu. Njihova ekspanzija se posebno registruje od kraja 70-tih godina pro{log veka. Ra~una se da se samo u SAD godi{nje potro{i oko dve milijarde dolara na njihovo le~enje. Akutni negonokokni uretritis kod mu{karaca, cervicitis i pelvi~na inflamatorna bolest kod `ena, upala `drela-faringitis kod upra`njavanja oralno-genitalnog seksa ili proktitis kod homoseksualnih mu{karaca su naj~e{}i oblici u kojima se seksualno prenosive bolesti javljaju. Uo~eno je, na primer, da se i HIV infekcija pet puta ~e{}e javlja kod osoba koje boluju od ovih bolesti. U dijagnostici ovih bolesti od malog je zna~aja pregled urina ili eventualno iscetka iz mokra}nog kanala. Nu`no je u svim slu~ajevima posebnim brisom u}i u mokra}ni ili cervikalni kanal, a zatim ne`nim rotatornim pokretom dobiti }elije epitela u kojima prakti~no kao paraziti `ive Chlamydia trachomatis, Mycoplasma hominis ili Ureaplasma urealyticum. Njihova detekcija potom zahteva poseban postupak u mikrobiolo{kim labaratorijama. Prisustvo ovih mikroorganizama se mo`e otkriti i specifi~nim krvnim analizama. I pored ~injenice da su ove infekcije vrlo uporne ipak je njihovo le~enje efikasno upotrebom odre|enih antibiotika kao {to su azitromicin, tetraciklini ili eritromicin.

Ginekologija Kontraceptivne pilule da ili ne

BEBE NE DONOSE RODE KONTRACEPCIJA je me|u najzna~ajnijim odlukama koje `ena donosi u `ivotu. Danas `ene `ive druga~ijim tempom i imaju druga~iju ulogu nego {to su to imale njihove bake ili mame. @ene imaju pravo na sopstvenu odluku kada `ele da postanu majke i zasnuju porodicu. To pravo im je omogu}ila kontraceptivna pilula, jo{ od 60-ih godina pro{log veka. Dana{nje kontraceptivne pilule sadr`e nisku dozu `enskih polnih hormona estrogena i progesterona. Pored toga {to je pilula efikasan i siguran na~in kontrole ra|anja, ona ima i niz drugih prednosti po zdravlje. Redovnim uzimanjem, menstruacije postaju uredne, a menstrualni bolovi nestaju. Gube se akne i problemi sa masnom ko`om, kosa se manje masti, reguli{e se problem maljavosti i sindrom policisti~nih jajnika. Kontraceptivne pilule smanjuju rizik od nastanka karcinoma jajnika. Naj~e{}e dileme koje devojke imaju pitaju}i se da li da zapo~nu sa kori{}enjem anti-bebi pilula: • Da li }u se ugojiti? Ne, anti bebi pilule ne uti~u na apetit. Mogu}a je pojava

napetosti u grudima i nadutosti, koja }e se izgubiti ve} posle kratkog perioda prilago|avanja. • Da li treba da pravim pauzu sa uzimanjem pilule? Ne, nema razloga za prestajanjem uzimanja pilula, osim ako ne `elite da ostanete u drugom stanju. • Da li pilula {titi od polno prenosivih bolesti? Ne, pilula ne {titi od HIV-a i drugih polnih bolesti te je neophodno kori{}enje kondoma. • Da li upotreba pilule uti~e na plodnost u budu}nosti? Ne, pilula nema nikakvog uticaja na {anse da postanete majka. Na na{em tr`i{tu je u ponudi veliki broj kontraceptivnih pilula. Javite se svom ginekologu kako bi ste dobili prave informacije {ta je za Vas najbolje.

dr Aleksandra \ur|evi} spec ginekologije i aku{erstva 7


Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu

365 dana uz Vas

Dr Risti}

Dr Risti}

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu

365 dana uz Vas

>

Oftalmologija

Radi se u vi{e boja. Boje su ljubi~asta i zelena. Izuzetno je prijatno koristiti ovu vrstu stakla. Pogodna je za osobe koje dugo vremena provode pred ra~unarom, jer smanjuje refleksiju svetlosti i do jedan odsto. Drugi za{titni sloj je antiskre~ sloj (za{tita od grebanja), koji produ`ava vek trajanja nao~ara, jer ih du`e ~uva od povr{nih o{te}enja. Antistatik sloj je zadnji sloj na staklu i odbija sitne ~estice ne~isto}a, masno}u i vodu ~ime znatno olak{ava odr`avanje nao~ara. Postoji i grupa vi{efokalnih stakala, danas sve vi{e tra`enih. To su bifokali i progresivi, koji su pogodni za osobe koje su prinu|ene da ~esto menjaju nao~are za daljinu i blizinu. Pru`aju daleko ve}i komfor no{enja. Bifokalna stakla sadr`e dve vrste dioptrije, za daljinu i za blizinu.

MIMIKRIJA Foto senzitivna stakla proizvode se u dve boje - siva (foto grey) i braon (foto brown). Primena ove vrste stakala dobra je za ljude ~ije su o~i osetljive na svetlost. Na ovorenom prostoru i pri jakom prirodnom osvetljenju se automatski zatamne i do 85 odsto, uz zadr`avanje prirodnog ose}aja za boje, poja~avanje kontrasta i pru`anja UVA i UVB za{tite. Ova stakla proizvode se i kao titan - foto (tanka) stakla.

Progresivi omogu}avaju da se sasvim prirodno vidi na razli~itim rastojanjima - na daljinu (vo`nja, TV), zatim na srednjim daljinama (monitor ra~unara) i na blizinu (npr. ~itanje). Proizvode se u svim dioptrijama i svim vrstama. Za osobe sa visokom dioptrijom u ponudi su specijalna tanka stakla - titanijum, koja su i 50 odsto tanja od obi~nih stakala. Korekcija vida, dakle, danas daje {iroke mogu}nosti, a nao~are pored funkcionalnog predstavljaju i estetsko re{enje, odnosno sve vi{e su i modni detalj. dr Ana Milojevi} spec.oftalmologije

O~i i kompjuter Kompletan oftalmolo{ki pregled u Domu zdravlja "Dr Risti}

RU@I^ASTI POGLED NA SVET U boji, foto senzitivne, bifokalne ili multifokalne nao~ari su definitivno IN

8

IZBOR nao~ara predstavlja va`nu `ivotnu odluku, kako iz zdravstvenih tako i estetskih razloga. Dom zdravlja "Dr Risti}" je stoga kompletirao ovu uslugu. Sada se na jednom mestu mo`e obaviti kompletan oftalmoloski pregled, odlu~iti se za korekciju mekim kontaktnim so~ivima ili nao~arima. Nudi se i {irok izbor dioptrijskih ramova, kao i mogu}nost ugradnje razli~itih vrsta stakala. Zbog lak{eg izbora va`no je poznavati mane i prednosti razli~itih vrsta dioptrijskih stakala. U ponudi su mineralna bela stakla, plasti~na stakla (poznatija kao plastika), fotosenzitivna stakla, bifokali kao i multifokali tj. progresivi. Organska plasti~na stakla (plastika) se prave od plasti~nih materijala. Te`e se lome od mineralnih belih stakala i tri puta su lak{a od njih. Zbog svojih prednosti preporu~uju se deci kod kojih lak{e mo`e da do|e do povre|ivanja usled loma. Kod ve}ih dioptrija preporu~uje se tanka plastika (titan plastika) zbog boljeg estetskog izgleda. Jedna od zanimljivih ponuda je i HMC plastika. Radi se o plasti~nim staklima sa vi{e za{titinih slojeva. Imaju antirefleks sloj, koji ~ini sliku prirodnijom. [tite od refleksije prirodne i ve{ta~ke svetlosti (npr. u vo`nji, prilikom naglog bljeska dugih farova, pri skijanju). Antirefleks za{tita ima zatamnjenje i do pet odsto.

SUZE LE^E UMOR DANAS svakodnevno, bez obzira na to koliko godina imamo i kojim se poslom bavimo, provodimo neko vreme za kompjuterom. Javljaju se i tegobe - bol, crvenilo i suzenje o~iju, glavobolja, zamor i smanjena koncentracija. Gledanje u predmet, koji stoji blizu ispred oka, u ovom slu~aju to je monitor ra~unara, izaziva zamaranje oka. Zato se preporu~uje da se monitor postavi na udaljenost od 60 do 70 santimetara od o~iju. Tako|e se savetuje da se prave kratke pauze tokom rada. Povremeno se treba zagledati u daljinu ili kroz prozor. Ve`ba sa primicanjem olovke, koju dr`imo ispred o~iju dok skoncentrisano gledamo u njen vrh, idealan je "odmor" za o~i. Razlog za pojavu o~nih tegoba tokom du`eg rada za ra~unarom je i taj {to tokom gledanja u monitor re|e trep}emo, {to dovo-

di do suvo}e i iritacije oka. Zato bi trebalo da se trudimo da ~e{}e trep}emo, a u obzir dolazi i upotreba ve{ta~kih suza. Me|utim, ponekad ve{ta~ke suze mogu da izazovu iritaciju oka. O~i su crvene, javlja se peckanje, ponekad i svrab i otok kapaka. U ovom slu~aju treba odmah prestati sa upotrebom ve{tackih suza i obratiti se o~nom lekaru. Bilo koji od ovih simptoma da se pojavi najbolje je da se odmah javite o~nom lekaru, jer }e o~ni lekar pregledom oka najbolje mo}i da ustanovi da li su u pitanju samo neke blage i prolazne tegobe, kao one vezane za vi{esatni rad na kompjuteru, ili je ipak, u pitanju neko ozbiljno oboljenje oka, kao na primer glaukom. dr Ana Georgijevi} spec.oftalmologije

9


Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu

365 dana uz Vas

Laboratorija

Dr Risti}

Dr Risti}

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu

Otorinolaringologija

Koliko su pouzdani tumorski markeri

365 dana uz Vas

Zapaljenje spolja{njeg slu{nog hodnika

DIJAGNOSTI^KI PE^AT Zapaljenje spolja{njeg uva ~esto se javlja zbog nepa`nje. Na pitanja kako dolazi do ovog procesa i kako ga spre~iti odgovara mr sc dr Jelena Perovi} Jovanovi}, spec.otorinolaringologije

Tako|e, morao bi da bude u granicama referentnih vrednosti kod zdravih osoba, a istovremeno visoko osetljiv, specifi~an za svaki tip karcinoma kao i lako merljiv. Po{to nijedan tumorski marker sa navedenim osobinama do sada nije prona|en, oni imaju ograni~enu primenu samo kao dopunsko sredstvo, odnosno kao jedna od ~itavog niza karika u lancu postupaka za postavljanje dijagnoze i pra}enje efekta terapije. TUMOR MARKERI Naziv CEA

Tip karcinoma kolorektalni, gastrointestinalni, pankreasni, plu}a, dojka

PSA, free PSA AFP CA 125 CA 15-3 hCG

TUMORSKI MARKERI su jedna od karika u lancu postupaka dijagnoze i pra}enja efekta terapije kod malignih bolesti i predstavljaju supstance, koje se stvaraju u tumorskim ili drugim }elijama u organizmu kao odgovor na postojanje karcinoma ili razli~itih benignih - nekancerogenih stanja. Po sastavu to mogu da budu proteini, enzimi, izoenzimi, hormoni i drugi proteini, koji se odre|uju i mere prvenstveno u krvi, razli~itim analiti~kim tehnikama poput radio imunoodre|ivanja, hemiluminiscencije itd. Tumorski markeri se prvenstveno koriste kao pomo} u dono{enju dijagnoze uz primenu drugih dijagnosti~kih procedura. Tako|e, oni su i pomo} u proceni veli~ine tumora, u pra}enju efekta primenjene terapije i pra}enju recidiva karcinoma. Idealan tumorski marker, kada bi postojao, morao bi da bude strogo specifi~an za odre|eni organ, odnosno tkivo i da se nalazi u pove}anoj koncentraciji isklju~ivo kod malignih oboljenja.

10

prostata hepatocelularni, germinativne }elije ovarijalni, endometrijalni dojka

UVO, IPAK, BOLI

horiokarcinom, testikularni

CA 72-4

gastrointestinalni, kolon

CA 19-9

pankreasni, gastrointestinalni, hepati~ni

Praksa pokazuje da tumor markeri mogu da budu pove}ani i kod razli~itih nemalignih stanja poput zapaljenskih procesa u gastrointestinalnom traktu, dobro}udnih ( benignih ) promena u razli~itim tkivima i organima, kod pu{enja, itd. Zbog toga se savetuje odre|ivanje tumorskih markera u razli~itim vremenskim intervalima po preporuci lekara, koji pacijentu daje tuma~enje nalaza i predlog za dalje pra}enje ili le~enje bolesti. dr Danka Forcan - Jovovi} specijalista klini~ke biohemije

[TA JE ZAPALJENJE SPOLJA[NJEG_UVA? To je infekcija ko`e slu{nog hodnika, koja mo`e biti akutnog ili hroni~nog toka.

stranog sadr`aja pacijent ima ose}aj "zapu{enog" uva. Dugotrajno zapaljenje uva karakteri{e svrab hodnika, koji je {irok, a ko`a mu je istanjena.

KOJI SU UZROCI ZAPALJENJA? Zapaljenje mogu prouzrokovati razni faktori (infekcija, alergija, povreda). Od zaraznih uzro~nika naj~e{}i su virusi, bakterije i gljivice. Povrede slu{nog hodnika mogu se izazvati ~ak i preteranim ~i{}enjem pamu~nim {tapi}ima, {to o{te}uje ko`u i dovodi do zapaljenske reakcije.

KAKO DIJAGNOSTIKUJEMO BOLEST? Lekar specijalista otorinolaringolog treba da u~ini pregled hodnika posebnim aparatom (otoskop). Pregled je va`no u~initi,jer se na taj na~in mo`e isklju~iti i upala srednjeg uva. Tako|e, uzima se i bris za mikrobiolo{ku analizu.

POSTOJI LI POVEZANOST POJAVE BOLESTI I VREMENSKIH PRILIKA? Da. Bolest je ~e{}a za vreme toplog i vla`nog vremena te nakon kupanja u prljavoj vodi (bazeni, reke, mora). Kada se kupamo ili tu{iramo dosta vode mo`e da u|e u slu{ne hodnike. Voda i ~i{}enje uva {tapi}ima odstranjuju male koli~ine cerumena koje {tite hodnik. I druge ko`ne bolest, koje su vidljive na telu, mogu se javiti u slu{nim hodnicima (psorijaza, seboreja, akne, ekcem). KOJI SU ZNACI BOLESTI? Kod akutnog zapaljenja glavni simptom je bol. Bolna mo`e biti i cela u{na {koljka, a pritiskom ispred uva, pomeranjem u{ne {koljke ili otvaranjem vilice bol se poja~ava. Ko`a hodnika je crvena i ote~ena, a mo`e se javiti i gnojna sekrecija. Zbog nakupljanja

KAKO SE ZAPALJENJE SLU[NOG HODNIKA LE^I? Obi~no su dovoljne antibiotske kapi za uvo, toaleta uva (ispiranje uva bornom kiselinom) i analgetici. Ponekad, kod te`ih oblika, potrebno je postavljanje trakice sa antibiotskom ma{}u u hodnik i sistemska primena antibiotika. OSTAVLJA LI ZAPALJENJE SLU[NOG HODNIKA TRAJNE POSLEDICE? Zapaljenje slu{nog hodnika naj~e{}e prolazi bez ve}ih lekarskih intervencija i posledica. No, vrlo retko, mo`e se razviti izuzetno te`ak i opasan oblik, koji dovodi do razaranja okolnih struktura (hrskavice i kostiju) i koji se {iri prema mozgu. Ishod bolesti obi~no je tragi~an. Takav oblik bolesti obi~no se javlja kod osoba sa oslabljenim imunolo{kim sistemom (AIDS, bolesnici koji boluju od hroni~nih bolesti npr. dijabetes i sl.).

11


Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu

365 dana uz Vas

Pedijatrija

Dr Risti}

Dr Risti}

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu

365 dana uz Vas

Od ro|enja ~ovek `ivi sa raznim vidovima strahova

BABAROGE NE STANUJU OVDE >

STRAHOVI su normalna pojava ne samo u de~jem odrastanju nego i uop{te u ljudskom pona{anju. Strah je jedan od najva`nijih mehanizama samoodr`anja, najkorisniji znak upozorenja. Ali, problem je da li osoba na pravi na~in izlazi na kraj sa svojim strahom: re{ava ga sama, raspla{uje se postepeno, "juna~i" i preplavljuje ili samo strahuje i povla~i. Neki strahovi su uobi~ajeni za odre|eni uzrast, neki se prevazilaze odrastanjem uz primenu navedenih mehanizama, drugi opstaju, uporno se odr`avaju}i i ometaju}i normalno funkcionisanje deteta ili odrasle osobe. Tada je potrebno potra`iti stru~nu pomo}.

>

Ljudski `ivot po~inje u bespomo}nosti. Novoro|en~ad nisu sposobna da zadovolje svoje potrebe i ako onaj koji neguje dete (roditelji ili druga odrasla osoba) nije u stanju da na adekvatan na~in o detetu brine dete razvija razli~ite strepnje i strahove. Glavni zadaci roditelja su da detetu pru`e sigurnost dok raste i da mu pomognu da postane samopouzdana osoba, sposobna za uzajamni odnos sa drugim odraslim osobama, a kasnije i dobro staranje o sopstvenoj deci. Tokom odrastanja i sazrevanja, {to smo vi{e svesni svojih snaga i slabosti, to }emo bolje iskoristiti svoje sopstvene mogu}nosti. Neka deca i odrasli precenjuju svoju mo} i preduzimaju nepotrebne rizike (premalo se pla{e), drugi je potcenjuju pa `ive na marginama svojih mogu}nosti (previ{e se pla{e).

Razgovor o strahovima ~ini ih manje opasnim. Neki de~ji strahovi poti~u od opona{anja roditelja

Normalni strahovi novoro|en~eta su od glasnih i iznenadnih zvukova, jake svetlosti, izmicanja podloge. Normalan strah odoj~eta je strah od nepoznatih lica (strepnja od odvajanja). Normalan strah u prvoj godini je strah od `ivotinja i vode. Dete uzrasta od dve do tri godine ima probleme u navikavanju na ~isto}u, strah od odlaska na spavanje, strah od odvajanja, od nepoznatih osoba, promena, strah od `ivotinja i ma{ina, strah o sopstvenog neprijateljstva. Tako|e, prisutni su i imaginarni strahovi (zami{ljena bi}a i situacije). Normalni strahovi deteta pred{kolskog uzrasta su strah od mra~nih soba, nepoznatih zvukova, ma{ina, stranih ljudi, lekara, bolnica, `ivotinja (naro~ito velikih pasa i zmija), svojih sopstvenih snova, ismevanja, ~arolija, rana, vampira, utvara, babaroge, stra{nih pri~a i filmova.....

12

DOBRO 1. gradite detetovo samopouzdanje 2. podsti~ite ga, hrabrite 3. dajte mu za{titu i uto~i{te kada je to potrebno 4. strpljivio saslu{ajete upla{eno dete 5. poku{ajete da razumete i pone{to objasnite, dajte mu primer LO[E 1. nemojte ignorisati 2. nemojte preza{ti}ivati 3. nemojte odbacivati 4. nemojte ismevati pla{ljivo dete 5. nemojte terati dete u situacije kojih se pla{i 6. nemojte uklju~ivati dete u sopstvene strahove

U uzrastu 6-11 godina deca se manje pla{e bolesti, povreda, lekara i zubara, pasa, glasnih zvukova, mraka i nevremena, a poja~ava im se i sposobnost da prihvate povremeno odvajanje. Me|utim, poja~avaju se strahovi vezani za {kolu i roditelje tj. njihovo zdravlje.

Od druge do {este godine postepeno se smanjuju strahovi iz prethodnih faza (kako je dete ovladalo pojedinim ve{tinama, steklo sigurnost u sebe i svet oko sebe) dok se pojavljuju novi. Deca od tri do {est godina nisu u stanju da jasno razgrani~e ma{tu od realnosti. Zastra{ivanje deteta milicijom, babarogom, ili otmi~arem je krajnje {tetno, jer poja~ava detetovu nesigurnost pa samim tim i strahove. Strah deteta da ostane samo je najizra`eniji u ~etvrtoj godini, a obi~no u {estoj godini slabi. Strah od nepoznatih osoba tako je izra`en u drugoj - tre}oj godini, a postepeno slabi u ~etvrtoj - petoj godini da bi prestao oko {este godine. Strah od zmija raste sa uzrastom: najizra`eniji je u ~etvrtoj a mo`e da traje i mnogo du`e.

Neki de~ji strahovi poti~u od toga {to deca opona{aju svoje roditelje. Istra`ivanja su pokazala da }e deca majki, koja se pla{e grmljavine, insekata ili zubara verovatno imati iste strahove. Strahovi, koje indukuju roditelji, ~esto su dugotrajni tj. produ`uju se i kroz odraslo doba. Trebalo bi da roditelji podstaknu decu da saop{te svoje strahove. Razgovor o strahovima ih ubla`ava i ~ini manje prete}im, pobolj{ava odnos roditelj-dete, poja~ava prisnost i poverenje.....

dr Olivera Aleksi}-Hil de~iji psihijatar-porodi~ni terapeut

13


Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu

365 dana uz Vas

Saveti stru~njaka

Dr Risti}

Zoonoze prenose doma}e i divlje `ivotinje

OPASNE ZARAZNE BOLESTI

IZAZIVA^I ovih bolesti su bakterije, virusi i paraziti. Izvor zaraze su i doma}e i divlje `ivotinje. Higijena, termi~ka obrada proizvoda `ivotinjskog porekla, veterinarska kontrola - mere za{tite ZOONOZE su kompleksna i mnogo~lana grupa zaraznih bolesti ~iji su izvor zaraze za ~oveka zdrave ili obolele doma}e ili divlje `ivotinje - ma~ke, goveda, psi, ribe i {koljke, pernata `ivina i druge ptice, koze i ovce, konji, pitomi ze~evi, glodari, svinje, divlja~. Raprostranjene su na svim geografskim prostorima, a javljaju se naj~e{}e kao pojedina~ni slu~ajevi, ali i u vidu manjih ili ve}ih epidemija. Mogu imati i sezonski karakter - uticaj geoklimatskih uslova, migracije `ivotinja i ptica, ekologije i sli~no. Izaziva~i ovih bolesti su mnogobrojni patogeni mikroorganizmi, kao {to su bakterije, virusi i paraziti. Na na{im prostorima naj~e{}e zoonoze i njihovi izvori zaraze su slede}i: • antraks ili crni pri{t - ma~ka, goveda, pas, koze i ovce, konj, svinja, glodari • bruceloza - goveda, pas, koze i ovce, konj, svinje • kampilobakterioza - ma~ka, goveda, pas, pernata `ivina i druge ptice, koze i ovce, glodari, svinje, divlja~ • lambbliaza ili |ardiaza - ma~ka, pas, koze i ovce, divlja~ • leptospiroze - goveda, pas, koze i ovce, konj, glodari, svinje, divlja~ • lajmska bolest - goveda, pas, pernata `ivina i druge ptice, glodari, divlja~ • ornitoza, psitakoza - pernata `ivina i druge ptice, koze i ovce • besnilo - ma~ka, goveda, pas, koze i ovce, konj, pitomi ze~evi, glodari, svinja, divlja~ • bolest ujeda pacova - ma~ka, pas, glodari, divlja~ • salmoneloze - ma~ka, goveda, pas, ribe i {koljke, pernata `ivina i druge ptice, konj, pitomi ze~evi, glodari, svinje, divlja~ • toksoplazmoza - ma~ka, goveda, koze i ovce, divlja~

14

>

Dr Risti}

Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu

365 dana uz Vas

Ku}ni ljubimci za i protiv

DELI]

SMRTONOSNO BESNILO Ranim prepoznavanjem zaraznih bolesti, odnosno pravovremenim dijagnostikovanjem, ove bolesti se mogu zavr{iti ili kompletnim izle~enjem ili izle~enjem sa lak{im ili te`im trajnim o{te}enjima, a ponekad ~ak i smrtnim ishodom. Jedina i uvek smrtonosna bolest je besnilo.

• bolest ma~ije ogrebotine - ma~ka • kala-azar ili visceralna laj{maniaza - pas • trihineloza ili trihinoza - svinja, divlja~, glodari, kit • ehinokokoza , cisticerkoza i druge vrste pantlji~ara - pas, divlja~, glodari Postoji vi{e na~ina preno{enja ovih bolesti na ~oveka. Pre svega direktnim kontaktom ~oveka sa `ivotinjom. Bolest se mo`e preneti i indirektnim kontaktom ~oveka sa `ivotinjom, a preko prenosioca ili vektora (komarci, krpelji, buve,grinje). Tako|e i ingestijom zara`enog mesa i `ivotinjskih prera|evina, sirove ribe i {koljki, ali i inhalacijom (respiratornim putem) sasu{enih `ivotinjskih izlu~evina. I, na kraju, ujedom zara`ene `ivotinje. Veoma retko se neke od ovih bolesti prenose sa obolele na zdravu osobu (transfuzijom krvi, transplantacijom organa). Da bi se za{titili od ovakvih infekcija, pored op{tih mera za{tite (li~na i op{ta higijena, dobra termi~ka obrada proizvoda `ivotinjskog porekla, kontrola `ivotne sredine, uni{tavanje vektora i drugo), postoje i specifi~ne mere za{tite - preekspoziciona i postekspoziciona imunizacija, odnosno za{tita od besnila. Naravno, veterinarska kontrola i nadzor, posebno doma}ih `ivotinja, obaveza su za sve gra|ane, posebno za vlasnike i odgajiva~e `ivotinja. Prof. dr Ljiljana @ivkovi}-Lesi} specijalista za infektivne i tropske bolesti

RADOST, ALI I OBAVEZA SVAKAKO, jedna od te`ih `ivotnih odluka je i da li imati ku}nog ljubimca ili ne. Dilema da li ku}ni ljubimac mo`e da ugrozi ~ovekovo zdravlje dodatno nas ~ini neodlu~nim. Ispravna odluka mo`e da se donese samo ukoliko razmotrimo dobre i lo{e strane opredelenja da u svom okru`enju imamo i ku}nog ljubimca. U savremenoj medicini su poznate bolesti koje se mogu preneti sa `ivotinja na ljude i obratno i nazivaju se zoonoze. U na{em podru~ju, uglavnom se radi o manje opasnim oboljenjima izuzev bolesti besnila, koja je najopasnija zoonoza. Stepen pojave ovih bolesti nije ~est i zavisi od na~ina dr`anja `ivotinja i sprovo|enja razli~itih vidova preventive, kao {to su vakcinacija, dehelmintizacija, itd. Ukoliko se redovno sprovode ove mere, {anse za pojavu ovih bolesti su minimalne, odnosno, prakti~no nikakve. Dakle, ~uvanjem zdravlja `ivotinja obezbe|ujemo i svoje zdravlje, odnosno zdravlje ljudi. S druge strane, poznat je pozitivan efekat, koji ku}ni ljubimci ostvaruju na zdravlje ljudi. Na primer, dru`enje sa `ivotinjama za decu ima izvanredan pozitivan psiholo{ki efekat. Pas kao ku}ni ljubimac stimuli{e da vi{e vremena provodite u prirodi, u {etnji, {to izuzetno povoljno uti~e na zdravlje. Nau~no je dokazano da ljudi koji imaju pse u proseku `ive du`e sedam do deset godina. Da li }e to biti pas, ma~ka, papagaj ili neka druga `ivotinja, zavisi pre svega od li~nih

afiniteta, ali i od drugih faktora, koji mogu uticati na izbor. Imati ku}nog ljubimca je radost koja pru`a veliko zadovoljstvo, dru`enje, zabavu, psihi~ku i fizi~ku relaksaciju. Ali, imati ku}nog ljubimca zna~i imati jo{ jednu veliku obavezu i odgovornost. Imati ljubimca zna~i i dodatno finansijsko optere}enje za ku}ni bud`et. Koliko }e to optere}enje biti zavisi naravno od vrste ku}nog ljubimca. Imati ljubimca zna~i i odricanje, naro~ito kad je re~ o slobodnom vremenu (vreme za {etanje i negovanje npr. psa, hranjenje ribica, i sl.). Tu su i problemi prilikom odlaska na godi{nji odmor ili putovanje i dilema da li ljubimca mo`ete voditi sa sobom ili ga morate poveriti na ~uvanje? Ku}ni ljubimci zahtevaju i brigu o zdravlju i nezi. Kako bi to bilo {to stru~nije potrebne su konsultacije sa veterinarom, a saveti se mogu prona}i i u stru~noj literaturi. Obaveza je puno, ali zauzvrat se dobija mnogo. Odluku sami donosimo. Aleksandar Deli}, dipl.vet.sci Veterinarska ambulanta Bul.M.Pupina 125 Novi Beograd

15


11070 Novi Beograd, Narodnih heroja 38, Tel: 011/2693-287, 2697-808; Mob: 063/205-764, www.dr-ristic.co.yu, e-mail: zcentarÂŞdr-ristic.co.yu


Interni časopis Doma Zdravlja "Dr Ristić" broj 5 Septembar 2007